PREDAVANJE 10.12.2011.

GODINE
DEO TREI

POBIJANJE PRVOSTEPENE I PRAVNOSNANE SUDSKE ODLUKE

GLAVA PRVA

PRAVNI LEKOVI Pojam pravnih lekova Pravni lekovi su parnine radnje parninih stranaka ili drugih ovlaenih lica kojima se zahteva da sud ispita tanost i zakonitost sudske odluke tj. zahteva se preispitivanje sudske odluke u smislu da se ona ukine ili izmeni (preinai). Cilj pravnih lekova - Mogue je da sudska odluka (presuda ili reenje) poiva na grekama tj. da je pogrena netana. Greke nastale u donoenju sudske odluke mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi (errores in procedendo), zbog pogreno utvrenih injenica (errores facti) i zbog pogrene primene materijalnog prava (errores decidendo errores in iudicando). Cilj pravnih lekova je, prvo, da se takvi nedostaci u sudskim odlukama otklone, jer je u interesu stranaka da se donese sudska odluka koja je zasnovana na zakonu. Drugo, u javnom je interesu da postoji mogunost izjavljivanja pravnih lekova, jer se na taj nain pojaava pritisak na sud da postupa zakonito i da donosi tane odluke. Tree, ujednaenje sudske prakse je neophodno, a ono je mogue samo ako postoji mogunost izjavljivanja pravnih lekova. Nedostatak pravnih lekova Nedostatak pravnih lekova je u tome to se njima odugovlai postupak i time dira u pravo stranaka na efikasnu pravnu zatitu, zbog ega je sistem pravnih lekova i postupak po njima u tenziji izmeu prava na pravnu zatitu i prava na odbranu. Zato bi primarni zadatak zakonodavca morao biti da iznae reenja kojima bi se ubrzao postupak po pravnim lekovima. Vrste pravnih lekova Najvanija podela pravnih lekova1 je na redovne i vanredne pravne lekove. Redovni pravni lekovi se izjavljuju protiv sudskih odluka koje nisu postale pravnosnane i u pravnom sistemu Republike Srpske redovni pravni lekovi su alba protiv presude i alba protiv reenja. Vanredni pravni lekovi se izjavljuju protiv pravnosnanih sudskih odluka i u pravnom sistemu Republike Srpske vanredni pravni lekovi su revizija protiv presude, revizija protiv reenja i predlog za ponavljanje postupka. Dejstva pravnih lekova Svi pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo, jer o njima reava neposredno vii instancioni sud (judex ad quem) ili Vrhovni sud Republike Srpske. Redovni pravni lekovi imaju i suspenzivno dejstvo jer spreavaju nastupanje pravnosnanosti i izvrnosti sudske odluke, a vanredni pravni lekovi nemaju suspenzivno dejstvo. Predmet pravnih lekova Pravnim lekovima se mogu pobijati sve vrste presuda (osim presuda zbog proputanja) i sve vrste reenja (osim reenja o formalnom i materijalnom upravljanju parnicom koji se ne mogu pobijati samostalnim pravnim lekovima obzirom da protiv
1

Predlog za povraaj u preanje stanje nije pravni lek, ve pravno sredstvo kojim se otklanjaju posledice prekuzije; dakle, predlogom za povraaj u preanje stanje se ne ispituje tanost i zakonitost sudske odluke.

njih nije dozvoljena posebna alba). Pravnim lekovima se napada izreka sudske odluke, a ne njeno obrazloenje jer je sud koji postupa i odluuje po pravnim lekovima, vezan za utvrenje injenica sadranih u odluci suda koja se pobija. Uslovi za izjavljivanje i postupanje po pravnim lekovima Da bi sud po pravnim lekovima mogao postupati, potrebno je da pravni lekovi budu pre svega, doputeni. Doputenost pravnog leka sud ispituje po slubenoj dunosti (ex officio) i nedoputen pravni lek sud odbacuje reenjem. Obzirom da su pravni lekovi parnine radnje stranaka, za njihovu doputenost vai pravilo o ispunjenosti optih procesnih pretpostavki. Meutim, za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje po njima, kad je u pitanju njihova doputenost, moraju biti ispunjene i posebne procesne pretpostavke. Posebne procesne pretpostavke za doputenost pravnih lekova, tiu se primene naela dispozicije, dozvoljenosti pravnog leka, procesne legitimacije za izjavljivanje pravnog leka, pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka, forme i sadrine pravnog leka i rokova za izjavljivanje pravnog leka. Doputenost pravnog leka de facto obuhvata: dozvoljenost, potpunost i blagovremenost pravnog leka. Primena naela dispozicije u postupku po pravnim lekovima U postupku po pravnim lekovima vai naelo dispozicije, to znai: prvo, postupak po pravnim lekovima se ne pokree ex officio ve na predlog stranke odnosno ovlaenog uesnika parninog postupka; drugo, sudska odluka se ispituje po pravilu samo u onom delu u kojem je podnosilac pravnog leka pobija tj. u onom delu za koji podnosilac tvrdi da je netaan ili nezakonit; tree, stranke mogu slobodno da disponiraju pravnim lekom tj. mogu da se odreknu pravnog leka koji su izjavile ili da odustanu od ve izjavljenog pravnog leka. Odricanje od pravnog leka je jednostrana parnina radnja stranke kojom ona izjavljuje da se odrie prava da izjavi pravni lek. Ako je odricanje preduzela jedna stranka, onda odricanje nema uticaja na ovlaenje druge stranke da izjavi pravni lek. ZPP izriito predvia mogunost odricanja od prava na albu (lan 204. stav 1.). Nije mogue da se stranka unapred odrekne prava na izjavljivanje vanrednih pravnih lekova (prava na reviziju i prava na ponavljanje postupka) obzirom da ova dva vanredna pravna leka vie tite javni, nego privatni interes stranaka, a zbog ega su razlozi za njihovo izjavljivanje najtei oblici povrede pravila parninog postupka koji ine sudsku odluku nitavom. Osim toga, vanrednim pravnim lekovima se titi pravo na pravian postupak (naelo nezavisnosti i nepristrasnosti u suenju, naelo ravnopravnosti stranaka i naelo kontradiktornosti). Dakle, stranka se moe odrei prava na albu samo nakon to je presuda doneta i to od trenutka prijema presude (lan 204. stav 1. ZPP-a). Odricanje mora biti izjavljeno podneskom sudu i to izriito. Za punovanost odricanja nije potreban pristanak protivne stranke. Odricanje od pravnog leka se moe uiniti dok ne istekne rok za izjavljivanje pravnog leka. Stranka koja je preduzela parninu radnju odricanja od pravnog leka, tu radnju vie ne moe opozvati (lan 204. stav 3. ZPP-a). Ako bi se dogodilo da se stranka odrekla pravnog leka, a ipak ga je u roku izjavila, sud bi bio duan da takav pravni lek ex officio odbaci kao nedozvoljen (primenom lana 204. stav 3. ZPP-a). Mogue je da nakon to je doneta sudska odluka, stranke zakljue sporazum kojim se odriu od pravnog leka tj. prava na albu, pa ako protivno tom sporazumu, stranka izjavi albu, sud bi bio duan da albu odbaci kao nedozvoljenu (primenom lana 204. stav 3. ZPP-a). Stranka koja je blagovremeno izjavila albu, moe odustati od ve izjavljene albe do donoenja odluke drugostepenog suda (lan 204. stav 2. ZPP-a). Odustanak od albe je takoe jednostrana parnina radnja upuena sudu i na njenu pravnu valjanost nema uticaja stav protivne stranke tj.
2

ako je odustanak preduzela jedna stranka, onda odustanak nema uticaja na ovlaenje druge stranke da izjavi pravni lek. Odustanak od albe se ne moe opozvati (lan 204. stav 3. ZPP-a), a ako stranka to uini, sud bi bio duan odbaciti pravni lek tj. albu kao nedozvoljenu. Sporazum stranaka o odustanku od albe ima isto pravno dejstvo kao i sporazum stranaka o odricanju od albe.

Dozvoljenost pravnog leka podrazumeva da zakon predvia mogunost da se protiv

odreene sudske odluke izjavi zakonom predviena vrsta pravnog leka. ZPP predvia da se alba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu, da se revizija podnosi protiv presude donete u drugom stepenu, a za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka vae posebna pravila. Ako pravni lek nije dozvoljen (npr. nije dozvoljena alba protiv presude zbog proputanja2, nije dozvoljena alba protiv presude drugostepenog suda, nije dozvoljena revizija protiv reenja donetih u parnicama zbog smetanja poseda3), sud e izjavljeni pravni lek odbaciti reenjem kao nedozvoljen. Procesna legitimacija za izjavljivanje pravnog leka Pravni lek moe izjaviti samo ono lice koje prema zakonu ima ovlaenje (lan 213. stav 3. 4 i lan 247. stav 2.5 ZPP-a). Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nema ovlaenje, sud e pravni lek odbaciti reenjem kao nedozvoljen. Pravo na izjavljivanje pravnih lekova imaju stranke i njihovi univerzalni sukcesori i umeai. Pravni interes za izjavljivanje pravnog leka Lica koja su ovlaena da izjave pravni lek moraju imati i pravni interes za preduzimanje te parnine radnje. Ako ne postoji pravni interes, sud e pravni lek odbaciti kao nedozvoljen. Pravni interes za izjavljivanje pravnog leka ima ono ovlaeno lice na iju tetu je odlueno, a lice iji su zahtevi usvojeni, nema pravnog interesa da izjavljuje pravni lek. O kriterijumima po kojima se ocenjuje da li postoji pravni interes za izjavljivanje pravnog leka, postoje dva shvatanja: formalno i materijalno. Prema formalnom shvatanju, pravni interes postoji uvek kad izreka presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici; npr. pravni interes za tuioca postoji uvek kad sadrina izreke presude odstupa od sadrine tubenog zahteva jer je sud umesto da usvoji odbio tubeni zahtev u celini ili delimino; pravni interes za tuenog postoji kad je zahtevao da sud odbije u celini ili delimino tubeni zahtev, a sud odlui suprotno usvojio tubeni zahtev. Prema materijalnom shvatanju, pravni interes postoji kad izreka presude ima za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre poetka parnice; npr. pravni interes za tuioca postoji kad je tubeni zahtev odbijen zbog preboja potraivanja, a tueni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualan; pravni interes za tuenog postoji kad je zahtevao da se tubeni zahtev odbije kao neosnovan, a sud suprotno tome, odbaci tubu kao nedoputenu. Ako podnosilac pravnog leka nema pravni interes za podnoenje pravnog leka sud e pravni lek odbaciti reenjem kao nedozvoljen.
2

lan 183. stav 1. ZPP-a; protiv presude zbog proputanja dozvoljen je samo predlog za povraaj u preanje stanje koji spreava da presuda zbog proputanja postane pravnosnana. 3 lan 426. stav 4. ZPP-a 4 alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje albe ili lice koje se odreklo ili je odustalo od albe ili ako lice koje je izjavilo albu nema pravnog interesa za podnoenje albe. 5 Revizija je nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije ili lice koje je odustalo od revizije ili ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije (ili ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe podneti).

Forma i sadrina pravnog leka Pravni lekovi se podnose u zakonom propisanoj formi tj. u pisanoj formi formi podneska (lan 334. stav 1. ZPP-a). Meutim, uslov pisane forme ispunjava i onaj pravni lek koji je sudu upuen telegramom, telefaksom ili elektronskom potom, ako je u njima oznaen poiljalac (lan 334. stav 2. ZPP-a). Meutim, ako se pravni lek upuuje sudu elektronskom potom, on mora biti overen kvalifikovanim elektronskim potpisom (lan 334. stav 5. ZPP-a). Pravni lekovi moraju imati sadrinu propisanu zakonom i po pravilu, pravni lekovi sadre sledee sastojke (lan 205. i lan 253. ZPP-a): 1. Oznaenje sudske odluke (presude ili reenja) protiv koje se izjavljuje pravni lek. 2. Izjavu da se sudska odluka pobija u celini ili u odreenom delu Ova izjava je od vanosti obzirom da sud u pogledu pravnih lekova - redovnih i vanrednih, ispituje pobijane sudske odluke samo u onom delu u kojem se pobijaju pravnim lekom i to u granicama razloga navedenih u pravnom leku, a pri tom pazi ex officio na primenu materijalnog prava i povrede odredaba parninog postupka koje se odnose na stranaku sposobnost i zastupanje (lan 221. i 241. ZPP-a). Izjava o tome u kojem delu se pobija sudska odluka znaajna je i za primenu principa reformatio in peius. 3. Razloge zbog kojih se sudska odluka pobija Ovaj sadrinski deo pravnog leka je de facto najvaniji. Podnosilac pravnog leka je duan da navede injenice i dokaze zbog kojih smatra da je sud nainio errores in procedendo (greke u postupanju tj. voenju postupka) ili errores in decidendo ( greke u primeni materijalnog prava koje se ogledaju u errors in judicando greke u odluivanju o osnovanosti zahteva stranaka) ili errors facti (pogreno je ili nepotpuno utvrdio injenino stanje). 4. Potpis podnosioca pravnog leka je takoe kao i prethodna tri sastojka obavezan sastojak pravnog leka. Obzirom da se pravni lek kao parnina radnja preduzima podneskom u pisanoj formi, to za njega vai isto ono to vai i za sadrinu bilo kojeg drugog podneska (lan 334. stav 3. ZPP-a). 5. Predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni (preinai) ili ukine pobijana sudska odluka Ovaj sastojak pravnog leka nije obavezan, ve fakultativni sastojak obzirom da ga ZPP ne propisuje. U svakom sluaju u praksi je uobiajeno da pravni lek sadri i predlog podnosioca u vezi sa sadrinom pobijane sudske odluke. Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih greaka (errores in procedendo), pravilo je da se predloi ukidanje pobijane sudske odluke, kako bi postupak mogao ponovo da se sprovede i donese odluka koja nee biti zasnovana na procesnim grekama. Ako se sudska odluka pobija zbog greaka nastalih u primeni materijalnog prava (errores in decidendo), pravilo je da se predloi izmena (preinaenje) sadrine pobijane sudske odluke. Ako se sudska odluka pobija zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja vae posebna pravila o kojima e kasnije biti rei. U praksi se dogaa da podnosioci pravnog leka predlau preinaenje pobijane sudske odluke, a eventualno njeno ukidanje ili obrnuto. Pravni lek prema svojoj sadrini, ima obavezne i fakultativne sastojke. Obavezni sastojci pravnog leka su: oznaenje sudske odluke (presude ili reenja) protiv koje se izjavljuje pravni lek, izjava da se sudska odluka pobija u celini ili u odreenom delu, razlozi zbog kojih se sudska odluka pobija i potpis podnosioca pravnog leka. Fakultativni sastojak pravnog leka je predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni (preinai) ili ukine pobijana sudska odluka. Ako pravni lek ne sadri sve obavezne sastojke, prvostepeni sud je duan da pozove podnosioca pravnog leka da u roku od osam (8) dana dopuni ili ispravi pravni lek; ako podnosilac pravnog leka ne

postupi po nalogu, prvostepeni sud e reenjem odbaciti pravni lek kao nepotpun (lan 206., 213. stav 1., lan 244. i lan 253. ZPP-a). Rokovi za podnoenje pravnog leka ZPP predvia posebne rokove za podnoenje pravnih lekova koji su prekluzivni i koje sud ne moe produiti. Na taj nain se potencira institut pravnosnanosti sudske odluke i ograniava ovlaenje suda da postupa po pravnom leku, a ime se omoguava efikasna i brza pravna zatita. Ako lice ovlaeno za podnoenje pravnog leka, propusti da u zakonom propisanom roku podnese pravni lek, ono gubi pravo da nakon isteka zakonskog roka podnese pravni lek (lan 213. stav 2. ZPP-a). Ako se dogodi da stranka propusti zakonski rok za podnoenje pravnog leka, prvostepeni sud e pravni lek reenjem odbaciti kao neblagovremen (lan 213. stav 1. i lan 244. ZPP-a). Rok za podnoenje albe protiv sudske odluke donete u prvom stepenu je 30 dana, a u meninim i ekovnim sporovima rok za albu je 15 dana. Rok za albu je 15 dana u parnicama iz radnih odnosa, u parnicama zbog smetanja poseda, u sporovima male vrednosti i privrednim sporovima. Rok za podnoenje revizije protiv pravnosnane sudske odluke donete u drugom stepenu je 30 dana, a u privrednim sporovima rok za reviziju je 15 dana. Rok za podnoenje albe se rauna od dana donoenja presude kao dana kad je preuzeta u zgradi suda tj. od prvog narednog dana od dana donoenja; ako se sudska odluka dostavlja, rok za podnoenje pravnog leka rauna se od dana dostavljanja tj. od prvog narednog dana kad je strankama dostavljen prepis sudske odluke (lan 203. stav 1. ZPP-a). Rok za podnoenje revizije rauna se od dana dostavljanja tj. od prvog narednog dana kad je strankama dostavljen prepis sudske odluke (lan 237. stav 1. ZPP-a). Opti principi pravnih lekova ZPP ne sadri opte odredbe o pravnim lekovima jer se kontrola tanosti sudskih odluka po pravnim lekovima, vri u strogo formalizovanim postupcima koji se sprovode po posebnim pravilima za svaki pravni lek ponaosob. Meutim, u pogledu svih pravnih lekova vae dva opta principa: (a) Zabrana benefitio novorum podrazumeva da je u postupku po pravnim lekovima iskljuena mogunost da stranke iznose nove injenice i predlau nove dokaze (lan 207. ZPP-a). Zabrana benefitio novorum se odnosi na nova reperta i nova producta. Prekluzija povodom mogunosti iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nastupa u momentu zakljuenja glavne rasprave. To je zato to je postupak po pravnim lekovima postupak u kojem se ispituje zakonitost i tanost izreke sudske odluke prvostepenog suda o predmetu spora (tubenom zahtevu) i u tom smislu predstavlja nastavak prvostepenog postupka i sa njim ini jednu loginu celinu. Postupak po pravnim lekovima nije po pravilu kognicioni postupak i sud ne moe da odluuje van granica predmeta spora o kojem je doneta prvostepena sudska odluka. Zato u postupku po pravnim lekovima nije doputeno preinaenje tube (lan 57. ZPP-a), nije doputeno podnoenje protivtube (lan 74. ZPP-a) i nije doputeno isticanje prigovora zastarelosti i prigovora kompenzacije (lan 207. stav 3. ZPP-a). Meutim, zabrana benefitio novorum se ne odnosi na: 1. Iznoenje novih injenica i predlaganje novih dokaza za koje podnosilac pravnog leka tj. podnosilac albe prui dokaze da ih bez svoje krivice nije mogao izneti odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave (lan 207. stav 1. ZPP-a). U ovom sluaju podnosilac albe je duan da navede dokaze kojima bi se te injenice utvrdile, a predlaui nove dokaze, duan je da navede injenice koje bi tim dokazima trebalo utvrditi (lan 207. stav 2. ZPP-a). Trokove koji nastanu zbog iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nezavisno od ishoda spora,

snosi stranka koja je u albi iznela nove injenice i predloila nove dokaze (lan 207. stav 4. ZPP-a). 2. Iznoenje novih injenica i predlaganje novih dokaza za koje podnosilac pravnog leka tj. revizije prui dokaze da se odnose na povrede odredaba parninog postupka koje su uinjene u postupku pred drugostepenim sudom (lan 242. ZPP-a). 3. Iznoenje novih injenica i predlaganje novih dokaza o procesnopravnim pitanjima (nedostatak neke procesne pretpostavke), jer se odluka o tim pitanjima ne tie predmeta spora i nije sadrana u izreci pobijane sudske odluke. 4. Iznoenje novih injenica kojima se objanjavaju ili dopunjavaju injenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na ijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku. U postupku po pravnim lekovima nije doputeno da podnosilac pravnog leka predloi novo dokazno sredstvo (npr. ispravu), ali je doputeno da navede injenice koje ukazuju na pogrenu ocenu dokaza (da je ranija isprava zamenjena novom). (b) Zabrana reformatio in peius podrazumeva da sud ne moe da izmeni sadrinu sudske odluke na tetu onog lica koje je pobija pravnim lekom i to kad je samo to lice podnelo pravni lek (lan 230. ZPP-a6). Ovo pravilo je zasnovano na naelu dispozicije stranaka u postupku po pravnim lekovima kao i na pravilu o pravnosnanosti sudske odluke. Naime, sud ispituje tanost i zakonitost sudske odluke samo u onom delu koji se pobija pravnim lekom, u ostalom delu sudska odluka postaje pravnosnana. Kad ne bi postojala ovakva zabrana, stranke ne bi podnosile pravni lek u strahu da bi sud mogao izmeniti odluku na njihovu tetu. Meutim, zabrana reformatio in peius ne vai u sledeim sluajevima: 1. Kad obe stranke izjave pravni lek, sud moe da izmeni odluku na tetu jedne od stranaka. 2. Kad sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi po slubenoj dunosti, a to je primena materijalnog prava i povrede odredaba parninog postupka koje se odnose na stranaku sposobnost i zastupanje.

Osnovanost pravnog leka Kad utvrdi da je pravni lek doputen sa stanovita napred navedenih uslova za doputenost, sud ispituje osnovanost pravnog leka tj. ispituje tanost i zakonitost sudske odluke koja se pobija. Pravni lek je osnovan ako sud doe do drugaijeg rezultata u odluivanju od onog koji je sadran u izreci pobijane sudske odluke. Tada se pravni lek usvaja. Ako nakon preispitivanja zakonitosti i tanosti sudske odluke koja se pobija, instancioni sud doe do istog rezultata, tada je pravni lek neosnovan i kao takav se odbija. Sud koji postupa po pravnom leku moe da ima kasaciono ovlaenje koje podrzumeva mogunost da ukine pobijanu sudsku odluku, a moe da ima revizijsko ovlaenje koje podrazumeva mogunost da preinai pobijanu sudsku odluku. Pravilo je da se oba ovlaenja instancionog suda odnose i na redovne i na vanredne pravne lekove. Takoe je pravilo da, kad instancioni sud utvrdi da je bilo povreda procesnih pravila u donoenju pobijane sudske odluke, ima samo kasaciona ovlaenja da ukine pobijanu sudsku odluku.

Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila ako je samo ona izjavila albu. To isto vai i za sluaj kad je izjavljena revizija obzirom da se u postupku po reviziji shodno primenjuju odredbe ZPP-a o albi protiv presude (lan 253. ZPP-a).