Zatitne elektrine instalacije 5.4. PROTIVKOROZIONE ZATITNE INSTALACIJE 5.4.

1 Uvod

Pod korozijom se podrazumeva proces razaranja ili odnoenja metala sa povrina metalnih delova objekata, pod uticajem hemijskih, biohemijskih, elektrohemijskih i elektrolitikih procesa, koji se mogu odvijati pod odreenim uslovima. Na taj nain vremenom deo slabi i gubi svoju funkciju. Na primer, kod broda moe da oslabi zid korita i da doe do prodora vode u njega, kod kabla moe da oslabi metalna zatitna obloga i da doe do njegovog mehanikog oteenja i proboja, kod uzemljivaa moe da doe do smanjenja aktivne povrine i time poveanje otpora, itd. Da bi se sprovela mere zatite od korozije, neophodno je poznavati njen mehanizam. 5.4.2 Hemijska korozija i zatita od nje Metali od kojih se izrauju delovi objekta izraeni su od metala koji se u prirodi ne nalaze u svom elementarnom obliku, nego u obliku oksida ili drugih jedinjenja. Najee se za izradu tih delova koristi gvoe (elik), koje se u prirodi javlja u vidu oksida i sulfida (koji su stanja nieg energetskog nivoa od istog metala). Ako se deo izraen od gvoa nae u nekoj hemijski aktivnoj sredini, na primer zemlji, ono e vremenom prei na svoj nii energetski nivo, oksid ili sulfid, odnosno doi e do njegove korozije. Do hemijskog procesa na gvozdenom delu moe doi i u atmosferskom, inae hemijski neutralnom okruenju, kada se pojavi voda/vlaga. Zatita od hemijske korozije se izvodi postavljanjem zatitnih slojeva izmeu metalnog (gvozdenog) dela i takve sredine. Ti slojevi se izrauju od raznih antikorozionih premaza, ili PVC i teflonskih folija. Ako su ti slojevi neelektoporovodni i dobro izraeni, mogu posluiti kao zatita i za druge oblike korozije. Kod metalnih delova koji moraju da imaju elektroprovodni kontakt sa okolnom zemljom, kao na primer kod uzemljivaa, ovakva zatita nije mogua, pa se primenjuje neka druga. Na primer, hemijska korozija kod uzemljivaa se moe izbei njihovom izradom od otpornijih materijala na koroziju, na to je bakar. Oni mogu da se izrauje i od gvoa koje je presvueno slojem cinka, ili pak da se postave u hemijski neutralnu sredinu, kao to je na primer beton (tako se izrauju temeljni uzemljivai). Cink je metal koji veoma lako i brzo stupa u reakciju sa okolinom, stvarajui svoj oksid ili sulfid, koji je elektoporvodan. Na taj nain se stvara zatitni omota koji spreava da gvoe stupa u hemijske reakcije, odnosno titi gvoe od korozionog procesa. 5.4.3 Elektrohemijska korozija i zatita od nje Do elektrohemijske korozije dolazi kada se kroz metalni deo pojavi tok elektrine struje, koji nastaje zbog pojave potencijalne razlike izmeu pojedinih delova, nastale izmeu spoja dva razliita metala (razliitih potencijala u odnosu na vodoninu elektrodu) u prisustvu jednog elektrolita, ili istog

Specijalne elektrine instalacije

metala poloenog kroz razliite sredine, odnosno u dva razliita elektrolita. Na taj nain je stvoren mikro galvanski element koji prouzrokuje ovu struju, kako je to na slici 5.4-1 prikazano. Spoj razliitih metala moe da se javi zbog loih konstruktivnih reenja, ili zbog sluajnih primesa drugih metala u osnovnom metalu, od koga je deo izraen. U oba sluaja e se formirati elektronski tok struje kroz spoj, od metala vieg potencijalnog nivoa (katode), do onog nieg (anode), a u okolini, elektrolitu, obrnuto. Jonska struja kroz elektrolit e tei od metala nieg potencijalnog nivoa (anode) ka metalu vieg potencijalnog nivoa (katode), kako je to na slici 5.4-1a pokazano. Poto jonsku struju ine i joni metala nieg potencijalnog nivoa, metal e se iz anodne zone odnositi, ime e se metalni deo u njoj razarati. Stvarae se "kaverne". Slino se stvara i mikro galvanski element izmeu delova istog metala, koji se nalaze u razliitim sredinama, odnosno elektrolitima. Ovde se zbog razliitih hemijskih reakcija na istom metalu stvara potencijalna razlika (anodna i katodna zona), koja prouzrokuje tok struje, kako je to na slici 5.4-1b pokazano. I ovde jonski deo struje, kroz elektrolite, odnosi iz anodnog dela jone metala, razarajui na taj nain njegovu povrinu.

O2 A-zona METAL I (a) K-zona METAL II (b) A-zona i MET glina AL

O2 K-zona

pesak

Slika 5.4-1 Formiranje mikro galvanskih elemenata na spoju dva razliita metala u istom elektrolitu (a) i izmeu krajeva istog metala u razliitim elektrolitima (b) Zatita od elektrohemijske korozije izvodi se na dva osnovna naina. Jedan je, da se pored metalnog dela koji se eli zatititi postavi elektroda izraena od metala mnogo nieg potencijalnog nivoa, u odnosu na referentnu vodonikovu elektrodu, koja se elektroprovodno povezuje sa anodnom zonom tienog metalnog dela, koja se inae prethodno mora locirati, kako je to pokazano na slici 5.42a. Tada se razaranje premeta na nju, zbog ega se ona jo naziva i "rtvovana anoda". Ona se obino izrauje od legura magnezijuma. Drugi je, da se pomou spoljnjeg polarizovanog izvora, izvri prinudna polarizacija, vezivanjem negativnog pola za anodnu zonu, kako je to pokazano na slici 5.42b, na koji nain se ona prevede u katodnu, ime se otklanjaju uslovi za pojavu elektrokorozije.

Zatitne elektrine instalacije

_ +

i A-zona i galvanska anoda (a) K-zona A - zona

i K-zona

pomo}na anoda (b)

Slika 5.4-2 Zatita od elektrohemijske korozije "galvanskom anodom" (a) i polarizacijom pomou spoljnjeg polarizovanog izvora (b) 5. 4. 4 Elektrolitika korozija i zatita od nje Ova korozija se javlja kada se metalni deo u zemlji, nae u strujnom kolu "lutajuih struja", koje se u zemlji javljaju iz vie razloga. Najei je prisustvo elektrovunog postrojenja sa jednosmernom strujom, gde se ine javljaju kao povratni vod dvopolnog sistema. Obzirom da one nisu idealno izolovane od zemlje, okolna zemlja i svi elektroprovodni delovi u njoj, postaju deo paralelnog strujnog kola, kroz koje protie jednosmerna struja. Ona moe biti manje ili vee jaine. Ove se kreu od nekoliko ampera do nekoliko stotina ampera. Na mestima gde takva struja naputa metalni deo u zemlji (anodna zona) i nastavlja tok kroz zemlju do ina, vri se razaranje metala, elektrolizom, jer pozitivni joni metala i ine jonski deo struje kroz zemlju. Intenzitet razaranja zavisi od jaine struje. Zatita od ovakve elektrolitike korozije moe se sprovesti na nekoliko naina: 1. 2. Najbolje je, ali u veini realnih sluajeva nemogue, izbegavanje postavljanja elektrovunih postrojenja u blizini metalnih delova postavljenih u zemlju. Smanjenje "lutajuih struja" kroz zemlju, a) boljim elektroprovodnim povezivanjem ina izmeu sebe i b) boljim elektrinim izolovanjem ina od okolne zemlje ili postavljanjem veeg broja elektrovunih podstanica. 3. 4. 5. Postavljanjem "elektrodrenane zatite" skica data na slici 5.4-3 (a). Postavljanjem "protektorske zatite" (zatite "protektorskom elektrodom") skica data na slici 5.4-3 (b). Postavljenjem elektroizolacionoih spojnica u metalni deo (na primer cevovod) koji je postavljen du ina; na ovaj nain (c). ime se prekida elektrino kolo kroz njih, odnosno poveava otpor proticanju struje kroz metalni deo skica data na slici 5.4-3

Specijalne elektrine instalacije Elektrodrenana zatita je zatita koja se sprovodi tako to se mesta gde se ocenjuje da e struja

naputati metalni deo (anodna mesta), elektroprovodno poveu sa inama i da se struja kroz provodnik prenese ka inama, kako je to na slici 5.4-3 (a) pokazano. Time se spreava elektrolitiko razaranje metalnog dela na mestu izlaza struje. To povezivanje moe da bude i polarizovano, odnosno preko diode, kako je na istoj slici pokazano. Protektorska zatita je zatita gde se mesta na metalnim delovima, gde se ocenjuje da e doi do izlaska struje, poveu sa jednom elektrodom ("protektorskom elektrodom"), kako je to na slici 5.43 (b) pokazano. Ona je izraena od materijala mnogo nieg potencijalnog nivoa, u odnosu na referentnu vodoniku elektrodu (na primer od legure magnezijuma), tako da se izlazak struje vri preko nje, zbog ega se ona razara.

[INE i A - zona metal (a) [INE

protektorska elektroda

i A - zona metal polarizovana veza

A (b)

metal

umetak (c)

Slika 5.4-3 Elektrodrenana (a), protektorska (b) i elektroizolaciona (c) zatita od lutajuih struja metalnog dela postavljenog paralelno sa inama

Primer 1 uz poglavlje 5.4 Kazan za vodu standardnih kunih bojlera se izrauje od gvozdenog lima koji je sa obe strane pocinkovan. I pored toga, deava se da procuri kroz otvore koji se javljaju na zidu kazana, a ponekad i kroz prirubnicu koja nosi grejae, koja je isto tako pocinkovana. Zato nastaju ova oteenja i kako bi se ona mogla spreiti.

Zatitne elektrine instalacije

Obe strane kazana bojlera su pocinkovane kao zatita od hemijske korozije, pre svega unutranja strana. Unutranja strana je u stalnom dodiru sa vodom koja moe da bude manje ili vie hemijski aktivna, dok je spoljna strana u dodiru sa vlanom atmosferom u kupatilu. U takvoj sredini, cink, kao metal koji je na mnogo niem potencijalnom nivou u odnosu na vodoninu elektrodu od gvoa, stupa u hemijsku reakciju sa elementima sredine, stvarajui sloj nekog cinkovog jedinjenja, na primer hlorida ili oksida, koji onda tite gvozdeni lim. Ako cinkovanje na nekim mestima nije dobro, a to se deava kada gvozdeni lim nije pre cinkovanja dobro oien, hemijska reakcija e se tada javiti izmeu vode i gvoa, stvarajui sada jedinjenje gvoa, najee oksid. Taj proces neprekidno tee, kako po dubini tako i po irini, sve dok voda, pod pritiskom, ne probije poslednji tanak sloj metala. Tako nastaju otvori na kazanu. Spreavanje njihove pojave mogue je ostvariti samo kvalitetnijim cinkovanjem, ili postavljanjem nekih drugih zatitnih slojeva, kao na primer dobijenih plastifikacijom ili emajliranjem. Izmeu prirubnice koja nosi grejae i kazana se postavlja gumena zaptivka. Na taj nain su stvoreni preduslovi da se izmeu prirubnice i kazana, koji je inae vezan na zatitni vod (Y), stvori potencijalna razlika, jer je prirubnica na potencijalu omotaa cevnog grejaa. Ta potencijalna razlika moe biti manja ili vea, to zavisi od obezbeenog kvaliteta elektrine izolacije od magnezijum oksida izmeu elektrootporne ice i metalnog omotaa cevnog grejaa. Zbog taloenja kalcijum karbonata i gvozdenih oksida na dno kazana, stvaraju se uslovi da i pored male potencijalne razlike na nekim mestima potekne struja izmeu prirubnice i kazana. Na tom mestu e se javiti elektrolitika korozija pod uticajem jednosmerne komponente u toj struji. Ona e vremenom, iako male jaine, razoriti deo prirubnice, i na tom mestu e doi do procurivanja. Meutim, mogue je da se javi i elektrohemijska korozija izmeu elemenata u talogu i prirubnice, zbog koje se isto tako razara deo prirubnice. Efekat elektrolitike korozije bi se mogao spreiti da se i prirubnica dovede na potencijal kazana, premoavanjem Y provodnikom; dok se elektrohemijksa korozija moe spreiti odravanjem boljeg kvaliteta vode, odnosno njene niske elektrolitine vrednosti. Iskazano majstorskim renikom: ona treba da bude to manje agresivna.

Primer 2 uz poglavlje 5.4 Prikljuak jednog objekta na javnu vodovodnu mreu izveden je gvozdenom i spolja pocinkovanom cevi (prenika 50 mm i duine 50 m), koja je poloena u zemlju. Neko vreme posle polaganja, na jednom kratkom delu cevi, su se pojavili otvori - kaverne, kroz koje je isticala voda. Pre popravke postavilo se pitanje zato je dolo do stvaranja ovih kaverni i kako bi trebalo izvesti zatitu da se posle popravke kaverne ne jave opet.

Specijalne elektrine instalacije Sloj cinka nanet sa spoljne strane cevi slui da ovu, poloenu u zemlju, titi od svih oblika

korozije sem elektrolitike. Imajui to u vidu, a polazei od pretpostavke da je cinkovanje spoljne povrine cevi bilo dobro, kaverne su mogle nastati samo od ovakve korozije. To znai da kroz taj deo zemlje protiu lutajue struje, pa i kroz ovu cev. Na mestu gde su je naputale, stvorile su se kaverne. Ako se ne zna poreklo ovih struja, iskljuuje se mogunost sprovoenja neke od preventivnih zatita kod izvorita lutajuih struja, tako da je zatitu neophodno izvesti na licu mesta. Mogua su dva naina. Prvi, sigurniji, nain je da se na zamenjeni deo cevi vee protektorska elektroda (koja je izraena od materijala mnogo nieg potencijalnog nivoa u odnosu na vodoninu elektrodu; na primer legure magnezijuma). Drugi nain je da se na oba kraja umetnute gvozdene i spolja pocinkovane cevi postave neelektroprovodni umeci, ili da se ona zameni plastinom cevi. Naravno, postavljenjem plastine cevi se potpuno eliminie problem elektrolitike korozije. Elektroizolacioni umeci nisu naroito sigurno reenje jer lutajue struje ipak mogu da zaobiu umetke (da iz cevi izau ispred i u cev se vrate iza umetaka).