RARIS - Regionalna agencija za razvoj istone Srbije

Evropska dokumenta o regionalnoj autonomiji/demokratiji - Iniciranje primene u Srbiji -

Evropska dokumenta o regionalnoj autonomiji/demokratiji - iniciranje primene u Srbiji-

Zajear, oktobar 2009.

RARIS Regionalna agencija za razvoj istone Srbije

Za izdavaa: Vladan Jeremi Autori: Dr Stevan Lili, red. prof. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Mila Vuji predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Ni Dr Jovan ivkovi, red. prof. Departman za pravne i ekonomske nauke Dravnog univerziteta u Novom Pazaru Broura je izraena u saradnji sa Centrom za regionalnu politiku iz Nia

Izdava:

Broura se izdaje u okviru projekta Podrka procesu regionalizacije Timoka inicijativa Projekat su podrali: 1. Canada Fund ambasade Kanade u Beogradu 2. Font za otvoreno drutvo 3. Balcan Trust for Democracy Miljenja i stavovi izneti u ovoj brouri predstavljaju stavove autora i ne mogu se vezivati za zvanine stavove organizacija koje su podrale realizaciju ovog projekta.

SADRAJ

1.UVOD........... ..................................................................................... 4 2. UTICAJ EVROPSKE POVELJE O REGIONALNOJ AUTONOMIJI NA IZMENU PRAKTINE POLITIKE U SADANJOJ DRUTVENO-POLITIKOJ PRAKSI......................... 6 3. REVIZIJA POSTOJEEG PRAVNOG OKVIRA U KONTEKSTU REGIONALIZACIJE U SRBIJI.......................................................... 9 4. REGIONALNI KONCEPT I LOKALNA SAMOUPRAVA ......... 12 5. ODNOSI U LOKALNIM ZAJEDNICAMA ZADACI ZA PRAKTINU POLITIKU.................................................................. 13 6. NACIONALNE MANJINE I DRUTVENI PROCESI U SRBIJI.................................................................................................. 15 7. ZAKLJUAK................................................................................... 18

UVOD Uprkos odreenim drutvenim promenama koje nagovetavaju da se Srbija restrukturira, pre svega kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), Strategiji regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. i Zakon o regionalnom razvoju (2009)1, poto se propustilo da se regionalizije novim ustavom iz 2006 godine2, sigurno je da e i Srbija u bliskoj budunosti biti u situaciji da preduzme korake u njenoj regionalizaciji. U tom smislu e za sve drutvene nivoe odluivanja biti uputna Evropaska povelja o regionalnoj autonomiji3, odnosno sada aktuelnija (mada jo u vidu nacrta) Evropska povelja o regionalnoj demokratiji (2008). Svakako, odmah se moraju istai dve napomene: (a) da je apostrofiranje Evropske povelje o regionalnoj autonomiji zato to je to prvi dokument kojim su se sintetizovala relevantna evropska iskustva u oblasti regionalne samouprave, kao i da (b) ovaj dokument nije usvojen od Komiteta ministara i ratifikovan od strane Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, te da nije obavezujui za zemlje lanice SE. U odnosu na injenicu da Srbija nema obavezu da se odreuje prema bilo kom dokumentu koje su usvojile institucije koje okupljaju regionalne i lokalne vlasti Evrope, to je svaki dalji razgovor vezan za Povelju ili druga dokumenta stvar afirmativnog i instruktivnog karaktera za budui period razvoja srpskog drutva prema normama i standardima koji se ustoliavaju u zemljama Evrope. U osvrtu na ovu Povelju sagledani su pojedini aspekti Helsinke deklaracije o regionalnoj samoupravi (2002)4 i Nacrta Evropske povelje o regionalnoj demokratiji (2008)5 koji su nastali kao rezime razmatranja odreene pravno-politike prakse u pojedinim zemljama lanica Saveta Evrope. Utoliko su i ova dokumenta integralni deo u obradi ove teme. Istiui znaaj regionalizacije kroz Evropsku povelju o regionalnoj autonomiji (demokratiji) ukazuje se na njenu specifinost u nameri da se izmeni ukupna pravnopolitika praksa srpskog drutva ka novim sistemskim opcijama, tim pre ako se zna da i meunarodna zajednica ovaj aspekt drutvene ureenosti pretvara u konvenciju kojom se sugeriu pravila za svaku zemlju koja je na putu demokratizacije, decentralizacije i afirmacije pluralistikog drutvenog sistema. Kako je primena koncepta regionalizma nala svoje opravdanje u mnogim zemljama razvijene demokratije i dravama koje su se nedavno prikljuile EU, sve u zavisnosti od tradicije i neposrednih savremenih uslova date sredine6, moe se istai da je praksa posrednog politikog prava stvorila takvu drutvenu
Zakon o regionalnom razvoju usvojen je u Narodnoj skuptini Republike Srbije 08. 07. 2009. godine na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Struna javnost u ovom zakonu nije videla veliki korak napred ka decentralizaciji Srbije jer je u njemu iznova uspostavljena administrativna dekoncentracija koja se oslanja na centralistiki princip. 2 Ustav Republike Srbije proglaen je u Narodnoj skuptini 08.11.2006. godine. 3 European Charter of Regional Self-Government, Congress of Local and Regional Authorities of Europe, Council of Europe, 1997. 4 Helsinka deklaracija o regionalnoj samoupravi usvojena je od strane prisutnih ministara na 13. Sednici konferencije evropskih ministara nadlenih za skup lokalnih i regionalnih vlasti u Helsinkiju od 27-28. juna 2002. godine. 5 Nacrt Evropske povelje o regionalnoj demokratiji u Glavne elemente regionalne demokratije apostrofira: Princip demokratskog upravljanja, Uee graana, Princip supsidijarnosti, Princip dobrog upravljanja i uprave, Koncept i definicija regionalne vlasti, Odnos sa lokalnim vlastima, Princip lojalnosti i potovanja teritorijalnog integriteta, Princip kohezije, Ustavna ili pravna osnova regionalne samouprave, Delokrug regionalne samouprave, Pravo na inicijativu, Regionalni izabrani organi, Uslovi obavljanja funkcije izabranih predstavnika koji sainjavaju regionalne organe, Resursi regionalnih organa vlasti, Samoorganizacija regionalnih organa vlasti, Pravo na udruivanje, meuregionalnu saradnju i spoljne odnose, Pravo na konsultovanje, Nadzor nad aktima regionalne vlasti i Zatita regionalne samouprave. 6 O iskustvima zapadnoevropskih zemalja prema modelima regionalnog organizovanja ima vie tekstova. Ovom prilikm informativno navodimo dva: dr Irena Peji. 2007. Decentralizacija vlasti i organizovanje regionalnih jedinica. U Ka regionalnoj dravi. Ni: Filozofski fakultet Univerziteta u Niu i dr Nadija
1

konstelaciju da je evidentno proirenje sistemskih mogunosti prema jednakosti u slobodama (izolefterija), pred zakonima (izonomija) i u pravima na uee u vlasti (izokratija). Budui da se u naoj javnosti regionalizmu kao drutvenom konceptu ne prilazi kao urgentnom cilju uprkos pogubnim injenicama o ekonomskom, socijalnom, demografskom i drugim aspektima koji odlikuju druge delove Srbije osim Beograda i Novog Sada, ovom prilikom se ini osnovni pregled glavnih aspekata odreenja regionalizacije prema prvom celovitom dokumentu Saveta Evrope - Evropskoj povelji o regionalnoj autonomiji. U kontekstu naznaenog sadraja analizom se istiu predlozi za novo delovanje praktine politike u Srbiji, pre svega kroz aspekte kakvi su drutvenopolitika i ustavno-zakonska praksa, ali i po pitanjima znaaja daljeg irenja lokalne samouprave i poloaja nacionalnih manjina.

Skenderovi-uk. 2002. Evropske koncepcije regionalizma. U Sandak multietnika regija evropska iskustva, Novi Pazar: Centar za regionalizam - Novi Pazar i NIP Sandake novine. U tekstu N. uk se naglaava da se regionalizacija odvija u naelu kroz tri aspekta: kao regionalizacija prilagoavanjem postojeih institucija (Holandija, Nemaka i Velika Britanija), odnosno u vidu regionalne decentralizacije (Francuska, Portugalija i u izvesnom smislu Grka i Turska), te i u formi institucionalne (politike) regionalizacije (panija, Italija i Belgija), koja je u meuvremenu postala federalna drava).

1. UTICAJ EVROPSKE POVELJE O REGIONALNOJ AUTONOMIJI NA IZMENU PRAKTINE POLITIKE U SADANJOJ DRUTVENO-POLITIKOJ PRAKSI Radi izlaska iz drutvene krize koja se osetila pre i nakon 1980-ih godina, kada su ideje unitarnih nacionalnih drava poele da daju regresivne rezultate, evropski napori su rezultirali izradom niza dokumenata kritiki usmeravanih prema centralizovanim zajednicama, sve u nameri da se afirmiu i drugi oblici ureenja drutva. Njihova intencija je bila da se uspostave dodatni nivoi subjektivnosti graana kao potreban uslov za realizaciju demokratski ustrojene vlasti, pa radilo se to, primera radi, o Madridskoj konvenciji o prekograninoj saradnji (1980) ili Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi (1985). Meutim, uloeni napori za izradu dokumenata vezanih za regionalnu autonomiju (poev od 1993, na Konferenciji posveenoj bilansu reorganizacije u Evropi, odranoj u enevi), ve su sredinom 1997. stvorili poetni prostor za donoenje Evropske povelje o regionalnoj autonomiji (kroz Preporuku br. 34), kao znaajnog pravnog dokumenta7. Time je okvirni proces za reorganizaciju Evrope zaokruen i posebnim zadacima za naredni period jer je re o inicijaciji institucionalizacije autonomnog principa kroz prava na donoenje pravnih akata kojima se definiu izvorne nadlenosti irih jedinica od lokalne samouprave, poto su se uspostavili osnovni standardi za sve zemlje koje ele proirenje demokratskih prncpa i prikljuak Evropi. Znaaj Evropske povelje o regionalnoj autonomiji je u tome to ona zahteva promene u delovanju praktine politike u drutveno-politikoj praksi kroz nekoliko aspekata: (a) Demokratizaciju institucija vlasti Koncept regionalne ideje promovie sistemske drutvene promene koje oznaavaju demokratizaciju drutva izmenom karaktera institucija vlasti, ime bi se omoguilo ...pravo graana da uestvuju u voenju javnih poslova, poto to spada u zajednike demokratske principe svih drava lanica Evropskog saveta, a da regija favorizuje ostvarenje tog prava8. Ovim pristupom direktno je prozvan centalistiki drutveni sistem koji ne prua neposredan nain ukljuivanja pojedinaca u upravljanje. Odnosno, konceptom regionalizacije inaugurie se decentralizacija unitarnih drutvenih sistema principom subsidijarnosti9, poto je on zasnovan na jednakoj legitimnosti raznih nivoa vlasti: lokalne, regionalne, dravne i evropske, i predstavlja znaajan doprinos izgradnji demokratije u Evropi.10
Savet Evrope je, pored donoenja Helsinke deklaracije o regionalnoj samoupravi(2002), nastavio da dograuje ovaj aspekt drutvene ureenosti i time to je usvojio i sledea dokumenta kroz Ministarski savet: Deklaraciju iz Valensije (2007) i nacrt Evropske povelje o regionalnoj demokratiji (2008). 8 Drugi stav Preambule Evropske povelje o regionalnoj autonomiji. U Helnsikoj deklaraciji ovaj stav je jo eksplicitniji: - proces decentralizacije i devolucije (prenoenja vlasti na nie nivoe) odraava zajedniko uverenje da je privredni razvoj, odrivo obnavljanje i kvalitetne javne usluge i potpuno demokratsko uee mogue efikasnije ostvariti ukoliko dravne institucije nisu u prevelikoj meri centralizovane. (taka 3). 9 U definisanju ovog pojma Marijana Pajvani navodi: Princip supsidijarnosti definie se kao opta pretpostavka nadlenosti u korist lokalne zajednicekao primarnog oblika samouprave graana. U lokalnoj zajednici se obavljaju svi poslovi koji izriito nisu stavljeni u nadlenost drugim nivoima vlasti, uz taksativno navoenjem nadlenosti kojima raspolau vii nivoi vlasti. Primena ovog principa pri raspodeli nadlenosti nalae da se nadlenosti svih drugih vidova vlasti utvruju metodom enumeracije (taksativnim navoenjem). Nsdlenosti regiona ne smeju ograniiti niti zadirati u izvorne nadlenosti lokalnih vlasti. (M. Pajvani. 2008. Ustavni okvir regionalne drave. U Decentralizacija u kontekstu novog ustava Srbije i EU integracija. Novi Sad: Centar za regionalizam. 10 etvrti stav Preambule Evropske povelje o regionalnoj autonomiji. U taki 9. Helsinke deklaracije stoji: tamo gde ona postoji (regionalizacija nap. J.), regionalna samouprava je deo demokratske uprave i na taj nain regionalne vlasti, nakon to su uspostavljene, moraju da zadovolje minimalne standarde demokratskog ureenja, kao i da dobiju zakonske nadlenosti i
7

(b) Afirmaciju politikog pluralizama srednjim nivoom vlasti Navoenjem sintagme politiki pluralizam, kojom meunarodna zajednica inaugurie novi oblik drutvene organizovanosti, uoavaju se dva relevantna aspekta savremenog drutva. Re je, najpre, o podrazumevanom dosezanju politikog drutva, za razliku od drutva sa karakteristikama zajednice, i tek na toj osnovi, potom, moguoj afirmaciji potisnutih inilaca strukture drutva koji su u centralizovanoj i nacionalnoj dravi bili marginalizovani. U tom smislu i lan 9. precizira da region moe da se ostvari odgovarajuim predstavljanjem u zakonodavnim ili upravnim organima, bilo da se uspostave postupci dogovaranja i konsultacije izmeu zainteresovanih dravnih i regionalnih organa, odnosno, da proistiu iz konsultacije dravnih organa i jedne strukture koja predstavlja region.11 (c) Inauguraciju ireg shvatanja pojama autonomije U nastojanju da se ostvari vei stepen demokratizacije drutava Evropska povelja o regionalnoj autonomiji doprinosi afirmaciji i proirenju pojma autonomije. Ovakav zakljuak je mogu na osnovu definicije o regionalnoj autonomiji: Pod pojmom regionalne autonomije podrazumeva se pravo i stvarna sposobnost najirih teritorijalnih zajednica (podvukao J..) u okviru svake drave lanice, sa izabranim organima koji se nalaze izmeu drave i lokalnih zajednica i koji imaju prerogative samouprave, bilo prerogative dravne prirode, da obavljaju pod svojom sopstvenom odgovornou i u interesu svog stanovnitva, znaajan dio poslova u javnom interesu, u skladu sa principom subsidijarnosti.12 Ovim pozicioniranjem drutvena zajednica stavlja akcenat na promenu pojma dravnog suvereniteta, poto kroz princip regionalizacije zagovara utemeljenje drava na regionalnom konceptu. (d) Omoguavanju integracionih prosesa na principu meuregionalne saradnje. Poslednji navedeni aspekt kojim se skree panja na znaaj Evropske povelje o regionalnoj autonomiji, ali i na etvrti predlog praktinoj politici, odnosi se na integracione prosese zasnovane na principu meuregionalne saradnje. Meunarodna zajednica se opredelila za takav pristup sa uverenjem da je meuregionalna i prekogranina saradnja [...] dragocen i neophodan doprinos (daljoj) izgradnji Evrope13, ali i osnova u otklanjanju svake vrste zabrana ka posebnoj saradnji koje su unitarne zemlje esto praktikovale. U tom smislu se moraju i razumeti tela koja je ona oformila radi oficijelnog koordinacionog odnosa, jer je evidentno da se u zaokruivanju institucija saradnja mora da iri, to iziskuje dodatno usmeravaje postojee regionalne posebnosti ka ujednaavanju vrednosti i principa kojima Evropa kreira zajedniki prostor. Zbog toga je Evropska povelja obavezala postojee drave, lanice Saveta Evrope, da prihvate stav koji glasi: Izjavljujui da izgradnja odgovarajuih evropskih institucija mora pri izradi i izvrenju politika koje se sprovode na evropskom nivou da uzme u obzir postojanje regija u okviru evropskih drava i da
mogunost, u ustavnom i zakonskom okviru, da ureuju i vode deo javnih poslova u njihovoj nadlenosti, u interesu svojih graana, a u skladu sa principom subsidijarnosti. 11 lanom 9. Evropske povelje o regionalnoj autonomiji reguliu se vidovi uestvovanja regiona u dravnim poslovima. Helsinka deklaracija takoe definie saradnju nivoa vlasti: U onoj meri u kojoj je to omogueno ustavom i/ili zakonom, regionalne vlasti i/ili njihova predstavnika tela zastupljena su ili se konsultuju, putem odgovarajuih tela i/ili procedura, u vezi sa meunarodnim pregovorima na nivou drave i sprovoenjem sporazuma koji utiu na njihove nadlenosti ili obim regionalne samouprave. (Ukljuivanje u proces donoenja odluka na dravnom nivou, taka 3.3) 12 Evropska povelja o regionalnoj autonomiji, lan 3, taka prva. 13 Isto, Preambula, taka 11. Radi uspostavljanja drutvene ravnotee nacrt Evropske povelje o regionalnoj demokratiji dodatno ovaj aspekt obrazlae u Preambuli (take 5, 6 i 7), smatrajui da integracija manjina ne moe da bude zaobien drutveni aspekt ureenja demokratskog drutva.

podstie uestvovanje regija u svojim institucijama, posebno u okviru Vea regija Evropskog kongresa lokalnih i regionalnih vlasti (KLARAE) i Komiteta regija Evropske Unije.14

14

Isto, Preambula, taka 12. I Helsinka deklaracija istie da Savet Evrope predstavlja povlaeno mesto okupljanja evropskih vlada na kojem one reavaju pitanja vezana za lokalne i regionalne vlasti i ukljuuju u dijalog na evropskom nivou sa izabranim predstavnicima lokalnih i regionalnih vlasti zajedno okupljenih u okviru Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope (CLRAE). (taka 6).

2. REVIZIJA POSTOJEEG PRAVNOG OKVIRA U KONTEKSTU REGIONALIZACIJE U SRBIJI Regionalizacija nije izriito predviena vaeim Ustavom Srbije, koji, osim autonomne pokrajine Vojvodine i Kosova i Metohije, meutim, dozvoljava i osnivanje novih autonomih pokrajina. Vojvodina ima odreena regionalna ovlaenja u odnosu na ostatak zemlje, dok je Kosovo i Metohija pod posebnim reimom Rezolucije saveta bezbednosti UN br. 1244. Ustav Republike Srbije15 posvetio je posebnu panju obavezi drave da se stara o ravnomernom regionalnom i odrivom razvoju: Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom. (l. 94). Tako, Republika Srbija ureuje i obezbeuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja (l. 97. ta. 12). Iako za regionalizaciju drave postoji osnov u odredbi lana 182. stav 3. Ustava, koja predvia osnivanje novih autonomnih pokrajina kroz komplikovanu i donekle protivrenu proceduru, sve je vie javno izraenih strunih miljenja da je za regionalizaciju Srbije potrebna promena Ustava16. Alternativa relativno sloenom postupku promene Ustava, moglo bi da bude tumaenje koje bi dao odgovarajui skuptinski odbor, konkretno Odbor za ustavna pitanja, koji je prema lanu 44. Poslovnika Narodne skuptine, izmeu ostalog: razmatra () naelna pitanja primene Ustava. Kada je u pitanju Ustav Srbije, potrebna je njegova generalna rekonstrukcija, sa ciljem da se stvori jedan pravni okvir i jedan skup pravila koja su jasna, jer osim to je pravni akt, Ustav je i jedan vrednosni sistem. Po pitanju regionalizacije, u strunoj javnosti su se pojavila tumaenja koja istiu da Ustav Srbije doputa regionalizaciju, dok druga tumaenja tvrde da je Ustav konica ideji regionalizacije koja je izraena u okviru Evropske unije. Evropska unija snano podrava regionalizaciju u cilju boljeg integrisanja stanovnika, podsticanja razvoja i to uspenije realizovanje kompleksnih ekonomskih, politikih i socijalnih programa. Prema pojedinim ustavnim odredbama, moe se jasno videti da Ustav eksplicitno ne pominje regionalizaciju, ve samo govori o regionalnom razvoju. Pitanje regionalizacije Srbije po evropskim standardina (naroito koliko i kakvih regiona je optimalno za Srbiju) od posebnog je znaaja ne samo sa stanovita decentralizacije i dobre teritorijalne organizacije Srbije, ve, pre svega, sa stanovita demokratizacije i Evropske budunosti Srbije. Prvi korak u tom pravcu, sa pozicija regionalnog (ekonomskog) razvoja ve je uinjen Narodna skuptina usvojila je 8. jula 2009. godine Zakon o regionalnom razvoju (2009) koji, izmeu ostalog predvia razvojne regione (u skladu sa NUTS-2 standardom), razvojne asocijacije i druge institucije koje doprinose regionalnom razvoju. Osnovni cilj politike regionalnog razvoja je porast ivotnog standarda svih stanovnika, a ne samo itelja Beograda ili Novog Sada.
Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 98/2006. Lider SVM (Savez vojvoanskih maara) I.Pastor, naglasio je da je za njega u ovom trenutku mnogo vei politiki problem to to se ustavnopravni okvir ne primenjuje, jer ne postoji politika volja za potovanjem Ustava i to kod onih koji su ga doneli. U Pastorovom intervjuu jedan detalj zasluuje panju. Govorei o tome da se regionalizacija moe sprovesti tako da se teritorija regiona ne podudara sa pokrajinom i da u pokrajini moe biti vie regiona on je naglasio da Pokrajina i region nisu sinonimi, nego paralelni pojmovi. Slinog smo miljenja i mi, jer: Nije nebitno ni da li se upotrebljava termin pokrajina ili region, jer je i to pokazatelj sutine njene funkcije. Ustav doputa mogunost osnivanja novih pokrajina, ali ne govori o regionalizaciji kako se o njoj govori u Evropskoj uniji. Regioni se kod nas razumeju kao srezovi, dok se u Evropi vie i ne govori samo o regionima, nego o tzv. evroregionima koji prelaze granice postojeih drava, to je teko uklopiti u sadnji ustavni okvir Srbije. Izvor. www.politika.rs
15 16

Naravno, to podrazumeva investicije, ulaganja u infrastrukturu, otvaranje novih radnih mesta, ali i drutveni konsenzus i saradnju svih subjekata na nacionalnom i lokalnom nivou. Prema Zakonu o regionalnom razvoju,17 pod regionom se podrazumeva statistika teritorijalna celina, koja se sastoji od jedne ili vie oblasti, uspostavljena za potrebe planiranja i sprovoenja politike regionalnog razvoja, u skladu sa NUTS standardom, i koja nije administrativna teritorijalna jedinica i nema pravni subjektivitet (l. 4. ta. 1). U cilju smanjivanja regionalnih razlika u ekonomskoj razvijenosti i podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih podruja, smanjenje negativnih demografskih kretanja, podsticanje regionalne, meuregionalne i prekogranine ekonomske saradnje, Zakon o regionalnom razvoju predvia formiranje sedam statistikih regiona: Vojvodina, Beograd, istoni, zapadni, centralni i juni region i Kosovo i Metohija. Ovaj Zakon uvodi statistike regione, koji nemaju politikih atributa, odnosno koji nemaju regionalne organe vlasti koji bi se ustanovili na neposrednim izborima. Statistika regionalizacija ne podrazumeva politiku autonomiju regiona, ve samo odreuje optine i gradove koji ulaze u okvire nadlenosti regionalnih razvojnih agencija. Regionalne razvojne agencije e zajedno sa optinama i drugim korisnicima samo biti u mogunosti da koriste sredstva iz IPA fonda a nee uestvovati u sistemu koji upravlja troenjem tih sredstava. Dakle, sistem upravljanja istaje centarlizovan. Ovi regioni nee biti administrativne teritorije i nee imati pravni subjektivitet, ali e svaki imati svoju javnu agenciju za regionalni razvoj koja e biti zaduena za sprovoenje politike regionalnog razvoja. Nad regionalnim agencijama konani nadzor i kontrolu imae Vlada Srbije i njene institucije. U predpristupnom periodu statistiki regioni nee imati autonomiju nad sredstvima koja budu bila odobrena iz EU fondova za regionalne projekte, jer prema pravilima korienja predpristupnih sredstava ne mogu da uestvuju u upravljanju decentralizovanog sistema implementacije EU fondova. Zakonom o regionalnom razvoju predvieno je i osnivanje Nacionalne agencije za regionalni razvoj kao institucije na dravnom nivou za sprovoenje politike regionalnog razvoja kao i mree regionalnih razvojnih agencija na regionalnom nivou. Nacionalna agencija za regionalni razvoj e upravljati mreom regionalnih agencija i koordinirati aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Regionalne razvojne agencije e biti nadlene za sprovoenje politike regionalnog razvoja Republike Srbije na regionalnom nivou. Iako je Zakonom o regionalnom razvoju donekle postavljen temelj za poetak regionalizacije u Srbiji, u ovom trenutku na politikoj sceni podeljena su miljenja o tome da li e ovaj tehniko-administrativni potez otvoriti put ka sutinskoj decentralizaciji i regionalnoj autonomiji u okviru koje bi regioni kroz sopstvene institucije mogli da odluuju o vanim pitanjima iz svakodnevnog regionalnog ivota, i u okviru koje bi regoni imali sutinsku finansijsku samostalnost. Izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije. U skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije,18 teritorijalnu organizaciju Republike Srbije ine: 150 optina (minimalan broj stanovnika je 10.000), 23 grada (minimalan broj stanovnika je 100.000) i grad Beograd kao teritorijalne jedinice, kao i dve autonomne pokrajine (Vojvodina i Kosovo i Metohija) kao oblik teritorijalne autonomije. Prema ovom Zakonu, nije predvieno uspostavljanje statistikih regiona, a formiranje regionalnih razvojnih agencija kao udruenja nekoliko optina do sada je bilo na ad hoc osnovi, uglavnom
17 18

Zakon o regionalnom razvoju, Slubeni glasnik RS, br. 51/2009. Zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 129/07.

10

potpomognuto od strane donatora i bez adekvatnog pravnog i institucionalnog okvira koji bi taj proces uredio. Zakon o teritorijalnoj organizaciji ipak predstavlja korak nazad u odnosu na promovisanje demokratije i pribliavanja lokalne vlasti graanima jer je u nekim svojim delovima u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. To se posebno ogleda u sledeem: Zakon o teritorijalnoj organizaciji u pravni i politiki sistem Republike Srbije uvodi kriterijume koji se uzimaju u obzir prilikom definisanja veliine jedinica lokalne samouprave i odreivanja podruja optina. Kriterijumi za osnivanje jedinica lokalne samouprave postavljeni su preiroko, to je iskorieno za odreivanje statusa grada pojedinim optinama i zadravanje prevelikih jedinica lokalne samouprave, bez ikakvog razlonog objanjenja. S obzirom na formulaciju odredbe o kriterijumima za obrazovanje gradova, stie se utisak da se time pokualo uvoenje neke vrste regiona preko gradova, iako nisu potovani ni nauni postulati (npr. postojanje ire urbane zone), niti kriterijumi institucija EU (EUROSTAT jedinice po NUTS nomenklaturi). Novi zakon o teritorijalnoj organizaciji bi morao da d okvire za formiranje ili menjanje podruja pojedinih optina ili gradova, kao i da predvidi formiranje statistikih regiona. Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Prema trenutno vaeem Zakonu o finansiranju lokalne samouprave19 propisano je da gradovi i optine imaju pravo na: a) izvorne prihode, b) na utvrivanje stope tih prihoda i c) na prikupljanje izvornih prihoda. Zakonom se, osim toga, utvruje stopa udela optina i gradova u porezu na zarade. Visina transfera za svaku jedinicu lokalne samouprave za narednu godinu utvruje se u memorandumu o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, pri emu se poboljava poloaj fiskalno siromanijih jedinica lokalne samouprave. Visina transfera je precizno utvrena i uspostavljeni su precizni kriterijumi raspodele kako osnovnih davanja tako i sredstava za ujednaavanje materijalnog poloaja jedinica lokalne samouprave, tako da imaju sigurne, stalne izvore prihoda, mogu ih predviati i ukljuiti graane u rasprave o budetu. Ovaj Zakon morao bi biti izmenjen tako da ureuje i finansiranje regiona. Zakon o regionima. Osim izmene ve postojeih zakona, posebno u odnosu na usvojeni Zakon o regionalnom razvoju, treba razotriti eventualnu potrebu donoenja posebnog Zakona o regionima koji bi podrobnije regulisati poloaj, ovlaenja i nadlenost regiona, bukoliko se regioni uvedu u ustanki poredak Srbije.

19

Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Slubeni glasnik RS, br. 62/2006.

11

3. REGIONALNI KONCEPT I LOKALNA SAMOUPRAVA Zadatak savremenih demokratskih drutava usmeren je na uspostavljanje prave ravnotee izmeu nadlenosti centralne vlasti, s jedne, i regionalne i lokalne autonomije, s druge strane. U tom sluaju je re o uvoenju regionalnog drutvenog koncepta u zamenu za centralizovan koji ne retko prerasta u oligarhijski i autoritaran pristup drutvenom ureenju. Kada govorimo o regionalnoj samoupravi neophodno je podsetiti se na tri najea modela regionalizacije koja se sreu u evropskim dravama. Dok u prvi model evolutivne regionalizacije unutar postojeeg sistema lokalne samouprave spadaju vedska i Nemaka, a u drugi se regionalna decentralizacija unitarne drave realizuje kroz formalno konstituisanje regiona sa institucijama koje nemaju vii ili drugaiji status od drugih lokalnih organa vlasti kao u Francuskoj i Portugaliji, dotle je trei model institucionalne ili politike regionalizacije karakteristian po visokom stepenu regionalne autonomije i konstitutivnosti Italij i panija. Sledei najnovije odredbe o regionalizmu istiemo da Stalni komitet lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope pojmovno definie regionalizaciju kao stvaranje novog nivoa u dravnoj teritorijalnoj organizaciji, odnosno uvoenje novih institucija koje mogu iroko varirati u pogledu tela, odgovornosti, moi, odnosno nadlenosti, ali su uvek instalirane iznad nivoa postojeih lokalnih institucija. Socijalno-politiki aspekt o svrhama i funkcijama regionalnog nivoa, odnosno tipa vlasti, govori o manjim ili veim autonomijama specifinih populacija i teritorijalnih jedinica vlasti, veoj efikasnosti upravljanja drutvenim resursima, smanjenju trokova upravljanja ekonomskim i drugim podsistemima drutva, ukljuujui i zadovoljavanje rastuih potreba graanstva za socijalnom sigurnou i kvalitetom ivota, zajedniko samopotovanje, uzajamno uvaavanje i graansku solidarnost u politikoj zajednici. Politiko-ekonomsko nadmetanje i meusobna kontrola svih nivoa vlasti podrazumeva jo i legitimnost dravnog poretka, pluralizaciju drutva, ouvanje i razvoj vrednosnih obrazaca, neposredniju komunikaciju vlasti sa konkretnom konfiguracijom interesa i prepoznavanje odgovornosti servisa graana. Neophodnost je i poveana participacija graana u poslovima od javnog znaaja uz isticanja relevantnosti ublaavanja granica tzv. meke granice. Sam pojam regiona je definisan veoma rastegljivo, ukljuujui regione koji su samo subordinirani nivoi centralne vlasti ili su, u uem smislu, izraz regionalizacije u kojoj je region teritorijalna vlast koja se moe dalje diferencirati prema njenom ustavnom statusu. Regionalizam kao politiki koncept treba razumeti kao pojam koji oznaava intencije da se realizuje politiko-pravno priznanje za vei ili manji stepen autonomije specifinih zajednica i njihovih teritorijalnih jedinica vlasti. Tu se pre svega imaju u vidu nadlenosti koje regionalne vlasti mogu da imaju sa manje od punog suvereniteta, ali vie od pukih administrativnih funkcija. Tako dolazimo do zakljuka da se moe rei da ukoliko nema razvijene lokalne i regionalne demokratije u dravi, onda u njoj nema ni stvarne demokratije u modernom smislu rei.

12

4. ODNOSI U LOKALNIM ZAJEDNICAMA ZADACI ZA PRAKTINU POLITIKU Imajui u vidu analizirana evropska dokumenta ali pre svega analizu Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, sagledavajui pojedinane aspekte i lanove kojima se inauguriu predlozi praktinoj politici u cilju jaanja regionalne i lokalne samouprave, to se po principu od opteg ka posebnom navode sledei zadaci: 1. Ustavnim ili zakonskim izmenama regionalne nadlenosti moraju biti institucionalno definisane u okviru novih (regionalnih) kompetencija. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi u l. 7. definie da regije koje imaju nadlenosti u vezi sa zajednicama i na koje se one odnose, da sve potuju duh samouprave u odnosima sa tim zajednicama. U uspostavljenim konstelacijama sa lokalnim zajednicama regije primenjuju princip subsidijarnosti. Regije mogu da prenesu deo nadlenosti na lokalne zajednice u okviru zakona, drei se naela postavljenih lanom 5. Zbog svega ovoga prva preporuka politikom delovanju je da sa ustavnim ili zakonskim izmenama nove nadlenosti postanu deo regionalnih odreenja, tj. da se telima u regionu (npr. Izvrnom veu regiona, tj. odborima koje ovo telo ili Skuptina regiona formiraju) prepuste ovlaenja da obezbede dalju samostalnost po svim pitanjima oko kojih se dogovore sa lokalnim zajednicama. Kako definisanje kompetencija regiona podrazumeva ili donoenje novog ustava ili njegovu izmenu u delu teritorijalnog ureenja, onda je u prvom sluaju to u nadlenosti Komisije za donoenje novog ustava, a u drugom kroz dopunu Ustavnog zakona kojim se definiu prinadlenosti regiona. 2. Odreivanjem konstitucionalnog statusa regiona, i upravljanjem ukupnim potencijalima, stvaranje institucionalnog uticaja regiona na politiku centralne vlasti. Od evropskih dokumenata koji su se direktno bavili ovom problematikom treba svakako izdvojiti Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi20, koja je prvi dokumenat koji pokuava da sintetizuje relevanta evropska iskustva bez nametanja odreenog modela. Karakteristian aspekt u ovoj Povelji je i taj to se smatra da se regionalizacijom uspostavlja jedan intermedijalni nivo institucija, garantovan Ustavom i zakonom. Regioni takvog nivoa mogu da odgovore zahtevima ire zajednice, a istovremeno da pregovaraju sa centralnom vladom, to ne mogu optine ili zajednice optina. Utoliko je, kao druga preporuka praktinoj politici, da se uspostavljenim regionima omogue sutinske nadlenosti prema novom konstitucionalnom poloaju u upravljanju njegovim ukupnim potencijalima koje razvijaju u saradnji sa centralnom vlasti prema dravnoj politici. Potovanjem ovog principa poveava se kredibilitet regiona i u donoenju odluka na centralnom nivou (obrazovanjem posebnog doma u Narodnoj skuptini Vea regiona), kao i uee u prekograninoj saradnji koja predstavlja pravni osnov uspostavljanja Euroregiona, to je takoe predlog i mogunost prema ovoj Povelji. Definisanost kompetencija regiona nuno podrazumeva ili donoenje novog ustava Republike Srbije ili njegovu izmenu u delu teritorijalnog ureenja. U tom sluaju je to u nadlenosti Komisije za donoenje novog ustava ili kroz pitanja dopune Ustavnog zakona kojim se definiu prinadlenosti regiona. 3. Jaanje regionalne samouprave proirenjem i povezivanjem samouprave na nivou kompetncija lokalnih institucija. Strategija za inovacije i dobru upravu na lokalnom nivou, usvojena od strane Komiteta Ministara Evropskog Saveta marta 2008. godine, strukturie principe ka boljoj lokalnoj
20

Recomendation 34 (1997) of the CLRAE on the Draft European Charter of Regional Self-Government

13

upravi na osnovu podeljenih odgovornosti vlada, asocijacija lokalnih uprava i pojedinaca u lokalnoj upravi. Shodno tome definie se i trea preporuka praktinog delovanja politici u cilju permanentnog stimulisanja akcija nacionalnih i lokalnih zainteresovanih strana za neprekidno poboljanje kvaliteta lokalnih javnih slubi, ukljuivanje stanovnitva i neposredne politike akcije. Akteri u realizaciji ove odredbe mogu biti institucije nadlene po prirodi stvari Skuptina optine, Asocijacija predstavnika optinske uprave i t.sl. 4. Uvoenje evropskih oznaka za kvalitet i nagraivanje za izuzetnost kojom se prepoznaje i primenjuje evropska praksa na polju regionalne i lokalne samouprave. Ova Povelja je relevantna i iz ugla obavezivanja lokalne vlasti da neprestano poboljavaju svoj rad, pre svega imajui u vidu dvanaest principa 21. Akcije nacionalnih programa moraju imati integrisan dogovor sa lokalnim vlastima. S obzirom na znaaj ovog dokumenta praktino politiko delovanje ima za zadatak da primeri, to je etvrta preporuka praktinoj politici, da se za sve oblike delovanja uvede evropska oznaka kvaliteta i nagrada za izuzetnost kojom se prepoznaje i primenjuje evropska praksa na polju lokalne samouprave. Da takav pristup nije formalnog karaktera potvruju programi akcija koji ukljuuju pravne i institucionalne reforme, institucionalni dijalog, trening i izgradnja kapaciteta, vrenje samo-procene, izradu akcionih planova, itd. Zbog toga je i Savet Evrope pozvao sve lokalne vlasti da se ukljue u ovu inicijativu i da se dobrovoljno obaveu prema svojim graanima da e da izvravaju svoje obaveze u skladu sa dvanaest principa dobre demokratske uprave. U nastojanju da se ostvare demokratske pretpostavke, to je i deo Strategije za inovacije i dobru upravu na lokalnom nivou22, to kao generalni pravac svake graanske drave navodimo i njena tri cilja: 1. Da graani ... (budu) smeteni u centar svih demokratskih institucija i procesa; 2. Da lokalne vlasti neprestano poboljavaju svoju upravu u skladu sa dvanaest principa dobre demokratske uprave; 3. Da dravne i/ili regionalne vlasti stvore i odre institucionalne preduslove za poboljanje uprave na loklanom nivou, nadograujui njihove postojee obaveze u skladu sa Evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi i drugim standardima Saveta Evrope.

U 12 principa dobre demokratske uprave na lokalnom nivou iz Deklaracije iz Valensije ubrajaju se: 1. Pravedno sprovoenje izbora, zastupanja i uea, kako bi se obezbedile prave mogunosti svim graanima da se izjasne o javnim poslovima na lokalnom nivou; 2. Pouzdanost, kako bi se obezbedilo da lokalna vlast izlazi u susret legitimnim oekivanjima i potrebama graana; 3. Efikasnost i delotvornost, kako bi se obezbedilo ostvarenje ciljeva uz najbolje korienje resursa; 4. Otvorenost i transparentnost, kako bi se javnosti obezbedio pristup informacijama i olakalo razumevanje naina na koji se vode javni poslovi; 5. Vladavina prava, kako bi se osigurala pravinost, nepristrasnost i predvidljivost; 6. Etiko ponaanje, kako bi se obezbedilo da javni interes bude iznad linog; 7. Strunost i sposobnost, kako bi se obezbedilo da lokalni predstavnici i zvaninici budu potpuno kadri da izvravaju svoje dunosti; 8. Inovativnost i otvorenost za promene, kako bi se obezbedilo da iz novih reenja i dobre prakse proistie korist; 9. Odrivost i dugorona orijentacija, kako bi se vodilo rauna o interesima buduih pokolenja; 10. Dosledno upravljanje finansijama, kako bi se obezbedilo promiljeno i efikasno korienje javnih sredstava; 11. Ljudska prava, kulturna raznovrsnost i socijalna kohezija, kako bi se obezbedilo da svi graani budu zatieni i potovani i da niko ne bude diskriminisan ili iskljuen; 12. Odgovornost, kako bi se obezbedilo da lokalni predstavnici i zvaninici preuzmu odgovornost i da se smatraju odgovornim za svoje postupke. 22 Primenu Strategije na evropskom nivou pratie i usmeravati (tako da svi budu ukljueni i svi imaju koristi) predstavnici Komiteta ministara, Parlamentarne skuptine, Kongresa, Evropskog komiteta za lokalnu i regionalnu demokratiju (CDLR) i Konferencije.
21

14

5. NACIONALNE MANJINE I DRUTVENI PROCESI U SRBIJI Zna li se da Srbija nema Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina23, da nije usvojen Zakon o prihvatanju Evropske okvirne konvencije o prekograninoj saradnji izmeu teritorijalnih zajednica ili vlasti (European Outline Convention on Transfrontier Cooperation between Territorial Communities or Authorities)24 zbog ega su i odredbe lanova 26 i 2725 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o lokalnoj samoupravi na nivou formalnog karaktera, te da se situiranje nacionalnih manjina iz ugla kolektivnih prava u Ustavu moe smatrati nedeovoljno eksplicitnim, najblae reeno, onda se mogu navesti odreene sugestije koje bi bile stvar dalje dorade poloaja pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Poto je prethodna napomena fokusirana na Ustav Republike Srbije, kao najvii pravni akt iz koga proizilaze ostala zakonska i podzakonska akta, u njegove kritine take ubrajamo sledee lanove Ustava Republike Srbije: 1., 19., 75., 80. i 181. a) Kako se Republika Srbija definie kao drava srpskog naroda i svih graana koji unjoj ive (l. 1), tj. da se odreuje samo prema veinskom narodu, onda se moe smatrati da je obuhvatanje nacionalnih manjina kroz deo i svih graana koji u njoj ive, primer po kome se status i prava kolektiviteta supstituiu ne samo kroz ogranieni pristup, ve i bez organskog utemeljenja i institucionalnih mogunosti za pravu integisanost. Utoliko je pristup nacionalnim manjinama, a ne manjinskim nacionalnim zajednicama, izveden sa spoljanje strane, odnosno da se status identitetnih razliitosti ljudi u zaokruivanju ustavne definisanosti realizuje na mehaniki nain, uprkos tome to su i oni deo ravnopravnog i domicilnog graanskog korpusa stanovnitva. b) Sledi li se pristup u ustavnom odreenju srpske drave iz prvog lana, onda je i zatita nacionalnih mnjina26 u istotoj ravni prema l. 14, izrazito spoljanja implementacija odreenih prava. Poto prava nacionalnih manjina nisu reealizovana sa konstitucionalnim znaenjem, zbog toga se i ustavna jemstva27 (Ustav, l. 19) direktno dovode u pitanje, s obzirom da je nain implementacije prava takoe deo naknadne dorade odreenih zakonskih pretpostaki, a ne da su izraz unutranje kohezije i ustrojstva. U prilog ovoj napomeni ide i to to je jezik koji se koristi i kojim se saoptava ovako formulasana zatita i odbrana prava manjinskih zajednica deo unitarnog konceptualnog prilaza prema svakoj drugoj i drugaijoj zajednici (nacionalnoj, verskoj i jezikoj) koja nije iz korpusa nacionalno veinske.
Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina usvojen je 2002. godine, u vreme kada je Srbija bila deo SRJ. Kako je ovaj Zakon i danas na priruni nain u upotrebi, to je pravno-politiki posmatrano nedopustivo. 24 Uprkos to se u ovoj Konvenciji (dokumentu Saveta Evrope iz Madrida 1980) podstie saradnja izmeu teritorijalnih zajednica ili vlasti u oblastima regionalnog, ruralnog i urbanog razvoja, u oblasti zatite ivotne sredine, poboljanja rada javnih ustanova i preduzea i omoguavanja brzog reagovanja prilikom prirodnih nepogoda i nesrea, ipak stoji da bez njenog prihvatanja nema jaanja dobrosusedskih odnosa izmeu teritorijalnih zajednica ili vlasti (l. 2), ali ni jasne poruke o ohrabrivanju inicijative teritorijslnih zajednica ili vlasti (l. 3). 25 U Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina poglavlje o Meunarodnoj i regionalnoj saradnji, u lanovima 26 i 27 stoji da Predstavnici nacionalnog saveta uestvuju u pregovorima ili se konsultuju povodom pregovora o zakljuivanju bilateralnih sporazuma sa matinim dravama, u delu koji se neposredno odnosi na prava nacionalnih manjina. (l. 26), kao i i da Predstavnici nacionalnih manjina, preko Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, uestvuju u postupku zakljuivanja, odnosno pristupanja, meunarodnim ili regionalnim sporazumima koji se odnose na poloaj i zatitu prava nacionalnih manjina.(l. 27). 26 Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina. Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarenja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta (Ustav RS, l. 14). 27 Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava (Ustav RS, l. 19).
23

15

c) Budui da se odnos prema kolektivnim pravima nacionalnih manjina poboljao usvajanjem Zakona o zabrani diskriminacije28 i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina29, ipak ostaje otvorenim pitanje kako ta prava mogu biti u potpunosti ostvarivana bez Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina i Zakon o Evropskoj okvirnoj konvenciji o prekograninoj saradnji izmeu teritorijalnih zajednica ili vlasti. Jer, mora se istaci, da e se tek sa donetim zakonima koji sada ne postoje zaokruiti poloaj predstavnika manjinskih nacionalnih zajednica, odnosno njihova strukturna zastupljenost u okviru podnacionalnih zajednica i po pitanju ekonomsko-privredne participacije u drutvu, tim pre to se u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina doslovno kae: Nacionalni savet, u skladu sa zakonom (podv. J.), sarauje sa meunarodnim i regionalnim organizacijama, sa dravnim organima, organizacijama i ustanovama u matinim dravama, kao i sa nacionalnim savetima ili slinim telima nacionalnih manjina u drugim dravama. (l. 26, stav 1). Ako je delimino sistemski poloaj nacionalnih manjina poboljan, onda mu nedostaju ne samo osnovna zakonska utemeljenja, ve i ona koja nacionalnim manjinama omoguavaju punu propulzivnost u izjednaavanju u pravima na saradnju koju oni smatraju relevantnim za njih. d) U sklopu sugestija o promenama pravno-zakonske regulative relevantnim stoji i to da su jednakost i ravnopravnost manjinskih kolektiviteta na lokalnom nivou dovedeni u pitanje, uprkos tome to prema Ustavu RS takva mogunost postoji po l. 18130. Ova alternativa ostaje na papiru zato to pripadnici nacionalnih manjina ne mogu da se poveu preko lokalne samouprave sa drugim zainteresovanim stranama izvan politike koju kontrolie drava (jer sadanji ugovori koji se sklapaju ili zakljuuju nisu vie do protokolarnog karaktera), poto se takva saradnja, po politici EU, temelji na veim pravima koja bi trebalo da ima regionalna i lokalna zajednica. Ni jedan aspekt u potrebi poveavanja prava graana i kolektiviteta ne ukazuje vie na nunost regionalizacije Srbije pa i kroz prava nacionalnih manjina, ako se zna da na sadanjem nivou asimetrinosti u poloaju graana i pripadnika nacionalnih manjina postoji drastina razlika izmeu graana koje ive u AP Vojvodini i nie od Beograda, tj. da nacionalne manjine u Srbiji ne mogu prekogranino da sarauju prema stepenu razumevanja potreba nacionalnalnih manjina mimo ustanovljene dravne politike. Predlozi praktinoj politici Prema Deklaraciji zadaci za praktinu politiku obuhvataju sledea predloge: 1. Izradu Predloga zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, ali tako i u tom opsegu da poloaj nacionalnih manjina zadobije konstitucionalni znaaj i na nivou drave i u okviru regiona. 2. Iniciranje Predloga zakona o prihvatanju Evropske okvirne konvencije o prekograninoj saradnji izmeu teritorijalnih zajednica ili vlasti (European Outline Convention on Transfrontier Co-operation between Territorial Communities or
Zakon o zabrani diskriminacije usvojen je u Narodnoj skuptini Republike Srbije 18. 03. 2009. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina usvojen je u Narodnoj skuptini Republike Srbije 31. 08. 2009. Imajui u vidu da je ovaj zakon usvojen, moe se rei da Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom. Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom (l. 75, stavovi 2 i 3). 30 Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.
28 29

16

Authorities), kako bi se uspostavili kompatibilni odnosi prema onome to predviaju i Ustav Republike Srbije i Zakon o lokalnoj samoupravi, pored drugih dokumenata, odnosno ijim bi se prihvatanjem omoguilo potpuno zaivljavanje strukturne zastupljenosti prema sastavu stanovnitva na nivou pod-nacionalnih zajednica, ali i transparentnosti procesa prekogranine saradnje za predstavnike nacionalnomanjinskih kolektiviteta. 3. Izmenu ustavnog odreenja Srbije u l. 1, budui da bi osnov za novu definisanost moralo da bude u skladu sa paradigmom drutva graanske provenijencije, ime bi se poveao stepen subjektivizacije nacionalnih manjina. 4. Povratak svojine lokalnim zajednicama31, poto ni jedna garnitura vlasti to nije uinila posle 2000. godine, jer ni oivotvorenje izvornih prava i sloboda nema bez raspolaganja dobrima koja su neotuiva od ljudi koji ih stvaraju i njime rukovode. Samo u sluaju ako se slede navedeni predlozi u definisanju poloaja nacionalnih manjina, utoliko se o Srbiji moe govoriti kao funkcionalnoj tvorevini i, konano, dravi prava, tim pre to se ponajvie involvira podsistemska sfera. Drugim reima, samo tada moe biti rei o drugaijem pristupu i alokaciji dobara i usluga, preregulaciji ponaanja ne samo centralnih, ve i regionalnih vlasti, redefinisanju politike, ekonomske, socijalne i svake druge participacije ka veem stepenu delotvornog uea pripadnika nacionalnih manjina, te veem stepenu mogunosti da se kolektivna prava nacionalnih manjina realizuju kroz prava na svaku njihovu identitetnost.

Lokalne zajednice su izgubile pravo na raspolaganje imovinom 1995, kada je u vreme S. Miloevia donet Zakon o sredstvima u svojini republike.
31

17

ZAKLJUAK Analizom drutveno-politike i ustavno-zakonske prakse, kao i ta bi oznaavalo dalje unapreenje lokalne samouprave i poboljanje poloaja nacionalnih manjina, kao to je istaknuto za cilj u uvodu, eksplicitno je da se Evropska povelja o regionalnoj autonomiji ispostavlja krucijalnim dokumentom za dalji razvoj graanskog i otvorenog drutva. I ne samo to, ve i da se na osnovu nje, ako se slede potonja iskustva iz zemalja koje ve praktikuju regionalni koncept, izvlae novi zakljuci i donose nove preciznije odredbe koje e obavezivati budue drave koje se opredele za regionalizaciju. Evropskom poveljom o regionalnoj autonomiji se, kao i drugim dokumentima ovog tipa (za unapreenje organizacije lokalne samouprave, prekogranine saradnje itd), preciziraju dalje odredbe u prevazilaenju stanja u drutvima koja i nisu potpuno izgradila politiki ustrojeni drutveni sistem u kome je graanin subjekt svakog drutvenog angamana. Relevantnost ove Povelje ogleda se i u tome to se njome definitivno ustoliavaju standardi za izgradnju drutvenih odnosa za svako drutvo koje tei razvoju demokratije, nezavisno da li je ve evidento kandidat ili se priprema za lanstvo u Evropskoj uniji. Odnosno, imajui u vidu da usvajanje ove ili neke naredne povelje koja e se baviti jo striktnijim odredbama regionalne problematike, nije uslov za pristupanje EU ili da je stvar unitranje politike, utoliko je zakljuak da se u vremenu tranzicije srpskog drutva ne insistira na urgentnom regionalnom zahvatu. Regionalizacija mora da bude proces, da je deo svesti znaajne veine graana, ali i politiko-pravnih nosilaca funkcija na nain da se u njoj vidi sredstvo ka svakom boljitku poloaja graana. Drugim reima, regionalizacija ni srpskom drutvu nije potrebna radi nje same, kako bi moglo da se kae da je Srbija regionalizovana, ve da se njome postigne neto sasvim drugo: ostvare ravnomerni regionalni razvoj i povea participacija graana u drutvenim procesima u sredinama u kojima ive i stvaraju. Oba ova momenta su kauzalna i deo jedinstvene drutvene prakse. Taj zadatak je autonoman i nezavistan od bilo kakvog uslovljavanja od strane EU ili nekog njenog tela, ve je po sebi samom znaajan i to radi graana i same Srbije u kojoj su disproporcije u razvijenosti pojedinih njenih delova ve takve da je jasno da su unitarni koncept i centralistiki pristup ugrozili samu supstancu oveka po bilo kom osnovu: egzistencijalnom, obrazovnom, socijalnom ponaanju, vrednostima, moralu, ali i po nacionalnom, verskom, jezikom i svakom drugom aspektu kroz koji se izvesna veina uvek ponaa kao da ne postoje i druge ustoliene kategorije iz novovekovne paradigme: inicijativa, solidarnost, tolerancija, dijalog, saradnja, kooperacija, odgovornost i sl.

18

Projekat podran od strane: RARIS - Regionalna agencija za razvoj istone Srbije Trg oslobodjenja 1, 19000 Zajear, Srbija tel/faks + 381 (0) 19 426-376, 426-377 office@raris.org www.raris.org

Kanadski Fond Ambasade Kanade u Beogradu