FINANSIJSKA TRITA I HOV

Predmetni nastavnici
Dr Aleksandar Miljkovid Dr Aleksandra Puara Dr Milica Kalianin PREDAVANJE IZ PRVOG DELA

Uvodno predavanje
Sadraj predmeta Metod rada Seminarski radovi, prezentacije Nain ocenjivanja Literatura i web sajtovi

prva glava: Obeleja i znaaj finansijskog trita druga glava: Teorije kamate i kamatne stope trea giava: Prinos i cena finansijskih instrumenata etvta glava: Prinos i rizik fmansijskih instrumenata peta glava: Banka esta glava; Institucionalni investitori sedma glava: Investicioni fondovi osma glava: Berzanski posrednici deveta glava: Funkcije trita novca deseta glava: Kratkoroni finansijski instrumenti jedanaesta glava: Dugoroni finansijski instrumenti dvanaesta glava: Primarno trite kapitala

drugi deo knjige prof. A. Puara

Metod nastave i ispita

predavanja seminarski radovi
aleksandar.miljkovic@fpsp.edu.rs aleksandra.puara@fpsp.edu.rs milica.kalianin @fpsp.edu.rs

Testovi zavrni rad ispit

Ocenjivanje:
Prisustvo predavanju 5 poena Seminarski 20 poena kolokvijum 3o poena Zavrni ispit 45 poena Ukupno 100 pona

Obavezna literatura: Prof.dr BrankoVasiljevid: Osnovi finansijskih trita, Zavet, Beograd Dopunska literatura: - Nikolid A, Djordjevid D, Finansijska trita i institucije, FIMEK, Novi Sad - Kalianin S, Berze i finansijska trita,Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje

Cilj izuavanja Cilj izuavanja nastavnog predmeta je da studentima prui kratak uvid u osnove savremenih finansijskih trita, kao i da ih upozna sa osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata . Istovremeno upznademo se sa problemima vezanim za funkcionisanje finansijskog sistema.

Zato prouavati finansijska trita?

Pretpostavite da na vestima ili u novinama saznate kako je trite obveznica postalo trenutni hit za ulaganje, kao to kod nas zaista i jeste. ta bi ta informacija vama mogla da znai. Da li to znai da de kamatne stope pasti pa de pozajmice i krediti biti jeftiniji. Da li e te tada lake i jeftinije moi da doete do sredstva potrebnih za finansiranje nekog poslovnog poduhvata? Ili to moda znai da de se ekonomija oporaviti u bududnosti pa je sada pravo vreme za investicije?

Za koji vid finansiranja bi ste se vi odluili na osnovu ove informacije: finansiranje putem emisije obveznica ili putem uzimanja kredita ? Prouavanje naina funkcionisanja finansijskih trita i finansijskih institucija nam daje mogudnost da se upoznamo i znamo odgovore na ova pitanja. Finansijske institucije i trita ne utiu samo na svakodnevni ivot ved i na drave i svet u celini.

Finansijska trita obrdu stotine milijardi dolara i tako utiu na novane tokove svetske ekonomije. Zahvaljujudi alokaciji i plasmanu novca ona povratno utiu na proizvodnju, dobit iz poslovanja i ekonomsko blagostanje drava. Iz tog razloga ona su i pitanje od velikog politikog znaaja. Svaka drava koja tei da se ravnopravno ukljui u svetske tokove tei da ova trita to vie razvije jer ona su ta koja su direktno odgovorna za investiranje u dugoroni rast i razvoj privrednog sistema.

Ishod predmeta: Izuavanjem ovog predmeta student stie fundamentalna znanja iz osnova savremenih finansijskih trita, finansijskih instrumenata i finansijskih uesnika na finansijskom tritu. Na taj nain student biva osposobljen da analizira relevantne finansijske probleme, da o njima kritiki razmilja i da ih reava.

Pojam finansijskih trista

Globalni pojam trista prestavlja susretanje ponude I traznje koje dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.Predmeti razmene na tristu mogu da budu: - stvarna dobra, - razne usluge, - HOV.

Prema predmetu razmene na trzistu,izdvajaju se dva njegova osnovna segmenta: -finansijsko I -robno trziste. Finansijska trista predstavljaju najznaajniji I najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog I finansijskog sistema svake zemlje.Ona omogudavaju normalno I nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije

Elementi finansijskog sistema

Finansijska trita marketplace mesto na kome
se susredu ponuda i tranja za finansijskim instrumentima i subjekti koji trguju uesnici

Finansijski instrumenti sinonim finansijska aktiva (Finansijska aktiva finansijska pasiva; tedni subjekti investitori investicioni subjekti)

Finansijske institucije Finansijska tednja

KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRITA I INTERNACIONALIZACIJA I GLOBALIZACIJA svetskoglobalno finanisjsko trite; evrodolari; Velike mogudnosti za emitente i za investitore

II POJAVA I RAZVOJ FINANSIJSKIH INOVACIJA :

1) Novi proizvodi 2) Nove strategije III DEREGULACIONI TOKOVI promene u sferi regulative; Smanjenje uloge drave, kontrola od strane uesnika, ...

IV TEHNIKO-TEHNOLOKA UNAPREDJENJA (on-line sistemi, ECN - elektronske komunikacione mree, internet...) omogudila su KONTINUELNOST V SEKJURITIZACIJA proces kreiranja hartija od vrednosti;
pretvaranje kredita (hipotekarni, potroaki..) u HoV; mobilisanje kreditnih potraivanja banke putem HoV i njihova prodaja na tritu; rokovi dospeda; trinost bankarskih kredita

Uesnici na finansijskim tritima

EMITENTI I INVESTITORI; Emitenti hartija od vrednosti - Pravna lica koja su, prema vaedim zakonskim propisima, ovladena da emituju hartije od vrednosti, a ijom prodajom prikupljaju nedostajuda novana sredstva. Emitent je lice koje namerava da uputi, odnosno koje upuuje javnu ponudu prilikom prve javne prodaje hartija od vrednost ili drugih finansijskih instrumenata, kao i lice koje je izdalo hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente. Investitor je lice koje kupuje hartije od vrednosti, izuzev pokrovitelja emisije koji kupuje hartije od vrednosti od izdavaoca radi njihove dalje distribucije putem javne ponude, kao i lice koje kupuje druge finansijske instrumente.

Profesionalni investitor je lice za koje se pretpostavlja da moe da proceni znaaj budue investicije u hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente usled vrste delatnosti koju obavlja. Profesionalni investitori u smislu Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata su: banke osnovane u skladu sa odredbama zakona kojima se ureuje pravni poloaj banaka, osiguravajua drutva osnovana u skladu sa odredbama zakona kojima se ureuje osiguranje imovine i lica, drutva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima i zatvoreni investicioni fondovi penzioni fondovi osnovani u skladu sa odredbama zakona kojima se ureuje pravni poloaj penzionih fondova i brokersko-dilerska drutva osnovana u skladu sa odredbama Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

FINANSIJSKI UESNICI:

1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE - Centralna banka - Depozitne finansijske institucije: -banke, -tedionice, -tedne i kreditne asocijacije,

Nedepozitne finansijske institucije: a) Ugovorne finansijske institucije (penzioni fondovi, osiguravajuda drutva); b) Institucije investicionog tipa (investicioni fondovi i kompanije) - Ostale finansijske institucije: fondovi, fondacije, zadubine, finansijske kompanije, brokersko dilerske kude, rejting agencije, venture capital firms (za obezbeenje inicijalnog kapitala) 2. POSREDNICI: brokeri, dileri, investicioni bankari

Broker, prevedeno na srpski jezik, znai trgovaki posrednik ili predstavnik. S tim u vezi, broker je osoba koja vri trgovinu hartijama od vrednosti, u svoje ime ili u ime kompanije za koju radi. Njegov zadatak je da po to boljim uslovima i za to veu vrednost plasira poverene hartije od vrednosti na berzu, od ega zavisi i njegova zarada.

Brokerov osnovni zadatak je da prati kretanje ponude i tranje na berzi, kao i da o tome izvetava kompaniju u ije ime radi, da vri prodaju i kupovinu, da ugovara poslove vezane za hartije od vrednosti, da prati kretanja kamata i cena na tritu, pravi izvetaje

Broker, u veini sluajeva radi u neije ime, tj. angaovan je od strane kompanije ili individualca za kojeg plasira ili kupuje hartije od vrednosti. On mora da poseduje licencu kako bi mogao da bude posrednik na berzi. U poslednje vreme se veoma esto susree pojam diler, uz pojam brokera, pa se ponekad i ta dva pojma poistoveuju. Brokeri i dileri su uglavnom zaposleni u brokerskim drutvima, bankama ili ak u osiguravajuim kuama.

 . . , .. , 75% .

 , . , . , .

 ekonomska definicija:
FINANSIJSKO TRITE je ORGANIZOVANO MESTO NA KOME SE SUSREDU PONUDA I TRANJA za razliitim oblicima FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (Finansijske AKTIVE) IRA DEFINICIJA Finansijsko trite kao bilo koje mesto na kome se susredu ponuda i tranja za finansijskim instrumentima, mesto gde se trguje (kupuje i prodaje) finansijskom aktivom (fin. instrumentima), UA DEF. Finans. trite je tano odreeno

vreme, mesto i prostor, gde se susredu ponuda i tranja pod precizno definisanim pravilima i uslovima

Znaaj I uloga finansijskih trista

Finansijska trita su deo ekonomskog sistema.Na njih vre uticaj promene na tritu proizvoda I promene faktora proizvodnje.Finansijska trista vre povratni uticaj na trite proizvoda I faktore proizvodnje.Razvojem finansijskih trita povedava se ponuda finansijskih instrumenata,ime I oblici aktive postaju predmet trinog valorizovanja.Razumljivo je da zavidnu razudjenost I fleksibilnost finansijske strukture privredno drutvo ne moze da ostvari u finansijskom vakumu,ved u bliskim kontaktima sa finansijskim posrednicima na finansijskom trzistu.

Vrste finansijskih trzista Otra podvojenost pojedinih segmenata finansijskih trita karakteristina je za nerazvijene finansijske sisteme.Izdvojeno posmatranja pojedinog segmenta finansijskih trita koristi se u analitike svrhe kao i u cilju prezentiranja pojedinih skupova finansijskih instrumenata. Svaki segment finansijskih trita ima svoje specifine finansijske instrumente.

Pojedinane finansijske institucije imaju posebnu ulogu u odredjenim segmentima finansijskih trita.Postoji vedi broj kriterijuma za podelu finansijskih trzista,pa samim tim i vie vrsta finansijskih trita.Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u 2 osnovne kategorije: -trziste novca i -trziste kapitala.

Istorijski razvoj finansijskih trzista Nema pouzdanih izvora koji bi mogli dati odgovor na pitanje kada su nastala finansijska trzista.Ako podjemo od najireg shvatanja pojma finansijskih trzista,kao mesta susretanja ponude I traznje finansijske aktive,onda bi se moglo redi da se nastanak I razvoj finansijskih trista poklapa sa nastankom I razvojem novca.

Karakteristike savremenih finansijskih trzista Savremena finansijska trita su vrlo dinamina.Njihovo bitno obeleije je trita,to predstavlja odgovor finansijskih trita na stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih promene u okruzenju.Stvaraju se novi finansijski instrumenti,to vai za hipotekarno trite I trite finansijskih derivate.Usavravaju se telekomunikacioni sistemi I informaciona tehnologija,to omogudava elektronski prenos podataka, koji je pretpostavka za kontinuiranu trgovinu I dematerijalizaciju trgovine.

Efikasnost finansijskih trzista Kad se govori o efikasnosti finansijskih trita,uglavnom se imaju u vidu 2 vrste efikasnosti: - interna efikasnost; - eksterna efikasnost. Interna efikasnost se odnosi na operativno funkcionisanje trzista I oznacava zahtev da ucesnici na finansijskim trzistima dobijaju usluge u sto kradem roku I po sto nizim trokovima.

Eksterna efikasnost se odnosi na sposobnost I brzinu reagovanja cena na finansijskim tristima na pojavu relativnih informacija. Ova efikasnost se moe objasniti na osnovu toga kako cene finansijske aktive, kojom se trguje na finansijskim trzistima,reaguju I odrzavaju sve relevantne informacije. Efikasno je ono triste na kome cene odmah I u potpunosti odraavaju sve raspoloive relevantne informacije.Pod informacijama se podrazumevaju sve relevantne poruke koje su od znaaja za donoenje odluka.

Finansijska trita Finansijska trita su mesta fizika ili virtuelna na kojima se finansijska sredstva prenose od ljudi koji imaju viak raspoloivih sredstava ljudima koji imaju manjak sredstava. Finansijska trita obveznica i akcija su bitna kod usmeravanja finansijskih sredstava od onih koji ne znaju produktivno da ih uposle ka onima koji to znaju, to dovodi do vee ekonomske efikasnosti. Aktivnosti na ovim tritima takoe imaju direktan uinak na bogatstvo pojedinaca, preduzeda i ponaanje potroaa kao i na ukupan rezultat cele privrede.

 . , . , ( ).

 . , .

 . . . , .

Najvanije o finansijskim tritima 1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7

2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 2.10

 . . . .

, . , . ,


, , , , , A

, .
, .

 , . , .

 , . , . , , .

, : i

 ( ) , . . .

iralni kurs kurs koji se formira na osnovu ponude i tranje novca sa iro rauna preduzeda i banaka. iralni novac - trenutno naplativa potraivanja kod banaka koja se nalaze na transakcionim raunima (iro raun, tekudi raun) ili kao gotovina u blagajni, jer uvek postoji mogudnost (ograniena samo likvidnodu banke) njima raspolae neformalno i veoma pojednostavljeno putem naloga za isplatu prvenstveno ekom. Treba ga razlikovati od tednih uloga koji, i kada su po vienju, ne spadaju u iralni novac. Pored toga, tedni ulozi, za razliku od novca na iro raunima, po pravilu nose kamatu.

iralni novac nastaje na osnovu polaganja u gotovu, putem doznaka (prenosa, tj. uplata) sa drugih rauna (virmanisanjem), kao i na osnovu odobrenog kredita od strane banke na raun korisnika. Moe se nalaziti kod centralne banke, poslovnih banaka, a eventualno i kod potanskog ekovnog ureda (kod nas Potanske tedionice).

 ( ) . , . . . )


, : . () . () , .

 , : - ( , - )

 , . , , , , . , .

 . , , .
( ) , . . , , , .


, : e
e () . () , ( . ).

 , , : i , .

 . , , . . , ,

 . . , .

 , , . , . , , , .

 , : - - . . , , , .

, : - - - , , .

 , , . , . .

 , : - - , , , . , , , .

 , , , . , , , .


- , : () - () , . () .

 , . , :

 , . , .
. , .

Zona Slobodne Trgovine i carinske unije

Zona slobodne trgovine jeste skup dve ili vie drava izmeu kojih carinske barijere i ostale restriktivne mere u trgovini (kao to su kvote, kotizacije i ostale tarife) ne postoje. Ono to se mora istai je da lanice samostalno odreuju visinu carina u poslovanju sa zemljama nelanicama. U tome i lei osnovna razlika izmedju ova dva pojma, jer carinska unija (kao napredniji oblik ekonomske saradnje), pored reenog obuhvata jo i zajedniku politiku carina prema drugim zemljama.

Finansijski instrumenti
Razvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara razliite oblike piatnih i kreditnih instrumenata kojima se registruju, prenose i realizuju novane obaveze i potraivanja razliitih uesnika u procesu reprodukcije. Ti instrumenti imaju razliite funkcije: potvruju prava i obaveze iz robnog prometa, izraavaju kreditne odnose, omogudavaju transfer rizika sa jednog na druge ekonomske subjekte, svedoe o ulaganju u realne oblike kapitala i dr. Oni su, prema tome, formalizovani izraz ekonomskih transakcija,

Finansijski instrumenti izraeni su kao novana potraivanja, odnosno obaveze. Kao takvi, oni predstavljaju finmsijsku aktivu ili fuimsijsku imovinu. lako se posredstvom ovih instrumenata obavija transfer akumulacije izmeu razliitih ekonomskih subjekata, finansijska aktiva nije element drutvenog bogatstva. Potraivanje vlasnika finansijske aktive uvek je neija obaveza

Na mikroekonomskom nivou, svaki finansijski instrument moe dobiti trinu vrednost procesom kapitalizacije periodinog prinosa na koji glasi. Trina vrednost razlikovade se od nominalne vrednosti finansijskog instrumenta, zato to se utvruje polaszedi od visine prinosa, izvesnosti prinosa (rizik) i trine kamatne stope.

Struktura finansijskog trita

Studije o flnansijskom tritu formulisale su osnove segmentacije ovog trita. Svaki od segmenata moe, po svojim obelejima, predstavljati posebno trite. Medjutim, kao to je napomenuto, razvoj finansijskog trita doveo je do snanih integracionih tendencija, tako da je otra podvojenost pojedinih segmenata finansijskog trita karakteristika nerazvijenih flnansijskih sistema.

Segmentacija trita moe se koristiti u cilju prezentiranja pojednih skupova finansijskih instrumenata i u analitike svrhe. Svaki od segmenata finansijskog trita ima specifine, odnosno adaptirane finansijske instrumente. Finansijske institucije koje su osnovni izvor likvidnosti i osnovni nosioci informacija imaju posebne uloge u razliitim segmentima finansijskog trita.

Tradicionalno se u okviru finansijskog trita razlikuju segmenti trita novca i trita kapitala. Trite novca je trite finansijskih instrumenata sa rokom dospeda do jetlne godine, a obuhvata i trgovinu novcem, kao specifinom finansijskom aktivom. Na tritu kapitaia finansiraju se dugorona ulaganja ekonomskih subjekata. Na ovom tritu emituju se i razmenjuju instrumenti iji je rok dospeda preko jedne godine, odnosno instrumenti ulaganja (akcija). Sastavni deo trita kapitala je hipotekarno trite, tj. trite na kome se formiraju hipotekarni instrumenti i obavlja njihova trgovina.

TEORIJE KAMATE I KAMATNE STOPE

Kamatna stopa je kljuni parametar finansijskog trita. Trite vri kreiranje i vrednovanje finansijske aktive na osnovu prinosa i rizika finansijskog instrumenta. Prinos izraava oekivani povradaj koji ulaganje kapitala donosi, a rizik izvesnost prinosa. Kamata je za vlasnika kapitala, cena odricanja od tekude potronje -tednje, a s druge strane, za investitora, kamata je cena nedostajude akumulacije.

Kamata je cena koju zajmoprimac (dunik) plaa zajmodavcu (kreditoru) za upotrebu pozajmljene sume (glavnice) u odreenom periodu. Kamata se izraava kroz kamatnu stopu, kao odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice. Uobiajeno je da se kamatna stopa vezuje za godinji period. Ako je, na primer, dunik pozajmio 100 novanih jedinica na period od jedne godine, sa obavezom da uz glavnicu vrati i 10 novanih jedinica kamate po dospedu, kamatna stopa de iznositi 10% (predstavljena apsolutnim brojem: 0,10). Prema tome, kamatna stopa je izraz cene ustupljenih sredstava. Kvalitativno, ona je cena upotrebe kapitala, pa je stoga uslovijena njegovom sposobnodu da kreira viak.

Osnovne ekonomske funkcije kamatne stope mogu biti sledede: - omogudava da se tekuda tednja pretvori u investicije, u cilju podsticanja ekonomskog rasta, - racionie raspoloivu ponudu kredita, obezbeujudi zajmovne fondove za investicione projekte koji imaju najvedi oekivani prinos, - dovodi u ravnoteu ponudu novca sa tranjom, - kao sredstvo ekonomske politike, utie na obim tednje i investicija.

Savremene teorije kamate i kamatne stope Slabost klasine teorije ispoljava se u nedovoljnoj obuhvadenosti faktora koji mogu uticati na ponudu i tranju na finansijskom tritu, posebno svih raspoloivih dohodaka. Ne zanemarujudi doprinose klasine teorije, savremene teorije pruaju razuenija analitika sredstva za razumevanje savremenog finansijskog trita.

Tranja za novcem, odnosno elja za likvidnodu, potie iz tri osnovna motiva. Transakcioni motiv oznaava tranju za novcem u svrhu kupovine robe i usluga. Taj motiv znai da vlasnik uvek mora imati novana sredstva za tekudu potronju. Motiv sigurnosti pretpostavlja posedovanje novanih rezervi u sluaju nepredvidenih troenja u bududnosti. Dranje novca u transakcione i sigurnosne svrhe na kradi rok moe se smatrati za konstantno. Tranja vezana za pekuktivni motiv dranja novca, meutim, menja se s obzirom na manju ili vedu izvesnost promene cena obveznica, kao jedinog alternativnog naina koridenja novca.

Ako kamatna stopa na obveznice raste, porade i trokovi dranja novca (gubitak mogude kamate) i koliina novca koja se trai de pasti. Stoga, postoji negativna korelacija izmeu pekulativne tranje za novcem i nivoa kamatnih stopa. Prema tome, ukupna tranja za novcem imade dve komponente: konstantnu, koja izraava transakcionu i sigurnosnu tranju i varijabilnu, koja izraava pekulativnu tranju.

Kamatna stopa i inflacija

Inflacija, izraena kroz opti porast cena, menja vrednost novca (kupovnu snap novca) i stoga utie na oekivani prinos vlasnika novca kreditora, odnosno na kamatnu stopu. Pod pretpostavkom da je pozajmljeno 100 novanih jedinica, uz kamatnu stopu od 10% (nominalna kamatna stopa), dunik de o roku dospeda vratiti 110 novanih jedinica. Ako se do roka dospeda promeni kupovna snaga novca, vlasnik novca nede dobiti oekivani prinos u realnom iznosu.

U naem primeru, ukupna suma kredita uvedana je za 5 novanih jedinica jednake kupovne snage. Ako bi stopa inflacije bila 20%, onda bi realna kamatna stopa bila -15%, odnosno ukupna suma zajma od 100 novanih jedinica, na dan dospeda realno bi iznosila 87,5 novanih jedinica. U procesu kreditiranja, realna kamatna stopa predstavlja rezultat razlike izmeu ugovorene nominalne kamatne stope i oekivane stope inflacije, bududi da se u momentu nastanka kreditnog odnosa ne moe znati kolika de biti inflacija do dospeda kredita.

Struktura kamatnih stopa

Teorijska razmatranja prirode kamate i naina formiranja kamatnih stopa pruaju osnovu za analizu strukture kamatnih stopa na finansijskom tritu. Ovo trite, naime, poznaje niz kamatnih stopa, koje su vezane za pojedine finansijske instrumente, odnosno segmente trita, blie odraavajudi kretanje ponude i tranje za novcem i kapitalom u tim segmentima. U osnovi hijerarhije kamatnih stopa lee dve osnovne kategorije: - izvesnost ostvarivanja prihoda od ulaganja u odreeni finansijski instrument i - vremenska struktura ulaganja.

Rizina struktura kamatnih stopa. Rizina struktura kamatnih stopa zasnovana je na baznoj kamatnoj stopi - tj. kamatnoj stopi na ftnansijske instrumente koji nose najmanji rizik. To su obino dravne kratkorone obveznice koje imaju neznatan kreditni rizik, s obzirom na budetsku sposobnost drave (u krajnjoj liniji, sposobnost tampanja novca), kratak rok u kome se ne oekuje visoka inflacija, kao i likvidnost, odnosno mogudnost da se pretvore u gotov novac bez (znatnih) transakcionih trokova.

Investitori de za izvreno ulaganje u druge flnansijske instrumente oekivati bazinu kamatnu stopu, koju ostvaruju na dravne kratkorone obveznice, uvedanu za premiju na rizik koji takvi instrumenti nose. Visina premije zaviside od tipa rizika, odnosno slededih faktora: 1) tipa izdavaoca, 2) kreditne sposobnosti izdavaoca, 3) roka dospeda, 4) opcija ugradenih u finansijski instrument, 5) poreskog tretmana finansijskog instrumenta i 6) likvidnosti emisije

Tip izdavoca, podrazumeva razlikovanje rizika vezanih za emitente u razliitim privrednim sektorima (drava, dravne organizacije, preduzeda, inostrani subjekti i dr. trini sektori). U okviru svakog od ovih sektora, mogude je detaljnije posmatrati pojedine grupe izdavalaca (npr. u sektoru preduzeda: industrijska, infrastrukturna i dr). Kreditna sposobnost, odnosi se na sposobnost izdavaoca da u roku isplati iznos uloenih sredstava zajedno sa kamatom (kreditni rizik). Ocenu kreditne sposobnosti investitor vri sam, ili se oslanja na ocenu organizacija koje javno saoptavaju ocenu o kreditnoj sposobnosti emitenata (rejting agencija).

Opcije koje sadre pojedini flnansijski instrumenti vezane su za nekoliko osnovnih okolnosti: - pravo izdavaoca da isplati finansijski instrument pre roka dospeda, to de on uiniti ako u meuvremenu trine kamatne stope padnu. Na taj nain, izdavaiac se moe osloboditi tereta otplate viih kamata, ali de ulaga biti oteden, jer de biti prinuen da reinvestira po nioj kamatnoj stopi (rizik reinvestiranja),

- pravo investitora da proda izdavaocu hartiju od vrednosti po nominalnoj vrednosti, nezavisno od njene trine cene u trenutku prodaje (engl. Redemption), to oteava poloaj izdavaoca, - mogudnost pretvaranja jedne vrste hartija od vrednosti u drugu (npr. obveznica u akciju), zavisno od kretanja cena tih hartija. Opcije koje su povoljne za kupca noside niu premiju na rizik. Hartije od vrednosti, iji je prihod oslobodjen poreza i hartije od vrednosti koje imaju vedu likvidnost, takoe de nositi niu premiju.

Struktura kamatnih stopa

Na strukturu kainatnih stopa veliki uticaj vri rok dospeda. finansijskog instrumenta, odnosno vremenski period po ijem isteku je izdavalac obavezan da isplati glavnicu i kamatu. Finansijski instrumenti imaju veoma razliite rokove dospeda: od jednog dana, odnosno do godinu dana (kratkoroni), preko rokova dospeda od 5 do 10 godina (srednjoroni), kao i preko 30 godina, npr. instrumenti hipotekarnog trita (dugoroni finansijski instrumenti).

Rokovi dospeda uslovljavaju veoma heterogenu strukturu kamatnih stopa. Odnos kamatne stope izraene u finansijskom instrumentu i roka njegovog dospeda zove se rona struktura kamatnih stopa. Ona se posmatra kod finansijskih instrumenata koji imaju istu rizinu strukturu kamatne stope, tj. isti kreditni kvalitet. S obzirom na to, rona struktura kamatnih stopa moe se grafiki predstaviti preko krive prinosa finansijskih instrumenata sa istim kreditnim kvalitetom. U narednom grafikonu ilustrovane su tipine krive rone strukture kamatnih stopa.

PRINOS I CENA FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Sadanja vrednost Kao to se svaka slobodna novana suma moe investirati na razvijenom finansijskom tritu da bi proizvela neki prinos, tako se i svaki novani dohodak moe smatrati za rezultat neke ranije uloene sume novca. Odnosno, kao prinos na (ranije) uloen kapital. Ova pojava rezultat je injenice da dranje slobodnih novanih sredstava ima za posledicu oportunitetne trokove za njihove vlasnike. Oportunitetai trokovi su (proputena) kamata koju bi inae moglo da donese ulaganje u neki od flnansijskih odnosno kreditnih instrumenata, pod pretpostavkom prihvatanja razumnog rizika. Razuman rizik je onaj rizik koji nosi opte oekivanu premiju na rizik u odnosu na nerizine finansijske instrumente.

Izraunavanje kapitalne sume, iji je proizvod odreeni novani prinos, naziva se kapitalizacija prinosa. Proces kapitalizaeije je osnova za odredivanje cene finansijskih instrumenata. Finansijsko trite, kao uostalorn i kreditno trite, omogudava proces transfera bogatstva u vremenu. Za zajmodavca, ulaganje je odustajanje od tekude potronje radi omogudavanja povedane potronje u bududnosti. Za investitora, ulaganje je povedanje sadanje potronje na raun budude.

Da bi se ocenila opravdanost izbora alternative troenja ili investiranja, imajudi u vidu navedene faktore, mora se pronadi parametar preko koga de se izjednaiti bududi novani prinos sa sadanjim ulaganjima. Taj parametar se naziva sadanja vrednost novanog prinosa, Sadanja vrednost samo je drugo ime za kapitalizovani prinos. Sadanja vrednost izraava vremensku dimenziju ulaganja novca, odnosno rremensku vrednost novca.

Diskontna stopa Diskontm stopa (engl. Discount Rate) je kamatna stopa koja izjednaava bududi prinos finansljskog instrumenta sa njegovom sadanjom vrednodu. Ona predstavlja opte prihvadenu kamatnu stopu na uobiajeni rizik koji je prisutan na finansijskom tritu, Prema tome, ona je via od nerizine kamatne stope, jer ukljuuje i premiju na rizike koji su uobiajeni na finansijskom tritu. "Odgovarajua diskonta stopa, r, je prihod koji trite ili investitori konsensesom zahtevaju kao prinos na aktivu (ulaganje) "

Diskontna stopa je poznata i pod nazivom: oportunitetni troak kapitala ili, kao to je ved reeno, interna stopa povradaja. Uobiajena diskontna stopa mogla bi se generalno formulisati na slededi nain: r = RP + IP + DP + MP + LP + EP gde je: RP - realna kamatna stopa, kao cena odloene potronje, IP - inflaciona premija, km kompenzacija za oekivano opadanje kupovne modi novca, DP - premija na rizik bankrotstva (kreditni rizik), posebno za gubitak glavnice, MP - rona premija, kao kompenzacija za kreditiranje na odreen vremenski period,

LP - premija na likvidnost, kao nagrada za dranje finansijskog instrumenta koji se ne moe pretvoriti u gotov novac bez transakcionih trokova, EP - premija na devizni rizik, kao premija na rizik promene deviznog kursa kod finansijskog instrumenta koji je izraen u stranoj valuti. Ako je instrument izraen u domadoj valuti, onda je EP=0 .

Kolika de diskontna stopa biti, zaviside od okolnosti fmansijskog trita, odnosno stepena njegove razvijenosti. Diskontna stopa je osnovni faktor za odreivanje cene finansijskog instrumenta. Cena finansijskog instrumenta menja se kada se menja visina diskontne stope i to obrnuto proporciomino: ako diskontna stopa raste, cena finansijskog instrumenta pada.

Pojam i vrste stope prinosa

Kamatna stopa, kao obedan prinos vlasniku kapitala, ne izraava uvek prihod finansijskog instrumenta koji de biti i ostvaren, niti de vlasnik uvek dobiti nazad novanu sumu koju je uloio - glavnicu, u njenoj nominalnoj vrednosti. Kreditni rizik uzrokuje mogude gubitke glavnice i ili kamate. Sa oscilacijama trita, menja se cena finansijskog instrumenta, tako da se menja i parametar s kojim se poredi prihod; realizovana kamatna stopa moe biti razliita od obedane.

Imajudi u vidu navedena ogranienja kamatne stope, kao mere prinosa finansijskog instrumenta, ali uz zadravanje njene sutine, kao relativnog pokazatelja stepena uvedanja investiranog kapitala, na finansijskom tritu se, kao parametar za izraavanje oekivane stope povradaja na investirani kapital, koristi stopa ptinosa finansijskog instrumenta (engl. Yield). Ova stopa, kao poseban oblik diskontne stope, nalazi se u osnovi izraunavanja cene flnansijskih instrumenata.

U analizi cene finansijskih instrumenata koriste se; stopa tekudeg prinosa, stopa prinosa do dospeda i diskontna stopa prinosa. Sve ove stope ukljuuju u prinos finansijskog instrumenta; prihod po osnovu kamata (dividendi) i kapitalnu dobit (gubitak), tj. razliku izmeu nominalne i trine cene finansijskog instrumenta. U narednom slajdu videdemo primer stope tekudeg prinosa, a slini su primeri i za ostale stope

Stopa tekudeg prinosa (engl. Current Yield), koja se esto pojavijuje u specijalizovanoj finansijskoj tampi da izrazi stepen povradaja ulaganja u finansijski instrument, predstavlja odnos godinjeg prihoda (dividenda ili kamata) finansijskog instramenta i njegove tekude trine cene; godinji dohodak Stopa tekudeg prinosa = -----------------------------------------trina cena finansijskog instrumenta Ako je godinja dividenda = 3 a trina cena flnansijskog instrumenta = 30, onda je stopa tekudeg prinosa 3/30 = 0,10 ili 10%.

PRINOS I RIZIK FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

Ulaganje u bilo koji finansijski instrument, odnosno oblik aktive, motivisano je oekivanjem investitora da ostvari odreen prinos. Prinos, meutim, moe aii i ne mora da bude ostvaren, kao to moe biti i vii ili nii od oekivanog.

Oekivani prinos nije uvek izvestan: drugim reima, investitor se suoava sa rizikom da njegovo ulaganje nede dati rezultat u skladu sa oekivanjima i pretpostavkama koje su biie polazna osnova za ulaganje, odnosno okolnostima koje je investitor uzeo u obzir prilikom ulaganja.

Banka
Banka je finansijska institucija koja do sredstva dolazi prikupljanjem depozita a potom odobrava kredite. Banka pored ovih poslova obavlja i pladanja, davanja garancije i druge poslove.

Poslovanje banke je vezano i za rizike. Poslednjih godina uloga banke se znaajno menja i prilagodjava zahtevima klijenata.

Banke su danas sloene finansijske institucije koje nude itavu lepezu razliitih usluga namenjenih vrlo irokoj kategoriji uesnika privrednog i drutvenog ivota. Banke se u mnogim sluajevima pojavljuju kao poverioci, kao u sluaju upravljanja imovinom, davanje jemstva ili garancije itd. Banke nude i druge usluge kao davanje finansijskih saveta, finansiranje kupovine opreme na lizing, prodaju planova penzionog osiguranja, zatite od rizika i dr.

Vrste i funkcije banaka

Zavisno od vrste delatnosti razlikujemo: emisione, depozitne, zalone i hipotekarne banke. Banke se mogu i podeliti na: univerzalne i specijalizovane, a Po podruju obavljanja delatnosti razlikujemo: meunarodne nacionalne i lokalne banke.

Specijalizovane banke mogu da obavljaju sve bankarske poslove, a preteno se bave specijalizovanim odreenim vrstama bankarskih poslova.
Najveda specifinost savremenog bankarstva je koridenje interneta, radi ega je nastao veliki broj internet banaka. Putem inerneta mogu se dobiti sve informacije o bankarskim uslugama, proveriti uslune provizije, otvoriti raun i obaviti itav niz bankarskih poslova. Najveda vrednost interneta je to su niski trokovi usluge.

 Zavisno od poslovne aktivnosti i sadrine konkretnih poslova kojima se neka banka preteno bavi, mogue je banke razvrstati na vie tipova (vrsta), ali su sledei tipovi bankarskih i drugih finansijskih institucija najee u okviru bankarskog poslovanja: centralna ili emisiona banka, depozitne banke (komercijalne banke); univerzalne banke (komercijalne banke);

specijalizovane i granske banke; poslovne banke; tedno-kreditne organizacije zadruge i tedno-kreditne slube ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja, fondova i dr.); meunarodne i regionalne banke i medunarodne finansijske organizacije.

 Centralna i emisiona banka prema svom poslovnom obeleju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da odreuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi drave. Stoga, ovakva institucija ima obeleje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odreenoj dravi istie u njenom nazivu.

Depozitne (komercijalne) banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primarnim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na tednju, i da ih usmeravaju za odreene komercijalne aranmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama.

 Ove banke su, po pravilu, organizovane kao institucije ili su u sastavu bankarskih asocijacija-holding banaka. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodna banka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i devizne politike. Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao to su: devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi; izdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica (emisioni posao); uvanje sredstava i hartija od vrednosti; kupovanje i prodaja hartija od vrednosti; izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao): poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).

 Univerzalne banke (banke opteg tipa) bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu i irini samom veliinom banke i njenim potencijalom. I kod od ovih banaka depozitni posao predstavlja primami bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u odreenoj veliini. Specijalizovane i granske banke bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obelejima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskim poslovima.

Slino specijalizovanim bankama, i granske banke obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za odreenu proizvodnu grupaciju preduzea ili njihovo udruenje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obino poznaju po atributima: "investiciona' "privredna", "izvozna" i sl.

 Poslovne banke se, po pravilu, razvijaju u zemljama trisne ekonomije i najede se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom. tedno-kreditne organizacije po svojoj osnovnoj drutvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i finansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje de obavljati tedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju; potanska tedionica, tedionica, tedno-kreditna organizacija i tedno-kreditna zadruga.

 Potanska tedionica ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnih novanih sredstava stanovnitva, njihovog uvanja i kasnijih vradanja kao tednih uloga. Potansku tedionicu u Srbiji, u skladu sa zakonom, osnivaju potanska preduzeda, uz obezbedenje osnivakog kapitala u visini od 1.500.000 SAD dolara u dinarskoj protivrednosti, po kursu na dan uplate tih sredstava.

Potanska tedionica obavlja sledede poslove: prikuplja dinarske i devizne tedne uloge fizikih lica, vodi tekude raune, iro raune i devizne raune fizikih lica i obavlja platni promet za fizika lica; daje kredite; izdaje hartije od vrednosti i novane kartice (emisioni posao); kupuje i prodaje hartije od vrednosti; uva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima; otkupljuje bankarske i putnike ekove; napladuje hartije od vrednosti u drugim zemljama; obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

 tedno-kreditnu zadrugu mogu da osnuju zemljoradnike, zanatske, stambene i druge zadruge, kao i pravna i fizika lica - lanovi zadruga, uz obezbedenje osnivakog kapitala koji ne moe da bude manji od 400.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan uplate tih sredstava. tedno-kreditna zadruga osniva se ugovorom ako je osnivaju dva ili vie osnivaa, odnosno odlukom o osnivanju ukoliko je osniva jedno pravno lice.

Poslovi tedno-kreditne zadruge su: prikuplja dinarske namenske tedne uloge i depozite fizikih lica, daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaa, obavlja platni promet u skladu sa zakonom, obavlja odreene bankarske poslove predviene saveznim zakonom.

 Ostale bankarske i finansijske institucije su usko specijalizovane institucije, ija je zajednika karakteristika da raspolau, koriste i usmeravaju znatna finansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na finansijskom tristu. Ove institucije, iako nemaju odluujuu funkciju u finansijskom mehanizmu jedne drave, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovnitvu.

Meu ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti: novane i robne berze; stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem; fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugi javni i drutveni fondovi; ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica; poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala; ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa; ostale pomone finansijske organizacije (menjanice, agencije. komisionari, posrednike ustanove i sl.).

 FUNKCIJE BANKE
Funkcije kreditnog posredovanja Funkcija novanog izravnavanja Usluna funkcija

Preduzetnika funkcija

 Funkcije kreditnog posredovanja Prva i najvanija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako to na jednoj strani banka uzima kredite ( od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i uloga na tednju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita klijentima. Posrednika funkcija banaka u kreditiranju nije samo osnovna funkcija sa stanovnitva privrede ved istovremeno i najvaniji izvor zarade. Kod aktivnosti banaka na finansijskom tritu najvaniju ulogu ima menadment banke.

Kreditno posredovanje
Najvanija funkcija je kreditno posredovanje u kreditima. Na osnovu bankarske koordinacije direktive, bankarski poslovi mogu biti: uzimanje depozita i drugih oblika pozajmica, odobravanje kredita, finansiranje lizing aktivnosti, usluge transvera sredstava, izdavanje i administriranje sredstava pladanja(kreditne kartice, putni ekovi itd.), izdavanje garancija, trgovanje za sopstveni raun i za raune klijenata: - Instrumentima trita novca

devizama - finansijskim fjuersima (ugovor) - deviznim i kamatnim instrumentima - hartijama od vrednosti uestvovanje u emisiji i servisiranje emisije od hartie od vrednosti, savetodavne usluge u vezi sa hartijama od vrednosti, brokerski poslovi sa novcem, menadment i savetovanje, uvanje hartija od vrednosti, usluge davanja kreditnih referenci, usluge sigurnosnih depozita.
-

Banke odobravaju vedi broj razliitih kredita i to:

krediti za nekretnine, zemlju, zgrade, stanove ili pojedine dugorone projekte, kredite finansijskim institucijama, drugim bankama, osiguravajudim drutvima, finansijskim kompanijma itd., kredite za poljoprivredu sa razliitim rokovima dospeda i namenama, potroake kredite (za kupovinu automobila, bele tehnike, nametaja i dr.), finansiranje kupovine na lizing opreme (maina, raznih sredstava idr.), drugi krediti koji se ne mogu podvesti pod navedene kategorije.

Menaderi banke imaju vie funkcija i to: Upravljanje likvidnodu, gde je glavni odnos upravljanje prilivom i odlivom sredstava. Upravljanje pasivom (prikupljanje sredstava, privlaenje novih deponenata, irenje broja klijenata i emisije razliitih finansijskih instrumenata), Upravljanje aktivom (plasiranje sedstava sa to vedi prinosom), Upravljanje adekvatnodu kapitala (struktura aktive, pasive i poslova banke kao bi se izbegli mnogi rizici sa kojima se banka moe suoiti).

 Funkcija novanog izravnavanja Svojim posredovanjem banke deluju izravnjavajue izmeu trailaca novca ne samo u finansijskom ve i u prostornom i vremenskom smislu rei. Usluna funkcija Banka obavlja i raznovrsne uslune poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni u ulozi dunika ni u ulozi poverioca ve naprosto prua odreene korisne usluge svojim klijentima, kao to su usluge u obavljanju platnog prometa ali i druge usluge neutralnog karaktera, kao to su: menjaki poslovi, poslovi uvanja poverenog novca te funkcija posredovanja u platnom prometu.

Preduzetnika funkcija Banka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih moe dodatno da zaradi kao to su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za sopstveni raun itd.

Usluna funkcija banaka

Usluni poslovi koje banke mogu obavljati zavisno i od nacionalno pravne regulative, uglavnom su: depozitni poslovi (primanje i polaganje depozita), kreditni poslovi (davanje i uzimanje kredita), devizni, devizno valutni poslovi i menjaki poslovi, poslovi platnog prometa, izdavanje platnih kartica, poslovi sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovni kastodi banke i dr.), brokersko dilerski poslovi, izdavanje garancija avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao), kupovina, prodaja i naplata potraivanja (faktoring, forfeting i dr.), poslovi zastupanja u osiguranju,

 Banci je zabranjeno da zakljuuje sporazume kojima se bitno spreava, ograniava ili naruava konkurencija. Novac koji stoji na raunu i krui sa jednog rauna deponenta na drugi raun drugog deponenta u istoj banci tim procesom se ostvaruje tzv. iralno (bezgotovinsko) pladanje. Banke se na tritu ponaaju kao i drugi trgovci pa obavljaju i sopstvene poslove na osnovu kojih dodatno zarade. To su poslovi kupovine i prodaje efekata na berzi i u van berzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za svoj raun. Najvedi znaaj od ovih usluga su usluge u platnom prometu koje daju najvedi efekat.

Osnivanje i osnivaka skuptina banke

Banka se osniva kao akcionarsko drutvo prema vaedim nacionalnim propisim, ugovorom o osnivanju i obezbeenjem sredstava u osnivaki kapital banke. Osnivaka sredstva mogu biti u materijalnom i novanom obliku ili u novanom i nenovanom obliku. Banka mora biti upisana u registar to je mogude samo kada dobije dozvolu od Narodne bsnke i ispuni ostale uslove za normalan rad banke. Banka se ne moe osnivati kao jednolano akcionarsko drutvo jer je za osnivanje potrebno najmenje dva osnivaa. Najvaniji pravni akti banke su osnivaki ugovori i statut banke.

OSNIVAKI AKT BANKE SADRI poslovno ime i sedite pravnog lica osnivaa banke, odnosno ime i prebivalite fizikog lica osnivaa banke, poslovno ime i sedite banke, iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u novanom i nenovanom obliku kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu, rok do koga su osnivai banke duni da uplate novana sredstva, odnosno da nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke, prava, obaveze i odgovornosti osnivaa banke, broj akcija banke i klase akcija koje je banka ovlatena da izda, kao i prava iz akcija svake klase, poslove koje banke obavlja,

nain pokrida gubitka banke, nain reavanja sporova meu osnivaima banke, prava osnivaa banke u sluaju statusnih promena banke, ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem banke, druge elemente odnosno podatke. Narodna banka moe propisati da osnivaki akt banke sadri i druge elemente, odnosno podatke.

Po zakljuenju ugovora o osnivanju, osnivai banke podnose NB zahtev za izdavanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke uz koji prilau: podatke o osnivaima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiu, osnivaki akt i predlog statuta banke, izjavu da de novani deo osnivakog kapitala uplatiti na privremeni raun kod narodne banke, imena predloenih lanova upravnog i izvrnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji, predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke, predlog procedure za upravljanje rizicima i za unutranju kontrolu banke,

OSNIVAKA SKUPTINA
Od momenta dobijanja reenja NB, dozvole za rad osnivaka skuptina banke mora se odrati u roku od 30 dana. Osnivaku skuptinu ine osnivai banke. Pravo glasa na osnivakoj skuptini osnivai banke ostvaruju srazmerno visini svog uloga. Kad banka dobije dozvolu za rad od strane NB, duna je da u roku od 30 dana podnese zahtev za upis u registar privrednih drutava. Osnivaki kapital banke osnivai obezbeuju unoenjem svojih uloga pri osnivanju banke. Ulozi mogu biti u novanom i nenovanom obliku. Banka je duna da obezbedi da kapital banke bude u visini koja nije manja od protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom kursu .

 UPIS U REGISTAR

Kad banka dobije dozvolu za rad od strane Narodne banke duna je da u roku od 30 dana podnese zahtev za upis u registar privrednih drutava. Uz prijavu za upis, u registar se podnosi reenje Narodne banke o davanju dozvole za rad. Banka stie svojstvo pravnog lica momentom upisa u Privredni registar privrednih drutava. Osnivai banke duni su da Narodnoj banci dostave reenje o upisu u Registar u roku od 5 dana od prijema istog.

OSNIVAKI KAPITAL

Osnivaki kapital banke osnivai obezbeuju unoenjem svojih uloga pri osnivanju banke. Ulozi mogu biti u novanom i nenovanom obliku. Nenovani ulog se procenjuje od strane ovlatenog procenjivaa kako bi se tano utvrdila visina uloga u procentima, visini vrednosti kapitala. Banka je duna da obezbedi da kapital banke bude u visini koja nije manja od protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu.

Banka mora traiti saglasnost od Narodne banke na: ugovor o osnivanju i statut banke, kao i na njihove izmene, osnivanje banke u inostranstvu, otvaranje filijala, poslovnica, ili predstavnitva u inostranstvu, kao i ulaganja kapitala u banke u inostranstvu, izmenu naziva i sedita banke, odluku o imenovanju direktora.

Kad NB donosi reenje o oduzimanju dozvole odmah donosi reenje o ispunjenosti uslova za pokretanje steajnog postupka, odnosno reenje o likvidaciji banke, u skladu sa zakonom kojim se ureuju steaj i likvidacija banke. Danom donoenja reenja o oduzimanju dozvole za rad Narodna banka blokira sve raune i tim reenjem istovremeno izrie meru zabrane raspolaganja imovinom banke do otvaranja postupka steaja, odnosno likvidacije.

 Banka ima obavezu da u roku od 5 dana Narodnu banku obavetava o svim promenama. Akti i radnje koje bi bile donete bez saglasnosti Narodne banke bili bi nitavi, ne bi proizvodili pravno dejstvo. Banka je duna obavestiti Narodnu banku o povedanju kapitala banke, o novoj emisiji akcija, uede u kapitalu banaka, drugih finansijskih organizacija i upravnih lica kao i ulaganja u osnovna sredstva banke. Svako odobrenje velikog kredita, svaka prodaja akcija banke kojom neko lice stie vie od 10% osnivakog kapitala, otvaranje filijala, poslovnih jedinica, promene sastava upravnog i nadzornog odbora banke.

 Ukoliko banke ne budu potovale odredbe Zakona o zatiti korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije de izricati i novane kazne od 500.000 dinara, a ako se ne ispravi nepravilnost, sledi kazna u dvostrukom iznosu. Narodna banka Srbije jednom meseno anketira banke iz Republike Srbije i na osnovu podataka o poslovnim aktivnostima i namerama, sagledava ostvarene efekte sprovoenja dela programa monetarne politike, kao i njihove projekcije. Najnovija Anketa zapoeta je sredinom januara 2011.

 OBAVEZE OSIGURANJA DEPOZITA GRAANA

Obaveza banke je da osigura depozit graana i plada za to premiju osiguranja. Banka moe osigurati depozit kod agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka ili kod osiguravajudih organizacija. U Evropskoj uniji postoji direktiva o emi osiguranja depozita koja predvia da minimalna zatita iznosi 20.000 evra. Evropske tranzicione zemlje imaju znatno nii limit osiguranja depozita.

Osiguravai depozita su obavezni da sredstva iz premije osiguranja depozita vode posebnu evidenciju. Osiguravai obavljaju osiguranje depozita graana samo ako obezbede sredstva u posebnom fondu osiguranja depozita u iznosu koji ne moe biti manji od 20% od visine depozita koji se osigurava. Ako pri kontroli Narodna banka nae da uslovi nisu ispunjeni ili da negativnu ocenu boniteta, osiguravai ne mogu obavljati poslove osiguranja depozita graana.

OBAVEZE REVIZIJE U BANCI

Radi zakonske obaveze, jednom godinje se mora obezbediti spoljni revizor koji de u roku od 6 meseci od isteka kalendarske godine obezbediti reviziju, radi obavljanja godinje revizije svojih finansijskih izvetaja. Banka angauje preduzede za reviziju. O imenovanju revizorske kude banka obavetava NB u roku od 15 dana od dana kad imenuje revizora.

Ako reviziju izvri spoljni revizor koji nije na listi NB tad narodna banka nede prihvatiti izvetaj o reviziji. Banka je dune svake godine da objavi bilans stanja i bilans uspeha sa revizorskim izvetajem, odnosno miljenjem revizora u dnevnim novinama. Svaki akcionar banke ima pravo da o svom troku angauje preduzede za reviziju koje bi izvrilo reviziju raunovodstvenih izvetaja banke nezavisno od revizije izvrene po osnovu zakonske obaveze banke.

 Narodna banka utvrduje listu spoljnih revizora koji mogu reiti reviziju na osnovu kriterijuma koje propisuje. Banka ne moe imati revizorsku kudu iji je prihod iz prethodne godine za reviziju vedi od polovine njegovih ukupnih prihoda. Spoljni revizor moe najvie 3 godine obavljati godinji finansijski izvetaj. Spoljni revizor koji je pruao konsultantske usluge ne moe raditi godinji izvetaj o reviziji niti moe vriti godinji izvetaj i posle pruati konsultativne usluge.
Banka je dune svake godine da objavi bilans stanja i bilans uspeha sa revizorskim izvetajem, odnosno miljenjem revizora u dnevnim novinama.

BANKARSKA TAJNA

Banka je duna u svom poslovanju da se pridrava pravila o bankarskoj tajni. Banka i lanovi njenih organa, akcionari i zaposleni u banci, kao i spoljni revizori banke i druga lica koja zbog prirode posla koju obavljaju imaju pristup podacima, ne mogu te podatke saoptavati tredim licima ni koristiti ih protivno interesu banke i njenih klijenata, niti mogu tredim licima omoguditi pristup tim podacima. Obaveza uvanja tajne ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup. Obaveza uvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci saoptavaju:

 na osnovu odluke ili zahteva nadlenog suda, za potrebe nadlenog organa za spreavanje pranja novca, u skladu s propisima kojima se utvruje spreavanje pranja novca. vezi sa imovinskim postupkom na osnovu zahteva staraoca imovine ili konzularnih predstavnitva stranih drava, posle podnoenja pismenih dokumenata kojima se dokazuje opravdan interes ovih lica, vezi sa izvenjem nadlenog organa na imovini klijenta poslova iz njihove nadlenosti,

na zahtev organizacije za osiguranje depozita u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje depozita, stranom regulatornom telu pod uslovom predvienim sporazumom o saradnji zakljuenim izmeu tog tela i Narodne banke.

Banka ima pravo da podatke koji su bankarska tajna saopti istranom sudiji, javnom tuiocu i sudovima, odnosno drugim organima koji vre javnopravna ovlatenja iskljuivo radi zatite svojih prava u skladu sa zakonom.

Finansijsko posredovanje Finansijsko trite predstavlja i poseban institucionalni mehanizam. U osnovi tog mehanizma nalaze se finansijske institucije koje, u razliitom stepenu interakcije, obezbeuju izvravanje funkcija trita i njegovu efikasnost. One su osnovni uesnici u trgovini finansijskim instrumentima, i to kao neposredni uesnici ili uesnici ija aktivnost omogudava normalno obavljanje trgovine.

Osnovna uloga finansijskih institucija je posredovanje izmeu nosilaca i korisnika akumulacije (tednje) ako su oni funkcionalno odvojeni. Finansijske institucije obavIjaju navedenu funkciju tako to prikupljaju akumulaciju putem sopstvenih kreditnih i finansijskih instrumenata (dakle, kreirajudi svoju pasivu) i vre njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimca (kreirajudi sopstvenu aktivu). Na primer, banka preko depozita ili tednih uloga stanovnitva prikuplja sredstva (pasiva) koja, odobravajudi kredit ili kupujudi akcije, usmerava u preduzede (aktiva).

Finansijske posrednike moemo grupisati u nekoliko osnovnih kategorija: klasini, odnosno tradicionaini (banke, tedionice, kreditne zadruge i dr), instituciomlni investitori (osiguravajude organizacije, penzijski fondovi, finansijske kompanije, zadubine i dr), koiektivni investitori (investicione kompanije, uzajamni fondovi) i brokersko-diierske mstitucije - berzanski posrednici

Ono to im i danas daje znaaj jeste funkcija finansijskog posredovanja, koja ima sledede prednosti . - smanjenje transakcionih trokova na finansijskom tritu, kroz koridenje ekonomije obima i ekonomije raznovrsnosti. Ekonomija obima podrazumeva da vedi broj transakcija, koje moe obaviti krupniji finansijski posrednik, donosi isti profit ali uz nie trokove za korisnike usluga. Ekonomija raznovrsnosti pretpostavlja smanjivanje trokova rizika, odnosno da se koridenjem vie raznovrsnih procedura izravnavaju potencijaini gubici po pojedinim procedurama, to smanjuje ukupne trokove, efikasnije koridenje inforrnacija vezanih za poslovanje korisnika finansijskih sredstava, ime se smanjuje izloenost kreditnom riziku.

Banke i finansijsko trite

Funkcionalna teorija banke

Definisanje banke preko funkcija koje vri, podrazumeva aksiomatinost njenog postojanja, kao proizvoda drutvene podele rada. Preciznije definisano, banka je institucija koja prikuplja sredstva i stavlja ih na raspolaganje ekonomskim subjektima. Pri tome, banka se javlja kao "izvor blagoslova" (Marks), odnosno podrazumeva se njena samostalna uloga nosioca rizika u procesu alokacije kapitala.

Preuzimanje rizika Nuna kvalitativna odredba pojma banke jeste da ona finansijsko posredovanje obavlja preuzimajudi rizik. Rizinost poslovanja je sutinska kategorija. Njoj je podredeno poslovanje i sama organizacija banke. Zanemarivanje ovog aspekta, posebno u savremenim uslovima, kada se rizici kvalitativno razuduju i kvantitativno uveavaju, moglo bi onemoguiti razumevanje potrebe da se eksternom i internom kontrolom poslovanja banke obezbedi stabilan finansijski sistem.

Klasini rizici, kao to su kreditni ili rizik likvidnosti, pa i rizik kamatne stope, relativizovani su u velikoj meri razvojem tehnologije i procedura poslovanja, Nasuprot tome, rizici novih bankarskih operacija, deviznih kurseva, trini i operacionalni rizici dobijaju na znaaju,. Banke ne mogu otkloniti preuziinanje rizika kao sutinski aspekt poslovanja.

Javnii karakter
Banke su ustanove kredita i otuda zasnovane na poverenju deponenata. Polazedi od ovog obeleja, pojam banke podrazumeva odreena ogranienja u poslovanju, sa stanovita javnog interesa. Ova ogranienja sastavni su deo kontrolne prakse centralnih monetarnih institucija. Usmerenost kontrole nije samo ka zatiti interesa deponenata, nego i stabilnosti novanog sistema uopte. Ona je takode i zatita funkcije centralne banke kao zajmodavca u krajnjoj liniji (prudenciona kontrola, odnosno kontrola savesnosti poslovanja, osipranje depozita).

Bududnost posredovanja banke Uede banaka na finansijskom tritu konstantno se smanjuje, pod uticajem deregulacije u finansijskoj oblasti, koja je dovela do jaanja prisutnosti drugih finansijskih posrednika (fondovi uzajanmosti, investicioni fondovi, institucionalni investitori), Ove institucije obezbeuju, u specifinim segmentima trita, vedu diverzifikaciju portfolija i profesionalno investiciono upravljanje. Na taj nain, one dramatino menjaju investicione opcije koje su dostupne individualnim investitorima.
Pojam portfolio podrazumeva svaki skup finansijskih sredstava kao to su: akcije, obveznice, gotovina...koja su u vlasnitvu ili kojima se upravlja

Univerzalne, komercijalne i investicione banke Nacionalni bankarski sistemi poznaju razliite naine inkorporacije banaka, koji proistiu iz tradicije, razvijenosti trita, stepena dravne intervencije i dr. Sa stanovita kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima, najznaajnije razlikovanje je podela na univerzalne, komercijalne i investicione banke. Univerzalne banke su tradicionalni oblik organizacije banaka. Ove banke vre sve osnovne bankarske funkcije, odnosno: obezbeenje pladanja, depozitne funkcije, kreditne ftmkcije, operacije sa hartijama od vrednosti,

U ovom sistemu, komercijalne banke imaju kao predmet poslovanja pladanje, dranje novanih rezervi i kreditnu funkciju, dok investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti. Investicione banke su nastavak specijalizacije koja je u istoriji finansijskog trita bila prisutna u delatnosti trgovakih banaka. Savremeno finansijsko trite omogudava investicionim bankama iroki krug poslova, koji se obino nazivaju investiciono bankarstvo:

organizovanje emisije hartija od vrednosti, otkup i distribucija hartija od vrednosti, trgovina hartijama od vrednosti, restrukturisanje preduzeda, promena vlasnike strukture preduzeda, konsalting i dr. Investicione banke, prema tome, imaju funkcije koje u drugim zemljama obavljaju i univerzalne banke ili brokersko-dilerske institucije.

Sekuritizacija
Sekuritizncija predstavlja mobilisanje kreditnih potraivanja banke putem hartija od vrednosti i njihovu prodaju na tritu. Ove hartije od vrednosti imaju rokove dospeda koji odgovaraju rokovima dospeda originainih kredita a otpiata prihoda investitoru vri se iz prihoda koje banka ima na osnovu datog kredita. Na taj nain se za banku sma- njuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope. S druge strane, smanjen je kreditni rizik za investitora. jer banka vri ocenu kreditne sposobnosti dunika, a svojim rejtingom ili garancijom obezbeduje otplatu prihoda investitoru .

Fiducijarni (trast) poslovi Za komitente, banka moe vriti niz poslova vezanih za hartije od vrednosti, upravljanje imovinom i finansijsko upravljanje uopte. Ovi poslovi su poznati i kao trast (engl, Trust) poslovi. Ime trast za poslove vezane za uvanje i upravljanje imovinom vodi poreklo iz starog obiajnog prava anglosaksonskih zemaija, Niz banaka u Engleskoj i SAD i danas ima u svom nazivu i obeleje trasta. U okviru fiducijarnih poslova, banke mogu obavljati sledede poslove .

Za preduzeda: upravljanje privatnim penzijskim fondovima, upravljanje imovinom (engl. Assets Management), uvanje i naplata hartija od vrednosti (engl. Custody), emisija finansijskih instrumenata, prijem i uvanje posebno namenjenih depozita (engl. Escrow Accounts), upravljanje investicionim fondovima.

Za stanovnitvo: upravljanje imovinom, ukljuujudi i zaostavtine, uvanje i naplata hartija od vrednosti, upravljanje portfolijom hartija od vrednosti, upravljanje zadubinama, posiovi vezani za predstavljanje vlasnika obveznica prema emitentima i dr. Fiducijarne poslove banka obavlja u ime i za raun komitenta, sa panjom dobrog domadina i ne sme zloupotrebljavati fondove koji su joj povereni na uvanje i upravljanje. Radi spreavanja moralnog hazairda, trast poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva.

INSTITUCIONALNI INVESTITORI 1. Obeleja institucionalnih investitora Finansijsko trite pokazuje dugoroni trend strukturnih promena, u pravcu vedeg ueda netradicionalnih fmansijskih posrednika u distribuciji finansijske aktive. Ovaj trend odraava promene u potrebama za novim finansijskim uslugama sektora stanovnitva, ali i korporativnog sektora, kao i uticaj institucionalnog regulisanja finansijskog trita i poreske politike drave.

Naroito je zapaen rast ueda finansijskih posrednika poznatih pod imenom institucionalni investitori, u koje spadaju osiguravajude organizacije, penzijski fondovi, finansijske kompanije i zadubine. U irem smislu, institucionalni investitori su i investicioni fondovi, investicione banke, trast odeijenja komercijalnih banaka, s obzirom na injenicu da i oni obimom operacija na finansijskom tritu znaajno utiu na performanse tog trita.

Specifina razlika institucionalnih investitora, koja opravdava njihovo posebno posmatranje, je u slededem: - institucionalni investitori nisu predmet monetarnog regulisanja, niti obezbeuju funkciju pladanja, - ove institucije imaju preteno fiducijarnu ulogu (funkciju poverenja), - institucionalni investitori preuzimaju rizike koji ne proistiu iz normalne ekonomske aktivnosti, ved iz okolnosti koje su vezane za uslove ivota i prirodne uslove. Navedena obeleja institucionalnih investitora, posebno osiguravajudih organizacija i penzijskih fondova, utiu kako na nain na koji oni prikupljaju sredstva, tako i na oblike investiranja.

Osiguravajude organizacije Osiguravajue organizacije su finansijski posrednici koji za utvrenu naknadu (premiju) obezbeuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odreeni (osigurani) sluaj. Osipanjem se obezbeuje transfer rizika ija bi pojava, odnosno ispoljavanje moglo da ima za rezultat ekonomski negativne posledice za korisnika osiguranja. Transfer rizika vri se distribucijom na vedi broj nosilaca rizika, polazedi od verovatnode uestalosti njegovog ispoljavanja.

Neizvesnost za pojedinanog nosioca rizika, koja se teko moe predvideti, postaje predvidiva na osnovu delovanja teorije verovatnode vezane za iri krug nosilaca rizika. to se vie rizik moe podeliti, pojedinac ga Iake moe podneti. Rizici koji se mogu osigurati su brojni. Oni su vezani kako za ivotne okolnosti, tako i za imovinu pojedinaca, preduzeda i institucija. Rizici mogu biti specifini i masovni zavisno od obima dejstva. Oni mogu biti uslovljeni aktivnodu nosilaca rizika ili drugih lica.

S obzirom na tipove rizika, osiguranje se deli na dve osnovne grupe: - osiguranje ivota, - opte osiguranje (osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti, osiguranje od posledica nesrenog sluaja, od prirodnih okolnosti, skrivenih opasnosti i dr.). Obim, oblici i nain poslovanja osiguravajudih organizacija na flnansijskom tritu zaviside od tipa rizika koji one osiguravaju. Znaaj osiguranja raste sa ekonomskim i drutvenim razvitkom. Ono je element blagostanja, odnosno jedan od osnovnih elemenata socijalne funkcije drave. Stoga je razumljivo to osiguranje u razvijenim zemljama predstavlja znaajan element nacionalne privrede .

Osiguranje ivota. Osiguranje ivota je postalo element finansijskog trita u njegovom ranom periodu razvitka, sa uvrdivanjem rezultata industrijske civilizacije (sredinom 19-og veka), Poto je ivot pojedinca neizvestan i ogranien, kao to su ogranieni i radni vek i radna sposobnost pojedinca, osiguranje ivota je nain da se otklone rizici, koji se mogu izraziti kroz nedostatak sredstava za ivot ili zatitu zdravlja pojedinaca odnosno lanova njihovih porodica. Strukturne promene u porodici, koja je ranije obezbeivala elemente socijalne sigurnosti, dovele su do toga da se zatita od rizika ivota transferie na flnansijske posrednike ili na dravu.

Oblici osiguranja ivota su: - osiguranje ivota u uem smislu, - osiguranje od nesposobnosti za rad, - anuitetno osiguranje, - zdravstveno osiguranje. Navedeni oblici slue osiguranju dohotka lanova porodice osiguranika ti sluaju njegove smrti, ili dohotka samog osiguranika, ukoliko on postane nesposoban za rad ili je bez prihoda posle okonanja radnog veka, kao i u sluaju bolesti.

Ono to je zajedniko svim obiicima osiguranja jeste: a)da imaju karakter dugorone tednje i b)da su zasnovani na proceni verovatnode dogaanja osiguranog sluaja, koridenjem statistike smrtnosti odnosno bolesti. Cena koju iri krug osiguranih pojedinaca plada za transfer rizika premija, izraunava se polazedi od te verovatnode, tako da isplate osiguranih suma pojedincima ne nadmae ukupne iznose premija. Re je, prema tome, o koridenju aktuarske matematike, odnosno zakona velikih brojeva.

Tipovi polisa
Osiguravajude organizacije prikupljaju sredstva zaldjuivanjem ugovora o osiguranju i izdavanjem polise osiguranja, koja predstavlja svedoanstvo o zakljuenom ugovoru. Tipovi ugovora, odnosno polisa ivotnog osiguranja i rizici koje oni pokrivaju su slededi: obino ili potpuno ivotno osigurmje: osiguranje pokriva ceo ivotni vek nosioca polise, a korisnicima se ispladuje osigurana suma u sluaju smrti osiguranika, vremensko osigurmje: osipranje se odnosi na tano utvren period, a korisnici dobijaju osiguranu sumu u sluaju smrti osiguranika u toku tog perioda, nasiedno osigurmje: osigurana suma ispladuje se ivom nosiocu polise na odreen bududi datum, ili korisnicima u sluaju smrti osiguranika pre tog datuma,

grupno osigurmje ivota: polisa pokriva grupu ljudi, povezanu odreenim interesom, industrijsko ivotno osigurmje: polise manjih denominacija, ije se premije pladaju nedeljno, odnosno meseno u mestima osiguranika, univerzalno ivotno osiguranje: osiguranje ije se premije mogu menjati u iznosima i vremenu pladanja od strane nosilaca osipranja,

promenijivo ivotno osiguranje: osiguranje kod koga se menja osigurana suma, zavisno od vrednosti zaloene imovine, prilagodljivo ivotno osigurmje: dozvoljena je promena pojedinih uslova osigu- ranja, vremenskog perioda osipranja ili nominalne vrednosti polise, kreditno ivotno osigurmje: ogranieno vremensko osiguranje koje je zaloeno radi isplate kredita u sluaju smrti zajmoprimca pre nego to je kredit otpladen.

Osiguranje ivota na razvijenim finansijskim tritima koristi se sve vie kao supstitut penzijskog osiguranja. U tu svrhu kreirani su posebni tipovi polisa, poznati pod zajednikim nazivom: multeti. Princip ugovaranja anuiteta je jednostavan: osiguranik upladuje odreeni iznos premije, koju osiguravajuda organizacija uvedava po odreenoj (fiksnoj ili promenljivoj) kamatnoj stopi u roku predvienom ugovorom. Po isteku tog roka (npr. odlaskom u penziju), osiguraniku se ispladuju stalni meseni novani iznosi - anuiteti, do kraja ivota.

Zdravstveno osiguranje Zravstveno osiguranje je poseban oblik osiguranja ivota. On obuhvata osiguranje (naknadu trokova leenja) i osiguranje za sluaj nesposobnosti za rad (naknada proputene zarade). Zdravstveno osiguranje je najede u nadlenosti drave, kao najvaniji element njene socijalne funkcije i obino se fiinansira iz budeta. Na razvijenirn finansijskim tritima, pored budetskog finansiranja, zdravstveno osipranje je organizovano i u okviru neprofitnih organizacija (npr. u SAD - Blue Cross i Blue Shields), koje se finansiraju prodajom polisa osiguranja velikim kompanijama za osiguranje njihovih radnika.

Dopunsko osiguranje mogu pruiti i komercijalne zdravstvene organizacije, pojedincima ili kompanijama (na grupnoj osnovi). U SAD na primer, drava obezbeuje zdravstveno osiguranje starim i siromanim stanovnicima, a ostatak stanovnitva je upuden na privatne osiguravajude organizacije. I pored toga, krajem 2007. godine, 47 miliona stanovnika SAD, od ega je oko 60% radnika, nije bilo osigurano (Financial Times, December 5, 2007). Trend je u najrazvijenijim zemljama da se teite zdravstvenog osiguranja prenosi na privatne, komercijalne osipravajude organizacije, jer ova oblast uglavnom beiei znaajne gubitke.).

Ove gubitke potencira stalno povedavanje prosene starosti stanovnitva, razvoj medicine i posebno medicinske tehnologije i novi oblici rizika koji se osipaju (M. Feldstein, 1997). Ako ne bi dolo do znaajnijih promena u sistemu zdravstvenog osipranja u SAD, rast trokova bi doveo do porasta ukupnih izdataka za zdravstvenu zatitu od 16% BDP u 2007. godini na 25% u 2025,37% u 2050. i 49% BDP u 2082. godini (Financial Times, December 5, 2007

Opte osigaranje Opte osigumnje (iii osigurmje imovine i lica) je osigurmje od posledica vie siie ili odgovomosti, koje se izrazavaju u teti ili proputenoj dobiti.. Rizici koji se osiguravaju su slededi: - gubitak, otedenje ili unitenje imovine, - gubitak ili smanjenje sposobnosti sticanja prihoda, - teta prouzrokovana dejstvom tredih lica usled nepanje, - teta prouzrokovana povredama ili smrdu na radnom mestu.

Ovaj tip osiguranja postao je posebno znaajan sa razvitkom moderne tehnologije, transportnih sredstava i urbanog ivota. Tipovi polisa kod ovog oblika osiguranja veoma su raznovrsni. pomorsko osiguranje, osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje vlasnika kuda - stanova, automobilsko osiguranje, osiguranje imovine, osiguranje zaposlenih, osiguranje ispunjenja ugovora, depozitno osiguranje, osiguranje od elementarnih nepogoda.

Opte osiguranje razlikuje se od ivotnog osiguranja najpre usled injenice da je nastupanje osiguranog sluaja manje predvidivo. Stoga su rezerve osiguranja manje, a prema tome i obrasci investiranja tih rezervi su drugaiji. Takoe, rizici su vedi i sa stanovita obima tete. Najzad, rizici kod ovog tipa osiguranja najede nisu nezavisni, nego su u korelaciji, npr. kod velikih elementarnih nepogoda, to ima za posledicu veliku koncentraciju rizika. S obzirom na navedene okolnosti, premije kod ovog tipa osiguranja mogu biti izuzetno visoke

Da bi izbegle pladanje premije, a prinuene da se osiguravaju imperativnim zakonskim propisima, jer svaka teta znai i gubitak u ukupnom ekonomskom potencijalu privrede, pojedine kompanije osnivaju sopstvene osiguravajude organizacije, koje ih osiguravaju od svih vrsta rizika. Veliki obim potencijalne tete, koju pojedine osiguravajude organizacije ne mogu podneti, posebno kod tzv. katastrofalnog osiguranja, prisiljava ih da osiguranje dele sa drugim osiguravajudim organizacijama (koosiguranje), odnosno da osiguravaju viak rizika koji prevazilazi njihove mogudnosti osiguranja (reosiguranje).

Reosiguranje Osiguravajude organizacije ne mogu u potpunosti otkloniti rizike diverzifikacijom na iri krug korisnika. Da bi spreile gubitke, koji mogu nastati iz rizika koji nisu otklonjeni transferom na iri krug osiguranika (rezidualni rizici), posebno kod opteg osiguranja, osiguravajude organizacije se i same osiguravaju kod drugih osiguravajudih organizacija od vika rizika. Osiguranje osiguravajuih organizacija, odnosno osiguranje koje osiguravajua organizacija kupuje od druge organizacije radi pokria dela rizika koje je preuzela izdatim polisama, naziva se reosiguranje. Oko 10% osiguranja na svetskom finansijskom tritu je reosigurano .

Reosiguranje ima naglaen internacionalni karakter. Istovremeno, ono je veoma monopolisano, jer je orijentisano na osiguranje izuzetno velikih rizika, gde potencijalni gubici mogu biti impozantni. Pet najvedih kompariija dri skorO 1/5 svetskog trita reosiguranja. (Institutional Investor, January 1996, p. 71). S obzirom na veliinu trita, stope reosiguranja velikih reosiguravajudih kompanija (npr. Munich Re, Swiss Re, General Re, Lloyds) odluujude utiu na premije koje osiguravajude organizacije utvruju i predstavljaju regulatornu veliinu na tritu osiguranja, odnosno "margina- lan troak (cenu) rizika za osiguravajue organizacije".

Penzijski fondovi Penzijski fondovi su instituciomini investitori koji obezbeuju pojedinciim sigurnost i stabi/nost prihoda posle okonanja radnog veka. Penzijski fondovi se razlikuju od klasinih finansijskih posrednika po tome to pruaju mogudnost indirektnog posedovanja finansijskih instrumenata od strane krajnjih investitora (ne emltuju sekundarne finansijske instrumente). Penzijski fondovi imaju naglaeni fiducijarni karakter, tj. imaju obavezu da obezbede penzijski dohodak i stoga su pod stalnom kontrolom drave.

Obezbeenje sigurnog prihoda za penzionere veoma je sloeno, usled stalnog dejstva inflacije, promena starosne strukture zaposlenih - odnosa radno aktivnog stanovnitva i penzionera, promena u duini ivota, kao i kolebanja finansijskog trita (rizik reinvestiranja u uslovima rasta kamatnih stopa i njegovog uticaja na cenu dugoronih finansijskih instrumenata).

Formiranje i stabilno poslovanje penzijskih fondova, koji obezbeuju redistribuciju dohotka penzionerima stoga je jedan od najvanijih elemenata nacionalne finansijske infrastrukture. Penzijski fondovi mogu biti oslonjeni na tekudi dohodak, to podrazumeva finansiranje penzija iz dohotka zaposlenih (distributivni princip) odnosno tzv. Pay-as-You-Go sistem (PAYG), ili na utede zaposlenih u toku radnog perioda i investiranje uteda na finansijskom tritu radi obezbedenja stabilnog finansiranja njihovih bududth penzija iz ostvarenog prinosa od investiranja (princip kapitaiizacije).

U skoro svim zemljama, danas drava obezbeuje bazine penzijske dohotke iz tekudeg dohotka (tradicija dravnih penzija prisutna je od 1889. god. kada je Bizmark, nemaki kancelar, uveo prve dravne penzije), a komplementarne penzijske fondove, na bazi kapitalizacije, organizuju poslodavci, sindikati i sama drava za zaposlene u javnom sektoru. Na primer, u SAD na nivou federalnih drava i lokalnih samouprava, u 2008. godini postojalo je oko 2.100 javnih penzijskih fondova, sa lanstvom od oko 21 milion zaposlenih.

INVESTICIONI FONDOVI Investiciono trite se moe posmatrati i kao stalan proces interakcije instrumenata i institucija. U uslovima nerazvijenog trita, institucije de igrati uiogu znaajnog faktora dinamizacije, pogotovu ukoliko mogu uticati i na oblast mobilizacije (ukijuivanjem i najsitnijih uteda) i alokacije sredstava. Investicioni fondovi, koji su u danas poznatim oblicima proizvod razvijenog trita, upravo zbog takvih karakteristika dinamiziraju finansijsko trite.

Smisao i znaaj investicionih fondova Investicioni fondovi su profesionalno voene finansijske institucije (investicione kompanije) koje mobiiiu kapitai vie pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti razliitih izdavalaca (portfolio). Investicioni fondovi, pre svega, slue interesima pojedinaca - ulagaa u hartije od vrednosti (investitora). Pojedina preduzea, klasini finansijski posrednici i tzv. institucionalni investitori takode potuju principe diverzifikacije rizika i razliite mehanizme osipranja likvidnosti.

Da bi se razumela definicija i svrha formiranja investicionih fondova, neophodno je dati nekoliko osnovnih napomena. Investicioni fondovi su finansijske institucije. To znai, institucije koje prikupljaju i plasiraju kapital. U uem srmislu, investicioni fondovi su investicione kompanije, odnosno firme, iji je predmet delatnosti investiranje, reinvestiranje, posedovanje, dranje ili trgovina hartijama od vrednosti (definicija preuzeta iz amerikog Zakona o investicionim kompanijama iz 1940. godine). Ovo ue pojmovno odreenje znaajno je zbog razlikovanja investicionih fondova od drugih flnansijskih institucija, kao to su banke, tedionice i sl.

Oblici investicionih fondova Investicioni fondovi nisu jedini oblici upravljanja portfolijom u ime i za raun ulagaa, niti su jedini nain minimizacije rizika ulagaa u finansijske instrumente. Portfolijom mogu upravljati i banke, dilerske i brokerske institucije, a minimizacija rizika moe se uspeno vriti i preko posebnih instrumenata transfera rizika (heding), Meutim, investicioni fondovi predstavljaju fleksibilniji oblik upravljanja portfolijom, zahvaljujudi tome to je prag ulaganja veoma nizak, kao i injenici da je omogudena pcrsonalizacija

investicione strategije: ulaga moe izabrati fond koji najbolje odraava njegove preferencije vezane za ulaganje u hartije od virednosti (prinos, kapitalna dobit, rast vrednosti porfolija, oblast ulaganja i slino). Zavisno od zemlje, odnosno razvijenosti infrastrukture finansijskog trita, investicioni fondovi se javljaju pod raznim imenima i razliitim konkretnim oblicima. Nezavisno od zemlje posmatranja, meutim, osnove njihovog razlikovanja su: nain mobilizacije sredstava i investiciona strategija (oblikportfolija).

Nain mobilizacije sredstava Po ovom osnovu, razlikuju se: otvoreni (neogranieni) investicioni fondovi, zatvoreni (ogranieni) investicioni fondovi. Fondovi su organizovani kao drutva kapitaia (deoniko drutvo, odnosno drutvo sa ogranienom odgovornou), ili kreditna drutva (drutva za uzajamno kreditiranje) iji organi utvruju politiku fonda. Otvoreni invcsticioni fondovi (engl. Open-end Investment Funds) poznati su pod imenom uzajamni fondovi (Mutual Funds). Ovi fondovi kontinuirano izdaju i prodaju sopstvene akcije, odnosno udele investitorima i kontinuirano ih otkupljuju, omoguavajui neprekidnu likvidnost svojih akcija (udela, investicionih jedinica).

Zatvoreni investicioni fondovi (Closed-end Investment Funds u SAD, Investment Trusts u Velikoj Britaniji) izdaju akcije/udele u ogranienom broju i prodaju ih ulagaima kao i svako drugo drutvo kapitala. Prikupijena sredstva ulau se u relativno postojan portfelj hartija od vrednosti. Zatvoreni fondovi slini su holding kompanijama. Za razliku od fondova, holding kompanije, meutim, vre upravljaku kontrolu preduzeda ije su akcije u portfelju holding kompanije. Da bi se izbegla praksa da investicioni fondovi upravljaju kompanijama ije akcije poseduju, zakonodavstvo ograniava broj akcija pojedine kompanije koje moe drati investicioni fond.

Posebno treba istadi neke od tipova fondova koji ne izraavaju samo odredenu strukturu nego imaju i niz samostalnih karakteristika. To su: nacionalni fondovi, zemljini fondovi, fondovi rizinog kapitala i fondovi novanog trita.

Portfelj (portfolio) predstavlja skup financijske imovine pojedinca, sastavljen od razliitih financijskih instrumenata (vrijednosnih papira). Glavni je razlog sastavljanju portfelja postizanje eljenih financijskih rezultata, uz definiranje razine rizika koju je pojedinac spreman prihvatiti.. Portfelj je skup financijskih sredstava koje neki pojedinac ili poduzee posjeduje. Moe se sastojati od novca (gotovina, depoziti...) i od vrijednosnih papira (dionice, obveznice...). Poslovni portfelj je ukupnost poslova i proizvoda jedne kompanije.

Pojam portfolio podrazumeva svaki skup finansijskih sredstava kao to su: akcije, obveznice, gotovina...koja su u vlasnitvu ili kojima upravlja ...

Nacionaini fondovi predstavljaju oblik fonda (najede zatvorenog tipa) koji ulae u hartije od vrednosti firmi iz drugih zemalja. Ovi fondovi pokazuju znaajno vedi rizika za ulagae, ali s druge strane, stimuliu razvoj trLta hartija od vrednosti i njegovu internacionalizaciju.

Zemijini fondovi ulau u zemljite koje moe doneti neposredan prihod (renta), ili oinogudava kapitalnu dobit kroz uvedanu cenu na tritu. Ovi fondovi ulagade i u stanove, poslovni prostor, izgraeno zemljite, ali se ne mogu angaovati za spekulativna ulaganja. Zemljini fondovi de zahtevati posebna znanja za upravljanje portfolijom, s obzirom na specifinu oblast ulaganja.

Fondovi rizinog kapitala (Venture capitaJ) investiraju u akcije sitnijih preduzeda koja nisu kotirana na berzi, ili su tehnoloki savremenijeg nivoa. Svrha ulaganja u ovaj tip preduzeda je reaiizacija kapitalne dobiti, koja se formira kroz rast cena akcija ovih preduzeda prilikom prijema na berzu, ili zbog koridenja tehnoloke rente. Poseban oblik fondova rizinog kapitala, namenjen ulaganju bogatijih pojedinanih investitora ili institucionalnih investitora su fondovi primnog svojinskog kapitaia

Fondovi novnog trita formiraju portfolio kratkoronih hartija od vrednosti (dravne obveznice, depozitni certifikati, komercijalni papiri, blagajniki zapisi i sl.), kao i gotovinu. Oni obezbeduju mogudnost plasmana kratkorone likvidnosti ulagaa, ali i ulaganje u uslovima neizvesnosti na tritu i tzv. inverzne krive prinosa (kada su kratkorone kamatne stope vie od dugoronih). U okviru ovog tipa fondova mopda je njihova dalja diverzifikacija, prema posebnoj investicionoj strategiji pojedinih fondova.

Familije fondova Svaka kompanija je obino predstavljena sa vie fondova. Skup fondova kojima upravlja jedna investiciona kompanija naziva se famiiija fondova (grupa fondova, kompleks fondova). Investicioni ciljevi familije fondova obuhvataju itav spektar mogudnosti, od fondova novanog trita do fondova zemalja sa finansijskim tritem u razvoju.

Karakteristini primeri familija fondova su fondovi posebnih upravljakih kompanija, kao to su amerike Fidelity, ali ovaj tip finansijskih proizvoda pruaju i krupne investicione banke, komercijalne banke i osiguravajude kompanije. Formiranje familije fondova omogudava upravljakoj kompaniji sticanje trinih prednosti, jer na taj nain eflkasnije koristi specijalizovano upravljako znanje koje poseduje, kao i moderne tehnoloke resurse (ekonomija obima).

S druge strane, investitorima je omogudeno da sa svojim sredstvima prelaze iz jednog u drugi investicioni fond u okviru familija i tako menjaju investicionu strategiju bez dodatnih trokova. Investitori ostvaruju potpuniju diverziftkaciju rizika ulaganja, odnosno postiu optimalniji odnos rizika i prinosa na ulaganja, nego to bi to mogli ulaganjem u samo jedan investicioni fond.

Suvereni fondovi
Suvereni fondovi (engl. Sovereign Funds) ili fondovi suverenog bogatstva (engl. Sovereign Wealth Funds) su fondovi koje osnivaju drave u cilju investiranja dravnih sredstava u finansijsku i/ili realnu aktivu u inostranstvu, na komercijalnim naelima. Oni raspolau sredstvima koja se formiraju iz suficita platnog bilansa, zvaninih deviznih operacija, prihoda od privatizacije, fiskalnih vikova i prihoda od izvoza robe. S druge strane, operacije sa deviznim rezervama, prihodi preduzeda u dravnom vlasnitvu.

Suvereni fondovi izazivaju veiiku panju svojim investicionim strategijama i nainom upravljanja aktivom koju formiraju, a koja se uglavnom nastaje ulaganjima u kompanije koje belee stabiino poslovanje ili u finansijske institucije. Oni nisu obini trini uesnici, kako po obimu sredstava kojima raspoiau procenjuje se da de obim tih sredstava do 2015. godine dostidi 12.000 miiijardi doiara (Financial Times, January 28,2008) - tako i po (ne)opravdanoj pretpostavci da izvravaju i politike prioritete vlada koje su ih osnovale.

Stoga su zemije razvijenih trita, suoene sa rastudim ulaganjima suverenih fondova, zatraile da oni posluju transparentno, odnosno da najmanje dva puta godinje publikuju finansijske izvetaje, da objave nain kako se regulisani u matinim zemljama, kao i jasno izioe investicionu filozofiju, proces korporativnog upravljanja i tehnike upravljanja rizicima. Takoe, postavljen je i zahtev za ograniavanjem obima njihovog ulaganja na najvie 20% kapitala kompanije u koju ulau.

Dosadanja iskustva u investiranju suverenih fondova pokazuju da oni uglavnom imaju pasivnu investicionu strategiju. S druge strane, s obzirom na obim sredstava s kojima raspolau, ovi fondovi su dobrodoli investitor u periodima nestabilnog trita, kao to pokazuju njihova ulaganja u krupne amerike i engleske banke. Oni unose stabilnost u kompanije u koje ulau, ak i u fondove privatnog svojinskog kapitala, koji su po samoj svojoj prirodi rizinije finansijske institucije (primer je ulaganje kineskog suverenog fonda, China Investment Corporation, u fond privatnog svojinskog kapitala Blackstone).

BERZANSKI POSREDNICI 1. Pojain i funkcije Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno iica koja uestvuju u trgovini na finansijskom tritu. Ovako iroka definicija ne pravi razliku izmedu uesnika u trgovini na razliitim oblicima berze i vanberzanskih institucija. Ona ukljuuje uesnike koji posredovanje imaju kao iskljuivu delatnost, odnosno posluju iskljuivo u ime i za raun drugih lica (sa provizijom kao oblikom dohotka) i uesnike koji mogu istupati i u svoje ime i za ovaj raun (sa razlikom u ceni kao oblikom dohotka), Prvi tip berzanskih posrednika poznat je pod imenom brokera, drugi pod imenoin dilera. U tekstu koji sledi, pod pojmom berzanskih posrednika podrazumevademo uglavnom ove posrednike.

Pored ova dva osnovna tipa berzanskih posrednika, koji imaju razliite varijetete organizacije, funkciju berzanskih posrednika mogu vriti i banke i druge finansijske institucije, kao i osiguravajuda drutva. irenje obuhvata berzanskih posrednika rezultat je demonopolizacije finansijskog trita. U sistemima koji su poznavali monopol berzanskih posrednika, kao to je to bio sluaj u Francuskoj, berzanskom posredniku bilo je strogo zabranjeno da trguje u svoje ime i za svoj raun (l. 85 Code de comnierce); ovakva odredba zabranjivala je uede na berzi ne samo drugim finansijskim institucijama, nego i dilerskim organizacijama.

Predmet delatnosti Predmet delatnosti berzanskih posrednika u osnovi se svodi na sledede: trgovina hartijama od vrednosti, pruanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartijama od vrednosti, uvanje hartija od vrednosti, voenje portfelja hartija od vrednosti za faun korisnika usluga, drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti.

Ovako odreen predmet delatnosti berzanskih posrednika moe se smatrati standardnim. Savremeni razvoj funkcije berzanskog posredovanja, meutim, donosi berzanskim posrednicima mogudnost da se bave i bankarskim poslovima, posebno prikupljanjem slobodnih novanih sredstava. U tome je smisao demonopolizacije ueda na finansijskom tritu, posebno u zemljama u kojima ne postoji stroga odvojenost poslovanja sa hartijama od vrednosti (investiciono bankarstvo). Mogudi konflikt interesa izmeu kreditne funkcije i investicione funkcije, reava se propisivanjem stroge odvojenosti poslova vezanih za trgovinu hartijama od vrednosti od drugih aktivnosti berzanskih posrednika.

FUNKCIJE TRITA NOVCA

1. Pojam i obeleja

Trite novca predstavlju skup trnsakcija kreiranja i trgovine kratkoronim finansijskim instrumentima. Ova definicija, koja se srede u vedini udbenika o finansijskom tritu, polazi od jednog obeleja finansijskih instrumenata - ronosti (dospeda). Podrazumeva se, pri tome, da se cena kratkoronih flnansijskih instrumenata obrazuje na tritu i da oni imaju kreditni karakter. Trite novca je institucionalni okvir u kome se uravnoteuje i koriguje potreba ekonomskih subjekata za novcem.

Trite novca je visoko segmentirano trite. Ono predstavlja skup trita, i to ne samo u internacionalnim okvirima, nego i u okvirima nacionalnog finansijskog trita. Cena svakog instrumenta oreuje se dejstvom konkretnih faktora na tritiu i svaki od tih instrumenata iskazuje specifinu stopu prinosa. Ali, ono to tritu novca daje karakter jedinstvenog trita, to je hijerarhija kamatnih stopa koja odgovara karakteru rizika ulaganja te razliite kratkorone finansijske instrumente i koja se odrava dejstvom ponude i tranje. Stoga se moe govoriti o zakonitostima kretanja kratkorone kamatne stope na novanom tritu kao jedinstvene kamatne stope, u generikom smislu, u odnosu na kamatnu stopu na drugim segmentima fmansijskog trita.

Organizacija trita Struktura institucija i njihova interakcija odredjuje organizaciju trita novca. Organizacija je produkt konkretnih istorijskih okolnosti i uslova, karaktera fmansijskog sistema, stepena uticaja regulatornih organa i drugih okolnosti. Teorijsko-metodoloki pojam organizacije trita novca moe ukljuiti samo skup transakcija uesnika sa centralnom bankom, odnosno transakcije sa rezervama novca kod centralne banke uslovljene potrebama pladanja ili, s druge strane, skup transakcija sa rezervama novca i drugim finansijskim instrumentima.

Centraiizovmo trite novca pretpostavlja koncentraciju ponude i tranje za kratkoronim fmansijskim instrumentima i obrazovanje jedinstvene cene u odreenom fizikom prostoru (berzi) ili kroz odnose sa centralnoni bankom. Tako utvrena cena predstavlja regulatornu cenu i za sve kratkorone transakcije izmedu finansijskih institucija.

KRATKORONI FINANSIJSKI INSTOUMENTI

Instrumcnti trita novca kiasiflkuju se najede prema tipu izdavaoca. Finansijski instrumenti drave i centralne banke su kratkorone dravne obveznice, obveznice dravnih agencija i paradravnih organizacija, iralni novac - vikovi likvidnosti i mehanizam reotkupa kratkoronih hartija od vrednosti. Korporativni kratkoroni finansijski instrumenti su komercijalni papiri. Bankarski instrumenti su depozitni certiflkati, biagajniki zapisi i bankarski akcepti. Posebni oblici instrumenata su udeli novanih investicionih fondova i kratkorone polise osiguravajudih organizacija.

Diskontna kratkorona hartija od vrednosti prodaje se po ceni koja je nia od nominalne vrednosti za visinu prinosa obedanog investitoru. Prinos, odnosno diskont zavisi od duine vremenskog perioda od dana kupovine do dana dospeda i rizinosti ulaganja, a realizuje se otkupom (isplatorn) instrumenata po nominalnoj vrednosti (engl. Face Value) na dan dospeda (engl. Maturity). Ako, na primer, investitor eli da kupi na aukciji kratkoronu dravnu obveznieu sa rokom dospeda od 3 meseca (91 dan), nominaine vrednosti od 1 milion, sa diskontom od 10%, onda de on platiti cenu obveznice koja predstavlja razliku izmeu nominalne vrednosti i diskonta.

iralni novac - rezerve likvidnosti iralni novac, koji se nalazi na raunima banaka kod centralne banke, predstavIja jedan od osnovnih instrumenata trita novca. Na prvi pogled je kontradiktorna njegova priroda, kao i nain trgovine. Naime, rezervni novac je nastao evolucijom funkcija novca. On sam po sebi nije finansijski instrument, nego sredstvo pladanja. Meutim, ponuda i tranja za rezervnim novcem egzistira na meubankarskom tritu i kao rezultat dejstva ponude i tranje formira se trina kamatna stopa kao cena vikova likvidnosti iralni novac - Sredstva poloena na raun kod banke kojima deponenti mogu raspolagati po vienju, tj. bez ikakvog ogranienja, u svako doba i bez prethodnog otkazivanja.

Banke, kao monetarne institucije, koje obezbeuju pladanja ekonomskih transaktora, mogu imati vikove/manjkove likvidnosti usled: dnevnog saldiranja pladanja, izdvajanja rezervi kod centralne banke, uslovljenih monetarnim regulisanjem, priliva i odliva poreskih sredstava, kreditne aktivnosti, priliva/odliva depozita komitenata.

Komercijalni papiri Komercijalni papir (u domadoj praksi: komercijalni zapis; engl. Comriiercial Paper, CP) je finansijski instrument kojeg emituju preduzeda i finansijske kompanije radi pribavljanja kratkoronih sredstava. Po svojoj formi, komercijalni papir je kratkorona sopstvena menica (promisori nota) i datira sa poetka 18-og veka. Preduzeda je koriste ne samo za finansiranje obrtnog kapitala, ved i sve ede kao sredstvo za premodavanje tekoda u finansiranju krupnih realnih investicija. Komercijalni papir ima rokove dospeda od 7 do 270 dana. Ovaj drugi rok dospeda postao je uobiajen u amerikoj praksi, jer predstavlja limit do koga su emitenti oslobodjeni podnoenja zahteva za emisiju kod regulatornih organa.

Emisijom komercijalnih papira, preduzeda supstituiu kratkorone kredite banaka. Na taj nain, ona pribavljaju jeftinija sredstva, jer su kamatne stope na kratkorone kredite banaka vie od kamatnih stopa na komercijalne papire, poto sadre i trokove finansijskog posredovanja, odnosno trokove asimetrinih informacija. S druge strane, za preduzeda je procedura izdavanja komercijalnih papira jednostavnija, a trokovi emisije su manji, i ako se porede sa drugim nainima pribavljanja sredstava na finansijskom tritu (emisija akcija i dugoronih obveznica).

DUGORONI FINANSIJSKI INSTRUMENTI Trite kapitala za osnovu konstituisanja ima dugoronu finansijsku aktivu, odnosno, ako se analizira kao trite flnansijskih instrumenata - emisiju i trgovinu dugoronim finansijskim instrumentima (dugoronim hartijama od vrednosti). Re je o finansijskoj aktivi koja proistie iz zadovoljavanja akumulativnih potreba proizvodnih, odnosno dugorone potronje neproizvodnih sektora. Poto zadovoljavanje ovih potreba doprinosi formiranju drutvenog kapitala, dugorone finansijske instrumente moemo smatrati i za instrumente trita kapitala.

Instmmenti trita kapitala su brojni. U irem smislu, u ovu kategoriju spadaju i kreditni instrumenti - kakvi su kredit (zajam) ili lizing, ali su predmet prouavanja finansijskog trita prvenstveno dugoroni bankarski instrumenti - dugorone hartije od vrednosti (vrednosni papiri, efekti). Oni se mogu se podeliti u tri osnovne grupe: akcije (engl. Shares, Stock), koje se javljaju u obliku obinih (engl. Ordinarv Shares) i preferencijalnih (engl. Prefcrred Shares), predstavljaju potvrdu o izvnsenom ulaganju u kapital (shvadenu kao izraz viasnikih prava ulagaa sredstava), obveznice (engl. Bonds, Notes) ili obligacije, koje su svedoanstvo o kreditnom odnosu ulagaa (viasnika) i korisnika sredstava, hibridni instrumenti- varanti (engl, Warrants), koji ukljuuju obeleja i akcija i obveznica.

Akcije i obveznice predstavljaju pravo na bududi prinos emitenta, ma koliko on bio promenljiv. One se mogu razlikovati, polazedi od promenljivosti prinosa, prema premiji na rizik koju je investitor spreman da plati. To je, meutim, kvantitativna razlika, Kvaiitativna nizlika sadrana je u vlasnikoj kontiroli emitenta koju investitor u principu obezbeuje posedovanje akcije, a ne i obveznice. Iz ove razlike moe se izvesti i poseban tretman prinosa investitora. Prinos akcije, dividenda (engl. Dividend) nije izvestan, dok je prihod iz obveznica, kamata (engl. Interest), izvestan. Jo jedna posledica navedene razlike je i to to investitor, vlasnik akcije nema pravnu zatitu ako emitent ne isplati dividendu, dok vlasnik obveznice moe traiti isplatu kamate i pokretanje procedure likvidacije i steaja emitenta ako nije izvrio dospelu obavezu po osnovti kamate ili glavnice.

1. Akcije Akcija (engi. Share, Stock) je finansijsld instrument koji vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeda - dividendu, pravo na upravljanje preduzedem i pravo na imovinu preduzeda u sludaju njegove likvidacije. Vlasnici akcija smatraju se vlasnicima preduzeda, Akcije se emituju u cilju formiranja ili povedanja kapitala preduzeda. Akcije poseduju nominalnu vrednost (engl. Nominal Value, Par Value, Face Value) koja se slobodno utvrduje prilikom osnivanja preduzeda i upisana je na akciji. Zakonodavstva dozvoljavaju, takodje, da akcije budu bez izriito utvrene nominalne vrednosti koja se, u tom sluaju, moe izraunati podelom kapitala preduzeda brojem ukupno emitovanih akcija. Na sekundarnom tritu, cena akcije utvrduje se odnosom ponude i tranje.

Varant Varant (engl. Warrant) je dugorona opcija koju emituje preduzede i koja daje pravo investitoru da kupi odredjen broj obinih akcija po utvrenoj ceni u bilo kom momentu pre isteka utvrenog roka . Varant je obino deo preferencijalne akcije ili obveznice i emituje se uz ove finansijske instrumente u cilju sniavanja trokova emisije i stimulacije prodaje. Ali, on moe imati i samostalnu trinu egzistenciju (brojni varanti kotiraju se na berzama). Njihova trina cena je, po sebi se razume, nia od cena akcija u koju se mogu pretvoriti. Ova cena predstavlja razliku izmeu cene po kojoj se akcija moe kupiti na tritu i cene po kojoj se ona moe stedi koridenjem varanta. Ako cena akcije ne raste, pre isteka roka varanta, cena varanta moe biti svedena na 0.

Dugorone obveznice Obveznka (engl. Bond, Note) je finansijsld instrvment kojim se izdavalac (dunik, zajmoprimac) obavezuje da u roku dospea vrati kupcu (zajmodavac, investitor) pozajmljeni iznos (glavnica) sa kanmtom. Obveznica u formalnoni smislu mora sadrati najmanje dva elementa; fiksan datum kada se pozajmljena suma mora vratiti (rok dospeda) i ugovoreni iznos kamate. Trite kapitala poznaje dugorone obveznice, odnosno obveznice sa rokom dospeda od najmanje godinu dana. Na nekim finansijskim tritima, obveznice sa rokom dospeda od jedne godine nazivaju se note (engl. Notes), a naziv obveznica (engl. Bond) rezervisan je za dunike hartije sa rokom dospeda od jedne do trideset godina.

Osnovna obeleja dugoronih obveznica Obino su uslovi emisije i prometa obveznica regulisani ugovorom emitenta i investitora (engl. Indenture), koje reprezentuje specijalizovana institucija, obino banka, kao i pravilima odgovarajudih regulatornih organa. Rok dospeda obveznice oznaava broj godinjih perioda na kraju kojih dunik treba da izvri obedanu isplatu glavnice i kamate. Dugorone obveznice imaju razliite rokove dospeda, to zavisi iskljuivo od odluke emitenta. Rok dospeda uslovljava novani tok obveznice, njen prinos do dospeda i cenu obveznice (to je dui period do dospeda, cena obveznice je podlonija kolebanjima).

Vrste dugoromh obveznica Analitiki najpotpuniji osnov za razvrstavanje razliitih struktura dugoronih obveznica jeste tip emitenta. Prema ovom osnovu, podela dugoronih obveznica ima slededi oblik: dravne obveznice, obveznice lokalnih organa vlasti, korporativne obveznice, hipotekarne obveznice. Poto su hipotekarne obveznice osnov za konstituisanje posebnog segmenta finan- sijskog trita - hipotekarnog trita, njihovo razmatranje de se preseliti na odgovarajude stranice u odeljku o hipotekarnom tritu.

Trite kapitala
Trite kapitala predstavlja prostor na kome se sueljavaju ponuda i tranja za kapitalom. Kapital predstavljaju sve hartije od vrednosti sa rokom dospeda duim od godinu dana. Postoji primarno i sekundarno trite kapitala. Trite kapitala inkorporira u sebi sledeca tri trita: - kreditno- investiciono trite; - hipotekarno trite i - trite vrednosnih papira dugoronog karaktera.

Izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su: - novani, - tednja, - transformacija u kapital (zajmovni kapital i akcijski kapital). Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cena.

Kao uesnici na tritu kapitala se najece pojavljuju: - investitori kapitala, - preduzetnici kapitala, - posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija specijalizovanih finansijskih isntitucija kao berzi i - drava. Sa aspekta trinog odnosa, uesnici na tritu kapitala se mogu svrstati u neposredne uesnike i posredne uesnike.

Posrednici na tritu kapitala su najmalobrojniji, a najvaniji uesnici na tritu kapitala. Mogu se svrstati u sledece grupe: banke i druge finansijske organizacije, investicioni fondovi i berze kao specijalizovane funkcije. Banke koriste trite kapitala za obavljanje tzv. preradjivake funkcije novanih sredstava. Ulogu banaka na tritu kapitala moemo pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i na sekundarnom tritu kapitala.

POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRITA KAPITALA

Trite kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u odredenom vremenu i definisanim pravilima i uzansama ponaanja uesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruenja i pravila ponaanja, organizovano se susredu ponuda i tranja sa kapitalom. Trite kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano trite na kome se novac- kapital trai i nudi dugorono i na kome se trguje ved emitovanim dugoronim vrednosnim papirima.

Na tritu kapitala, kapital se moe koristiti kao: 1. Zajmovni kapital, koji predstavlja takav oblik kapitala u kojem se korisnik kapitala javlja kao dunik, a vlasnik kapitala kao poverilac. Karakteristicno za zajmovni kapital je da se izmedu izmedu duznika i poverioca uspostavlja direktni ili posrednicki kreditni odnos. U teoriji i praksi su poznata tri oblika zajmovnog kapitala: - Investicioni kredit; - Hipotekarni kredit; - Dugoroni zajam.

2. Akcijski kapital koji predstavlja takav oblik koricenja kapitala u kome je vlasnik kapitala u ulozi primaoca, a sadanji vlasnik u ulozi davaoca kapitala. Akcijski kapital predstavlja ukupni kapital obezbeden putem emisije i plasmana. Svako akcionarsko drutvo ima sledecu strukturu kapitala: - akcijski kapital, koji je vlasnitvo akcionara; - kapital u svim oblicima rezerve, koji je vlasnitvo akcionarskog drutva.

Predmet finansijskih transakcija na tritu kapitala jeste kapital koga vlasnici kapitala prodaju, a korisnici kapitala kupuju. Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cena. Osnovna funkcija trita kapitala jeste da pomiri interese kupca i prodavca kapitala, tako to ce kupcu omoguciti kupovinu njemu potrebnog kapitala po najpovoljnim trinim uslovima, a prodavcu omoguciti prodaju njemu nepotrebnog kapitala takode po najpovoljnijim trinim uslovima.

U praksi se najcece isticu sledeci ciljevi trite kapitala: 1. Obezbedenje pod trinim uslovima neophodnog i nedostajuceg kapitala; 2. Alokacija kapitala u najpropulzivnije i najprofitabinije privredne grane; 3. Ostvarivanje najvece moguce kapitalizacije; 4. Ostvarivanje maksimalnog moguceg obima kapitala; 5. Ostvarivanje optimalnih efekata u povecanju novcane tednje; 6. Determinisanje stvarne i trine cene kotanja kapitala; 7. Ostvarivanje optimalne rocne strukture.

UCESNICI NA TRITU KAPITALA Dosadanja prakticna iskustva trita kapitala ukazuju da se kao uesnici najede pojavljuju: 1. Investitori kapitala u ulozi prodavaca; 2. Preduzetnici kapitala u ulozi kupaca; 3. Posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija specijalizovanih finansijskih isntitucija kao berzi; 4. Drava, u ulozi regulatora i kontrolora. Uspeno partnerstvo, uvaavaju se principi medusobnog poverenja i obostrane korisnosti.

Sa aspekta trinog odnosa, uesnici na tritu kapitala se mogu svrstati u: - Neposredne uesnike; - Posredne uesnike. Prioritetni zadatak investitora jeste zatita njihovih interesa. Zatitom svog kapitala, investitor spreava bududeg dunika da realizuje svoj interes na tetu poverioca. Medjusobni odnosi poverioca i dunika na tritu kapitala ukazuju, da se trina regulativa treba tako da se postavi da ne dovodi investitora u neravnopravni poloaj u odnosu na korisnika kapitala.

Zatita interesa investitora je mogude preko: - funkcionisanja savremenog sistema informisanja; - zatita od naplate potraivanja; - zatita izdavanjem bankarskih garancija.

Za posrednika, na tritu kapitala mogu se pojaviti kako u ulozi invenstitora tako i u ulozi korisnika kapitala. Bankarske organizacije se na tritu kapitala najede pojavljuju kao: - investitori; - korisnici; - komisionari; - cisti posrednici; - investicioni fondovi.

Poseban znaaj i mesto na tritu kapitala pripada i dravi. Kao najveda upravna i izvrna vlast, drava se na tritu kapitala javlja u ulozi: - investitora; - korisnika kapitala; - regulatora kapitala; - kontrolora kapitala.

ULOGA BANAKA U RAZVOJU TRITA KAPITALA

Banke kao finansijske organizacije obavljaju raznovrsne finansijske operacije koje se mogu svrstatiu sledede grupe poslova: - stvaranje i ponitavanje novca; - pladanje po osnovu tekudeg poslovanja; - posredovanju pri transferu finansijske tednje. Obavljanjem navedenih funkcija, banke su u poziciji da posredstvom trita kapitala: - vre ronu i sektorsku transformaciju sredstava; - ostvaruju dodatne prihode; - koriste informacije sa novanog trita.

Banke koriste trite kapitala za obavljanje tzv. preradjivake funkcije novanih sredstava. Ulogu banaka na tritu kapitala moemo pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i na sekundarnom tritu kapitala. Na primarnom tritu kapitala, kod emisije akcija i obveznica kompanije banke imaju trostruku funkciju. Prvo, banke imaju savetodavnu funkciju za kompanije koje ele da izvre emisiju novih serija akcija i obveznica.

Druga funkcija akcija banaka na primarnom tritu kapitala sastoji se u jemstvu novih plasmana korporacijskih vrednosnih papira. Treda funkcija banaka na primarnom tritu kapitala odnosi se na organizaciju distribucije novo emitovanih vrednosnih papira na tritu kapitala u korist investitora. Sve pomenute funkcije obavljaju konzorcijumi banaka, pri emu jedna banka ima funkciju glavnog koordinatora.

INVESTICIONI FONDOVI

U savremenim trinim ekonomijama dolazi do snanog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finansijskih posrednika. Sutina investicionih fondova se sastoji u tome da oni prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija i eventualno obveznica stanovnitvu, sa tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obveznice preduzeca kao i obveznice drave. Pojava investicionih fondova ima za cilj da pobolja proces kupovine vrednosnih papira od strane investitora.

Osnovni tipovi investicionih fondova su: - otvoreni investicioni fondovi su fondovi sa promenjivim kapitalom i brojem akcija; - zatvoreni investicioni fondovi raspolau fiksnim kapitalom i brojem akcija koje se kotiraju na berzi; - oroeni investicioni fondovi, razlikuju se od zatvorenih fondova po tome to imaju fiksni termin njihove likvidacije.

U praksi danas dominiraju otvoreni investicioni fondovi. Zatvoreni investicioni fondovi istorijski su pre otvorenih fondova. Oroeni fondovi imaju jo manju kvantitativnu dimenziju, mada su interesantni kao specifian koncept.

Prinos koji ostvaruju vlasnici akcija investicionih fondova sastoji se iz dve komponente. Prvu komponentu ini prinos u vidu kamata na obveznice i dividende na akcije koje se nalaze u portfelju investicionog fonda. Druga komponenta se sastoji u promeni trine cene portfelja investicionog fonda, povedava se vrednost akcija u posedu individualnih investitora i to u srazmeri jedan prema jedan.

Osnovni razlog za domoinaciju otvorenih investicionih fondova je u tome da oni obezbeduju laku marketibilnost svojih akcija u odnosu na zatvorene fondove. Vlasnik akcije otvorenog investicionog fonda moe u svakom momentu da izvri konverziju te akcije u transakcioni novac i to kod onog investicionog fonda koji je tu akciju emitovao. Pored toga, vlasnik akcije otvorenog investicionog fonda moe da naplati svoju akciju po punoj vrednosti neto aktive, tj. po ceni akcije koja je jednaka trinoj ceni vrednosnih papira koje se nalaze u aktivi investicionog fonda.

Za razvoj investicionih fondova bitno je finansijsko ponaanje investitora odnosno preferencija investitora da deo finansijske tednje ulau kod investicionih fondova. Regulacioni mehanizmi u odnosu na investicione fondove su dosta liberalni, naroito kada se uporede sa kontrolom banaka, osiguravajuda kompanija i penzionih fondova. Drugim recima investicioni fondovi imaju iroke mogucnosti da kombinuju pri formiranju svojih portfelja, vodedi pri tome rauna o stopi prinosa, diverzifikaciji rizika i odravanju likvidnosti..

U razvijenim trinim ekonomijama, investicioni fondovi su, po pravilu, specijalizovani. Generalna sistematizacija investicionoh fondova izgleda ovako: - investicioni fondovi koji sredstva ulau u akcije; - investicione fondove koji sredstva ulau u obveznice; - investicioni fondovi koji sredstva ulau u instrumente novanog trita.

KOMPANIJE ZA OSIGURANJE
Kompanije za osiguranje predstavljaju znaajne institucionalne investitore na tritu kapitala. Mogu se organizovati kao akcionarska drutva, odnosno isto profitne organizacije u cijem upravljanju i kreiranju poslovne politike ucestvuju njeni akcionari, ili kao zajednike kompanije, odnosno neprofitne organizacije koje poseduju i kontroliu vlasnici polisa osiguranja.

Prema predmetu osiguranja mogu se podeliti na: koje osiguravaju ivot i na koje osiguravaju imovinu. Kompanije za osiguravaje ivota imaju znaajnije ucede na tritu kapitala s obzirom da one imaju kontinuelni priliv srednjoronih i dugoronih finansijskih resursa. Ove kompanije imaju obaveze iji iznos je fiksan u odredjenom vremenskom periodu i njima odgovaraju investicije u vrednosne papire sa fiksnim prihodom. Za razliku od kompanija za ivotno osiguranje, kompanije za osiguranje imovine od odredjenih rizika investirade svoja sredstva u vrednosne papire koje mogu doneti kapitalne dobitke ili u one papire iji kurs raste i prati rast inflacije.

U razvijenim zemljama, kompanije za osiguranje ivota su izuzetno znacajni finansijski posrednici. Tako su kompanije u SAD za osiguranje ivota cetvre po velicini finansijske institucije, odmah iza komercijalnih banaka, penzionih fondova i tedionica. Najveci deo sredstava plasira se u obveznice i hipotekarne dugorocne kredite. Dugorocni plasmani rocno se uskladuju sa izvorima sredstava i garanuju kompanijama stabilan profit, cija visina zavisi prvenstveno od kretanja kamatnih stopa. Poslovanje kompanija za osiguravanje imovine znatno se razlikuje od poslovanja kompanija za osiguravanje ivota. Prvo, polise za osiguranje imovine izdaju se sa kracim rokovima i drugo, kod osiguranja imovine vrlo je teko predvideti verovatnocu osiguranih slucajeva.

PENZIONI FONDOVI
U poslednjoj deceniji, ovaj oblik finansijskih posrednika zabeleio je izuzetan rast u svim razvijenim zemljama. Penzione fondove formiraju korporacije, sindikati ili vlade zemalja radi placanja penzija penzionisanih radnika. Razlikuju se dva osnovna tipa penzionih fondova: - penzioni fondovi privatnog tipa; - penzioni fondovi javnog tipa.

Privatne fondove formira privatni sektor, industrijske kompanije, sindikati i uslune organizacije. U ovom organizacionom modelu, sredstva obezbeduju kompanije i njihovi radnici, a fondom upravljaju ili banke ili menaderi penzionog fonda. Javni penzioni fondovi su pod sponzorstvom drave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje. Ostali deo sredstava formira se na bazi izdvajanja zaposlenih. Rec je o emi koja se bazira na tokovima, za razliku od privatne eme penzionog osiguranja koja se bazira na tokovima, odnosno zalihama kojima se upravlja dugi niz godina.

MEHANIZAM FINANSIJSKOG KOMUNICIRANJA EFEKTIMA NA TRITU KAPITALA Imanentni segment trinog privredivanja u konstelaciji pribavljanja potrebnog kapitala privrednih subjekata je adekvatno finansijsko komuniciranje dugorocnim vrednosnim papirima na tritu kapitala. Celokupna tehnika emisije efekata predstavlja niz validnih poslovnih aktivnosti direktno vezanih za emisiju dugorocnih vrednosnih papira svih vrsta i oblika.

U domenu sopstvene emisije efekata emitent preuzima emisiju i plasman svojih vrednosnih papira i plasira ih sam. To direktno zahteva da emitent ima izuzetno dobar bonitet, strucnu osposobljenost i izgraden sistem prodaje.tipican primer sopstvene emisije efekata je emisije hipotekarnih zalonica od strane hipotekarnih banaka. Kod tude emisije, osnovana karakteristika je u tome to emitent svoju emisiju realizuje posebno na tritu kapitala koristeci banku cije ucece ima niz prednosti koje garantuju uspenu prodaju efekata.

Ovaj odnos izmedu emitenata i banke regulie se na dva osnovna nacina i to: - zakljucivanje ugovora; - zakljuivanje komisionog ugovora. Tehnologija rada prilikom emisije podrazumeva jedinstvo organizacionih i trinih operacija banke i emitenata, to znaci da se sve trine transakcije koje preuzimaju banka i emitent radi uspene realizacije emisije i plasmana efekata, svrstavaju u sledece grupe poslova: - zakljucivanje i realizacija ugovora o emisiji i plasmanu efekata; - zakljucivanje i realizacija konzorcionog ugovora izmedu banke- glavnog

- glavnog posrednika i rukovodioca konzorcijuma; - realizacija svih organizacionih, tehnickih i informativnoreklamnih aktivnosti. Rezimiraljuca lista aktera u poslu emisije i plasmana efekata je: - emitent; - prodavac ili emisioni dunik; - banka ili emisioni posrednik; - investitor ili vlasnik kapitala.