I TA JE TO USPEH?

Da li ste vi uspeni u igri zvanoj ivot? ivite ili ivotarite? ta obino odgovarate ljudima kada vas pitaju: Kako si, kako ivi, kako ti ide u ivotu?. Osim onog kurtoaznog: Dobro, hvala na pitanju, kako si ti..., ta odgovorite, a da to nije ista kurtoazija, da odraava vae oseanje sopstvenog ivota. Mi najee ujemo odgovore kao to su Taljigam nekako, Gura se nekako... Onako kako mora..., ivotarim, kao i svi ostali..., Srednje alosno, Da je bolje, ne bi valjalo.... Kako vi odgovarate kada vas pitaju kako ivite? Kako biste iskreno odgovorili na to pitanje? Da li ivite ili ivotarite? Da li ste vi uspeni? Neki od vas e, verovatno odgovoriti neto kao: Uspeni u emu? Zavisi od toga ta smatrate uspehom, kako definiete uspeh.... ta vi smatrate uspehom? U emu ste uspeni? Da li ste uspeni ako uspeh definiemo ovako: uspeh je realizacija onih ciljeva koje smo postavili pred sebe. Jasno je da ova definicija ima bitne nedostatke. ta ako ste postavili pogrene ciljeve? Koji su ciljevi dobri da bi vredelo uspeti u njihovom ostvarivanju? Da li je bitno na koji nain smo ostvarili te ciljeve? Pitanje je suvie sloeno da bi se na njega mogao dati jednostavan odgovor. Osim ako ste stvarno uspeni. Onda ete, bez mnogo razmiljanja, dati jednostavan odgovor Da, uspean sam, Odlino sam, ide mi onako kako elim. Srean sam, sa oseanjem da ste sigurni u to, da nemate neke bitne nedoumice. Moete postaviti pitanje Uspean u emu?. Da, moe se biti uspean u nekoj oblasti ivota, a neuspean u drugim bitnim oblastima ivljenja. Moe li uspeh u jednoj oblasti uiniti va ivot dovoljno ispunjavajuim i zadovoljavajuim za vas, da biste mogli rei Oseam se uspenim, bez dvoumljenja?. Kada bi vas neko pitao da li ste zdravi, a vi, ne daj Boe, imali bolesno srce, ta biste mu odgovorili? Da li biste rekli Kako se uzme, zavisi od toga ta smatrate zdravljem...? Ili, moda, Jesam, desna noga mi je super. Zdrava je, jaka, odlino razvijena... Zvui vam glupo, zar ne? ovek je celina. Bolest jednog dela tela, pogotovo onog vitalnog, bolest je itavog organizma. Ako vam je jedna noga kraa od druge. vi epate kroz ivot. Da li vam isto tako glupo zvui ako bi vam neko rekao da je uspean u karijeri, ali je njegov brak totalna propast? Da li je taj ovek uspean? Da li i ovde vai ono to smo rekli za zdravlje-to da je ovek celina i da je neuspeh u jednoj vitalnoj oblasti ivota neuspeh oveka kao celine? Ili, neko je poznat, veliko ime, a dete mu se drogira? Ima onih koji e rei, Pa ne moe ovek da uspe u svemu, u svim vanim aspektima ivota, ne moe da ima ba sve dobro. I karijeru, i novac, i porodicu, i prijatelje, i zdravlje... To je velika zabluda. Lau vas. ovek moe da bude uspean u svemu, i jedino je tada uspean. Moe, ako hoe. Moda e neko rei da je to mogue negde na nekom drugom mestu, ali ne i ovde, u Srbiji (uli smo dosta takvih komentara). Glupost. Mode, ako hoe i ako zna kako. Kada bismo na stvari gledali kroz statistiku ljudskih neuspeha, ne bi nam bilo teko da zakljuimo da je ogroman broj brakova neuspean. Ako iz toga izvuemo zakljuak da je brak prevaziena institucija, vrsta odnosa koja je, po svojoj prirodi, osuena na neuspeh, time samo opravdavamo svoj neuspeh, ili strah da uemo u brak, i svrstavamo se u statistiku ljudskih neuspeha. Ako postoji jedan brak u kojem su dvoje ljudi sreni, on obara zakljuak statistike. Ako moe jedan par, onda nije problem u braku nego u onome to ljudi u braku ine da bi se svrstali u statistiku ljudskih neuspeha. Ono to moe da ostvari makar jedan ovek dokazuje da je to mogunost ljudske rase. Ono to moe da ostvari makar jedan par, pokazuje da je to mogunost ljudskog odnosa. Sve ostalo je samo statistika ljudskih neuspeha u ostvarivanju sopstvenih potencijala.

Postoje sreni i uspeni ljudi. Uspeni u svim kljunim oblastima ivota. Oni su u manjini. To su oni retki koji nisu dozvolili da se njihov ivot svrsta u statistiku ljudskih neuspeha. Iz takvih statistika nisu hteli da izvlae zakljuke o ivotu i da iz toga stvaraju svoj doivljaj sveta. ak i da postoji samo jedan, on je dokaz da je to mogue. Ostali se, jednostavno, nisu dovoljno potrudili ili nisu imali dovoljno sree. U najveem broju sluajeva, ljudi se nisu dovoljno potrudili da urade sve ono to je potrebno da bi bili uspeni. Moda nisu znali, ali se nisu dovoljno potrudili da saznaju. Moda nisu hteli...Uspenih ljudi je malo. Veina je neuspena. Postoji bitna razlika u onome to rade uspeni i neuspeni, i ta razlike u onome to rade je uzrok posledice-njihovog uspeha u ivotu. Birajui ponaanje, ono to mislimo, oseamo i radimo, biramo i posledicu-uspeh ili neuspeh u ivotu. (ivotni zakon) Svi mi neprekidno biramo. Svaki dan po ceo dan. Na ivot je rezultat svih naih izbora. Ljudi se bitno razlikuju po tome ta smatraju vanim ivotnim ciljevima i vrednostima. Razlikuju se po nainima na koje postavljaju ciljeve i po nainima na koje ih realizuju. Ima onih koji smatraju da su vrednosti relativne. Svako vreme i svako drutvo nosi neke svoje vrednosti. Ima i onih koji veruju da razliite ljude mogu da ispunjavaju razliite stvari, da iz toga mogu da proizilaze razliite vrednosti, ciljevi i naini dolaenja do ciljeva. Rei emo, odmah na poetku, da mi u to ne verujemo. Postoji arenilo u ciljevima kojima ljudi tee, u vrednostima koje imaju, u nainima koje koriste da bi ostvarili sebe, ali to je samo spoljanja slika. Bazino, u svojim osnovnim potrebama, u onome to se zove ljudska priroda, ljudi se veoma malo, ili nimalo, ne razlikuju. Naravno, znamo da ovek moe da izvitoperi svoju prirodu, da poveruje u vrednosti koje nisu njegove (vrednosti utkane u ljudsku prirodu), da odredi sebi ciljeve koje e ga odvesti dalje od sebe (a moda blie nekom modelu koji usvoji kroz vaspitanje). Ali, malo je verovatno da e, ako ne sledi svoje bazine vrednosti i ciljeve doi do takve vrste uspeha koja e ga ispuniti tako da moe bez rezerve da kae Da, uspeo sam u ivotu. Ispunjen sam. Koje su to bazine vrednosti? Ljudi su napisali tone knjiga pokuavajui da odgovore na ovo pitanje. O tome nam govore religije, filozofi, etiari, ideolozi...i mnogi drugi, pretendujui da znaju odgovor. Da li da im verujemo? Da li vi nama treba da verujete? Nemojte, proverite. Godinama radimo sa ljudima. Bavei se psihoanalizom, procesom samootkrivanja u kojem vam ljudi poveravaju svoje najintimnije misli, oseanja, strahove, elje...uverili smo se u to da su ljudi u osnovi isti. Ono to vam priaju izgleda kao arenilo ljudske prirode, razliitost u idejama o ivotu, slici sveta, oveka, ljudske prirode, razliitost u idealima, vrednostima, ciljevima...Meutim, kada dobro pretresu po sopstvenom ivotu, emocijama, potrebama, stavovima, nesvesnom, idealima, vrednostima...svi, nekako, dou na isto.(ako ne odustanu od samoistraivanja pre toga). U poetku arenilo, na kraju veoma slina pria. Mogli bismo se pitati da li je moda pria slina zato to ih vremenom ubedimo u nae vrednosti? Odgovor je: ne. O naim vrednostima, u procesu psihoanalize, mi i ne govorimo. Ako bismo govorili, zaustavili bismo proces samootkrivanja i zapoeli proces ubeivanja. Od malih nogu neko pokuava da ugradi svoj sistem vrednosti u nas. Roditelji, vaspitai, drutvo, mediji...U tome se ovek izgubi i udalji od sebe, pa zato i dolazi na psihoanalizu. U procesu samootkrivanja on se vraa unazad, razgrui sloj po sloj spoljanjih taloga na svojoj linosti, kako bi doao do onoga to stvarno jeste. I to to stvarno jesu malo se razlikuje kod ljudi koji prou kroz proces samootkrivanja. Bazine, sutinske potrebe su gotovo iste kod svih ljudi. Ne znai to da su oni kao klonovi. Naprotiv, tada izgledaju i ponaaju se autentino. Ali, bazine vrednosti , potrebe i ciljevi koji iz njih izviru su gotovo indentine. Konkretni oblici ispoljavanja, operativni ciljevi, poslovi kojima se bave...to je naravno razliito, ali u svemu tome postoje slini motivi i vrednosti. Naini se razlikuju, ali i u njima postoji zajedniki imentitelj-vrednosti. Vene vrednosti: Ljubav, Rad, Istina, Potovanje autonomije druge osobe...Te vrednosti ih vode do ciljeva koje ostvaruju, i kad ih ostvare oseaju da su uspeli u onome to je sutinski bitno.

ovek je bie koje ima slobodnu volju (mada i to mnogi osporavaju) i moe da bira i postavlja sebi ciljeve. Svakog dana, svakog asa i minuta, mi pravimo neke izbore i time odreujemo sopstvenu budunost. itajui ovu knjigu, vi pravite izbor-ta ete od proitanog primiti, koliko ete biti iskreni prema sebi dok odgovarate na pitanja koje vam postavljamo, ta ete uiniti povodom onoga to o sebi otkrijete, da li ete i kakve promene napraviti u svom ivotu... Od toga kako ovek bira, zavisi i to kako ivi. Svaki izbor ima svoju cenu. ivot je igra koja ima svoja pravila. ivotni zakoni su pravila igre. Ima ljudi koji shvataju ivotne zakone i pridravaju ih se, i oni uspevaju u ivotnoj igri. Oni koji ne shvataju zakone ivota, ili ih se ne pridrabaju, gubitnici su. Pitanje je kako uopte ostaju ivi. Mnogo puta smo se to zapitali radei sa ljudima koji su nam se obraali zbog raznih emotivnih problema i neuspeha. Kako ne vide ono to je tako oigledno!? Kako mogu da ive u suprotnostima sa osnovnim zakonima ivota i ljudske prirode i stalno udaraju glavom o zid... ivotni zakoni su pravila igre koja nismo mi izmislili. Oni su jednostavno takvi kakvi jesu, i niko nas ne pita da li se sa njima slaemo, da li ih smatramo pravednim i loginim, da li smatramo da treba da postoje. Upali smo u igru zvanu ivot, a da nas niko nije pitao da li to hoemo. Koje su nae mogunosti izbora? Da se povuemo iz igre? Da, moemo da se ubijemo. Da se pravimo da pravila ne postoje? Da, ali stii e nas kazna (neuspeh, nezadovoljstvo, beda, bol, loe zdravlje, nesrea...). Da se pritajimo i ekamo da ivot proe, da budemo manje upadljivi i igramo epizodne uloge? Da, ali i to ima svoju cenumali ivot - malo zadovoljstva, malo uivanja u ivotu. Da pokuamo da pobedimo ne poznajui pravila igre i ne potujui ih? Nema anse. Uvek emo biti gubitnici. Da razumemo i prihvatimo pravila igre i igramo igru svim srcem? Da, jedino tako emo uivati u ovoj igri i biti pobednici. Zbog toga igra i postoji. Sa ivotnim pravilima nema demokratije, kao to je nema ni sa fizikim zakonima. Moete li se demokratski raspravljati sa zakonom gravitacije? Probao jedan, ali... Ispriaemo vam jednu glupu ali istinitu priu: Popeo se ovek na vrh solitera. Bio je ubeeni pristalica demokratije i smatrao da demokratska naela vae u svemu. Nije se slagao sa zakonom gravitacije, i eleo je da ga ospori, da izloi svoj stav o tome i pokae svoje neslaganje. To je smatrao svojim demokratskim pravom. Verovao je da i fiziki zakoni zavise od toga u ta ovek veruje. Verovao je da je zakoni gravitacije samo jedna teorija u koju ljudi veruju godinama samo zato to ih je neko ko je imao dobru kampanju uverio u to, a onda je masa nastavila da se ponaa po silama inercije pa su ljudi padali sa visine i udarali se pri tome. Da su verovali da je mogue da se manje telo odupre privlanosti veeg tela, to bi se i desilo. Moda bi padali u vis. U elji da potvrdi svoja uverenja, skoio je sa solitera. Dovoljno dugo je leteo da bi imao vremena da se razoara u... Ova pria je, naravno izmiljena. A moda i nije? Ma ko je toliko lud da osporava ono to je temeljno, oigledno, potvreno svim iskustvima...Verovali ili ne, veina ljudi, onih neuspenih, radi upravo to-buni se protiv osnovnih zakona ljudske prirode i ivota, i pokuava da dokae ispravnost svojih uverenja neprestanim pokuajima da ipak nekako padnu u vis. Nije valjda da neto slino radite i vi u svojim ivotima? Moda ba ne skaete sa solitera da biste osporili zakon gravitacije, ali, ako ne uspevate u ivotu onda ili ne razumete ili se ne pridravate nekih ivotnih zakona koji su isto tako temeljni kao i zakon gravitacije. Koji su to zakoni nisu nas uili u koli. Inae, znali biste da ih nabrojite. To jasno govori o tome da kola ne valja. Neke od zakona ivota uili smo od ljudi koji su nas vaspitavali i sa kojima smo dolazili u kontakt tokom ivota. Ako ljudi koji su nas uili nisu i sami uspeni, ako nisu uspeli da svoj ivot pretvore u uzbudljivu i ispunjavajuu igru koja ih dovodi do oseanja radosti, blagostanja, uivanja u ivotu, kako su onda mogli da nas naue ivotnim zakonima kad ih ni sami nisu poznavali? Pa, nikako. Ne moete nauiti nekoga neemu to ne znate. Da znate, nauili biste prvo same sebe, primenili biste znanje. Znanje koje se ne primenjuje niemu ne vredi. Kada imate znanje kako neki sistem funkcionie, potreban vam je plan, strategija vezana za to kako da postignete ono

to elite u okviru tog sistema. U igri zvanoj ivot, potrebne su vam efikasne ivotne strategije koje se zasnivaju na poznavanju ivotnih pravila. Rei emo vam koja su to ivotna pravila, kako se mogu napraviti efikasne ivotne strategije, ponudiemo vam neke osnovne principe uspeha. Naravno, nikada ne moe sve da stane u jednu knjigu. Najee ovek zapne kada doe do konkretne primene principa u vlastitom ivotu. Ako stvarno shvatite principe, nai ete nain da ih primenite u razliitim oblastima ivota. to bi rekao ole Balaevi Princip je isti, sve su ostalo nijanse. U ovoj knjizi preneemo vam neka iskustva i znanja o tome kako moete biti uspeni u razliitim oblastima ivota, i u ivotu kao celini. Izvukli smo, saeli i uinili jednostavnijim za praenje iskustva koja su nam podarili ljudi koji su uspeli. Radili smo u naoj praksi i sa veoma neuspenim i sa veoma uspenim ljudima. Sa neuspenima da bi im pomogli da prevaziu svoju neuspenost, a sa uspenima da bi im pomogli da budu jo uspeniji. Mnogo toga o ivotnim pravilima i strategijama nauili smo i od jednih i od drugih. Preneemo vam iskustva i cake za postizanje uspeha koje smo i sami koristili na svom putu do uspeha. Provaliemo vam i strategije neuspeha, tipine osobine neuspenih ljudi i obrasce ponaanja koje koriste. Fazone i fore koje svi mi po nekada ili stalno koristimo da bismo upropastili svoj ivot, i da bismo nali izgovor za to. Moda vam to bude od neke koristi. Imajte na umu to da je maksimum koji ovek moe da dobije od neega ili nekoga odreen time koliko je spreman da primi.(ivotni zakon-ponite odmah da ga primenjujete itajui ovu knjigu) Iz ove knjige moete dobiti nita ili puno. Moda znanje koje steknete itanjem ove knjige utie na to da bitno poboljate svoj ivot, a moda se samo malo razonodite, i ubrzo zaboravite na sve to ste proitali. Vie bismo voleli da uzmete puno, ali to zavisi od vas. Na ovu knjigu dobijate i doivotnu garanciju. Ako se pridravate uputstava za upotrebu i uradite domae zadatke koje emo vam zadati to e vas dovesti do uspeha u onome u emu elite da uspete. Naravno, da bi se pridravali uputstva za upotrebu knjige vi morate knjigu i upotrebljavati. Ako se pak desi da je upotrebljavate, da uradite ono to se od vas bude trailo, a ipak ne budete zadovoljni rezultatima, mi emo vam vratiti novac. Ne izdava ve mi, autori, lino. U knjizi ete nai nau email adresu preko koje nas moete kontaktirati i dobiti adresu na koju moete vratiti knjigu, nakon ega ete dobiti povraaj novca. Uz knjigu moraju biti priloeni domai zadaci koje ste uradili, odgovori na pitanja koje smo vam postavili. Oni su dokaz da ste radili ono to smo od vas traili, da ste koristili knjigu prema uputstvu za upotrebu. Ako se desi da ono to vam nudimo ne bude uspeno u vaem sluaju, molimo vas da iskoristite svoju garanciju. elimo da znamo zato nismo bili uspeni da bismo odstranili razloge neuspeha koji lee u nama. To je model koji preporuujemo i vama. U emu god da ne uspevate, pronaite razloge svog neuspeha i odstranite ih. Cilj ove knjige je da vas motivie, oduevi i ubedi da promenite u sebi i svom ivotu ono to ne valja, da budete uspeni. Ako u tome ne uspemo, molimo vas javite nam i navedite ta je nedostajalo. elimo da se popravimo i da budemo uspeni sto posto. Ne tedite nas, ako nam elite dobro. Mi vama elimo dobro, i neemo vas tedeti.

ta je to uspeh? ta je to uspeh? ta je za vas uspeh? To je prvo pitanje na koje moramo da damo odgovor, da bismo znali ime se bavimo. esto u samom nainu na koji ovek definie uspeh, to jest ta je za njega uspeh, lee koreni njegovog neuspeha, ili uspeha. Postoji neto to zovemo ljudska priroda, i to nije ba tako relativno. Ljudska priroda ima neke svoje zakonitosti, pravilnosti i ogranienja, i ne podrava nerealne modele uspeha i predstave o uspehu. Kao to ni ivot ne podrava nerealne predstave o ivotu. Ono to je nerealno otpada. Nestaje u procesu prirodne selekcije ideja. Ako se nae predstave o uspehu, ideje o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi, ne uklapaju sa osnovama nae ljudske prirode, ona e se suprotstaviti naem uspehu. Moda emo uspeti u nekim aspektima uspeha, ali e nam naa priroda skupo naplatiti to to je ne potujemo, i dovee do neuspeha u nekim drugim vanim aspektima uspeha u ivotu (zdravlje, lini odnosi, porodica...). ovek se uglavnom nada uspehu. Neuspeh ga iznenadi. Nespeh je uglavnom predvidljiv (osim ako njegov uzrok nije neka via sila, neto to ne zavisi od oveka). I uspeh je, uglavnom, predvidljiv. Ako bismo, kao objektivni posmatrai koji poznaju osobenosti ljudske prirode i neke zakonitosti uspeha, posmatrali nain ivota odreene osobe, mogli bismo, sa znaajnim stepenom verovatnoe, da predvidimo njen speh ili neuspeh u nekoj oblasti koju posmatramo, a i njegov uspeh u drugim aspektima-uspeh u ivotu, ta god to znailo. Prisetite se, kako ste zamiljali svoj ivot kad ste bili mlai? Da li ste ga zamiljali ovakvim kakvim ga vodite? Ako ga niste zamiljali onako kako vam se desio, a veina ljudi je zamiljala neto drugo, ivot drugaiji od onoga koji vodi , onda ste propustili da shvatite to da je va ivot rezultat svih vaih izbora. Zaboravili ste na injenicu da ste odgovorni za sopstveni ivot, da samo vi upravljate njime, i da svaki izbor ima svoju cenu. Nekom objektivnom posmatrau vaeg ivota, posmatrau koji poznaje ivotna pravila i koji dobro poznaje vas, rezultat bi mogao da bude predvidljiv. Naravno, da bismo mogli neto da predvidimo, moramo jasno da definiemo ta je to to predviamo. ta je to uspeh? Kako se vidi da li je neko uspeo? ta e nam biti pokazatelji da je osoba uspela u onome to smatra uspehom? ..................................................................................................................................................... A ime emo se baviti? Koji je na model uspeha? Ono u ta verujemo, a to nam se pokazalo kao delotvorno u praksi je formula uspeha koju sainjavaju sledei sastojci: -Poznavanje pravila ivotne igre i pridravanje ivotnih zakona (znanje o tome kako funkcionie ivot, odnosi meu ljudima, ljudska priroda, drutvo, sistem u kojem elimo da uspemo) -Poznavanje sebe, vlastitih moi i nedostataka. Spremnost da se razvijamo i otklonimo nedostatke. (Ono to ne vidimo ne moemo ni promeniti. Priznavanje sopstvenih nedostatak nuno je da bismo uopte usmerili sebe na to da ih prevaziemo. Prepoznavanje vlastitih sposobnosti nuno je da bismo te sposobnosti adekvatno usmerili i iskoristili za uspeh) -Prepoznavanje svojih sutinskih elja. (Svako je stvoren za neto, u neemu je najbolji, ime neku svoju misiju, svrhu postojanja. Ako ovek promai sopstvenu sutinu, ako ne ostvari svoje sutinske elje, ne moe dosei uspeh u ivotu, ako je uspeh mera ostvarenosti, zadovoljstva i oseanja ispunjenosti.) -Prioriteti-sposobnost da se uoe prioriteti i reavaju po hijerarhiji. -Vizija-jasno vienje cilja-Postavljanje ciljeva, -Strategija-planiranje, razvoj efikasnih ivotnih strategija. -Upravljanje sobom. Posedovanje i uenje vetina samoregulacije, vladanja sobom. -Motivacija i disciplina. Strast.

-Krug podrke-ljudi koji nas podravaju i koje mi podravamo. Vera u sebe i druge ljude. Samopotovanje i potovanje drugih. -Zdravlje -Istina. Odbacivanje svih samoobmanjivanja. Etika -Odgovornost-spremnost da se odgovori zahtevima situacije, fleksibilnost. -Hrabrost-spremnost da se suimo sa rizicima, da se istupi iz zone sigurnosti i proba neto novo. -Ljubav. Sposobnost da se voli-daje i prima ljubav. Sposobnost da se voli ono to se radi. -Rad Dok piemo ovu knjigu u Nemakoj se odrava svetsko prvenstvo u fudbalu. Posmatramo razliite formule uspeha u jednoj oblasti na delu. Ko e biti pobednik? Pravila igre su ista za sve. Kod ekipa favorita je prilino ujednaen i kvalitet igraa. Nema vie autsajdera. Svi bi mogli biti prvaci. Razlike su suptilne. Pitamo se da li e se ostvariti nae pretpostavke o pobedniku koje gradimo na psiholokim karakteristikama ekipa. I ekipa, kao celina, ima linost. Procenjujemo linosti ekipa. Veliki favoriti pokazuju preteranu samouverenost i podcenjuju protivnike. Nedostaje im disciplina. Drugi nemaju dovoljno oputenosti i igraju bez dovoljno kreativnosti. Ne moe se sve postii disciplinom. Koja je prava mera i kombinacija potrebnih osobina. etvrt finale. Svi su tu negde, i gotovo svi bi mogli biti pobednici. Ipak, ubeeni smo da e pobediti reprezentacija Italije. Ne zbog emocija koje imamo prema reprezentaciji Italije i Italijanima. U ovoj konstelaciji psiholokih snaga procenjujemo ih kao psiholoki najjau ekipu. Finale: Italija-Francuska. Rezultat nereen:1:1. Igraju se produeci. Izgleda kao da Francuzi imaju bolju fiziku pripremljenost. Vie tre. Da li e to presuditi. U drugom produetku dolazi do izraaja psiholoka prednost Italijana. Isprovociran reima reprezentativca italije, kapiten Francuskog tima, iskusni i veliki fudbaler Zidan, udara protivnika namerno, uoljivo svima, glavom u frudi. Dobija crveni karton i izlazi iz igre. Nakon drugog produetka rezultat je i dalje nereen. Utakmica se odluuje izvoenjem jedanaesteraca. Psiholoki, Francuzi su oslabljeni. Trener Francuske reprezentacije ini, po nama, jednu veliku greku koja e presuditi ishod utakmice. Za vreme svetskog prvenstva nije uvodio u igru slavnog igraa, velikog napadaa Trezegea. Zbog toga je bio kritikovan od mnogih, ali se tvrdoglavo drao svog stava i uspesi tima su mu davali za pravo. Pobednik je u pravu. Sada, na kraju, u finalnoj utakmici, poverava mu izvoenje jedanaesterca. Kako se moe oseati veliki igra koji je svetsko prvenstvo presedeo na klupi, koji nije dao gol niti se pokazao dobrom igrom, a u najkritinijem trenutku odluuje o sudbini svoje reprezentacije. Moda e eleti da pokae kakva mu je nepravda naneta. Moda e biti pod mnogo veim pritiskom nego oni koji su ve dali neki doprinos u prethodnim utakmicama i eleti da visoko uzleti odluujuim golom. Predviamo da e ba on odluiti utakmicu, ali u korist protivnika. Pucae visoko.To je tako realno za oekivati, tako ljudski. Trener je prenebregao neke osnovne zakone ljudske prirode. Jednostavno, u tom trenutku na to nije obratio panju. I veliki igrai su ljudi. Trezege promauje penal. Puca suvie visoko (ba to, suvie visoko se moglo i oekivati) i pogaa stativu. Italija je prvak sveta. Neke stvari se, sa velikom izvesnou, mogu predvideti. Dobro, u predvi]anju ishoda utakmice pomoglo nam je i neto to drugi nisu znali, a to je da Italijani imaju tajno oruje. Naime, na kongresu biofibek i neurofidbek trenera u Belgiji gde smo bili na obuci za primenu neurofidbeka, i trenanera mozga u vrhunskom sportu, bili su prisutni treneri i direktor sportskih nauka kluba Milan, Bruno De Michelis. Poznato nam je bilo kakav efekat na koncentraciju, fokus, ulaenje u zonu vrhunskog izvoenja i sposobnost relaksacije u kriznim seituacijama ima ova vrsta treninga. Znali smo da njihovi igrai treniraju na aparatima za biofibek i neurofidbek Kanadske kompanije Thought Technology koje i mi koristimo u svojoj praksi. Videli smo

efekte. Radimo biofidbek i neurofidbek svakodnevno i znamo ta se sve moe postii tim metodama. Italijani su uradili sve to je potrebno i iskoristili sve to im je na raspolaganju (najsavremenija nauna dostignua), i znali smo da e biti ampioni. Njihovo tajno oruje bilo je u njihovim glavama. Ko zna, zna. (kada budemo govorili o biofidbeku i neurofidbeku kao metoda za uenje vetina samoregulacije preneemo vam i tekst lanka koji se pojavio u asopisu The Gazette dan pred finalnu utakmicu i koji govori upravo o neurofidbeku i biofidbeku kao tajnom oruju Italijana. lanak smo proitali nekliko nedelja posle finalne utakmice.) Utakmica zvana va ivot-Igrai tima neuspeha i tima uspeha u vama samima Gledajui ljude koji ne shvataju neke osnovne zakone ivota, odnosa meu ljudima, ljudske prirode...kako tumaraju kroz ivot kao muve bez glave, osetimo bol. Bolno je kada gledate kako ljudi rade neto za ta unapred moete znati da je kobna greka. Bolno je da vidite kako se trude, nadaju, pokuavaju, sanjaju...a vi znate da je tako nemogue, da ne kapiraju kako ivot funkcionie. ivot e ih ponovo zviznuti u glavu. Jedan od ciljeva ove knjige je i to da pokuamo da prenesemo neka znanja o pravilima ivotne igre i efikasnim strategijama igranja. Pa, ko ima ui da uje, ue. Ko ima oi da vidi, videe. Ko nema, osetie kad ga ivot zvizne u glavu. Dobro je ak i to, ako izvue pouku, pa ne pokua ponovo na isti nain da dokae kako je u pravu. Kad smo ve pod utiskom svetskog prvenstva u fudbalu, nastaviemo sa iznoenjem onoga to imamo da kaemo u tom stilu. ivot je igra, rekli smo. U igri postoje dve suprotstavljene strane. Obe su u vama samima. Postoji mogunost da pobedite sebe ili da pobedite sebe. Taj izraz je dvosmislen, to vam je jasno. ovek moe da pobedi sebe tako to e pobediti svoje mane i nedostatke. A moe pobediti sebe i tako to e njegovi nedostaci pobediti njega, to e sam sebe onemoguiti da uspe u ivotu. Nemate izbor da ne igrate ovu utakmicu. Morate pobediti sebe ili u jednom ili u drugom smislu. Nereen rezultat ne reava nita. Niste ni pobednici ni gubitnici. ta ste onda? Kako ste se nadali dobro ste se udali? Ide vam relativno dobro. Ma, koga zavaravate? ta ete o svom ivotu misliti kad doe veliko finale? Jednom se mora reiti pobednik i gubitnik. U ivotu nema nereenih rezultata, ili ste pobednik ili gubitnik. Ako ne ostvarite ono to sutinski elite i za ta ste sposobni, vi ste gubitnik. (i ovo je ivotni zakon koji morate znati). to pre to shvatite, i priznate u emu ste gubitnik, pre ete krenuti u bitku za pobedu. Teorija relativiteta u tome ne vai. Ko zna zna. Moete to da krijete od sebe i drugih koliko hoete, ali ne moete da izbegnete oseanje gubitka koje e leati u vama i odreivati vae zadovoljstvo ivotom, bili toga svesni ili ne. Ili razumete ivot i njegove zakonitosti i uspevate, ili ga ne razumete, i ne uspevate. ta mislite o tome da zajedno odgledamo utakmicu vaeg ivota? Da li se na osnovu sastava i psiholokih karakteristika ekipe neuspeha i ekipe uspeha u vama samima moe predvideti ishod mea. Moda vas interesuju vai izgledi za budunost. Umesto da gledate u horoskop, ili odete kod neke baba - vraare, probajte sa ovim nainom predvianja. Za razliku od horoskopa, u ovoj igri vaa budunost zavisi od vas. Moda vam se to ne svia. Moda vie volite da vau budunost odreuje raspored zvezda. Svialo vam se ili ne, rei emo vam istinu sa nadom da je neete baciti. Vi ste jedini odgovorni za va ivot i uspeh. Vai problemi su vae vlasnitvo. Vi ste stoprocentni vlasnik sopstvenih problema, i niko ih nee reiti umesto vas. Niko ne moe da ivi va ivot umesto vas. Vi ste trener i jedne i druge ekipe. Imate pravo i da navijate za jedan tim, jer to je va ivot. Imate pravo da ubacujete i izbacujete igrae kako vi smatrate da treba, da je za vas dobro. Odnos snaga u dva tima ne mora biti podjednak. Ne mora biti isti ni broj igraa. Mi smo odgledali mnogo takvih utakmica, i dobri smo u tome da treniramo trenere. Ako ste za, da ponemo:

Da vidimo prvo mogue sastave timova. Ko igra u vaoj ekipi neuspeha. Naveemo najee igrae u ekipama neuspeha koje smo susretali kod drugih ljudi, a vi prepoznajte ima li ih i u sastavu vaeh tima neuspeha i koliko su jaki. Morate poznavati suparnika da biste ga pobedili. Ne smete ga potcenjivati, a nikako ne smete negirati njegovo postojanje. Nevidljivi protivnik zabie vam najvie golova. Ono to ne vidite i ne priznajete, ne moete ni da promenite. (ivotno pravilo) Treba da znate i to da su ovi igrai profesionalci, i da ne igraju za dabe. Reiemo vam odmah na poetku jedno od osnovnih pravila igre, pravila koje vai za ljudsku prirodu, da biste mogli da sve vreme budete svesni da svaki igra u timu neuspeha i u timu uspeha ima svoju platu, honorar za usluge koji mu vi plaate. Dakle, vi ste glavni. Vi ste ef, vlasnik kluba, finansijer, ali i onaj koji izvlai dobit. Sve igrae dovodite u tim vi, trenirate ih, igraju za vas, vi ih plaate, i od toga ostvarujete korist. Pravilo glasi: ovek nikada nita ne radi ako za to ponaanje ne dobija neku nagradu, neku dobit. Ovo pravilo je univerzalno kao i zakon gravitacije. Vai uvek i za sve ljude, pa i za vas. Ako u vaem ivotnoj utakmici postoje neuspesi, to znai da imate ekipu igraa u sebi koji igraju za neuspeh. Ako radite neto to vas dovodi do neuspeha, onda je sigurno da od toga imate neku korist, jer inae to ne biste radili. Znamo da e se neki odmah zapitati: Kako moe ovek da ima korist od sopstvenog neuspeha? Zvui glupo, ali je istinito. ovek nita ne radi ako od toga nema neku korist. U psihologiji se to naziva sekundarna dobit. Ta dobit koju dobijate od tima neuspeha ne mora biti zdrava dobit, neto to podstie va razvoj i uspeh u ivotu, neto to vam izgleda razumno i logino, ali je ipak dobit, i to vama znaajna dobit. Na primer, izbegavanje ljudi vas nee dovesti do uspeha, ali moe da vas zatiti od bola koje biste mogli da doivite ako biste se otvorili prema nekome, pa doiveli odbacivanje. Zatvaranje vas odvaja od ljudi i zadovoljstava koje odnosi sa ljudima mogu da vam prue, od radosti, ljubavi, uspeha, ivota...ali vas titi od mogueg slomljenog srca, odbaenosti, rizika...i to je dobit. To je korist koju moete imati od igraa neuspeha. Kad god inite neto to je negativno, destruktivno po vas, posebno ako to inite esto, ako ponavljate odreeno ponaanje kao obrazac, budite sigurni da od toga imate neku veliku korist, inae to ne biste radili. Vi se ponaate tako kako se ponaate zato to to ponaanje uspeva-dovodi vas do odreene koristi. Te koriste je, uglavnom, jako teko uoiti. Nije vano da li vi elite svesno da se tako ponaate, niti da li svesno uviate da od takvog ponaanja imate velike tete. Jedan deo vas od tog ponaanja ima neku veliku korist koju ne elite da vidite niti da priznate. Dok god je tako imaete dva suprotna programa, igraete utakmicu sami sa sobom u kojoj e jedan deo vas pobeivati onaj drugi deo umesto da pobeujete ivotne probleme i osvajate svoju sreu. Zato emo navesti neke od profesionalnih, velikih igraa ekipa neuspeha koji tezgare u timovima veine ljudi. Va zadatak je: 1.da prepoznate one igrae koji igraju u vaem timu neuspeha. 2. Da prepoznate kako, ime i koliko ih plaate. 3. Da prepoznate korist koju izvlaite iz njihove igre. Moda vam se sve ovo nee svideti, ali ne zavaravajte se. Ne zamajavajte se. Ovo je istina sa kojom ne treba da se raspravljate. vrsta je koliko i zakon gravitacije. Ne pokuavajte da padnete u vis, ve naite sebe u tome. Vi niste izuzetak od pravila. Niko nije. Imajte na umu jedan od osnovnih ivotnih zakona koji smo vam ve rekli: Ne moete da promenite ono to neete da prepoznate i priznate. Budite surovo iskreni prema sebi. Igra koji igra u vaoj ekipi neuspeha, a vi ga ne prepoznate, zabie vam sigurno gol. Ne proveravajte zakon gravitacije. Nemojte da napravite jo jedan pogrean izbor, jer Vi ste odgovorni za sopstveni ivot-niko drugi (i ovo je ivotni zakon, ali o njemu emo kasnije, u toku utakmice). Pa da krenemo-odveite se.

II ANATOMIJA NEUSPEHA-STRATEGIJA NEUSPEHA Sastav (anatomija) i strategije ekipe neuspeha U napadu igraju: 1. Nedostatak jasne predstave o tome ta elimo od ivota, koje su nae sutinske elje i ciljevi. Koji je smisao naeg ivota? Ljudi esto trae ispunjenje, uspeh, sreu i zadovoljstvo tamo gde ih ne mogu nai. esto teimo ispunjavanju ciljeva koji nisu nai, koje smo pokupili negde kroz proces vaspitanja, kroz medije i imide koje nam nude...Ako sedne u pogrean voz, svaka ti je stanica pogrena(ivotno pravilo). Lo izbor ciljeva, ciljeva koji ne proizilaze iz naih sutinskih elja, vodi do toga da nam je svaka stanica pogrena i da nemamo ni dovoljno motivacije da putujemo tim putem. ak i ako uspemo u ostvarivanju ciljeva koji nisu nai, koji ne izviru iz naih sutinskih elja, neemo biti ispunjeni, osetiemo prazninu. Ako putujemo ka svom sutinskom cilju, oseaemo zadovoljstvo na svakoj stanici i radovati se svakom osvojenom koraku do cilja. I samo putovanje ispunjavae nas radou i zadovoljstvom, pa neemo biti tako nestrpljivi da to pre stignemo do krajnje stanice. Zbog toga neemo imati ni doivljaj prevelikog odricanja, imaemo dovoljo strpljenja i temeljnosti u radu na ostvarivanju ciljeva. Mnogi od nas mogu da definiu ta ne ele, ali zapnu kod toga da jasno definiu ta ele, ko su, ta je njihov ivotni put. Ako ne znamo gde elimo da stignemo, vrlo je verovatno da emo sesti u pogrean voz. Kakvu korist ovek moe da ima od nejasne predstave o tome ta hoe od ivota, koje su njegove sutinske elje i ivotni ciljevi? Recimo to da izbegne strah od rizika, od otvaranja srca i udnji koje e morati da sledi, strah od promena, otvaranja ka novim iskustvima, sukob sa nekim ko mu namee svoje ciljeve (najee roditelji, drutvo), da tako izbegne odbacivanje, strah, bol, napor. Ako ovaj igra igra u vaem timu neuspeha, koji su vai razlozi zbog kojih ga koristite? Koliko i kako ga plaate? Koja je vaa korist od njegove igre?Ako ne znate ta stvarno elite, vi imate veliki, sutinski problem. Morate pronai ta je to to elite da ne biste promaili temu. Ako promaite temu, moete pisati svoj pismeni zadatak sa najlepim stilom, a ipak ete dobiti keca-neete biti ispunjeni i uivati u ivotu. Do pogrenog izbora nas najee dovode 2. Pogrene predstave o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi. ivimo u zavodnikoj civilizaciji. Zavoenje je korienje lai, lano predstavljanje, ili, u bilo kom obliku,davanje lanih obeanja drugoj osobi (ili osobama), da bi se ona navela da pomisli, osea, ili uini neto, to inae ne bi. (definicija iz renika). Naa civilizacija je trino orijentisana , orijentisana ka je stvaranju robe od svega, jer samo roba, masovni proizvod, ono je to donosi veliki profit. Zato civilizacija i od nas pokuava da napravi robu, da tipizira nae potrebe, elje, ciljeve...A da bi to mogla, potrebno je da nam proda imide lane predstave o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi koje se uklapaju u trinu orijentaciju ivota. Tritu su potrebni mediokriteti, uproseene, tipizirane individue koje e eleti ono to trite nudi i raditi da bi troile na ono to trite nudi. Nauite to vie o prirodi oveka i njegovim sutinskim potrebama, o svojim potrebama, o nainima na koje se stie samospoznaja, zadovoljstvo, uspeh u ivotu. Budite otvoreni za to da nova znanja menjaju vaa uverenja, vae paradigme. Ne trudite se uporno da prilagodite ivot svojim

uverenjima, jer ba njega briga za vaa uverenja. ivot ima svoje zakone, i nepoznavanje zakona (kao i u krivinom zakoniku) ne oslobaa vas posledica prekraja. Zakon gravitacije nee potedeti ni tek prohodalu bebu ako se, nesretnim sluajem, prevali preko prozora, ne obazirui se na to to beba nije kriva i ne zna za njega. Veina ljudi e uiniti sve da dokau svoje slike, predstave o ivotu, ak i kada su neistinite i negativne. U onome to se deava u stvarnosti traie samo ono to podrava njihove predstave. Ono to trae, to e i dobiti. Onda e rei, eto, opet mi se pokazalo isto...mukarci (ili ene) su takvi i takvi, ivot je takav...ljudi su takvi...Zato se ljudi teko i menjaju. Slike koje imaju o ivotu, ljudima, odnosima, uspehu...koliko god bile nerealne, daju im neki oseaj sigurnosti da poznaju izvesna pravila ivota (makar negativna) i da mogu da predviaju i kontroliu ivot. Ponovno potvrivanje tih uverenja time to se u realnosti stalno trae dokazi da su ispravna, tako to se uvek gleda i slua samo ono to potvruje ta uverenja, dovodi do nemogunosti promene. To nas vodi do jo jednog ivotnog zakona: Imate li i vi neka uverenja o ivotu, odnosima sa ljudima, ljubavi, nainu kako se uspeva u ivotu...koja ne dovode do uspeha?(ne dovodi do uspeha znai da niste zadovoljni) Ako niste uspeni u nekoj oblasti, sigurno ih imate i to vezana ba za tu oblast. Uradite to odmah. Kreemo sa domaim zadatcima. Ako hoete da od njih stvarno imate neku bitnu korist, piite. Uzmite praznu svesku koja e vam sluiti samo za domae zadatke iz ove knjige. Ne preskaite zadatke. U kasnijim zadacima traiemo reenja iz prethodnih. uvajte svesku, ili to u emu piete, ta god bilo, na nekom mestu gde nije dostupno drugima. Domai zadatak br 1: Navedite, za poetak, pet najvanijih stvari koje sebi niste u potpunosti priznali ili primili k znanju. Mante se foliranja. Toga ima kod svakoga. Znate vi, negde duboko u sebi, ta je to, koji su to problemi koje neete da priznate jer vam je bolno da se suoite sa njima. Koja su vaa uverenja koja stoje iza tih problema? Zato ih se drite kad ve ne pokazuju da su realna? Kakve koristi imate od toga to igraju u vaem timu? Nemojte rei nikakve, jer ih ne biste zadravali. ovek ne radi nita od ega nema koristi, pa tako ne zadrava i nerealna uverenja ako mu ne donose nekakvu korist. Dopustite da realnost utie na vaa uverenja. Ako postanete mediokritet, vrlo je verovatno da e vas snai i neki od narednih uzroka neuspeha Vezni red: (ovi igrai e nabacivati lopte napadaima) 3. Nedostatak ambicije i volje da se borimo za ostvarivanje ciljeva. Lenjost. Ako cilj ne izvire iz nae sutinske elje, ako negde u naoj dubini ne oseamo da e nas ostvarivanje cilja dovesti do oseanja ispunjenosti, ostvarenosti, ako se plaimo uspeha...nedostajae nam i ambicija i volja da ga ostvarimo. Biemo lenji. ak i ako nateramo sebe da radimo da bismo ostvarili cilj koji ne izvire iz nae sutinske elje, osetiemo prazninu kada ga ostvarimo. Osetiemo da nam je i ta stanica pogrena. Nedostatak ambicije moe biti i posledica straha od uspeha (i straha od neuspeha) o emu emo govoriti neto kasnije. Ako ste neambiciozni i lenji, kakvu korist imate od toga?Koju cenu plaate ovim profesionalcima neuspeha? Da nemate korist, ne biste to radili (ili ne radili. Neambicioznost i lenjost su ponaanja, a svako ponaanje je usmereno nekoj koristi). Svako ponaanje ima odreene posledice. Birajui ponaanje, biramo i posledice (i ovo je ivotni zakon) Koje posledice vi birate nedostatkom ambicije ili lenjou? Da li ih elite? Znajte da e one sigurno doi, kao to znate da ete pasti ako skoite sa visine. Dakle, koja je korist koju imate od nedostatka ambicija i od lenjosti, i zato je

ona za vas vea od koristi koju biste dobili ambicijom i vrednoom? Da ta korist nije vea, ne biste bili neambiciozni i lenji. Zato, otkijte je........ ........................................................................................................................................... III ANATOMIJA USPEHA-STRATEGIJE USPEHA

Sastav ekipe uspeha-anatomija uspeha-strategije uspeha Upozorenje pre upotrebe: Poeli smo ovu knjigu sa tvrdnjom da postoji neto to zovemo ljudska priroda, da ona ima neke svoje zakonitosti, pravilnosti i ogranienja, i ne podrava nerealne modele uspeha i predstave o uspehu. Samim tim ni ciljeve koji nisu u skladu sa ljudskom prirodom. Ako se nae predstave o uspehu, ideje o tome ta je uspeh i kako se do njega dolazi, ne uklapaju sa osnovama nae ljudske prirode, ona e se suprotstaviti naem uspehu. Moda emo uspeti u nekim aspektima uspeha, ali e nam naa priroda skupo naplatiti to to je ne potujemo, i dovee do neuspeha u nekim drugim vanim aspektima uspeha u ivotu (zdravlje, lini odnosi, porodica, oseanje ispunjenosti...). Znamo da e se mnogi usprotiviti ovoj tvrdnji. Rei e da ovek ima slobodnu volju, i da sam bira ciljeve svog ivota. Sa time se slaemo. oveku je od Boga sve dozvoljeno, ali mu nije sve na korist. Za razliku od ekipe neuspeha u kojoj svaki od igraa moe da odigra svoju solo taku i da vas dovede do toga da budete uspeni u neuspehu, kod ekipe uspeha postoji prva postava, sr ekipe koji mora da izae na teren i bez koje neete pobediti. To su standardni prvotimci. Za pravi, veliki uspeh, uspeh u ivotu kao celini, prva postava mora da igra kao jedan. Igra koji zapoinje igru, i usmerava akciju kompletnog tima zove se: 1) Vizija. ovek mora da zna ta eli da bi u tome i uspeo. Zato se za uspene ljude i kae: On (ili Ona) zna ta hoe od ivota. ovek koji jasno zna ta eli moe jasno i da vidi kako izgleda ostvarenje njegovog cilja. Vizija je jasno vienje cilja i puta ka cilju. Osobe koje imaju viziju svog cilja mogu da ga opiu do detalja i pre negi to stignu do njega. Mogu da opiu kako e izgledati kad stignu na cilj, kako e se oseati, ta e raditi...i to im daje snagu da istraju i ne pokleknu pred preprekama. Oni i vide prepreke koje e ih ekati na putu, pa ih zato prepreke ne iznenauju i ne plae. Pripremljeni su. Igra zvani Vizija je dalekovid jer vidi daleko ispred sebe. On je izvia, nosilac mape kojom se kreemo do puta na koji smo krenula. On jasno zna gde smo krenuli i kako emo stii tamo najkraim putem. Ako imate viziju, uvek ete znati da li ste na pravom putu, koliko ste blizu cilja, na kom delu puta se nalazite, koliko vam jo treba. Prepoznavaete putokaze pored puta jer ste ve vie puta tuda proli voeni svojom Vizijom. Zato, ne polazite na put bez Vizije. Ne ulazite u utakmicu ivota bez ovog igraa. Ako nemate svoju Viziju, pozajmiemo vam jednu. Vienje ili Vizija ulazi u va ivot i odmah vas pita: Da bismo znali gde i kako elite da stignete, koliki nas put eka, ta sve treba da uradimo, prvo moramo da znamo gde ste sada. Gde ste vi sada? Verovatno vam nije lako da odgovorite na to pitanje jer je neprecizno i suvie uopteno. Uveemo zbog toga u igru drugog igraa koji igra u tandemu sa Vizijom, a to je: 2) Istinoljubivost. Njegova-Njena (moda ete se iznenaditi, ali nije ni malo udno to gotovo svi veliki igrai u timu uspeha (re uspeh je mukog roda) imaju enska imena i rod.) specijalnost je sposobnost samoprocene. Istinoljubivost prema sebi (a time i prema drugima) je kljuni igra jer ima sjajnu sposobnost pregleda terena. Ona je libero u

vaem timu. Igra na svakoj poziciji na kojoj pokua da prodre neki od igraa obmane. Istina ne podnosi samoobmanjivanja i suprotstavie se igraima iz tima neuspeha kojima je to specijalnost-samoobmanjivanje (poricanje, perceptivna zatita, pogrene predstave o sebi...) Istinoljubivost je igra iji je zadatak da sprei iluzioniste protivnikog tima da uine to da vi budete sebi osoba koju najmanje poznajete. Nepoznavanje sebe je tragian gubitak. Sa drugim ljudima provodite neko vreme, a sa sobom ste uvek. Vi ste osoba koja moe da ostvari vae ciljeve. Nepoznavanje sebe je autogol. Najmonije znanje je znanje o samom sebi. Vi ste zajedniki imenitelj svega to vam se deava u ivotu. Vi uestvujete u svemu tome, poboljavajui ili pogoravajui stanje stvari. Sticanje znanja o sebi je neto bez ega ne moete igrati utakmicu ivota. Morate imati u vidu da bez ogledala ne moete videti sopstveno lice. ovek uvek bolje vidi lice (mane, nedostatke, manipulacije) drugih nego svoje lice. Pogledajte sebe u lice, i dobro izvrite samoprocenu. Vae ogledalo e, u ovom treningu, biti papir na kojem ete crno na belo da izvrite sistematsku samoprocenu. Ako ovek eli da pree put od take A do take B, mora da zna gde su i taka A i taka B. Kako e prei to rastojanje ako ne zna gde je taka A, taka u kojoj se trenutno nalazi. Definisanje take A znai to da ustanovite u emu ste i koliko uspeni ili neuspeni i zato ste tu gde jeste, bez samoobmanjivanja. Polovina reenja problema lei u njegovom definisanju. Potrebno je da napravite dijagnozu-presek stanja svog ivota. Kada vam bude jasno odakle kreete i gde elite da stignete, bie vam jasno i rastojanje koje treba da preete, kao i to ta vas sve na tom putu eka. Da se bacimo prvo na definisanje take A. Gde ste vi sada sa vaim uspehom? Zato ste uspeni u onome u emu ste uspeni, i zato ste neuspeni u onome u emu ste neuspeni. ta ste vi inili (ili niste inili) to je dovelo do rezultata kakav imate. Poto ivot nije jednodimenzionalan, ni uspeh u ivotu nije jednodimenzionalan. Postoje brojne kategorije ivota u kojima se moe biti uspean ili neuspean, i vaa pozicija u svakoj od tih kategorija ne mora biti ista. Veliki je broj dimenzija u kojima je vano da ovek bude uspean da bi bio zadovoljan svojim ivotom, ali se one mogu grupisati u neke ire kategorije radi boljeg pregleda. Te ire kategorije su: - Lina (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopotovanje, razvoj linih osobina, znjanje, obrazovanje, zdravlje, novac) - profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost, adekvatni prihodi od profesije.) - Drutvena ( veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, Ljudi koje oseate kao svoju ivotnu podrku) - Porodina ( odnos sa suprunikom, roditeljima, decom, braom i sestrama, familijom) - Duhovna (Jasna vizija smisla ili misije koju imate u ivotu. Oseanje da ivite ono to jeste, da ivite svoje autentino Ja. Oseaj povezanosti sa neim veim od vas. Vera u neto, neku nad vrednost koja daje iri okvir vaeg ivota, neto to je ire od vas samih. Bog, ako ste vernik, ili neto drugo ako niste-vera u dobro, moralna naela, ljudsku prirodu...Via sila ili vii princip u koji verujete.) Dakle, pitanje je: Gde se sada nalazim(taka A) i ta je to to istinski elim od ivota (taka B-gde elim da stignem). Definisanje take A-trenutnog stanja. Crno na belo sistematska samoprocena. Opremite se sa dovoljno papira jer ete dobiti dosta domaih zadataka da uradite. Nemojte zabuavati, jer ovo vam je prilika da napravite najtemeljniju samoprocenu sebe koju

ste ikada uradili, i da jasno definiete taku A-trenitno stanje, lokaciju na ivotnom putu od koje kreete. Ako ovde prevarite sebe, a nadalje radite sve ispravno, nemate ansu da stignete tamo gde elite. Ako elite da kupite voznu kartu do nekog grada, nije dovoljno da znate dokle idete, ve i odakle idete. Ako vam je cilj da stignete do Beograda, na primer, a nalazite se u Njujorku, avionska karta Peking-Beograd nee vas odvesti u Beograd, iako je mesto dolaska ispravno. Sa razliitih polazita razliiti putevi vode do istog odredita. Pipremite se za teak rad, jer ovaj domai zadatak nije ni malo lak. U ovom delu nemojte se baviti time ta treba da uradite i kako ete reiti probleme. Sada vas interesuje stanje stvari. Prvo dijagnoza, a potom terapija. Domai zadatak br.4 Napravite tabele za svaku od kategorija uspeha u ivotu koje smo naveli. Svaka od tih tabela treba da ima dva dela. Jedan deo se odnosi na trenutno stanje, a drugi deo na idealno stanje (kakvo elimo da bude). Jasno vam je da ni jedna procena ne moe da se uradi ako nemamo neki definisani nain procene. Svaka procena se vri u odnosu na neto. To neto, u odnosu na ta ete procenjivati svoje trenutno stanje, bie ono stanje koje elite da ostvarite-idealno stanje. Ako elite da procenite znanje nekog studenta, morate imati jasne kriterijume. ta je za 5, a ta za 10. Dakle, za vas je ocena 10 idealno stanje. Va je zadatak da uporedite svoj uspeh u svakoj ivotnoj kategoriji sa onim uspehom-stanjem koje vidite kao idealno, kao istu desetku. Uzmite svesku,( ili moetre tabelu napraviti na kompjuteru) i napravite za svaku ivotnu kategoriju po jednu tabelu kao ovu koju emo vam prezentovati. Ostavite dovoljno praznih mesta za odgovore. Tabele treba da izgledaju ovako: ivotna kategorija:(upiite naziv-lina, ili Tabela idealnog stanja profesionalna, porodina, drutvena, duhovna) Kada bih iveo idealno u ovoj kategoriji ivota onda bi: A. Moje ponaanje bilo: ta bih radio? Kako bih to radio? Gde bih to radio? S kim bih to radio? Kako bi to to radim izgledalo drugima?Kako bi opisali nain na koji ivim u ovoj kategoriji? B. Oseao bih se: Kako bih se oseao u pogledu samog sebe? Kakvo bih oseanje imao u odnosu na dan koji je ispred mene? Kako bih se oseao kada iskrsnu neki problemi u ovoj kategoriji ivota? C. Iz mog ivota nestalo bi negativno: Nepoeljne posledice

koje ne bih vie doivljavao? Koje bi moja loe navike nestale? Koje bi negativne reakcije ljudi na mene nestale? Kako u uoiti da je nestalo neto od tog negativnog iz mog ivota? D. U mom ivotu pojavilo bi se neto novo pozitivno i videlo bi se po: Koje bi bile reakcije drugih ljudi koje bi mi pokazivale da u ovoj oblasti ivim za desetku? Kakva bih poboljanja video u svojim svakodnevnim aktivnostima? U emu bih posebno uivao? Kako bi se to videlo na meni? Koje bi telesne promene bile uoljive? Koje bih svoje resurse koristio?

ivotna kategorija:(upiite naziv-lina, ili Tabela stvarnog stanja-od 1-10 profesionalna, porodina, drutvena, duhovna) U stvarnosi je moja ocena za ovu ivotnu kategoriju:( ) A. Moje aktuelno ponaanje je: ta radim, pa kasnije alim zbog toga? ta radim, a znam da ne valja? Koji moji postupci govore da se nalazim na navedenom nivou? Po emu se vidi da sam na tom nivou? Kako se vadim pred ljudima da bih prikrio nedostatke u ovoj ivotnoj kategoriji? Koji su mi verbalni izgovori? Kojim drugim postupcima maskiram

stanje stvari? Ako me neko provocira na nepoeljno ponaanje, koja mu moja osobina pomae u tome?Na koju me foru uhvate? Koji je moj tipini obrazac ponaanja kad legnem na rudu. ta prvo uradim? Da li mi ljudi koji su mi vani govore da imam problema u ovoj oblasti? Kako se vadim, zato ih ne sluam? B. Moja stvarna oseanja vezana za ovu kategoriju ivota: Koja je moja neposredna emotivna reakcija iz stomaka kad razmiljam o ovoj ivotnoj dimenziji? Kad moram da izaem na kraj s tekoama u ovoj oblasti, kakve su moje emocije, kakav bol doivljavam? Koja oseanja izaziva u meni kriza u ovoj dimenziji ivota? Kako se pred sobom izgovaram za to to sam podbacio? Kako sebi objanjavam probleme? C. Ono negativno to je u meni vezano za ovu kategoriju ivota: Koje patnje mi prouzrokuje neuspeh u ovoj ivotnoj kategoriji? Koji su fiziki znaci mojih problema u ovoj oblasti? Koje vrste nepoeljnih reakcija dobijam esto od drugih ljudi? Da li sam u ovoj oblasti ivota onaj stvarni Ja, ili igram neku dodeljenu ulogu i nosim masku? Kako sam, uopte, dospeo u takvu

situaciju? ta je to u meni to je doprinelo problemu? Koje me prepreke blokiraju? D. Ono pozitivno to nemam ali mi je potrebno je: ta je ono pozitivno to nemam a to bi, da ga imam, znatno podiglo moju uspenost u ovoj oblasti? ta mi je potrebno da ujem i osetim od drugih, a to do sada nisam uo i osetio? ta je potrebno da drugi prestanu da mi rade i govore? Da li ovo poinje da vas zamara? Lenjost, povrnost, elja za lakom dibiti vam prodiru u esnaesterac? Ne volite tabele? Mrzi vas da piskarate? Moete vi sve to da razbistrite sa sobom i u glavi? Nemate vremena? Imate prea posla? Videvi da bi od ovoga to radite tim uspeha mogao da ima stvarne vajde, tim neuspeha kree u ofanzivu? Provalili smo vas (tim neuspeha) zato to je to tako ljudski i tako uobiajeno. Znamo po sebi. A to je najgore, ovo nije nita. Tek ste poeli. Ima jo podosta zadataka? Mislite se da li da odustanete, ili da oljarite? Da povrno obavite zadatak? Da to uradite do stepena do kojeg vam nije naporno, bolno, neprijatno...? Pogledajte sastav ekipe neuspeha i pokuajte da uvidite koji od vaih igraa neuspeha se pripremaju da vam zabiju gol u ivotnoj igri. Pa, ako hoete da izgubite, izgubite. Zato bi nama vie stalo do vaeg ivota nego vama samima? Izbor je na vama. Ako ste, pak, odluili, izabrali da u pravljenju vae efikasne ivotne strategije istrajete do kraja, idemo dalje. Moda niste naisto koju ocenu sebi da date za pojedine kategorije ivota. Pazite, bez obzira na to da li ste u nekoj oblasti ivota zadovoljni, popunite po jednu tabelu idealnog i trenutnog stanja za svaku kategoriju. Ali, gornje tabele sadre samo prosenu ocenu, koja oznaava proseno stanje stvari kao prosena ocena sa studija ili iz kole. Ali, svaka od ovih kategorija ima svoje predmete iz kojih se dobija prosek. Zato je dobro da, pre nego to upiete prosenu ocenu, date sebi ocene iz pojedinih predmeta, ivotnih ispita, koji spadaju u ire ivotne kategorije. Koji su to predmeti koje nose u sebi ivotne kategorije? Kategorije bi se mogle cepkati na puno manjih predmeta, ali bi to prilino iskomplikovalo va posao. Ako bismo, na primer, predmet samopotovanje analizirali, videli bismo da tu moe biti prilian broj podpredmeta. Zato potujemo sebe? Zato to smo pametni, to dobro i organizovano mislimo, to uspostavljamo konstruktivne odnose sa ljudima, to smo vitalni, poteni, dosledni, vredni, zato to vladamo sobom, to smo dobri suprunici i roditelji,...Sve ove dimenzije odreuju samopotovanje, zato smo njega stavili kao osnovni predmet kategorije lino koji u sebi sadri lekcije i poglavlja. Samopotovanje je ovde prosena ocena koju sebi dajete na osnovu doivljaja vae uspenosti u razvijanju i ispoljavanju vaih pozitivnih osobina. Daemo pregled predmeta po ivotnim kategorijama (mada i vi moete da upiete neki predmet za koji mislite da vam je vaan u odreenoj ivotnoj kategoriji). Prosenu ocenu za kategoriju izraunaete tako to ete sabrati ocene koje ste sebi dali za svaki predmet, i podeliti taj zbir sa brojem predmeta u kategoriji.

Kategorija Lino-samoprocena po predmetima Ocena samopotovanja Ocena vladanja -upravljanja sopstvenim ivotom Ocena obrazovanja i znanja Ocena zdravlja Ocena vitalnost, kodnicije pokretljivosti, kontakta sa telom, dobrog oseanja u svom telu Prosena ocena za celu kategoriju
1 1 2 2 3 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9 9 10 10

1 1 1

2 2 2

3 3 3

4 4 4

5 5 5

6 6 6

7 7 7

8 8 8

9 9 9

10 10 10

10

Kategorija Profesionalno-samoprocena po predmetima Uinak na poslu, efikasnost Napredovanje, status Finansije-zadovoljsvo prihodima Zadovoljstvo poslom (profesijom) Prosena ocena za celu kategoriju
1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8 9 9 9 9 9 10 10 10 10 10

Kategorija Drutveno-samoprocena po predmetima Odnos sa partnerom Odnos sa prijateljima Nova poznanstva Odnosi sa kolegama Prosena ocena za celu kategoriju
1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8 9 9 9 9 9 10 10 10 10 10

Kategorija porodino-samoprocena po predmetima Odnos sa roditeljima Odnos sa decom Odnos sa suprunikom

1 1 1 2 2 2 3 3 3 4 4 4 5 5 5 6 6 6 7 7 7 8 8 8 9 9 9 10 10 10

Odnos sa braom i sestrama Odnos sa familijom

1 1

2 2

3 3

4 4

5 5

6 6

7 7

8 8

9 9

10 10

Kategorija duhovno-samoprocena po predmetima Oseaj smisla i misije u ivotuocena autentinosti, ivljenja onoga to stvarno jeste, vaeg stvarnog Ja. Oseaj povezanosti sa oveanstvom u celini, agapeljubav prema oveku uopte Oseaj povezanosti sa neim veim od sebe, Bogom, ili nekim viim principom. Otvorenost duha. Otvorenost ka novim duhovnim spoznajama.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

10

10

10

Ako ste ocenili sebe po predmetima iz ivotnih kategorija, lake vam je da date sebi i prosenu ocenu za odreenu kategoriju. Ono to se moe na bilo koji nain proceniti, kvantifikovati, meriti...moe se i kontrolisati. Izbegavanje da se odmerite je izbegavanje odgovornosti. Kada procenite sebe po ivotnim kategorijama, moete izvui optu ocenu, ocenu sebe kao upravnika svog ivota. Da, vreme je da vam predstavimo treeg igraa iz stalne, prve postave ekipe uspeha: 3. Upravljanje sobom. ivotom valja upravljati. Ako niste za volanom svog ivota, ivot e vas vozati. Ljudi koji su uspeni u ivotu svesno i namerno brinu o sebi. Oni aktivno vode rauna o svom fizikom, emotivnom, psihikom i duhovnom zdravlju. Stalno ulau u sebe, u razvoj vetina samo-upravljanja. Odravaju ravnoteu izmeu razliitih aspekata svog ivota. Ne izgaraju u jednoj ivotnoj kategoriji dok stvaraju haos u drugoj. Nisu samodestruktivni, jer su svesni da su oni sami najvaniji resurs za ostvarivanje svojih ivotnih ciljeva. Nije im stil ivljanja da brljaju, pa da posle vade fleke. Da biste bili objektivni prema sebi, zamislite da je taj upravnik vaeg ivota neko drugi. Zamislite da imate neko imanje, ili firmu, i zaposlite nekoga da rukovodi, upravlja tim vaim dobrom. ta biste traili od njega? Da ste mu dali veliku platu da radi svoj posao kako treba, kakva bi bila vaa oekivanja od te osobe? Da je neko drugi, neko koga ste vi zaposlili, upravljao vaim dobrom, vaim ivotom, kakvu biste mu ocenu dali? ta biste mu rekli da vam kae: Dobro efe, zaposlili ste me da sauvam vae blago i da ga umnoim, ali, da li ste vi sigurni da zasluujete da imate sve to?, ili efe, briga o vaem blagu zahteva da planiram, stalno radim, uim novo, da se usavravam i menjam da bih se prilagodio zahtevima trita, a mene mrzi da se time bavim... Da li biste mu dali otkaz? Problem je u tome to sebi ne moete da date otkaz, pa se ponaate kao oni koji imaju zatieno radno mesto? Kao da upravljate drutvenom imovinom i da za to nemate odgovornost? Oni koji na neodgovoran nain upravljaju drutvenom imovinom makar kradu da bi imali neto za sebe, da bi prelili iz drutvenog u privatno. Ako kradete od sopstvenog ivota, od ivota koji je 100% vae privatno vlasnitvo, u iju kasu ete to preliti?

Domai zadatak br.5-procenite upravnika. Dakle, da je va upravnik neko drugi, i da je dolo vreme da procenite njegov uinak da biste mu odredili platu, postavili biste mu pitanja slina ovima:Dobro, upravnie, da vidimo kako obavlja posao za koji te plaam. Vreme je da mi poloi raune. Odgovori mi: -Kako se ti stara o tome da ja i moje imanje-moj ivot, budemo bezbedni i da ne ulazimo u nepotrebne rizike? -Da li me stavlja u prilike u kojima mogu da iskoristim svoje potencijale, znanja, vetine, sposobnosti, u kojima mogu da umnoim svoje blago? -Da li stvara prilike u kojima dobijam ono to elim? -Kako se brine o mom fizikom, emotivnom i duhovnom zdravlju? -Kakve odnose sa ljudima stvara? Da li stvara veze u kojima mogu da budem zadovoljan i srean? -Da li mi obezbeuje spokoj? Da li mogu da budem miran, siguran kad ti vodi moj ivot? -Da li mi tvoje rukovoenje omoguuje da imam vremena i za zabavu, rekreaciju, igru, provod? -Da li si u stanju da pravi ravnoteu meu stvarima koje su vane u mom ivotu, blagu nad kojim upravlja? Odgovorite na ova pitanja i zapiite odgovore. Poto ste malo popriali sa svojim egom, upravnikom vaeg ivota kojeg ne moete da otpustite, i uvideli da ne radi najbolje svoj posao, ta ete sada? Ne preostaje vam nita drugo do da se ukljuite u problem. Upravnika kojeg ne moete da otpustite, a ne radi dobro, morate da motiviete, da saraujete sa njim, da ga edukujete, da budete strpljivi sa njim...I da ga, na adekvatan nain, malo pritisnete i drite pod kontrolom. Sa upravnikom svog ivota, sa sobom, treba da napravite vrst i precizan ugovor, Ugovor sa samim sobom. Proces koji sledi treba da vam pomogne da nauite kako se pravi ugovor sa samim sobom. Vaem upravniku potreban je i pomonik. To je etvrti igra prve postave: 4. Sposobnost odreivanja prioriteta. Uspeni ljudi probleme i izazove u ivotu reavaju prema njihovoj hijerarhiji. Prvo reavaju ono to je na prvom mesti, pa zatim prelaze na zadatke nieg prioriteta. Ne dozvoljavaju da ive reaktivno, da ih ivot voza, da rade ono to im je iskrslo, to je hitno, to je neko drugi zapodenuo...Onome to im je najvanije, to ima najvii prioritet, daju projektni status. To znai da se realizacija onoga to ima projektni status poinje odmah, i sa maksimalnom energijom. Dakle, morate znati ta je ono to je najvanije, a ta je manje vano, i usmeriti svoju panju i akciju po prioritetima. Zato je va domai zadatak br. 6 odreivanje prioriteta. Domai zadatak br. 6-odreivanje prioriteta. Ako ste zavrili procenu stanja vaeg ivota po ivotnim kategorijama i predmetima, vreme je da procenite prioritete reavanja odreenih problema i pravljenja promena. Napravite tabelu prioriteta kao to je sledea: Tabela pregleda prioriteta po ivotnim kategorijama Najvii prioritet Visok prioritet Srednji prioritet Nizak prioritet U ovu tabelu upiite redosled prioriteta po ivotnim kategorijama. Koju kategoriju i predmet u okviru te kategorije morate prvo da reavate? Koja vam je najbitnija, gde imate najvie problema? Do ega vam je najvie stalo, ta vam je najdrae i najblie srcu? Moda vam je

teko da se odluite, ali naterajte sebe da ipak date prioritete. Kada to uradite sa kategorijama, napraviti novu tabelu u kojoj ete proceniti prioritete u okviru kategorija, prioritete po predmetima. ta je ono to prvo morate da menjate u oviru odreene ivotne kategorije. Da definiemo ta je koja klasa prioriteta: Najvii prioritet: Neto to verovatno izaziva veliku patnju ili je opasno po vas. Neto to izuzetno elite da promenite jer je od kritinog znaaja. Neto to toliko okupira vae misli da vam ostavlja malo vremena i energija da razmiljate i bavite se neim drugim. To ima projektni status. Visok prioritet: Ono to okupira vaa oseanja, razmiljanja i energiju, ali ne u tom stepenu kao najvii prioritet. To je neto to ne mora da bude izvor intenzivne patnje, ali neosporno remeti va ivot i morate mu posvetiti ozbiljnu panju. Srednji prioritet: To je neto to je vredno promene, ali vam ne remeti ozbiljno ivot i ne dominira vaim razmiljanjem. Svesni te toga, i pratite situaciju da se ne pogora, usput popravite po neto, ali osnovnu energiju i vreme posveujete viim prioritetima. Kada njih odradite, okrenuete se srednjim prioritetima. Nizak prioritet: To je ono to bi bilo lepo promeniti, ali moete dobro da ivite sa tim i bez promena. Svesni ste da bi bilo lepo da to promenite, ali ima mnogo preih stvari. Niski prioriteti nemaju projektni status. Tabela pregleda prioriteta po predmetima u okviru ivotnih kategorija Najvii prioritet Visok prioritet Srednji prioritet Nizak prioritet Ovakvu tabelu moete da napravite za svaku ivotnu kategoriju da biste imali jasan pregled ta u okviru te kategorije prvo treba da menjate i reavate. Ako je, na primer, kategorija lino dobila prioritet, ta u okviru toga ima najvei prioritet. Da li je to potreba da radite na vaem zdravlju, ili na samopotovanju, ili morate prvo da se pozabavite svojim obrazovanjem... Nemojte raditi ove domae zadatke na brzaka. Odvojte dovoljno vremena. Neemo vam mi davati ocene. ivot e vas oceniti. A znate kako je on surovo objektivan u tome. Ako su potrebni dani da odgovorite na ova pitanja i uradite domae zadatke, odvojte dane. Najbolje je da odredite neko konkretno vreme kada ete se time baviti ali, ipak, dajte sebi i neki razuman krajnji rok do kojeg ete zavriti zadatak. Ako ste odredili prioritete, zreli ste za porces postavljanja ciljeva. Pripremite se za to da postavljanje ciljeva nije ni malo jednostavan proces. Mislimo na postavljanje ciljeva koje ete ostvariti. Ljudi stalno postavljaju sebi neke ciljeve koje ne ostvaruju, ili postavljaju ciljeve koji su promaaj, koji ih nee odvesti tamo gde stvarno ele da stignu. Najea greka je u tome to ljudi brkaju ciljeve i sredstva, pa sredstva postavljaju kao ciljeve. Na primer, ako kaete da vam je cilj da kupite novi auto, vi ste pobrkali cilj i sredstvo. Zato vam je potreban novi auto? Kako ete se oseati ako kupite novi automobil? Oseaete se uspenim? Imaete oseaj slobode da moete da stignete negde bez straha da e vam auto stati? Oseaete da vam ide u ivotu, jer moete sebi da priutite bolja kola? elite bolje plaen posao? Morate da se upitate zato. Koja e vam oseanja doneti bolje plaen posao? Oseaj sigurnosti? Oseaj slobode da birate? Kola i posao su samo sredstva da doete do krajnjeg cilja-oseanja koje elite, a koja povezujete sa posedovanjem tih sredstava. Zato je vano da razumete tu bitnu razliku? Zato to ako ste svesni toga da su va krajnji cilj oseanja koje elite da imate, a ne neka stvar ili dogaaj, sredstva preko kojih moete doi do tih oseanja, tada ete shvatiti da se do ciljeva-oseanja moe doi razliitim sredstvima i

putevima. Neete se ufiksirati na neko konkretno sredstvo i od njega napraviti ivotni cilj. uli ste, verovatno, vie puta ale na raun mukaraca koji su ufiksirani za veliinu, izgled i cenu njihovih automobila. Ljudi kau Kako se trudi da veliinom i cenom automobila pokae kolika mu je ona stvar (polni organ). To je tipina zamena teza. ovek eli da se osea kao mukarac, ali je naao simbolian nain-sredstvo, da doe do tog oseanja. Ako bi shvatio da mu je oseanje mukosti, sigurnost u sopstvenu mukost cilj (ako bi prvo priznao sebi da ga nema dovoljno), verovatno bi naao neki efikasniji nain da do tog oseanja i doe. Ovako, brkanjem ciljeva i sredstava, pravi karikaturu od sebe i svoje mukosti. Kada vam je jasan cilj-oseanje koje elite da imate, uvideete da postoji mnogo vie naina da do tog cilja doete. Neete se ufiksirati samo na jedno sredstvo i biti nesreni ako ga ne dobijete. Moda ste uli vic o dva ribolovca. Ide ovako: Dva oveka sede i pecaju. Jedan je doao luksuznim automobilom, sa skupocenim priborom za pecanje, odeven u skupocenu odeu, sa skupim satom na ruci. Sedi, peca i uiva. Drugi je doao biciklom. Obuen je u radniki kombinezon, peca priborom koji je sam napravio za male pare, sat na ruci i nema. Sedi, peca i uiva. Gleda ga ovaj prvi, bogati ribolovac, i ne moe da izdri da ga neto pita: ovee, mogu li da te ne pitam neto, kae prvi. Pitaj me. , kae drugi Gledam te tako kako sedi ovde i gubi vreme pecajui, umesto da radi neto korisno za sebe. poinje prvi sa iznoenjem svog stava. A ta bi to korisno trebao da radim. Pita ovaj drugi. Pa, na primer, mogao bi da otpone neki posao i da zaradi vie novca. Mogao bi da nabavi mree i nekakav mali amac, da ulovi vie ribe, pa da je proda i zaradi vie... I, ta bih sa time? Pa, onda kupi jo jedan amac i mreu, pa zaposli nekoga da radi za tebe...Mogao bi da kupi auto, a ne da se vozi biciklom. Mogao bi da kupi bolje odelo, bolju kuu...ta ja znam, mogao bi sebi da priuti mnogo toga. I onda? ta kad sve to budem imao? Onda si siguran i zadovoljan, uspean, ima sve to ti treba...i onda mirno doe kao ja na pecanje i uiva u ivotu. Ali, ja to ve radim. odgovara mu drugi. Ako se isto oseanje moe postii na vie naina, onda je na vama da izaberete onaj nain koji vama najvie odgovara. Nemaju svi ljudi iste potrebe i ne vole svi ljudi isti nain ivota. Zapravo, potrebe su sline kod svih ljudi kada govorimo o oseanjima. Svi imaju potrebe da se oseaju sigurno, voljeno, ostvareno, uspeno...ali im nisu isti putevi i sredstva. Ako razlikujeme ciljeve od sredstava dobijamo slobodu da biramo sredstva. Ako je na ivotni cilj da dobijemo Nobelovu nagradu, onda imamo veliku ansu da ne uspemo u tome. Koja oseanja elimo da imamo, i nadamo se da bismo ih imali ako dobijemo Nobelovu nagradu? Ako nam je cilj da se osetimo prihvaenima, da osetimo da je ono to dajemo vredno, da smo u neemu to radimo izuzetno dobri...onda imamo bezbroj naina sa velikom ansom da uspemo u tome. Ne fiksirajte se za sredstva, usmerite se na ciljeve. Dakle, kako elite da se oseate u ivotu? Kao riba u vodi? Kao na svom terenu. Kako elite da se oseate u svakoj od navedenih kategorija ivota, u svakom od predmeta ivota u okviru kategorija? Ta oseanja, eljena stanja, to je vaa elja vodilja-sutinska elja. Ona vas nee odvesti stranputicama. Neete sesti u pogrean voz. Ne postavljajte ciljeve pre nego to raistite sa sobom ta stvarno elite. Onda e vam biti lake i da odredite prioritete. Ako ste to uradili, ako ste raistili sa sobom ta zaista elite i pitate se: dobro, i ta sada da radim sa tim?, onda je vreme da uvedemo i sledeeg igraa prve postave tima uspeha:

5. Sposobnost planiranja-strategija. Planiranje je glavni strateg vae ekipe uspeha. Ljudi koji uspevaju znaju precizno ta treba da ine da bi doli do uspeha, kada to treba da rade, kojim redosledom e se odvijati njihove aktivnosti, kako , na koji nain e sprovoditi svoje akcije, gde e to raditi. Dobar strateg zna koje prepreke ga ekaju na putu i koje resurse ima na raspolaganju.. Kada sve to zna, onda sastavi svoju strategiju crno na belo. To preporuujemo i vama, i nudimo vam efikasne naine da napravite svoju strategiju. Idemo stavku po stavku, korak po korak, crno na belo. Prvi korak u pravljenju strategije je postavljanje ciljeva i njihovo ralanjivanje na konkretne, operativne zadatke. Ako ste popunili tabele Idealno i Stvarno uoili ste da postoji razlika izmeu onoga to radite, i zbog ega ste dali sebi ocenu koju ste dali, i onoga to bi trebalo da radite da bi dobili desetku. Ta razlika je uzrok toga to se ne oseate onako kako elite da se oseate. Da biste se oseali onako kako elite da se oseate moraete da poloite diferencijalne ispite u koli ivota. Prvo pitanje vezano za te diferencijalne ispite je: Koliko elite da se pribliite idealu? Za koju ocenu ete se spremati na ovom ispitu? Od vae ambicije zavisi to koliko e vam uenja biti potrebno i koliko napora ete morati da uloite. Dobri studenti znaju da je uvek bolje spremati se za viu ocenu jer, ako neto na ispitu poe naopako, ako je profa loe volje, moe da nam zakine za jednu ocenu, ali ne za tri. Ako se spremamo za desetku, teko da e profina loa volja biti takva da dobijemo peticu. Proi emo na ispitu. Tako vam je i u sportu sa sudijama. Sudija koji je pristrasan moe da navija za jednu ekipu ako je razlika u kvalitetu mala, pa e onda on malo da nategne u korist svojih miljenika. Ali, ako dobra ekipa pone da puni njegove miljenike, ako se vidi razlika u klasi, nee se sudija brukati i navlaiti neto to se ne da navui, neto to se vidi iz aviona. Nije budala. I njemu je jasno da ko zna zna. Preporuujemo vam da ne ciljate nisko. Jedno od ivotnih pravila je: Maksimum koji ete od ivota dobiti je ono to traite. Moda vam se nekada i desilo da ste dobili vie nego to ste traili. Od mame, tate, deke, bake, nekog dobrog prijatelja, neko vas je obradovao, a vi to niste ni traili. Ali, to se deava retko, meu bliskima, i ne moe biti princip kojeg ete se drati. Da li ste nekada pokuali neto da prodate? Da li vam je ikada neko ponudio da plati vie od onoga to ste traili? Takvu budalu verovatno niste sreli. ivot nije budala. ivot vam nee dati vie od onoga to traite. Izreka kae I beba dobije sisu kad zaplae, kad zatrai. Naravno, niste beba i nije dovoljno da zaplaete da biste od ivota dobili ono to traite. Moraete da platite. ivot vam nee dati ono to traite ako niste spremni da to i platite. Sve ima svoju cenu. Platiete svojim radom, naporima, borbom, odricanjima, suoavanjima sa preprekama, a pre svega sa samim sobom. Vi moete biti svoja najvea prepreka ako sebi to dopustite. Ako ste odredili ta elite, vreme je da vidimo i koliko i kako treba da platite za to. Dakle, pitanje je: ta treba da uradite da biste dobili ono to elite? Odgovor na ovo pitanje nije ni malo jednostavan. Potrebno je da znate mnogo toga da biste dobro odgovorili na ovo pitanje. Nedovoljno precizan odgovor nee dati rezultate, a ono to ne daje rezultate je jalov posao. Neemo da radimo jalove poslove. Zar ne? Dakle, za odgovor na ovo pitanje potrebno je da znate i odgovore na podpitanja koja se u njemu sadre: 1. ta konkretno treba da uradim? (spisak operativnih zadataka koje treba obaviti da bi se postigao cilj). 2. Kako to treba da uradim? (odreivanje kvaliteta aktivnosti u skladu sa ciljem koji elim da postignem. Za koju ocenu se spremam?) 3. Kakav treba da budem da bih dobro uradio ono to treba da uradim? (osobine koje treba da razvijem, posedujem i ispoljavam da bih na pravi nain uradio ono to hou da uradim)

4. Kada to mogu da uradim ( adekvatan menadment vremena, adekvatno korienje vremenskih resursa.) 5. Gde to mogu da uradim (lokacija adekvatnog prostora za obavljanje zadataka, mesta gde se to moe najbolje uraditi.) 6. Sa kim to mogu da uradim (identifikovanje ljudskih resursa, porodica, familija, prijatelji, poznanici, veze, ljudi koji mogu da pomognu, poslovni partneri, savetnici za odreenu oblast, uitelji...) 7. ta imam od onoga to mi je potrebno za realizaciju? (identifikacija resursa-linih vetina, znanja i osobina koje su dobre za ostvarivanje cilja, finansijska sredstva, oprema, radni prostor, vreme...) 8. ta nemam, a potrebno mi je (identifikacija linih nedostataka koje je potrebno ispraviti, drugih resursa koje je potrebno proiriti ili stvoriti-novac, prostor, vreme, pomonici...) 9. Identifikacija prepreka koje mogu da me ekaju na putu (i definisanje naina na koji bi se mogle prevazii. ta bi sve i ko bi sve mogao da vam postavlja klipove pod tokove) 10. Kako da sebe ne opstruiram u tome? ( Identifikacija svih igraa neuspeha u meni i pomna budnost da mi ne daju gol. Identifikacija i odstranjivanje negativnih ograniavajuih uverenja o sebi i ljudima. Disciplina, istrajnost, budna panja) Dakle, idemo korak po korak u formiranju vaeg akcionog plana, strategije za ostvarivanje ciljeva koje ste sebi postavili. Pazite, ovaj zadatak je dugaak i u sebi sadri dosta podzadataka. Pripremite dovoljnu koliinu papira i stvorite dovoljno vremena da ga obavite. Krenite po prioritetima. Prvo odgovorite na prethodna pitanja vezano za ono to ste postavili kao cilj najvieg prioriteta. Zadatak br. 7-korak po korak definisanje akcionog plana-ivotne strategije. 1. korak: Zadatak 7/1: Operacionalno definisanje ciljeva. Operacionalno definisati ciljeve znai izraziti ih u vidu nekog konkretnog dogaaja ili ponaanja koja ga sainjavaju. Ostvariti svoje snove znai pretoiti ih u stvarnost. U stvarnosti vae drugaija pravila nego u svetu snova. Vai zakon uzroka i posledice. Vi morate biti uzrok posledica koje elite. Konkretan uzrok konkretnih posledica. Ako elite da proirite svoje znanje, potrebno je da kaete tano ta to znai. Da nauite neki jezik? Koji? Kada? Kako? ta ete konkretno raditi na tome u vremenu koje je pred vama? ta ete konkretno raditi svaki dan? elite da vidite svet. ta to za vas konkretno znai? Koliko mesta i kojih elite da obiete u narednih tri godine? ta konkretno treba da uradite da biste to postigli? elite srean brak. Kako e konkretno izgledati taj va srean brak? ta ete raditi? Po emu ete videti da uspevate u tome? Dakle, koji god da je va cilj, morate da odgovorite sebi na sledea pitanja: -Koji su konkretni vidovi ponaanja koji sainjavaju taj cilj? ta ete raditi ili neete raditi kad budete iveli svoj cilj? -Kako ete znati da ste ostvarili cilj? -Kako ete se oseati kada budete ostvarili svoj cilj? Odgovori na ova pitanja bie vai putokazi koji e vam stalno govoriti da li idete ka cilju ili ste skrenuli sa puta. Da bi vam ti putokazi pored puta bili to uoljiviji i prepoznatljiviji potrebno je da ih, koliko god je mogue izrazite kao merljive jedinice. Izrazite svoje ciljeve u vidu ishoda koji se mogu opaziti, izmeriti i kvantifikovati. to konkretnije, to bolje. elite

da popravite svoju finansijsku situaciju. Konkretno, kada ete biti uspeni u tome? Koliko je to novca? elite bolji posao? Koji je to konkretan posao? elite vie slobodnog vremena? Koliko vremena? Kada?Na ta konkretno ete ga troiti? elite bolje uslove ivota? ta je to konkretno? Gde elite da ivite? U kakvom prostoru? Koje kvadrature, u kakvoj okolini...? Do kada nameravate da ostvarite te ciljeve? Do kog datuma? Morate odrediti rok da biste svom cilju dali projektni status. Bez roka, spremni ste na odugovlaenje. Bez roka, ne moete ni da procenite realnost svog plana. Kad imate rok, moi ete i da ralanite cilj na zadatke i odredite koje zadatke u kom roku treba da obavite. Kad to znate, moi ete da odredite i ono to treba da radite svaki dan da biste doli do cilja. Odredite ciljeve koje moete kontrolisati, koji zavise od vas. Ako postavite cilj da dobijete premiju na LOTOu, jedino to moete uraditi je da redovno igrate LOTO. Sve drugo ne zavisi od vas. To je cilj koji ne moete kontrolisati, i mala je verovatnoa da e vam se ostvariti. Ako je va cilj da provedete sunan vikend sa porodicom, va cilj zavisi od vie sile. Pogreno je postavljen. Cilj koji zavisi od vas bio bi da provedete vikend sa porodicom u prijatnoj atmosferi ljubavi i razumevanja. To zavisi od vas. To moete kontrolisati. Kada postavljate ciljeve teite onome to moete da uradite, a ne onome to ne moete i to ne zavisi od vas. Ako imate pedeset godina, nemojte postavljati sebi cilj da postanete reprezentativac u vaterpolu. Ako ste odgovorili na prethodna pitanja, tek sada moete da date i konkretan odgovor na prvo pitanje iz svog akcionog plana-ta konkretno treba da uradim da bih doao do cilja? Ako vam je, jo uvek, teko da napravite konkretan popis zadatak koji su pred vama, posluite se jednim trikom-planirajte u nazad. Kako se planira u nazad? Pa, kad planiramo unapred, prvo odredimo ta emo uraditi sada, pa onda sledei korak u vremenu...itd. Meutim ,ako ne moemo da se setimo svega, onda je lake da upotrebimo trik planiranja u nazad. Evo kako: Ponete tako to pitate sebe da li moete da ostvarite svoj krajnji cilj danas. Ako ne moete, zato mislite da ne moete? ta morate da uradite pre toga? Da li neto morate da uradite pre toga? I tako idete razmiljajui unazad, dok ne doete do zadatka koji moete da obavite danas. To e vam pomoi da doete do polazne take, do onoga od ega moete da krenete u realizaciji cilja. Na primer, ako vam je cilj da se ukljuite u neku dugotrajniju edukaciju koja vam je vana za napredovanje u vaoj profesiji, moete li da ponete danas? Ne moete. Prvo morate da se prijavite, da budete primljeni. Moete li danas da budete primljeni? Ne moete, morate prvo da se prijavite. Moete li danas da se prijavite? Ne moete, nije rok za prijavu, a nemate ni napisanu prijavu niti sakupljena potrebna dokumenta. Moete li danas da napiete prijavu? Moda, ali nemate formular za prijavljivanje. Moete li danas da nabavite formular? Ne znate, morate da pogledate na njihovom sajtu da li postoji formular, ili morate otii u tu obrazovnu instituciju po formular...I tako doete do jedne liste koja moe biti podugaka, ali vam daje jasnu predstavu o tome koje korake, i kojim redosledom treba da preduzmete da bi doli do cilja. Na kraju liste je ono to moete uiniti danas ili, ako ne danas, u prvom moguem roku. Cilj ovog postupka je da dobijete popis zadataka koje morate da obavite po odreenom redosledu da biste doli do nekog cilja. To jo nije dovoljno za akcioni plan, ali je nuno za poetak. 2. korak - zadatak 7/2: Operacionalno definisanje naina-kvaliteta izvravanja zadataka. Odgovor na pitanje kako to treba da uradim. I sami znate da je veoma bitno i to kako se neto uradi. esto je upravo taj kvalitet presudan. Moemo obaviti neki zadatak da bismo ga skinuli sa vrata, da bismo ga otaljali, da bismo

ispunili formu, da bismo mogli da kaemo eto, uradio sam.... Ima zadataka koji se mogu otaljati, a da to ne utie bitno na postizanje onoga to elimo da postignemo. Mogue je i to da nas perfekcionizam, usmeravanje velike energije i vremena na to da se neki zadatak obavi u sitna crevca, do tanina, odvue sa puta i oduzme nam snagu i vreme potrebne da se pozabavimo neim sutinski bitnim. Zadatak: Pogledajte listu zadataka koju ste napravili, i procenite kakav kvalitet prilikom obavljanja svakog zadatka treba da pruite. Imate ogranieno vreme i energiju. Nemojte oljariti tamo gde se ne sme ili cepidlaiti perfekcionistiki u ispunjavanju zadataka koji to ne zahtevaju. Nije va cilj da ostavite utisak pred samim sobom, ve da uradite ono to je potrebno da biste dobili ono to elite. Dakle, pored svakog zadatka stavite potrebnu oznaku kvaliteta(od 1-5, ili od A-E) i definiite sebi ta ta oznaka konkretno znai. Kako e izgledati kada taj zadatak obavljate tim kvalitetom. 3. korak/ zadatak 7/3-Definisanje potrebnog sebe. Jasno vam je da niste ostvarivali svoje ciljeve zato to niste bili onakvi kakvi ste trebali da budete da biste ih ostvarili. Zadatak: E, sada pogledajte u svoju listu zadataka i ocenu kvaliteta sa kojim ti zadaci treba da se obave, pa odredite kakav treba da bude ovek koji e te zadatke uraditi sa takvim kvalitetom koji je potreban. Ako niste naisto sa time kakav treba da bude ovek da bi obavio te zadatke tim kvalitetom, moete uraditi sledee: Zadatak: 1)Osvrnite se oko sebe. Pogledajte ima li ljudi kojima polazi za rukom ono to vi treba da obavite. Gledajte paljivo ta oni rade i kako rade, i provalite u emu je tajna njihovog uspeha. Pokupite njihove cake i vebajte da ih imitirate. uvajte se zavisti, jer ako im budete zavideli, neete nita nauiti od njih. Nai ete neto loe, i time obezvrediti ono dobro to rade. Pokupite ono dobro, a odbacite loe. Ne bojte se, time to ete kupiti dobre mehanizme uspeha od nekoga drugoga neete izgubiti sebe. Najbolji nain da izgubite sebe je da ne uite od onih kojima uspeva. 2) Osvrnite se u sebe Time to ste se suoili sa svojim doprinosima vlastitom neuspehu pokazali ste da ste sposobni da uite na svojim grekama. To je samo deo posla. Morate nauiti da uite i iz sopstvenih uspeha. Sigurno ste nekada u neemu bili uspeni. Sigurno postoji neka oblast ivota u kojoj ste bolji nego u drugoj. Sigurno je bilo perioda u vaem ivotu kada vam je ilo bolje, situacija u kojima ste se bolje snali nego obino...Pa onda pokupite cake od samog sebe. Dobro je spoznati sopstvene mane. Ali, loa strana toga je to tako provodimo mnogo vremena koncentriui se na negativne aspekte svog ivota. Kada se sa nekim vie druite, bolje ga i upoznate, pa postoji opasnost i da se srodite sa njim (to je opasnost ako je on negativac). Dakle, dobro razmislite i analizirajte svoje dobre strane koje ste pokazali kada ste u neemu bili uspeni. Ako ste zaboravili, prisetite se. Moda je to bilo odavno. Oivite tu sliku do detalja. Kakvi ste bili? ta ste radili? Zato i kako ste prestali da koristite te svoje kapacitete? Ako ste dobri u jednoj oblasti ivota, a ne ide vam u drugoj, zapitajte se koje sposobnosti i osobine koje vam pomau u oblasti u kojoj ste uspeni ne koristite u oblasti u kojoj ste neuspeni. Koji su vai igrai uspeha koje koristite u timu tamo gde dobijate? Pobogu, pa koristite ih i tamo gde ne dobijate. Ne menjajte tim koji dobija. 3) Kada ste skinuli cake od drugih i od uspenog sebe, zamislite potrebnog sebe u budunosti. Zamislite kako gledate tog pravog sebe sa visine, iz ptije perspektive. Gledate ga kako ivi onako kako eli i dobija ono to eli. Opiite ga sebi kao da je glavni lik romana koji piete. Opiite u detalje ta radi, kako reava probleme, kako komunicira sa ljudima, kako ljudi reaguju na njega, kako je raspoloen, kako se osea. Zamislite ga u razliitim situacijama u kojima se i vi nalazite u ivotu, i detaljno opiite njegove reakcije i iskustva. Ako ne znate kako bi reagovao, nagaajte. Unesite

se u svoj lik i nagaajte kako bi on reagovao. Uradite to tako da bi, iz vaih opisa, neki dobar glumac moga da jasno oseti lik i da se identifikuje sa njim. Ne tedite papir. Budite detaljni. A kad sve to zavrite, proitajte svoju priu i preite iz uloge pisca u ulogu glumca. Osetite kako vas proima lik kojeg igrate. Dobri glumci postaju lik kojeg igraju. Oni ne glumataju, ve se identifikuju sa likom i ive njegov ivot. Dakle, na vama je da postanete dobar glumac (ne da glumatate), da se odentifikujete sa likom kojeg ste sami stvorili (eljeni, potrebni ja) i da vebate ulogu. To ne znai da ete ivot provesti glumei nekog drugog. Ako niste ono to moete da budete, zapitajte se da li ste do sada provodili ivot glumei neku ulogu, nekog drugog. Imate tu privilegiju da sami za sebe napiete lik koji ete glumiti. Neete valjda sebi odrediti epizodnu ulogu, ulogu gubitnika. Ili moda volite takve likove i uloge? 4. korak-zadatak 7/4,5,6,7-Orijentacija u vremenu. Menadment vremena. Kada u da uradim ono to treba da uradim. Oekivanje da ete nai vreme da uradite ono to treba je isto kao i oekivanje da ete nai negde na ulici novac koji vam je potreban da neto uradite. Vreme se ne nalazi, ono se stvara. Novac se zarauje i dobro rasporeuje. Rasporeivanje znai da se od neega oduzima da bi se neemu drugome dalo. Pred vama je spisak zadataka koje treba da uradite da biste doli do cilja. Znate kojim kvalitetom koji od zadataka treba da uradite i sa kakvim mentalno emotivnim stanjem. Ostaje vam da to adekvatno rasporedite u vremenu i da sledite svoj plan. Nita to je vredno ne moete da odradite odjednom. Postizanje vanih ivotnih ciljeva je proces koji se ne deava preko noi (samo se snovi mogu desiti preko noi. Ostvarivanje snova, njihovo prenoenje u stvarnost, zahteva vreme i isplaniranu svrsishodnu akciju). Ako je va cilj dugoroan, potrebno je da ga podelite u merljive faze, i da ga ostvarujete korak po korak. To je bitno i zbog vae motivacije. Kad god ostvarite jedan korak, vi ete biti uspeni i dobiti novu snagu da napravite sledei korak. Kroz ivot i hodamo korak po korak. Ne skaemo ve koraamo. Odredili ste pravac kretanja i nain kretanja, sada proraunavate potrebnu brzinu i raspored koraka. Bitno je da faze budu merljive, da biste objektivno mogli da procenite da li i koliko napredujete. Na primer, ako elite da smrate, i kaete sebi da ete smrati 20 kila do leta, onda to deluje kao krupan zalogaj (neete smrati ako pojedete tako krupan zalogaj). Ako je va zadatak da smrate kilogram nedeljno, to ne izgleda tako strano, i svake nedelje moete biti zadovoljni i oseati se uspenim ako smrate jedan kilogram. Ako vam je cilj da imate ispunjavajui odnos sa partnerom, odredite ta je prvo to bi vas ispunilo i to bi bilo jasan znak da se kreete ka krajnjem cilju. Moda da svako jutro popijete kafu i razgovarate prijateljski, bez svae, i da istrajete u tome nedelju dana? Kada vam to poe za rukom, u prvoj fazi, prei ete na sledee ispunjenje. Vetine menadmenta vremena za postizanje ciljeva Efikasno ostvarivanje ciljeva poinje i zavrava menadmentom vremena. Veina ljudi ne uspeva u ostvarivanju svojih ciljeva jer nemaju vremena. Da biste postigli vie, potrebno je da nauite kako da dobro izbalansirate svoje aktivnosti i napravite najefikasnije korienje vremena. Kau da je vreme novac. Ako biste se poigrali, i odredili koliko novca vredi odreena jedinica vremena, moda biste postali svesniji toga koliko troite. Zadatak7/4: Koliko novca zaraujete dnevno? To nije teko izraunati. Podelite svoje mesene prihode sa prosenim brojem dana u mesecu-sa 30. Podelite tu sumu sa 24 (24 sata-jedan dan). Dobijeni iznos podelite sa 60 (broj minuta u satu). Dobiete vrednost jednog vaeg minuta. Zamislite da su vai minuti stvarno novanice, i

obratite panju na ta ih troite. Da li biste dali toliko novca za odreene aktivnosti na koje inae troite vreme? Poigrajte se jo malo: Uzmite bloki i zapiite sve to radite u toku jednog dana i vreme koje potroite na to. Pokrijte ceo dan, svih 24 asa. Uradite to za celu nedelju. Pogledajte svoje ciljeve i prioritete koje ste im dali-stavite brojeve ispred ciljeva-po prioritetima. Pogledajte ponovo zapise o vaim aktivnostima u toku nedelje, i ispred svake aktivnosti stavite broj cilja ka ijem ostvarivanju je odreena aktivnost usmerena. Saberite vreme (u minutima) provedeno u aktivnostima koje imaju ispred sebe isti broj (isti cilj). Izraunajte procenat ukupnog vremena koje ste utroili na odreene ciljeve tako to prvo izraunate broj minuta u nedelji (24x7x60=10080 min.) pa onda podelite broj minuta provedenih u odreenoj grupi aktivnosti sa brojem minuta u nedelji. Dobiete broj koji, kada ga pomnoite sa 100, daje procenat vremena koje koristite nedeljno za ostvarivanje odreenog cilja. Na primer, ako spavate 8 sati dnevno (cilj je odmor, regeneracija, zdravlje) onda troite 2940 minuta nedeljno na spavanje, ili 29,16% svog ukupnog vremena (2940 : 10080) x 100. Poreajte dobijene procente po veliini. Da li redosled procenata vremena koje posveujete odreenim ciljevima odgovara njihovom redosledu po prioritetima? Verovatno ne. Ono emu posveujete dovoljno vremena verovatno ete i ostvariti ako ste dobro odradili posao postavljanja ciljeva i zadataka, dobro se organizovali i ako se pridravate svog akcionog plana. Uspeh i neuspeh se mogu predvideti. Ne dajte da vas ivot iznenadi. Krajnji ishod se dobrim delom definie na poetku. Na osnovu poetka se moe i predvideti. ta vi moete da predvidite na osnovu rezultata malog snimka o vaoj potronji vremena? Zadatak 7/5:Napravite okvirni dugoroni plan. Odakle poeti? Da biste imali pregled celine, vaeg budueg ivota kao celine, prebacite se daleko u budunost. Uite u vremepolov, i odputujte kroz vreme 25 godina unapred. Kako bi trebalo da su izgledale prethodnih 25 godina vaeg ivota, a da vi ne oseate da ste promaili ivot u nekoj od vanih oblasti, da vas ne saeka oseanje aljenja i neipunjenosti? Setite se one izreke: E, da mi je ova pamet, i one godine.... Moda je dobar cilj koji moete postaviti sebi to da kada proe tih 25 godina ne izgovorite ovu reenicu. Uite ponovo u vremeplov, i vratite se u sadanjost. Imajui u vidu ono to ste shvatili i doiveli u budunosti, napravite planove za manje vremenske periode. Planove koji e, kada ih ostvarite, voditi do vaeg opteg ivotnog cilja. Napravite petogodinji, godinji, estomeseni, meseni plan...imajui na umu da su ti planovi potoci i reke koje treba da se uliju u vau veliku ivotnu reku. Svaki kratkoroniji plan treba da se bazira na prethodnom, dugoronijem planu. Dobro procenite potrebno vreme za postizanje pojedinih ciljeva. Za to je potrebno da poznajete svoje norme, stepen efikasnosti. O metodama samoprocene govoriemo kasnije. Ljudi retko uspevaju u ostvarivanju ciljeva kada previe forsiraju na putu do uspeha. U urbi da se to pre stigne do cilja i stresu koji nastaje iz preteranog pritiska na sopstvene kapacitete, ljudi obino propuste neke vane aspekte, to esto vodi do negativnog ishoda i do toga da ne dobiju ono emu su se nadali. Maratonci to dobro znaju. Ako ne rasporede pravilno svoje snage, i potroe se previe na startu, nee biti zadovoljni kada (i ako) budu prelazili liniju cilja. Na kraju, napravite dnevnu listu zadataka koje treba ispuniti. druga ruka-razradite i doterajte ciljeve i planove.

Kada ste napravili skicu sa svojim ciljevima i planovima, potrebno je da se to dotera, precizira, pojasni...kako bi mapa koju ste napravili bila precizni put do blaga. U procesu doterivanja potrebno je da vodite rauna o sledeem: Koliko je vremena uopte potrebno da biste ostvarili pojedine ciljeve? Gde da ga naete?...I vi ste ve uli u problematiku menadmenta vremena. Za efektivni menadment vremena potrebne su nam sposobnosti da planiramo, delegiramo, organizujemo, usmeravamo sve aspekte naeg ivota. Za to je potrebno da odvojimo tridesetak minuta dnevno koji e biti posveeni osmiljavanju, planiranju, organizaciji i usmeravanju nas samih. Kada savladate te vetine, potrebno je daleko manje vremena. Kao i sa novcem, na poetku treba identifikovati najvee kradljivce i potroae vremena. Naveemo neke najee potroae vremena, a vi vidite da li oni i vama oduzimaju vreme (a ne vode vas do nekog znaajnog cilja), i da li imate jo neke svoje troadije. Najei kradljivci i potroai vremena. Da bi proces menadmenta vremena dao rezultate, vano je ustanoviti koje aspekte vaeg linog menadmenta vremena treba poboljati. Zadatak 7/6: Pogledajte ove tipine kradljivce vremena na listi, i tiklirajte one koji i vama troe vreme. Telefonski pozivi. esto me ljudi zivkaju, ili ja zivkam njih. Razgovori umeju da budu dui nego to je potrebno. Ti razgovori su retko potrebni, retko su povezani sa ciljem koji elim da ostvarim. Gledanje televizije. Ne gledam samo ono to me ba interesuje, ve vrtim daljinski bez veze, i esto gledam neto samo zato to nema niega boljeg... Gosti. Ljudi mi dolaze nenajavljeni, i kad meni ba nije zgodno. Ne mogu da ih odbijem, neprijatno mi je da im kaem da se najave...i tako izgubim puno vremena i ne uradim ono to treba... Sastanci. esto se sastajem sa ljudima, a veinu toga bih mogao da obavim i telefonom, mejlom...Sastanci su dui nego to je potrebno da bismo dogovorili ono to treba... Zadatci koje bi neko drugi trebalo da obavi za vas. Radim stvari koje bi trebalo da radi neko drugi. Lake mi je da sam obavim neto nego da zahtevam od drugih da rade svoj posao. Oklevanje, razvlaenje, neodlunost. Dok se premiljam i nakanjujem da uradim neto, izgubim vie vremena nego da sam to odmah uradio. Delovanje bez dovoljno informacija. Krenem da realizujem neki zadatak pre nego to se raspitam i prikupim dovoljno informacija o tome kako se to radi. Onda shvatim da je to moglo mnogo lake da se obavi, samo da sam znao ta i kojim redosledom ide...Ko pita ne skita... Bavljenje zadacima ili problemima drugih ljudi. Navikao sam ljude da me stalno upoljavaju da reavam njihove probleme, pa ne stignem da reavam svoje. Prosto ne mogu da odbijem kad mi neko neto trai i da kaem da imam svoja posla i da mi je to tada pree... Nejasna komunikacija. esto se dobro ne sporazumem sa ljudima, pa onda izgubim vreme radei neto to sam mislio da smo se dogovorili, a posle ispadne da nismo. Ne umem da jasno definiem dogovor i nesporazumi mi oduzimaju vreme. Neadekvatno znanje. Prihvatam se poslova za koje nemam znanja, i onda izgubim mnogo vie vremena na to nego to bi potroio neko ko to zna da radi. Kad izraunam, shvatim da bi mi bilo jeftinije i bolje da sam platio nekome ko zna, ili da sam prvo seo pa nauio kako se to radi, a onda uzeo da radim.

Nejasni ciljevi i prioriteti. Ne znam tano ta hou i ta mi je pree. Onda se prihvatam onoga to mi iskrsne. Bavim se perifernim stvarima samo zbog toga to su se one nametnule ili mi ih je neko nametnuo tog dana, umesto da se fokusiram na ono to mi je stvarno bitno u ivotu. Nedostatak planiranja. Ne osmislim plan do kraja, nego krenem da neto radim sledei impuls. Onda mi iskrsavaju nepredviene okolnosti za koje nisam pripremljen, i na to potroim puno vremena. Da sam bolje razmislio, mogao sam i da ih predvidim, i da se pripremim za njih. Tako bih utedeo vreme i nepotreban trud. Stres, anksioznost i premor. Stalno sam napet i premoren, pa ne obavljam stvari efikasno. Zbog toga se jo vie zamaram i nerviram, a gubim i vreme. Nesposobnost da se kae Ne tuim zahtevima. Uvek me neko skrene sa puta. Taman planiram da uradim neto za sebe, a pojavi se neko ko trai neto od mene, i ja uradim prvo to...Prosto ne umem da kaem ne i nogo vremena potroim na udovoljavanje drugima i onda kada to i nije ba potrebno. Cimaju me za svaku sitnicu i kad je jasno da to mogu i sami. Lina dezorganizacija. Haotian sam i dezorganizovan. Stalno negde jurim kao muva bez glave, ili ne radim nita. Ne umem da vladam sobom, i potroim puno vremena bez adekvatnih rezultata. Optuivanje drugih za sopstvene neuspehe. Puno vremena provodim raspravljajui se sa onima za koje mislim da su uzroci mog neuspeha, da me ometaju, previe upoljavaju...umesto da shvatim da sam sam (sama) odgovoran za sopstveni ivot i da preduzmem odgovarajue akcije. Imate li i vi jo neto da dodate? U veini sluajeva, vi sami ste i uzrok i reenje problema. Ljudi najee nau vremena da se bave nekim vanim ciljem i aspektom ivota kada se nau u krizi, kad doteraju cara do duvara, u pet do dvanaest. Tada se prioriteti nametnu sami po sebi. Neki ljudi i ulaze u krize da bi naterali sebe da se prisete prioriteta. Veina ovih potroaa vremena se i pojavljuju ba zbog zaboravljenih prioriteta. -Gubljenje vremena na nebitne stvari. Blejanje, nekontrolisana dokolica. Ljudi veoma esto veliki deo vremena troe na stvari koje im nisu posebno bitne, umesto na ono to je bitno za njihov ivot. Mnogi od nas imaju u glavi ideju da su ivotni ciljevi neto to treba sprovoditi u toku godine, ali ne ba danas, svakog dana. Nije loe, ponekad, troiti vreme na dokolicu. Iz dokolice se, kadkada, izrode kreativne misli i ideje. Ali, dokolica je neto ime sebe moemo astiti onda kada smo obavili aktivnosti usmerene ka ostvarivanju nama vanih ciljeva. Dokolica je lepa kada nema svesnog ili nesvesnog oseanja krivice. Oseanje krivice zbog neispunjavanja odgovornosti prema samom sebi, prema ciljevima koje smo sami postavili pred sebe, moe se potisnuti iz svesti. Tada se moemo prepustiti gubljenju vremena. Ali, potisnuto oseanje krivice ipak radi. Ne da nam da se dobro provedemo, grize nas iznutra. I onda se niti odmaramo stvarno, niti se zabavljamo stvarno, niti radimo. -Pretrpavanje obavezama. Neki od nas navale sebi na glavu previe obaveza koje moraju da obave istog dana, pa ne uspeju da vei deo toga urade onako kako treba. To dovodi do poluzavrenih projekata, nedostatka oseanja uspenosti, dodatnih komplikacija i doraivanja poslova, stalne uurbanosti i povrnosti. To je dobar nain da se izgubi vreme. Od svega po malo, ni od ega dovoljno. Kada bismo napravili poreenje sa novcem, to bi bilo neto slino kao kada bismo potroili novac na veliki broj jeftinih i nekvalitetnih sitnica koje nam ne koriste puno u ivotu, ali ih je puno. Moda bi se te kupljene stvari mogle popraviti, doraditi, kompletirati...ali, kada izraunamo novac ( i vreme potrebno da se to uradi) potreban za te dorade, shvatimo

da nam je bilo jeftinije i korisnije da smo kupili skuplje i kvalitetnije stvari. Postoji izreka da je najskuplje kupovati jeftinu robu. I vreme potroeno na veliki broj povrno obavljenih i poludovrenih zadataka je jeftino potroeno vreme koje, na dui rok gledano, skupo kota. - Nesposobnost da se kae Ne je esti kradljivac vremena, a i uzrok pretrpavanja obavezama. Nekim ljudima je stvarno teko da kau ne, plaei se da ne pokvare sliku o sebi, da ne povrede druge ljude. Oni koji imaju ozbiljnije problema sa odbijanjem tuih zahteva uvek e imati na vratu po nekoga ko e im uvaliti svoje obaveze, probleme, odgovornosti...Vrea nae zakrpu. Prisetite se onoga to smo ve rekli: ljudi se ponaaju prema nama onako kako smo ih nauili. Ljudi rade ono to im prolazi. Rade vam to to vam rade zato to im kod vas to prolazi. A prolazi im zato to vi od toga imate neku korist koja nije zdrava. Nije zdrava jer dobijate neto (na primer prihvatanje od strane onih kojima inite, sliku o sebi kao ljubaznoj osobi, sigurnost...) ime se zamajavate, za ta mislite da je korist, a to vas odvlai od sopstvenog razvoja i ostvarivanja sutinskih ciljeva. Umesto premije, ivota kojim ste zadovoljni, vi se zadovoljavate utenim nagradama. - Nesposobnost da se delegiraju poslovi, obaveze, odgovornosti. Ima ljudi koji sve tovare na svoja lea jer nemaju poverenja da neto prepuste drugome, strpljenja da druge obue u izvravanju nekih svojih obaveza. Takvi e se esto aliti da sve moraju sami i da nema ko da ih odmeni. Postoji jedna posebna vrsta lenjosti-lenjost da se naue drugi da preuzmu deo obaveza, da se napravi organizacija u kojoj bi to moglo da funkcionie. Takve osobe nisu lenje da se ubijaju od posla radei sve sami, ali su lenji da naprave promene, edukuju druge i organizuju aktivnosti tako da mogu delegirati neke od svojih obaveza u porodici ili na poslu. Ili su lenji da zahtevaju od drugih da rade svoj posao. Drugima je, onda, jasno da kod ovih radia prolazi svaljivanje svega na njihovu grbau. Pazite se da ne proete kao Mujo iz onog vica kad je otvorio javnu kuu. Sretne ga Haso pa ga pita: Bolan Mujo, ujem da si otvorio javnu kuu. Pa, kako ti je, kako ti ide? A Mujo mu odgovara umornim glasom novopeenog malog privrednika: A dobro je, bolan, Haso, samo je mnogo naporno. Zna kako to ide...za poetak sve radim sam... Dobro, de, za poetak i nekako, ali ako to stalno radite... -Nesposobnost da se kae ni da ni ne-oklevanje, neodlunost, razvlaenje. Jedan od najveih kradljivaca vremena je izbegavanje odluka i oklevanje i razvlaenje u donoenju odluka. Smanjivanjem vremena provedenog u oklevanju moete bitno poveati vreme dostupno za produktivne aktivnosti. U narodu se to, karikirano, naziva Oe kaki-nee kaki stav. Psihoanalitiari bi tu osobinu povezali sa opsesivno neodlunom, ambivalentnom strukturom linosti. Te osobine povezuju sa takozvanom analnom fazom razvoja, fazom u kojoj bi dete htelo da bude dobro, da zadovolji mamu i kaki na nou, ali bi htelo i da zadri svoje analne sadraje, da se suprotstavi, da bude tvrdoglavo...Proizvod ambivalencije je imobilisanost. Ni tamo-ni ovamo, ni da, ni ne. Postoji u razvoju dece takozvana faza negativizma, period u kojem im je opis radnog mesta ili razvojni zadatak da naue da kau ne i ona, ako se pravilno razvijaju, to zduno rade. Neke roditelje to strano nervira. Ne znaju koliko je to vano za razvoj deteta. Sposobnost da se kae ne psihoanalitiari smatraju jednim od organizatora psihe. Ko ne zna da odluno kae ne, ne ume da odluno kae ni da. Odluite se. Nauite da kaete i da i ne kada treba. Ako ne moete, potraite profesionalnu pomo da ne biste proveli ivot na noi. -Povrnost, impulsivnost, delanje bez dovoljno informacija, bavljenje perifernim aspektima cilja. Muva bez glave pristup. Moemo se ubiti od posla trudei se da ostvarimo neki cilj, a da ne postignemo nita. Ako se ne potrudimo da prikupimo

dovoljno informacija o tome ta je potrebno za ostvarenje cilja, ako jasno ne definiemo ciljeve i zadatke, ako ne napravimo dobru organizaciju i menadment vremena, moe nam se desiti da uloimo puno truda, energije i volje u ostvarivanje nekog zadatka, a da efekti toga budu nikakvi. Brzopleti i impulsivni ljudi esto imaju snanu motivaciju, ali nemaju strpljenje i temeljitost u analiziranju i planiranju akcija. Deava se da se fokusiraju na periferne aspekte zadatka koji treba da obave, da potroe puno vremena i energije na neto to je sporedno u procesu ostvarivanja cilja, a da ne obrate panju na bitne stvari, na one koje dovode do pozitivnog ishoda. Za razliku od opsesivnih oklevala, impulsivni brzo donose odluke, ali to ine kao muva bez glave, bez dovoljno analitinosti i planiranja. Takvi moda ne provedu ivot predomiljajui se na noi kao opsesivci, ali esto ukake sopstveni ivot. Ako ste napravili snimak vae prosene potronje vremena, i uvideli gde ga rasipate, onda moete da vidite gde ga moete utedeti i potroiti ga na neto to e vam bitno poraviti kvalitet ivota i dovesti vas do ispunjenja ciljeva koje ste postavili. Pronali ste unutranje rezerve, i moete da napravite bolju preraspodelu vremena. Napravite vremenski plan. Nemojte poinjati nita ozbiljno bez jasnog plana aktivnosti i vremenskih rokova. Iz dugoronog plana ete napraviti svoj meseni, nedeljni i dnevni raspored aktivnosti u vremenu. Tako ete znati ta treba da radite svaki dan, bez potrebe da sve to drite u glavi. Pored toga, moi ete da merite svoje pridravanje plana. Ono to se moe meriti, moe se i kontrolisati. A vi elite da kontroliete svoje napredovanje prema uspehu i da upravljate sopstvenim ivotom. to bolje kontroliete svoju potronju vremena, imaete vie vremena za sebe, prijetelje, porodicu, aktivnosti koje volite. Sa pravljenjem rasporeda i menadmentom vremena moete poeti ako ste zavrili posao oko postavljanja ciljeva. Da li ste definisali ciljeve onako kako smo predloili u prethodnom tekstu? Napravili prioritete, dali datume za realizaciju, ralanili ih na operativne zadatke sa vremenskim odrednicama za svaki zadatak, definisali ta vam je sve potrebno za ispunjavanje zadataka, ta od toga imate a ta nemate, ko vam moe pomoi, koje su mogue prepreke...onda je vreme da napravite detaljan raspored aktivnosti u vremenu. Pre toga je dobro da razmislite o jo nekoliko bitnih faktora: ....................................................................................................................................................

VI
UGOVOR SA SAMIM SOBOM-IVOTNE ODLUKE I LINA STRATEGIJA Doli ste gotovo do samog kraja ove knjige. Nai ete se uskoro pred jo jednim od bezbroj izbora koje donosite u ivotu. ivot nas neprekidno tera da pravimo izbore. Svakog dana, u svakom trenutku, mi donosimo neki izbor. Da li da se umijemo, ili da se ubijemo, da skrenemo levo ili desno, da zapalimo cigaretu, ili da je ne zapalimo, da radimo neto po navici, ili da probamo novi nain, da izaemo iz zone sigurnosti, ili da se zaaurimo u nju, da ivimo ili da ivotarimo. Rezultat tih izbora je va ivot. Onakav je kakvi su vam bili izbori. Bie onakav kakvi budu vai budui izbori. Naravno nisu svi izbori podjednako vani i ne utiu u istoj meri na va ivot. Ali, svaki izbor utie u odreenoj meri na krajnji rezultat-va ivot. Kada dovrite ovu knjigu nai ete se pred jednim izborom koji bi mogao da bude vaan, ak veoma vaan, za va ivot. ta ete uiniti sa znanjima koja ste dobili o sebi i svetu iz ove knjige? Staviete ih u neki fajl, neku fioku u svojoj glavi u kojoj drite brojne beskorisne stvari koje je lepo imati? Moda ete ih staviti u fioku interesantno ili, dobro za raspravu sa prijateljima, ili dobro je za intelektualca da zna.... A moda ete uraditi neto bolje. Moda ete izdvojiti ona znanja koja sutinski mogu da promene va ivot i dati im radni status, status svakodnevno upotrebljivog i upotrebljenog znanja. Moda ete, na osnovu

onoga to ste itajui ovu knjigu saznali o svetu, sebi, o nainima postizanja uspeha, izabrati uspeh i doneti neke vane ivotne izbore-ivotne odluke. ivotne odluke su odluke sa kojima se ne raspravlja, koje se donesu jednom a sprovode uvek, u svim situacijama izbora. Vi ste sigurno doneli veliki broj ivotnih odluka i do sada. Kad god ste izali iz svoje zone bezbednosti, iz ponaanja koja su vam poznata i sigurna, u neto novo i neizvesno, doneli ste vanu odluku. Kad ste kao dete prestali da puzite i doneli ivotnu odluku da se uspravite i hodate na dve noge va se ivot (i pogled na ivot) bitno promenio, zar ne? Da li ste u dilemi kada ustajete iz kreveta kako ete se kretati kroz ivot tog dana-puzajui ili hodajui? Ako ste doneli ivotnu odluku da ne kradete, da li o tome razmiljate svaki put kada vam se prui prilika da ukradete neto? Da nije ivotnih odluka morali biste svakodnevno da se vraate na sva mogua pitanja i da svakodnevno donosite sve mogue izbore, to bi vas potpuno paralisalo. Vae ivotne odluke vas definiu kao linost. ivotne odluke su dogovori sa samim sobom koje ispotujemo svaki put kada se naemo pred izborom na koji se odnosi odluka. Krenje ivotnih odluka je krenje dogovora sa samim tobom i ozbiljno preti poremeaju odnosa sa samim sobom, dovodi do nepoverenja u samoga sebe i gubjenja samopotovanja. O vanim ivotnim pitanjima moramo imati ivotne odluke da bismo mogli da imamo uspeh u reavanju tih pitanja. Nita sutinski vano ne moemo uraditi ako iza toga ne stoji neka ivotna odluka. Primer koji verovatno svi esto sreemo je ostavljanje cigareta. Znamo za jedan jedini sigurno efikasan nain za ostavljanje cigareta. uli ste priu onih koji su u tome zaista uspeli koja obino ide ovako: Jednog dana sam samo zguvao paklu i rekao sebiJa vie ne puim. I nisam zapalio od tada. Svi prethodni pokuaji da probam, da smanjim, da ovo, da ono...nisu davali rezultat, dok nisam doneo ivotnu odluku da ne puim. Da, sa ivotnom odlukom se ne raspravlja, ona se sprovodi. Potuje se ugovor sa samim sobom. Kako bismo mogli da verujemo ikome ako ne moemo da verujemo sami sebi da emo ispuniti ugovor? Kako iko moe da nam verujemo ako ne verujemo sami sebi? ivotna odluka se donosi iz srca. Ona je uverenje sa kojim ivite stalno, ne s vremena na vreme. Napravite popis svojih ivotnih odluka, onih koje ste ve doneli. Sigurno ih imate, ako imate linost. Pregledajte ih dobro i uoite ta nedostaje. Koje vane ivotne odluke jo niste doneli? U kojoj oblasti ivota vam nedostaje neki vaan izbor i odluka? Da li ste doneli ivotnu odluku da ete se brinuti o sebi? Znate onu izreku Ko nije za sebe nije ni za druge.Ako pomislite da je to sebino, ili vas na to upozori neko drugi, prisetite se ivotnog pravila da ovek ne moe da da ono to nema. Ako ne inite ono to je potrebno da biste vi bili dobro, da biste se oseali zadovoljni i ispunjeni, autentini, onda vi neete imati ni zadovoljstvo, ni ispunjenost, ni autentinost. Neete imati sebe. Kako onda moete dati to to nemate onima do kojih vam je stalo? Ako vi nemate sebe, onda oni koje volite nemaju vas. E, to jeste sebino. Ne samo da imate pravo da inite ono to e dovesti do ispunjenja vaih istinskih elja i potreba, ve je to i vaa obaveza prema onima koje volite. Da li ste doneli ivotnu odluku da ete biti uspeni u onome to vam je vano, uspeni u ivotu? Moda ste verovali da to ne moete, moda niste znali kako, moda ste upali u apatiju...Ako ste uradili sve domae zadatke koje smo vam zadali sada znate o sebi i ivotu vie nego to ste znali, pa moete da donesete i bolje ivotne odluke. Imate jasniju sliku, cilj, svest, znanje, vetine, potrebu, motivaciju...sada ste odgovorni, hteli vi to ili ne. Moda smo vam podvalili suoavajui vas sa vaom odgovornou za sopstveni ivot, ali vi tu podvalu moete da prenebregnete tako to neete doneti ivotnu odluku da promenite u svom ivotu ono to znate da treba promeniti. Slobodni ste da birate. Izaberite uspeh. Ako donesete tu odluku, ona e pokrenuti monu silu u vama, impuls koji e vas dovesti tamo gde elite. ivotna odluka e vam dati impuls i pravac, i svi mali, svakodnevni izbori ii e ka tom pravcu i slivati se, kao potoci, u reku ivotne odluke. Nai ete stil koji odgovara vama, ono to vas vodi do cilja, nain po kojem ste vi jedinstveni. Imajte na umu, najvie to ete dobiti od ivota je ono to

traite. Najvanije je ono to traite od sebe. Ako ste roditelj, vaa je obaveza da traite od sebe ono to e vas dovesti do ispunjenja, do sebe, ako elite da vaa deca vide kako je to mogue. Onda nee imati veliku iluziju kako je normalno da ivot postaje sve gori to je ovek stariji. Ako verujete u to da je normalno da kako postajete stariji, kako vas sustiu obaveze i nuda da se borite sa ivotom, ivot mora da bude sve gori, da vam prua sve manje zadovoljstva, onda vas je neko grdno obmanuo. Ako verujete u to da je brak institucija, odnos u kojem mukarac i ena vremenom gube strast, upadaju u rutinu i ostaju u njemu zbog dece, interesa, sigurosti...u tekoj ste zabludi. Ako mislite da je nuno da se ivot pretvori u trpljenje, uvalili su vam ugu od uverenja. Nauili ste pogrene stvari. Zar nije normalno za oekivati da ovek sa odrastanjem postaje pametniji? Ako naui vie nego to je znao, trebalo bi da postane kompetentniji za ivot. Ako je savladao vetine koje nije imao, trebalo bi da se sve bolje snalazi u ivotu. U koliko nije tako, onda moramo pretpostaviti da su znanja koja je ovek dobio bila loa znanja, neistine, lana uverenja...jer su ga dovela do neuspeha. Ako ovek postanje sazrevanjem gluplji za ivot, onda mora da se zamisli da li je ono to je nauio o ivotu pogreno. Kakvo je to vaspitanje i obrazovanje koje nas ini sve glupljima i nesposobnijima da uivamo u ivotu? Ako progutate takve predstave i uverenja o ivotu polako ete postajati bivi ljudi. Ljudi kojima e sjaj u oku zasijati samo kada se priseaju kako su nekada bili mladi i ludi, kako su nekada bili ljudi koji su umeli da ive i uivaju u ivotu. Nemojte da postajete bivi ljudi. ivot nije generalna proba. Idemo kroz njega u jednom pravcu, bez mogunosti da se vratimo nazad i popravimo ono to smo propustili. Pokretna traka zvana vreme vozi nas u jednom smeru. Oko nas se pojavljuju anse. Na nama je da pruimo ruku i iskoristimo ih. Veina tih ansi nam je samo jednom, u jednom periodu vremena, na dohvat ruke. Nae dete e u samo jednom periodu vremena biti beba, samo e jednom poi u osnovnu kolu, samo emo u jednom periodu vremena moi da uivamo u tome i da budemo deo njegovog odrastanja. Mnogo je toga to vam je vano, a moda prolazi pored vas. Da li ste spremni da pruite ruku ili da propustite jo jednu ansu. Vreme je da donesete tu ivotnu odluku. Ako je vaa ivotna odluka izala iz srca, onda ve znate sve to je potrebno. Napravite plan, jer bez plana ete biti samo odskona daska onima koji imaju plan. Pretoite taj akcioni plan u ugovor sa samim sobom i pridravajte se onoga to ste se dogovorili sa sobom. Ako imate ugovor sa samim sobom imaete crno na belo ta ste se precizno i konkretno dogovorili sa sobom. Pratite pomno da li ispunjavate sve stavke ugovora sa samim sobom. Kako ete napraviti takav ugovor i kako moete da pratite ispunjenje ugovora ve smo vam rekli ranije. Predvidite i nagrade i sankcije u ugovoru sa samim sobom. Kako ete nagraivati sebe smislite sami. ivot e vas takoe nagraditi prema svojim merilima. I sankcije e ivot doneti ako se ne pridravati ugovora sa sobom, bez obzira na vae slabosti prema sebi. Ono to je sigurna kaznena mera za prekrioce ugovora sa samim sobom je gubitak samopotovanja. Zato je bitno da razmislite dobro pre nego to napravite takav ugovor. Ako ga napravite i ne ispunite, moraete da kaete sebi Ovo sam ja napravio od svog ivota, svesno i odgovorno.. Ako ga napravite i ispunite, moi ete sebi da kaete potpuno istu reenicu Ovo sam ja napravio od sopstvenog ivota, svesno i odgovorno., ali sa drugaijim oseanjem. A upravo to oseanje sebe je va krajnji cilj. Izaberite uspeh. Nemojte ivotariti. Znamo da moete i bolje. ivite svojim punim kapacitetima.