DOBROTOLJUBLJE TOM 1 NEKOLIKO REI O DOBROTOLJUBLJU PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik SVETI ANTONIJE VELIKI Nekoliko rei o ivotu

i spisima Svetog Antonija Velikog 1. POUKE SVETOG OCA NAEG ANTONIJA O IVOTU U HRISTU, PREUZETE IZ IVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA 2. POUKE O DOBROJ NARAVSTVENOSTI I O SVETOM IVOTU U 170 POGLAVLjA 3. USTAV OTELNIKOG IVOTA 4. IZREKE SVETOG ANTONIJA I KAZIVANjA O NjEMU 5. OBJANjENjE NEKIH IZREKA SVETOG ANTONIJA KOJE JE POSLE NjEGOVE SMRTI SAINIO JEDAN STARAC SVETI MAKARIJE VELIKI Svedoanstva o ivotu i spisima Svetog Makarija POUKE SVETOG MAKARIJA 1. PRVOBITNO SVETLO STANjE 2. MRANO STANjE PALOGA 3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA 4. STVARANjE VRSTE REENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU 5. PODVINIKO STANjE 6. STANjE ONIH KOJI SU PRIMILI DEJSTVENOST DUHA 7. VII STEPEN HRIANSKOG SAVRENSTVA 8. BUDUI IVOT PREPODOBNI AVA ISAIJA Kratko svedoanstvo o prepodobnom ocu naem Isaiji, avi Nitrijskom, i njegovim spisima SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA 1. Zapovesti ave Isaije bratiji koja ivi sa njim

2. O prirodnom zakonu 3. O stanju poetnika i keliota 4. O putovanju keliota i o savesti 5. O zapovestima vernima i o ureenju ivota onih koji hoe da ive u miru jedni sa drugima 6. Savet onima koji ele da bezmolstvuju dobrim bezmolvijem da paze na sebe i da odbijaju lopove koji ih potkradaju, da ne troe svoje vreme u ropstvu i gorkim delima, niti da srce svoje predaju delima koja im ne prilie, zaboravljajui na grehe svoje 7. O vrlinama 8. Izreke 9. Zapovesti onima koji se odriu od sveta 10. Druga re (onima koji se odriu od sveta) 11. O zrnu goruinom 12. O vinu 13. O onima koji se podvizavaju i koji su svoj podvig (dobro) svrili 14. Dela plaa 15. O odricanju od sveta 16. O radosti due koja eli da slui Bogu 17. O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju 18. O nezlopamenju 19. O strastima 20. O smirenoumlju 21. O pokajanju 22. O delima novog oveka 23. O savrenstvu 24. O bestrau 25. Avi Petru, svom ueniku 26. Izreke koje je izneo ava Petar, uenik Isaijin, navodei da ih je uo od njega 27. O [izreci]: "Pazi na sebe" (Pon.Zak.15,9). 28. O granama zla 29. Ridanja PRAVILA I SAVETI MONASIMA POETNICIMA IZREKE AVE ISAIJE O UVANjU UMA POGLAVLjA O PODVINITVU I BEZMOLVIJU SVETI MARKO PODVINIK Svedoanstva o ivotu i spisima Svetog Marka 1. POSLANICA MONAHU NIKOLAJU 2. POUKE SVETOG MARKA IZVUENE IZ OSTALIH NjEGOVIH SLOVA

3. 200 POGLAVLjA O DUHOVNOM ZAKONU 4. O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA AVA EVAGRIJE Svedoanstva o ivotu ave Evagrija 1. POUKE EVAGRIJA MONAHA O PODVINITVU 2. STO POGLAVLjA EVAGRIJA MONAHA O DELATNOM IVOTU 3. OBRIS MONAKOG IVOTA OD EVAGRIJA MONAHA U KOJEM SE IZNOSI KAKO SE TREBA PODVIZAVATI I BEZMOLSTVOVATI 4. 33 POGLAVLjA - POREENjA EVAGRIJA MONAHA 5. IZREKE EVAGRIJA MONAHA O DUHOVNOM IVOTU PO AZBUNOM REDOSLEDU 6. DRUGE IZREKE EVAGRIJA MONAHA 7. O OSAM POMISLI, ANATOLIJU 8. NjEGOVE MISLI, POVEZANE SA IZLAGANjEM O OSAM STRASTI 9. POUKE BRATIJI KOJI IVE U OPTEIU I GOSTOPRIMNICAMA 10. NjEGOVE POUKE DEVSTVENICAMA 11. POGLAVLjA O RAZLIITIM RAVIM POMISLIMA 12. IZREKE EVAGRIJA MONAHA

NEKOLIKO REI O "DOBROTOLjUBLjU" sadraj "Jevanelje Boije to je poslanstvo Boije ljudima kroz Sina ovaploenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - veno oboenje". Ovim reima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraavaju sadraj Jevanelja Hristovog: veno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za itav rod oveanski. To i takvo Jevanelje doiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naih dana ive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hriani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova". Kao to su Dela Apostolska nastavak Jevanelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve to su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajui onda druge nauili, kako kae Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrujui tako jevanelsku re Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema veeg bezobrazluka i drskosti nego traiti od drugih ono to sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono to su sami u linom i sabornom iskustvu doiveli i praktino na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nai stalni uitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produetak i ostvarenje Svetog Jevanelja Hrista ovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i venog Oboitelja oveka. ta sadri Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadri u sebi izjanjenje (= izlaganje i tumaenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu naem Isusu Hristu istinski hrianski ivot zainje se, raskriva se, i do savrenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hrianima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vostvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obeao da e biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izraeno sve to se zbiva u duhovnom ivotu hrianina: avolski napadi i iskuenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zainjanja i utvrivanja razliitih projava duhovnog ivota, stupnjevi opteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Boije, oseanje blizine i udaljenosti Boije, oseanje promisaonog svedriteljstva Boijeg i svoga predavanja - konano i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih naina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)". Kako to biva, to jest kako se hrianski istitinski ivi i podvizava, i kako taj ivot napreduje i usavrava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlaenjem sa sebe staroga paloadamovskog oveka i

oivljavanjem u sebi bogolika i oblaenjem u novog oveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodau Duha Svetoga Uteitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Nita silnije od vere, nita ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, poetak i temelj naeg novog bia i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrianski ivot - ivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naalnik (=3aetnik) i Savritelj vere" nae (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ivot i ivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podvinikog ivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba vema negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati uitelj i duhovni vo pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootakih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje ta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdana molitva: "Molitva je kod poetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savrenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje rei sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u ta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujua ljubav, pokret anelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, Jevanelje Boije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osveenja, obeleje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krtenja, banja oienja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje due, milost Boija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaa u srcu, potvrda Hrianstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boija, premudrost Boija, ili bolje rei poetak samomudrosti, Boije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hrianina, a osobito monaha, nain ivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anelskog ivota na zemlji. I ta jo treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113). Sastavlja i izdava grke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, uvarem istote uma, mistikom kolom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reeno: samim organom oboenja" - blagodau Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoljublja naglaavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom udesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdana molitva istovremeno delatnost reju i milju, srcem i umom, duom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samortvenim ivljenjem i podvizavanjem, linom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i ovekoljublje. Jer samo ivot i delo, u sveivotonom i svelinom sabornom jedinstvu, ine punou pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleenog i zasvedoenog u Dobrotoljublju. I jo neto: Dobrotoljublje je nastalo u monakim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrianima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima

nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluba: iveti, raditi i sluiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaeno i itano i praktikovano, kao primljeno Jevanelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija. Re filokalija (=dobrotoljublje) u hrianskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaava Hrista: "ovek je po prirodi uzvieno i delatno ivo bie koje eljno trai dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tu onaj neslavni ivot u uivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najvea Lepota i najvee Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boiji i Sin oveiji, Bogoovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja. Meutim, izraz Dobrotoljublje u znaenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavaui se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjievno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i uenog Origena poletno se uei na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no veto izbegavajui potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hrianske mislioce i podvinike, kao usotalom i za Jevanelje Hrista Bogooveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voe i uitelje hrianskog ivota uzimani, itani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdani, sozercateljno-praktini podvinici misli i delatnosti jevanelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrianskog Istoka, kako oni ueni bogoslovi u svetu, najee na episkopskim slubama u narodu Boijem po gradovima, tako i oni "graani pustinje", koji su svojim bogougodnim ivotom i podvizima pustinju "anelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao to su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i junoitalijanskih podvinika, sve do svetenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici slini nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su ve u 4. i 5. veku, kao to je Otenik, pa sve do 11. veka, kao to je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem e kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molalnik koji e postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje. Dananja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetenih trezvenjaka", sastavljena je najveim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastikog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podvinike prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoe brojni svetogorski i drugi grki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proirio Episkop Korintski Makarije

Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada jo mladom no uenom i iskusnom podviniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za tampu, to je Sveti Nikodim i uinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvi u Smirni blagoestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grka Filokalija bude prvi put bude tampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grkog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristei i ve postojee slovenske prevode mnogih svetootakih tekstova koji su uli u grku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez naroitih izmena) Sveti Pajsije Velikovski (1722-1794) i tampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog proirenog (skraenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grkog i slovenskog, skraena su Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistike glave Kalista Katafigiota, Praktina i teoloka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestvinika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr). Nai vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, nita manje znaajnog i ak obimnijeg od grkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju sveteno ivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda naeg krstonosnog i hristoenjivog. Neka ovo tampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naih srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na optu polzu pravoslavnih hriana.

Sveti Ilarion Veliki 22. 3. 1996 Man. Tvrdo DOBROTOLjUBLjE PREDGOVOR[1] sadraj Predlaui ljubiteljima duhovnog tiva svima poznato Dobrotoljublje, smatramo potrebnim da kaemo nekoliko rei o emu se radi. Reju "dobrotoljublje" prevodimo grku imenicu "Filokalija", koja znai: ljubav prema prekrasnom, uzvienom, dobrom. Najneposrednije, ono sadri objanjenje sakrivenog ivota u Gospodu Isusu Hristu. Tajni istinski hrianski ivot u Gospodu naem Isusu Hristu se zainje, razvija i usavrava po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom blagodati Presvetog Duha koja je, po meri svakoga ponaosob, prisutna u Hrianima, pod vostvom samog Hrista Gospoda, koji je obeao da e biti sa nama u sve dane, i to nerazdvojno. Blagodat Boija sve priziva takvom ivotu. On ne samo da je svima dostupan, ve je i obavezan, budui da se u njemu nalazi sutina Hrianstva. U njemu ne uestvuju svi koji su pozvani, kao to ni svi koji u njemu uestvuju nisu njegovi priasnici u istoj meri. Izabranici duboko ulaze u njega, visoko se penjui po njegovim stepenicama. Njegovi oblici, kao i bogatstvo oblasti u kojima se on raskriva, nisu manje obilni i raznovrsni od projavljivanja obinog ivota. I kada bi bilo mogue jasno shvatiti i izraziti sve to se u njemu deava i sve to je nerazdvojno od istine ivota po Bogu: neprijateljske napade i iskuenja, borbu i protivljenje, padove i ustajanje, nicanje i ukrepljenje raznih pojava duhovnog ivota, stepene opteg napretka i stanje uma i srca koje odgovara svakom od njih, uzajamno dejstvo blagodati i slobode, oseanje blizine i udaljenosti Boije, oseanje svedriteljskog promiljanja i potpunog i nepovratnog predavanja sebe desnici Gospodnjoj, uz odricanje od svih vlastitih naina delovanja i uz neprestano i napregnuto dejstvo - dobila bi se koliko privlana toliko i pouna slika, slina predstavi svetskog putovanja. Putnici obino piu zabeleke prilikom putovanja o svemu to je vredno panje. Svoje zabeleke su ostavili i izabranici Boiji koji su u svom mnogotrudnom putovanju u raznim smerovima prohodili sve puteljke duhovnog ivota. Svakako, znaaj obe vrste putopisa nije podjednak. Oni koji nemaju mogunosti da putuju mogu da steknu priblino tane predstave o dalekim zemljama i ne pokreui se sa mesta, tj. posredstvom itanja putnih zabeleki drugih putnika budui da su oblici ivota itave tvorevine manje ili vie slini meu

sobom, ma u kojoj zemlji se projavljivali. Meutim, tako neto ne vai za iskustvo duhovnog ivota. Njega mogu da shvate samo oni koji i sami putuju. Za one koji nisu stupili na njega, on ostaje potpuno nepoznata nauka. Pa ak ni oni koji su stupili na njegovo poprie, ne mogu ga odmah shvatiti. Njihovi pojmovi i predstave postaju jasniji saglasno sa napredovanjem u putovanju i udubljivanjem u oblasti duha. Saobrazno sa umnoavanjem linih opita duhovnog ivota, kod njih postaju jasnija i shvatljivija ukazanja svetih otaca. Uostalom, prikazivanje raznih pojava duhovnog ivota, koje sadre svetootaki spisi, nije bez znaaja i za sve Hriane uopte. Iz njega svako moe da shvati da postoje jo vii oblici ivota od onog na kome se ovek moe nai i sa kojim se njegova hrianska savest inae moe miriti, naime da postoje jo vii stupnjevi savrenstva kojima treba teiti i ka kojima se ovek moe uspinjati. Pruajui takvo shvatanje, ono e svakako pobuditi na revnost ka napredovanju, privlaei ka boljem od onoga to ovek poseduje. Za one koji su stupili na put ka boljem i savrenijem, ono prua neophodna ukazanja u sumnjivim i dvosmislenim sluajevima, kada nedostaje odgovarajue duhovno rukovodstvo, ili kada i ono samo nailazi na neodlunost koja ne omoguava da se da odluno reenje koje bi odstranilo svako kolebanje kod putnika. Kako se ne bi uinila pogreka vrlo je vano znati kako i gde stupiti nogom u odreenom sluaju. I ta! Zasijavi slino svetlosti munje usred noi odreena otaka izreka razgoni tamu. Uopte, ono je duhovni rasadnik u koji verujui, itajui pouke o pojavama duhovnog ivota, ulazi sveu i srcem. Oseajui primetne uticaje snanih sagledavanja, on zapaa da se nalazi u jednoj posebnoj, svetloj i ivotvornoj atmosferi. To su uteni trenuci u kojima se obino zainju i sazrevaju razni izdanci na drvetu duhovnog ivota. Zbog toga nije udno ako onaj koji je to osetio uri da svaki slobodni trenutak posveti izuavanju iskusnih opisa duhovnog ivota, kao to onaj koji voli dobitak tri ka mestu gde ga moe stei, i kao to onaj koji voli zadovoljstva ite mesto za uivanje. On esto u njima hoe da udahne oivljavajui i obodravajui duhovni vazduh. Tu zaista nema prazne znatielje. Ne, to je delo od sutinske potrebe za napredak i dobro stanje naeg duha. Eto zbog ega je istinskim Hrianima uvek bilo neophodno da u rukama imaju svetootake spise o duhovnom ivotu. Da bi se pohvalnom oseanju takve potrebe izalo u susret, na onima koji su imali mogunosti i sposobnosti za takav posao leao je dug da pripreme svetootake spise. Zbog toga su se i pojavljivala izdanja u poptunijem obimu, kao na primer, Svetog Makarija, Svetog Isaaka, Svetog Jefrema Sirina, Svetog Lestvinika, i mnogih drugih, ili, pak, njihovi zbornici. U takve zbornike, i to najbolje, spada i svima poznato Dobrotoljublje. Sada je jasno ta je to Dobrotoljublje. Ono nam prua rei i poglavlja svetenog trezvoumlja, tj. potpuno rasuivanje i kratke izreke o unutranjem duhovnom ivotu, u svim njegovim pojavama i delima. Ta knjiga je sastavljena za duhovne potrebe revnitelja duhovnog razvijanja. Oni koji su je itali, znaju kakva se riznica duhovne mudrosti u njoj nalazi: oni je itaju i naslauju se. Prireiva sadanjeg izdanja Dobrotoljublja je u poetku imao u vidu jednostavno da proveri prethodne prevode i da prevede neprevedeno, kako bi itaocima ponudio celokupan tekst grkog originala. Meutim, tokom rada on se ubedio da je nama korisnije da uveamo Dobrotoljublje. Iako je grko Dobrotoljublje potpunije od slovenskog, ipak ni ono ne sadri sve to su nam sveti oci pruili kao rukovodstvo za

duhovni ivot i to bismo hteli da pruimo na korist i utehu onima koji vole takvo tivo. Zbog toga je zbornik koji predlaemo znatno porastao po obimu. Na novi zbornik ide po tragu ranijeg Dobrotoljublja. Meutim, mi smo u njega uneli i tekstove koji se ne nalaze u prethodnom, ukoliko smo primetili da ih odreeni sveti otac poseduje. Takoe, mi smo na zbornik obogatili i spisima drugih otaca koji su pisali o duhovnom ivotu. Tako je, na primer, u prethodni zbornik Dobrotoljublja od Svetog Antonija ukljueno jedino 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti i svetom ivotu, dok novi zbornik sadri i ostale njegove tekstove. Sveti Makarije je bio izostavljen (ukljuen je bio jedino kroz 150 poglavlja, u stvari Metafrastova prepriavanja), dok je kod nas zastupljen u izvesnom sistematskom poretku, i to njegovim vlastitim reima. Od Svetog Isaije Otelnika tamo se nalaze samo 27 poglavlja, njegovih kratkih izreka, dok se kod nas nalaze sva njegova poznata Slova, ukupno 27, u novom prevodu sa grkog. Slino je uinjeno i u vezi sa Evagrijem i prepodobnim Markom. Slian postupak e se primeniti i na ostale tomove Dobrotoljublja. Takav je nain sastavljanja novog Dobrotoljublja. Ono e ii po primeru prvobitnog, uz dopunu onih tekstova koji e ljubiteljima takvog tiva pruiti potrebno rukovodstvo u ivotu po Bogu. Sve spise neemo navoditi u celini, budui da je mnogo lake misli iznositi kroz izreke. Ponegde emo ih navoditi u izvesnom sistematskom vidu, a ponegde bez njega. Meutim, same otake pouke e se uvek predlagati reima samih otaca. itaocima predlaemo prvi tom Dobrotoljublja u novom obliku. U njega ulaze: Spisi Svetog Antonija; Izreke iz Beseda Svetog Makarija; Slova prepodobnog Isaije Otelnika; Pouke prepodobnog Marka Podvinika; Spisi Evagrija monaha. Isti redosled postoji i u grkom Dobrotoljublju. Kod nas e Sveti Kasijan, koji je smeten izmeu Evagrija i prepodobnog Marka, svoje mesto nai u drugom tomu.

Episkop Teofan DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI Nekoliko rei o ivotu i spisima Svetog Antonija Velikog sadraj Poloivi temelj usamljenikom pustinjakom podvinitvu, Sveti Antonije Veliki svojim ivotom predstavlja ideal bogougaanja i ujedno put kojim i svaka voljna dua treba da ide prema hrianskom savrenstvu koje je ljudima na zemlji dostupno. ivot Svetog Antonija je opisao Sveti Atanasije Veliki. Ovde emo ukazati samo na njegove opte crte. Boije izbranje Svetog Antonija na delo koje je kasnije ostvario, projavilo se jo u njegovom detinjstvu. Tiha, osetljiva narav, sklona usamljenosti, udaljavala ga je od deijih nestaluka i ala njegovih drugova, zadravajui ga u domu pred oima roditelja koji su ga uvali kao zenicu oka. U takvoj odvojenosti od ljudi on je i odrastao, izlazei iz kue jedino do crkve. Pri takvom nastrojenju i poretku u ivotu, blagodat Boija dobijena na krtenju slobodno delovae na izgraivanju duha i bez posebnih napora sa njegove strane. Prirodnoje to je on rano osetio sladost ivota po Bogu i to se razgoreo boanstvenom eljom, kako govori Sveti Atanasije. Ne nalazei smetnju za takav ivot u kui, budui da su i roditelji bili istog duha, Sveti Antonije nije pokazivao nikakvu nameru da se od njega odvoji, sve dok su mu roditelji bili ivi i izbavljali ga od neizbenih ivotnih briga. Meutim, kad su oni otili Bogu, kao stariji, on je bio duan da preuzme brigu oko upravljanja domom i izdravanja sestre. Nove okolnosti su mu odmah pruile mogunost da oseti razliku izmeu ivota po Bogu i mnogobrinog staranja o itejskom, to je u njemu brzo porodilo elju da sve ostavi i ivi jedino za Boga. Sa takvim nastrojenjem uvi u crkvi re Gospodnju: Ako hoe savren da bude, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu (Mt.19,21), i zatim drugu: Ne brinite se za sutra (Mt.6,34), njegova elja se zapeatila boanstvenim peatom. U tim reima on je uo Boiji odgovor na pitanja svoje savesti, a ujedno i Boije nareenje i blagoslov za ispunjenje skrivenih elja i stremljenja svog srca. On je doneo tvrdo reenje i, razdavi sve, poeo da ivi jedino za Boga. Prve godine svog ivota po odricanju od sveta Sveti Antonije je provodio isto kao i drugi tada poznati podvinici. Od njih se on svemu uio. Poznatoje da se podvinitvo, koje se sastojalo u odricanju od sveta i svih itejskih briga i revnovanju jedino oko toga kako

da se ugodi Gospodu (up.Kor.7,32), u Crkvi Boijoj ustanovilo od samog njenog osnivanja kao nasuna potreba njenog ustrojstva. Ono je od svetih apostola dobilo prve temeljne zakone. U poetku su asketi - kako su se zvali ljudi koji su se posveivali tom obliku ivota - odvajajui se od sveta, ostajali u svojim domovima, usamljujui se u nekom sporednom kutku i predavajui se molitvi, bogomisliju, postu, bdenju i svim podvizima. Tokom vremena, po prostornom i brojnom irenju Hrianstva, mnogi podvinici poee da naputaju svoje porodice i da se udaljuju iz gradova i sela, provodei ivot u usamljenosti. Koristili su prirodne peine, zaputene grobove, ili osobito napravljene omanje kelije. U vreme Svetog Antonija su najrevnosniji podvinici iveli ba na takav nain. I on je poeleo da im podraava. Osnova podvinikog ivota je posluanje. Sveti Antonije ga se drao, podraavajui druge podvinike. Sutina posluanja se sastoji u utvrivanju srca hrianskim vrlinama i u usvajanju poredaka podvinikog ivota pod rukovodstvom opitnih [staraca]. Hrianske vrline je Sveti Antonije usvojio jo kroz [kuno] vaspitanje. Preostalo muje da sazna kakvi podvizi su neophodni onome koji je reio da revnuje u ivotu po Bogu, i kako da ih vri. Radi toga je odlazio kod tada poznatih podvinika. Saznavi ta kako da radi, on bi se kao sa nekim dobitkom vraao u svoje usamljeno prebivalite. Na taj nain on je, kao to primeuje Sveti Atanasije, slino mudroj peli sa svih strana sabirao duhovni med, slaui ga u svoje srce kao u konicu. Od jednoga je primao strogost u uzdranju od hrane, spavanje na goloj zemlji i dugotrajno bdenje, od drugoga se uio neumornoj molitvi, panji prema pomislima i bogomisliju, trei mu je bio primer trudoljublja, vernosti pravilima i trpljenja, dok je od svih zajedno pozajmljivao jedan isti duh tvrde vere u Hrista Gospoda i bratske ljubavi prema svima. On se starao da u sebi sakupi sve ono u emu se svaki od otaca koje je video odlikovao ponaosob. Bez provere svog ivota ivotom drugih i bez rukovodstva sa strane niko nije dostizao vii stepen podvinikog ivota. Pomenutim starcima Sveti Antonije je poveravao svoj ivot. Njihovim rukovoenjem on je bio upuivan na nepokolebivi put savrenstva. U tom poslunikom vaspitanju on je proveo petnaest godina, ivei izvan sela u grobnici, najpre u blizini, a zatim neto dalje, gde mu je dolazio jedan prijatelj, seljak, i donosio hleb - jedinstvenu hranu koju je koristio. Seljak bi tada uzimao njegovo rukodelje, budui da se Sveti Antonije izdravao trudom sopstvenih ruku. Sve svoje vreme on je delio izmeu rukodelja, molitve i razmiljanja o Boanskim istinama Pisma. U takvoj delatnosti ga je utvrdio i aneo Boiji koji mu se javio kada ga je jednom muio duh uninija. Kako je tada tekao njegov ivot, vidi se iz svedoanstva koje navodi Sozomen (Crkvena istorija, knj. 1, gl. 13): "Shvativi da dobar ivot moe postati prijatan kada se pretvori u naviku, premda u poetku i jeste teak, on je izmiljao sve stroije oblike podvinikog opita, svakim danom postajui sve uzdrljiviji. On kao da je svagda tek zapoinjao, dodajui novu silu revnosti. Telesna zadovoljstva je obuzdavao trudom, dok se protiv duevnih strasti naoruavao bogomudrom mrnjom. Njegova hranaje bio hleb sa solju, pie - voda, a vreme obeda - zalazak sunca. esto bi po dva ili vie dana ostajao bez hrane. Moe se rei da je u bdenju provodio cele noi i da je na molitvi susretao dan. Ako bi i odspavao, radilo se o minutima. Veinom je spavao na goloj zemlji, koja mu je sluila kao postelja. Sebi nije dozvoljavao mazanje uljem, kupanje i druge ugodnosti da se telo ne bi razneilo. Lenjost nije mogao da podnosi, tako da posao iz njegovih ruku nije izlazio gotovo ceo dan".

Takvim tesnim putem je iao Sveti Antonije. Kao to je poznato, meutim, takav ivot ne moe proi bez borbe, kao to ni svetlosti nema bez senke. Kad u nama ne bi bilo greha i kad ne bismo imali neprijatelja, jedino bi se dobro razvijalo i nesmetano raslo. Meutim, poto i jedno i drugo postoji, neophodna je borba. Potrebno je uiniti ih nemonim i pobediti ih, kako bismo mogli slobodno ii dalje. Sve dotle, oni e vezivati ruke i noge onome koji hoe da ide pravo, pa ma ko on bio. Prebivajui u duhu Svetog Antonija, blagodat Boija je doputala da se u njemu razvije borba kako bi ga ispitala kao zlato u ognju i utvrdila njegove naravstvene sile, davi prostor njihovom dejstvu. Neprijatelju je dat pristup, a podvinika podravala sakrivena pomo. Sveti Atanasije je opirno opisao tu borbu. Vraije strele su, govori on, bile vrlo primetne. Hrabri borac ih je, meutim, odbijao, nimalo se ne kolebajui. Najpre je vrag pokuao da ga pokoleba alou to je ostavio svet, privodei mu na misao sa jedne strane - prenebregavanje plemenitog roda, uzaludno naputanje znatnog bogatstva i beskorisno odbacivanje svih udobnosti ivota, a posebno naputenu sestru bez podrke, zbrinutosti i utehe, i sa druge strane - teinu i surovost zapoetog bezutenog ivota, nenaviknutost i neizdrljivost tela koje, navodno, nee podneti takva liavanja i dugotrajnost takvog ivota kome se kraj ne vidi, udaljenost od ljudi, odsustvo svih uteha i neprestano samoumrtvljavanje. Tim podseanjima neprijatelj je izazivao silnu buru pomisli. Meutim, on ne samo da je bio odbijen nepokolebljivou Svetog Antonija, koji se tvrdo drao svoje namere i svog reenja, ve i oboren njegovom velikom verom da je sve to je ostavio i to trpi nitavno u poreenju sa beskonanim blagom koje je Bog pripremio podvinicima. Sveti je znao da se Bogu moe najlake ugaati ako je ovek slobodan od svih itejskih i vetastvenih briga. Njegovim neprestanim molitvama, koje su u njegovo srce privlaile najslae duhovne utehe, neprijatelj je baen u prah. Pobeen sa te strane, avo je na mladog borca napadao sa druge, sa koje je navikao da obara mladost: zapoeo je da ga iskuava telesnom pohotom, smuujui ga nou i uznemirujui danju. Borba je bila tako estoka i dugotrajna da nije mogla da se sakrije od drugih. Vrag je podmetao neiste pomisli, a Sveti Antonije ih je odbijao molitvom; prvi je raspaljivao udove, a drugi ih hladio postom, bdenjem i svakovrsnim zamaranjem; prvi je nou na sebe uzimao enski izgled, na svaki nain se trudei da izazove grehovnu primamljivost, a drugi se milju uznosio na nebo, sagledavao tamonje krasote i podseanjem na blagorodstvo kojim Gospod Isus Hristos udostojio nau prirodu, razgonio varljivu obmanu; neastivi je izazivao oseaj slasti koje dolazi od zadovoljstva, a blaeni mu je suprotstavljao stranu gorinu muka u venom ognju i seanjem na neuspavljivog crva ostajao nepovreen. Upornost i runoa napada najzad su u napadanom obrazovali takvu odvratnost prema svim neistim pokretima i takav gnev sa snanom razdraenou, da se neprijatelj liio mogunosti ak i da mu prie ili da ga izdaleka iskuava i uznemirava sa te strane. Jer, oseanja mrnje i odvratnosti prema strasnim pokretima jesu ognjene strele koje opaljuju neprijatelja. Na taj nain je i u tome svelukavi bio pobeen od mladosti koja nosi strasnu plot. On je odstupio posramljen zato to je sluzi Boijem sadejstvovao sam Gospod koji je radi nas poneo telo i u njemu satro svu silu vraiju. Svaki istinski podvinik stoga sa apostolom ispoveda: Ne ja, nego blagodat Boija koja je sa mnom (1.Kor.15,10). Meutim, ovekomrzac jo nije istroio svu svoju snagu. Videi pokrov Boiji nad mladim borcem, i znajui da on osenjuje samo smirene, neprijatelj je zamislio da ga,

navevi ga na visokoumlje i nadmenost, lii nebeske pomoi. Zbog toga se javljao sa izgledom malog crnog deaka, sa pritvornim poniavanjem govorei Svetom Antoniju: "Pobedio si me". Time je mislio da svetoga navede na misao da pobedu pripie sebi, ime bi pao u gordost i od sebe odbio Boga koji mu je pomagao. Meutim, Sveti Antonije ga je pitao: "Ko si ti?" On je odgovorio: "Ja sam duh bluda koji izaziva telesnu pohotu i podstie na telesni greh. Ja sam prevario mnoge od onih koji su dali zavet celomudrenosti. Ja sam doveo do pada mnoge od onih koji su dugo vremena umrtvljivali svoju plot. Ti si, pak, razvalio sve moje zamke i sve strele polomio, tako da sam oboren". Tada je Sveti Antonije, blagodarei Boga, Spasitelja svog, uskiknuo: Gospod mi je pomonik, i ja u pogledati na neprijatelje svoje (Ps.117,7). Pogledavi zatim bez straha na neprijatelja, on je rekao: "Bog je dopustio da mi se javi crn radi obelodanjenja tame tvojih zloumiljaja, a kao deak - radi izoblienja tvoje nemoi. Zbog toga si i dostojan svakog prezira". Od tih rei neisti taj duh je pobegao kao paljen ognjem i ve se vie nije pribliavao blaenom Antoniju. Pobeda nad strastima pribliava bestrau. U meri u kojoj se utvruje, bestrae sa sobom donosi i duevni mir. Mir, pak, duevni, zajedno sa sladosnim oseanjima, koja dolaze sa molitvom i bogomislijem, u srcu raa duhovnu toplotu koja, sabirajui u sebi sve sile duha, due i tela, oveka uvodi u njega samog. Tada se kod njega javlja snana potreba da bude nasamo sa Bogom jedinim. Ta neodoljiva unutarnja tenja ka Bogu predstavlja drugi stepen na putu duhovnog napredovanja. Sveti Antonije je upravo stupao na njega. I do tadaje on veinom bio usamljen. Do njega je retko dolazio prijatelj iz njegovog sela, a i sam bi ponekad odlazio starcima ili do seoske crkve na bogosluenje - osobito na liturgiju. Sve je to bilo povezano sa svojevrsnim rasejavanjem, ma koliko se inae uvao. Teei ka unutranjosti, duh Svetog Antonija je zahtevao potpunu usamljenost, bez ikakvih vienja i susreta. Kao to je ukazano, do te elje dua dolazi sama po sebi, hodei pravim putem podvinitva. Ipak, taj prevrat ubrzava i daje mu odluujui podsticaj izvestan snaan poriv samoodricanja. Mogunost da projavi takav poriv Svetom Antoniju je pruio sluaj otvorenog napada demona. Liivi se mogunosti da kroz pomisli deluju na duu koja se oistila, demoni poinju da nastupaju u snu, da se javljaju vidljivo i da podviniku podmeu iskuenja, nadajui se da mu nakode i da pokolebaju njegove dobre namere. Blagodat Boija je takve napade doputala radi podvinikovog napretka, radi njegovog ushoenja na vii stepen [duhovnog ivota], snabdevajui ga ujedno i vlau nad samim duhovima-kuaima. Najvaniji momenat u kome se [projavila odlunost] svetitelja pokazao se u elji da i pored estoke borbe sa demonima bude vraen u njegovo usamljeno prebivalite. Njega su, naime, po poputenju Boijem, demoni pretukli do te mere da je izgubio svest. U takvom stanju ga je naao njegov prijatelj i doneo u crkvenu pripratu. Doavi sebi, on muje rekao: "Nosi me opet u moje usamljeno mesto". Time je on izrazio da se predao na smrt radi ivota po Bogu. To je znailo na delu umreti za Gospoda. Njegova gotovost je bila oigledna. Gotovost na smrt radi Gospoda i radi ugaanja Njemu jeste svepobedno oruje. Onoga koji nju poseduje vie nita ne moe iskuati, niti uplaiti. Ona se i smatra poetnim naelom podvinitva i snagom koja ga podrava u celokupnom njegovom trajanju. U sve dane Svog zemaljskog ivota na Podvigopolonik, Gospod i Spasitelj, viae smrt

pred sobom, da bi je u Getsimanskom vrtu, za vreme molitvene borbe, konano pobedio Svojom oveanskom [prirodom]. Stradanja i krsna smrt su na delu ispunili ono to je tu izreeno. Tome je sledilo tridnevno subotovanje [smrtoliko mirovanje] pred slavnim vaskrsenjem. Isti put prolaze sve due koje slede Gospoda. Prvi korak na tome putu je samoodricanje. Ma kako da je neznatno, ono uvek poseduje izvestan stepen gotovosti na smrt. Zatim samoodricanje raste, a raste i ta gotovost. Zapravo, ova gotovost jeste dua samoodricanja. Onome ko doe do mere spremnosti koju je imao Spasitelj u vrtu, brzo predstoji uspinjanje na krst, a zatim duhovno subotovanje, za kojim sledi duhovno vaskrsenje u slavi Gospoda Isusa. Sve se to ostvarilo u duhu Svetog Antonija. Svojim reima prijatelju da ga vrati tamo gde su ga izmuili, on je pokazao da je u njegovom duhu bilo isto kao u duhu Spasitelja u trenutku kadaje u vrtu rekao Svojim uenicima: Hajdemo! Evo, pribliio se izdajnik moj. Posle toga je sledilo njegovo udaljavanje u najdalju pustinju i dvadesetogodinje prebivanje u bezmolviju - kao neko raspinjanje i subotovanje u duhu. Tek to se oporavio od stradanja koje su mu priredili demoni, sveti se uputio u pustinju udaljenu dva ili tri dana puta od naseljenih mesta. Tu se nastanio u naputenom idolitu u kome se nalazio bunar sa vodom. Hleb mu je dva puta godinje donosio njegov prijatelj. Kakav podvig i kakav trud je tu podneo i ta se sa njim deavalo, niko ne zna. Meutim, sudei po tome kakav je izaao iz zatvora, mora se zakljuiti da se radilo o vremenu njegovog izgraivanja Duhom Svetim. Deavalo se neto slino onome to se deava sa gusenicom kada se uvije u larvu: niko je ne vidi i ona kao da je zamrla. Meutim, sveoivljavajua sila prirode deluje u njoj i u svoje vreme iz lavre izlee prekrasan raznobojan leptir. Tako je bilo i sa Svetim Antonijem. Niko nije video ta se sa njim deavalo. Meutim, Duh Boiji je, veim delom neprimetno i za njega samog, u njemu izgradio novog oveka, po obrazu Onoga koji ga je sazdao. Po isteku vremena izgraivanja, bilo mu je nareeno da izae na sluenje verujuim. On je i izaao, obuen raznolikim blagodatnim darovima Svetoga Duha. Kao to je Hristos ustao iz mrtvih u slavi Oevoj, tako je sada Sveti Antonije izaao u ivot obnovljen duhom. Time se zavrilo obrazovanje duha Svetog Antonija. itav preostali njegov ivot nije bio nita drugo do donoenje ploda zaetog u prva dva perioda njegovog trudoljublja. Trei period njegovog ivota predstavlja njegovo sluenje Crkvi, njegovo apostolstvo. Svako ko proita njegov ivotopis od Svetog Atanasija moe da se uveri koliko je to sluenje bilo plodno. On je sluio svim blagodatnim darovima. I koje od njih on nije imao? Imao je dar udotvorstva, dar vlasti nad demonima, nad silama prirode i nad ivotinjama, dar proziranja misli, dar vienja onoga to se deava u daljini, dar otkrivenja i vienja. Meutim, najplodniji i najprimenjeniji bio je svakako dar rei. Njime je on svojoj maloj bratiji najobilnije posluio. Sveti Atanasije pie da je Bog Svetom Antoniju dao snanu re, koja prodire do dubina srca. On je umeo sa takvom silom da govori na korist svakome da su mnogi od znatnih ljudi - vojvode i graani, ljudi sa znaajnim imetkom - sa sebe zbacivali sve itejske brige i postajali monasi. Ko se od onih koji su mu dolazili sa tugom nije vraao razveseljen? Ko od onih koji su mu dolazili sa suzama u oima zbog smrti blinjega nije odmah ostavljao pla? Ko od onih koji su mu dolazili sa gnevom nije svoju srdbu pretvarao u krotost? Koji od nemarnih monaha nije, posetivi ga, postajao revnostan i odluan u podvizima? Koji se od mladia koji su videli Svetog Antonija nije odrekao uteha i koji nije zavoleo celomudrenost? Koliko je devojaka, koje su ve imale svoje

zarunike, prelo u in nevesta Hristovih samo zato to su izdaleka videle Svetog Antonija? Iz tog svedoanstva je oigledno da Sveti Antonije nije zatvarao izvor svog Bogom darovanog znanja. Njemu su uglavnom i dolazili zbog toga da bi uli i primili re istine i da bi nali potrebno rukovodstvo. Po apostolu, on je sve pouavao, izobliavao, molio. Ponekad se njegova re izlivala kao obilan potok (kao to se vidi u ivotopisu Svetog Atanasija), a ponekad je izgovarao kraa slova (kao to vidimo u njegovih 20 kratkih pouka). Meutim, najee se on ograniavao na kratke izreke, pune smisla i sile. Te kratke izreke u velikom broju su zatim prelazile iz usta u usta, sainjavajui izvestan pokretni podviniki ustav, da bi najzad ule u zbornike svetootakih bisera. Ponekda je Sveti Antonije pisao poslanice svojim duhovnim edima, monasima raznih obitelji, i u njima izobraavao opte crte ivota u Hristu Isusu ili leio pojedinane slabosti bratije. Sve to je izalo iz usta Svetog Antonija i to je zapisano pruie bogatu hranu dui koja trai pouku. Do nas je osim opirnog slova koje se nalazi u itiju, dolo 20 poslanica, 20 kratkih rei o vrlinama i porocima, 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti, pravilo za monahe sa dva dodatka, i mnotvo izreka i povesti o njemu, uvek pounih i duekorisnih, razmetenih po raznim Otanicima. U ovom zborniku se panji italaca predlae sledee: 1) Izvodi iz poslanica i slova. Poglavlja od 1-15 su uzeta iz ivotopisa Svetog Antonija koje je sastavio Sveti Atanasije. Pouke od 16-68 su uzete iz pisama svetog oca. Pouke od 69-82 su uzete iz njegovih 20 slova monasima. 2) 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti. 3) Ustav otelnikog ivota. U 40. tomu Patrologiae graecae, Migne, na str. 1065 nalaze se Praecepta Antonii u 80 poglavlja. Posle njih slede Spiritualia documenta regulis adjuncta i Admonitiones et documenta varia. I jedno i drugo je oigledno dopuna pravila. Budui da su sve izreke iste vrste, i po sadraju i po obliku rei, mi ih sjedinjujemo i razmetamo po odeljenim odlomcima, sledei prirodan tok podvinikog ivota. 4) Izreke Svetog Antonija Velikog i izreke o njemu. Te izreke se veim delom nalaze u Izrekama otaca. Osim njih, postoje i druge koje se nalaze u istom 40. tomu Patrologije, zatim u Alfavitnom otaniku, i najzad kod prepodobnog Kasijana. Njih emo takoe dati u odreenom poretku, slinom prethodnom. Najpre se navode izreke koje se odnose na naputanje sveta, ime podvinitvo i poinje, a zatim idu ostale, po redu otelnikog ivota. 5) Pitanja uenika i odgovori [jednog] starca o pojedinim izrekama Svetog Antonija Velikog.

I POUKE SVETOG OCA NAEG ANTONIJA O IVOTU U HRISTU, PREUZETE IZ IVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA sadraj 1. Svi zajedno imajte prvenstveno brigu da, poevi, ne slabite, da ne padate duhom trudei se i da ne govorite: "Ve dugo vremena prebivamo u podvizima". Naprotiv, umnoavate revnost svoju, kao da svaki dan poinjete. Ceo ivot ljudski je veoma kratak u poreenju sa buduim vekom, i sve nae je nita pred venim ivotom. U ovom svetu se svaka stvar prodaje po ceni, i svi razmenjuju stvari iste vrednosti, dok se obeanje venog ivota kupuje za neku neznatnost. Jer, napisano je: Dana naih godina je - sedamdeset godina, a pri veoj snazi - osamdeset godina. I veina njih je u trudu i muci (Ps.89,10). I tako, za osamdeset, ili ak i sto godina provedenih u podvigu mi neemo carovati jedino sto godina, ve u vekove vekova. Uz to, nae naslee nee biti na zemlji, ve na nebu, iako smo se podvizavali na zemlji. I jo: ostavivi truleno telo, dobiemo netruleno. Nemojmo padati u uninije, i nemojmo misliti da smo dugo proboravili (u podvigu), ili da smo uinili neto veliko: stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim.8,18). 2. Isto tako, gledajui na svet, nemojmo misliti da smo se odrekli neega velikog, budui da je i cela zemlja mala u odnosu na nebo. Zbog toga, ak i da smo svet napustili kao gospodari nad celom zemljom, ipak ne bismo uinili nita to bi bilo ravno vrednosti Carstva nebeskog. Onaj ko se odrie cele zemlje kao gospodar nad njom, slian je onome ko baca jednu drahmu od bakra da bi dobio sto drahmi u zlatu - on ostavlja malo da bi dobio sto puta vie. Kad ni sva zemlja nije vredna koliko nebo, onda onaj koji ostavlja nekoliko desetina [zemlje], kao da ne ostavlja nita. On ne treba da se hvali, niti da je maloduan ak i ako bi ostavio i kuu i mnogo zlata. Sa druge strane, treba pomisliti na to da bismo ono (to imamo) u [asu] smrti svakako morali da ostavimo, i to [moda] ba onima kojima bismo najmanje eleli, kako jo Propovednik pominje (Prop.4,8), ak i da ga nismo napustili radi vrline. Zato ga, onda, ne bismo ostavili radi vrline, kako bismo nasledeli Carstvo (nebesko)? 3. Iz tog razloga niko ne treba da gaji elju za sticanjem. Jer, kakva je korist sticati ono to se [po smrti] ne moe uzeti sa sobom? Zar nije bolje da stiemo ono to emo moi poneti sa sobom: blagorazumnost, pravinost, celomudrenost, hrabrost, rasuivanje, ljubav, siromatvoljublje, veru u Hrista, bezgnevlje i gostoljubivost? [Vrline] koje ovde steknemo, ii e pred nama i u zemlji krotkih nam pripremiti pristanite.

4. Takvim mislima neka svako ubeuje sebe da ne bi bio maloduan. Svako treba da rasuuje o tome da je sluga Gospodnji i da je duan da slui svome Vladici. Kao to se rob ne usuuje da kae: "Poto sam radio jue, neu raditi danas", ve, raunajui proteklo vreme (truda), ne prestaje (da se trudi) u ostale dane svakodnevno, po pisanom u Jevanelju, pokazujui istu revnost da bi ugodio svom gospodaru i da ne bi dopao bede, tako i mi svakodnevno prebivajmo u podvigu, znajui da nam (Gospod) nee oprostiti ukoliko jedan dan provedemo u lenjosti, iako smo pre toga pokazivali (trudoljubivost), ve se rasrditi na nas zbog nemarnosti. Tako smo i kod Jezekilja uli: Ako pravednik odstupi od svoje pravde i uini bezakonje te zbog toga umre, umree zbog bezakonja koje je uinio (18,26). Tako je i Juda za jednu no pogubio trud itavog prolog vremena. 5. I tako, latimo se podviga i nemojmo padati u uninije. Jer, u tome nam pomae i Gospod, kao to je napisano: onima koji ljube Boga sve pomae na dobro (Rim.8,28). Radi toga, tj. da ne budemo maloduni, treba da se seamo i sledee izreke apostola: Svaki dan umirem (1.Kor.15,31). Jer, mi neemo sagreiti ukoliko budemo iveli kao oni koji svaki dan umiru. Evo ta znai ta izreka: svako jutro kad se probudimo treba da mislimo da neemo doekati vee, i pre nego to legnemo u krevet treba da mislimo da se neemo probuditi. Po prirodi [stvari] nije poznata granica naeg ivota, niti se zna koliku nam meru svakodnevno ostavlja promisao. ivei svakodnevno sa takvim raspoloenjem mi neemo ni greiti, ni imati pohotu, niti se na koga gneviti, niti gomilati bogatstvo na zemlji. Svakodnevno oekujui smrt, stei emo siromatvoljublje i svima emo sve pratati. Pohotu za enom ili kakvo drugo neisto zadovoljstvo ni jednog trenutka neemo zadravati u sebi, ve emo ih brzo odbijati, uvek zauzeti (predsmrtnim) borbama i oekivanjem sudnjeg dana. Jer, veliki strah i bojazan od muka unitava prijatnost zadovoljstva i podie duu koja je blizu pada. 6. I tako, poevi (delo spasenja) i ve stupivi na put vrline, pruajmo se ka onome to je napred, kako bismo ga i dostigli (up.Fil.3,14). Neka se niko ne okree unazad, kao Lotova ena, pogovo stoga to je Gospod rekao: Nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Bocje (Lk.9,62). Obazirati se nazad znai raskajati se (to smo ostavili svet) i opet poeti razmiljati po svetski. 7. Nemojte se uditi sluajui o vrlini i ne udite se zbog tog imena. Jer, to delo nije daleko od nas i nije izvan nas, ve u nama. Jelini idu u tue krajeve i plove preko mora da bi izuili nauke, a nama nije potrebno da idemo u tue krajeve radi Carstva nebeskog, niti da plovimo preko mora zbog vrlina. Gospod je pokazao da je to izlino, govorei: Gle, Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17,21). Prema tome, da bismo imali vrlinu, potrebno je samo da je poelimo, budui da je u nama i da se u nama obrazuje. Jer, ukoliko je slovesna dua u svom prirodnom stanju, vrline e biti u nama. (Dua) se nalazi u svom prirodnom stanju ukoliko je onakva kakva je stvorena: veoma dobra i pravedna. Zato je Isus Navin i govorio narodu: Privijte srca svoja Gospodu Bogu Izrailjevu (Is.Nav.24,23), a Jovan: Poravnite staze njegove (Mt.3,3). Dua je pravedna kada joj je slovesnost [razumnost] sagalasna prirodi. Zlom u dui se naziva njeno skretanje sa [puta] koji zahteva priroda. Prema tome, (vrlina) nije neko teko delo. Ukoliko ostanemo onakvi kakvi smo sazdani, biemo u vrlinskom stanju, a ukoliko

zamiljamo zlo - sa pravom e nas nazvati zlim. Delo (vrline) bi bilo teko kad bi bilo potrebno da ga steknemo negde izvan sebe. Meutim, poto je [vrlina] u nama, potrebno je jedino da se uvamo od ravih pomisli, te da svoju duu pripremimo za Gospoda, kao zalog koji smo primili od Njega. On e je priznati za Svoje stvorenje, ukoliko vidi da je onakva kakvom ju je sazdao. 8. Borimo se (sa sobom) kako gnev ne bi gospodario nad nama i kako nama ne bi vladala pohota. Jer, pisano je: Gnev ovekov ne tvori pravdu Boiju, i: elja zatrudnjevi raa greh, a greh uinjen raa smrt (Jak.1,20.15). Vodei takav ivot, vsto se drimo trezvoumlja, kao to je napisano: Vie od svega uvaj srce svoje (Pri.4,23). Mi, naime, imamo strane i svelukave neprijatelje, zle demone. 9. Mi sa njima vodimo borbu, kao to je rekao apostol: Ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i blasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Oni se u gomilama nalaze u vazduhu koji nas okruuje i nisu daleko od nas. Meu njima postoji velika raznolikost. Meutim, govor o njihovoj prirodi i njihovoj raznolikosti bi bio veoma opiran, i vie bi priliio onima koji su vii od nas. Mi za sada imamo veliku potrebu da saznamo zamke koje nam spremaju. 10. I tako, najpre znamo da demoni nisu sazdani u stanju po kome se nazivaju demonima. Jer, Bog nije stvorio nita zlo. I oni su sazdani kao dobri. Otpavi, meutim, od nebeskog mudrovanja i vrtei se oko zemlje, oni su Jeline prevarili prividima. Nama, pak, Hrianima zavidei, oni sve privode u pokret u elji da nam spree ushoenje na nebo, odakle su oni otpali. Zbog toga nam je potrebna velika molitva i podvig da bismo od Duha dobili dar razlikovanja duhova (1.Kor.12,10), kojim bismo mogli saznati koji od njih je manje zao a koji vie, o emu se svaki od njih stara i kako je mogue da se savladaju i prognaju. Jer, oni imaju mnoge zamke i njihovi napadi su prevrtljivi. Znajui to, blaeni apostol i njegovi sledbenici su govorili: Njegove namere nam nisu nepoznate (2.Kor.2,11). I mi jedan drugog treba da opominjemo u onome u emu smo sami bili iskuani. Eto, i ja vama kao edima govorim o (zamkama) koje sam sam delimino iskusio. 11. im primete nekog Hrianina, i utoliko pre monaha, da prebiva u trudu i napredovanju, oni najpre pokuavaju i smiljaju kako da mu na put postave sablazan, Sablazni, pak, jesu zle pomisli. Meutim, ne treba da se bojimo njihovih podmetanja s obzirom na to da se molitvom, postom i verom u Gospoda neprijatelji odmah savlauju. Ipak, i pobeeni, oni se ne smiravaju, nego odmah ponovo pristupaju sa lukavstvima i podmuklou. Ukoliko srce ne mogu da obuzmu oigledno neistim eljama, oni opet na drugi nain napadaju: prireuju razna privienja da bi izazvali strah, usled ega se pretvaraju u razne oblike i na sebe uzimaju izgled ene, zverova, gmizavaca, divova, itave vojske. Meutim, ni takvih privida ne treba da se bojimo zato to su nita i to iezavaju im se ogradimo verom i znamenjem krsta. Uostalom, oni su drski i krajnje bestidni. Stoga oni, pobeeni i u tome, napadaju na drugi nain: uzimaju na sebe izgled proroka i predskazuju ta e biti kroz nekoliko dana. Takoe se pokazuju kao veoma visoki, samo da bi barem nekoga prevarili preko pomisli i ulovili privienjima. Nemojmo sluati demone jer su nam tui, nemojmo ih sluati ak i da nas podstiu na molitvu, ak

i da nam govore o postu, nego paljivije gledajmo na cilj naeg podvinitva. Nemojmo da nas varaju, jer oni sve ine sa lukavstvom. Ne treba ni da ih se bojimo, ak i da nastupaju na nas, ak i da nam prete smru, zato to su nemoni i zato to ne mogu ostvariti nita ve jedino prete. 12. Glavnu brigu treba posvetiti dui, a ne telu. Telu moemo posvetiti samo neophodno vreme, dok sve ostalo vreme treba da posvetimo dui i itemo ono ta joj je na korist, tj. da se ne povodi za telesnim strastima, ve da sebi potini telo. To i znae Spasiteljeve rei: Ne brinite se duom svojom, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni telom svojim, u ta ete se odenuti (Mt.6,25). I vi ne itite ta ete jesti ili ta ete piti, i ne uznemiravajte se. Jer sve ovo trae neznaboci ovoga sveta; a Otac va zna da vama treba ovo. Nego itite Carstvo Boije, i sve ovo e vam se dodati (Lk.12,29-31). 13. Veruj u Gospoda i ljubi ga! uvaj sebe od neistih pomisli i od telesnih zadovoljstava, kao to je napisano u Priama - ne pretovaruj stomak (Pri.24,15). Izbegavaj sujetu, neprestano se moli, itaj Psalme pre i posle spavanja, izuavaj zapovesti koje su ti date u Svetom Pismu, dri na umu primere svetitelja, da bi dua tvoja, pamtei zapovesti, mogla da se ugleda na njihovu revnost. Naroito gledaj da ispuni apostolski savet: Sunce da ne zae u gnevu vaemu (Ef.4,26). Smatraj da je to reeno uopte za svaku zapovest, tj. da nas zalazak sunca ne zatekne ne samo u gnevu, nego ni u bilo kakvom drugom grehu. Jer je i dobro i neophodno da nas ne osude, ni sunce za dnevnu pogreku, ni mesec za none grehe, pa ak ni za rave pomisli. 14. Da bismo sauvali sebe od toga, dobro je da ujemo i sauvamo apostolsku re: Sami sebe ispitujte (2.Kor.13,5). Radi toga neka svako daje sebi rauna za svoje dnevne i none postupke. Ako je sagreio, neka prestane greiti, a ako nije sagreio, neka se ne hvali, nego neka istraje u dobru, neka se ne predaje nemarnosti, neka ne osuuje blinjega, neka sebe ne smatra pravednikom, dokle ne doe Gospod (1.Kor.4,5), koji ispituje tajne. esto puta je i od nas samih sakriveno ono to radimo. No, ako mi ne vidimo, Gospod vidi sve. Zbog toga ostavimo Gospodu neka sudi, a mi saoseajmo jedan drugome, i nosimo bremena jedan drugoga (Gal.6,2). Ispitujmo sami sebe i popravimo se u onome u emu smo neispravni. 15. Da bismo se sauvali od greha, obratimo panju i na sledee: neka svako od nas pazi i zapisuje svoje postupke i duevne pokrete sa namerom da ih saopti drugome. Budite uvereni da emo, stidei se otkrivanja, neizostvano prestati da greimo i ak da mislimo na bilo ta ravo. Jer, ko je taj koji eli da ga ostali vide kad grei? Ili, ko posle greha nee radije slagati, samo da prikrije svoj greh? Kao to niko nee initi blud ako ga neko gleda, tako emo lake sauvati sebe od neistih misli, ukoliko ih zapisujemo sa namerom da ih saoptimo drugome, stidei se od toga da postanu poznate. I neka to zapisivanje zameni prisustvo naih satrudnika, da bismo, oseajui pri zapisivanju isti stid kao da nas gledaju, i iz misli progonili ono to je ravo. Ako se budemo srodili sa takvim navikama, uspeemo da ukrotimo svoje telo, ugaajui Gospodu i kidajui vraije zamke.

16. Izgleda mi da blagodat Svetoga Duha bre ispunjava one koji od sveg srca stupaju na podvig, i od samog poetka reavaju da se dre vrsto i da ne ustupaju avolu ni u jednoj borbi sve dok ga ne pobede. Uostalom, prizvavi ih, Sveti Duh im u poetku prua mnoge olakice, da bi im osladio stupanje na podvig pokajanja. On im tek kasnije otkriva taj put u svoj istini (tekoi). Pomaui im u svemu, On zapeauje u njih kakve napore pokajanja da nose i odreuje granice i ponaanje kako u pogledu tela, tako i u pogledu due, sve dok ih ne dovede do savrene obraenosti ka Bogu, njihovom Tvorcu. Radi toga, On ih neprestano pobuuje da optereuju i telo i duu, kako bi se i jedno i drugo ravnomerno osvetilo, i podjednako postalo dostojno naslea venoga ivota: telo (da obremenjuju) stalnim postom, trudom i estim bdenjima, a duu duhovnim naporima i marljivou u izvrenju svih slubi (posluanja) koje se vre telom. O tome (da nita ne treba raditi nemarno, ve sa marljivou i strahom Boijim) treba da mislimo pri svakom telesnom delu, ukoliko elimo da bude plodonosno. 17. Izvodei pokajnika na podvig na koji ga poziva, Duh Boiji mu prua Svoju utehu i ui ga da se ne vraa nazad, i da se ne priljubljuje ni za kakvu stvar ovog sveta. Radi toga On otvara oi due i daje joj da uvidi krasotu istote ka kojoj vodi pokajniki trud, zagrevajui u njoj revnost za potpuno oienje i sebe i tela - kako bi i jedno i drugo postalo nerazdvojno u pogledu istote. U tome lei cilj obuke pod rukovodstvom Svetoga Duha: da se i dua i telo potpuno oiste, i da se dovedu do prvobitnog stanja u kome su bili do pada, uz iskorenjivanje svega to je dodala avolska zavist. Tada u njima nee ostati vie nita avolskoga, i telo e poeti da se u svemu pokorava zahtevima uma. Um e tada sa vlau odreivati i njegovo pie i hranu, i san, i svaku drugu delatnost, uei se neprestano od Duha Svetoga, po primeru svetog apostola Pavla: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga (1.Kor.9,27). 18. Poznato je da se u telu odigravaju tri vrste telesnih pokreta: Na prvom mestu dolaze prirodni, uroeni pokreti, koji u stvari ne proizvode nita bez saglasnosti due, nego samo daju da se osete prisutnim u telu. Druga vrsta pokreta proizilazi od obilne hrane i pia, koji raaju naroitu zaarenost u krvi, i podiu borbu protivu due, navodei je na neistu pohotu. Zbog toga i kae Apostol: Ne opijajte se vinom, u emu je razvrat. Isto tako i Gospod zapoveda Svojim uenicima u Jevanelju: Pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom (Lk.. 21,34). Monasi koji su reili da dostignu punu meru svetosti i istote, naroito su duni da se vladaju tako da i oni sa apostolom mogu rei: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga (1.Kor.9, 27). Trea vrsta pokreta dolazi od zlih duhova, koji iz zavisti vas kuavaju i probaju da raslabe (monahe) koji tee ka istoti, ili da skrenu sa puta one koji ele da uu na vrata istote (tj. da stupe u monatvo). 19. Uostalom, ako se ovek naorua trpljenjem i nepokolebivom vernou zapovestima Boijim, Duh Sveti e njegov um nauiti kako da oisti duu i telo od takvih pokreta. Ukoliko, pak, oslabi u oseanjima i dopusti nemarnost u odnosu na zapovesti i naredbe o kojima je sluao, zli duhovi e poeti da ga pobeuju, da opsedaju itav sastav tela i da ga oskrnavljuju pokretima do te mere da izmuena dua nee znati gde da se dene, u oajanju ne videi pomo ni otkuda. I tek kada, otreznivi se, ponovo stane na stranu zapovesti i, uzevi njihovo breme (ili shvativi silu obaveze), preda sebe Duhu Boijem,

ona e se iznova ispuniti spasonosnim nastrojenjem. Tada e shvatiti da je duna da spokojstvo trai jedino u Bogu, i da je jedino na taj nain njoj dostupan mir. 20. Treba saglasno i ravnomerno nositi pokajnike napore i duom i telom, u stremljenju ka savrenoj istoti. Kada se um udostoji blagodati da moe bez samoaljenja i poputanja sebi da stupi u borbu sa strastima, znai da u sebi ima nadahnue, uputstva i potporu Duha, pomou kojih uspeno poinje da od due odseca sve neiste pokrete, koji proizilaze od pohote srca. Sjedinivi se sa umom (ili duhom oveka) radi reenosti za strogo ispunjavanje ukazanih zapovesti, ovaj Duh ga upuuje da progoni sve strasti iz due, kako one koje su se pomeale pomou tela, tako i one koje su se uselile u duu nezavisno od tela. I Duh ga ui da celo telo, od glave do nogu, dri u poretku: oi, da gledaju sa istotom; ui da sluaju u miru, ne naslaujui se poviavanjem, osuivanjem i uvredama; jezik, da govori samo ono to je dobro, merei svaku re, i ne doputajui da mu se u govor umea bilo ta neisto i strasno; ruke, da su spremne na pokret jedino radi molitve i dela milosra i tedrosti; stomak, da se dri mere u primanju hrane i pia, saglasno potrebi odraavanja tela i ne doputajui pohotu i slastoljublje; noge, da stupaju pravo i da se hode po volji Boijoj, uvek idui na vrenje dobrih dela. Potinjavajui se vlasti Svetoga Duha, telo se menja, navikava na svako dobro, i, do izvesne mere, unapred uzima uee u svojstvima duhovnog tela, koja e primiti prilikom vaskrsenja pravednih. 21. Kao to je reeno, dua ima vlastite strasti: gordost, mrnja, zavist, gnev, uninije [amotinja] i slino. Dui koja mu se svom snagom preda, Svetedri Bog daje duh istinskog pokajanja i isti je od svih tih strasti, uei je da ne ide za njima i pruajui joj silu da ih savlauje i da pobeuje neprijatelje, koji ne prestaju da joj pletu zamke, starajui se da je posredstvom iskuenja ponovo veu za sebe. I ukoliko se ona pokae odluna u svom obraenju i u dobrom povinjavanju Duhu Svetom, koji je ui pokajanju, milosrdni Tvorac e se saaliti nad njom radi njenih napora (dugih postova, estih bdenja, pouavanja u Rei Boijoj, neprestane molitve, odricanja od svih svetskih uteha, sluenja svima istim srcem, smirenja i siromatva duha), koje preduzima sa svakom teskobom i nevoljom. Ukoliko, dakle, istraje u svemu tome, Svetedri e na nju pogledati milostivim okom, izbavljajui je od svih iskuenja i Svojom milou je izvlaei iz ruku neprijatelja. 22. Bog Otac po Svojoj blagosti nije potedeo (Rim.8,32) Sina Svog Jedinorodnog, nego ga je predao radi naeg izbavljenja od grehova i nepravdi naih. Smirivi Sebe radi nas, Sin Boiji nas je iscelio od duevnih bolesti naih i omoguio nam spasenje od grehova naih. Molim vas imenom Gospoda naeg Isusa Hrista da znate i uvek u mislima drite to veliko delo Boije, tj. da je Bog Slovo radi nas u svemu postao slian nama osim u grehu. Onima koji su obdareni razumom prilii da ovo znaju razumno, da budu revnosni u tome da i na delu postanu slobodni (od greha) silom dolaska Gospodnjeg. Oni koji su ovo delo primenili kao to treba, postali su Njegove sluge. Meutim, to jo nije savreno zvanje. Savrenstvo dovodi do sinovstva, do osveenja, koje dolazi u svoje vreme. Videvi da su Njegovi uenici ve dospeli do sinovstva i da su ga poznali, naueni Duhom Svetim, Gospod na Isus Hristos im je rekao: Vie vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao

prijateljima, jer sve to uh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji su poznali ta su postali u Isusu Hristu, podigoe glas govorei: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim viemo: Ava, Oe (Rim.8,15). Onaj ko ne projavi punu i usrdnu spremnost da ustane (iz greha), neka zna da e dolazak Gospoda Izbavitelja njemu biti na osudu. Zbog togaje u poetku Simeon zapevao: Gle, ovaj lei da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti (Lk.2,34). Zatim su i apostoli uzviknuli: Mi smo jednima miris smrti za smrt, a drugima miris ivota za ivot (2.Kor.2.16). 23. Nije vam nepoznato da se neprijatelji istine neprestano trude da potru istinu. Bog je od samog poetka sazdanja sveta u svako vreme poseivao tvar Svoju i one koji su mu kao Sazdatelju pristupali od sveg srca uio kako treba da ga potuju. Meutim, kada su, usled strasnosti ploti i zlobe neprijatelja koji nas napadaju, dobra stremljenja due izgubila silu i kada ljudi ne samo da nisu mogli da se izbave od grehova i da se vrate u prvobitno stanje, nego ni da shvate ta im je svojstveno po prirodi i naznaenju, Bog je uinio milost i nauio ih istinskom bogopotovanju kroz pisani Zakon. Kada, meutim, ni to nije pomoglo i videi da se rana iri i da zahteva odluno leenje, Bog je odluio da poalje Sina Svog Jedinorodnog, koji i jeste Jedinstveni Lekar na. 24. Gledajui na nae vreme i pobeivan ljubavlju prema Isusu Hristu, ponekad oseam radost, a ponekad alost ili ak pla. Mnogi su se u naem pokolenju obukli u odeu blagoea (monatvo). Meutim, samo nekolicina od njih su to uinili iz sveg srca, udostojivi se da steknu izbavljenje koje je doneto dolaskom Gospoda Isusa. To su oni zbog kojih se radujem. Drugi, pak, prezrevi silu (svog zaveta), deluju po volji ploti i naklonostima svog srca, zbog ega je dolazak Gospodnji za njih postao izoblienje. To su oni zbog kojih sam alostan. Neki su, najzad, pomiljajui na duinu vremena podviga, pali duhom, zbacili sa sebe odeu blagoea i postali kao beslovesni. To su oni zbog kojih plaem, budui da dolazak Gospodnji za njih predstavlja osudu. 25. Svim svojim silama se molim Bogu za vas kako bi vam u srca poloio onaj oganj koji je Gospod na Isus Hristos bacio na zemlju (Lk.12,49), da biste mogli pravilno da upravljate svojim namerama i oseanjima i da razlikujete dobro od zla. 26. Kada vetar duva u jednom pravcu, svaki moreplovac moe da pomisli visoko o sebi i da se pohvali, Meutim, tek se pri iznenadnoj promeni vetrova otkriva iskustvo opitnih krmanoa. 27. Sluga Boiji je onaj koji se Boji Gospoda i koji uva Njegove zapovesti. To nije ropstvo u kome se mi nalazimo, ve pravednost koja vodi ka sinovstvu. Gospod na je izabrao apostole i poverio im blagovest Jevanelja. Zapovesti koje su nam oni dali ustanovile su prekrasno ropstvo u kome mi gospodarimo svim strastima i obavljamo prekrasno sluenje vrlinama. Meutim, kad se jo vie pribliimo blagodati, Gospod na Isus Hristos e i nama, kao Svojim apostolima, rei: Vie vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve to uh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji pristupe blagodati iz opita e poznati pokrete Duha Svetog i shvatiti svoje duhovno stanje. Shvativi i poznavi to, oni

e uzviknuti: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim viemo: Ava, Oe (Rim.8,15). 28. Bog svima rukovodi dejstvom Svoje blagodati. Zbog toga se ne lenjite i ne predavajte uniniju, ve zovite Boga dan i no da biste umolili blagost Boga Oca, i da bi vam poslao pomo odozgo radi poznanja onoga ta treba da inite. Ne dajte sna oima svojima, ni veama svojima dremanja (Ps.131,4), revnujui da prinesete sami sebe Bogu kao istu rtvu, i da biste ga videli. Bez istote, naime, niko ne moe videti Boga, kao to veli apostol (Jev.12,14). 29. Svi svetitelji ale, plau i tuguju kad nas vide da smo lenji i nemarni. Kad nas, pak, vide da smo ispravni i da napredujemo u savrenstvu, raduju se, i u radosti i veselju ne prestaju da prinose Tvorcu molitve za nas. I Gospod se tada tei naim dobrim delima, isto koliko i svedoenju i molitvama svetih, ukrepljujui nas raznim darovima. 30. Onaj ko iz sveg srca ne omrzne ono to je svojstveno vetastvenoj i zemnoj ploti i svim njenim pokretima i dejstvima, i ko svoj um ne uzdigne gore ka Ocu svih - ne moe dostii spasenje. A nad trudom onog ko to uini, Gospod e biti milostiv i dati mu nevidljivi i nevetastveni oganj koji e u njemu sagoreti sve strasti i savreno oistiti njegov um. Tada e se naseliti u njemu Duh Gospoda naeg Isusa Hrista i ostati u njemu, uei ga dolinom poklonjenju Ocu. Meutim, sve dok mi sauestvujemo u slastima svoje vetastvene ploti, ostajemo neprijatelji Bogu, Njegovim anelima i svima svetima. Molim vas imenom Gospoda naeg Isusa Hrista da budete marljivi za ivot svoj i spasenje svoje, i da ne dozvolite ovom vremenu da zbog trenutka otme od vas venost kojoj nema kraja, ni tom zemljanom telu da vas lii Carstva svetlosti koje nema kraja i koje se ne moe opisati. Zaista se smuuje dua moja i obamire um moj zbog toga to nam je data sloboda da izaberemo i inimo dela svetih, a mi, opijeni strastima, slino pijanim od vina, neemo um svoj da uzdignemo gore i potraimo vinju slavu, neemo da podraavamo dela svetih i sledimo njihove stope, kako bismo postali i naslednici njihovih dela i zajedno sa njima dobili veno naslee. 31. Vi ste se udostojili velikog dobra stekavi blagodat koja je u vama. Ipak, duni ste i da se bez lenjosti podvizavate u ime Onoga koji vas je posetio, Istoka s visine (Lk.1,78), kako biste mu postali sveta i neporona rtva. Mi znamo kako je pala naa priroda sa visine svoje u dubinu ponienja i bede i kako ju je poseivao milosrdni Bog Svojim zakonima preko ruku Mojsijevih i ostalih proroka, kako je u poslednje vreme posetio preko Jedinorodnog Sina Svog, koji je vrhovni Naalnik naih prvosvetenika i istinski Lekar na, jedini koji moe da isceli bolesti nae, koji se obukao u nae telo i samog sebe predao za nae grehe. Njegovom smru smo mi spaseni. Shvatajte i priljeno ispitujte naredbe naeg Tvorca. [Zapazite] Njegove posete i spoljanjeg i unutranjeg oveka i to poto smo, premda slovesni, postali nerazumni, budui da smo se privezali za volju neprijatelja, zlotvora i oca lai. 32. Koliko je milijardi zlih besova, i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! ak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu, da izbegavamo zla dela na koja nas navode, da sklanjamo svoje uho od ravih saveta koje nam doaptavaju, oni ne

odustaju, nego sa oajnim naporom nastavljaju svoje delo, znajui da je njihova sudbina konano reena i da e im ad pasti u nasledstvo, zbog njihove prekomerene zlobe i otpadnitva (od Boga). Neka Gospod otvori oi srdaca vaih da vidite koliko su bezbrojne mree demonske, i kako nam ine mnogo zla svakoga dana. Neka vam daruje bodro srce i duh rasuivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao ivu i besprekornu rtvu! uvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta, skrivenih zamki i pritajene zlobe, prevrtljive lai i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u naa srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se borili meu sobom, sebe pravdajui a druge osuujui, da bismo vreali jedni druge, da bismo govorili laskavim jezikom, skrivajui gorinu u svojim srcima, da bismo osuivali spoljanjost blinjega, skrivajui u sebi otimainu, da bismo se svaali me:u sobom i ili jedan nasuprot drugome, sa eljom da istrajemo na svome i da se pokaemo estitiji od drugih. Svaki ovek koji se naslauje grehovnim pomislima pada svojevoljno, jer mu je milo ono to u njega seje neprijatelj i zato to misli da se opravda samo vidljivim delima, premda je iznutra stanite zlog duha koji ga ui svakom zlu. Telo njegovo e se ispuniti sramotom, budui da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. Demoni nisu vidljiva tela. Meutim, mi postajemo njihova tela kada nam due primaju njihove tamne pomisli. Jer, primivi te pomisli, mi primamo same demone, te inimo da se prepoznaju u telima. 33. Umna i besmrtna priroda sakrivena je u trulenom telu naem da bi kroz njega projavljivala svoja dejstva. I tako, inivi ovo telo kadionim oltarom, prinesite na njega sve vae pomisli i rave savete, i, postavljajui ih pred lice Gospodnje, uznesite k Njemu svoj um i srce, molei ga da vam svie poalje Svoj oganj, koji e spaliti i oistiti sve to se nalazi na njemu. I pobojae se protivnici vai, svetenici Vaalovi, i poginue od ruke vae, kao od ruke Ilije proroka (3.car.18,25). Tada ete ugledati oveka koji izlazi iz boanstvene vode i koji e uiniti da na vas sie duhovna kia, tj. rosa Duha Uteitelja. 34. Otpavi od svog nebeskog ina zbog gordosti, avo neprestano pokuava da navede na pad i sve one koji od sveg srca ele da pristupe Gospodu, i to istim putem kojim je i sam pao, tj. gordou i ljubavlju prema sujetnoj slavi. Time nas napadaju demoni, i time i drugim slinim misle da nas odvoje od Boga. Osim toga, znajui da onaj ko voli svog brata, voli i Boga, oni u naa srca polau mrnju prema blinjemu i to u toj meri da ne moemo ni da pogledamo na brata svoga, niti da progovorimo sa njim. Deavalo se da su mnogi preduzimali zaista veliki trud u vrlini, ali su usled nerazumnosti opet pogubili sebe. To se moe desiti i meu vama ukoliko, na primer, ohladnevi za dela, budete mislili da posedujete vrline. Jer, eto, ve ste upali u tu avolsku bolest (nadmenost), mislei da ste bliski Bogu i da boravite u svetlosti, iako se, u samoj stvari, nalazite u tami. ta je pobudilo Gospoda naeg Isusa Hrista da sloi Svoje haljine, da opae Svoja bedra ubrusom, naspe vodu u umivaonik (Jn.13,4) i opere noge onima koji su nii od Njega, ako ne [namera] da nas naui smirenju? Da, On ga nam je na primeru tada pokazao. I zaista, svi koji hoe da budu primljeni u prvobitni in, uspee jedino preko smirenja, s obzirom da je u poetku pokret gordosti

bio razlog svrgnua sa neba. I tako, ovek nee naslediti Carstvo Boije ukoliko se u njemu ne nae krajnje smirenje, smirenje svim srcem, svim umom, svim duhom, svom duom i telom. 35. Ako elimo da se iskreno pribliimo svome Sazdatelju, treba da se, po duhovnome zakonu, podvizavamo da se dua oslobodi od strasti. Jer, zbog naih ravih dela, zbog naslaivanja strastima, zbog mnogih demonskih iskuenja, naa umna snaga je oslabila, dok su dobre pobude naih dua zamrle. Mi ve ne moemo da poznamo lepotu (i potrebe) nae duhovne prirode zbog strasti u koje esto upadamo. Ali, nema nama spasenja ni od koga do od Gospoda naeg Isusa Hrista, po reima apostolovim: Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti (1.Kor.15,22). Na Gospod Isus Hristos jeste ivot svih slovesnih stvorenja, sazdanih po Njegovom obrazu. 36. Mi smo dobili imena svetih i obukli se u njihovo odelo, kojim se hvalimo pred nevernim, ali nemamo usrdnosti da ih podraavamo u delima. Bojim se da se i na nas ne primeni ono to je rekao apostol: Koji imaju izgled pobonosti, a sile njene su se odrekli (2.Tim.Z,5). Neka vam Gospod da da shvatite ta je ivot koji ste prihvatili kako biste, delajui u njegovom duhu, postali dostojni nevidljivog naslea. Mi smo duni da saglasno svojim silama inimo dela koja odgovaraju volji Gospodnjoj! To je, naime, svojstveno naoj prirodi, i osim toga vie nita ne treba zahtevati od nae vrline. Onaj ko slui Bogu i trai ga iz sveg srca svog, dejstvuje saglasno sa svojom prirodom, a ko ini greh, dostojan je prekora i kazne, zato to [ini] ono to je strano njegovoj prirodi. 37. Od vremena kad je Gospod blagodau Svojom probudio moj um od smrtnog sna, stekao sam prekomereni pla i neuteno uzdisanje. Pomiljao sam u sebi ta bismo uzvratili Gospodu za sve to je uradio za nas! Anelima Svojim naredio je da nam slue, prorocima da predskazuju, apostolima da objavljuju Jevanelje. Iznad svega, poslao je Sina Svog Jedinorodnog radi naeg spasenja. Zbog toga, pobuujte srca svoja na strah Boiji, Znajte da je Sveti Jovan Krstitelj i Pretea krtavao vodom radi pokajanja i radi pripremanja za krtenje Gospoda naeg Isusa Hrista, koji krsti Duhom Svetim i ognjem, tj. ognjem revnosti za dobra dela. Pokaimo usrdnu gotovost za svoje duevno i telesno oienje, i, primivi krtenje Gospoda naeg Isusa Hrista, budimo revnitelji dobrih dela, kako bismo mu prineli sami sebe kao prijatnu rtvu. Duh Uteitelj, primljen na krtenju, daje nam silu da delujemo sveto, kako bi nas opet uzdigao do prvobitnog slavnog stanja, i uinio nas dostojnim da dobijemo veno naslee. Znajte, koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste, primajui blagodat Svetoga Duha, kao to veli apostol (Gal.3,27-28). Telesne razlike roba i slobodnjaka, mukarca i ene odmah prestaju im se primi ova blagodat. Postavi za njih zalog naslea venog Carstva nebeskog, Sveti Duh ih ui kako da se poklanjaju Ocu u duhu i istini (Jn.4,23). 38. Ja sam se molio za vas da se i vi udostojite da primite velikog ognjenog Duha, kojeg sam ja dobio. Ako vi elite da ga dobijete i da ostane u vama, prinesite najpre telesni trud i smirenje srca, te uznosei dan i no svoje pomisli na nebo, itite sa iskrenim srcem dar Duha ognjenog - i, dae vam se. Na taj nain su ga dobili Ilija Tesvianin, Jelisej i ostali proroci. Onome ko sebe obrauje na taj nain (tj. ukazanim podvigom)

dae se ovaj Duh za svagda i zanavek. Istrajte u molitvama sa upornim iskanjem iz sveg srca - i dae vam se, jer taj Duh boravi u pravednim srcima. Priavi vam, otkrie vam velike tajne, odagnae od vas strah od ljudi i zverova, i nebeska radost e biti u vama dan i no. U ovom telu ete biti kao oni koji se ve nalaze u Carstvu (nebeskom). 39. Ako ovek eli da stekne ljubav Boiju, duan je najpre da zadobije strah Boiji. Od straha se raa pla, a od plaa hrabrost. Dua u kojoj sve ovo sazre, poee da donosi plodove u svemu. Videvi u dui te divne plodove, Bog je privlai sebi kao miris odabranog tamjana i zbog nje se raduje sa anelima u svako doba. On i nju ispunjuje radou, uvajui je na svakom putu njenom, kako bi bez opasnosti dostigla mesto svog spokojstva. Videi kako je najvii uvar opkoljava, avo je vie ne napada. ta vie, zbog ove velike sile, ne sme ni blizu da joj prie. Stecite ovu silu da bi vas se bojali demoni, pa e vam se olakati napori koje preduzimate, i osladiti vam se sve Boansko. Sladost Boanske ljubavi je daleko slaa od saa meda. Mnogi od monaha i devstvenica, koji su iveli u zajednici, miljahu da poseduju sladost Boanske ljubavi, iako je nisu okusili. Bog im je nije podario budui da nisu uloili nikakav trud da bi je stekli. Nju e, pak, po milosti Boijoj, svakako stei onaj ko se stara da je dostigne, jer Bog ne gleda ko je ko. Bog udostojava takvom silom oveka koji iz elje za svetlou Boijom i Njegovom silom prezire i uvrede i ast ovoga sveta, mrzi sve svetsko i pokoj tela, isti srce svoje od svih ravih pomisli, neprestano prinosei Bogu post, danononi pla i iste molitve. Potrudite se da dobijete takvu silu, pa ete sva svoja dela vriti spokojno i lako, i dobiti smelost u obraanju Bogu. Tada e On ispunjavati sve vae molbe. 40. Bog slua one koji ga ljube i koji ga trae iz sveg srca svog i snishodi im u svim njihovim molbama. Molbe, meutim, onih koji mu pristupaju sa podeljenim a ne celovitim srcem, sa eljom da dobiju slavu i pohvalu od ljudi, On ne slua, ve se na njih gnevi, budui da su im dela spoljanja [samo da ih ljudi vide]. Na njima se ispunjava re Psalma koji govori: Bog rasipa koti ovekougodnika (Ps.52,6). Sila Boija ne dejstvuje u njima zato to nisu istrajni u delima kojih se prihvataju. Oni ne poznaju boanstvenu sladost, njenu mirnou i veselje. Mnogo je u naem rodu onih koji nisu dobili silu koja daje sladost dui, i iz dana u dan je ispunjava sve veom radou i veseljem, razbuktavajui u njoj boanstvenu toplotu. Njih vara zli duh zato to svoja dela vre da bi se pokazali ljudima. Vi, pak, plodove trudova svojih prinosite pred lice Gospodnje, starajui se da se udaljavate od duha sujete. Neprestano se borite da vodite borbu protiv njega kako bi Gospod primio vae plodove koje prinosite pred Njegovo Lice, i kako bi vam poslao silu koju daje izabranim Svojim. Nemojte prestajati da se protivite tom zlom duhu. Kad ovek pristupa dobrom delu ili prekrasnom podvigu, taj zli duh odmah prilazi, elei da ima udeo sa njim ili da ga potpuno odvoji od tih namera. On ne trpi da neko postupa pravedno i protivi se svima koji ele da su verni Gospodu. Mnogima on ne doputa da pristupe vrlini, a drugima se mea u delatnost, ponitavajui njihove plodove. On ih ui da upranjavaju vrline i ine dela milosra sa sujetom. O takvim ljudima misle da su bogati plodovima, iako ih uopte nemaju. Oni lie na smokvu o kojoj se, kada se gleda izdaleka, misli da je puna slatkih plodova, iako se, kada se prie blie, na njoj nita ne moe nai. Zato to na njima ne nalazi ni jednog dobrog ploda, Bog ne samo da ih liava neuporedive sladosti Svog Boanstva, ve ih i isuuje.

Vi se, pak, stupivi na podvig, starajte oko protivljenja duhu sujete. Protivite mu se i savlaujte ga. Pristupie vam sila Boija, ukazae vam pomo i ostati sa vama. U svako vreme e vam pruati revnost i toplinu, od koje nita nije dragocenije. Onaj meu vama koji uvidi da nije obdaren tom toplinom, neka se potrudi da je stekne - i ona e mu doi. Ona lii na oganj koji se razgoreva i poprima svoju prirodnu silu, die uvis i plamti kada ljudi duvaju u njega, elei da zagreju ulje. Na isti nain, ako uvidite da vam se dua, usled nemara i lenjosti, hladi - pourite da je probudite, prolivajui suze nad njom. Bez sumnje je da e doi taj oganj i sjediniti se sa vaim duama, te e oni koji ga steknu izobilovati dobrim delima. Eto i David je, primetivi da mu je dua oteala i ohladnela, rekao: Setih se drevnih dana, pouih se iz svih dela Tvojih, i iz tvorevine ruku Tvojih se nauih. Podigoh Tebi ruke svoje, i dua moja ti je kao osuena zemlja (Ps.142,5,6). Vidite, David je bio krajnje zabrinut kad mu je srce otealo, sve dok se opet nije razgoreo oganj u njegovom srcu. Tada je on uzviknuo: Gotovo je srce moje, Boe, gotovo je srce moje (Ps.107.2). Na osnovu takve danonone brige i staranja, on je ponovo vraen u svoj in. Isto tako postupajte i vi kako biste bili jednoduni u pripremanju srca, uz pomo Boanstvene svetlosti i ognja. 41. Molite se da vam Bog da blagodat da sve jasno vidite i razumete, da biste jasno razlikovali ta je dobro, a ta zlo. Kod apostola Pavla je napisano: Jaka hrana je za savrene (Jev.5, 14). To su oni koji su dugim i marljivim podvigom svoja ula i namere obuili da [razlikuju] dobro i zlo, postali sinovi Carstva i izabrani za boanstveno usinovljenje. Bog im je darovao mudrost i rasuivanje u svim delima njihovim, da ih ne bi prevario ni ovek ni avo. Treba da znate da neprijatelj iskuava verne pod vidom dobra, i mnoge vara zato to nemaju rasuivanja i mudrosti. Saznavi o tom bogatstvu razuma koje je odreeno za verne i koje nema granica, blaeni Pavle je pisao Efescima: Da vam Bog Gospoda naega Isusa Hrista, Otac slave, dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate, i prosvetljenje oi srca vaega da biste znali u emu je nada poziva njegova, i kakvo je bogatstvo slave naslea njegova u svetima (Ef. 1,17-18). To je on inio po Svojoj bezmernoj ljubavi prema nama, znajui da oni koji to budu postigli nee imati nikakvog truda i da se nee niega bojati, te da e ih radost Gospodnja teiti dan i no. Trud e im tada biti sladak u svako vreme. Mnogi od monaha i devstvenica koji ive u opteiima ne dostiu do te mere. A vi, ako hoete da dostignete meru u kojoj se nalazi vrhunac savrenstva, odstupite od svih koji nose takva imena (tj. monatva i devstvenosti), a nemaju tog prozrenja i rasuivanja. Jer, ukoliko stupite u optenje sa njima, nee vam dati da napredujete, ve e ugasiti i va ar, budui da sami nemaju nikakvog ara. Kod njih je hladnoa, jer idu za svojim eljama. I tako, nemojte se saglaavati sa njima kad dou kod vas i povedu razgovor svetskim reima, saglasno sa svojim eljama. Jer, kod apostola Pavla je napisano: Duha ne gasite, prorotva ne prezirite (1.Sol.5,19-20). Znajte da se Duh niim tako ne gasi kao sujetnim razgovorima. 42. U svim slovesnim stvorenjima, bila muka ili enska, nalazi se organ ljubavi, kojim su u stanju obuhvatiti i Boansko i oveansko. Boiji (duhovni) vole Boansko, a telesni vole telesno. Prvi iste svoja srca od svake neistote i od dela ovog prolaznog sveta. Omrznuvi i svet i svoju sopstvenu duu i nosei krst, oni idu za Gospodom, u svemu vrei Njegovu volju. Zbog toga se u njih useljava Bog, daje im sladost i radost, koje duu hrane i obnavljaju. Kao to drvee ne moe da raste ako se ne zaliva

prirodnom vodom, tako ni dua ne moe da napreduje bez nebeske sladosti. Samo one due koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladou mogu da rastu. 43. Govorite da ste grenici i oplakujte sve to ste uinili u stanju nemarnosti. Zbog toga e blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovae u vama. Jer, On je blag i otputa grehe svih koji mu se obraaju, ma ko oni bili, i to tako da ih vie ni ne pominje. Ipak, On hoe da se (pomilovani) sami seaju oprotaja grehova koje su do tada uinili, kako se ne bi desilo da, zaboravivi, opet u svom ponaanju dopuste neto zbog ega e biti duni da daju odgovor i za ona sagreenja koja su im ve bili oprotena - kao to se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio duan. Jer, kad je, zaboravivi na milost, nepravedno postupio sa drugim slugom, gospodar je od njega traio itav prethodni dug koji mu je ve bio oproten. To [se desilo] stoga to se nije saalio nad drugim slugom i to mu nije oprostio sto dinara, sumu koja je bila nitavna u poreenju sa onom koja je njemu oprotena (Mt.18,23). Pogledajmo i na Davida proroka. im ga je prorok Natan izobliio za greh sa Urijinom enom i za greh koji je sa samim Urijom uinio, on se odmah pokajao i smirio. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Ve ti je Bog otpustio grehe tvoje (2.Car.12,13). Meutim, David ih nije zaboravio, iako je dobio oprotaj, ve je spomen na njih predao i potomstvu. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima, od roda u rod. Nauiu bezakonike putevima Tvojim (Ps.50,15), govori on, kako bi se svi grenici nauili iz njegovog primera i kako bi se, slino njemu, kajali zbog grehova svojih, nikada ih ne zaboravljajui, ak i kad dobiju oprotaj. Slino je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zaglauje grehe tvoje, i neu ih pomenuti. Pomeni ih ti (Is.43,25-26). On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev... i neu utvrditi lice svoje na vama, jer sam milostiv. Neu se gneviti na vas doveka. Samo vidi bezakonje svoje, jer si prestupila Gospodu Bogu svome, i razvratila si puteve svoje (Jer.3,12-13). Prema tome, grehe koje nam Gospod otputa mi smo duni da zadravamo i da ih se uvek seamo, obnavljajui i kajanje za njih. 44. Puno je slave duhovno podvinitvo, ali ima mnogo protivnika. Ko eli u njemu biti savren, ne treba da robuje niem ravom. Onaj ko je rob bilo emu ravome, nalazi se daleko od, granica savrenstva. 45. Po Svome nedostinom smirenju, Gospod na Isus Hrvstos je Svoje Boanstvo pokrio ovetvom. Tako da su svi na Njega gledali kao na oveka, iako nije bio samo ovek, nego Bog koji se ooveio, kao to je pisano: Slovo postade telo i nastani se meu nama (Jn.1,14). Meutim, Gospod Svojim ovaploenjem, koje mu je bilo neophodno radi domostroja naeg spasenja, nije iziao izvan Svoga Boanstva. 46. Mnogi u gluposti svojoj govore: "Mi smo takoe videli Gospoda Isusa Hrista, kao i apostoli". Meutim, oni su se zapleli u samoobmanu i prevaru, i nemaju oi da vide Gospoda, kao to su ga videli apostoli. Apostol Pavle je video Gospoda kao to su ga videli apostoli, koji su bili s Njim i koji su poverovali u Njega u vreme kad je hodio po zemlji, opkoljen gomilama sveta, koji je na Njega gledao kao na oveka. Videvi ga oima i poverovavi da je On Bog, krvotoiva je sa verom dodirnula kraj Njegove haljine, i odmah ozdravila od duge bolesti. On je pitao: Koje to to me se dotae, ne

zbog toga to nije znao, nego da bi otkrio njenu veru. Apostol Petar je odgovorio: Narod te opkolio i gura te, a ti govori: Ko je to to me se dotae. Meutim, ena je sama kazala i priznala da se iscelila. Tada joj je Gospod rekao: Vera tvoja spasla te je; idi u miru (Lk.8,45-48). Videli su Gospoda i Pilat, i Ana, i Kajafa, ali kao i svi ostali koji su gledali na Njega bez vere, a ne kao to su ga videli apostoli. Zbog toga nisu imali nikakve koristi to su ga videli. Apostol Pavle ga je video oima svoga srca i svojom jakom verom, kao to ga je videla krvotoiva, koja je s verom dotakla Njegove haljine i dobila isceljenje. 47. Kad u telu prestane da caruje greh, u dui se javlja Bog i isti je zajedno sa telom. Ako, pak, carstvo greha ivi u telu, ovek ne moe videti Boga, jer se njegova dua nalazi u telu, i u njoj nema mesta za svetlost kojom se vidi Bog. David kae: U Tvojoj svetlosti emo videti svetlost (Ps.35,10). ta predstavlja ta svetlost u kojoj ovek vidi svetlost? To je ona svetlost koju Gospod na Isus Hristos pominje u Jevanelju. Njome ovek treba da bude osvetljen i da nema nikakva tamna uda (Lk.11,36). Gospod je takoe rekao: Niko ne zna sina do Otac, niti Oca ko zna do sin i ako kome sin hoe kazati (Mt.11,27). Sin, pak, ne otkriva Oca Svoga sinovima tame, nego onima koji borave u svetlosti, i koji su sinovi svetlosti, ije oi srca je prosvetio poznavanjem zapovesti. 48. U Psalmu pie: Proi u do divnog naseljenog mesta, ak do doma Boijeg (Ps.41,5). To "proi u" oznaava dugotrajno prolaenje i ukazuje na izvreni rast due. Tu se ona ve pribliila Bogu, dok je ranije njen put bio jo vrlo udaljen od Njega. Nemojmo se uditi to je na put vrlo udaljen - mi se nalazimo u duhovnom detinjstvu. Vidimo da je i onom velikom proroku Iliji bilo reeno: "Ustani, jedi i pij i okrepi se, jer je tvoj put jo dug" (Z.Car.19,7), (a on hoae ka bogovienju). O toj duini je i David rekao: Ko e mi dati golubija krila da poletim i poinem (Ps.54,7). Zbog toga ovaj put treba prohoditi sa panjom i revnou, a ne sa nemarnou, raslabljenou i lenjou. Uitelj vaseljene, Pavle nam savetuje: Tako trite da... dobijete, i dodaje: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga (1.Kor.9,27). Trimo, dakle, dok imamo vremena u ovom telu, kako bismo dostigli savrenstvo koje je dostigao sam apostol Pavle, koji govori: Dobar rat ratovah, trku zavrih, veru odrah. Sad me eka venac pravde (2.Tim.4,7;8). 49. Kao to telo, dok u njemu boravi dua, prolazi kroz tri uzrasta, naime: mladost, zrelost i starost, tako i dua, skrivena u telu, prolazi kroz tri uzrasta, naime: poetak vere, napredak u veri i savrenstvo. U prvom, poinjui da veruje, dua se raa u Hristu, kao to se govori u Jevanelju. Sveti Jovan apostol nam je naveo obeleja tog novog roenja, kao uostalom i srednjeg stanja i savrenstva, govorei: Piem vam. deice... piem vam mladii... piem vam, oci (1Jn.2,12-14). On ne pisae telesnim prijateljima, nego verujuim, izobraavajui tri stanja koja prohode oni koji streme ka duhovnoj oblasti, tj. da dostignu savrenstvo i udostoje se punote blagodati. 50. Onaj ko zavoli duhovni ivot treba da podraava Josifovu istotu i uzdranje. Duan je da pone da se dovodi u red sagledavanjem i da se naorua protiv svih ravih pohota, koje su snane usled podrke neprijatelja, o kome Jov govori: Snaga je njegova

u bedrima njegovim, i sila je njegova u miiima stomaka (Jov 40,11). Zbog toga je svako ko se podvizava i naoruava protiv ovih telesnih pohota, koje se obino razgorevaju od preterane hrane i pia, duan da opae bedra svoja strogim uzdranjem, kako bi istrajao u istoti. Napisano je da je aneo, koji se borio sa Jakovom, snano stegnuo ilu njegovog stegna, usled ega je uvenulo i oslabilo njegovo telo, a on nazvan Izrailj, tj. onaj koji vidi Boga (Post.32,25; 32). Na isti nain i mi treba da uinimo da uvene nae telo, kako bismo umrtvili i ugasili pohotu. Jer, uvenue tela nam daje mogunost da doemo do savrenstva u vrlini istote. Dua postaje snana kada je telo izmodeno. I tako, stanjimo tela svoja kako bismo imali snage da se drimo u poretku. Jer, ukoliko savladamo telo i predamo ga u ropstvo dui, telesne pomisli e biti umrtvljene. Ljubav prema telesnim pomislima jeste neprijateljstvo prema Bogu. Njihovo umrtvljenje se ostvaruje preko umrtvljenja tela. Tada e se dua prosvetiti i postati hram Boiji. Istinski duhovni podvinik je onaj koji se stara da je ist u svim udovima svojim. On, je onaj koji je obuio svoja ula i koji im ne dozvoljava da vladaju njime. On ih dri na uzdi i velikom istotom ih podvodi pod igo Gospodnje. On svojim oima ne dozvoljava da vide ta loe, ili da sa eljom gledaju na enu; svojim uima ne dozvoljava da slua osuivanje, ili avolske savete i pomisli koje podmeu avoli; na svoja usta polae peat a jeziku ne daje da govori prazne rei; ruke svoje prua na vrenje prekrasnih dela milosra i pomoi; njegove noge su brze na ispunjenje rei Gospodnjih: I ako te ko potera jednu milju, idi s njim dve (Mt.5,41); stomak svoj i grudi dri tako da ne padne na zemlju i da ne pone da pue slino zmiji, koja gamie na svom stomaku i grudima. Takav je, bratijo, izgled ivota podvinika. 51. Svako ko eli da bude istinski duhovan podvinik treba da se postara da se udalji od bune gomile i da joj se ne pribliava, kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smuenja i ljudskog vrtloga. Jer, gde su ljudi, tamo je i smuenje. Gospod na nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time to je sam zasebno odlazio na goru radi molitve. U pustinji je On takoe, pobedio i avola, koji se usudio da sa Njim stupi u borbu. Svakako, On je mogao da ga pobedi i usred mnotva, ali je to uinio [u pustinji] da bi nas nauio da je u usamljenosti i bezmolviju lake pobediti neprijatelja i postii savrenstvo. Ni Svoju slavu Gospod nije pokazao Svojim uenicima meu ljudima, nego tek poto ih je izveo na goru. I Jovan Pretea je bio u pustinji sve do dana svog javljanja Izrailju. U svetu nas neprijatelj lake pritenjava svojim oruima, i spoljanjim i unutranjim. Tu on preko nekih ljudi, koje je privukao i koji su mu posluni, kao preko pomonika i saradnika, vodi borbu protiv vernih: neka bestidna ena moe kod njega biti veoma snano oruje, koje iroko rasprostire svoje varljive zamke. Kada je video etiri ivotinje koje su pokazivale slavu Boiju, Jezekilj nije bio u gradu ili selu, ve napolje - na polju, jer mu je Bog rekao: Izai na polje i videe slavu moju (Jez.3,22). I uopte, vienja i otkrivenja takve vrste bila su svetima pokazivana jedino na gorama i u pustinjama. Znajui kako je Bogu ugodna usamljenost, prorok Jeremija je takoe rekao: Blago oveku koji od mladosti uzme jaram svoj, sedne usamljen i zauti (Pla Jer.3,27-28). Znajui, opet, dobro koliko tete moe ljudska vreva da nanese onima koji hoe da ugode Bogu, on se nije suzdrao, ve je rekao: Ko e mi dati poslednje stanite u pustinji, da ostavim ljude svoje i da odem od njih? (Jer.9,2). I prorok Ilija se udostojio da hranu dobija od anela u pustinji, a ne usred narodne gomile, ne u gradu ili selu. Sve ovo i slino to je bilo sa svetima, napisano je radi toga

da bismo se ubedili.da podraavamo one koji su voleli usamljenost, zato to ona i nas moe privesti Bogu. Zbog toga se starajte da se utvrdite u njoj kao to treba, da bi vas privela vienju Boga, to i jeste duhovno sagledavanje. 52. Hou da vam kaem na ta lii dua u koju se uselio oganj Boanski. Slina je dvokriloj ptici koja se uzdie po nebesnom vazduhu. Od svih stvorova samo ptice imaju krila kao neto naroito. A krila due koja se povinuje Bogu sastoje se od enje ognja Boijeg, kojim se ona uzdie gore k nebu. Ukoliko se lii ovih krila, ona nema sile kojom bi se uzdigla u visinu, jer nema udela u ognju koji uzdie u visinu, i postaje slina ptici koja, liena svojih krila, vie ne moe da leti. Osim toga, dua oveija lii na pticu jo i u tom smislu to je toplota sredstvo raanja ptica. Jer, ukoliko ptice ne zagrevaju jaja, nee se izlei ivi pilii, budui da se oni drugaije ne mogu da se probude u ivot osim toplotom. Tako i Bog obuhvata i zagreva due koje su mu poslune, pobuujui ih na duhovni ivot. Videi tako da je dua, koja se prilepljuje uz Boga i koja mu je posluna, slina ptici kojoj je toplota izvor postojanja, nikako nemojte sebi dozvoliti da se liite ovoga ognja. Znajte da su vam zbog tog ognja koji vam se od Boga daruje, od avola pripremljene mnoge borbe sa ciljem da ga se liite. Jer, on dobro zna da vas ne moe pobediti sve dok je u vama taj oganj. 53. Protivite se avolu i starajte se da raspoznate njegove zamke. On svoju gorinu obino skriva pod vidom slasti, kako ne bi bio otkriven. On priprema razne prividnosti, lepe na izgled, ali sasvim drugaije [po dejstvu], da bi zavarao srca vaa lukavim oponaanjem istine, koja je inae privlana. Ka tome je usmerena sva njegova vetina, tj. da se svima silama odupre svakoj dui koja dobro slui Bogu. Demon dui nudi mnoge strasti, kako bi njima ugasio boanstveni oganj u kojem je sva sila. Veliki uspeh postie on pomou telesnog pokoja i onoga to je sa njim povezano. Najzad, ako vidi da se [verni] od svega toga uvaju, da nita ne primaju od njega, niti daju kakvog znaka da e ga ikad posluati, on sa stidom odstupa. Tada se u njih useljava Duh Boiji, dajui im spokojstvo ili mir u svim delima njihovim. I samo noenje jarma Boijeg postaje im slatko, po reima Jevanelja: Nai ete pokoj duama svojim (Mt.11,29). [Oni imaju pokoj] iako su uzeli i nose igo Njegovo. Tada postaju neumorni kako u vrenju vrlina, tako i u vrenju posluanja i nonih bdenja; vie se ne gneve zbog ljudskih uvreda i ne boje se ni oveka, ni zvera, ni [kakvog] duha, zato to radost Gospodnja prebiva u njima dan i no, oivljavajui njihov razum i hranei ih. Tom radou dua raste i postaje pogodna za sve ili savrena. U toj radosti se i uznosi na nebo. 54. Vidimo da dete raste primajui u poetku samo majino mleko, a zatim drugu kakvu [mekanu] hranu, i najzad svaku hranu koju obino upotrebljavaju ljudi. Tako ono postaje snano, hrabro, i njegovo srce smelo izlazi u susret neprijateljima koji hoe da ga napadnu. Meutim, ako ga u detinjstvu snae kakva bolest, njegova ishrana i jaanje nisu dovoljno uspeni, zbog ega postaje slabo i svaki ga neprijatelj savlauje i pobeuje. Da bi ozdravilo i dobilo mo da odoli neprijatelju, treba da nae pomo i brigu iskusnog lekara. Tako i dua oveija, u kojoj nema radosti Boije, osea slabost i prima mnoge rane. [Stoga ona treba] da se postara da nae Boijeg slugu, koji ima iskustva u duhovnom leenju, i da mu prie sa predanou. On e je prvo isceliti od strasti, a zatim vaskrsnuti i nauiti kako e, uz pomo Boiju, zadobiti radost koja je

njena prava hrana. Tada e se ona usprotiviti svojim neprijateljima, zlim duhovima, i pobediti ih, a njihove savete zgaziti, i uzradovati se savrenijom radou. 55. uvajte se od saveta zlog avola koji prilazi kao pravdoljubiv, kako bi vas prevario i obmanuo. Makar vam priao i u obliku svetlog anela, ne verujte mu i ne sluajte ga. On verne obino oarava privlanom spoljanou [navodne] istine. Nesavreni ne poznaju ta njegova lukavstva ni ono to im uporno podmee. Savreni ih, pak, znaju, kao to veli apostol: A jaka hrana je za savrene, ija su ula navikom izvebana za razlikovanje i dobra i zla (Jev.5,14). Njih neprijatelj ne moe prevariti. Meutim, verne koji su nepaljivi, on lako hvata i obmanjuje svojim navodno slatkim mamcem, slino ribaru koji ribu lovi pomou otre udice pokrivene mamcem. Riba ne zna da je udica pokrivena mamcem, nego doplivava, guta mamac i pada u plen. Kad bi riba znala da e tim mamcem biti ulovljena, bez svake sumnje mu se ne bi pribliila, ve bi beala od njega. Na isti nain i nesavrene vernike, kao to smo rekli, neprijatelj lovi, i to iz potpuno istih razloga, kao to govori Solomon: Neki se put oveku ini prav, iako njegov kraj gleda u adovo dno (Pri.16, 25). I kod proroka Amosa pie: ta vidi Amose?0n je odgovorio: Sasud (zamku) za lovljenje ptica (Amos 8,2). Iz straha da ne bude uhvaena na zemlji, ptica leti vazduhom i pravi sebi gnezdo radi odmora i sna na najviim mestima. Tu ona spava bezbrino, znajui da je niko ne moe dostii i uhvatiti. Meutim, poznato je kako se lovac mnogo dovija da je prevari: dolazi do tog mesta, razastire mree, i baca zrnevlje na vidna mesta. Tom hranom on mami pticu sa visine, te ona slee i postaje plen. Na slian nain deluje i avo, lovei neiskusne Hriane svojim podvalama, i zbacujui ih sa njihove visine. Tako je on uradio kad se sakrio u zmiju i kazao Evi: Neete vi umrijeti... U onaj dan kad okusite otvorie vam se oi, pa ete postati kao bogovi (Post.3,4-5). uvi te rei, Eva mu se predala srcem, mislei da je to istina. O tome nije razmislila kao to je trebalo. Ona je okusila [plod] i dala i Adamu da proba i njih je zadesila velika nesrea: oboje su pali sa svoje visine. Tako avo postupa sa nesavrenim Hrianima koji se, ne razlikujui dobro od zla, upravljaju po svojim sklonostima, zadovoljavajui se svojim rasuivanjem i miljenjem. Mislei da su dostigli savrenstvo, i da su stekli blagoslov otaca svojih, oni ne [smatraju da je potrebno da] pitaju svoje savrene oce koji umeju da razlikuju dobro od zla, ve idu za eljama svoga srca. Takvi su slini pticama koje su sagradile gnezdo na visini, pa zatim sletele na zemlju, pale u zamku i postale plen. Slino se deava i njima, jer u svojoj samouverenosti dejstvuju uvek po naklonosti svog srca i ispunjavajui svoje elje, ne sluajui svoje oce i ne savetujui se sa njima. avo im stoga nameta razna vienja i privide, punei njihovo srce gordou. Ponekad im nou daje snove koji se danju ispunjavaju, kako bi ih pogruzio u veu prelest. I jo vie: ponekad im nou pokazuje svetlost tako da mesto na kome se nalaze postaje obasjano. I mnogo drugog slinog ini, ak i navodna uda. Sve on to ini da bi oni bili spokojni u vezi sa njim, mislei da je aneo i da ga prime. im ga prime na taj nain, on ih survava sa visine pomou duha gordosti koji je njima ovladao. On se stara da ih dri u ubeenju da su duhovno postali veliki i slavniji od drugih, i da nemaju vie potrebe da se obraaju svojim ocima i da ih sluaju. Oni su, meutim, po Pismu, slini sjajnom grou koje je nezrelo i oporo. Pouke otaca njima su teke, zato to su uvereni da ve sami sve znaju.

56. Znajte nasigurno da neete moi ni da napredujete, ni da uzrastete, ni da postanete savreni, niti da jasno razlikujete dobro od zla, ukoliko se ne budete povinjavali svojim ocima. Oci nai su i sami tako postupali: povinjavali su se ocima svojim i sluali njihove pouke. Zbog toga su napredovali, uzrasli i postali uitelji, kao to je napisano u Premudrosti sina Sirahova: Ne odvajaj se od povesti staraca, jer su oni nauili od otaca svojih. Od njih e se nauiti razumu i u potrebno vreme dati odgovor (Sir.8,11-12). I tako, vi ste duni da podraavate one koji su bili posluni svojim ocima, i u svemu ih sluali. Njih su oci, uz pomo Boiju, nauili svemu emu su se sami nauili od svojih otaca. To su i predali svojim poslunim sinovima. Tako je Isaak sluao Avraama, Jakov Isaaka, Josif Jakova, Jelisej Isaiju, Pavle Ananiju, Timotej Pavla. Svi oni i njima slini sluali su svoje oce i ispunjavali njihovu volju, sledujui njihove savete. Stoga su poznali istinu, nauili se pravdi i najzad se udostojili Duha Svetog, postavi propovednici istine u svemu, kao to je napisano kod proroka Jezekilja: Postavih te za straara doma Izrailjeva, da uje re iz usta mojih i da im zapreti od mene (Jez.3,17). Prema tome, ako elite da napredujete i da potpuno uzrastete, da postanete bezmeteni u srcu svom i da ni u emu niste ismejani od vraga, povinujte se ocima svojim i u svemu ih sluajte. [Na taj nain] nikada neete pasti. 57. Ja Hou da vam ukaem na jedno delo koje jedino moe da utvrdi oveka u dobru i da ga odri u takvom [stanju] od poetka do kraja: Ljubite Boga svom duom svojom, svim srcem svojim, i svim umom svojim, i Njemu jedinome sluite. Tada e vam Bog dati veliku silu i radost, i sva dela Boija bie vam slatka kao med. Svi telesni napori, umna zanimanja i bdenja, i uopte, ceo jaram Boiji, bie vam lak i sladak. Iz ljubavi, uostalom, ponekad Gospod poputa i iznenaenja na ljude da se ne bi veliali, nego da bi istrajali u podvigu. Tada umesto hrabrosti oni oseaju tekoe i slabost, umesto radosti - tugu, umesto spokojstva i tiine - uzbuenje, umesto sladosti - gorinu. To i mnogo drugo slino biva onima koji ljube Gospoda. Ali, borei se sa time i pobeujui, oni sve vie jaaju. Kada, najzad, u svemu pobede, Duh Boiji poinje u svemu da ih prati. Tada nemaju vie niega ravog da se plae. 58. Duh Sveti neprestano veje najprijatnijim i najslaim blagouhanjem, koje ne moe da se izrazi ljudskim jezikom. I ko poznaje ovu prijatnost Duha i Njegovu sladost, osim onih koji su se udostojili da se On useli u njih? Duh Sveti ulazi u due pokajnika, i to posle mnogo uloenog truda. Mnogo slinog vidimo i u ovom svetu: drago kamenje se ne nalazi bez velikih napora. Sveti su traili ovog Duha i nalazili ga. On je onaj mnogoceni biser o kome se govori u Jevanelju (Mt.13,45-46), u prii o trgovcu koji je, traei dobre bisere, naiao na jedan mnogoceni biser, prodao sve i kupio ga. O Njemu se govori i u prii o blagu u skrivenom polju, koje je naao jedan ovek, ponovo ga sakrio, te otiao i prodao sve svoje da bi kupio to polje (Mt.13, 44). Iskuenja ni na koga tako ne napadaju kao na one koji su stekli Duha Svetog. I sam Gospod na je, poto je pri krtenju na Njega siao Duh Sveti u obliku goluba, bio odveden Duhom u pustinju da ga avo kua. On ga je iskuao svim svojim iskuenjima, ali ni u emu nije mogao uspeti protiv Njega, kao to pie u Jevanelju od Luke: I kada zavri avo sve kuanje, otide od njega za neko vrijeme (Lk.4,13). I Gospod Isus se vratio u Galileju u sili Duha. Tako i sve koji se, po prijemu Duha, bore i pobeuju, Duh Sveti ukrepljuje i daje im silu da pobede svako iskuenje.

59. Serafim koga je video prorok Jezkilj (Jez.1,2; 9) jeste izobraenje vernih dua, koje se podvizavaju da dostignu savrenstvo. On je imao est krila punih oiju, zatim etiri lica koja gledaju na etiri strane: jedno, koje lii na lice oveka, drugo - na lice teleta, tree - na lice lava, i etvrto - na lice orla. Prvo lice serafimovo, lice oveka, oznaava verne koji ive u svetu i ispunjavaju zapovesti koje vae za njih. Ako neko od njih ode u monatvo, poprima izgled teleta stoga to poinje da nosi tee napore u ispunjavanju monakih pravila i vrenju telesnih podviga. Ko izlazi u usamljenost, usavrivi se u poretku opteia, i stupa u borbu sa nevidljivim demonima, postaje slian lavu, caru divljih zveri. A kada pobedi nevidljive neprijatelje i zavlada nad strastima, potinivi ih sebi, bie uzdignut na gore Duhom Svetim i videe boanstvena vienja. Time e postati slian orlu: njegov um e tada videti sve to sa njim moe da se desi sa est strana, postajui slian onim estorim krilima - punih oiju. Tako e on postati u potpunosti duhovni serafim i naslediti veno blaenstvo. 60. istota, neprestani i nepromenjivi mir, potpuno milosre i ostale prekrasne vrline, koje se venavaju blagoslovom, sainjavaju zapovesti Boije. Starajte se da ispunite sve naredbe Duha, kojima e oiveti due vae, i kojima primate Gospoda u sebe. One su siguran put. Bez istote tela i srca niko ne moe biti savren pred Bogom. Zato je i reeno u svetom Jevanelju : Blageni isti srcem, jer e Boga videti (Mt.5,8). Savrenstvo se raa od istote srca. U srcu se nalazi i prirodno dobro i neprirodno zlo. Od zla se raaju duevne strasti: osuivanja, mrnja, samouverenost i tome slino. Od (prirodnog) dobra (srca) raa se poznanje Boga (strah Boiji) i svetost ili istota due od svih strasti (savest). oveku koji se rei da se ispravi i pone da izbegava svako zlo, naoruavi se podvigom p.laa, skruenou, uzdasima, postom, bdenjem, siromatvom i mnogim molitvama, pomoi e Gospod Svojom blagodau i izbaviti ga od svih duevnih strasti. Mnogi monasi, ni posle dugo vremena provedenog u devstvenosti i ednosti nisu stekli nauku o istoti zbog toga to su se, prezrevi savete svojih otaca, povodili za eljama svoga srca. Iz tog razloga njih su savladali zli duhovi - duegupci, pogaajui ih skrivenim strelama dan i no, i ne dajui im mira ni na kakvom mestu. Njihova srca su zauzeta as gordou, as tatinom, as neistom zaviu, as osuivanjem, as gnevom i jarou, as svadljivou i mnogim drugim strastima. Njihov udeo e biti sa pet ludih devojaka, zato su nerazumno provodili sve svoje vreme. Oni ne obuzdavaju jezik, ne uvaju istim oi svoje, ni telo od pohote, ni srce od prljavtine i slinih mana dostojnih plaa. Zbog toga se oni neisti zadovoljavaju samo jednom lanenom haljinom, koja je samo slika devstvenosti. Zbog toga se i liavaju nebeskog jeleja, neophodnog za paljenje svetilnika. enik im u svoje vreme nee otvoriti vrata Svoje brane odaje. On e im, kao to je reeno u priiii o ludim devojkama, rei: Zaista vam kaem, ne poznajem vas (Mt.25,12). Ovo vam piem iz elje da se spasete, i da postanete slobodni i verni - ista nevesta Hristova, jer je On enik svih dua, kako veli apostol Pavle: Jer vas obruih muu jedinome, da djevojku istu privedem Hristu (2.Kor.11,2). 61. Zlato se mnogo puta isti ognjem kako bi postalo to istije. Na isti nain i Gospod, po blagosti Svojoj, isti oveka mnogim iskuenjima, ispituje ga i ini iskusnim u borbi srca kako se vie ne bi vraao na misli i seanja o nepravdama i ponienjima kojima su

ga ljudi podvrgavali, ve se smiravao pred Bogom i na Njega polagao svu svoju nadu, budui svagda gotov na svako dobro delo pred Bogom, kao to je rekao prorok David: Gotovo je srce moje, Boe, gotovo je srce moje. Zapevau i pevau u slavi mojoj (Ps.107,2). Imajte na umu da ete biti ispitivani izvesnom bratijom, posredstvom uvreda i nepravdi, ili budui podvrgavani vreanju od strane svojih satrudnika. Stoga, kad vam se desi neto slino, stojte vrsto, ne bojte se i nemojte padati u uninije, ve uznosite blagodarnost Gospodu za sve, zato to bez Njega nita slino ne biva. On to poputa zato to je neophodno da sluge Boije okuse borbu. Jer, ko ne bude ispitan iskuenjima, trudom, skorbima i nevoljama od blagosti Boije, sve dok se ne navikne da istrajava u dobru u svim sluajevima - od Njega se nee udostojiti asti. 62. Strpljivo podnosite bede i nevolje na koje god naiete, i blagodarite za njih Gospodu sa velikim smirenjem, da biste okusili radost svoga truda - slino blaenoj Suzani koja je pokazala junaki otpor, odolela pohoti dvojice bezakonih staraca, pretrpela mnoge bede i muke od njihovih kleveta: nju je, najzad, sam Bog uzvisio na kraju njenog podviga, i porazio sve njene neprijatelje; slino Tekli koja je imala u sebi jo vie junakog duha, i nije se plaila ni rana koje su joj naneli njeni roditelji, ni ognja, ni kidanja tela, ni zverova: njoj je najzad Bog darovao radost u srcu i nagradu za trud, jer je verom ugasila plamtei oganj, zatvorila usta krvoednih lavova, i posramila sve neprijatelje; slino Josifu, smirenom i pred Bogom i pred ljudima, koga su braa gonila iz zavisti to im je bio pretpostavljen po elji njihovog oca: kad su hteli da proliju njegovu krv, Boija pomo ga je sauvala, kad su podlegli mrnji i prodali ga kao roba, ena gospodara kod koga je sluio ga je mnogo muila, da bi zbog njenih kleveta dopao i tamnice. Ali, Bog ga nije ostavio. Jer, on je bio uzdrljiv, krotak, ist, neporoan duom i telom. Po Boijem blagovolenju on nije pao pod pritiskom svih tih nezgoda, ve ih je strpljivo snosio, polaui svu nadu na Gospoda. I Bog ga je najzad uzvisio, postavivi ga glavom Egipta i svih njegovih oblasti. On je i brau svoju, koji su ga mrzeli, pokorio pod noge svoje. Sva ova pomenuta lica i njima slina nisu nikada u poetku svoga podviga i borbe odbijali ast od Boga, nego posle, poto ih je oprobao, oistio pomou bede i patnje, i nauio kako treba biti istrajan za vreme borbe. Tek poto je video da junaki podnose bedu i patnje polaui nadu na Njega, Gospod im ukazuje ast Svojom Boanskom pomou, a njihove mrzitelje posramljuje i njima ih pokorava. 63. Istrajte u trpljenju i ne dajte da oslabe vaa srca kad naie kakva beda. Za sve blagodarite da biste dobili nagradu od Gospoda. Neka meu svima vama vlada mir, istina, ljubav prema Bogu, uzajamna blagonaklonost. Neka su daleko od vas razdor, kleveta, sporovi, zla zavist, neposlunost, gordost, uvrede, podsmevanje, tatina, mrnja, nedrueljublje. U obitelj u kojoj se pojave takvi pokreti, useljava se gnev Boiji. Znajte da je na ivot na ovom svetu veoma kratak. tedite ga i ne troite ga u neradu. Pazite da vas smrtni as ne zatekne u vreme kad se gnevite jedan na drugoga, da se ne biste ubrojali u ovekoubice, po Pismu: Svaki koji mrzi na brata svoga jeste ovekoubica; a znate da nijedan ovekoubica nema veni ivot koji ostaje u njemu (1.Jn. 3,15). tedite jedni druge da potedi i vas Bog. Opratajte, i oprostie vam se (Lk.6,37). Ko pretrpi klevete, neka se raduje, i neka sve svoje preda Gospodu, koji je pravedni Sudija i Nagradodavac... A ko okleveta blinjega, neka se pouri da se smiri pred Gospodom, i neka trai oprotaj od svoga blinjega, da bi ga Gospod potedeo.

uvajte se da vas zalazak sunca ne zatekne u gnevu, kao to nas ui Pismo (Ef.4,26). Zle pomisli koje vas mue sa korenom vadite iz srca, da biste istrebili svaki zametak nedrueljublja. Njihov koren je mrnja i zavist. Te dve strasti poseduju najvee zlo, mrsko i Bogu i ljudima. Zbog toga verujuem ili sluzi Boijem ne prilii da ih ima. Neka se niko od vas ne hvali po svojoj gluposti, govorei: "Ja sam nadvladao tog brata i nema mu milosti". Onaj koji tako zamilja i govori neka zna da je predao svoju duu u ruke smrti. Njegovo naslee bie mesto plaa i krguta zuba, neuspavljivog crva i neugasivog ognja. 64. Probudimo se iz sna dok se jo nalazimo u ovom telu. U zdahnimo zbog sebe samih, i oplakujmo sebe iz sveg srca dan i no, da bismo se izbavili od onog stranog muenja, stenjanja, plaa i tuge kojima nee biti kraja. Uklonimo se od irokih vrata i prostranog puta koji vodi u pogibao, mada mnogi njime idu. Uimo na uska vrata i poimo tesnim putem koji vodi u ivot, iako njime idu samo malobrojni. Oni koji idu ovim putem pravi su poslenici i dobie svoju nagradu za svoj trud sa rado;u nasledivi Carstvo. Onoga ko jo nije sasvim spreman za [Carstvo], molim da se ne predaje neradu sve dok jo ima vremena, kako se u vreme nevolje ne bi naao bez jeleja. Jer, tada ga nee moi kupiti, kao uostalom ni pet ludih devojaka. One su tada sa plaem uzviknule: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajui ree im: Zaista vam kaem, ne poznajem vas (Mt.25,11-12). To im se desilo jedino zbog lenjosti. I potom, premda se probudie i rastrae, ne naoe nikakve koristi jer je gospodar doma ve bio ustao i zakljuao vrata, kao to je napisano. Naveu vam i drugi slian primer. Uavi u koveg sa svojim sinovima i njihovim enama, i sa svim ostalim to je bilo sa njim, Noje je zakljuao vrata zbog vode potopa koja je poslana na one koji ine zlo, i vie ih nije otvarao da sinovima ne bi dopustio da vide uasan prizor kanjavanja neastivih. Isto tako ni zli, po zakljuavanju vrata, vie nisu mogli da uu i da budu sa pravednima, ve su svi poginuli od vode zbog svoje lenjosti i nepokornosti. Jer, Noje ih je tokom trista godina, sve dok je gradio koveg, prizivao na bolji ivot, a oni ne marahu niti ga sluahu. Zbog toga su i poginuli. 65. Drite bratstvo na jednom mestu i ureujte ga u miru, jednomisliju, smirenju, strahu Boijem i molitvama. Tada e se savreno meu vama projaviti blago doma Boijeg, i vi ete ga imati sa radou i veseljem. Osim toga, krasite se verom, nadom, ljubavlju, smirenjem, strahom, rasuivanjem, pobonou, mirom, ljubavlju prema bratiji. Jer, ko sve ovo ima, obuen je u branu odeu i hodi u zapovestima Duha. Istrajte u svakom smirenju i trpljenju, da bi se od vas udaljile strasti. 66. Ko bude hodio po volji Boijoj, koja je slaa od meda i puna svake radosti, bie krepljen i pomagan. Ona e njegovu duu uputiti na divna dela i pred njim pripremiti put koji je Gospodu ugodan. Tada mu se nee moi usprotiviti ni jedan neprijatelj, zato to hodi po volji Boijoj. Ko se, meutim, upravlja po svojoj volji, ni u emu nee imati Boiju pomo, ve e biti ostavljen demonima koji e se nastaniti u njegovo srce, ni dan ni no mu ne dajui mira. Oni e ga uiniti slabim i nemonim u svim delima, kako spoljnjim, tako i unutarnjim, i mnogo drugog pogubnog i tetnog e navesti na njega. avo ponekad u njih unosi radost i veselje. Meutim, u tome nema [prave] radosti, ve samo tuge i alosti. U onome to lii na radost nema istine, ve se radi o prividu, budui

da nije od Boga. Volja koja dejstvuje u oveku jeste trojaka: prva je od avola, druga od oveka, trea od Boga. Prve dve Bogu nisu ugodne, ve samo ona koja dolazi od Njega. Ispitajte sami sebe, odbacite sve to je tuinsko, i samo volju Boiju zavolite. Jer, nije mala stvar za oveka da stalno i u svemu upoznaje volju Boiju. Uveravam vas da onaj ko ne ostavi volju srca svoga, ne odrekne se potpuno od samoga sebe, ne odbaci od sebe sve svoje imanje i bogatstvo, i ne pokori se Gospodu kroz posluanje svojim duhovnim ocima - nee moi da spozna volju Boiju, niti da je ispuni, ve e biti lien i poslednjeg blagoslova, 67. Gospod nam nije rekao da emo ovde biti nagraeni, nego da e ovde biti iskuenja, teskobe, muke i patnje, a tamo nagrada. Ovaj ivot je pun podviga i iskuenja. 68. Ako budete trpeljivi, posluni i pokorni svojim ocima Gospod e vas nagraditi prekrasnim uzdarjem. To je trud koji se pominje pred licem Gospoda. Ko se povinuje svojim ocima, povinuje se i Gospodu. A ko se povinuje Gospodu, i svojim ocima se povinuje. 69. Pre svega, treba da verujemo u Gospoda naeg Isusa Hrista da mu se poklanjamo i da smo mu posluni, tvorei Njegovu volju u svako vreme i u svakom trenutku. 70. Hodimo u strahu Gospodnjem, kao to nam je i naloeno: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil.2,12). Strah Gospodnji iz due iskorenjuje sva lukavstva i grehe. Ko se ne boji Boga, lako pada u mnoga zla. Strah Gospodnji uva i ograuje oveka, sve dok sa sebe ne zbaci ovo telo, kao to je pisano: Straha radi Tvoga primismo u utrobu, pobolesmo i rodismo duh spasenja (Is.26,18). 71. Ko je nezlobiv, savren je i bogopodoban. On je ispunjen radou i u njemu boravi Duh Boiji. Kao to oganj sagoreva velike ume ukoliko se zanemari, tako i zloba koja se pusti u srce, pogubljuje duu, oskrnavljuje telo, i prinosi mnogo neispravnih pomisli: pobuuje na neprijateljstvo, razdor, mete, zavist, mrnju i sline zle strasti, koje optereuju telo i donose mu bolest. Pourite da steknete nezlobivost i prostosrdanost svetih , da bi vas Gospod na Isus Hristos primio kod sebe, i da bi svaki od vas sa radou mogao rei: Primio si me zbog nezlobivosti i postavio me pred licem Tvojim zanavek (Ps.40,13). 72. Bog preko proroka govori: Na koga u pogledati ako ne na krotkog i utljivog i na onoga koji se boji rei mojih (Is.66,2). A, u Jevanelju Gospod na govori: Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt.11,29). Prema tome, steknite smirenje i nemojte hoditi sa gordou srca, svojstvenom avolima. Onaj koji hodi sa gordou srca, sudeonik je avola. Visokouman ovek je svima mrzak zato to su mu dela razmetljiva. Zbog toga on upada u mnoge grehe. Svi gresi su mrski pred Bogom, ali je od svih najmrskija gordost srca. Ko urazumljuje ili savetuje gordoga, lii na onoga koji sipa vodu u probueni sasud ili koji pria ptici u letu. Ljude gorde srcem Bog nenavidi, a smirena i skruena srca nee poniziti. Sama ljubav

Boija, koja nam je sila odozgo, smirila se do krajnjeg stepena. Zavolimo smirenje da bismo mogli uzvikivati: Vidi smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.24,18). 73. Ne idite za pohotom oiju svojih, niti se raslabljujte srcem Jer, zla pohota razvraa srce i pomrauje um. Idite dalje od nje da se na vas ne bi prognevio Duh Boiji koji ivi u vama. Podvizavajmo se za istotu do smrti i na svaki nain se uvajmo od skverne pohote: naroito se uvajmo gledanja enske lepote. Nemojmo biti robovi neistih strasti i sramne pohote, koje Bog nenavidi. Ime Boga napiite pred oima srdaca svojih kako bi u vama neprestano odjekivalo: Vi ste hram Boga ivoga (2.Kor.2, 16) i mesto obitalita Duha Svetog. Ko je obuzet neistom pohotom, pred Bogom je slian stoci lienoj razuma, po rei psalmopojca, Svetog Davida proroka (Ps.48,13). Stoga, zamrzimo nepristojno oko i traimo istotu, jer je ona slava anela Boijih. Ukoliko, pak, po nagovoru avola i padnemo, ustanimo pokajanjem i pristupimo Onome koji je doao da trai ovcu koja je izgubljena u grehu (Lk.15,4). 74. Ko ne moe da uva svoja usta i jezik, neka se barem pobrine da nije mnogoreit (Jov.11,3). uvaj se ovee, uspostavi vlast nad jezikom svojim i ne mnoi rei, da ne bi umnoio grehe. Poloi prst na usta svoja i uzdu na jezik svoj, zato to mnogoreiti ovek u sebi ne ostavlja mesta Duhu Svetome. Ako te iskuenik u razgovoru zapita za neto spasonosno za duu, odgovori mu; a ako pita o neemu od ega nema koristi, budi kao gluv koji ne uje i kao nem koji ne govori. 75. Naterajmo se da postavimo jaku strau oko svojih usta, kako ni o kome ne bismo govorili nita ravo. Jer, runa re je gora od otrova. Sve se rane zalee, a rana od jezika je neizleiva, Jezik neopreznog ogovaraa pokree avo. On je otrovniji od zmijskog jezika, zato to budi svau i ogorena neprijateljstva meu bratijom, seje pometnju i zlobu meu mirnima i rastura velikobrojne zajednice. uvajte se, dakle, osuivanja drugih i pridravajte se utanja. Ko voli utanje, boravi blizu Boga i Njegovih anela, i njegovo je mesto na visini. Gospod je rekao da e uvati tvoje puteve ukoliko bude uvao svoja usta (Pri.13,3). 76. Sveto Pismo nas ui da ima dve vrste stida: od jednog se raa greh, a od drugoga proizilazi slava i blagodat (Sirah 4,23-25). Stid od injenja greha jeste pravi i spasonosni stid; a stid iz koga se raa greh ometa ispunjavanje zapovesti Boijih. Nemoj se stideti da ini ono to je saglasno sa voljom Boijom, i nemoj kriti delo istine. Ne boj se objavljivati uenje Gospodnje, ili rei mudrosti, i nemoj se stideti da otkriva grehe svoje duhovnome ocu. 77. Pobuen saaljenjem prema naim duama, Gospod na u Jevanelju veli: Teko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traite (Lk.6,26, Jn.5,44). I tako, podvizavajmo se do same smrti protivei se tatini i odsecajui njene ljute izdanke, kako ne bismo bili dovedeni do pogibli. Bei od tatine, jer su mnogi pali zbog nje. Ona oveka pobuuje na veliki trud: post, molitve, uestana nona bdenja, davanje milostinje pred ljudima, i mnogo slino tome. Meutim, ovek od svega toga ne postie nita osim sramote i prekora. Ne starajmo se da pokaemo na sebi bilo ta znaajno, da ne bismo zbog toga poginuli, ili se zapleli u mree tatine. Jer,

demona tatine ima neobino mnogo. Vie se trudimo da steknemo slavu svetih i njihovo siromatvo, da bismo zasluili onu slatku pohvalu Boiju: Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3). 78. Gospod na Isus Hristos je u Svom Jevanelju rekao: Trpljenjem svojim spasavajtpe due svoje (Lk.21,19), i jo: Koji pretrpi do kraja taj e se spasti (Mt.10,22). Sa kakvom onda samo revnou treba da se potrudimo i pretrpimo da bismo dostigli ono to nam je pripremljeno na nebesima? Uostalom, nemojmo se hvaliti sve dok ne dospemo do prolivanja krvi. Jer, nijedan umetnik se ne hvali svojim delom pre nego to ga zavri. Blaenim treba nazivati samo onoga koji je pobedu stekao trpljenjem. U svoje vreme on e biti proslavljen gore, kao i Lazar. 79. Psalmopojac David je rekao: Slatke su grlu mome rei Tvoje, slae od meda ustima mojim (Ps.118,103), i jo: Odluke Boije su drae od dragog kamenja (Ps.18,10). Istinski je blaen onaj koji bdi i ispunjava zapovesti Gospoda naeg Isusa Hrista, sve dok ne dostigne istinsko poznanje, na osnovu koga moe rei: Divim se Tvom poznanju o meni (Ps.138,6). Boj se neverja, da se Onaj koji nas je sazdao ne bi prognevio. Ko istinu propoveda nevernome, prekoreva ga ili pouava, lii na oveka koji dragocene perle baca u dubinu mora. Nasuprot tome, re Gospodnja ulazi u duu verujueg kao to voda brzo tee po strmoj zemlji. 80. Budimo bodri i stalno zagrevajmo blagu revnost u domu uma svoga, da nas ne nazovu nemarnim i lenjivim. Nad revnosnim i bodrim strasti nikad nee zavladati. Ukoliko on ponekad i posrne zbog zamki kuaa, revnost i bodrost e ga odmah podignuti. Bezbrini, pak, i nemarni, koji nema revnosti za bogougaanje, nee ni primeetiti kad padne po avolskom iskuenju, zato to je srce njegovo estoko kao kamen. On je slian ukroenoj i zauzdanoj mazgi, na koju svaki zaseda bez njenog protivljenja. Nad takvom vrstom ljudi avo izvruje sve svoje prohteve i celokupnu svoju pokvarenost. On ih vue gde god hoe, sve dok se ne prevri njihova nepravda, i ne umru sa plaem i jecanjem. Nemaran lii na razvaljeni dom iji su stanovnici rasterani, koji je svima odvratan i proklet, budui boravite guja, skorpija i zverova. O njemu se niko ne stara, jer je razvaljen i zapusteo. Takvo je stanje nemarnog. Pobrinite se da ouvate revnost i nikada je ne naputajte, da ne biste pali pod vlast neprijatelja. Ta prekrasna revnost i briga oveka podiu od svih padova i povreda i tite ga, te on postaje mesto pokoja Duhu Svetom. On e sreno dovriti svoj put i udostojiti se da u miru ue u pokoj svetih. 81. uli smo da je blaeni Pavle, doavi do rasuivanja o devstvenosti, rekao: Nemam zapovesti Gospodnje (1.Kor.7,25). On nije imao zapovesti stoga to ne mogu svi poneti to teko breme. Ono je, naime, ostavljeno slobodnom izboru onih koji imaju sile da ga ponesu. Neka se niko od devstvenika ne hvali devstvenou zato to je ona blagodat samog Boga. Devstvenost od sebe udaljuje enska oseanja, telesne pomisli, gordost srca i ljubav prema svemu to je avolsko. Ona daleko od sebe odgoni nepomirljivo roptanje, mrnju prema ljudima i svetsku slavu, budui marljiva za bogosluenje i uzdravog jezika. Ona stomak kanjava postom. Ukraena svim tim, ona je rtva bez poroka i skverni. Ukoliko se, pak, devstvena duo, bude starala o mnogim jelima i ako

se bude divila sebi (budui zauzeta sama sobom), bie posramljena u svim delima svojim. Ukoliko ne bude uvala svoj jezik, bie pusta za sve vreme svog ivota, i tvoj veliki trud e biti uzaludan. 82. Pravedno hodimo putem kojim su ili sveti, o kojima je napisano: Blaeni su neporoni na putu, koji hode u zakonu Gospodnjem (Ps.118,1), tj. u istoti tela, u istoti jezika, u istoti oiju, u istoti ruku, u istoti uiju, u istoti nogu, sa ispravnim pomislima pred Bogom i u istoti srca u meusobnom odnosu, kao to govorimo u molitvama: Srce isto uini u meni, Boe, i duh ispravan obnovi u unutranjosti mojoj (Ps.50,12). DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI II POUKE O DOBROJ NARAVSTVENOSTI I O SVETOM IVOTU U 170 POGLAVLjA[1] sadraj 1. Mi obino pogreno upotrebljavamo re slovesan (razuman) prilikom primenjivanja na ljude. Slovesni nisu oni koji su izuili izreke i spise drevnih mudraca, nego oni koji imaju slovesnu duu i koji mogu da razlikuju dobro od zla, te ono to je ravo i po duu tetno izbegavaju, a ono to je dobro i za duu korisno usrdno itu i ine uz veliku blagodarnost Bogu. Jedino njih uistinu moemo nazvati slovesnim ljudima. 2. Istinski slovesan ovek ima samo jednu brigu: kako da bude posluan i kako da ugodi Bogu svih. On se samo jednom ui - kako da mu blagodari za Njegovo promiljanje i upravljanje svim to postoji, ma ta njega samoga zadesilo u ivotu. I zaista, bilo bi neumesno da lekarima, koji nam daju i gorke i neprijatne lekove, budemo blagodarni za nae telesno zdravlje, a da Bogu zbog onoga to nam izgleda neprijatno budemo neblagodarni i da ne shvatamo da se sve zbiva po Njegovom promislu na nau korist. Jer, poznanje Boga i vera u Boga jeste spasenje i savrenstvo due. 3. Uzdranje, nezlobivost, celomudrenost, uzdrljivost, trpljenje i slino, dobili smo od Boga kao velike vrlinske sile. One se suprotstavljaju i protive tekoama koje nas snalaze i pomau nam. Ako se budemo vebali u njima i uvek ih budemo imali pri ruci, nita vie neemo smatrati tekim, ili bolnim, ili nepodnoljvim, ve emo smatrati da sve to doivljavamo jeste ljudsko i da e sve to pobediti vrline koje su u nama. Ovoga se ne seaju oni koji su nerazumni duom, i oni koji ne shvataju da sve biva na dobar nain, onako kako treba, na nau korist, da bi zablistale vrline i da bi nas Bog uvenao. 4. Sticanje novca i njegovo izdano korienje smatraj kratkovremenom matarijom. Znaj da je vrlinsko i bogougodno ivljenje iznad bogatstva. Bude li to neizostavno imao u seanju, nee uzdisati, ni roptati, niti e ikoga koriti, nego e za sve blagodariti Bogu, gledajui na one koji su gori od tebe kako se oslanjaju na rei i novac. Najgore strasti due su pohota, slavo[ljublje] i neznanje. 5. Slovesan ovek posmatra samog sebe i proverava ta mu prilii i koristi, odnosno ta je svojstveno i korisno dui, a ta joj je tue. Tako on izbegava ono to kodi dui kao tue, kao ono to je odvaja od besmrtnosti. 6. Ukoliko je ovek umereniji u ivotu, utoliko je sreniji, budui da ne mora da brine o mnogome - o robovima, seljacima i sticanju stoke. Jer, kada se duom priljubimo uza sve to i kada se upletemo u tekoe koje zbog svega toga nastaju, onda ropemo na

Boga. Iz nae samovoljne elje napaja se smrt, a mi ostajemo zabludeli u tami grehovnog ivota, ne prepoznajui sami sebe. 7. Ne treba govoriti da oveku nije mogue da vidi vrlinski ivot, nego da to nije lako. I zaista, to nije za sve lako. Vrlinski ivot imaju poboni ljudi, iji je um bogoljubiv. Obian um je okrenut svetu i izmenjiv, posedujui i dobre i rave misli. Njegova priroda se menja i on je sklon tvaro [ljublju]. Bogoljubiv um, naprotiv, kanjava zlo, koje se u ljude useljava zbog samovoljne nemarnosti. 8. Nevespitani i neznalice misle da su rei [o vrlini] smene i nee da ih sluaju zato to se pomou njih obelodanjuje njihova nevaspitanost, a oni bi hteli da svi budu slini njima. Isto tako se i oni koji ive raspusnim ivotom upinju da svi budu gori od njih, mislei da e mnogobrojnost zlih njih same osloboditi krivice. Slaba dua propada i prlja se od zloe, koja u sebi sadri blud, gordost, nezasitu lakomost, gnev, nepromiljenost, bes, ubistvo, roptanje, zavist, pohlepnost, grabljivost, bol, la, uivanje, lenjost, alost, kukaviluk, bolest, mrnju, ukorevanje, nemo, zabludu, neznanje, obmanu, zaborav Boga. To i tome slino kanjava bednu duu koja se odvaja od Boga. 9. One koji hoe da se podvizavaju u vrlinskom, pobonom i [po Bogu] slavnom ivotu, ne treba ceniti po izvetaenoj naravstvenosti ili lanom ivljenju. Naprotiv, oni, po ugledu na umetnike, slikare i vajare, na osnovu samih dela, treba da pokazuju vrlinsko i bogoljubivo ivljenje i da se kao od zamki klone svih ravih uivanja. 10. Po miljenju blagorazumnih ljudi, bogata plemenita roda, ali bez vaspitane due i bez ikakve vrline u ivotu, nije drugo do nesrenik, kao to i sluajan siromah, pa i rob, jeste srean ovek, ukoliko je ukraen vaspitanjem i vrlinom u ivotu. Kao to stranci lutaju po putevima, tako i oni koji se ne staraju da ive vrlinskim ivotom propadaju, zavedeni eljama. 11. Za onoga ko je u stanju da pripitomi nevaspitane i da ih navede da zavole pouku i vaspitanje, treba rei da "stvara" ljude. Isto tako moramo da kaemo da stvaraju ljude i oni koji razvratnike preokrenu na vrlinski i bogougodni ivot. Oni, u stvari, na neki nain, presazdaju ljude. Jer, krotost i uzdranje duama ljudskim jesu srea i dobra nada. 12. Zaista, ovek treba da se podvizava u naravstvenosti i da ivi kao to prilii. Uspevi u tome, on e lako spoznati ono to se o Bogu [da spoznati]. Bog promilja o onome ko ga svim srcem i svom verom potuje i [daje mu sposobnost da] pobeuje gnev i pohotu. Pohota i gnev, naime, jesu uzrok svih zala. 13. ovekom nazivamo ili onoga ko je slovesan ili onoga ko se da popraviti. Nepopravljivoga, naprotiv, obino nazivamo neovekom, jer nepopravljivost i jeste neovena. Takve treba izbegavati. Oni koji su se saiveli sa zlom, nikako se ne mogu nai meu besmrtnima. 14. Slovesnost je neto to nam zaista pripada i ini nas dostojnim da se nazovemo ljudima. Kad bi nas napustila slovesnost [umnostj, od beslovesnih [ivotinja] bismo se razlikovali samo po drukijoj telesnoj grai i po drukijem glasu. Neka, dakle, blagorazumni ovek shvati da je [naznaen za] besmrtnost i neka omrzne svaku sramnu pohotu, uzronicu smrti meu ljudima. 15. Bavei se nekom vetinom, ovek ukraava odgovarajue vetastvo i tako pokazuje svaku vrlinu - jedan obrauje drvo, drugi bakar, a trei zlato i srebro. Tako i mi koji sluamo o dobrom, vrlinskom i bogougodnom vladanju, treba da se pokaemo ljudi slovesnom duom, a ne samo telesnim graom. Uistinu slovesna i bogoljubiva dua

odmah prepoznaje sve to se tie ivota. Ona ljubavlju umilostivljuje Boga i istinski mu blagodari. Sve njeno stremljenje i sav njen razum ka Njemu su usmereni. 16. Kao to kormilari paljivo usmeravaju brod da ne udari o kakav podvodni kamen ili kakvu stenu, tako i oni koji su revnitelji vrlinskog ivota neka briljivo razmatraju ta treba da ine, a ta da izbegavaju. Neka dre da su im istiniti i Boanski zakoni na korist, a rava seanja neka odsecaju od svoje due. 17. Kao to kormilari i koijai uspevaju u ispravnosti, zahvaljujui staranju i priljenosti, tako i oni koji se trude da ive dolinim i vrlinskim ivotom treba da paze i da se staraju da ive dolino i bogougodno. Jer, onaj ko hoe i ko je shvatio da mu je mogue, verujui napreduje ka nepropadljivosti [tj. istom ivotu]. 18. Slobodnim ljudima nemoj da smatra one koji su nekim sluajem slobodni, nego one koji su slobodni po nainu svoga ivota. Ne treba, naime, nazivati uistinu slobodnim zle ili raspusne naalnike. Oni su robovi strasti [vezanih za] tvar. Sloboda i srea due jeste prava istota i prezir prema onome to je privremeno. 19. Podseaj samog sebe na to da treba neprestano da se pokazuje [slovesan], i to na osnovu estitog ivljenja i delanja. I bolesnici otkrivaju i prepoznaju u lekarima svoje spasioce i dobrotvore, ali ne na osnovu njihovih rei nego na osnovu njihovih spasonosnih i dobrotvornih postupaka. 20. Slovesna i vrlinska dua prepoznaje se i po pogledu, i po hodu, i po glasu, i po osmehu i po nainu provoenja vremena, i po optenju. Jer, u njoj se sve izmenilo i poprimilo pristojan izgled. Njen bogoljubivi um, kao trezvoumni vratar, odluno spreava ulazak ravim i sramnim seanjima. 21. Istrai i ispitaj, pa e ustanoviti da naalnici i vlastitelji imaju vlast samo nad telom, ali ne i nad duom. To uvek imaj u vidu. Stoga se njima ne treba pokoravati ukoliko nareuju da se uini ubistvo ili neko drugo bezakonje i nepravda na tetu due, pa makar zbog toga i muili telo. Jer, Bog je duu stvorio slobodnom i samovlasnom da ini dobro ili zlo. 22. Slovesna dua se trudi da se oslobodi rasputenosti, nadmenosti, hvalisavosti, prevare, zavisti, grabljivosti i slinog. To su dela demona i lukavog [ovekovog] proizvoljenja. Uz uporan trud i staranje ovek to moe postii, izbegavajui elju koja ga vue ka grenim uivanjima. 23. Oni koji ive sa malim i skromnim podvigom, niti zapadaju u opasnosti niti imaju potrebe za uvarem. U svemu pobeujui svoju elju, oni lako pronalaze put ka Bogu. 24. Slovesnim ljudima nije potrebno da sluaju mnogobrojne razgovore, ve samo korisne, koji vode [poznanju] volje Boije. Tako ljudi ponovo dospevaju u ivot i u venu svetlost. 25. Oni koji tee ka vrlinskom i bogoljubivom ivotu treba da se oslobode gordosti, kao i svake prazne i lane slave, i da se trude oko ispravke svog naina ivljenja i miljenja. Jer, bogoljubivi i nepokolebivi um jeste uspon i put ka Bogu. 26. Nema koristi od izuavanja nauka, ukoliko izostaje dolino i bogougodno delanje due. Uzrok sviju zala jeste prelest, obmana, i nepoznavanje Boga. 27. Istraivanje najboljeg ivota i staranje za duu ljude ini blagim i bogoljubivim. Onaj ko trai Boga, nai e ga, u svemu pobeujui pohotu i ne odustajui od molitve. Takav ovek se ne boji demona. 28. Oni koji se zavaravaju ovozemaljskim nadama, a do detalja znaju sve to treba initi da bi se ivelo najboljim ivotom, prolaze kao oni koji poseduju lekove i lekarske

instrumente, ali niti umeju da se njima poslue, niti im je do toga stalo. Prema tome, kad je re o gresima koje smo uinili, nikada nemojmo bacati krivicu na prirodu ili na nekoga drugoga, ve jedino na sebe. Jer, dua koja hoe da lenstvuje, ne moe ostati nepobeena. 29. Onome ko ne ume da razlikuje ta je dobro, a ta zlo, ne dolikuje da sudi o tome ko je dobar, a ko rav. Dobar ovek je onaj ko poznaje Boga. A ko nije dobar, nita ne zna, niti e ga ikada [Bog] poznati. Nain da se doe do bogopoznanja jeste dobro. 30. Dobri i bogoljubivi muevi kore ljude za zlo samo kada su prisutni - u lice. Oni ne ogovaraju odsutne, niti to dozvoljavaju onima koji od toga ne prezaju. 31. U razgovorima neka ne bude nikakve grubosti! Jer, slovesne ljude krasi stidljivost i celomudrenost vema nego device. Bogoljubiv um jeste svetlost koja obasjava duu kao to sunce obasjava telo. 32. Kad god te napadne neka duevna strast, seti se da ljudi koji ispravno misle i koji ele da dolino i bezbedno ouvaju ono to se njih tie, i koji zadovoljstvom ne smatraju sticanje novca i propadljivih stvari, ve pravu i istinsku slavu. Bogatstvo moe biti pokradeno i oteto od silnika, dok je vrlina due pouzdan i neukradiv imetak. Ona i po smrti spasava one koji su je stekli. Ako ovako budemo razmiljali, nee nas obuzimati matarenja o bogatstvu i o ostalim uivanjima. 33. Nestalnima i neobrazovanima ne dolikuje da pouavaju slovesne ljude. Slovesan ovek u stvari jeste bogougodan ovek, koji ponajvema uti. Kada, pak, govori, govori malo, samo ono to je neophodno i Bogu ugodno. 34. Oni koji streme vrlinskom i bogoljubivom ivotu, staraju se da steknu duevne vrline. One za njih i jesu prava svojina i vena sladost. Onim to je privremeno oni se slue koliko je potrebno i koliko daje i hoe Bog. Oni sve upotrebljavaju sa mnogo radosti i blagodarnosti, ak i kada je posredi neto veoma oskudno. Jer, raskona ishrana, kao ono to je vetastveno, jedino telo hrani. Dotle poznanje Boga, uzdranje, blagost, dobroinstvo, pobonost i krotost obouju duu. 35. Vlastodrci koji prisiljavaju oveka da vri neasna i za duu tetna dela ne mogu da zagospodare njegovom duom, koja je stvorena samovlasnom. Oni mogu da veu telo, ali ne i proizvoljenje. Slovesan ovek je gospodar [svoje volje], jer ga je [takvim stvorio] Bog, koji je jai od svake vlasti, prinude i sile. 36. Oni koji gubitak novca, ili dece, ili slugu, ili nekog drugog imanja, smatraju za nesreu, valja najpre da znaju da treba da budemo zadovoljni onim to nam Bog daje, a zatim i da dato (ukoliko se trai od nas) treba rado i blagodarno da vraamo. Nikakvo liavanje, ili bolje rei vraanje, ne treba da nam pada teko. Posluivi se, naime, neim to nije nae, opet ga vraamo [Onome ije je]. 37. Osobina je dobroga oveka da svoju slobodnu volju ne prodaje za novac, pa makar koliina i bila znatna. Jer, [sve u ovom] ivotu je slino snu, a mata bogatstva je neizvesna i kratkotrajna. 38. Istinski ljudi treba da se trude da ive bogoljubivo i vrlinski, da bi njihov vrlinski ivot zasvetleo meu ljudima. Kao to pare porfire, priiveno na belu haljinu kao ukras, blista i [izdaleka] se prepoznaje, tako se i oni revnosno staraju da steknu duevne vrline. 39. Razboriti ljudi treba da posmatraju koliko u sebi imaju snage i pripravnosti koju donosi duevna vrlina, pa da se pripremaju i suprotstavljaju napadima strasti, u skladu sa unutranjom snagom, koja im je po prirodi od Boga podarena. Tako prema lepoti i

svakoj po duu tetnoj elji [treba da pokazuju] uzdranje, prema bolu i neimatini strpljivost, a prema poruzi i gnevu - nezlobivost. Tako treba da bude i sa ostalim. 40. Nemogue je da ovek odjednom postane dobar i mudar, ve jedino upornim staranjem, bavljenjem, iskustvom, vremenom, podvigom i enjom za delanjem dobra. Dobar i bogoljubiv ovek, koji uistinu poznaje Boga, neprestano i izobilno ini sve to je Bogu ugodno. Takvi ljudi se, uostalom, retko nalaze. 41. Nesposobniji ljudi ne treba da oajavaju, da odustaju od bogoljubivog i vrlinskog ivota niti da ga zanemaruju, smatrajui da je za njih nedosean i nedokuiv, ve treba da ispitaju svoju snagu i da se postaraju o sebi. Ako i ne budu mogli da do kraja steknu spasenje na osnovu vrline, zahvaljujui trudu i elji postae bolji, a nikako gori. A ni to nije mala korist za duu. 42. ovek se po slovesnosti [svoje due] sjedinjuje sa neizrecivom Boanskom silom, dok je po svome telesnome [sastavu] u srodstvu sa ivotinjama. Samo malobrojni, tj. savreni i slovesni ljudi, trude se da i svojim miljenjem imaju srodnost sa Bogom i Spasiteljem, to i pokazuju svojim delima i vrlinskim ivotom. Veina, pak, ljudi, nerazumni duom, naputajui boansko i besmrtno usinovljenje, naginju ka mrtvom, nesrenom i kratkovremenom telesnom srodstvu: oni kao beslovesni misle ono to je telesno, raspaljujui se uivanjima, i odvajajui se od Boga. Oni duu svoju zbog prohteva svlae sa nebesa u provaliju. 43. Mislei na zajedniarenje i optenje sa Boanstvom, slovestan ovek nikada nee zavoleti nita zemaljsko i nisko, nego e mu um biti usredsreen na ono to je nebesko i veno. On [zna] da je volja Boija (kao uzrok svih dobara i izvor venih blaga za ljude) da se ovek spase. 44. Kada naie na nekoga ko se rado prepire i protivi istini i oevidnosti, odustani od prepirke i popusti mu budui da mu je um okamenjen. Jer, kao to loa voda upropauje izvrsna vina, tako i loi razgovori kvare ljude iji ivot i miljenje krase vrline. 45. Kad ulaemo svako staranje i vetinu da bismo izbegli telesnu smrt, utoliko vie moramo da se trudimo da izbegnemo duevnu smrt. Jer, onome ko hoe da se spase nita nije prepreka osim nemara i lenjosti due. 46. Smatramo da su koji ljudi teko shvataju ono to je za njih korisno i ta znae rei o dobru, [u stvari] bolesni. Oni, pak, koji shvataju istinu, ali se ipak bestidno prepiru, imaju umrtvljenu slovesnu [sposobnost]. Njima je nain [ponaanja] postao zverski i oni Boga ne znaju. Njihova dua nije prosveena. 47. Bog je ivotinjske vrste proizveo Slovom Svojim za raznovrsne potrebe. Jedne je stvorio da ljudima poslue za hranu, a druge da im slue. Samog, pak, oveka stvorio je za gledaoca i blagodarnog tumaa Njegovih dela. Stoga, neka se ljudi potrude da ne pomru kao beslovesne zveri, ne videvi i ne pojmivi Boga i dela Njegova. ovek treba da zna da Bog sve moe i da Svemoguem nita nije protivno. On je iz nebia sve to je hteo sazdao i sve tvori Slovom Svojom ljudima na spasenje. 48. Nebeska bia su besmrtna usled dobrote koja u njima postoji. Zemaljska, pak, bia postala su smrtna dobrovoljnom zloom koja u njima postoji i koja se u nerazumnima umnoava lenjou i neznanjem Boga. 49. Smrt za ljude koji je [pravilno] shvataju jeste besmrtnost, dok je za neznalice koji je ne shvataju zaista smrt. Ali, ne treba se bojati te smrti, ve propasti due, tj. neznanja Boga. To je za duu strano.

50. Zlo je [postalo] strast vetastva. Prema tome, nije mogue da postoji telo bez zla. Shvativi to, slovesna dua sa sebe stresa breme vetastva, tj. zla. Oporavivi se od toga bremena, dua poznaje Boga svih, te poinje da gleda na telo kao na neprijatelja i protivnika, vie mu se ne pokoravajui. Tako Bog venava duu koja je pobedila strasti zla i vetastva. 51. Postavi svesna zla, dua ga mrzi kao kakvu najsmradniju zver. Naprotiv, zlo voli onaj koji ga ne shvata. Svog ljubitelja ono zarobljava, drei ga kao sunja. Taj nesrenik i jadnik niti uvia niti shvata ta mu je na korist, ve naprotiv, misli da je zlo neto to ga krasi, te se raduje. 52. istu duu kao dobru Bog obasjava i prosveuje, te um tada razmilja o dobru i raa bogoljubive rei. A od due koja se uprljala zlom, Bog se okree ili, bolje reeno, sama dua se odvaja od Boga, a zli demoni se uvlae u pomisao i navode je na nepodobna dela - na preljubu, ubistva, otimanje, svetotatstvo i tome slino, tj. na demonska dela. 53. Oni koji poznaju Boga ispunjeni su dobrim i blagim mislima, te ele ono to je nebesko, a prenebregavaju ovozemaljsko. Takvi ljudi niti se mnogima dopadaju, niti im se mnogi dopadaju. Usled toga nerazumno mnotvo ne samo da ih mrzi, ve im se i podsmeva. Oni, pak, rado trpe nematinu, znajui da ono to mnogima izgleda zlo za njih predstavlja dobro. Jer, onaj ko ima na umu ono to je nebesko, veruje Bogu i zna da sve to postoji predstavlja tvorevinu Njegove volje, dok onaj ko to ne razume uopte i ne veruje da svet predstvalja delo Boije i da je nastao radi ovekovog spasenja. 54. Ljudi ispunjeni zlom i opijeni neznanjem ne poznaju Boga, niti su trezveni duom. A Bog se umom [poznaje]. On, dakako, nije vidljiv, ali je oigledan u vidljivoj [stvarnosti], kao dua u telu. Kao to je nemogue da telo postoji bez due, tako je nemogue da sve to se vidi i to jeste postoji bez Boga. 55. Zato je stvoren ovek? Zato da, shvativi sve to je Bog stvorio, sagledava i proslavlja Sazdatelja koji je sve stvorio oveka radi. A um koji privlai ljubav Boiju jeste nevidljivo dobro koje Bog zbog blagog ivota daruje dostojnima. 56. Slobodan je onaj ko ne robuje uivanjima, i ko razboritou i celomudrenou gospodari nad svojim telom, sa velikom blagodarnou se zadovoljavajui onim to mu Bog daje, pa makar to bilo i sasvim oskudno. Ako doe do saglasnosti izmeu bogoljubivog uma i due, itavo telo e mirovati, ak i mimo svoje volje. Ukoliko dua ushte, svaki telesni pokret se gasi. 57. Ljudi koji nisu zadovoljni onim to imaju za opstanak, nego streme ka veem, predaju se u ropstvo strastima koje uznemiruju duu i unose u nju pomisli i matarije, po kojima ono to se ima jeste loe. I kao to predugake haljine ometaju takmiare pri tranju, tako i elja za prekomerenim imetkom spreava due da se podvizavaju, pa i da se spasu. 58. Nalazei se negde prinudno, protiv svoje volje, ovek se osea kao kanjenik u zatvoru. Stoga budi zadovoljan onim to jeste da ne bi, budui neblagodaran, neosetno sam sebe kanjavao. Tu postoji jedan jedini put - prenebregavanje ovozemaljskoga. 59. Kao to nam je Bog dao ulo vida da raspoznajemo vidljive stvari, tj. ta je belo i koje je crna boja, tako nam je darovao i slovesnost da moemo da razlikujemo ta je korisno za duu. Odvojivi se, pak, od misli, elja raa uivanje, ne doputajui dui da se spase, niti da se sjedini sa Bogom.

60. Nisu gresi ono to biva po prirodi, ve lukava [dela] koja inimo po proizvoljenju. Nije greh jesti nego jesti bez blagodarnosti [Bogu] i jesti nepristojno i neuzdrano. Jer, jelo slui tome da se telo odri u ivotu, a ne da izaziva bilo kakve rave misli. Isto tako, nije greh bezazleno gledati, nego je greh gledati zavidljivo, gordo i nezasitno. Greh je, dalje, ne sluati mirno, ve gnevno; ne obuzdavati jezik i ne podsticati ga na blagodarenje [Bogu] i na molitvu, nego na ogovaranje; i kada ruke ne slue za vrenje milostinje, ve za ubistva i za pljaku. Tako, svaki na ud grei kada po svom proizvoljenju - a protiv volje Boije - ini zlo umesto dobra. 61. Ako posumnja u to da Bog vidi svaki tvoj postupak, razmisli o tome kako ti, budui ovek i prah, moe odjednom istovremeno da ima u vidu razna mesta i da razmilja o njima. Koliko li tek to vai za Boga koji sve vidi kao zrno goruino i koji sve oivljava i hrani kako hoe. 62. Kada zatvori kuna vrata i ostane u kui sam, znaj da se pored tebe nalazi aneo koga Bog odreuje svakom oveku. Njega Jelini nazivaju kunim demonom. On nikada ne spava i ne moe se prevariti. On je uvek uz tebe, sve vidi i mrak ga ne ometa. Zajedno sa njim i Bog je prisutan na svakome mestu. Ne postoji, naime, nijedno mesto niti bilo kakva tvar, u kojoj nije prisutan Bog kao Onaj koji je od svega vei i koji sve dri u Svojoj ruci. 63. Vojnici uvaju poloenu zakletvu vernosti kesaru zato to ih on hrani. Koliko li tek mi treba da se trudimo da neprestano, neuutnim ustima, blagodarimo i ugaamo Bogu koji je sve sazdao oveka radi? 64. Blagodarnost Bogu i estit ivot jesu plodovi kojima ovek ugaa Bogu. Zemaljski plodovi ne raaju odjednom, ve zahtevaju vreme, kiu i staranje. Na isti nain i ljudski plodovi blistaju tek posle podviga, staranja, vremena, istrajnosti, uzdravanja i strpljenja. Ako li nekim ljudima bude izgledao poboan, Nemoj verovati samome sebi dokle god si u telu, niti smatraj da si iim ugodio Bogu. Znaj da oveku nije lako da se do kraja sauva od greha. 65. Ljudi nita ne smatraju asnijim od rei. Re je tako silna da njome i blagodarenjem sluimo Bogu. Meutim, upotrebljavajui nepotrebne ili pogrdne rei, mi osuujemo duu svoju. Delo neosetljivog oveka je da, dok samovlasno koristi ravu re ili ini lukavo delo, za svoj greh okrivljuje svoje poreklo ili nekog drugog. 66. Ako se staramo da uklonimo svoje telesne mane da nam se ne bi smejali oni koji su pored nas, utoliko vie treba da se svom silom staramo da se iscelimo od duevnih strasti, da ne bismo bili beasni i porugani pred licem Boijim na buduem sudu. Budui samovlasni, moemo, samo ako hoemo, da ne izvrimo rava dela, premda nas i privlae. Moemo, i u naoj je vlasti, da ivimo bogougodno. Niko nikada ne moe da nas protiv nae volje prisili da inimo zlo. Tako se podvizavajui, biemo ljudi dostojni Boga, ivei kao aneli na nebesima. 67. Ako hoe, moe biti rob strastima, i ako hoe, moe biti slobodan i nepodloan strastima. Jer, Bog te je stvorio samovlasnim [slobodnim]. Ko pobedi telesne strasti, venava se nepropadivou. Uostalom, da ne postoje strasti, ne bi postojale ni vrline, a ni venci koje Bog daruje dostojnim ljudima. 68. Due onih koji ne vide ta im je korisno i ne znaju ta je dobro, pate od slepila, a rasuivanje im je pomueno. Stoga njima i ne treba poklanjati panju, da i sami, hteli ne hteli, kao kakvi slepci, nepromiljeno ne bismo dospeli u isto stanje.

69. Ne treba se gneviti na one koji gree - ak ni onda kada njihovi postupci nisu nita drugo do zlodela koja zasluuju kaznu. Duni smo, naprotiv, radi same pravde, da krivce vraamo [na pravi put], pa i da ih, ako zatreba, kanjavamo, bilo lino, bilo preko drugih ljudi. Meutim, nikako ne treba da se na njih gnevimo ili ljutimo. Gnev, naime, dejstvuje samo po strasti, a ne po rasuivanju i po pravdi. Ne treba, opet, ni da prihvatamo postupanje onih koji se [prema krivcima odnose] previe milostivo. U stvari, zli treba da budu kanjeni radi samog dobra i radi pravde, a ne radi vlastite strasti gneva. 70. Jedini bezbedan i neukradivi imetak jeste [imetak] due, tj. vrlinski i bogougodni ivot, bogopoznanje i vrenje dobrih dela. Bogatstvo je, naprotiv, slep vodi i nerazuman savetnik. Upropauje svoju neosetljivu duu onaj ko bogatstvo upotrebljava na zlo i na slasti. 71. Ljudi ne treba da poseduju nita izlino. Ukoliko, pak, imaju vie no to im je potrebno, treba pouzdano da znaju da je sve u ovome ivotu po prirodi propadljivo, otuivo, izgubljivo i lomljivo. Znajui to, ipak, ne smeju da padaju u malodunost zbog onog to se deava u ivotu. 72. Znaj da su telesni bolovi prirodno svojstveni telu, budui da je truleno i vetastveno. Stoga vaspitana dua treba da rado pokazuje uzdrljivost i strpljenje u takvim stradanjima, i nipoto da ne ukoreva Boga zbog toga to je sazdao telo. 73. Oni koji se takmie na olimpijskim [igrama] ne dobijaju venac ako pobede jednog, ili dvojicu, ili trojicu, nego ako pobede sve takmiare. Tako, dakle, i svako ko eli da od Boga bude ovenan, treba da veba duu svoju u celomudrenosti, i to ne samo u odnosu na telesne strasti, nego i odnosu na dobitak, i otimanje i zavist, i hranu, i praznu slavu, i poruge, i ubilake [namere] i ostalo ovakvo. 74. Nemojmo se odluiti za estit i bogoljubiv ivot radi pohvale oveije nego, naprotiv, vrlinski ivot izaberimo radi spasenja due. Jer, svakog dana imamo smrt pred oima naim: sve to je ljudsko neizvesno je. 75. U naoj je vlasti da celomudreno ivimo, ali da se obogatimo ve nije. ta dakle? Zar treba da osudimo svoju duu radi kratkovremenog privida bogatstva, ije sticanje, uostalom, i nije u naoj vlasti, ili - radi elje za bogatstvom? O, zato li bezumno trimo, ne znajui da je smirenoumlje ispred svih vrlina, kao to je ispred svih strasti stomakougaanje i elja za itejskim [stvarima]. 76. Razboriti ljudi treba neprestano da se seaju da emo se, ukoliko u ivotu pretrpimo male i kratkotrajne nevolje, posle smrti naslaivati najveim uivanjem i venom sladou - Stoga borac protiv strasti, koji eli da dobije venac od Boga, ne treba da bude maloduan ako padne i ne treba da oajava, ostajui u padu, ve da ustane i da se opet bori, starajui se da se ovena. I koliko god da se deava da pada, neka se trudi da se die - sve do poslednjeg daha. Telesni podvizi jesu duespasonosna orua vrlina. 77. ivotne muke ine da muevi i dostojni podvinici od Boga dobiju venac. Jer, u ivotu nam valja umrtviti udove u odnosu ne sve itejsko. Mrtvac se, naime, nikad nee brinuti o bilo emu itejskom. 78. Slovesna i podvinika dua ne bi smela odmah da klone i da se uplai zbog strasti kojima je podlegla, da ne bi bila ismejana kao plaljiva. Uznemirena ovozemaljskim brigama i matarijama, dua skree sa dolinog [puta]. Nae duevne vrline nas vode ka venim dobrima, dok dobrovoljna ljudska zloa prouzrokuje paklena muenja.

79. Slovesnog oveka napadaju njegova telesna ula i to pomou duevnih strasti. Ima pet telesnih ula: ulo vida, mirisa, sluha, ukusa i dodira. Preko ovih pet ula bedna dua pada u ropstvo svojih sopstvenih strasti. Postoje etiri duevne strasti: tatina, radost [u telesnom pokoju], gnev i kukaviluk. ovek koji pomou razboritosti i stalnog razmiljanja dobro vojuje u duhovnom boju i savlada i pobedi strasti, vie nee biti napadan, ve e osetiti mir u dui. [Takovoga] Bog ovenava vencem pobednika. 80. Neki od gostiju u ubogim krmama dobijaju postelju za prenoite, a neki u nedostatku postelje moraju da spavaju na podu. Ali, i oni hru u snu kao i oni koji spavaju na postelji. A kada proe no, u zoru ustaju i oni koji su imali postelju i oni koji je nisu imali. [Tada] svi zajedno izlaze iz krme, nosei samo svoj prtljag. Isto se zbiva i sa svim ljudima koji dolaze u ovaj ivot: kako sa onima koji su proiveli umereno, tako i sa onima koji su proiveli u slavi i bogatstvu. Svi odlaze iz ovoga ivota kao iz krme, ne odnosei sa sobom nita od ivotnih uivanja i bogatstva, ve samo dela uinjena u ivotu - bilo dobra, bilo zla. 81. Imajui vlast u rukama, nemoj nikome olako da preti smru, znajui da si i ti po prirodi podloan smrti i da dua svlai telo kao svoju poslednju haljinu. Shvatajui to jasno, postupaj krotko i, inei dobro, stalno blagodari Bogu. Onaj ko nije tedar, u sebi nema [nikakve] vrline. 82. Nemogue je i neostvarivo izbei smrt. To znaju istinski slovesni ljudi te, izvebani u vrlinama i bogoljubivim mislima, smrt prihvataju bez, uzdisanja, straha i plaa, seajui se njene neizbenosti i izbavljenja od ovozemaljskih zala. 83. Ne treba mrzeti one koji su zaboravili dobar i bogougodan nain ivota i koji ne misle u skladu sa pravim i bogougodnim dogmatima. Naprotiv, prema njima treba biti milostiv kao prema [ljudima] obogaljenog rasuivanja i slepog srca i razuma. Prihvativi zlo kao dobro, oni propadaju u neznanju. Ti triput okajani i duom nerazumni [ljudi] ne poznaju Boga. 84. Ne trudi se da mnogima govori rei o pobonosti i estitom ivotu! Ovo ne govorim iz zavisti, ve zato to e, ini mi se, nepromiljenima izgledati smean. Jer, slino se slinome raduje. Takve rei imaju malobrojne, pa ak i sasvim retke sluaoce. Otudaje bolje da uti - osim [u sluaju kad treba rei] o onome to Bog eli radi ovekovog spasenja. 85. Dua sastradava telu, dok telo ne sastradava dui. Tako, kada se telo posee, i dua sastradava, a kada je jako i zdravo - i oseanja due uivaju zajedno sa njim. Meutim, dok se dua premilja, telo se ne premilja. Ono, naprotiv, ostaje po strani, jer premiljanje jeste boleivo oseanje due, kao to su to, uostalom, i neznanje, gordost, neverovanje, lakomost, mrnja, zavist, bes, bezobzirnost, tatina, astoljublje, dvoumljenje, ali i oseanje za dobro. Sve se to deava u dui. 86. Razmiljajui o Bogu, budi poboan, nezavistljiv, dobar, celomudren, krotak, dareljiv po svojim mogunostima, drueljubiv, pomirljiv i tome slino. Jer, neukradivi imetak due jeste ugaanje Bogu pomou slinog, pri emu nikoga ne treba osuivati, niti govoriti: "Taj ovek, koji je sagreio, jeste rav". Bolje je tragati za zlom u sebi i razmatrati svoj sopstveni nain ivota, pitajui se da li je Bogu ugodan. ta nas se tie da li je neko drugi rav? 87. Istinski ovek se stara da bude poboan. A poboan je onaj ko ne eli tue. oveku je, pak, tue sve to je stvoreno. On, dakle, kao obraz Boiji, prezire sve to. ovek postaje obraz Boiji kada ivi ispravno i bogougodno. To, meutim, ne moe da ostvari

ukoliko se ne oslobodi [svega] itejskog. Onaj ko ima bogoljubiv um zna koliku duevnu korist i pobonost raa ovakav ivotni stav. Stoga bogoljubiv ovek nikoga ne kori za ono u emu i sam grei. Takvo dranje je znak due koja se spasava. 88. Oni koji se svom silom upinju da steknu privremeni imetak i, ne marei za smrt niti za gubitak sopstvene due, imaju naklonost ka zlim delima, nisu drugo do bednici koji ne pogaaju ono to im je na korist. Oni ne misle o patnji koju ljudima posle smrti nanosi zlo. 89. Zlo je strast tvari. Bog nije uzronik zla. On je ljudima dao znanje i razumevanje, sposobnost razlikovanja dobra i zla i samovlasnost [slobodu]. Ono, dakle to raa zle strasti jeste ljudski nemar i lakomislenost. Bog ni u kom sluaju nije njihov vinovnik. Demoni su postali zli svojim voljnim izborom, kao uostalom i veina ljudi. 90. ovek koji ivi pobono ne doputa da mu se zlo uvue u duu. Dua, pak, u kojoj nema zla, nalazi se izvan opasnosti i povredivosti. Takve ni drski demon, ni sluajnost ne dre u svojoj vlasti. Njih Bog izbavlja od zala i kao bogopodobne ih uva nepovreene. Ako ga neko pohvali, on e se u sebi nasmejati onima koji ga hvale. Ukoliko ga, pak, neko pokudi, on se nee braniti pred onim koji ga rui, niti e negodovati zbog onoga to se o njemu govori. 91. Zlo prati ovekovu prirodu kao ra bakar i kao prljavtina telo. Ali, kao to majstor nije nainio ru, ni roditelji prljavljtinu, tako ni Bog nije stvorio zlo. On je oveku dao znanje i rasuivanje da bi izbegavao zlo, znajui da mu ono nanosi tetu i mui ga. Gledaj, dakle, paljivo da, naveden demonskim prividom, ne nazove blaenim onoga koga vidi kako u obilju moi i bogatstva ivi sreno. Neka ti odmah smrt izie pred oi, kako nikada ne bi poeleo nita zlo ili itejsko. 92. Bog na je nebeskim biima podario besmrtnost, a zemaljska je sazdao promenjivim. Svemu [ostalom] je darodao ivot i kretanje i sve radi oveka. Stoga nemoj da se zavedi itejskim matarijama, kada ti demon bude u duu ubacivao lukave pomisli, ve smesta pomisli na nebeska dobra, govorei u sebi: "Ako, hou, do mene stoji da pobedim ovaj napad strasti. Meutim, neu pobediti ukoliko budem hteo da ostvarim svoj prohtev". Podvizavaj se, dakle, u ovome, jer ti to moe spasti duu. 93. ivot je jedinstvo i sveza uma, due i tela. Smrt, pak, nije njihov nestanak, ve razdvajanje njihovog znanja. Jer, sve to Bog uva i posle razdvajanja. 94. Um nije dua, ve dar Boiji koji spasava duu. Bogougodan um preduhitruje duu i savetuje je da prezire privremeno, vetastveno i propadljivo, a da ljubi vena, nepropadljiva i nevetastvena dobra. tako ovek ivi u telu, a umom shvata i sagledava ono to je na nebesima i to je oko Boga. Prema tome, bogoljubiv um je dobrotvor i spasenje ovekove due. 95. Naavi se u telu, dua se odmah pomrauje tugom i uivanjem, te propada. Tuga i uivanje su kao ivotni sokovi tela. Bogoljubivi um, meutim, deluje suprotno. On alosti telo, a spasava duu, postupajui kao lekar koji see ili saie [delove] tela. 96. Due koje ne obuzdava slovesnost i kojima ne vlada um putem zadravanja, savlaivanja i usmeravanja njihovih strasti, tj. tuge i uivanja, propadaju kao beslovesne ivotinje. Kod njih strasti za sobom vuku slovesni [deo due], kao to konji [ponekad] savlauju koijaa. 97. Najvea bolest, pogibao i propast za duu jeste nepoznavanje Boga, koji je sve sazdao za oveka i darovao mu um i slovo. Pomou njih on uzlee ka Bogu, sjedinjuje se sa Njime, poima ga i slavi.

98. Dua je u telu, u dui je um, a u umu je slovo. Preko njih se poima i slavi Bog. Preko njih On obesmruje duu, darujui joj nepropadljivost i venu sladost. Bog je, naime, svim stvorenjima darovao bie jedino po Svojoj blagosti. 99. Nemajui u Sebi nikakve zavisti i budui blag, Bog je oveka sazdao kao samovlasnog [slobodnog]. On mu je dao mogunost da mu ugodi, ukoliko eli. ovek ugaa Bogu kad u sebi nema zla. Meu ljudima dobra dela i vrline prepodobne i bogoljubive due zadobijaju pohvalu, a sramna i lukava dela prezir i osudu. Koliko pre e to biti sluaj kod Boga koji svakome oveku eli spasenje. 100. ovek dobija dobro od blagog Boga. Zbog toga ga je Bog i stvorio. Zla, pak, ovek sam navlai na sebe, naime - od sebe i od svoje zloe, pohote i neosetljivosti. 101. Dua je besmrtna i gospodstvena nad telom. Ali, kad je beslovesna [nerazumna], ona robuje telu kroz uivanja, ne shvatajui da joj naslaivanje tela nanosi tetu. Zapavi u neosetljivost i ludost, ona se stara za telesno naslaivanje. 102. Bog je blag, a ovek lukav. Nema niega zlog na nebu, niti iega dobrog na zemlji. Stoga slovesan ovek bira ono to je bolje: poznaje Boga svih, blagodari mu i pesmopoje ga. On se pre smrti gnua tela i ne dozvoljava da se ostvare rava oseanja, znajui njihovu pogubnost i [ravo] dejstvo. 103. Zao ovek voli lakomost, a prezire pravednost, ne mislei na neizvesnost, nepostojanost i kratkotrajnost ivota, niti se seajui nepodmitljivosti i neminovnosti smrti. Starac koji je bestidan i bezuman nije pogodan ni za ta, ve je kao gnjilo drvo. 104. Tek iskusivi tugu, mi oseamo [ta znai] uivanje i radost. Ko nije edan nee slatko piti, niti e slatko jesti ko nije gladan, niti e slatko spavati ko nije veoma pospan. Ko nije najpre tugovao, nee snano osetiti radost. Tako se neemo ni venim dobrima naslaivati ukoliko ne prezremo kratkotrajna. 105. Slovo je sluga uma. Slovo tumai ono to um hoe. 106. Um sagledava sve, pa i ono to je na nebesima. Njega ne pomrauje nita osim greha. istome nita nije neshvatljivo, kao to ni reima nita nije neizrecivo. 107. ovek je telom smrtan, a umom i slovesnou besmrtan. utei misli, a promislivi govori. Jer, u utanju um raa slovo. A blagodarno slovo prineseno Bogu jeste ovekovo spasenje. 108. Ko govori nerazumno nema uma, budui da govori nita ne mislei. Ti, pak, gledaj ta ti je korisno da ini radi spasenja due. 109. Umno i duekorisno slovo je dar Boiji, kao to je re puna brbljanja, re koja traga za razmerama i rastojanjima neba i zemlje ili za veliinom sunca i zvezda - pronalazak oveka koji se uzaludno trudi. [Takav ovek] nadmeno i uzalud trai ono to niemu ne koristi - kao da hoe sitom da zahvati vodu. oveku nije moguno da pronae takve [stvari]. 110. Niko ne vidi nebo, niti moe da razume ono to je na njemu, osim oveka koji se trudi da ivi vrlinskim ivotom, koji razmilja i proslavlja Onoga koji ga [tj. nebo] je sazdao za spasenje i ivot oveka. Jer, takav bogoljubiv ovek sasvim izvesno zna da bez Boga nema niega. Kao neogranien, Bog je svuda i u svemu. 111. Dua [u asu smrti] iz tela izlazi naga, slino kao to ovek izlazi iz majine utrobe. Jedna je pritom ista i svetla, druga ukaljana mrljama sagreenja, a trea je, opet, crna zbog mnogih prestupa. Seajui se i pomiljajui na zla posle smrti, slovesna i bogoljubiva dua ivi pobono da ne bi bila osuena i da ih ne bi dopala. Oni, pak, koji

ne veruju, koji su nerazumni duom, postupaju bezbono i gree, prezirui ono to je sa one [strane]. 112. Iziavi iz tela, [ovek] se nee seati onoga [to je bilo] u telu, kao to se, izaavi iz majine utrobe, vie ne sea [onoga to je bilo] u njoj. 113. Tvoje telo je po izlasku iz majine utrobe postalo bolje i vee. Tako e i ti, izie li iz tela ist i neporoan, postati bolji i nepropadljiv, prebivajui na nebesima. 114. Kao to je nuno da se telo rodi kada se dovri u utrobi, tako je nuno da dua, doavi do granice koju joj je Bog odredio, izie iz tela. 115. Kako si upotrebljavao duu dok je bila u telu, tako e i ona upotrebiti tebe po izlasku iz tela. Onaj, naime, ko je ovde na zemlji obasipao svoje telo dobrima i nasladom, sam je sebi uinio lou uslugu za [stanje] posle smrti. On je kao bezumnik osudio svoju sopstvenu duu. 116. Kao to ne moe da bude othranjeno telo koje iz majine utrobe izie nerazvijeno, tako se ne moe spasti niti sjediniti sa Bogom dua koja izae iz tela pre nego to je kroz estito ivljenje postigla bogopoznanje. 117. Spajajui se sa duom, telo iz mraka utrobe izlazi na dnevnu svetlost. Dua pak, spajajui se sa telom, postaje zatoenica tame tela. Zbog toga treba da mrzimo i obuzdavamo telo kao neprijatelja i protivnika due. Mnoga i slatka jela kod ljudi izazivaju zle strasti, dok uzdranje trbuha smirava strasti i spasava duu. 118. Telesno ulo vida jesu oi, a duevno ulo vida jeste um. I kao to je telo bez oiju slepo, te ne vidi sunce kako obasjava svu zemlju i more, niti moe da uiva u svetlosti, tako je i dua bez blagog uma i estitog ivljenja slepa, te ne poznaje niti slavi Boga, Sazdatelja i Dobrotvora svega, i ne moe dospeti u naslaivanje Njegovom nepropadljivou i venim dobrima. 119. Bezoseajnost i ludost due jeste nepoznavanje Boga. Zlo se raa iz nepoznavanja. Dobro, pak, ljudima biva od poznavanja Boga koje spasava duu. Trezvouman si i poznaje Boga, i um ti je upravljen ka vrlinama ukoliko se trudi da ne postupa po svojim prohtevima. Ukoliko se, pak, upinje da ostvaruje svoje rave prohteve radi uivanja - pijan si od nepoznavanja Boga, i propae poput beslovesnih [ivotinja], ne seajui se zala koja e te snai posle smrti. 120. Promisao je sve ono to se zbiva po nunosti koja je od Boga - kao na pr. svakodnevni izlazak i zalazak sunca i raanje zemaljskih plodova. Tako se i zakonom naziva ono to biva po ljudskoj nunosti. Sve je to postalo radi oveka. 121. Kao blag, sve to ini, Bog ini radi oveka. Sve to ovek ini, bilo dobro ili zlo sebi ini. Da se ne bi udio blagostanju zlih ljudi, [treba da] zna: kao to gradovi izdravaju delate, iako ne hvale njihovo ravo proizvoljenje [naklono ubijanju], ve ih [dre] samo radi kanjavanja dostojnih, tako i Bog zlim ljudima doputa da vladaju kako bi bili kanjeni bezbonici. Kasnije, meutim, On i njih predaje sudu, budui da nanose patnju ljudima ne kao sluitelji Boiji, ve kao robovi sopstvene ravosti. 122. Kad bi idolopoklonici znali i srcem videli ta potuju, ne bi, jadnici, skretali sa puta pobonosti, ve bi, posmatrajui krasotu, poredak i promisao u onome to je Bog uinio i to sada ini, poznali Onoga koji je sve ini radi oveka. 123. Kada je zao i nepravedan, ovek moe i da ubije. Bog, meutim, ne prestaje da daje ivot, ak i nedostojnima. Kao tedar i blag po prirodi, On je ushteo da postane svet i svet je postao. I on postoji radi oveka i radi njegovog spasenja.

124. [Duhovan] ovek je onaj ko je pojmio ta je telo, tj. da je truleno i kratkotrajno. Takav shvata i ta je dua, tj. da je boanstevna, besmrtna, od Boga udahnuta i povezana sa telom radi ovekovog ispitivanja i oboenja. Onaj ko razume ta je dua, ivee ispravno i bogougodno, ne pokoravajui se telu. On e svojim umom gledati Boga i umno sagledavati vena dobra koja Bog daruje dui. 125. Budui svagda blag i tedar, Bog je oveku dao vlast da [bira izmeu] dobra i zla, podarivi mu i znanje kojim moe da, sagledavajui svet i to je u njemu, pozna Onoga koji je sve sazdao oveka radi. Neprepodobnom je, meutim, doputeno da hoe i da ne razume. Doputeno mu je i neverovanje i promaaj [istine] i miljenje suprotno istini. Tolika je ovekova vlast u odnosu na dobro i zlo. 126. Boije opredeljenje je da se dua utoliko vie ispunjava umom ukoliko raste telo, kako bi ovek izmeu dobra i zla izabrao ono to mu je ugodno. Dua, pak, koja ne odabira dobro, nema uma. Prema tome, Sva tela imaju duu, ali se za svaku duu ne kae da ima uma. Bogoljubiv um se nalazi kod celomudrenih, prepodobnih, pravednih, istih, blagih, milostivih i pobonih. Prisustvo uma njima pomae [da se priblie] Bogu. 127. Samo je jedno oveku nemogue - da bude besmrtan. Sjediniti se, pak, sa Bogom, njemu je mogue, samo ukoliko shvati da mu je to mogue. Kada hoe, ovek shvata, veruje i voli Boga, te ivi estito, postajui Njegov sabesednik. 128. Oko posmatra ono to se vidi, a um shvata ono to je nevidljivo. Bogoljubivi um je svetlost due. [ovek] sa bogoljubivim umom ima prosveeno srce. On Boga gleda umom svojim. 129. Onaj ko je dobar, ne [ivi] sramno. Onaj, pak, ko nije dobar, svakako je zao i teloljubiv. Prva ovekova vrlina jeste preziranje tela. Jer, odvajanje od privremenog, propadljivog i vetastvenog (i to proizvoljno, a ne zbog nematine) ini nas naslednicima venih i nepropadljivih dobara. 130. Onaj ko ima uma zna ta je, tj. da je propadljiv ovek. Onaj ko poznaje sebe, poznaje sve i zna da je sve tvorevina Boija, postalo radi ovekovog spasenja. Jer, u ovekovoj vlasti je da sve pojmi i da o svemu ispravno veruje. Takav ovek izvesno zna da oni koji preziru ovozemaljsko ulau najmanji trud, ali od Boga posle smrti dobijaju sladost i veni pokoj. 131. Kao to je telo bez due mrtvo, tako je i dua bez uma nedelatna, te ne moe da nasledi Boga. 132. Bog samo oveka slua. Bog se samo oveku javlja. Ma gde bio, Bog je uvek ovekoljubac i Bog. Jedino je ovek dostojan poklonik Boiji. Bog se radi oveka preobraava. 133. Bog je za oveka stvorio nebo ukraeno zvezdama. Za oveka je i zemlja. Ljudi je obrauju za sebe. Oni koji ne oseaju toliko Boije promiljanje o oveku imaju bezumnu duu. 134. Dobro je poput nebeske [stvarnosti] - ne vidi se. Zlo je poput zemaljske [stvarnosti] - vidi se. Sa dobrom se nita ne moe uporediti. ovek sa umom bira ono to je bolje. Jer, samo je oveku poznat Bog i Njegova stvorenja. 135. Um se pokazuje u dui, a priroda u telu. Um je oboenje due, dok je raspadljivost - priroda tela. Svako telo ima prirodu, ali uma nema u svakoj dui. Stoga se i ne spasava svaka dua. 136. Kao roena, dua je u svetu. Kao neroen, um je iznad sveta. Dua koja razume svet i hoe da se spase, svakoga asa se dri neprestupivog zakona i misli u sebi:

"Sada je [vreme] podviga i ispita". Zato i ne doputa da je preuzme Sudija. [Ona zna] da se dua gubi ili spasava [saglasno svom odnosu prema] sitnom i sramnom uivanju. 137. Bog je na zemlji uspostavio raanje i umiranje, a na nebu promisao i nudu. Sve je postalo radi oveka i njegovog spasenja. Nemajui potrebe ni za kakvim dobrima, Bog je radi ljudi stvorio nebo, zemlju i stihije. Preko njih On im izdano nudi svako naslaivanje u dobrima. 138. Smrtno je podlono besmrtnome. Ali, besmrtno slui smrtnome, tj. stihije oveku, po ovekoljublju i prirodnoj dobroti Sazdatelja Boga. 139. Siromah koji ne moe da nakodi drugima ne smatra se pobonim (na delu). Onaj, pak, ko moe da nakodi, ali svoju mo ne koristi na zlo, ve zbog pobonosti pred Bogom tedi slabije od sebe, zadobija dobre nagrade i ovde i po smrti. 140. Po ovekoljublju Boga koji nas je sazdao, ljudima na raspolaganju stoji mnotvo puteva ka spasenju, koji due vraaju [Bogu] i uzvode ih na nebesa. Due ljudske za vrlinu dobijaju nagrade, a za sagreenja kazne. 141. Sin je u Ocu, Duh u Sinu, a Otac u obojici. Verom ovek poznaje sve nevidljivo i duhovno. Vera je dobrovoljni pristanak due. 142. Potrebe ili okolnosti katkada primoravaju ljude da plivaju i po najveim rekama. Oni koji su [u takvim prilikama] trezni - spasavaju se. ak i ako se budu borili protiv silnih valova koji su gotovi da ih progutaju, spae se im se dohvate bilo ega to raste na obalama. Budu li, meutim, pijani, ak i da su po hiljadu puta do krajnosti izuili [vetinu] plivanja, vino e ih nadvladati, te e se nai ispod talasa i nestati iz [broja] ivih. Isto tako e i dua koja zapadne meu silne valove ivota koji je odvlae u dubinu i prete da je potope, biti privuena telesnim uivanjem kao valovovima koji e je odvui u dubinu propasti, ukoliko se ne otrezni od zla to je u vetastvu i ne pozna sebe, odnosno ne shvati da je boanstvena i besmrtna, privezana za kratkotrajno, mnogostradalno i smrtno vetastvo tela radi ispitivanja. Sama sebe prezirui, i duhovnim neznanjem se opijajui, te sama sebe ne shvatajui, ona propada, naavi se izvan [broja] onih koji se spasavaju. Telo nas, poput reke, mnogo puta uvlai u neprilina uivanja. 143. Drei se nepomino svog dobrog proizvoljenja, slovesna dua svoj razdraajni i elateljni [deo] obuzdava kao konja. Pobeujui, suzbijajui i savlaujui svoje beslovesne strasti, ona se ovenava i udostojava prebivanja na nebesima. To je nagrada za pobedu i napore koju joj dodeljuje Bog koji ju je sazdao. 144. Videi sreu zlih i blagostanje nedostojnih i predoavajui sebi njihovo uivanje u ovome ivotu, istinski slovesna dua se, za razliku od nerazumnih, ne uznemirava. Jer, ona jasno zna i nepostojanost sree, i neizvesnost ivljenja, i kratkotrajnost ivota, i nepotkupljivost Boijeg suda. Takva dua veruje da Bog nee prevideti da joj prui potrebnu hranu. 145. ivot tela i uivanje u velikom bogatstvu i u moi ovog ivota - smrt je za duu, dok trud, trpljenje, oskudica praena blagodarnou i smrt tela predstavljaju ivot i venu sladost due. 146. Prezirui vetastvenu tvar i kratkotrajni ivot, slovesna dua izabira nebesku sladost i veni ivot. Ona ga i dobija od Boga zbog estitog ivljenja. 147. Oni koji nose blatom ukaljanu odeu, uprljae i haljinu onoga koga se dotaknu. Na isti e nain oni sa zlim proizvoljenjem i neispravnim ivotom, govorei neprilino preko sluha kao kakvim blatom kaljati duu jednostavnih ljudi sa kojima dolaze u dodir.

148. Poetak greha je elja [pohota]. Zbog nje propada slovesna dua. Poetak, pak, spasenja i Carstva nebeskog za duu jeste ljubav. 149. Kao to zanemaren bakar, bez potrebnog odravanja, usled dugotrajnog nekorienja i zaputenosti, sasvim zara i postaje neupotrebljiv i ruan, tako i zaputenu duu (koja se ne brine o estitom ivljenju i obraanju k Bogu, ve se kroz rava dela odvaja od pokrova Boijeg) izjeda zlo koje nastaje u vetastvu tela od lenjosti, inei je runom i neprikladnom za spasenje. 150. Bog je blag, bestrasan i nepromenjiv. U pravu je i [poseduje] istinu onaj ko misli da se Bog ne menja. On, meutim, moe biti u nedoumici zbog toga [to se kae] da se Bog raduje dobrima, a odvraa od zlih, to se gnevi na grenike, a miluje one koji se ispravljaju [Njemu] treba rei da se Bog ne raduje i ne gnevi (radost i tuga, naime, predstavljaju neko stradanje). Njemu se ni darovima ne moe ugoditi, jer bi [to znailo] da je savladan uivanjem. Nije ispravno na osnovu ljudskih stvari zakljuivati da Boanstvo postupa dobro ili ravo. Bog je blag i samo koristi ljudima. On nikada nikome ne kodi, ve je uvek isti. Mi, pak, ili smo dobri i sjedinjujemo se sa Bogom zbog slinosti sa Njime, ili postajemo zli i odvajamo se od Njega zbog neslinosti. ivei po vrlini, mi imamo [obraz] Boiji. Prozlivi se, pak, inimo da On postaje na neprijatelj, iako se On ne gnevi ni za to. Nai gresi ne doputaju da nas Bog iznutra, u nama samima, prosveuje, ve nas vezuju za muitelje demone. Zadobivi razreenje od grehova kroz molitve i dobroinstva, mi ne pridobijamo i ne menjamo Boga, ve se svojim postupcima i svojim obraanjem ka Boanstvu isceljujemo od zloe, i ve se opet naslaujemo Boijom dobrotom. Prema tome, rei da se Bog okree od zlih, isto je to i rei da se sunce skriva od onih koji su lieni vida. 151. Pobona dua poznaje Boga svih. Jer, pobonost nije nita drugo do vrenje volje Boije. To i jeste bogopoznanje, tj. kada je [ovek] bez zavisti, celomudren, krotak, dareljiv prema mogunostima, druevan, kada izbegava prepiranja i, uopte, kada se [dri] svega to je ugodno volji Boijoj. 152. Poznanje Boga i strah Boiji jeste isceljenje od strasti vetastva. U dui koja je ispunjena nepoznavanjem Boga strasti ostaju neisceljene. Zbog okorelosti u zlu ona trune kao od kakvog dugotrajnog ira. Bog nije vinovnik [takvog stanja] budui da je ljudima darovao rasuivanje i znanje. 153. Po svojoj dobroti Bog je oveka ispunio rasuivanjem i znanjem, starajui se da ga oisti od strasti i dobrovoljno izabranog zla, i elei da njegovu smrtnost preobrati u besmrtnost. 154. Um koji se nalazi u istoj i bogoljubivoj dui zaista vidi neroenoga, nesagledivoga, neizrecivoga Boga, jedinoga istoga za one koji su istog srca. 155. ovekov venac nepropadljivosti, vrlina i spasenje jeste u tome da blagoduno i blagodarno podnosi ono to ga zadesi. Ogromna je pomo dui kada ovek vlada gnevom, jezikom, trbuhom i uivanjem. 156. Promisao Boiji odrava svet. Nema ni jednoga mesta koje on ne obuhvata. Promisao je samodelatno Slovo Boije koje obrazuje vetastvo to dolazi na svet, i koje je Tvorac i Ureditelj svega to nastaje. I nije mogue da tvar bude ukraena bez razluujue sile Slova (Logosa), koji i jeste Obraz, Um, Premudrost i Promisao Boiji. 157. elja [koja se raa] iz priseanja jeste koren strasti koje su srodne sa tamom. Istrajavajui u priseanju koje raa pohotu, dua ne zna za sebe, zaboravljajui da ju je

Bog udahnuo [u oveka]. Ne raunajui na ono to je posle smrti ona, bezumna, hrliu greh. 158. Najvea i neizleiva bolest za duu jeste bezbonitvo i slavoljublje. Pohota za zlom predstavlja nedostatak dobra. [ovek] je blag kada izobilno ini sve to je dobro, to je ugodno Bogu svih. 159. Samo je ovek sposoban da primi Boga. On je jedino ivo bie sa kojim Bog razgovara - nou preko snova, a danju preko uma. On ljudima koji su ga dostojni svakojako predskazuje i nagovetava budua dobra. 160. Nita nije teko onome koji veruje i koji hoe da pozna Boga. eli li, pak, i da ga sagleda - gledaj na ureenost i promiljanje o svemu to je nastalo i to se zbiva Slovom Njegovom. Sve je oveka radi. 161. Svetim se naziva onaj ko je ist od zla i greha. Najvei uspeh due jeste odsustvo zla u oveku. To je Bogu ugodno. 162. Imenom se oznaava jedan od mnogih. Stoga je besmisleno misliti da Bog, koji je jedan i jedini, ima drugo ime. [Re] Bog oznaava Bespoetnoga, koji je sve sazdao za oveka. 163. Zla dela koja primeti u sebi odsecaj od due svoje, sa iekivanjem dobrih dela. Jer, Bog je pravedan i ovekoljubiv. 164. Boga poznaje i poznat je Bogu ovek koji se svagda stara da je svagda pored Boga. ovek postaje neodvojiv od Boga kada je dobar u svemu i kada se uzdrava od svakog uivanja, i to ne zato to nema sredstva da ga sebi pruti, ve po sopstvenoj volji i uzdranju. 165. ini dobro onome ko ti nanosi nepravdu i Bog e ti biti prijatelj. Ni pred kim ne klevetaj neprijatelja svoga! Vebaj su u ljubavi, celomudrenosti, trpljenju, uzdranju i slinome. Poznanje Boga se sastoji u sledovanju Bogu putem smirenoumlja i drugih slinih [vrlina]. Takva dela su svojstvena umnoj dui, a ne bilo kome. 166. Ovo poglavlje napisah da se upute prostoduni, zbog toga to se neki neastivo usuuju da govore da biljke i povre imaju duu. Biljke imaju prirodni ivot, ali ne i duu. ovek se naziva slovesnim ivim biem, jer ima um i jer je prijemiv za znanje. Druga iva bia na zemlji i u vazduhu imaju glas, jer imaju duh i duu. Sve to raste i smenjuje se jeste ivo, jer ivi i raste, ali ne znai i da ima duu. Meu ivim biima razlikujemo etiri vrste. Prva su besmrtna iva bia koja imaju duu, tj. aneli. Druga, tj. ljudi - imaju um i duu i duh. Trea, tj. ivotinje - imaju dah i duu. A etvrta, tj. biljke - imaju samo ivot. ivot biljaka je ivot bez due, duha, uma i besmrtnosti. Ni druga bia ne mogu postojati bez ivota. Svaka, pak, ljudska dua uvek je pokretljiva i prelazi sa jednog mesta na drugo. 167. Ukoliko prihvati matanje o nekom uivanju, uvaj se i pazi da te ne obuzme odmah. Odstranivi ga na kratko, priseti se smrti i pomisli kako je bolje da bude svestan da si pobedio tu obmanu uivanja. 168. Kao to pri roenju postoji stradanje, (naime, sve to poinje da ivi jeste propadljivo), tako i u stradanju ima zla. Ali, nemoj rei da Bog nije mogao da odsee zlo. Tako govore neosetljivi i ludi ljudi. Nije ni bilo potrebno da Bog odsee vetastvo, poto spomenuta stradanja jesu stradanja vetastva. Bog je, meutim, [gledajui] na korist, od ljudi odsekao zlo, podarivi im um, nauku, znanje i raspoznavanje. Tako mi moemo da beimo od zla, znajui da nam nanosi tetu. Bezuman ovek ide za zlom i dii se njime.

On se otima kao ovek koji se upleo u mreu, ali nikada ne moe da pogleda navie, da ugleda i pozna Boga, koji je sve sazdao za ovekovo spasenje i oboenje. 169. Smrtna bia zavide budui da predoseaju smrt. Budui dobro, besmrtnost pripada prepodobnoj dui, a smrtnost, budui zlo, sustie bezumnu i okajanu duu. 170. Sa blagodarnou [Bogu] legavi na svoju postelju, pomisli na sva dobroinstva Boija i na toliko promiljanje Njegovo, pa e se, ispunjen dobrim mislima, jo vema radovati. Tvoj telesni san e se pretvoriti u trezvljenje due, sklapanje tvojih oiju preobrazie se u istinsko vienje Boga, a tvoje utanje, bremenito dobrom, progovorie tako to e se, uz uzdiue oseanje, iz sve tvoje due i snage uzneti slavljenje Boga svih. Sama blagodarnost oveka u kome nema zla, ugodnija je Bogu od bilo kakve skupocene rtve. Njemu slava u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI III USTAV OTELNIKOG IVOTA sadraj 1. Predajem ova pravila, koja je kroz moja usta izrekao Gospod, za one koji ele da uzmu teko igo otelnitva. Oni treba da se povinuju ovim zapovestima. Onaj, pak, koji narui makar jednu od njih nazvae se najmanji u Carstvu nebeskom (Mt.5.19). I Spoljanje dranje i spoljanji poredak ivota a) Udaljavanje od sveta i od saivota sa ljudima 2. Ko hoe da se spase (u obrazu ivota van ovoga sveta) neka ne ostaje u domu svome i neka ne ivi u gradu u kome je greio. Isto tako on ne treba da poseuje svoje roditelje i roake po telu, budui da je to tetno po duu i naruava plodove ivota. 3. Ne vraaj se u grad u kome si nekad greio Bogu. 4. Ne idi da vidi kako ive tvoji srodnici, niti im dozvoljavaj da dolaze da vide kako ti ivi. Uopte, nemoj se viati sa njima. b) Izbor pustinjoiteljstva 5. Duhovni oci nai tvrde da je pustinja najprikladnije mesto za razmiljanje o smrti i najpodesnije sklonite od svetskih stvari koje pruaju pokoj telu. 6. Onaj ko ivi u pustinji i bezmolstvuje, izbavljen je od tri borbe: od borbe [koja dolazi preko] ula sluha, od borbe [koja dolazi] preko jezika i od borbe [koja dolazi] od vienja onoga to moe da rani srce. 7. uvaj se da te ne obmane pomisao da je pustinja mesto hladovine [tj. nemarnosti]. v) Kelijsna usamljenost 8. Udaljivii se od svetske guve, usami se, pa e postati stranac. Za tebe e sedenje u keliji biti jednako putovanju u tuu zemlju. 9. Kuda god da izie, postaraj se da se to pre vrati u svoje usamljenitvo kako bi se predao svojim molitvama. 10. Kad poe na etvu, [tj. na neki posao], ne zadravaj se dugo, ve se to pre vraaj u svoju samou.

11. Pri poseti brata, nemoj se dugo zadravati u njegovoj keliji. g) Kelijna zanimanja i poredak 12. Boravei u svojoj keliji bavi se sa ova tri zanimanja: rukodeljem, itanjem Psalama i molitvom. 13. Prebivajui u keliji bavi se itanjem Pisma, molitvom Bogu i rukodeljem. 14. Svakog dana posti do 9. asa[1], izuzev subotom i nedeljom. Kada nastane 9. as ui u svoju unutranju odaju i pre jela satvori svoju molitvu. Posle jela naizmenino malo itaj, malo se moli. d) Molitvoslovlja i kolenopreklonjenja 15. Vri molitve u odreene asove i ne proputaj ni jednu, da ne bi dao odgovor za to. 16. Vri svoju nonu molitvu pre nego to poe u crkvu. 17. (Svagda) se moli u svojoj keliji pre nego to poe u crkvu. 18. (Uopte), pre i posle molitve s bratijom svagda se moli u svojoj keliji. Nikada se ne lenji da to ini. 19. Poee padaj na kolena i nemoj se lenjiti da to ini, da ne bi umro zlom smru. 20. Kad se moli, ne budi lenj, jer molitva lenjivca jeste praznoslovlje. 21. Na molitvi i seanju na Boga, saglasno zavetu monatva i znaenju svog odela, budi kao ptica koja lako i visoko uzlee. ) itanje i bogorazmiljanje 22. Budi prieljan u itanju Pisma. To e te istrgnuti od neistote (tj. razagnati neiste pomisli). 23. Boije milosre e biti sa tobom ukoliko se sa usrem bude zanimao itanjem Pisma i ispunjavanjem zapovesti. 24. Razmiljaj o delima Boijim i ne lenji se za molitvu. 25. Monah koji sedi u svojoj keliji zatvorenih usta, a ne sea se Boga, lii na razvaljenu kuu van varoi koja je svagda puna neistote. Svako ko pomisli da iznese ubre iz svoje kue, [bez razmiljanja] ga tamo odnosi. (To jest: on uti ustima, a umom mata. On poputa ravim pomislima i zanosi se srcem - to je sve grehovno ubre koje demoni bacaju u duu). e) Rukodelje i trud uopte 26. Telo treba savlaivati i zamarati dugim trudom. 27. Odredi sebi neki umereni trud u keliji, pa e ti srce biti smireno. 28. Prinuavaj sebe na trud rukodelja, da bi se u tebe uselio strah Boiji. 29. Budi priljean na trudu rukodelja, pa e na tebe sii strah Boiji. 30. Sedei u keliji, prioni na rukodelje, a ime Gospodnje ne putaj od sebe, nego ga neprestano dri u umu svome. Pouavaj se u tom imenu u srcu svome i hvali ga jezikom svojim, govorei: Gospode moj, Isuse Hriste, pomiluj me, ili: Gospode moj, Isuse Hriste, pomiluj me, poalji mi pomo Svoju, ili: Hvalim Te, Gospode moj, Isuse Hriste. ) Hrana

31. Jedno (i isto vreme) odredi (za hranu i obeduj) radi potkrepljenja tela svoga, a ne radi naslade. 32. Upotrebljavaj najprostiju i najjeftiniju hranu. 33. Hleb svoj jedi u bezmolviju i sa uzdranjem, pazei da tvoje sedenje (za stolom) bude skromno. 34. Nemoj jesti do sitosti. 35. Nemoj biti gramziv i lakom na jelo da se u tebi ne bi obnovili preanji gresi. 36. U sredu i petak nemoj razreavati posta[2] 37. Meso uopte nemoj jesti. 38. Ne prilazi mestu gde se toi vino. 39. Na sabore i gozbe (tj. opte trpeze) se ne uri. 40. Ako doe na mesto gde je pripremljenja opta trpeza, jedi umereno i prinesi blagodarnost Bogu. 41. Vina ne pij vie od tri ae, izuzev prilikom velike bolesti. 42. Nemoj odmah pruati ruku prema onome to se stavi pred tebe. 43. Ukoliko si mlad, nemoj pruati ruke pre drugih, jer to nije skromno. z)San 44. Spavaj malo i odmereno, pa e te aneli posetiti. 45. Kad si zdrav, ne skidaj svoj pojas [za vreme sna]. 46. Kad legne, ne stavljaj ruke unutra (meu noge) da ne bi i ne znajui greio. i)Odea 47. Dan i no budi u svom kukulju i u mantiji i u svoj odei svojoj kao okovan i zatvoren. 48. Ne oblai haljinu kojom bi se mogao ponositi i hvaliti. 49. uvaj svoju odeu da se na dan suda ne bi naao nag meu drugima[3] j) Glavna crta imetka treba da je - siromatvo 50. Ne stii nita preko onoga to ti je potrebno. 51. Siromatvo monaha je umerenost u svemu ili takvo stanje u kome si zadovoljan sa malim. 52. Vie voli ukoravanje nego potovanje, umor tela nego odmor, i nedostatak (potrebnih) stvari nego izobilje. k) Crkveno bogosluenje 53. Crkvene dunosti (tj. brigu o crkvi i bogosluenju) treba poveravati vernom oveku koji se boji Boga. 54. Nemoj se lenjiti da im udari zvono odmah ide u crkvu. 55. Ne ostavljaj bogosluenje, da se ne bi saplitao i pao u zamku. 56. U crkvi nikako ne govori. 57. Nemoj biti u crkvi kao na mestu gde se sabira mnogo naroda (da ti u dui ne bi bila smutnja i gomila pomisli). 58. U crkvi ne sahranjuj svog mrtvaca (tj. ne brini se o tome kako e urediti svoje zemaljske poslove).. l) Meusobni odnosi

aa) Prvo i glavno - odnos prema avi, duhovnom ocu, prema starcima i uopte prema iskusnim 59. Nikakav posao ne poinji, ma kakav bio, dok se ne posavetuje sa avom manastira. 60. Pred avom i pred veima od sebe ne govori mnogo. 61. Stalno dri u srcu svome da treba da slua oca svog, pa e se u tebe useliti strah Boiji. 62. Savrenstvo tvog podviga sastoji se u poslunosti. Blago oveku koji od mladosti svoje nosi breme Gospodnje, slui i povinuje se. 63. Nemoj biti neposluan, inae e postati orue i sasud svih zala i nepravdi. 64. Sa smirenjem i plaem moli oca svoga da te naui onome to jo ne zna, pa se nee postideti. 65. Svagda se seaj onoga, koji te napaja dobrim uenjem. Postaraj se da od njega sazna ivotvorne zapovesti, pa e blagouspeno provoditi ivot svoj po volji Gospoda, kao to je iapisano kod blaenog apostola Pavla: Ovo prouavaj, u ovome stoj, da se napredak tvoj pokae u svemu (1.Tim.4,15). 66. Ako si iskreno sagnuo vrat svoj pod breme poslunosti, onda paljivo sluaj to ti se govori, a zatim savesno izvruj ono to ti je zapoveeno. 67. Nemoj od svog duhovnog oca sakrivati greh koji si uinio. 68. Svakodnevno se ui dobroj naravstvenosti od svojih starijih. 69. Svoje duhovne oce voli vie nego roditelje po telu zato to se oni staraju o tebi Boga radi. 70. ivi tako da bi oce manastira, koji su te duhovno rodili, obradovao zbog svoje slave u saboru svetih. 71. Brini o tome da blagoslov manastirskih staraca poiva na tebi. 72. Ne otkrivaj svima pomisli svoje, nego samo onima koji mogu izleiti tvoju duu. 73. Nemoj svima otkrivati svoje misli, da ne bi sablaznio svoga brata. 74. Prema svkome budi prijateljski raspoloen, ali neka ti ne bude svako savetnik. bb) Uzajamni odnos 75. Staraj se da doe do toga da te svi ljudi blagosiljaju. 76. Budi tuan sa svojim bratom i ukai mu sauee [u bolu]. 77. Ako te brat zamoli da mu pomogne, radi sa njim itav taj dan. 78. One, sa kojima se drui najpre oprobaj i ispitaj kakvi su. Nemoj se svima poveravati, jer je svet pun lukavstva. Izaberi sebi jednoga brata koji se boji Gospoda, pa se sa njim drui kao sa bratom. A najbolje e biti, ako se prilepi uz Boga kao sin uz oca, jer su se svi ljudi, sa malim izuzetkom, predali lukavstvu. Zemlja je puna sujete, nevolje i skorbi. vv) Odnos starijih prema ostalima 79. Ako si prestao da slui grehu, onda govori u ime Gospodnje, pouavajui one radi kojih se huli ime Njegovo. Poto su oni mrtvi i odseeni od ivoga Boga, postaraj se da ostave svoja mrtva dela i da se udostoje da steknu [venu] slavu. 80. Izobliavaj i (popravljaj) netedimice svoja (duhovna) eda, jer e se od tebe traiti odgovor za njihovu osudu (tj. ukoliko se pokau dostojni osude na Stranom sudu). 81. Karaj ne tedei, ali sa strahom Boijim. Ne gledaj na lice i odluuj reima istine. 82. Ako koji brat doe i otkrije ti svoje misli, pazi da ih nikome ne pria, nego se moli za sebe i za njega, da vas Gospod obojicu spase. 83. Ne odbacuj onoga koji ite veru u Hrista.

84. Ne govori pouke onome ko ih ne prima. 85. Ne postavljaj drugome pravilo koje ti sam na delu ve nisi ispunio. 86. Krajnje je runo preporuivati drugome neto to sam ne ispunjava. Od tuih dela, naime, nemamo koristi. gt) Odnos prema bolesnima 87. Ustajui izjutra svakog dana, pobrini se za bolne kojih ima meu vama. 88. Poseuj bolesnike i njihove sudove napuni vodom. 89. Sve to moe, sve to ti je suvino, podaj bolesnima u manastiru. 90. Ako te ava odredi da poslui bolesnima, potrudi se od sveg srca, pa e od Boga dobiti dvojaku nagradu, tj. za poslunost koja je izvrena sa ljubavlju. dd) Odnos prema strancima 91. Ako ti kakav brat doe u posetu, ak i u nevreme, primi ga radosno kako bi on zablagodario Bogu i kako se ne bi uvredio. 92. Ako ti ma koji brat doe u posetu, u svemu se smiri pred njim, pokai raspoloenje prema njemu Gospoda radi i boj se da se ne uznese gordou. 93. Izgled tvog lica treba da je tuan, osim kad ti dou braa - putnici. Tada uzmi na sebe radostan izgled. lj) Uzajamno optenje 94. Budi skroman u svim svojim delatnostima. 95. U svemu ponaanju tvome meu drugima dri se kao siromah: ne uznosi se kad s kim razgovara, niti kada peva himnu ili hvalebnu pesmu Bogu. Kada se nae u drutvu, rei tvoje neka su proste. 96. Sa deakom i mladiem nemoj razgovarati, niti se druiti. Takve ne primaj u zajedniki ivot da ne bi avolu dao mesta. 97. Sa deakom uopte nemoj razgovarati, jer e ti biti na saplitanje. 98. Nemoj uzimati za ruku brata koji stoji pored tebe, niti se dotii njegovih obraza, bilo da je stariji ili mlai od tebe. 99. Svim silama udaljavaj se od ljudi koji oskudevaju u razumu i u savetu. 100. Ako voli spokojan ivot, ne ulazi u krug ljudi koji se brinu samo o sujetnim [stvarima]. Ako se sluajno nae u njihovom drutvu, dri sebe kao da te i nema meu njima. m) Razgovor i uopte, upotreba jezika 101. Ne poviuj (ne putaj) glas (tj. uti u keliji), izuzev u molitvama koje su ustavom naznaene. 102. uvaj se prepirki jezikom (obuzdavaj jezik). 103. Ne govori mnogo da se od tebe ne bi udaljio Duh Boiji. 104. Veliko delo je biti utljiv, ugledajui se na Gospoda, koji je utao pred Irodom bez obzira na njegovo zvanje. 105. Kada se sastane sa vernima koji su ti slini, vie sluaj i pazi ta budu govorili sa gotovou da ispuni ono to je spasonosno. To e biti mnogo bolje, nego da se i sam uplee u razgovor. 106. Kad ode u posetu kod nekoga, neka strah Boiji bude u srcu tvome i uvaj usta svoja da bi se spokojan vratio keliji svojoj.

107. Mudar ovek dobro zna kako e sobom vladati. On ne hita da govori, nego dobro meri kada treba govoriti a kada sluati. Naprotiv, neuk ovek ne uva tajnu, ne upravlja [jezikom] i ne zauzdava jezik. 108. Kad si meu braom, ne govori suvie. Tvoja pitanja neka budu kratka i [izgovorena] sa smirenjem. 109. Rei tvoje neka su blage i poune. Seaj se da od govora dolazi ili slava ili sramota. 110. Ne govori razdraljivo, nego neka rei tvoje budu [obuene] u mudrost i u razum, kao uostalom i tvoje utanje. Neka su ti ugled mudri oci nai, ije rei behu pune mudrosti i razuma, isto kao i njihovo utanje. 111. Jezik tvoj neka je potinjen razumu, jer su rei protivne razumu isto to i bodljikavi iljci i igle. 112. Kloni se lai, inae e ona od tebe odagnati strah Boiji. 113. Usta tvoja neka uvek govore samo istinu. 114. Neka predmet tvojih razgovora budu dobroinstva Svevinjeg Boga. Time e postati dostojan da od Njega primi jo vea dobra. 115. Ne raspituj se o zlim delima, ve svoju panju dri daleko od njih. 116. Ne pokrei prazne razgovore i one koji ih vode izbegavaj kako ti dua ne bi primila zlo. 117. Preziri puste razgovore o svemu to je svetsko. 118. Uzdravaj se to vie moe od ale i zabavnih rei. 119. Ne vii i ne govori suvie jako i brzo, jer je pisano: "Ko mnogo govori nee izbei greha" (Knj. prop. 10,14). 120. Ne budi uporan i ne namei svoje rei, da u tebe ne bi ulo zlo (zloa i prepiranje). 121. Ne kuni se ni u nesumnjivoj, a kamoli u sumnjivoj stvari. n) U sluaju putovanja 122. Kad te potreba natera da ide u grad, nemoj ii sam. 123. Kad ide po vodu ili putuje itaj (Psalme na pamet) i razmiljaj. 124. Idui na put sa bratijom, unekoliko se odvoji od njih da bi odrao utanje. 125. Idui putem ne okrei se desno i levo, ve sa panjom prebiraj Psalme svoje i umom se moli Bogu. Nemoj se bratimiti sa stanovnicima mesta u kom se zatekne. 126. U gomilu svetskih ljudi ne idi, ali nemoj ni fariseje podraavati, jer oni sve injahu samo da se istaknu. 127. eni ne dozvoljavaj da ti se priblii. Ne dozvoli joj da ue u tvoju sobu, jer za njom ide bura pomisli. 128. Sa enom nemoj nikada jesti, i sa deakom se ne drui. 129. Kada se javi potreba da negde noeva, pazi da se ne pokrije sa nekim drugim pod jednim pokrivaem. 130. Ne lei na jednu rogou sa mlaim od sebe. 131. Ne leite po dvoje na jednu rogou, osim u sluaju krajnje potrebe, pa makar se radilo i o tvome ocu ili bratu. Pa i tada sa velikim strahom. 132. U manastirskim gostionicama ne sedi dugo.

II Ustrojstvo unutranjeg ivota

a) Ishodno naelo ivota - revnost 133. Budi revnostan u sticanju vrlina, da se inae ne bi navikao na nemarnost. 134. uvaj se da ne ohladni u ljubavi prema Bogu. 135. Ne odstupaj od dobrih dela koja si zapoeo. 136. Ne svraaj sa puta svog usamljenitva. 137. Ne ostavljaj napore koje nosi radi vrline da ne bi postao lenjiv i nemaran i da ne bi pogreio u poslednji as, nego ljubi Gospoda do samog kraja, te e stei milost. 138. Kao to ruevine van grada slue svima za [bacanje] smrdljive neistote, tako i dua onoga koji lenjivo i mlitavo prohodi usamljeniki ivot biva smetlite svih strasti i grehovne neistote. b) Pravilo ivota - volja Boija u zapovestima 139. Ako si se doista predao Bogu, izvruj sve Njegove zapovesti i sve to ti se nareuje vri marljivo, nita ne izostavljajui. Jer, ako neto bude proputao, nee ti se oprostiti preanji gresi tvoji. Ako se, pak, tvrdo rei da sve izvruje (do polaganja ivota) budi uveren da su svi preanji gresi tvoji ve oproteni. 140. Tvoje misli treba neprestano da se bave zapovestima Gospodnjim, oko ijeg izvravanja treba svim silama da se postara. Ni jednu ne treba da ostavlja da ti se dua ne bi pretvorila u smetlite svih neistota. 141. Ako si poeo neki posao pa vidi da nije po volji Boijoj, odmah ga napusti. v) Cilj - slava Boija 142. Neprekidno se staraj da se (preko tebe) proslavlja Otac tvoj koji je na nebesima (Mt.5,16). g) Podsetnici - podsticaji i podstrekai revnosti aa) O zavetu i prvobitnom aru 143. Ne odstupaj od Boga radi trulenih stvari, nego se seaj ta si obeao kada je u tebi plamteo ar stremljenja ka bogougaanju. 144. Staraj se da ne zaboravlja znaenje svoje odee koju si obukao spoetka. Seti se suza svog pokajanja koje si tada prolio i brzo odskoi od (loih) pomisli koje te tajno potkradaju, kako njima ne bi bio uvuen i u sama dela. 145. Neprestano i iskreno se kaj i ni na minutu se nemoj predati nemarnosti i lenjosti. bb) O primernim revniteljima 146. Ne ugledaj se na one koji su slabiji od tebe, ve na one koji su bolji od tebe. 147. Neka ti budu obrazac i primer oni koji ljube Boga od svega srca svog i stalno ine dobra dela. Nemoj se stideti da ih pita za ivotni savet budui da su savreni u vrlinama. 148. Uklanjaj se od svetskih ljudi, koji svetski misle i govore samo o zemaljskih stvarima. vv) O obeanim dobrima 149. Ukoliko ispunjava sve (zapoveeno), dobie naslee koje oko nije videlo, o kome uho nije ulo i na koje srce ljudsko nije pomiljalo (1.Kor.2,9). 150. Upotrebi svetlost poznanja da se udostoji roda pravednih, dok jo ima vremena. gg) O smrti i Sudu

151. Seti se da je mladost tvoja prola (da su se snage istroile), a da su nemoi porasle i da je ve blizu vreme tvog ishoda, kada e imati da da odgovor za sva svoja dela. Znaj da tamo ni brat nee moi brata da otkupi, ni otac da izbavi sina. 152. Svagda se seaj izlaska iz tela i ne isputaj misao o venoj osudi. Ukoliko bude tako postupao, nee nikada sagreiti. 153. Misli u samom sebi i govori: "Moe biti da e mi ovaj dan biti poslednji u ovom svetu", i nikada nee sagreiti pred Bogom. 154. Za svaki dan pretpostavljaj da ti je poslednji u ovom svetu, pa e se sauvati od grehova. 155. Svoju keliju pretvori u tamnicu, pomiljajui da je za tebe ve sve zavreno i da e ve udariti as tvog odreenja od ovog sveta. 156. Pazi na sebe da ne bi bio odbaen u buduem veku. Teko nebriljivima, jer im se kraj pribliava, a oni nemaju nade na spasenje, niti im ima ko pomoi. d) Uzronici uspeha - blagodatna pomo Boija i lino usre i podvig aa) Pomo svie privuena molitvom 157. Neka bi nam Gospod na Isus Hristos pomogao da inimo sve to mu je ugodno. 158. Pre svega izlivaj neprestanu molitvu i svagda blagodari Bogu za sve to se s tobom dogaa. 159. Trudi se da izliva neprestane molitve sa suzama kako bi se Bog saalio nad tobom i sa tebe svukao starog oveka. 160. Nemoj prestati da proliva (molitvene) suze i Bog e se saaliti na tebe, olakavi ti nevolje (zbog kojih je tuna dua tvoja). 161. Jesi li rad da ugodi Bogu, predaj se Gospodu Isusu Hristu i On e te izbaviti i zatiti. bb) Lini podvizi i usrdnost uopte 162. Potrudi se da prohodi podvige koje ti predlaem: trud, siromatvo, stranstvovanje, lienost (nesticanje) i utanje. Oni e te uiniti smirenim, a ono e ti doneti oprotaj grehova. Smirenje se sastoji u tome da ovek sebe smatra velikim grenikom i da misli da nita dobro ne ini pred Bogom, da voli utanje i da se ne rauna ni u ta, da nije uporan ni pred kim i da ne nastoji na svojim reima, da odlae svoju volju, da lice sputa dole, da smrt ima pred oima, da se uva lai, da ne izgovara prazne rei, da ne prigovara stareini, da trpeljivo snosi uvrede i da sebe prinuava na blagoduno podnoenje svih tekoa i neprijatnosti u ivotu. Postaraj se, brate, da ispuni ova pravila da tvoj ivot ne bi bio besplodan. 163. Odbacimo sve to prua pokoj naem telu. Ovaj ivot ne precenjujmo da bismo iveli u Bogu koji e nas u dan Suda pitati da li smo gladovali radi Njega, da li smo eali i trpeli nagotu, da li smo se skruavali, stenjali iz dubine srca i ispitivali sami sebe o tome da li smo dostojni Boga. I tako, prionimo skruenosti i tugovanju zbog grehova kako bismo obreli Boga. Prezrimo telo da bismo spasli due svoje. 164. Izaberi trud i on e te zajedno sa postom, molitvom i bdenjem izbaviti od svake skverni. Telesni trud, naime, donosi istotu srca, a ona ini da dua prinosi plod. 165. Zavoli milosre, obuci se u veru, ne poputaj srcu da misli zlo, ve ga nagoni da za zlo vraa dobrom, te trai blagost i revnuj za sva divna dela. ) Nastrojenje due koje donosi uspeh

aa) Prebivanje u Bogu sa strahom, bodrom panjom i udaljavanjem od greha i sveta 166. Neka tvoja dua bude sa Gospodom u svako vreme, a telo tvoje na zemlji neka bude kao statua i kumir [tj. bezivotno]. 167. Stoj uvek pred licem Gospodnjim sa ispravnou. 168. Neka je strah Boiji vazda pred naim oima, kao [uostalom] i seanje na smrt i odvraanje od sveta i svega svetskoga. 169. Umiri svaki dan da bi iveo. Jer, ko se boji Boga ivee u vekove. 170. Budi bodar neprestano, da ne bi upao u lenjost i nemar. 171. Sve svetsko zamrzi i odvoj od sebe. U protivnom, ono e tebe udaljiti od Boga. 172. Omrzi sve to je tetno za tvoju duu. bb) Trpljenje 173. Ma ta preduzimao - budi trpeljiv, pa e ti Bog pomoi u svim delima tvojim, u svemu to se desi sa tobom. 174. Pazi da ne bude maloduan. 175. Budi blagoduan u svemu to ini po volji Boijoj. 176. Ne tuguj zbog ravih pomisli koje te napadaju u keliji, jer Gospod nee zaboraviti nikakav trud (preduzet Njega radi). To e ti posluiti na napredak i blagodat Boija e ti pomoi. 177. Hrabrost nije nita drugo do nepokolebljivost u istini i protivljenje neprijateljima. Ukoliko ne ustukne, oni e odstupiti i vie se nee pokazati. vv) Skruenost i pla 178. I danju i nou tuguj zbog grehova svojih. 179. Zapali svoj svetilnik uljem suza. 180. Neprestano plai zbog grehova svojih, kao da ima mrtvaca u svojoj keliji. 181. Neka ti lice vazda bude tuno, da bi se u tebe uselio strah Boiji. 182. Ne smatraj sebe neim [znaajnim], nego se predavaj plau zbog svojih grehova. gg) Smirenje 183. Zavoli smirenje i ono e pokriti sve grehe tvoje. 184. Budi smiren u sve dane ivota svoga i pruaj se ka svemu prekrasnom. 185. Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima, smatraj sebi ravnim, a onoga koji je ravan tebi, smatraj savrenijim. 186. Ne zavidi onome koji napreduje, ve sve ljude smatraj boljim od sebe, kako bi sa tobom bio sam Bog. 187. Ne drui se s gordima, ve sa smirenima. 188. Budi smiren u svemu: u dranju, u odevanju, u sedenju, u stojanju, u hodu, na postelji, u keliji i u itavoj njenoj opremljenosti. 189. Ne raduj se i ne naslauj se ako te ponu hvaliti za tvoja dobra dela. Skrivaj svoja dobra dela to vie moe. Nemoj sebi dozvoliti da ih kome iznosi i uopte, potrudi se da te ljudi ne hvale. 190. Boj se da se ne prouje zbog nekog dela svog. 191. Ako bi te ko nevina ukoreo za kakav greh, smiri se i dobie venac. 192. Navikni jezik tvoj da govori: "Oprosti mi", pa e se u tebe useliti smirenje. 193. Navikni jezik svoj da u svim sluajevima, u svako vreme i svakome bratu govori: "Oprosti mi". Ako bude uvek govorio: "Oprosti mi", ubrzo e dostii smirenje. 194. Budi spreman da pri svakoj rei (uvrede) koju uje kae: "Oprosti mi", zato to takvo smirenje rui sve zamke avolje.

195. Znaj da smirenje nije nita drugo nego sve ljude smatrati boljim od sebe. vrsto u umu svom dri [misao] da si kriv za mnoge grehe. Glava neka ti je sputena, a jezik neka ti je spreman da uvrediocu kae: "Oprosti mi, gospodaru moj". Neka stalni predmet tvog razmiljanja bude smrt. 196. Zavoli trud, svima budi pokoran, usta nek su ti zakljuana - pa e postii smirenje. Smirenje e, pak, privui oprotaj svih tvojih grehova. 197. Pre svega sebe ne smatraj neim [vanim]. To e u tebi poroditi smirenje. Smirenje e poroditi nauku (iskustvo i zdravomislije), a nauka - veru. Vera e roditi nadu, nada ljubav, a ljubav e roditi povinjavanje. Povinjavanje e roditi nepromenjivu postojanost (vrstinu u dobru). e) Podvig borbe sa grehom aa) Pre svega sa pomislima 198. Daleko odgoni od sebe rave pomisli, predavajui se Bogu, pa e te On pokriti desnicom Svojom. 199. Ne idi za svakom pomisli svojom. 200. Ne ispunjavaj svoje pomisli i prohteve. 201. Pazi da se tvoj um ne bavi seanjem na ranije grehove. Inae, moe se desiti da se oni u tebi obnove. 202. Ne obnavljaj u umu svome preanje grehe svoje da se ne bi povratili u tebe. Budi uveren da su ti oni oproteni u vreme tvog predavanja Bogu i pokajanja, i uopte ne sumnjaj u to. 203. Prestani da se sea i da govori o zadovoljstvima i uivanjima kojima si se predavao u vreme svoje nemarnosti. ak, nemoj govoriti: "Ja sam to inio", ili: "To sam naruavao", jer te to moe saplesti. 204. Nemoj se seati strasti kojima si se predavao u svetu da se pohota [koju one izazivaju] ne bi opet pojavila i sablaznila te. bb) Sa raznim poronim eljama 205. Apostol Jovan sve pohote ljudske saima u tri stvari: sve to je u svetu: pohota telesna, i pohota oiju, i nadmenost ivljenja (1.Jn.2,16). Telesna pohota jeste punjenje stomaka mnotvom raznih jela, posle ega se javlja bludna neistota. Pohota oiju se odnosi na vetastvena dobra. Oko [oveka] koji ih stekne postaje nadmeno i u njegovo srce se uvlae neisti likovi. Nadmenost ivljenja jeste ljubav ka svetskoj umnoj slavi (visoko miljenje o sebi, samohvalisanje, i e za pohvalama od drugih), koja se u naem umu ustoliuje usled sujetnih i prolaznih spoljanjih dostojanstava. 206. uvaj se gramzivosti i neposluanja, a naroito prejedanja, da se ne bi zavezao u zamke svojih pohota. One, naime, iz srca izgone strah Boiji i uklanjaju stid sa lica, a svog ljubitelja predaju niskim i sramnim delima koja otuuju od Boga. 207. Svuci sa sebe gnevljivost i obuci se u krotost. Odbaci od sebe razvratno oko i uzmi prosto (deije, isto) oko. 208. Budi daleko od gnjeva i uvaj se od pohote, kao uostalom i od svih grehovnih elja. vv) Posebno - sa slastoljubljem 209. Slastoljubivi ovek (koji samo prijatnosti trai) nije pogodan ni za kakvo delo. 210. Nemoj biti slastoljubiv, zato to Bog ne slua slastoljubive. 211. Zamrzi telo i njegove utehe zato to su pune zla. 212. Telo svoje iscrpi tako da postane slino telu koje lei na bolesnikom odru.

gg) Sa gnevom i njegovim porodom 213. Ako te napadne gnjev, odmah ga goni dalje od sebe, pa e se radovati kroz ceo ivot svoj. 214. Ni na koga se nemoj srditi i svima oprataj. 215. Ako te neko nepravedno prekori, nemoj se raspaljivati. 216. Budi mudar i usta onih koji ravo o tebi govore zatvaraj utanjem. 217. Nemoj se uditi ako neko o tebi ravo govori zato to je to jedno od lukavstava naih najveih neprijatelja, kojim oni pokuavaju da oveka ometu u poznanju istine. 218. Nemoj biti brz na gnev i ne pamti zlo onoga koji te je podstakao na gnev. 219. Doivevi uvredu, nemoj poroditi neprijateljstvo prema onome ko ti je naneo, ve reci: "Ja sam dostojan da me sva bratija preziru". 220. Ne ropi i nikoga ne vreaj. 221. Ne vraaj zlo za zlo, ni uvredu za uvredu, budui da te Gospod smirava, videi da se ti sam ne smirava. 222. Neka se mole i mlai i stariji da ne bude poputeno da padnu pod tiraniju gneva. 223. Onaj koji okree drugi obraz onome koji ga udari po jednome, ve je obradovan u uvredi. Gospod Isus Hristos ga nikada nee napustiti jer je blag i pomae duama koje trpe radi Njega i koje ga itu. On im daje silu i krepost sve dok se ne utvrde u pokoju (od strasti). I tako, raduj se kad na tebe nailaze nevolje i smuenja, jer posle njih dolaze slatki plodovi. 224. Nemoj se bojati uvreda od ljudi. dd) Sa ostalim poronim pokretima srca koji podrivaju uspeh - sa osuivanjem 225. Nemoj prezirati brata koji je sagreio, nemoj ga se gnuati niti ga osuivati, jer e inae sam pasti u ruke neprijatelja svojih. 226. Nikome ne ini zlo niti koga osuuj. 227. Ne okrei svoje uvo da (o drugome) uje zlo, nego budi snishodljivo alostiv prema ljudima i bie iv. 228. Nikoga ne osuuj, jer se u tome sastoji pad. 229. Ne prekorevaj brata svoga, ak i ako vidi da naruava sve zapovesti, jer e inae i sam pasti u ruke svojih neprijatelja. 230. Nikoga od smrtnih ne osuuj, da se Bog ne bi uzgnuao tvojih molitava. 231. Nikome i ni za ta ne iznosi na oi bilo kakve nedostatke. 232. Nikoga ne prekorevaj zbog njegovih nemoi. ) Sa sujetom i uobraenou 233. Ne objavljuj kada daje milostinju. 234. Ne hvali se ako se predaje duhovnim podvizima. 235. Nikome unapred ne govori o dobrom delu koje namerava da uini, ve ga izvri [utei]. 236. Uinivi neko vrlinsko delo, nemoj se nadimati i ne govori u sebi: "Ja sam to i to uinio". Jer, ako ovako bude inio, nee biti mudar. 237. Ne budi slavoljubiv i u srcu svom ne zadravaj samohvalisanje [koje] govori: "Ja sam to i to uinio. U tome i tome sam napredovao". Takve misli diu sujetom. Ko je njima ispunjen, postao je obitalite neistih duhova. ee) Sa ovekougaanjem i licemerstvom 238. Ne ostavljaj volju Boiju radi ispunjenja volje ljudske. 239. Ne naruavaj zapovesti iz uvaenja prema ljudskom prijateljstvu.

240. Ne budi licemer, dvolian, a jo manje laljivac. 241. Staraj se da bude pravedan ne samo pred ljudima, ve i sam u sebi budi mudar, krotak, blagoduan, trpeljiv, revnostan i ovekoljubiv. ) Sa gordou 242. Ne uznosi se svojim delima, ma kakva bila. 243. Nemoj se uznositi u gordosti i ne hvali se. 244. Gordost daleko odgoni od sebe. Smatraj da su tvoji blinji i svi ljudi bolji od tebe. 245. Nema veeg bezbonitva. nego drugoga alostiti i uzdizati se nad drugima. 246. Ne smatraj sebe mudrim, inae e tvoja dua postati gordeljiva i ti e pasti u ruke neprijatelja svojih. 247. Ne smatraj sebe sveznalicom i mudrim (tj. ne govori: "Znam i sam. Umem sam da radim"), inae e propasti trud tvoj i tvoj brod e uzalud ploviti. Zakljuak 248. Ko se ne bude drao svega to je propisano, pobudie Boga na gnev. Ja, Antonije, istinu ti govorim. Prema tome, sasluaj ove moje rei, sakrij ih u srce i znaj da te sa tim zapovestima predajem Tvorcu. Ako ih sauva, likovae sa anelima, a sve zle duhove e raniti tugom. Izvruj ove zapovesti pa e Bog biti s tobom, a aneli e te pratiti. Dua e ti se ispuniti mirisom svetih i svetlou blaenih zasijae lice tvoje. Postae svetilite Bogu, kao i svi sveti i najzad e sresti Gospoda sa veseljem i radou. ue onaj glas koji govori: Slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svoga (Mt.25,21). 249. Ne odstupaj ni od jednog od ovih uputstava i Gospod na Isus Hristos e te upokojiti i u miru dovriti delo kome si pristupio. Nai savreni oci i oni koji ih podraavaju, postali su savreni ispunjavajui ih. 250. Ukoliko reenome hoe da doda neko od dobrih dela - dodaj, a Gospodu naem Isusu Hristu neprestano uznosi blagodarnost. 251. Svake noi oblivaj suzama svoj krevet i natapaj postelju svoju, smiravajui se pred Hristom Gospodom kako bi On izgladio grehe tvoje i obnovio te, kako bi ti dao pomo za vrenje dobrih dela i naslee Svog venog Carstva. Njemu neka je hvala, ast, slava i poklonjenje sa Sveblagim Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

________________________________________

NAPOMENE: Tj. do tri popodne, po naem raunanju vremena, - Prim. prev. Tj. ak i ako ti dou gosti nemoj ostavljati post na vodi do devetog asa,-Prim. prvv. Nagovetava se da treba iveti u skladu sa znaenjem odee, tj. umrtvljavati se za ovaj svet.

DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI IV IZREKE SVETOG ANTONIJA I KAZIVANjA O NjEMU sadraj 1. O odricanju od sveta 1. Ko hoe da uspeno prohodi podvig monatva, treba u potpunosti da raisti sa svetom, da sva njegova dobra ostavi, da na samom delu izae iz njega i da svaku pristrasnost prema stvarima odsee. Tu istinu je upeatljivo saoptio Sveti Antonije jednom bratu koji se odrekao sveta. On je siromasima razdao sve to je imao, izuzev neke sitnice koju je zadrao za sluaj nevolje. Sveti Antonije je poznao ta je [uinio] starac koji je doao kod njega, te mu je rekao: "Ako hoe da bude monah, poi do tog sela, kupi mesa, iseci ga na male komade i, skinuvi odelo, obesi ga o grudi i ruke. Onda doi ovamo". Brat je uinio kako mu je naredio starac. I odmah ga napodoe psi, ptice i strljeni i ranama pokrie njegovo telo. Po povratku, starac ga je pitao da li je uinio to mu je bilo naloeno. On je, alei se, pokazao svoje rane. Tada mu je Sveti Antonije rekao: "Tako biva sa onima koji, ostavljajui svet, zadravaju makar i najmanji deo imanja: demoni ih pokrivaju ranama i oni, izranjavljeni, padaju u borbi". 2. Istog predmeta se dotie i sledee kazivanje, koje je sauvao Kasijan (Razgovori, 24,11). Jedan brat, koji je smatrao da nema nikakve koristi od naputanja sveta, doe kod Svetog Antonija. I poe on govoriti: "Vie vredi onaj ko se podvizava u gradu ili selu i koji ispunjava sve to je potrebno za duhovno savrenstvo". Sveti Antonije ga je pitao: "Gde i kako ti ivi?" On je odgovorio: "ivim u domu roditelja, koji mi sve nabavljaju. To me izbavlja od svih briga i staranja, te se neprestano bavim jedino itanjem i molitvom, ne rasejavajui duh niim sporednim". Sveti Antonije ga je opet zapitao: "Kai mi, sine moj, da li se ti alosti u njihovim alostima i raduje u njihovim radostima". On je priznao da osea i jedno i drugo. Tada mu je starac rekao: "Znaj da e i u buduem veku imati udeo sa onima sa kojima si u ovom ivotu delio radost i alost. Za tebe je put koji si izabrao tetan ne samo zbog toga to se usled gotovo svakodnevne promene ivotnih sluajnosti tvoj um pogruava u neprestane pomisli o zemaljskom, ve i stoga to te liava ploda koji bi stekao da se svojim rukama trudi oko prehranjivanja, po primeru apostola Pavla koji je i usred truda propovedi Jevaelja svojim rukama sebi i onima sa njim obezbeivao potrebno, kao to govori Efescima: Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluie ove ruke moje (Dap.20,24). On je to inio na nae nazidanje, da bi nam dao primer, kao to je pisao Solunjanima: Jer nismo iveli neuredno meu vama, niti smo zabadava jeli hleb u nekoga, no s trudom i

mukom, radei dan i no, da ne bismo bili na teretu nekome od vas. Ne kao da nemamo vlasti, nego da sebe damo vama za primer, da biste se ugledali na nas (2.Sol.Z,8-9). Eto zbog ega i mi, premda imamo mogunost da se koristimo pomou od srodnika, pretpostavljamo da se izdravamo u znoju svoga lica. Da je ta pomo korisnija, mi bismo je rado prihvatili. Osim toga znaj da jede hleb bednih i nemonih ukoliko si zdrav, a ivi na raun drugih. 2. Opti odgovori na pitanje: "ta initi?" Onaj ko naputa svet stupa u savreno novu oblast ivota koja, premda i nije sasvim nepoznata, ipak na mnogim svojim stranama izaziva pitanje: "ta da se radi? Kako treba iveti?" Svetom Antoniju su se esto obraali sa tim pitanjem. Evo njegovih odgovora: 3. Ava Pamvo ga je pitao o tome i on je odgovorio: "Ne uzdaj se u svoju pravednost, istinski se kaj zbog ranijih grehova, obuzdavaj jezik, srce i stomak". 4. Evo ta je posle tog pitanja rekao avi Pimenu: "Delo slavnije od svih ostalih koje moe jedan ovek da izvri jeste - ispovedanje svojih grehova pred Bogom i svojim starcima, osuivanje samoga sebe, i gotovost za napade svakojakih iskuenja do poslednjeg izdisaja". 5. Neko drugi je pitao: "ta da radim da bih ugodio Bogu?" Sveti Antonije mu je odgovorio: "Kuda god ide, uvek imaj Boga pred oima; ma ta da radi, imaj potvrdu u Svetom Pismu; i ne naputaj brzo mesto na kome ivi. Sauvaj ove tri zapovesti i spae se". 6. Jo jednom ueniku on je savetovao: "Gnuaj se svog stomaka i zahteva ovoga veka, zle pohote i ljudske asti, kako ne bi bio u ovome svetu, pa e obresti pokoj". 7. Evo ta je, po pisanju Svetog Atanasija, ava Antonije govorio bratiji koji su mu dolazili: "Uvek imajte strah pred svojim oima. Seajte se Onoga koji umrtvljuje i oivljava (1.Car.2,6). Voznenavidite svet i sve to je u njemu. Omrzite svaki telesni pokoj, odrecite se ovog ivota da biste iveli Bogu, seajte se onoga to ste obeali Bogu, jer e On to od vas traiti na dan Suda. Gladujte, eujte, nagotujte, bdite, plaite, ridajte, uzdiite u srcima svojim, ispitujte da li ste dostojni Boga, prezirite telo da biste spasli due svoje". 8. Slino opirno ukazanje na ono to treba da ini monah navodi Sveti Kasijan. "Od davnina, - govori on, - krui divna pouka blaenog Antonija da monah, teei ka veem savrenstvu, nije duan da se ogranii na podraavanje samo jednog od naprednih otaca, zato to ni u kome ne mogu da se nau sve vrste vrlina u savrenstvu. Naprotiv, jedan je obdaren znanjem, drugi je jak u zdravom rasuivanju, trei je nepokolebiv u trpljenju; jedan se odlikuje smirenjem, drugi uzdranjem, trei opet blagodau prostote srca; jedan prevazilazi ostale velikodunou, a drugi milosrem, neki bdenjem, neki opet utanjem ili trudoljubljem. Zbog toga je monah, koji eli da sastavi duhovno sae, duan da, slino mudroj peli, svaku vrlinu pozajmi od onoga koji je najvie ovladao njome. On treba da je slae u sud srca svojega, ne obraajui panju ta kome nedostaje, ve se starajui da usvoji njihove vrline". 3. Sila koja podstie na podvig i podrava ga

Ako se nabroji sve navedeno, ukazae se dovoljno iroko poprite za podvige. Postavlja se pitanje koja je to sila koja podvinika pokree i podrava u trudovima. Ta sila je revnost za spasenje, za slavu imena Boijeg, koja je spremna na sve. Ima li monah ovu silu - prisutni su i podvizi; nema li je - sve je stalo. 9. Stoga je on jednom bratu, koji nije imao revnosti i koji ga je molio da se za njega pomoli Bogu, odgovorio: "Ni ja, ni Bog, neemo se saaliti na tebe, ukoliko se ti sam ne postara o sebi, i ukoliko se ne bude molio Bogu". 10. Iz tog razloga on je savetovao da [monah] stalno prebiva u seanju na Boga i trezvoumlju, hvalei kao veliku vrlinu neoslabno i trajno doivotno sluenje Gospodu, te stajanje na strai protiv svakog iskuenja do poslednjeg izdisaja. 11. Stoga je on [monahe] savetovao da sebi ne ustupaju ni u emu, nego da sa trpljenjem uvaju uvek isti duh revnosti: "Monah koji se nekoliko dana podvizava a zatim ugaa sebi, pa se opet podvizava i opet je nemaran - kao i da nita ne radi. On nikada ne dostie savrenstvo ivota usled nedostatka postojanosti revnosti i trpljenja". 12. O onome koji ite ustupke, on je govorio da ne shvata svoj poziv i svoj cilj. Neuspeh kod monaha on je objanjavao nedostatkom usra za podvig. "Mi ne postiemo uspeh,govorio je on, - zbog toga to ne poznajemo svoj poziv, to ne shvatamo ta zahteva delo koga smo se prihvatili, i to hoemo bez napora da steknemo vrline. Stoga, im sretnemo iskuenje na svome mestu, prelazimo na drugo, mislei da negde ima mesta bez avola. Meutim, onaj ko je poznao ta je borba, ne daje sebi oduka, ve se stalno bori uz Boiju pomo". 13. Znamenita je re o ovoj temi Svetog Antonija upuena onima koji jedno nee, a drugo ne mogu. Doli su jednom neka bratija Svetom Antoniju i rekli mu: "Daj nam pouku kako da se spasemo". Starac im je odgovorio: "Sluali ste Pismo? To vam je dovoljno". Meutim, oni su rekli: "Mi bismo i od tebe, oe, hteli neto da ujemo". Tada im je starac rekao: "U Jevanelju je reeno: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi (Mt.5,39)". Oni mu odgovorie: "Mi to ne moemo da izvrimo". Starac je rekao: "Ako ne moete da okrenete drugi obraz, barem podnesite udarac u jedan". "Ni to ne moemo", odgovorili su oni. "Ako ni to ne moete, - rekao je starac, - u krajnjoj meri, nemojte vraati udarac za udarac". Bratija su rekli: "Ni to ne moemo". Tada je Sveti Antonije rekao svom ueniku: "Pripremi im malo variva. Oni su bolesni. Ako vi jedno ne moete, a drugo neete, ta u vam ja?" Potrebna je molitva (ili njihova ili drugih) da se u njima probudi duh revnosti, tj. naravstvena energija. 4. Rukovodioci revnosti Revnost sama po sebi ponekad biva slepa, tako da moe da poprimi smer koji nije sagasan sa ciljem zapoetog ivota. Zbog toga treba da bude ograena rukovodiocima. Ko su ti rukovodioci? Sveti Antonije ukazuje na dva: vlastito rasuivanje i savet iskusnih. a) Sopstveno rasuivanje 14. Sakupili su se jedanput oci oko Svetog Antonija, da bi ispitali koja je vrlina najsavrenija, tj. koja moe da sauva monaha od svih avolskih zamki. Svaki je od njih rekao ta mu je izgledalo najbolje. Jedni su hvalili post i bdenje, poto oni usredsreuju pomisli, doprinose lakoi duha, i olakavaju ovekovo pribliavanje Bogu. Drugi su vie

cenili siromatvo i preziranje zemaljskih stvari, zato to njima duh postaje spokojniji, istiji i slobodniji od svetskih briga, usled ega pribliavanje Bogu postaje lake. Neki su opet hteli dati prvenstvo milosru, zato to e Gospod milosrdnima rei: Hodite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt.25,34). Bilo je jo i drugih predloga. A Sveti Antonije je rekao: "Sve vrline koje ste spomenuli veoma su spasonosne i vrlo potrebne onima koji trae Boga i koji gore eljom da mu se priblie. Meutim, videli smo da su mnogi iznuravali svoje telo prekomerenim postom, bdenjem, samovanjem u pustinji, da su usrdno revnovali u naporima, voleli siromatvo, prezirali svetske udobnosti do te mere da nisu ostavljali za sebe ni onoliko kolikoje potrebno za jedan dan, ve sve razdavali bednima. Pa ipak se deavalo da su posle svega toga skrenuli ka zlu i padali, te se liavali ploda svih vrlina, postavi dostojni osude. Uzrok tome nije nita drugo do odsustvo vrline rasuivanja i blagorazumnosti. Oni nisu mogli da se koriste njenom pomou. Jer, ba je to vrlina koja ui i pobuuje oveka da ide pravim putem, i da ne skree u bespua. Ukoliko idemo carskim putem, nikada nas nee privui nai klevetnici, ni sa desne strane - na prekomereno uzdranje, ni sa leve - na nemar, bezbrinost i lenjost. Rasuivanje je oko due i njen svetilnik, kao to su oi svetilnik telu: ako oko bude svetlo, onda e sve nae telo (dela) biti svetlo; a ako bude tamno, i sve telo nae bie tamno, kao to je rekao Gospod u svetom Jevanelju (Mt.6,22-23). Pomou rasuivanja ovek shvata svoje elje, rei i dela, i odustaje od onih koji ga udaljuju od Boga. Rasuivanjem on rastura i unitava sve zamke koje je avo spremio protiv njega, jasno razlikujui ta je dobro, a ta zlo". 15. Na isti predmet odnosi se i sledea izreka: Uzevi komad gvoa kova unapred gleda ta moe od njega da naini - kosu, ma ili sekiru. Tako i mi treba da rasuujemo kakvoj vrlini da pristupimo da se ne bismo uzalud trudili. b) Savet iskusnih 16. U tom smislu govori Sveti Antonije: "Znam monahe koji su posle mnogih napora pali i podvrgli se bezumlju zato to su se ponadali na svoja dela i prezreli zapovest Onoga koji je rekao: Pitaj oca svog i on e ti saoptiti (Pon.Zak.32,7)". 17. I jo: "Sveto Pismo govori: Koji nemaju vostva, padaju kao lie (Pri.11,14) i zapoveda da se nita ne radi bez savetovanja. Ono ne dozvoljava ak ni da se duhovno pie koje veseli srce oveka pije bez saveta, govorei: Bez saveta nemoj nita initi (Sir.32,21). I ak: Sa savetom pij vino. ovek koji bez savetovanja obavlja svoje delo lii na neograeni grad u koji ulazi ko god hoe i raznosi njegove riznice". 18. Pitati druge - Sveti Antonije je smatrao toliko spasonosnim delom da se ak i kao uitelj svih [esto] sam obraao svome, dodue naprednom, ueniku sa pitanjem. I kako bi uenik rekao, tako bi svetitelj i postupio. Jer, pria se da je ava Antonije dobio pismeni poziv od cara Konstancija da doe u Carigrad. Tada se on obratio Pavlu Preprostom sa pitanjem: "Treba li da idem?" Ovaj je odgovorio: "Ako ode, bie Antonije, a ako ne ode, bie ava Antonije". Zbog takvog neodobravanja putovanja, on je spokojno ostao na svom mestu. 19. Tako je on i svima drugima savetovao da ine, govorei: "Ukoliko je mogue, monah je duan da starce pita o svakom koraku koji ini u svojoj keliji i o svakoj kaplji vode koju ispija. Ja poznajem nekolicinu monaha koji su pali stoga to su mislili da samostalno ugode Bogu".

20. Na taj nain, Sveti Antonije nije odobravao poverenje u vlastito rasuivanje. Nije li on zbog toga pohvalio avu Josifa koji je na jedno pitanje iz Pisma odgovorio: "Ne znam", ime je osim smirenja izrazio i nepoverenje u svoj um? To je bilo ovako: Kod Svetog Antonija su doli starci sa kojima je bio i ava Josif. elei da ih ispita, starac im je predloio izreku iz Pisma i zapoevi od mlaih stao da se raspituje za njeno znaenje. Svako je govorio po svojim silama, ali je starac odgovarao: "Ne, nisi shvatio". Posle svih, on je rekao avi Josifu: "ta ti kae o toj izreci?" "Ne znam", odgovorio je Josif. [Tada] je ava Antonije rekao: "Ava Josif je naao put rekavi: "Ne znam"". 21. Uostalom, on nije savetovao ni da se prema drugima ima neogranieno poverenje. Najpre je potrebno uveriti se u pravovernost i iskustvo starca, a zatim ve sa poverenjem primati njegovu re i bez rei primati njegove savete. Znak po kome se to moe poznati jeste saglasnost njegovih rei sa Reju Boijom. Treba paziti, govori on, na ono to se nareuje. Ono to ti neko kae u saglasnosti sa zapovestima Gospoda naeg, primi sa poslunou, kako bi se i na nama ispunila re apostolova: Pokoravajui se jedan drugome u strahu Boijem (Ef.5,21). Naprotiv, savetodavcu koji te upuuje na neto protivno Boijim zapovestima, kai: Je li pravo pred Bogom da sluamo eas vie nego Boga (Dap.4,19). Bogu se treba pokoravati vie nego ljudima (Dap.5,29). Seajmo se i rei Gospodnje: I ovce idu za njim jer poznaju glas njegov. A za tuinom nee poi, nego e pobei od njega, jer ne poznaju glas tuinaca (Jn.10,45). Na isti nain i blaeni Pavle ubeuje, govorei: Ali ako vam i mi ili aneo s neba propoveda jevanelje drukije nego to vam propovedasmo, anatema da bude?(Gal.1,3). Povod za takvo ogranienje su verovatno dali arijanci koji su druge privlaili pod vidom pobonosti, a zatim ih napajali otrovom svog lanog uenja. Drugi povod je mogao biti taj to su neki uzimali na sebe da rukovode druge bez linog iskustva. Povodom takvom sluaja on je imao obiaj da govori: "Drevni oci su odlazili u pustinju i svojim velikim trudom su leili svoju duu. Time su nauili kako da lee i due drugih. Stoga su, vrativi se otuda, postajali spasonosni lekari drugima. Ako neko od nas i ode u pustinju, on i pre nego to ozdravi uzima na sebe brigu o drugima. Zbog toga nam se vraa preanja slabost i potonje nam biva gore od prvobitnog. Zbog toga se na nas odnosi re: Lekaru, izlei se sam (Lk.4,23). 5. ime podgrevati revnost? U oveku se nita ne odrava na jednoj meri, nego as jaa, as slabi. I revnost as gori, as hladni. U poslednjem sluaju ona treba da se zagreva, da se ne bi sasvim ugasila. ime i kako? Prvo, seanjem na smrt. Sveti Antonije je mnogo puta pokuavao da u umu i srcu svih uree [misao] da je dan koji ivimo, na poslednji dan. 22. Drugo, vraanjem na misao o tome ta e biti posle smrti. Da bi u duu svojih uenika urezao tu misao, on im je priao o onome to mu je samom bilo otkriveno, kako pripoveda Atanasije Veliki u njegovom ivotopisu. Jedanput, pred obed, oko devetog asa [tj. tri sata po podne], ustavi na molitvu Sveti Antonije oseti u sebi da se uznosi umom, i to je najudnije, vide samoga sebe kao izvan tela, i kao da ga neko uzvodi po vazduhu. U vazduhu su stojala nekakva mrana i strana lica pokuavajui da mu spree ushodni put. Antonijeve putovoe su im se

protivile, ali su oni su prilazili kao sa pravom, traei odgovor i ispitujui da li Antonije u bilo emu podlee njihovoj vlasti. Bilo je neophodno popustiti, i oni su se spremali da izvedu raun. Njihovoj nameri da ispitaju [dela] Antonija sve od [njegovog] roenja su se usprotivili njegovi pratioci, govorei: "ta je bilo od roenja, izgladio je Gospod kad je Antonije dao monaki zavet. Ispitujte od dana kad se zamonaio i zavetovao Bogu". Meutim, pod tim uslovom tuitelji ga nisu mogli ni u emu izobliiti. Stoga su odstupili i put za Antonijevo ushoenje je postao slobodan i bez prepreka. Posle toga, Sveti Antonije oseti da se opet vraa u svoje telo, i da je opet postao raniji Antonije. Meutim, tada on ve zaboravi na jelo i ostatak dana i celu no provede u molitvi i uzdisanju, udei se sa kolikim neprijateljima nam predstoji borba i sa kakvim naporom oveku [predstoji] da proe po vazduhu. Tada se setio rei apostola Pavla o knezu koji vlada u vazduhu (Ef.2,2). Jer, avo ima vlast da stupi u borbu sa prolaznicima po vazduhu, starajui se da im preprei put? Zato nas i savetuje apostol: Uzmite sve oruje Boije, da biste se mogli odupreti u zli dan (Ef.6,13), da bi se posramio avo nemajuui nita loe rei za nas (Tit.2,8). 23. Tako saoptava Sveti Atanasije. I premda nije primeeno da je Sveti Antonije negde priao o tome, nema razloga za sumnju, budui da je znanje o vienom bilo potrebnije drugima nego njemu. O drugom vienju koje se tie istog predmeta on je i drugima saoptavao. Sveti Atanasije pie: Jedanput Sveti Antonije povede razgovor sa bratijom koji su ga posetili o stanju due posle smrti, i o njenom buduem boravitu. Idue noi pozva ga neko odozgo, govorei: "Ustani, izai i razgledaj". Antonije izie (jer je znao ko mu je naredio), uzdie pogled i ugleda jednog dina, grdnog i stranog, koji je glavom dodirivao oblake. Sa zemlje su uzletala neka krilata [bia]. Jednima je din pregraivao put, a druga su proletala kroz njega, i proavi ga, mirno se uznosila navie. Din je na njih krgutao zubima, a zbog prvih se radovao. Nevidljivi glas je primetio: "Antonije, shvati vieno". Tada mu se otvori um i on razumede da se radi o odlasku due sa zemlje. Strani din je na iskonski neprijatelj, koji zaustavlja lenjivce i one koji su se pokoravali njegovim nagovorima. Revnosne, pak, i njemu nepokorne on ne moe da zadri: oni odlaze iznad njega. To vienje je Sveti Antonije shvatio kao opomenu te je poeo da prilae jo vee staranje za podvige protivljenja svemu neprijateljskom. Sa tim ciljem, tj. radi pobuivanja vee revnosti za isti ivot, on je o tom vienju priao drugima. Ava Kronije govori da je jednom Sveti Antonije priao o tom vienju pred velikim zboritem. Uz to, on je napomenuo da se Sveti Antonije pre vienja itavu godinu molio da mu se otkrije ta biva posle smrti sa duama pravednih i grenih. [On je dodao] da su ruke dina bile rairene po nebu i da se pod njim nalazilo jezero veliine mora u koje su upadale ptice koje je on udarao rukom. U Latinskom otaniku u navedenoj prii se dodaje misao da je din udarao ptice i da su one padale u jezero jedino onda kada su se same zadravale u vazduhu ispod njegovih ruku, nemajui snage da se podignu navie. Na one, pak, koje su imale snage da se podignu iznad njegovih ruku i glave, on je samo krgutao zubima, gledajui ih kako se uzdiu ka nebu i kako ih primaju aneli. 24. Kakvim uzbudljivim strahom su se ispunjavale due sluajui o tome! Ali, evo i utenog vienja koje pobuuje na revnost nadom na svetlo stanje. To je vienje o Svetom Amonu, ne toliko ueniku, koliko prijatelju i sabesedniku Svetog Antonija. Sveti Atanasije pie da je Sveti Antonije, sedei jednom na gori, pogledao na nebo i video da se neko po ognjenom zraku uznosi na nebo, dok odozgo ka njemu u susret silazi zbor

radosnih anelskih likova. Divei se vienome, on je poeo da se moli Gospodu da mu otkrije njegovo znaenje. I u on glas: "To je dua Amona, nitrijskog monaha". Ovaj Amon je do starosti proiveo u strogom podvinitvu. Bio je on kod Svetog Antonija kao i sveti Antonije kod njega. Rastojanje od Nitrijskih gora do gore svetog Antonija iznosi 13 dana puta (650 vrsta). Na pitanje bratije koji su se nalazili kod njega zbog ega se tako udi, on je objasnio ta je video i uo o Amonu. Kada su posle 30 dana doli bratija iz Nitrije, zapitali su ih o Amonu i saznali da se upokojio onog dana i asa u koji je starac video kako se njegova dua uznosi na nebo. 25. I sledee vienje o kome je priao sam Sveti Antonije takoe ima snagu da razgoni lenjost i pobuuje na revnost. "Molio sam se Bogu, - govorio je on, - da mi pokae u emu se sastoji pokrov i zatita monaha! I video sam monaha, okruenog ognjenim svetiljkama i mnotvo anela kako ga uvaju kao oko u glavi, ograujui ga svojim maevima. Tada sam uzdahnuo i rekao: "Eto ta je sve dato monahu! Pa ipak ga avo savlauje, i on pada!" I doe mi glas od milostivog Gospoda i ja uh: "avo ne moe nikoga oboriti. Nakon to sam ja primio ljudsku prirodu i sruio njegovu vlast, on vie nema nikakve sile. Meutim, ovek pada sam od sebe kad se preda lenosti i kad popusti svojoj pohoti i strastima". Ja sam onda pitao: "Daje li se svakom monahu takav pokrov?" I meni bi pokazano mnotvo monaha ograenih takvom zatitom. Tada sam uzviknuo: "Blaen je rod ljudski, a osobito monaka vojska, to ima toliko milosrdnog i ovekoljubivog Gospoda! Revnujmo za svoje spasenje, odgonimo svaku nemarnost, podnosimo usrdno napore, da bismo se udostojili Carstva nebeskog, blagodau Gospoda naeg Isusa Hrista" 26.Drugi put je Sveti Antonije svojim uenicima otkrio da e zbog smanjenja revnosti oslabiti monatvo i potamneti njegova slava. Videi mnoge monahe u pustinji ukraene velikim vrlinama kako revnuju za savrenstvo u svetom otelnikom ivotu, neki od njegovih uenika ga zapitae: "Oe, da li e dugo trajati taj ar revnosti i ta ljubav ka samoi, siromatvu, smirenju, uzdranju i svim ostalim vrlinama, kojih se sada tako usrdno pridrava mnotvo monaha?" ovek Boiji sa uzdisanjem i suzama odgovori: "Doi e vreme, ljubljena moja eda, kad e monasi ostaviti pustinju i potei u velike gradove, gde e, umesto pustinjakih peina i tesnih kelija, podizati gorde palate, koje e se moi porediti sa carskim dvorovima; umesto siromatva porae ljubav prema sabiranju bogatstva; gordost e zameniti smirenje; mnogi e se gorditi golim znanjem bez dobrih dela koja odgovaraju znanju; ljubav e ohladneti; mesto uzdranja zavladae stomakougaanje; mnogi od njih e se brinuti o raskonim jelima, kao i sami svetovnjaci, od kojih e se razlikovati samo po odelu i kapi; i pored toga to e iveti pomeani sa svetom, oni e sami sebe nazivati usamljenicima (monah znai usamljenik). Osim toga oni e se veliati govorei: Ja sam Pavlov, a ja Apolov (1.Kor.1,12), kao da se sva sila njihovog monatva sastoji u dostojanstvu njihovih prethodnika: oni e se veliati svojim ocima kao Judejci svojim ocem Avraamom. Meutim, u to vreme e biti i takvih koji e se pokazati mnogo bolji i savreniji od nas. Jer, blaeniji je onaj koji je mogao zgreiti, a nije zgreio, i onaj koji je mogao uiniti zlo, a nije ga uinio (Sir.31,11), nego li onaj koji je bio vuen ka dobru mnotvom revnitelja. Zbog toga su Noje, Avraam i Lot, koji su provodili revnosan ivot meu zlim ljudima, sa pravom toliko proslavljeni u Pismu. 27. Takvim i drugim napomenama, tj. o smrti i o tome ta e biti posle smrti, podgreva se strah Boiji, koji je trei budilac revnosti. Na strah Boiji je prizivao Sveti Antonije,

kao to smo ve videli, mnogosadrajnom izrekom: "Uvek imajte strah pred svojim oima. Seajte se Onoga koji umrtvljuje i oivljava". U drugoj kratkoj izreci on strah Boiji istie kao izvorite gotovosti i sposobnosti za sve vrline. "Strah Boiji je, - govori on, - poetak svih vrlina i poetak mudrosti. Kao to svetlost razgoni mrak i osvetljuje mrani dom u koji ulazi, tako i strah Boiji, uavi u srce ovekovo, progoni tamu i podstie na revnost za sve vrline". 28. Stoga je on na svaki nain predupreivao gubitak ovog straha. "Ne izlazi, - govorio je on, - iz kelije, jer e izgubiti strah Boiji. Jer, kao to umire riba koja se izvue iz vode, tako zamire strah Boiji u srcu monaha koji izlazi iz kelije i luta". 29. Meutim, svi ti podsticaji revnosti deluju prinudno, vuku spolja, premda se i obrazuju unutra. Potrebno je stei unutranje pokretae revnosti kako bi ona izvirala iz srca kao izvor vode. Do toga srce dovode: 1) oseanje sladosti ivota po Bogu. Sve dok se u nama ne obrazuje to oseanje, nema mnogo nade na nau revnost. Na pitanje jednog brata: "Bog u itavom Pismu dui obeava via dobra. Zbog ega ona nije postojana u njihovom traenju, ve se priklanja prolaznom, trulenom i neistom?", sveti Antonije je odgovorio: "Onaj ko jo nije okusio sladost nebeskih dobara, nije se prilepio uz Boga svim srcem svojim. Zbog toga se i vraa na truleno. Sve dok ne dostigne takvo savrenstvo, [ovek] treba da slui Bogu iz poslunosti Njegovoj svetoj volji, kako bi sa prorokom mogao rei: Bejah kao stoka pre tobom (Ps.72,23), tj. sluih Ti kao teglea ivotinja". 30. Stoga je 2) ljubav prema Bogu jo silniji podsticaj na revnost. Sveti Antonije je po sebi znao da je ljubav snanija od straha, budui da je govorio: "Ja se vie ne bojim Boga, nego ga volim" (tj. ljubav, a ne strah, me pobuuje na [pobono] dranje). Jer, ljubav izgoni strah napolje (1.Jn.4,18)". 31. I druge je on ubeivao da iznad svega obrazuju u sebi ljubav prema Bogu, koja je nesavladiva i neuklonjiva sila. Jednom, kad su ga bratija pitali: "ime je najlake ugoditi Bogu?", on je odgovorio: "Najugodnije pred Bogom jeste delo ljubavi. Njega vri onaj ko neprestano hvali Boga u svojim istim pomislima, podravanim seanjem na Boga, seanjem na obeana dobra i na sve to je On izvoleo da za nas uini. Od ovog seanja raa se potpuna ljubav o kojoj je pisano: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom silom svojom (Pon.Zak.6,5), i jo: Kao to jelen stremi ka izvorima vode, tako eli Tebe dua moja, Boe (Ps.41,2). Eto dela kojim mi treba da ugaamo Bogu, kako bi se na nama ispunile rei apostola: Ko e nas rastaviti od ljubavi Boije? alost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja. ili opasnost, ili ma? Niko (Rim.8,35)". 32. Od nje ili zajedno sa njom dolazi 3) radost vrline i prebivanja u redu Boijem, koja sa svoje strane postaje podsticaj revnosti. Na ovo se odnosi sledea izreka Svetog Antonija. Njega su pitali: "ta je radost u Gospodu?" On je odgovorio: "Na delu ispuniti neku zapovest sa radou u slavu Boiju predstavlja radost u Gospodu. Jer, kada ispunjavamo Njegove zapovesti sa radou srca, treba da se veselimo, a kada ih ne ispunjavamo - treba da se alostimo. Stoga se postarajmo da ispunjavamo zapovesti sa radou srca, da bismo se uzajamno teili u Gospodu. Jedino se, pri tome, na svaki nain, uvajmo da nas radost ne dovede do gordosti, ve svu svoju nadu polaimo na Gospoda". 6. Podvizi i vrline pojedinano

Tako usmeravano i podgrevano usre ustremljuje se na telesne i duevne podvige i na svaku vrlinu. 33. U kojoj meri je potrebno iscrpljivati telo svoje; Sveti Antonije je ukazao u optoj pouci o podvizima i u nabrajanju uzroka telesnih pokreta. Meu tim uzrocima se nalazi i pruanje telu hrane onoliko koliko trai. Kao sredstvo protiv (takvih pokreta tela) navodi se stanjivanje tela postom. Sveti Antonije je zapovedao da prema telu treba biti vrlo strog, prekorevajui svako poputanje. On se nije blagonaklono odnosio prema onima koji su odlazili u kupatilo. "Oci nai, - govorio je on, - nisu ni lice svoje nikada umivali, a mi idemo u svetovna kupatila". 34. Posle smiravanja tela, on je veliki znaaj pridavao obuzdavanju jezika. Taj podvig je stavljao na istu visinu sa stranstvovanjem, govorei: "Nae stranstvovanje se sastoji u tome da usta drimo zatvorena". 35. Oni koji govore sve to im dolazi u glavu lie na dvorite bez kapije u koje ulazi ko god hoe, te prilazi tali i odvezuje magarca. Tu misao nije izrekao Sveti Antonije, ali ju je odobrio. 36. Jo vei znaaj je pridavao sedenju u keliji. "Kao to ribe, - govorio je on, - koje dugo ostanu na sui - umiru, tako i monasi koji se dugo nalaze izvan svoje kelije i prebivaju sa svetskim ljudima - gube ljubav prema bezmolviju. Zbog toga i mi treba da urimo u keliju kao to se riba otima ka moru, kako ostajui izvan nje ne bismo zaboravili na unutarnje bdenje". 37. Uopte, on je savetovao da u keliji treba [iveti] tako strogo kako bi ona za monaha postala Vavilonska pe koja saie svaku neistotu. 38. Ipak, ponekad je on doputao izvesno poputanje u napornim podvizima, kao to se vidi iz jednog njegovog odgovora lovcu. Priaju da je jedan lovac, lovei u pustinji divlje zveri, ugledao avu Antonija kako se ali sa bratijom i sablaznio se. elei da ga uveri da je ponekad potrebno rasteretiti bratiju, starac mu je rekao: "Uzmi luk i zategni ga". On je tako uinio. Starac mu ree: "Zategni jo". Ovaj zategnu. On mu opet ree: "Zategni jo". Lovac mu odgovori: "Ako luk zategnem preko mere, pui e". Tada mu je starac rekao: "Tako je i u delu Boijem: sile bratije e se rastrojiti ukoliko ih preko mere budemo naprezali. Zbog toga je ponekad potrebno davati oduka bratiji". uvi to, lovac je dospeo u umiljenje i od starca je otiao pouen. Ukrepivi se, bratija su se vratili na svoje mesto. Uostalom, bolje su se sauvale izreke i prie u kojima se ukazuje na duevne podvige ili raspoloenja srca koja dovode do uspeha. Takvi su: 39. Trpljenje. Ono je u toj meri neophodno podviniku da bez njega on nema nikakve vrednosti. Tako su jednom bratija svetom Antoniju hvalili jednog monaha. Prilikom njegove posete, sveti Antonije je hteo da proveri da li e pretrpeti uvredu. Uvidevi da je nije podneo, on mu je rekao: "Ti lii na selo koje je spreda lepo, a od pozadi pokradeno razbojnicima". 40. Trpljenje je neophodno stoga to su neophodna i iskuenja. I Sveti Antonije je govorio: "Niko bez iskuenja ne moe ui u Carstvo nebesko. Bez iskuenja se niko ne bi spasao". 41. Molitva. Njoj je on uinio primerom, zato to su svi znali koliko dugo se molio. "Poznato namje, - govorili su njegovi uenici, - da se blaeni starac ponekad toliko udubljivao u mo-litvu da bi prestojao po celu no. Kad bi izlazee sunce prekidalo ovu

njegovu plamenu molitvu ushienog uma, mi bismo ga uli kako govori: "Zato mi ti, sunce, smeta? Kao da zbog toga i izlazi da bi me odvratilo od boanstvene umne svetlosti". 42. Suze. Na pitanje brata: "ta da inim sa svojim gresima?", Sveti Antonije je odgovorio: "Onaj ko hoe da se oslobodi od grehova, treba da plae i uzdie. I ko hoe da uspe u vrlini, treba da usvoji pla i suze. Samo psalmopojanje jeste pla. Seti se Jezekije, cara judejskog, koji je, kao to je napisano kod proroka Isaije (gl.38), zbog plaa dobio ne samo iscelenje od bolesti, ve i 15 godina ivota. Boija sila je radi suza koje je prolio smrtno porazila 185 hiljada neprijateljske vojske koja ga je napala. Sveti apostol Petar je plaem dobio oprotaj zbog greha odricanja od Hrista. I Marija se, radi toga to je suzama oroavala noge Spasitelja, udostojila da uje da e se o tome razglaavati zajedno sa propoveu Jevanelja". 43. Mesta smehu u ivotu monaha Sveti Antonije nije nalazio. Kada su ga uenici pitali: "Da li moemo ponekad da se nasmejemo?", on je odgovorio: "Gospod na osuuje one koji se smeju govorei: Teko vama koji se smejete sada, jer ete zaridati i zaplakati (Lk.6,25). Prema tome, verni monah ne treba da se smeje. Mi pre treba da plaemo zbog onih zbog kojih se huli ime Boije, jer prestupaju zakon Boiji i sav svoj ivot provode pogrueni u gresima. Ridajmo i plaimo, neprestano molei Boga da ne dopusti da se uvrste u gresima i da ih smrt zatekne pre pokajanja". 44. Smirenje, koje privlai pokrov svie i titi od svih napada. "Video sam jednom,govorio je Sveti Antonije, - sve zamke vraije rasprostrte po zemlji i sa uzdahom rekao: "Ko e ih izbei?" Tada sam uo glas koji mi je rekao: "Smirenoumlje"". 45. Zbog toga je kasnije savetovao: "Podvizavajui se dobrim podvigom, treba da se krajnje smiravamo pred Gospodom kako bi nas On, znajui nau nemo, pokrivao Svojom desnicom i uvao. Jer, ukoliko se uznesemo gordou, On e povui Svoj pokrov od nas i mi emo poginuti". 46. Drugi put je rekao: "Kao to su gordost i uznoenje uma sa visine nebeske avola survali u bezdan, tako smirenje i krotost oveka uzvisuju od zemlje na nebo". 47. Da podvig ne bi doveo do gordosti, on je savetovao da mu damo poniavajui smisao. "Ako neko, - govorio je on, - uzme podvig utanja, neka ne misli da vri vrlinu, ve neka u srcu smatra da uti stoga to nije dostojan da govori". 48. Sveti Antonije je takoe napominjao da nas sam Gospod unutranje rukovodi tako to od nas sakriva nae dobro, kako bismo zadrali smireno miljenje o sebi. On je govorio: "Kada mlinar ne bi pokrivao oi ivotinje, njegov posao se ne bi uspeno odvijao. Od vrtoglavice bi ivotinja padala, gubei sposobnost da radi". Tako i mi, po Boijem ustrojstvu, dobijamo pokrivalo, kako ne bismo videli svoja dobra dela i kako se ne bismo, hvalei se zbog njih, pogordili i pogubili plod svih svojih napora. To se deava kada smo preputeni napadima neistih pomisli, zbog ijeg prisustva emo mi svakako osuivati sami sebe. U takvom poloaju pomisao na nae dobro nema mesta. Prema tome, nae malo dobro se pokriva i postaje nevidljivo usled neistih pomisli. 49. Koliko je pogubno samoisticanje, resko se pokazalo padom mladog podvinika posle uda koje je uinio. Pored mesta gde se podvizavao mladi podvinik prolazili su starci koji su ili Svetom Antoniju i krajnje se umorili. On je pozvao divlje magarce i naredio im da te starce na sebi odnesu do Svetog Antonija. Starci su o tome rekli Svetom Antoniju, a on je odgovorio: "ini mi se da je taj monah laa puna tovara, premda ne znam da li e dospeti do pristanita". I zaista, upavi u visokoumlje, on je

kroz izvesno vreme pao. Prozrevi to, Sveti Antonije je rekao uenicima: "Sada je pao mladi podvinik. Idite i pogledajte". Oni su poli i videli ga gde sedi na rogoi, plaui zbog greha koji je uinio. 50. Koliko je samoisticanje pogubno, toliko je, naprotiv, samoukorevanje spasonosno. To se vidi na primeru obuara, o kome je Sveti Antonije imao ukazanje svie. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je uo glas koji mu je govorio: "Antonije, ti jo nisi dospeo do mere obuara iz Aleksandrije". Sveti Antonije je poao u Aleksandriju, naao obuara i ubedio ga da mu otkrije ta je to tako posebno u njegovom ivotu. Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u ivotu uinio ita dobro. Ustajui izjutra sa postelje i pre nego to sednem za posao, ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog e ui u Carstvo Boije zbog svojih dobrih dela, a jedino u ja zbog svojih grehova biti osuen na vene muke". To isto sa svom iskrenou srca ponavljam i uvee pre nego to legnem da spavam". uvi to, Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere. u 51. Nije li to bio povod njegovog kasnijeg estog ponavljanja sledee pouke: "Uvek i u svemu treba da se prekorevamo i osuujemo, i to sasvim iskreno. Jer, onoga koji sam sebe ukoreva - opravdava i proslavlja Bog". 52. Uzajamno sluenje i pomaganje. Bratija su pitali svetog Antonija: "Da li je dobro ako neko kae: "Ja nita neu uzimati od bratije, niti u im ta davati. Meni je dovoljno moje"?" Sveti Antonije je odgovorio: "eda moja, takav je estok srcem i dua mu je kao kod lava. Njega treba smatrati tuim saboru dobrih ljudi". 53. Drugi put su ga pitali: "Kako treba sluiti bratiji?" On je odgovorio: "Bratija koji hoe da slue bratiji neka pruaju usluge kao to sluge slue svojim gospodarima, i kao to je Gospod posluio Petru, kome je ukazao krajnju uslugu, iako je bio njegov Tvorac. Time je Gospod pokazao da prekor zasluuju ak i oni koji odbijaju uslugu, a kamoli oni koji smatraju niskim da poslue bratiji. Ako prvi nee imati asti pred Bogom, kao to je Gospod rekao Petru, ta rei o poslednjima?" 54. Uopte, on je govorio: "Od blinjeg dolazi i ivot i smrt. Jer, ukoliko pridobijemo brata, obreli smo Boga, a ako sablaznimo brata, greimo Hristu". 55. Saoseanje i snishoenje prema onima koji padaju. U obitelji ave Ilije jedan brat je imao iskuenje. Njega su isterali i on je poao na Goru do ave Antonija. Zadravi ga neko vreme kod sebe, ava Antonije ga je poslao u obitelj iz koje je izaao. Meutim, bratija su ga opet isterali. On je opet otiao kod ave Antonija i rekao mu: "Bratija nisu hteli da me prime, oe!" Tada ga je starac poslao sa ovakvim reima: "Bura je zadesila brod na puini. On je izgubio svoj tovar i sa naporom se spasao. A vi hoete da potopite i ono to je dolo do obale". uvi da je brata poslao ava Antonije, bratija su ga odmah primili. 56. U jednoj obitelji su oklevetali brata zbog bluda i on je poao do ave Antonija. Doli su i bratija da bi ga izleili i opet uzeli kod sebe. Oni su poeli da ga izobliavaju zbog toga to je uinio. Branei se, brat je govorio da nita slino nije uinio. Desilo se da je tu bio i ava Pafnutije Kefalos. On im je izrekao sledeu priu: "Na obali reke sam video oveka koji je do kolena upao u blato. Neki su prili da mu prue pomo i pogruzili ga do samog vrata". Ava Antonije je na to rekao: "Eto zaista oveka koji moe da lei i spasava due". Dirnuti reima starca, bratija su se poklonili bratu i, po savetu otaca, opet ga primili kod sebe.

57. Znaajna je misao Svetog Antonija o tome ko ima istinsko bratoljublje. On je govorio: "ovek nikad ne moe biti iskreno dobar, ma koliko eleo, ukoliko se u njega ne useli Bog. Jer, niko osim Boga nije dobar". 7. Krajnji cilj i vrh savrenstva 58. Useljenje Boga ili ivot u Bogu jeste poslednji cilj svih podvinikih napora, i vrh savrenstva. Sam je Bog to pokazao Svetom Antoniju. On se u pustinji udostojio ovakvog vienja: U gradu postoji jedan ovek koji ti je slian. Po zanimanju je lekar. On potrebitima daje sve to mu pretekne, i svakodnevno peva Trisveto sa anelima (tj. savrenom ljubavlju prema blinjem ivi u Bogu i hodi pred Bogom). 8. Savrenstvo Svetog Antonija i njegova slava na nebu 59. Pria se da je ava Antonije bio prozorljiv. Meutim, izbegavajui ljudsku guvu, on o tome nije govorio. Njemu su bili otkrivani i sadanji i budui dogaaji sveta. 60. Jedan sveti starac se molio Bogu da oce vidi (u nebeskoj slavi). I vide ih on sve, osim ave Antonija. On je zapitao onoga koji ga je vodio: "A gde je ava Antonije?" On mu je odgovorio: "Antonije je tamo gde je Bog".

DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI V OBJANjENjE NEKIH IZREKA SVETOG ANTONIJA KOJE JE POSLE NjEGOVE SMRTI SAINIO JEDAN STARAC sadraj 1. Pitanje monaha: Kako treba shvatiti re svetog ave Antonija izreenu ueniku Pavlu koji je, napustivi svet, iskao da ivi pored njega: "Ako hoe da bude monah, idi u manastir gde ima mnogo bratije koji mogu da podre tvoju slabost"? Odgovor starca: Iz toga se uimo da smo duni da u manastir primamo i nemone starce, bolesne, slepe i raslabljene, i da ih volimo kada se oni sa radou i usrdnou posveuju sticanju vrlina, premda zbog svojih nemoi ne mogu da ponesu sve napore. Zbog toga su dostojni velikog prekora nastojatelji manastira koji ne primaju nemone starce, ak ni one koji su poznati po dobroj naravi, dok rado primaju snane mladie radi vrenja raznih slubi u manastiru i radi spoljnjih poslova, iako su drski i bestidni. Takve stareine blaeni tuma[1]) u knjizi O savrenstvu upravljanja (manastirom) strogo izobliava, govorei: Oni dozvoljavaju da im uenici ostaju nemarni u delima vrline, dok ih na telesna i svetska dela neprestano podstiu. Onima koji su monatvo primili da bi se trudili oko vrlina oni ne daju odmora i pokoja od svetskih dela, neprestano ih terajui na rad. Oni ih ukorevaju, grde, ismevaju i osuuju ukoliko oni ponekad, da li zbog nemoi ili zbog oslabelog usra, ne ure osobito da ispune naloeno im delo, premda i jesu briljivi i usrdni za duhovna dela. Naprotiv, oni velikim pohvalama obasipaju one koji itav trud i staranje posveuju na svetska dela, dok su za sticanje vrlina lenjivi. To tudoljublje kod njih ne proizilazi od vrline poslunosti, ve od toga to vole da se zanimaju svetskim. A to je od svega gre - bilo da su lenjivi ili marljivi, dre ih kao robove. Ava Pimenje rekao: "Sva tri opteiteljna monaha od kojih jedan prekrasno bezmolstvuje (tihuje), drugi u bolesti blagodari Bogu, a trei rado ispunjava posluanje - vre isti podvig". Tim reima ovaj sveti pokazuje da u manastiru, gde su sabrani mnogi opteiteljni [monasi], nisu potrebni samo snani telom za obavljanje raznih posluanja, ve i nemona bratija koja se predaje neprestanom bezmolviju. U suprotnom, sav njihov trud je sujetan [tj. prazan]. 2. Pitanje: Zbog ega je ava Antonije rekao svom ueniku Pavlu: "Idi, sedi u usamljenosti da bi se nauio borbi koja dolazi od demona"? Odgovor: (elei mu savrenstvo). Jer, savrenstvo monaha se sastoji u navici da u sebi sve upravlja duhom. Takvo, pak, samoupravljanje duhom dolazi zajedno sa istotom srca. Srce je isto kad njime upravlja um, a umom neprestana molitva. Borba sa demonima biva kroz pomisli i privienja koja su u usamljenosti i bezmolviju snanija. (Primedba: Smisao odgovora. Usamljenost stalno prua prilike za borbu sa najtananijim pomislima koje seju demoni. Trajnost ovog duhovnog podviga uz raznovrsnost

iskustava borbe ui duhovnom samorukovoenju i obrazuje naviku u njemu. U njemu je, pak, svo duhovno savrenstvo monaha i svakog Hrianina). 3. Pitanje: ta znai izreka ave Antonija: "Kao to riba umire van vode, tako je i monah koji dugo prebiva izvan svoje kelije [u opasnosti]"? Odgovor: ivot due se sastoji u neprestanom ljubavnom bogomisliju. Ono je zaista dostojno da se nazove ivotom due, objedinjujui u sebi i sjedinjujui um i srce. I tako, monah koji se bude etao po gradovima, bie rasejan vienim i razgovorima, te e se liiti duhovnog ivota i umreti. Jer, on se udaljuje od Boga i zaboravlja ga, i iz svog srca izgoni ljubav prema Hristu koju je stekao mnogim naporima bezmolstvujui u keliji. Osim toga, u njemu slabi ljubav prema liavanjima i tekoama i on se predaje ugaanju telu i zadovoljstvima. istota njegovog srca se muti usled likova koji mu prolaze [pred oima], koji ulaze i izlaze kroz ula vida, sluha, dodira, ukusa i mirisa. Jednom reju, sve to ga navodi na blud i na druge strasti koje su istinska smrt i pogibao monaha. I tako, dobro je rekao blaeni Antonije: "Kao to umiru ribe izvuene na suvo, tako umire i monah koji, ostavljajui keliju, vreme provodi u gradovima i naseljima". 4. Pitanje: Ava Antonije govori: "Onaj ko ivi u usamljenosti, slobodan je od tri borbe, tj. od iskuenja jezika, vida i sluha. Kod njega jedino ostaje borba srca". Objasni nam rei blaenog. Odgovor: On to nije rekao da bi pokazao da je borba u bezmolviju i usamljenosti manja od borbe koja postoji kod bratije koja se iskuavaju gledanjem, sluhom i jezikom. On tim reima pokazuje da oni koji ive u usamljenosti nemaju borbu koja dolazi od ula, kojom se ostali iskuavaju vie nego oni borbom srca, koju u njima podiu demoni. Oci nai su na bezmovlije odlazili radi toga da borba srca ne bi bila pojaana iskuenjima sa strane vienja, jezika i sluha. Jer, kao to lako pada bratija (u opteiima) koja as izlazi, as ulazi, as je van manastira, as u manastiru, zato to se kod njih borbi srca prisajedinjuje i borba koja dolazi od telesnih ula, tako lako padaju i monasi koji ive u bezmolviju i koje uznemirava samo borba srca, ukoliko i njima pristupi borba sa strane telesnih ula. To se pokazalo kod one bratije (otelnika) kojima su, dok su iveli u usamljenosti, iz nekog razloga dolazile ene. Tada se kod njih borbi srca prisajedinilo vienje tela i lepota lica i oni su, pobeeni osnaenom borbom srca, padali. Da je upravo kod onih koji ive u usamljenosti borba srca snanija i ea nego borba sa strane telesnih ula, moe se videti i iz rei blaenog Evagrija koji govori da sa monasima koji ive u usamljenosti demoni sami vode borbu, neposredno, dok protiv onih koji ive u obiteljima i revnuju oko napretka u vrlinama, oni pobuuju i podiu rasputene monahe, od kojih nema nikog eeg, dosadnijeg i lukavijeg. 5. Pitanje: ta oznaava sledea izreka svetog ave Antonija: "Kelija monaha je vavilonska pe, mesto tri mladia, meu kojima je bio Sin Boiji, i stub ognjeni iz kojeg je Bog govorio sa Mojsijem"? Odgovor: Kao to oganj ima dva svojstva, od kojih je jedno bolan ar, a drugo - radosna svetlost, tako i trpeljivo prebivanje u keliji ima dva dejstva, od kojih jedno optereuje i uznemirava poetnike u bezmolviju (as krajnjim iscrpljivanjem, as borbom), a drugo raduje uspehom, inei spokojnim one koji su preli strasti, postali savreni u istoti i udostojili se svetlih vienja. Smisao pominjanja tri mladia koji su videli Sina

Boijegjeste sledee: kao to Ananija, Azarija i Misail, budui baeni u Vavilonu u ognjenu pe, nisu izgoreli, pa ak ni opekli zato to im je bio poslan aneo Boiji da im skine uze i zatiti od razornog dejstva ognja, tako i bratiju koja ivi u usamljenosti i u poetku podnosi teku borbu sa strastima koju podiu demoni, blagodatna pomo Gospoda naeg Isusa Hrista nikad ne ostavlja, ve ih oigleno poseuje i prebiva sa njima da bi ih, poto pobede strasti i neprijatelje, udostojila blagodati savrene ljubavi i svetle slave Svoje. 6. Pitanje: ta znai sledea izreka ave Antonija: "Ne treba vraati zlo za zlo. A ukoliko monah jo nije dostigao do tog stepena, treba da se dri utanja i bezmolvija"? Kako se to (tj. bezgnevlje) moe postii posredstvom bezmolvija? Odgovor: Nemonog brata koji jezikom vrea svog brata i u srcu gaji mrnju prema njemu, koji se zadri u keliji i uzdri od razgovora sa ljudima, podavljujui u sebi zle pomisli i postojano pripadajui molitvama i itanju Pisma, [najzad] e posetiti blagodat mira, njegovo srce e se prosvetiti i njegov duh e se obradovati u Gospodu, stekavi slobodu od strasti. Pogledavi na Krst Gospodnji, on e se razgoreti ljubavlju prema Njemu, i, celivajui ga, stae da razmilja o tome kako je Bog, po Pismu, tako zavoleo svet da je Sina Svog Jedinorodnog predao na smrt za njega (Jn.3,16), da je Bog Svoju ljubav prema nama pokazao time to Hristos umre za nas jo dok bejasmo grenici (Rim.5, 8). Kad Bog Sina Svog nije potedeo, nego ga je predao na smrt, i to na sramnu krsnu smrt, kako da nam s Njim sve ne daruje (Rim. 8,32), ili kako da nam bilo ta otkae? Hristova velika ljubav i milost pobuuje nas ne samo da pomislimo da nikako ne treba da ivimo za svoje prohteve, ve za Njega koji je umro za nas (2.Kor.5,14-15), nego i da na Isusa gledamo kao na naelo i obrazac trpljenja, budui da je On za nas podneo krsnu smrt i pretrpeo takvu sramotu, da bi opet seo s desne strane Boga na visini. Tako, ukoliko sa Njim postradamo, sa Njim emo se i proslaviti (Rim.8,17), i ukoliko sa Njim pretrpimo, sa Njime emo se i zadariti (2.Tim.2,12). Zbog ega nas apostol Pavle savetuje, govorei: Gledajmo, bratijo, na Krst Gospoda naeg (Jev.12,2)? Vidi koliko je On podneo za grenike koji su bili neprijatelji dua svojih. Nemojte biti maloduni i ne slabite duama svojim zbog toga to trpite teskobu, uvrede, sramoenja i smrt radi ljubavi prema Njemu. Itite u molitvama svojim oprotaj onima koji vam ine pakosti, kao to se i Gospod molio za one koji su ga raspinjali, govorei: Oe, oprosti im (Lk.23,34), i kao to je blaeni Stefan od Gospoda naeg traio oprotaj onima koji su ga zasipali kamenjem, govorei: Gospode, ne uraunaj im greh ovaj (Dap.7,60). Monah koji sedei sam u svojoj keliji bude tako rasuivao, ojaae duhom i u Gospodu e zagospodariti nad svim strastima. On ne samo da nee nikoga vreati niti se na koga gneviti, ni vraati zlo za zlo, nego e se radovati velikom radou i smatrati za poast kad mu se desi da pretrpi uvredu i sramoenje. Eto do kakve naravstvene snage dolazi monah u svojoj keliji usled bezmolvija, panje prema sebi i trpeljivog ispunjavanja zapovesti Hristovih kao to su - post, molitva, bogomislije i druge vrline, koje su svojstvene bezmolviju. Zbog toga je blaeni ava Antonije vrlo dobro rekao: "Ako monah ne moe da uzdri jezik svoj od vreanja, roptanja i priljivosti, i ako nije u stanju da svoje srce zadri od takvih padova, neka, u krajnjoj meri, pritie bezmolviju i utanju". 7. Pitanje: Doli su jednom bratija kod ave Antonija i rekli mu: "Daj nam zapovest koju moemo da ispunimo". On im je odgovorio: "U Jevanelju je napisano: Ako te ko udari

po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi (Mt.5,39)". Oni su mu odgovorili: "Mi to nikako ne moemo ispuniti". Starac im je kazao: "Ukoliko ne moete da okrenete drugi obraz, barem trpeljivo podnesite udarac u jedan [obraz]". Oni su rekli: "Ni to ne moemo uini". On im je jo rekao: "Ukoliko ni to ne moete, barem nemojte uzvraati udarcima onome ko vas udari". Oni su rekli: "Ni to ne moemo uiniti". Tada je veliki starac rekao svom ueniku: "Pripremi bratiji malo jela budui da su bolesni". ta znae te rei svetog oca? Odgovor: On je hteo da kae da se sa njima nita ne moe uiniti, osim da se nahrane i otpuste. Meutim, poto je starac na zakljuku rekao da im je potrebna molitva, moe se misliti da je pod hranom podrazumevao molitve staraca. On kao da je rekao: "Ukoliko ne moete nijedno, ni drugo, potrebna vam je molitva. Kao to je bolesnima potrebna posebna hrana zbog slabosti njihovog stomaka, koji ne moe da prima raznovrsnu hranu, tako je i vama, koji imate tako slabu pomisao da ne moete ni najmanji deo zapovesti Gospodnje da ispunite, potrebno leenje i isceljenje due. Potrebne su vam molitve otaca koje e moi da vam ih isprose". 8. Pitanje: Sveti ava Antonije je rekao: "Videvi zamke avola rasprostrte po zemlji, zastenjao sam i rekao: "Teko rodu ljudskome! Ko se moe izbaviti od njih!" I rekli su mi: "Smirenje spasava od njih. Oni ga ne mogu sputati"". Kako je sveti video te zamke: ulno ili misleno? I ko su ti koji su mu rekli: "Smirenje spasava od njih. Oni ga ne mogu sputati"? Odgovor: Ava Makarije Egipatski, uenik ave Antonija, takoe je u unutranjoj skitskoj pustinji video sve avolske zamke i to u isto vreme kad i ava Antonije, samo u drugom obliku. Sveti Makarije je video demone u obliku dva oveka od kojih je jedan bio obuen u pohabanu odeu na kojoj su bile zakrpe raznih boja. Telo drugog je bilo pokriveno iznoenom odeom preko koje je bila prebaena nekakva zamka od praznih tikvi. Uz njih se nalazio jo neko ko je bio pokriven krilima u obliku pokrivaa. Njih je telesnim oima video ava Makarije. Sveti Antonije je, pak, okom uma, kao to se vidi vienje, video sve zamke avolove, koje on uvek priprema monasima, starajui se da ih zaplete, ulovi i omete da uspeno okonaju svoj hod putem vrlina, kao to je napisano: Gordi sakrie zamku za mene i ue, rastegoe zamku po putu (Ps.139,5). I tako, on je video da su zamke avolske rairene po zemlji isto onako kao to lovci pripremaju svoje. Zbog vienog on se zadivio i uasnuo. Tu se nalazilo mnotvo zamki i mrea, omi i okova da se ni zver ne bi mogla izvui ukoliko bi u njih upala. Pod takvim vidom su se Svetom Antoniju pokazale sve telesne i duevne strasti, kojima demoni iskuavaju monahe. Video je on svete anele koji su mu poimenice oznaavali zamku svake strasti: zamku stomakougaanja ili prejedanja, zamku srebroljublja, zamku bluda, tatine, gordosti i ostalih. Osim toga, oni su mu pokazali svu prepredenost i lukavstvo pomou kojih avo priprema zamke i zasede kako bi sapleo bratiju, zapetljao ih i zaustavio njihov hod na velikom putu ljubavi Boije. Kada je, poraen uasom zbog svih tih zamki, zastenjao i rekao: "Teko nama, monasima! Kako emo se izbaviti i spasti od tih zamki? Kako se ne zaplesti u njih?", aneli su mu rekli: "Smirenje spasava od svih njih. Ko ga stekne, nikada se nee zaplesti, niti pasti". Meutim, oni nisu rekli da se jedino smirenjem pobeuju strasti i demoni. Potrebno je imati i druga dela i podvige zajedno sa smirenjem. Smirenje samo po sebi nee doneti nikakve koristi, kao to ni dela bez smirenja ne znae nita. Dela bez smirenja su kao meso posuto zemljom a ne

solju, koje se lako kvari i propada. I tako, telesni trud, unutarnji podvig uma, bezmolvije i neprestana molitva sa savrenim smirenjem savlauju sve strasti i demone. Aneli su rekli avi Antoniju da monahu koji to poseduje demoni ne mogu ak ni prii. 9. Pitanje: Ava Antonije je rekao: "Ukoliko se podvizavamo dobrim podvigom, treba da se stalno bojimo i neprestano smiravamo pred Bogom, kako bi nas, znajui nemo nau, pokrivao Svojom desnicom i uvao. Jer, ukoliko se ponesemo gordou, On e Svoj pokrov povui i mi emo poginuti". Kakav je smisao ove izreke blaenog? Odgovor: Mi treba da se uvek smiravamo, kako u vreme teskobe, skorbi i borbe, tako i u vreme mira i spokojstva od borbe. U svako vreme nam je potrebno smirenje: u vreme borbe ono nam privlai pomo i daje snagu da podnesemo teinu trpljenja, a u vreme mira i pokoja od borbe nas titi od gordosti i zadrava da ne padnemo. Mi treba da se smiravamo i zbog toga to se lenjimo i padamo u bogozaborav. Naa oigledna nemo u ovome e nas sama po sebi povesti ka smirenju i naterati da odbacimo svaku gordost. Bog nee da se mi uvak nalazimo u opasnostima i neprilikama. Po Svojoj blagosti i ovekoljublju, On nas pokriva te prekida napade strasti i svirepost demona. I tako, ukoliko u vreme borbe i podviga pribegavamo smirenju radi opasnosti i tekoa, a za vreme spokojstva i bezbednosti od borbe zaboravljamo Boga i nadimamo se gordou - nesumnjivo je da e On udaljiti Svoj pokrov, te emo mi poginuti pobeeni i oajni. Zbog toga je u svako vreme potrebno smirenje. Na svakom mestu i pri svakoj delatnosti mi na svaki nain imamo potrebu za njim. 10. Pitanje: Neko od otaca je molio Boga da mu pokae sve oce. Bilo mu je dato da vidi sve osim Svetog ave Antonija. Onaj koji mu ih je pokazivao je rekao: "Ava Antonije je tamo gde je Bog". Kako je on video sve oce i zato nije video avu Antonija? Odgovor: Ili je um starca bio uznesen do raja, te je tamo video oce, ili su mu sami oci doli, ili mu ih je Antonije pokazao preko vienja. Avu, pak, Antonija on nije video iz dva razloga: da bi se pokazala veliina slave Svetog Antonija, i radi toga da bi se taj starac smirio, tj. da se ne bi uznosio gordou to je video sve oce. Ispunjavajui njegovu molbu i [pruajui mu] vienje, Bog ga je obavezivao da podraava oce. to se, pak, nije udostojio da vidi Svetog Antonija - znailo je da starac nema dovoljno snage da ga podraava. I time se on podsticao da gazi gordost i da se smirava. 11. Pitanje: Jednom je kod ave Antonija doao ava Amon devstvenik i rekao mu: "Vidim da imam vie dela nego ti. Kako to da se tvoje ime vie slavi meu ljudima nego moje?" Sveti Antonije mu je odgovorio: "To je stoga to ja vie volim Boga nego ti". Sa kojom namerom mu je to reeno? Odgovor: Niti se ava Amon hvalio svojim delima, niti ava Antonije svojom ljubavlju. Cilj njihovih rei je bio ovaj: Kao prvi osnivai monatva i zaetnici pustinjakog ivota, ovi svetitelji su imali u vidu da meusobnom saglasnou utvrde i svim monasima pokau da je unutranje ustrojstvo uma vanije od telesnih podviga. Jer, ovaj unutranji stav uma upravlja i oduevljava duu monaha na savrenu ljubav prema Bogu, koja ga ini dostojnim vienja i otkrivenja slave Boije. Telesni podvizi monaha oslobaaju od telesnih strasti, utvruju u vrlini, pruaju silu za odbacivanje pohote, te telu dostavljaju istotu. Podvig uma, pak, duu naoruava protiv demona i pomisli koje oni seju, i prua istotu srca. Samo srce silu zadobija od ljubavi, postajui dostojno da bude upravljano

Duhom. Nije potrebno da se slava svakog ko napreduje u vrlinama i ljubi Gospoda rairi meu ljudima. Tako je ava Pavle, zaetnik pustinjakog ivota i prvoroeni meu monasima (koga je ava Antonije ponekad nazivao prorokom Ilijom, ponekad Jovanom Krstiteljem, a ponekad apostolom Pavlom) za ivota bio potpuno nepoznat meu ljudima. Meutim, kao to sam ve rekao, oba oca su hteli da nas utvrde i naue koji je nain podvinitva prevashodniji - telesni ili duhovni. Dostigavi savrenstvo, duhovno podvinitvo (koje se sastoji od unutranje sakrivene borbe uma, neprestane molitve i bogomislija) um monaha uzdie u duhovno nastrojenje koje sainjava duhovna molitva, divljenje Bogu, sagledavanje Boga i gledanje slave Gospoda Boga naega, kome slava u vekove vekova. Amin. 12. Pitanje: Sveti ava Antonije je rekao da Bog avolu ne doputa da izaziva veliku borbu protiv ovog roda, zato to je nemoan. Kako to? Odgovor: Bog ali ovaj rod i ne doputa da bude previe pritenjen avolom, s obzirom da nemamo previe ara ljubavi prema Bogu i revnosti za dobra dela. I tako, avo slabije napada na nas zbog nae slabosti i lenjosti. 13. Pitanje: ta znae sledee rei ave Antonija: "Kada mlinar ne bi pokrivao oi mule, ne bi mogao nita da stekne, budui da bi mula padala zbog vrtoglavice i rad se prekidao. Slino tome i mi bivamo pokrivani po Boijem dejstvu. I mi u poetku inimo dobro i ne videi ga, kako ne bismo poeli da se smatramo blaenim i kako zbog toga ne bi propao na trud. Zbog toga ponekad padamo i u sramne pomisli da bismo se, videi ih, prekorevali. Te sramne pomisli i jesu pokriva neznatnog dobra koje inimo. ovek koji sebe prekoreva nee izgubiti svoju nagradu"? Objasni nam, ta je korisno u ovoj izreci. Odgovor: Ne udostojavaju se svi svetitelji da vide vienja. Oni ak ne vide ni dobro koje ine, niti obeanja koja su im pripremljena, premda su prepuni dobrih dela i vrlina. I to nije stoga to se Bog ne raduje njihovim vrlinama ili to se ne tei njihovim dobrim delima. Sveblagi nee nita umanjiti od nagrade pripremljene dobrima - ne bilo toga! To, meutim, On ini da se vrlinski ljudi ne bi poneli gordou (ime bi propala vrednost njihovih vrlina), da se ne bi liili dobara koja su im pripremljena i da ne bi postali tui blagodati Boijoj. Njih Bog uva zato to su dobri delatnici i to su priljeni u vrlinama, premda ponekad i doputa da im se demoni podsmehnu sejui u njih sramne pomisli, navodei na njih strah, ili nanosei im rane - sve stoga da bi znali svoju nemo i da bi svagda bili oprezni i paljivi. Jer, sve dok su u ovom svetu, njihov ivot je promenjiv i prevrtljiv. Kao to ih pomisao na blaga koja su im pripremljena za dobra dela podrava u revnosti i stalnom injenju dobra, tako ih i svest o nedostacima i nemoi udaljava od gordosti i ini da su spremni na svaki oblik smirenja i da paze da ne izgube svoju vrlinu [u trenutku] kad ve imaju primiti dvostruku radost od Gospoda naeg Isusa Hrista u beskonanom Carstvu nebeskom. 14. Pitanje: Ava Elenije iz Sirije je doao kod ave Antonija. Ugledavi ga, ava Antonije je rekao: "Dobro doao, Danico koji izlazi izjutra". Ava Elenije mu je odgovorio: "Zdravo, svetli stube, koji krasi vaseljenu". Ko je taj Elenije? I zbog ega ga je blaeni tako nazvao?

Odgovor: Taj Elenije je iveo u vreme ave Antonija i bio mu ravan po stepenu savrenstva i po delima. Njega je pohvalio car Konstantin Pobednik, govorei: "Blagodarim Gospoda Isusa Hrista to za mojih dana postoje tri boanstvena svetila: blaeni ava Antonije, ava Elenije i ava Evhin. On je tako rekao stoga to su oni mnogo prevazilazili sve monahe koji su iveli i bili poznati u to vreme. Ava Antonije ga je nazvao Danicom jer je on svetlou blagodati prevazilazio sve monahe svog vremena, kao to Danica veliinom i svetlou nadmauje sve druge zvezde. Sa svoje strane i on je avu Antonija nazvao svetlim stubom koji ukraava vaseljenu, hotei da pokae da mu nije nepoznata visina savrenstva i veliina svetlosti blagodati koja mu je dana. 15. Pitanje: Ava Antonije je rekao: "Mi ne uspevamo zbog toga to ne znamo svoju meru i svoju dunost, to ne znamo ta zahteva delo kome pristupamo, ve hoemo da dostignemo vrlinu bez truda. Stoga, im susretnemo iskuenje na mestu u kome ivimo, prelazimo na drugo, mislei da negde postoji mesto u kome nema avola. Meutim, onaj ko je poznao ta je borba, istrajno (svagde) vojuje uz Boiju pomo, budui da je Gospod na rekao: Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17,21)". Na ta on ukazuje ovim reima? Odgovor: Smisao njegovih rei je ovaj: [Monasi] prelaze sa jednog mesta na drugo u oekivanju da e nai mesto gde nema avola. Meutim, susreui iskuenja i tamo gde su preli, oni se udaljuju na drugo mesto. Smisao reenog Gospodom naim: Carstvo Boije unutra je u vama, jeste da mi monasi, koji smo napustili svet i, po zapovesti Gospoda naeg, uzeli krst svoj, hodei za Njim, treba da boravimo na jednom mestu, brinui se jedino o spasenju svoje due, podnosei svakovrsne borbe koje nas susreu. Zbog ljubavi prema Bogu i radi ispunjavanja volje Njegove (koje se sastoji u uvanju Njegovih zapovesti) mi treba strpljivo da podnosimo sve borbe i iskuenja koja dolaze od strasti, demona i ljudi. Oni, meutim, kao neiskusni u borbi i nenaviknuti ni na kakav teret, ure u druga mesta, oekujui da nau spokojstvo od borbe i pribeite od pomisli. Zato se i sele od mesta do mesta i od jedne zemlje do druge. Mi, pak, ostanimo na svojim mestima. Ukoliko na nas naie borba ili iskuenje, pribegnimo postu, molitvi, preklonimo kolena bijui se u grudi pred Krstom Gospoda naega, sa suzama i srdanim vapajem itui pomo i spasenje od Njega, budui da je On svagda blizu i obitava u nama, kao to je napisano: Gospod je blizu skruenih srcem, i smirene duhom e spasti (Ps. 33,19) , i kao to je sam Gospod rekao: Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17,21) - tj. ja u vama obitavam. Jer, Carstvo Boije jeste Hristos, koji uvek u nama prebiva. Blaeni Pavle takoe govori: Ne znate li da... Hristos obitava u vama? (up.1.Kor.Z,16). I ne samo da On ivi u nama, ve i mi prebivamo u Njemu, kao to je sam rekao: Ostanite u meni, i ja u u vama (Jn.15,4). I tako, ukoliko prebivamo u Bogu i ukoliko smo Njegovo obitalite, nemojmo ostavljati Gospoda naeg u vreme iskuenja, nevolja i borbe i nemojmo se preseljavati, traei pomo i pribeite u mestima i zemljama, ve istrajmo na svojim mestima, molei Gospoda koji obitava u nama da nam prui pomo i izbavi nas. Pri tome, otkrivajmo svoje pomisli svojim ocima, itui kao pomo njihove molitve. Trpei na svojim mestima, svagda pribegavajmo pokrovu Spasitelja naeg i On e nas nesumnjivo uiniti pobednicima u svim naim borbama.

________________________________________

NAPOMENE: Verovatno se radi o izrekama i pravilima uopte. Ukazivana knjiga nije dola do nas. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI Svedoanstva o ivotu i spisima Svetog Makarija Najneposredniji prejemnik uiteljskog dara Svetog Antonija bio je Sveti Makarije Egipatski. Povest svedoi samo o dva sluaja posete Svetog Makarija Svetom Antoniju, premda treba smatrati da se ne radi o jedinstvenim sluajevima. Verovatno je Sveti Makarije vie puta imao priliku da slua dugotrajne besede Svetog Antonija koji je, izlazei iz svog usamljenitva, ponekad po itavu no razgovarao sa onima koji su se okupili radi pouke i koji su ga oekivali u manastiru, po uveravanju Kronija (Lavsaik, gl. 23.). Zbog toga se u Besedama svetog Makarija ponekad doslovno mogu nai izvesne pouke Svetog Antonija. Moe se smatrati da je veliki svetilnik, Sveti Makarije, zaeen od jo veeg - Svetog Antonija. Kazivanja o ivotu Svetog Makarija do nas nisu dola u celosti. Sve to se moglo saznati o njemu nalazi se u njegovom itiju koje je objavljeno u izdanju njegovih Beseda. Znameniti sluaj iz njegovog itija jeste kleveta [da je napastvovao devojku koja je rodila dete] koju je pretrpeo dok se jo nalazio u blizini naselja. Kakvo je on samo smirenje pokazao tom prilikom, kakvo samoodricanje, kakvu predanost volji Boijoj! Te crte su zatim obeleile itav njegov ivot. ak je i satana glasno priznao da ga je pobedilo smirenje Svetog Makarija. Ono je bilo lestvica i ka onim visokim stupnjevima duhovnog savrenstva i darova blagodati koje vidimo kod njega. Od spisa Svetog Makarija sauvano je 50 Beseda i Poslanica. U naem zborniku emo napraviti izbor iz njih. On bi sainjavao izvestan poredak pouka Svetog Makarija. Jer, one predstavljaju jednu celinu i znaajne su zbog toga to podrobno izlau glavni cilj Hrianstva: osveenje pale due dejstvom blagodati Svetoga Duha. To je glavna taka prema kojoj su usmerene gotovo sve njegove pouke. Slino ini i Grko Dobrotoljublje. Simeon Metafrast je napravo izbor iz njegovih Beseda u 150 poglavlja. Ono to je uinio, inimo i mi, sainivi iz njih sedam slova. Sveti Makarije se ne dotie detalja u podvinitvu. Oni kojima su upuene Besede i bez toga su ve bili usrdni podvinici. Zbog toga se on prvenstveno postarao o tome da prui usmerenje tim podvizima, ukazujui im na poslednji cilj kome treba teiti. A to je, kao to smo ve pomenuli, osveenje due blagodau Svetoga Duha. Oduhovljenje je dua due. Bez njega nema ivota. Ono je zalog budueg svetlog stanja. Sveti Makarije stalno govori o paloj dui i uio je kako da se iz stanja tame, iskvarenosti i mrtvila izie na svetlost, da se isceli i oivi. Zbog toga njegove pouke nisu vane samo za monahe koji su se odrekli sveta, ve i za sve Hrianje. Jer, Hrianstvo se i sastoji u tome da ovek ustane iz palosti. Zbog toga je i Gospod dolazio; tome su upravljene i sve spasonosne svetenoradnje Crkve. On svagde kao uslov za uspeh postavlja sadraj

odricanje od sveta [tj. monatvo]. Meutim, i svetovnjaci [Hriani] su obavezni da se u izvesnoj meri odreknu sveta. Jer, ljubav prema svetu jeste neprijateljstvo prema Bogu. Gde bi tu bilo spasenja? U izboru pouka drali smo se poretka koji se sam od sebe pojavljuje u glavi kada ita Besede Svetog Makarija. On je svoju misao esto puta uzvodio do samog naeg poetka, izobraavajui u kakvom se svetlom stanju nalazio prvobitni ovek. To je isticao da bi se to mranijim pokazalo stanje palog oveka, koje on opisuje u krajnje odbojnim crtama. Samim tim se oiglednije predstavlja beskrajna milost Boija, koja nam je javljena u spasenju kroz ovaploenje Jedinorodnog Sina Boijeg i blagodat Presvetog Duha. Sve se to izlae da bi se kod ljudi izazvala elja za graenjem spasenja i da bi se podstakli na hrabro prohoenje itavog tog puta. Ovaj put zapoinje obrazovanjem tvrde reenosti da se ide za Gospodom sve do same smrti, da se prohodi podvig u trudu samoprinuavanja i samoprotivljenja, sve dok se ne doe do primetnog dejstva blagodati, ili, kako je govorio sveti, sve dok se u srcu ne otkrije sila i dejstvo blagodati Duha Svetoga. Taj put stie do krajnjeg mogueg savrenstva u Hristu Isusu, Gospodu naem, i zavrava se dvojakim stanjem dua u buduem ivotu. Na taj nain, misli Svetog Makarija emo sabrati pod sledeim naslovima: Svetlo stanje prvog oveka Mrano stanje paloga Nae jedinstveno spasenje - Gospod Isus Hristos Stvaranje vrste reenosti za spasenje u Gospodu Podviniko stanje Stanje onih koji su osetili blagodat Najvii stepen hrianskog savrenstva na zemlji Budue stanje po smrti i vaskrsenju

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 1. PRVOBITNO SVETLO STANjE a) Poslednji cilj i vrhovno blago oveka jeste bogooptenje. Bog je blagovoleo da poinje u njemu i ovek nigde ne nalazi pokoja osim u Bogu. U takvom srodstvu stoji ovek sa Bogom po prvobitnom naznaenju tvorevine. sadraj

1. Nijedna bliskost ni uzajamnost nije vea od bliskosti due sa Bogom i Boga sa duom. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju, sunce, mesec, vodu, plodno drvee, razne vrste ivotinja. Meutim, ni u jednoj od njih On ne poiva. Sva tvar je u Njegovoj vlasti, pa ipak ni u jednoj nije sainio presto, niti je stupio u optenje. Jedino je prema oveku imao blagovoljenje, stupivi sa njim u optenje i u njemu poivajui. Vidi li kakvo je srodstvo Boga sa ovekom i oveka sa Bogom? 2. Kao to je Bog nebo i zemlju stvorio za stanite oveku, tako je i telo i duu ovekovu sazdao za Svoje stanite, tj. da se useli i da poine u njegovom telu kao u Svom domu, i da mu ljubljena dua, stvorena po Njegovom obrazu, bude prekrasna nevesta. 3. Visoko je dostojanstvo oveka. Pogledaj kakvi su nebo i zemlja, sunce i mesec, pa ipak Gospod nije blagovoleo da u njima poine, ve jedino u oveku. Zbog toga je ovek dragoceniji od svih tvari. Usudiu se da kaem - ne samo od vidljivih, nego i od nevidljivih, tj. duhova koji slue. Jer, ni o arhangelu Mihailu, ni o arhangelu Gavrilu Bog nije rekao: Stvorimo... ga po obrazu i po podobiju naem (Post.1,26), ve o umnoj prirodi oveka, tj. njegovoj besmrtnoj dui. Napisao je, naime: Anelske vojske su oko onih koji ga se boje (Ps.33,8). 4. Slovesna i blagorazumna dua nigde ne nalazi pokoja osim u jedinom Gospodu, iako je obila sva sazdanja. I Gospod Svoje blagovoljenje ukazuje jedino oveku. 5. Bogata zaruena devojka se ne zadovoljava nikakvim darovima do braka, sve dok se ne ostvari brani savez. Tako se ni dua niim ne uspokojava sve dok ne dostigne savreno optenje sa Gospodom. Gladno dete ne obraa panju na bisere i dragocenu odeu, ve samo na dojke koje mu mogu pruiti mleko. Slino rasuuj i o dui (tj. da ona mimoilazi sve, elei da okusi jedino Boga, i jedino tada se uspokojava). b) Takvom cilju je ovek bio pripremljen od samog stvaranja. Prilikom stvaranja u njega je zaloen cilj. 6. Dua je veliko i divno delo. Pri stvaranju, Bog je njenu prirodu stvorio bez poroka. On ju je stvorio po obrazu vrline Duha, poloivi u nju zakone vrlina - rasuivanja, poznanja, blagorazumnosti, vere, ljubavi.

7. On je u nju poloio razum, volju, vladalaki um, i u njoj zacario i drugu veliku tananost, uinivi je lako pokretnom, lakokrilom, neumornom, darujui joj da dolazi i odlazi u jednom trenu, da mu milju slui kada to Duh ushte. Jednom reju, on ju je sazdao [sa ciljem] da mu postane nevesta i da ima zajednicu sa Njim, da bude u jedinstvu sa Njim, i da sa Njim postane jedan duh, kao to je reeno: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,17). 8. Kao to ovek marljivo sabira u svoj dom raznovrsno blago, tako i Gospod u Svoj dom, tj. duu i telo, sabira i polae nebesko blago Duha. v) Zbog toga su prvosazdani bili u Bogu i posedovali velika preimustva i dobra. 9. Do prestupa, oni su bili obueni u slavu Boiju... Dok je drao zapovesti, Adam je bio prijatelj Boiji. Sa Bogom je prebivao u raju. 10. U Adamu je prebivalo Slovo i on je u sebi imao Duha Boijeg. 11. U poetku ist, um je prebivao u svom poretku, sagledavajui svog Vladiku. I Adam je, ostajui u istoti i blaenstvujui, carevao nad svojim pomislima, pokriven boanstvenom slavom. 12. Samo Slovo, koje je prebivalo u njemu, za njega bee sve: i znanje, i oseanje (blaenstva), i naslee, i uenje. I u snu je na prvosazdanima prebivala slava, tako da oni ne viahu svoju nagotu. 13. ovek je bio u asti i istoti, gospodar svega, poevi od neba, pa do dole, imajui [sposobnost da] razlikuje strasti, tu demonima, ist od greha i poroka, obraz i podobije Boije. g) Meutim, to obilje blagodati nije posedovalo nita prisilno. ovek je bio slobodan da prebiva sa Bogom i blagodati, ili da se odeli od njih. On se odvojio i pao, kao i pali duhovi. 14. Sva slovesna bia - anele, due i demone, Sazdatelj je sainio istim i prostim. Skretanje, meutim, nekih od njih ka zlu proizilo je od njihove samovlasnosti [tj. slobode]. Naime, oni su svojom voljom skrenuli od doline pomisli. 15. Vidljive stvari su svezane nekakvom nepokretnom prirodom. One ne mogu da izau iz stanja u kome su stvorene, niti imaju svoju volju. A ti si sazdan po obrazu i podobiju Boijem. Kao to je Bog slobodan i ini to hoe, tako si i ti slobodan. Ti si po prirodi lako izmenjiv. 16. Naa priroda je lako prijemiva i za dobro i za zlo; i za Boiju blagodat i za protivniku silu. Ona ne moe da se primorava. 17. Na taj nain je Adam, po svojoj sopstvenoj volji, prestupio zapovest i posluao lukavog. 18. Njemu je bilo pripremljeno bogatstvo i veliko naslee. Meutim, stekavi rave pomisli i misli, on je pred Bogom propao.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 2. MRANO STANjE PALOGA a) Posluavi lukavog, Adam mu se predao u ropstvo. Zavladavi njime, on ga je napunio svakim zlom. sadraj 19. Prestupivi zapovest Boiju i posluavi lukavu zmiju, Adam se prodao i prepustio avolu, tako da se lukavi obukao u duu, prekrasnu tvar. Dua se naziva telom lukave tame sve dok u njoj prebiva tama greha, zato to ivi i biva drana u lukavom veku tame, kao to i apostol govori, pominjui grehovno telo i telo smrti: Da se uniti telo grehovno (Rim.6,6), i jo: Ko e me izbaviti od tela smrti ove? (Rim.7,24). Dua nije od prirode Boije, niti je od prirode lukave tame, ve je umna velika i divna tvar ispunjena lepotom, prekrasni obraz i podobije Boije. Lukavstvo tamnih strasti u nju je ulo kao posledica pada. 20. U poetku zarobivi oveka, lukavi knez (tj. carstvo tame) je obloio i obukao duu vlau tame kao to inae oveka oblae kad ga spremaju za cara, davi mu svu carsku odoru i omoguivi mu da od glave do noktiju nosi sve carsko. Lukavi knez je grehom obukao duu, celu njenu prirodu, i celu je oskrnavio, ne ostavivi bez svoje vlasti ni jedan njen deo, ni pomisli, ni um, ni telo. On ju je obukao u porfiru tame. Kada je (bolesno), telo strada u celini, a ne samo jedan njegov ud. Tako je i sva dua postradala od lukavih strasti i greha. Lukavi je itavu duu, koja je neophodni deo oveka, obukao u svoju zlobu, tj. greh. Na taj nain je telo postalo stradalno i truleno. 21. Govorei: Svukoste staroga oveka sa delima njegovim (Kol.3,9), apostol misli na savrenog oveka kod koga oi odgovaraju oima, glava glavi, ui uima, ruke rukama i noge nogama. Jer, lukavi je oskrnavio celog oveka, duu i telo, obukao ga u greh i nainio starim, uprljanim, neistim, bogobornim, ovekom koji se ne pokorava zakonu Boijem, kako vie ne bi gledao kako je poeljno za njega, ve kako bi i gledao lukavo, i sluao lukavo, i kako bi mu noge urile na zloin i ruke inile bezakonje, i srce pomiljalo na zlo. 22. Stari ovek je sa sebe skinuo savrenog oveka i poneo odeu carstva tame, odeu hule, neverja, drskosti, tatine, gordosti, srebroljublja, pohote, kao i drugu odoru carstva tame, neiste i skverne poderotine. 23. Neprijatelj se i trudio da Adamovim prestupom rani i pomrai unutarnjeg oveka, tj. vladalaki um koji sagledava Boga. Njegove oi su progledale za poroke i strasti kada su mu ve postala nedostupna nebeska blaga. 24. Duhovi zlobe vezuju duu okovima tame, tako da ona ne moe da voli Gospoda koliko bi elela, niti da veruje koliko eli, niti da se moli koliko eli. Od prestupa, naime, prvog oveka, mi pri svakom [dobru] susreemo oigledno i tajno protivljenje.

b) Videi takvo pogubno stanje, Bog i aneli su se saalili na paloga. 25. Onoga dana kada je pao Adam, Bog je iao po raju i, videvi ga, sa saaljenjem rekao: "Kako si izabrao zlo pored tolikih dobara! Kakav stid te je pokrio posle tolike slave! Zato si sada tako pomraen, tako izoblien, tako trulean? Kakva te je samo tama pokrila posle onakve svetlosti!" Tvorac se saalio na Adama koji je pao i umro za Boga. Aneli, sve sile, nebesa, zemlja i sva tvar oplakivali su njegovu smrt i njegov pad. Jer, tvar je videla da je onaj koji im je dat za cara postao sluga suprotne i lukave tame. Tako je on gorkom tamom obukao svoju duu, zato to se nad njim zacario knez tame. Upravo je Adam onaj [ovek] koga su izranjavili razbojnici i polumrtvog ostavili na putu iz Jerusalima u Jerihon. v) Pravda ga je ipak podvrgla pravednoj kazni. On je naputen kao ostavljeni dom. 26. Prestupivi zapovest, Adam je izgnan iz raja, navukavi na sebe gnev Boiji. Kao to je Bog nekada, razgnevivi se na Judejce, Jerusalim predao na sram neprijateljima, pa su oni koji su ih mrzeli zagospodarili nad njima, te je nestalo i praznika i prinosa, tako se prognevio i na duu zbog prestupa zapovesti, predavi je neprijateljima, demonima i strastima. Prevarivi je, oni su je potpuno ponizili, te je nestalo svakog praznika, tamjana i prinosa koji je dua pruala Bogu. Jer, svi putevi koji su vodili ka njoj ispunie se divljim zverima, i u njoj se ugnezdie gmizavci, tj. lukavi duhovi. Kao to se kua u kojoj se ne ivi oblai u tamu, beae i porugu, punei se neistotom i smradom, tako se i dua u kojoj ne likuje Vladika sa anelima, puni grehovnom tamom, sramnim strastima i svakim beaem. 27. Poto je ovek zbog presluanja primio kletvu na kletvu: Trnje i iak e ti davati zemlja (Post.3,18), i jo: "Zemlja koju obrauje nee ti dati plodove svoje", - na zemlji njegovog srca su se izrodili i izrasli trnje i iak. Neprijatelji su prevarom ukrali njegovu slavu i obukli ga u sramotu. Oteta je njegova svetlost i on je obuen u tamu. Oni su mu ubili duu, rasuli i razdelili njegove pomisli, svukli um sa njegove visine. Tako je ovek Izrailj postao rob istinskog faraona. On je nad ovekom postavio nadzornike i one koji su ga gonili, tj. lukave duhove da bi, hteo ne hteo, vrio lukava dela njegova, da bi pripremao glinu i opeke. Udaljivi oveka od nebeskog naina miljenja, on ga je nizvrgao ka vetastvenim, zemljanim, smrtnim i lukavim delima, i ka sujetnim reima, pomislima i rasuivanjima. Pavi sa svoje visine, dua je susrela ovekomrzno carstvo i surove knezove koji je prinuavaju da im zida grehovne gradove poroka. g) Zbog pada, itava tvar i sav ljudski rod su podvrgnuti tiraniji neprijatelja i strasti. 28. Zamisli jednog cara koji ima naslee i iji podanici su spremni da mu slue. Meutim, desilo se da su ga neprijatelji zarobili. im je on uhvaen i odveden, trebalo je da i njegovi podanici i sluge pou za njim. Tako je i Adama Bog stvorio istim da bi mu sluio i za uslugu mu je data ova tvar. On je postavljen za gospodara i cara sve tvari. Lukavu re, koja je nala pristup ka njemu, Adam je najpre primio spoljanjim sluhom, a zatim je dopustio da mu pronikne u srce i da ovlada itavim njegovim biem. Sa njegovim zarobljavanjem, porobljena je i itava tvar koja mu je sluila i koja mu se

pokoravala. Preko njega se smrt zacarila nad svakom duom. Zbog presluanja, ona je toliko izopaila Adamov lik da su ljudi doli i do poklonjenja demonima. Jer, i plodove zemaljske, koje je Bog prekrasno sazdao, [ovek] je prinosio demonima. Na njihove oltare su stavljali hleb, vino i jelej, kao i ivotinje. ak su i sinove i erke svoje prinosili na rtvu demonima. 29. Od vremena Adamovog pada, duevne pomisli su se, odvojivi se od ljubavi Boije, rasejale po ovom veku i pomeale sa vetastvenim i zemaljskim pomislima. I kao to je Adam, koji je prestupio zapovest, u sebe primio kvasac tetnih strasti, tako i oni koji se rodie od njega i itav rod njegov, po nasledstvu imaju udela u istom kvascu. Postepeno uzrastajui i umnoavajui se, grehovne strasti su do te mere narasle da su se rairile do preljube, razvrata, idolosluenja, ubistava i drugih rugobnih dela, sve dok itavo oveanstvo nije uskislo porocima. Zlo je do te mere poraslo u ljudima da su pomislili da nema Boga. Stoga oni poee da se klanjaju bezdunom kamenju. Kvasac zlih strasti je do te mere obuzeo rod starog Adama da [ljudi] ak ni pojam Boga nisu mogli ni da prihvate. 30. Posle naruavanja zapovesti i podvrgavanja osudi gneva, ovekom je ovladao greh, uavi unutar njega kao neki tanani i duboki bezdan gorine i zavladavi pasitem due do najdubljih njenih skrivnica. Na taj nain i duu i greh, koji se privio uz nju, moemo uporediti sa velikim drvetom koje je prepuno grana i iji je koren u dubini zemaljskoj. Tako se i greh, koji je uao u duu i ovladao njenim panjacima do najskrivenijih dubina, pretvorio u naviku i predubeenje, uzrastajui u svakome od mladosti i uei ga [svemu] loem. 31. Lazar, koga je vaskrsao Gospod i koji je odavao tako veliki smrad da se niko nije mogao pribliiti njegovom grobu, bee obraz Adama koji je u svoju duu primio veliki smrad i koji se napunio mraka i tame. Sluajui o Adamu, o ranjenom, razbojnicima i o Lazaru, nemoj dozvoliti da ti um luta po gorama, ve se zatvori u svoju duu zato to i ti nosi iste rane, isti smrad, istu tamu. Svi smo mi sinovi tog pomraenog roda, svi mi imamo udela u tom smradu. Nemou kojom je postradao Adam, stradamo i svi mi koji proishodimo od njegovog semena. Jer, takva nas je bolest postigla, kao to govori Isaija: Od glave do pete nema nita zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceenje ni zavijene ni uljem zablaene (Is.1,6). Takvom neisceljivom ranom smo mi ranjeni. 32. Kao to u Egiptu tokom tridnevne tame sin nije video oca, brat brata, prijatelj prijatelja, budui da ih je pokrivao mrak, tako ni posle Adamovog prestupa zapovesti, njegovog pada iz ranije slave, potinjavanja duhu sveta i posle pokrivala koje je palo na njegovu duu - niko od ljudi, sve do poslednjeg Adama - Gospoda - nije video istinskog Oca nebeskog, ni blagu i dobru majku - blagodat Duha, ni najslaeg i najmilijeg brata Gospoda, ni drugove i prijatelje svoje - svete anele, sa kojima je [ovek] nekada radosno likovao i praznovao. I ne samo do poslednjeg Adama, ve i sada oni kojima nije zasijalo Sunce pravde - Hristos, kojima se nisu otvorile duevne oi da vide istinsku svetlost, jo uvek ostaju pokriveni tamom greha, jo u sebi imaju dejstvo slastoljublja, jo potpadaju pod istu kaznu, jo nemaju oi kojima bi mogli da vide Oca. d) Najprimetnija posledica pada je nered koji vlada u svetu.

33. Deca ovog veka su slina penici koja se sipa u reeto zemlje i prosejava kroz nepostojane misli ovoga sveta, pri neprestanom kolebanju zemaljskih stvari, elja i zapletenih vetastvenih poimanja. Satana trese due i reetom, tj. zemaljskim delima, prosejava sav greni rod ljudski. Od vremena pada, od Adamovog prestupa zapovesti, lukavi knez je preuzeo vlast i sve sinove ovoga veka neprestanim prevarnim i kolebljivim pomislima prosejava i privodi u meusobno suprotstavljanje u reetu zemlje. 34. Kao to se penica koju prosejavaju neprestano prevre i okree u reetu, tako i knez lukavstva zemaljskim delima zaokuplja sve ljude, koleba ih, privodi u smuenje i mete, navodei na sujetne pomisli, neprestano varajui i porobljavajui sav greni rod Adamov. Gospod je apostolima predskazao budue ustajanje lukavog na njih: Evo vas zaiska satana da vas veje kao penicu. A ja se molih Ocu svome da vera vaa ne prestane (Lk.22,31-32). Ova re, kao i presuda koju je Sazdatelj izrekao Kainu: Stenjae i tree se u nemiru na zemlji (Post.4,12), obrazac je i slika za sve grenike. Prestupivi zapovest i postavi grean, itav rod Adamov je nevidljivo na sebe primio ovu sliku. Ljudi se kolebaju nepostojanim pomislima bojazni, straha, svakovrsnih smuenja, eljama, raznovrsnim uivanjima. Knez ovog sveta uznemirava svaku duu koja nije roena od Boga [tj. koja je bez pokajanja]. Slino penici koja se stalno okree u reetu, on mnogoobrazno uznemirava ljudske pomisli. On sve privodi u kolebanje, lovei [ljude] svetskim prevarama, telesnim zadovoljstvima, strahovima i smuenjima. 35. Pokazujui da oni koji idu za prevarama i voljom lukavog na sebi nose lik Kainovog lukavstva, Gospod je sa prekorom rekao: elje oca svoga hoete da inite; on bee ovekoubica od poetka, i ne stoji u istini (Jn.8,44). Zbog toga itav greni rod Adamov tajno na sebi nosi onu osudu: "Stenjaete i treete se nemirni u reetu zemlje u kome vas prosejava satana". Kao to se od jednog Adama po zemlji rasprostranio itav rod ljudski, tako je i jedna strasna iskvarenost pronikla u itav greni rod ljudski, te je knez zlobe sam u stanju da u sve poseje kolebljive, vetastvene, sujetne i uznemirujue pomisli. I kao to jedan vetar moe da uznemiri svo rastinje i svo semenje, te kao to se jedna nona tama prostire po svoj vaseljeni, tako i knez lukavstva, kao neka mislena tama greha i smrti, izvesnim skrivenim i surovim vetrom smuuje i obuzima itav rod ljudski na zemlji, lovei ljudska srca kolebljivim pomislima i svetskim eljama i punei tamom neznanja, zaslepljenosti i zaborava svaku duu koja nije roena odozgo i koja se milju i umom nije preselila u drugi vek, po reenome: Nae ivljenje je na nebesima (Fil.3,20). ) Svi su zlo oseali, ali niko nije znao otkuda je, smatrajui ga gotovo prirodnim stanjem. 36. Vidljivi svet, od careva do siromaha, sav se nalazi u neredu i meteu, u borbi - i niko od njih ne zna uzrok tog oiglednog zla, alca smrti koji je doao od Adamovog prestupa. Jer, greh, koji je doao je kao neka razumna sila i satanina sutina, posejao je svako zlo: on tajno deluje na unutarnjeg oveka i na um, borei se pomislima protiv njega. Ljudi i ne znaju da [zlo] ine pobuivani nekom tuom silom. Naprotiv, oni misle da je to prirodno i da ga ine po svom sopstvenom rasuivanju. Meutim, oni koji u umu imaju mir Hristov i prosveenje Njegovo znaju odakle se sve to podie. 37. Koliko se pojavilo careva iz Adamovog roda koji su vladali itavom zemljom i koji su mnogo razmiljali o svojoj carskoj vladavini! Pa ipak, ni jedan od njih pri svem svom

obilju nije mogao da shvati pomraenje i tetu koji su nastali u dui kroz prestup prvog oveka. [To nije mogao], jer nije poznao promenu koja se desila u njoj, naime da je um zbog pada obuen u stid i da zbog slepila oiju srca vie ne vidi slavu koju je do prestupa video otac na Adam. 38. U svetu su postojali razni mudraci. Jedni su pokazali izuzetnu filosofiju, drugi su zadivljavali vetinom sofistike, trei su se istakli govornitvom, drugi su opet bili gramatici i stihotvorci koji su pisali po prihvaenim pravilima istorije. Postojali su i razni umetnici koji su bili iskusni u svetskim umetnostima... Meutim, svi oni, kojima je ovladala zmija koja se uselila u njih, ne poimahu greh koji ivljae u njima. Oni postae zarobljenici i robovi lukave sile, nemajui nikakve koristi od svog znanja i umetnosti. e) Zlo od pada nije sasvim umrtvilo oveka, ma koliko inae bilo veliko. U njemu su ostale projave duhovnog ivota. 39. Ne kaemo da se ovek potpunio izgubio, unitio, umro. On je umro za Boga, ali ivi svojom sopstvenom prirodom. 40. ovek je poginuo zbog prestupa. Postao je ranjiv. Satana mu je pomraio um. Delimino, dakle, ovek postoji, i delimino ivi, rasuuje i ima volju. 41. I po prestupu je ostalo poznanje (to se naroito vidi u dejstvu savesti). Kada se razbojnik izvede na sud, knez postavlja pitanje: "Kada si inio zlo, zar nisi znao da e biti uhvaen i predan na smrt?" Razbojnik se nee osmeliti da kae da nije znao, budui da mu je to bilo poznato. Zar bludnik ne zna da ini zlo? Zar lopov ne zna da grei? Zar ljudi i bez Pisma, po prirodnom razumu, ne znaju da postoji Bog? Onoga dana nee moi da kau da nisu znali da postoji Bog. Jer, i u munjama i u gromovima sa neba, njima se saoptava: "Zar ne znate da postoji Bog koji upravlja tvarju?" 42. Lanim uenjem uvedeni u obmanu, neki nepravedno tvrde da je ovek konano umro i da uopte nita dobro ne moe da uini. 43. oveku je ostala sloboda koju mu je Bog u poetku dao. Kao to nije bio vezan za dobro nekom neophodnou dok je bio savren, tako ni pogruen u greh i postavi sasud avolji, on nije vezan za zlo. 44. Ti si slobodan. Ukoliko hoe da pogine, priroda ti je kolebljiva. A ko hoe, pokorava se Bogu, ide putem pravde i vlada nad eljama, zato to mu se um protivi i to odlunom pomilju moe da savlada porona stremljenja i gnusne prohteve. 45. Oni se, ipak, uzalud nadimaju, mislei da e sopstvenom slobodom udaljiti od sebe povod ka grehu. Sloboda koja je oveku dostupna prostire se samo na protivljenje avolu, ali ne i na vlast nad strastima. Jer, reeno je: Ako Gospod ne sazida dom...i ne sauva grad, uzalud bdi straar (Ps.126,1). 46. U nama zlo deluje sa svom silom i primetnou, naaptavajui nam neiste elje, premda i nije, kako neki govore, sa nama pomeano kao vino sa vodom, ve kao to na jednom polju odvojeno rastu penica i kukolj, ili kao to se u jednom domu posebno nalazi razbojnik, a posebno domain. 47. I sunce koje sija i vetar koji duva imaju svoju prirodu i svoje telo. Tako se i greh pribliio dui, ali i on i ona imaju svoju posebnu prirodu. 48. Izvor toi istu vodu, iako na njegovom dnu lei mulj. Ako se mulj uznemiri, itav izvor e postati mutan. Tako se i dua mea sa porokom kada je uznemirena. I satana kao da postaje jedno sa duom: oba duha za vreme bluda ili ubistva kao da

predstavljaju neto jedno. Stoga - ko se sa bludnicom svee jedno je telo s njom (1.Kor.6,16). Drugi put, opet, samostalna dua deluje sama od sebe, kaje se zbog svojih postupaka, plae; moli se i prisea se Boga. Kako semogla dua initi tako neto kadbi uvek bila pogruena u zlu? Jer, kao surov, satana nikako nee da se ljudi okreu pokajanju. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA sadraj a) Za pale je jedino spasenje - Gospod. Gospod se smilovao i ovaplotio se radi naeg spasenja. Svojom krvlju je oprao grehe nae, blagodau Svetoga Duha je obnovio nau ovetalu prirodu, i uinio nas podesnim za Svoje nebesko Carstvo. 49. Svet lii na bogatog oveka koji poseduje velelepne i ogromne kue, koji izobiluje srebrom i zlatom, razliitim posedima i svakom poslugom, koga, meutim, iznenada spopada bolest i nemo. Sva njegova rodbina stoji pored njega ali ga, i pored sveg bogatstva, ne moe izbaviti od bolesti. Isto tako ni duu koja je pogruena u greh ne moe izbaviti nikakva ivotna marljivost, ni bogatstvo, niti bilo ta drugo. Jedino Hristov dolazak moe oistiti duu i telo. 50. Otkako je od Adama poeo da caruje greh, rod ljudski se zainje u bezakonju i u gresima raa, od utrobe maternje se izopaujui i od majinog krila lutajui. Zbog toga se Jagnje Boije smilovalo i dolo da Svojom silom svee snanoga, te da otme sasude koje je zaplenio, po reenome: Zaplenio si plen (Ps.67,19). 51. Satana i knezovi tame su od prestupa zapovesti zaseli u srcu, umu i telu Adamovom kao na sopstvenom prestolu. Zbog toga je doao Gospod i na sebe primio telo od Djeve. Jer, ko bi mogao podneti da mu je bilo ugodno da doe sa nepokrivenim Boanstvom? Naprotiv, pomou tog orua, tj. tela, On je progovorio ljudima. Najzad, On je i lukave demone, koji su zaseli na telu, sruio sa prestola, tj. sa misli i pomisli kojima su oni upravljali, oistio savest, i samom sebi od uma, pomisli i tela napravio presto. 52. Bog je Mojsiju naredio da napravi bakarnu zmiju, da je podigne i prikuca na vrh drveta. Svi koje su ujele zmije dobijali bi isceljenje po pogledu na bakarnu zmiju. Tako je mrtva zmija pobeivala ive, zato to je bila obraz Gospodnjeg tela. Jer, Gospod je Svoje telo, koje je primio od [Presvete] Marije, uzneo na Krst, rasprostro i prikucao na drvetu. I mrtvo telo je pobedilo i usmrtilo zmiju koja je ivela i gmizala u srcu. Eto velikog uda. 53. Duu koja je u poetku ranjena neisceljivom ranom pogubnih strasti nije mogao da isceli niko od pravednika, niti otaca, ni proroka, ni patrijaraha. Doao je Mojsije, ali ni on nije mogao da prui savreno isceljenje. Postojali su svetenici, darovi, desetak, subota, novi mesec, pranje, rtve, svepaljenice i sva ostala pravda se vrila po Zakonu ali se dua nije mogla isceliti i oistiti od neistog toka zlih pomisli. Sva ta pravednost nije bila u stanju da izlei oveka. [Najzad] je doao Spasitelj, istinski Iscelitelj, koji lei na dar i

koji sebe daje za izbavljenje roda ljudskog. On je izvrio veliko i spasonosno izbavljenje i isceljenje due. On ju je oslobodio od ropstva i izveo iz tame. 54. Lekarstva koja su uzeta od zemlje, tj. sopstvena pravedna dela, nisu mogla da izlee i iscele duu od takve nevidljive rane. ovek e dobiti isceljenje i dostii ivot jedino silom nebeske i Boanske prirode, darom Duha Svetog, i to po oienju srca Duhom Svetim. 55. Kada krene da obrauje zemlju, ratar je duan da uzme prikladno orue i odelo. Tako se i Hristos, Car nebeski i istinski Poslenik, doavi ka oveanstvu koje je zapustelo od poroka, obukao u telo i umesto orua poneo Krst, On je obradio zapustelu duu, izbacio iz nje trnje i iak, iupao korov greha i sve rastinje greha saegao ognjem. Obradivi je drvetom Krsta, On je u njoj posadio predivan duhovni vrt koji Bogu kao Vladici prinosi raznovrsne slatke i omiljene plodove. 56. Hristos Gospod je Novi Zavet (uinio) novom (stvarnou). Krstom i smru je sruio vrata ada i greha, izveo verne due, darovao im Uteitelja i uveo u Svoje Carstvo. 57. U Zakonu je propisano da svetenik uzme dva goluba: jednog da zakolje, a drugog da pokropi njegovom krvlju i pusti ga da odleti slobodan. Ovo dejstvo je bilo obrazac i senka istine. Jer, Hristos je zaklan, a Njegova krv, kojom se kropimo, ini da dobijemo krila Duha Svetog kojim bez smetnje letimo u vazduhu Boanstva. 58. Gospod na Isus Hristos je doao da bi izmenio, preobrazio i obnovio prirodu i duu, koja je zbog prestupa pregaena strastima, uinio novom, sjedinivi je sa Svojim Boanstvenim Duhom. On je doao da verujue u Njega naini novim umom, novom duom, novim oima, novim sluhom, novim duhovnim jezikom - jednom reju, novim ljudima. 59. Potinivi sebi oveka, neprijatelj ga je za sebe nainio novim, obloivi ga tetnim strastima, pomazavi ga duhom greha i ulivi u njega vino svakog bezakonja. Tako je i Gospod nainio novog oveka, izbavivi ga od greha i pomazavi ga Duhom Svetim. 60. Kao to u vidljivom svetu niko ne moe da prepliva i pree more bez lakog i pokretljivog broda koji je napravljen od drveta koje se lako odrava na vodi, zato to e inae potonuti i poginuti, tako ni dua, sama po sebi, ne moe da pree, savlada i prepliva gorko more greha, neprohodni bezdan lukavih sila i tamnih strasti, ukoliko u sebe ne primi lakopokretnog, nebeskog, lakokrilog Duha Svetog, koji unitava i prevazilazi svako lukavstvo. b) Izgradivi spasenje, Gospod hoe da se spasavaju oni koji ele spasenje, premda nikog ne prinuava. 61. Uzevi na sebe staranje o spasenju oveka, Gospod na Isus Hristos je izvrio sav domostroj, od samog poetka, brinui preko otaca, patrijaraha, preko Zakona i proroka, da bi, najzad i sam doao, prezrevi krsnu sramotu i pretrpevi smrt. Sav Njegov trud i staranje sastojali su se u tome da iz Svoje prirode Duhom porodi eda, blagoizvolevi da se raaju odozgo, od Njegovog Boanstva. Kao to se zemaljski oevi aloste kada ne raaju [decu], tako je i Gospod, zavolevi rod ljudski kao Svoj sopstveni obraz, ushteo da ga porodi od Svog boanstvenog semena. I Hristos podnosi veliku tugu kad neki nee da prime takvo roenje i da budu roeni iz bedara Duha Boijeg. Jer, On je za njih stradao i trpeo zbog njihovog spasenja.

62. Gospod hoe da se svi ljudi udostoje tog roenja zato to je za sve umro i sve prizvao k ivotu. Jer, bez tog roenja, dua ne moe da ivi, kao to je rekao Gospod: Ako se ko ne rodi odozgo, ne moe videti Carstva Boijega (Jn.3,3). Oni koji su poverovali u Gospoda, prili mu i udostojili se tog roenja, priinjavaju radost i veliko veselje na nebesima onima koji su ih rodili. Svi aneli i svete sile se raduju zbog due koja se rodila od Duha i koja je postala duh. 63. Zemljodelac po celoj [njivi] baca seme, elei da svako donese plod. Zatim dolazi sa srpom i alosti se ako ne nalazi ploda. Tako i Gospod hoe da se Njegova re poseje u srcima ljudskim. Meutim, kao to je ratar alostan zbog oskudne njive, tako se i Gospod skorbi zbog srca koje ne donosi plod. 64. Kao kad se car ne bi postideo siromanog i bolesnog oveka, ve poeo da lekarstvima lei njegove rane, prenevi ga u svoj dvorac, obukavi u porfiru i dijadimu i uinivi ga zajedniarem svoje trpeze, tako i nebeski car - Hristos prilazi bolesnom oveku, isceljuje ga i prioptava Svojoj carskoj trpezi. Pri tome, On ga je uzdigao na takvu ast, ne inei nikakvu prisilu nad njegovom voljom, ve delujui savetima. 65. U Jevanelju je napisao da je Gospod poslao sluge da pozovu zvanice i objave im: Evo sam obed svoj ugotovio (Mt.22,4). Meutim, zvanice su se otkazivale, govorei: Kupih pet jarmova volova, ili: Oenih se (Lk.14,19; 20). Vidi li da je Onaj koji je pozvao gotov, i da su se pozvani odrekli, za ta su sami krivi. Vidi li da im je Gospod pripremio Carstvo i da ih zove da uu, ali oni nee. 66. Gospod neprestano udara u dveri naih srdaca, [elei] da mu otvorimo kako bi mogao da ue i poine u duama naim, nainivi obitelj u nama. Jer, On govori: Evo stojim na vratima i kucam; ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu (Otk.3,20). On je blagovoleo da mnogo postrada, predavi telo Svoje na smrt i izbavivi nas od ropstva kako bi doao u nau duu i u njoj nainio obitelj. Jer, Njegova hrana, i pie, i odea i pokrov i poinak nalazi se u naoj dui. Zbog toga On neprestano udara u vrata, elei da ue kod nas. Primimo ga, dakle, i uvedimo u sebe zato to On za nas predstavlja i hranu, i pie i veni ivot. Nijedna dua koja ga sada ne primi u sebe i koja ga u sebi ne uspokoji, ili bolje - koja se sama ne uspokoji u Njemu - nee imati naslea sa svetima u Carstvu nebeskom, i nee moi da ue u nebeski grad. Ti nas sam, Gospode Isuse Hriste, uvedi u njega!

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 4. STVARANjE VRSTE REENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU sadraj Pokret due ka spasenju ostvaruje se obrazovanjem elje za spasenjem i tvrde reenosti da se ono ostvari u Gospodu. Gospod je ostvario nae spasenje, sve je pripremio za njega i eli da se svako spase. On jedino oekuje da ovek pristupi i pone da se trudi za spasenje. a) Naa elja se oekuje kao neophodan uslov. 67. ovek po prirodi ima preduzimljivost koju Bog i oekuje od njega. Zbog toga On zapoveda da ovek najpre shvati, da shvativi zavoli, i najzad da pokrene volju. Da, pak, um stupi u dejstvo, ili da se podnese trud, ili da se ispuni delo - blagodat Gospodnja prua onima koji ele i koji su poverovali. Zbog toga je volja oveija sutinski uslov. Bez volje [oveije] ni Bog nita ne ini, premda bi i mogao, kao slobodan. Zbog toga ispunjenje dela Bogom zavisi od volje ovekove. Kada [prinesemo svoju slobodnu volju] On - divan i u svemu nepojmljiv - itavo delo pripisuje nama. 68. Iako se nije mogla izleiti, i premda je ostajala sa ranom, krvotoiva ena je ipak imala noge sa kojima je prila Gospodu i dobila isceljenje. Isto tako, premda nije mogao da prie i pristupi Gospodu zbog slepila, onaj slepi je pustio glas koji je stigao pre vesnika: Sine Davidov Isuse, pomiluj me (Mk. 10,47). Poverovavi, on je dobio isceljenje kad je Gospod priao i dao mu prozrenje. Isto tako je i sa duom. Premda je izranavljena sramnim strastima i oslepljena grehovnom tamom, ona ipak ima volju kojom moe da zavapi Isusu i da ga prizove da doe i da joj prui veno izbavljenje. 69. Da slepi nije uzviknuo i da ona krvotoiva nije prila Gospodu, ne bi dobili isceljenje. Isto tako, onaj ko po sopstvenoj volji i iz sveg proizvoljenja ne pristupi Gospodu i ko ga ne moli sa nesumnjivom verom - nee dobiti isceljenje. Jer, zbog ega su oni odmah bili isceljeni, a mi jo uvek ne nalazimo izleenje od tajnih strasti? Mi ne dobijamo duhovno isceljenje i spasenje usled neverja naeg i usled razbijenosti nae, zbog toga to ga ne volimo iz sveg srca i to ne verujemo u Njega iskreno. Zbog toga, verujmo u Njega i istinski mu pristupimo kako bi On ubrzo na nama izvrio istinsko isceljenje. On je obeao da e dati Duha Svetoga onima koji iipu od njega (Lk.11,13), da e otvoriti vrata onima koji kucaju i da e ga nai oni koji ga trae (Mt.7,7). To je obeao Onaj koji ne obmanjuje (Tit.1,2).

70. Premda nita ne moe da uini, niti je svojim nogama u stanju da prie majci, dete se ipak, traei je, kree, zove i plae. I majka se najzad saali na njega. Njoj je milo to je dete sa naporom i plaem trai. Najzad, poto dete ne moe da doe do nje, ona sama, pobeena ljubavlju prema njemu zbog njegovog dugotrajnog iskanja, dolazi, uzima ga sa velikom nenou, mazi i hrani. Isto ini i ovekoljubivi Bog sa duom koja mu prilazi i koja ga trai. Ipak, podstican Njemu svojstvenom ljubavlju i blagou, On se prilepljuje za razumnu duu i, po apostolskoj rei, postaje sa njom jedan duh (1.Kor.6,17). 71. Gospod je milosrdan i dugotrpeljiv u oekivanju naeg obraenja. Ako greimo, On nas eka da se pokajemo, ako padnemo, ne stidi se da nas ponovo primi, kao to ree prorok: Zar nee ustati onaj koji padne? I zar se nee vratiti onaj koji se udaljuje? (Jer.8,4). Mi jedino treba da smo trezvoumni, da steknemo dobru misao, da se brzo i na pravi nain Njemu obratimo, itui Njegovu pomo. On je gotov da nas spase. On prima plamenu enju nae volje (koja odgovara naim silama), kao i veru i spremnost koji proizilaze iz dobrog proizvoljenja, premda svaki uspeh jedino od Njega dolazi. Zbog toga, svukavi sa sebe svako predubeenje, nemar i lenjost, postarajmo se da postanemo hrabri i spremni da idemo Njegovim tragom. Nemojmo to odlagati iz dana u dan zbog privlanosti zla, jer ne znamo kada e biti na izlazak iz tela. b) Kako se obrazuje elja? aa) Probuenje od Boga. Gospod nevidljivo urazumljuje duu. Ponekad je preobraa nesreom, ponekad neposrednim dejstvom, kao kod apostola Pavla. Ipak, svestrani glasnik ka obraenju jeste re Boija. 72. Bogu je ugodno da (oveka koji se nalazi u grehu) ponovo uvede u ivot. Stoga ga On savetuje da plae i da se pokaje. I ako ovek produi sa time (tj. da oplakuje sebe) zbog svojih davnih sagreenja, Bog ga ponovo pobuuje da plae i prinosi pokajanje (kako bi sav svoj ivot u pojedinostima oplakao). 73. Nevolje, stradanja i rane koje te snalaze po domostroju [Boijem], [potrudi se da primi] kao neto to ti je korisno za duu, a ne kao neto nepoeljno. Jer, kada te susretnu nesree, poee da razmilja u sebi: "Poto sam nesrean u svetu, odrei u ga se, i poi u da sluim Bogu". Moe se desiti da, doavi do te misli, uje zapovest: Prodaj sve to ima (Mt. 19,21), omrzni telesno optenje i slui Bogu. Tada e poeti da blagodari za nesreu u svetu, budui da se njenim povodom pokazuje posluan Hristovoj zapovesti. Najzad, ako si unekoliko izmenio svoj um u odnosu na vidljivo i udaljio se od telesnog optenja, treba takoe da se umom udalji od plotskog mudrovanja i da stekne nebesko razmiljanje. Tada e poeti da rasuuje o zapovesti koju si uo. I nee jo obresti pokoj, ali e prihvatiti staranje i trud da stekne ono o emu si sluao. 74. Kako je Bog ulovio apostola Pavla? Kao to tiranin zarobljava nekog [oveka] koga zatim oslobaa istinski car, tako je i Pavle, dok je u njemu dejstvovao tiranski duh greha, gonio i muio Crkvu. Meutim, poto je to inio iz neznanja, revnujui za Boga i mislei da se trudi za istinu, Bog ga ne ostavlja, ve ga hvata. Obasjavi ga neizrecivo, nebeski i istinski Car ga je udostojio da uje Njegov glas. Udarivi ga u lice kao slugu,

On mu je dao slobodu. Vidi li kakva je blagost Vladike kada u jednom trenutku moe da obnovi due koje su se prilepile za zlo i podivljale, saoptivi im Svoju blagost i mir. 75. Car koji hoe da [svojim podanicima] saopti objavu i razdeli darove, pie poslanice u kojima svima daje na znanje: "Postarajte se da to skorije doete kod mene da dobijete carske poklone". Onima koji ne dou i ne prime darove, itanje poslanice nee nita koristiti. Naprotiv, oni e potpasti pod osudu na smrt zato to nisu hteli da dou i da se iz carskih ruku udostoje asti. Tako je i Car - Bog predloio ljudima Boanstvena Pisma kao kakvu poslanicu, objavljujui im da oni koji prizivaju Boga i koji su poverovali treba da itu da dobiju nebeski dar od Ipostasi Njegovog Boanstva. Jer, napisano je: Da... postanemo priasnici boanske prirode (2.Pt.1,4). Ako ovek ne prilazi, ne ite i ne dobija, uzaludno mu je itanje Pisma. Naprotiv, ono e ga podvesti pod osudu na smrt jer nije hteo da od nebeskog Cara primi dar ivota, bez kojeg nije mogue stei besmrtan ivot. bb) Borba sa sobom da bi se volja sklonila ka prizivanje. 76. ovek ne postaje dostojan blagog udela im uje re Boiju. Tvrdei suprotno, ti kod oveka ukida volju i porie postojanje suprotne sile koja ga ometa. Mi, pak, kaemo da onaj ko slua re dolazi do skruenja i, po povlaenju blagodati po promislu radi ovekove koristi, stupa u borbu i ui se ratovanju, suprotstavljajui se satani. I tek posle dugotrajne borbe i sukobljavanja, on odnosi pobedu i postaje Hrianin (tj. iskreni sledbenik Hristov). vv) Predstave i ubeenja koja dejstvuju na naklonost volje. U toj borbi sa sobom um sabira razne podsticajne i pokretake predstave istine i ubeenja, koje su u stanju da podstaknu i odueve. Sveti Makarije prvo istie ono to je Bog uinio za nae spasenje, kao i obeanja koja je povezao sa ovim delom. Na to se on esto vraa. 77. Ljubljeni, nemoj gledati samo na umnu sutinu due. Besmrtna dua je dragoceni sasud. Pogledaj kako je veliko nebo i zemlja. Pa ipak, Bog nije pokazao [Svoje] blagovoljenje prema njima, nego samo prema tebi. Pogledaj na svoje blagorodstvo i dostojanstvo, jer On ne posla anela, ve sam doe da ti pomogne, da te prizove paloga, ranjenoga, da ti vrati prvobitnu istotu Adamovu. Sam Bog je doao da ti pomogne i da te izbavi od smrti. Stani vrsto i shvati takvo promiljanje o tebi. 78. Zamisli da car susretne neku siromanu devojku, odevenu u rite i da, ne ustruavajui se, sa nje skine neistu odeu, da umije njenu prljavtinu, ukrasi je svetlim haljinama i uini uesnicom njegove carske trpeze i slavlja. Tako je i Gospod naao izranavljenu duu, dao joj lekarstvo, svukao sa nje zamrljanu odeu i sramotu poroka, obukao je u carsku, nebesku, boanstvenu, svetlozarnu i slavnu odeu, poloio venac na nju i uinio uesnikom carske trpeze na [njenu] radost i veselje. 79. Hrianstvo nije neto beznaajno, ve predstavlja veliku tajnu. Shvati svoje blagorodstvo, tj. da si prizvan u carsko dostojanstvo, da si rod izabrani... narod sveti (1.Pt.2,9). Tajna Hrianstva je neobina za ovaj svet. Vidljiva slava i bogatstvo cara su neto zemaljsko, truleno, prolazno, a ono Carstvo i ono bogatstvo su boanstveni, nebeski, slavni, neprolazni i neprestani. Jer, u nebeskoj Crkvi [Hriani] sacaruju sa nebeskim Carem. Kao to je On Prvoroeni iz mrtvih, tako su i oni koji sacaruju sa Njim - prvoroeni.

80. Hrianska obeanja su velika i neizreciva, i to u tolikoj meri da se sa verom i bogatstvom jedne due ne moe uporediti ni sva slava i lepota neba i zemlje, ni ostala njihova lepota i ukras, kao ni bogatstvo, krasota i sladost vidljivog. Prema tome, kako da pored tolikih podsticaja i obeanja Gospodnjih ne poelimo da u potpunosti pristupimo Gospodu, da mu posvetimo sami sebe, da se, pored svega drugog, po Jevanelju, odreknemo i same svoje due, te da osim Njega jedinoga nita vie ne volimo? Eto, sve nam je to darovano, i jo kakva slava! Koliko je samo Gospod promiljao o nama preko proroka i otaca! Koliko je izreeno obeanja! Koliko podsticaja! Koliku je blagost Vladika imao prema nama od samog poetka! Najzad je preko Svog dolaska Svoju neizrecivu blagost prema nama dokazao raspeem, kojim je nas preobraene preveo u ivot. Meutim, mi se jo uvek ne odvajamo od svojih prohteva, od ljubavi prema svetu, od ravih predubeenja i navika, pokazujui se malovernim ili nevernim. Ipak, i pored svega, Gospod prema nama ostaje milostiv, nevidljivo nas uvajui i uspokojavajui, ne predajui nas do kraja po gresima naim poroku i prevarama sveta, i ne doputajui, po Svojoj velikoj milosti i dugotrpljenju, da poginemo, imajui u vidu da emo mu se nekada obratiti. 81. ta znae rei: to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube (1.Kor.2,9). U ono vreme veliki pravednici, carevi i proroci znaahu da e doi Izbavitelj, ali ne znaahu, ne ue, niti im u srce doe da e On postradati, da e biti raspet, da e se proliti krv na Krstu, da e biti krtenje ognjem i Svetim Dugom, da e se u Crkvi prinositi hleb i vino, koji su obraz Njegovog tela i krvi, da e oni koji se prieuju vidljivim duhovnim hlebom [u stvari] kuati telo Gospodnje, da e apostoli i Hriani primiti Uteitelja i da e se obui silom svie, da e se udostojiti sjedinjenja sa Duhom Svetim. To nisu znali ni proroci, ni carevi, niti im je to dolazilo u srce. 82. Kad su nam takva blaga pripremljena, kad su nam pruena takva obeanja, i kad Gospod ima takvo blagovoljenje prema nama, nemojmo biti nemarni i nemojmo zakasniti, ve pourimo u veni ivot, svecelo se posvetivi ugaanju Gospodu. 83. Sluajui o dostojanstvu due i tome kako je dragocena ta umna sutina, ne shvata li da je za oveka, a ne za anele, reeno: Stvorimo... ga po obrazu i po podobiju naem (Post.1, 26), te da e nebo i zemlja proi, a da si ti pozvan na usinovljenje, na bratstvo, da bude nevesta Careva? U vidljivom (svetu) sve to pripada eniku pripada i nevesti. Tako se i tebi poverava sve to je Gospodnje. Jer, On sam je doao da se zastupi za tebe i da te pozove. Ti, pak, nita ne shvata, i ne poima svoje blagorodstvo. Zbog toga pravedno duhovnosac oplakuje tvoj pad: ovek koji je u asti nije razumeo, nego se uporedio sa nerazumnim skotovima, i upodobio im se (Ps.48,21). Posle toga kod njega slede i druge pobude: biti sa sebi srodnim (to i jeste na cilj), tj. sa Gospodom. Nama je jedino dobro kada sledimo za Gospodom i nema nieg goreg nego ne slediti za Gospodom. 84. Ako podigne oi ka suncu videe da je njegov krug na nebu, a da mu svetlost i zraci silaze na zemlju i da sva sila svetlosti i blistavosti stremi ka zemlji. Tako i Gospod sedi sa desne strane Oca, iznad svakog naala i vlasti, ali mu oko paljivo gleda srca ljudi koji borave na zemlji, kako bi one koji oekuju Njegovu pomo podigao tamo gde sam prebiva. Jer, On govori: Gde sam ja onde e i sluga moj biti (Jn.12,26). Meutim, beslovesne ivotinje su mnogo razboritije od nas. Svaka od njih se sjedinjuje sa sebi srodnom prirodom: divlje sa divljima, a ovce sa svojim rodom. A ti se ne vraa svom

nebeskom srodstvu, tj. Gospodu, ve se svojim pomislima saglaava sa zlobom, postajui pomonik grehu, zajedno sa njim ratujui protiv sebe i predajui se na hranu neprijatelju, slino ptici koju prodire orao, ovci koju [ulovi] vuk, ili detetu koje prui ruku ka zmiji i biva ujedeno. 85. Dua se sjedinjuje voljom sa onim sa kime se spaja. Prema tome, ona ima udela u svetlosti spokojstva ukoliko u sebi ima svetlost Boiju i ukoliko u njoj ivi, ukraavajui se svim vrlinama. Ukoliko, pak, u sebi ima grehovnu tamu, ona potpada pod osudu. Dua koja eli da ivi kod Boga u venom poinku i svetlosti, treba da, kao to smo ranije rekli, pristupi istinskom Arhijereju Hristu, da se rtvuje, da umre za raniju lukavu tamu, da se usmeri ka drugom ivotu i boanstvenom optenju. Kada uje o navedenom, obrati panju na to da li se i u tvojoj dui zaista ostvarilo. I ako nije, treba da neprestano ali, plae i tuguje. Kao onaj koji je jo mrtav za Carstvo, vapij ka Gospodu i moli sa verom da te udostoji istinskog ivota. Stvarajui ovo telo, Bog ga ne stvara iz njegove prirode, niti mu dozvoljava da ima ivot, hranu, pie, odelo i obuu iz njega samog. Naprotiv, On ga je stvorio nagog, kako bi sve potrebno za ivot nalazio spolja i kako bi bilo nemogue da ivi bez onoga to postoji izvan njega, tj. bez hrane, bez pia i bez odee. Ukoliko se bude ograniavalo na ono to poseduje po prirodi, ono e se istroiti i propasti. Isto se deava sa duom koja u sebi nema svetlosti Boije, premda i jeste stvorena po obrazu Boijem. Jer, takvi su domostroj i blagovoljenje Boije o njenom venom ivotu, tj. da duhovnu hranu i duhovno pie, kao i nebesko odelo, prima od Njegovog Boanstva, od Njegovog vlastitog Duha, od Njegove vlastite svetlosti, a ne od svoje prirode. To i sainjava [njen] istinski ivot. 86. Telo svoj ivot, kao to smo rekli, ima u onome to je izvan njega, tj. u zemlji. Ono bez onog to postoji izvan njega ne moe da ivi. Tako i dua treba jo ovde da se preporodi za onu zemlju ivih, da se u njoj duhovno hrani, da duhovno uzrasta, napredujui u Gospodu. [Potrebno je] da je Boanstvo obue u neizrecivu rizu nebeske lepote. Ako se ne bude hranila tom hranom, ona nee moi da ivi u netrulenoj sladosti i pokoju. Jer, priroda Boija ima i hleb ivota, tj. Onoga koji je rekao: Ja sam hleb ivota (Jn.6,35), i vodu ivu (Jn.4,10), i vino koje veseli srce oveka (Ps.103,15), i jelej radosti (Ps.44,8), i mnogorazlinu hranu nebeskog Duha, i svetlozarne nebeske rize koje dariva Bog. U tome se i sastoji nebeski ivot due. Teko telu koje se zaustavlja na svojoj prirodi zato to e se raspasti i umreti. Teko i dui koja se zaustavlja na svojoj prirodi, nemajui optenja sa Boanstvenim Duhom zato to e umreti ne udostojivi se venog ivota Boanstva. Pravi prijatelji, srodnici i poznanici puni ljubavi plau i gube nadu zbog bolesnika koji vie ne mogu da primaju hranu. Tako Bog i sveti aneli smatraju dostojnim suza one due koje ne jedu od nebeske hrane Duha i ne ive netrulenim [ivotom]. 87. Ako je tvoj unutranji ovek opitno i nedvosmisleno poznao sve ovo, ti ivi istinski veni ivot i tvoja dua ve sada poiva u Gospodu. Tada si zaista stekao i primio od Gospoda [mogunost] da ivi istinskim ivotom. Ukoliko, pak, u sebi ne prepoznaje nita takvo, barem poni da plae, da ali i da tuguje zato to jo nisi stekao veno i duhovno bogatstvo, to do sada nisi primio istinski ivot. Stoga se skruavaj zbog svog siromatva, danonono umoljavajui Gospoda. Ti se, naime, nalazi u stranoj grehovnoj bedi. O, kad bi ovek makar stekao ovu alost zbog svog siromatva! O, kad mi ne bismo provodili svoje vreme u bezbrinosti, kao siti! Onaj ko ali i ite, ko neodstupno moli Gospoda, uskoro e obresti izbavljenje i nebesko bogatstvo, kao to je

rekao Gospod, zavravajui re o nepravednom sudiji i udovici: Zar Bog nee odbraniti izabrane svoje koji mu vapiju dan i no. Da, kaem vam da e ih ubrzo izbaviti (Lk.18,78). 88. Dolazak Gospodnji je u potpunosti bio radi oveka koji je leao u grobu tame, greha, neistog duha i lukavih sila, tj. da u ovom veku vaskrsne i oivotvori celog oveka, da ga oisti od svake neistote, da ga prosveti Svojom svetlou i obue u nebesku rizu Svog Boanastva. Tela dua koje su ve bile vaskrsle i proslavile se, i sama s se, pri vaskrsenju, proslaviti, prosvetiti i obui u nerukotvoreni, nebeski stan, u slavu boanstvene svetlosti. Vidi li kako je Boija slava neizreciva i nepostina! Nemogue je izraziti ili opisati neizmerno, beskrajno i nepostino bogatstvo Hriana. Zbog toga sa svakom marljivou treba da pristupamo hrianskom podvigu i da primamo ono bogatstvo. Jer, naslee i udeo Hriana jeste sam Bog. Jer, reeno je: Gospod je deo mog naslea i ae moje (Ps.15,5). 89. Meso bez soli truli i puni se velikim smradom, te se svi odvraaju od njega. U gnjilom mesu poinju da gamiu crvi, nalazei sebi hranu. Oni ga izjedaju i gnezde se u njemu. Meutim, im se pospe so, crvi koji su se hranili mesom iezavaju i crkavaju, a smrad se zaustavlja, budui da so ima svojstvo da istrebljuje crve i unitava smrad. Na isti nain svaka dua koja nije osoljena Svetim Duhom, kojoj nedostaje nebeska so, tj. sila Boija, gnjili i puni se svakim smradom lukavih pomisli. Lice Boije se okree od due u kojoj ivi strani smrad sujetnih pomisli tame i strasti. U takvoj dui se kreu zli i strani crvi, tj. lukavi duhovi i tamne sile. Oni se hrane, gnezde i gamiu u njoj, izjedajui je i upropaujui je. Jer, reeno je: Usmrdee se i istrulie rane moje (Ps.37,6). Meutim, im dua pribegne Bogu, poveruje i isprosi so ivota, tj. blagog i ovekoljubivog Duha, na nju silazi nebeska so koja istrebljuje strane crve, unitava tetni smrad i isti duu dejstvom svoje sile. Postavi na taj nain zdrava i nepovrediva [dejstvom] istinske soli, dua je ponovo pogodna za sluenje i slubu nebeskom Vladiki. Da bi se to oznailo, Bog je u Zakonu naredio da se svaka rtva posoli solju (Lev.2,13). 90. U vidljivom svetu onaj ko je nag trpi veliku sramotu i beae. Prijatelji se okreu od prijatelja, srodnici od srodnika svojih ukoliko su obnaeni, i deca odvraaju svoj pogled da ne vide nago telo oca svoga: Prili su gledajui unazad i pokrili ga, odvraajui svoj pogled (Post.9,23). Tako se i Bog odvraa od dua koje nisu sa punim osvedoenjem obuene u rizu Duha, koje se u sili i istini nisu obukle u Isusa Hrista. 91. I prvi ovek se postideo videvi sebe nagog. Koliko je samo beaa u nagoti! Ako telesna nagota podvrgava takvom stidu, koliko e se tek pokriti stidom i beaem strasti dua koja je obnaena od Boanstvene sile i koja nije uistinu obuena u neizrecivu, netljenu i duhovnu rizu samog Gospoda Isusa Hrista. I svako ko je obnaen od one Boanstvene slave treba da se stidi sebe samog i da shvata svoje beae, barem onoliko koliko se stideo Adam u svojoj telesnoj nagoti: i premda je nainio odelo od smokvinog lia, on se ipak stideo, shvatajui svoje nitavilo i nagotu. Zbog toga neka takva dua moli Hrista koji daje rizu i koji oblai u slavu u neizrecivoj svetlosti, te neka ne sainjava sebi odelo od sujetnih pomisli. Neka ne misli, prevarena [navodnom] sopstvenom pravednou, da poseduje rizu spasenja. 92. Kao to je dom u kome je prisutan domain pun svakog reda, krasote i velelepnosti, tako se i dua, u kojoj se nalazi njen Vladika i u kojoj On prebiva, ispunjava svakom krasotom i blagoljepijem. Jer, u njoj prebiva Gospod sa Svojom duhovnom skrivnicom, i upravlja njome. Meutim, teko kui iji je domain odsutan, ili koja nema gospodara.

Ona e se sruiti, opusteti, i napuniti svakom neistotom i neredom: tu se, po rei proroka, nastanjuju sove i demoni (Is.13,21). U opustelom domu sebi nalaze mesto divlje kokoke, psi i svaka neistota. Teko dui koja ustaje od svog tekog pada i koja u sebi ima one koji je ubeuju i prinuavaju da ostane u neprijateljstvu sa svojim enikom, koji nameravaju da izopae misli koje joj dolaze od Hrista. gg) Navedenim predstavama dua je gotova na priziv da sleduje za Gospodom.. Meutim, dolaze misli da nee u tome uspeti i slabe elju. Sveti Makarije ih odbija isticanjem opasnosti zbog odlaganja dela spasenja. Moe se, naime, istroiti dutotrpljenje Boije, usled ega je pogibao neizbena. 93. Bojim se da se na nama koji ivimo nemarno i koji se povodimo za predrasudama, vremenom ne ispuni apostolska izreka: Ili prezire bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajui da te dobrota Boija na pokajanje vodi? (Rim. 2,4). Ukoliko i pored Njegove dugotrpeljivosti, blagosti i krotosti umnoimo broj grehova i svojim nemarom i neradom sebi pripremimo najteu osudu, na nama e se ispuniti apostolska re: Nego svojom upornou i nepokajanim srcem sabira sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim.2,5). Jer, velika je i neizreciva blagost Boija, neobjanjivo je Boije dugotrpljenje prema ljudskom rodu. Treba samo da se otreznimo i da se postaramo da se potpuno obratimo Bogu, kako bismo stekli spasenje. 94. Ako eli da upozna dugotrpljenje Boije i Njegovu veliku blagost, obratimo se bogonadahnutom Pismu. Vidi samo koliko su greili Izrailjci, od kojih su oci, kojima su data obeanja, od kojih je Hristos po telu, iji su zaveti i bogosluenje (Rim.9,4-5). Koliko puta su skretali. Pa ipak, Bog ih nije potpuno ostavljao. Naprotiv, On ih je, na krae vreme, radi njihove koristi, predavao iskuenjima, elei da nevoljom omeka okorelost njihovog srca. On ih je obraao, podsticao, slao im proroke, dugo vremena pokazujui trpljenje prema njihovim sagreenjima i spoticanjima. Kada su mu se obraali, On ih je rado primao, i kad su ponovo skretali, On ih nije ostavljao, ve ih je preko proroka prizivao obraenju. I mada su se mnogo puta udaljavali od Njega i obraali ka Njemu, On ih je svaki put rado susretao i ovekoljubivo primao, sve dok najzad nisu upali u veliki greh, poloivi ruku na svog Vladiku, koga su, po predanju otaca i svetih proroka, oekivali kao Izbavitelja, Spasitelja, Cara i Proroka. Kad je doao, oni ne samo da ga nisu prihvatili, ve su ga, podvrgnuvi ga velikoj poruzi, predali na krst, na smrtnu kaznu. Tom velikom uvredom i prevelikim sagreenjem njihovi preterani gresi su se ispunili. Zbog toga su najzad ostavljeni. Duh Sveti se udaljio od njih kad se razdrala crkvena zavesa. Zbog toga su njihov hram neznaboci poruili i doveli do opustoenja, po presudi Gospodnjoj: Nee ostati ovde kamen na kamenu koji se nee razmetnuti (Mt.24,2). Tako su oni konano predani neznabocima. Po svoj zemlji su ih rasejali carevi koji ih porobie, i bee im nareeno da se vie ne vraaju u svoju zemlju. 95. Tako i sada milostivi i prema svima blagi Bog projavljuje Svoje dugotrpljenje. Premda vidi mnogobrojna saplitanja svakoga, On uti, oekujui da se, vremenom, otreznimo i promenimo, te da prestanemo da ga alostimo. On sa velikom ljubavlju i radou prima onoga koji se okree od greha, jer govori: Radost biva pred anelima Boijim zbog jednog grenika koji se kaje (Lk.15,10), i jo: Tako nije volja Oca vaeg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt.18,14), i najmanjih. Meutim, onaj ko [zna] da Bog prema njemu pokazuje veliko milosre i dugotrpeljivost, da ga ne kanjava

za svako grehovno saplitanje, ni tajno ni javno, da sve vidi ali uti, oekujui pokajanje, pa ipak, pavi u veliku nemarnost, dodaje greh na greh, lenjost pripaja lenjosti, i na jednom sagreenju naziuje drugo - najzad ispunjava meru grehova i ve pada u greh iz koga ne moe da se izvue. Tada se on satire i gine, predajui se lukavome. 96. Isto je bilo sa Sodomljanima. Mnogo greei i ne obraajui se, oni su najzad, hotei da svoju zlu volju za muelotvom ostvare na anelima, upali u toliki greh da pokajanju ve nije bilo mesta. Oni su, prevaziavi meru grehova, najzad odbaeni i, po Boijem sudu, spaljeni ognjem. Tako je bilo i u vreme Noja. Padajui mnogo puta i ne prinosei pokajanje, oni su se pruali do takvih grehova da su najzad razvratili celu zemlju. Tako je i prema Egipanima, koji su mnogo greili prema narodu Boijem, Bog dugo bio milostiv, ne nalaui kazne koje bi ih istrebile, ve samo pouile i navele na obraenje i pokajanje. On im je nanosio lake udarce, javljajui Svoje dugotrpljenje i oekujui njihovo pokajanje. Meutim, mnogo greei pred narodom Boijim, as se obraajui, as raskajavajui, utvrdivi se u drevnom neverju zlog proizvoljenja i obremenivi poslovima narod Boiji, oni su najzad, u trenutku kad je Bog preko Mojsija uz mnotvo uda izveo narod iz Egipta, uinili veliki greh, pojurivi za narodom Boijim. Zbog toga ih je boanstvena pravda najzad istrebila i pogubila, potopivi ih vodom i priznavi ih nedostojnim ak i vidljivog ivota. 97. Mi smo se neto opirnije, ljubljeni, [bavili navoenjem] misli iz Pisma da bismo potvrdili da je potrebno da se to pre obratimo i pourimo ka Gospodu, koji je milostiv prema nama i oekuje da se potpuno udaljimo od svakog lukavstva i ravog predubeenja. On, naime, sa velikom radou prima one koji se obrate. Mi smo, kaem, neto opirnije [govorili] o tome kako iz dana u dan ne bi raslo nae prenebregavanje, kako se ne bi u nama umnoavali gresi nai, ime bismo na sebe navukli gnev Boiji. Stoga se postarajmo da, obrativi se sa iskrenim srcem, pristupimo Gospodu. Nemojmo oajavati za svoje spasenje prilikom seanja na ranije grehe. Jer, oajanje je naaptavanje zla i podlosti koje oveka privodi raslabljenosti, nemaru i bezbrinosti, kako se ne bi obratio Gospodu i kako se ne bi spasao. dd) Meutim, to je dua blia reenosti da zapone delo spasenja, neprijatelj na nju ustremljuje svoje poslednje raspaljene strele oajanja i beznaa. 98. Deava se da satana sa tobom vodi razgovor u srcu: "Pogledaj koliko si zla uinio. Pogledaj kakvim besnilom je ispunjena tvoja dua. Ti si se toliko opteretio gresima da se vie ne moe spasti". On to ini da bi te vrgnuo u oajanje, zato to mu je neprijatno tvoje pokajanje. Jer, otkako je kroz prestup uao greh, on neprestano razgovara sa duom kao ovek sa ovekom. Ti mu, meutim, odgovaraj: "U Pismu Gospodnjem imam svedoanstvo: Neu smrt grenika, nego pokajanje, kako bi se obratio od ravog puta i bio iv (Jez.33,11). Jer, On je i siao zbog toga da spase grenike, da vaskrsne mrtve, da oivi umrtvljene, da prosveti one koji se nalaze u tami". I zaista, doavi, On nas je prizvao usinovljenju, u sveti mirni grad, u ivot koji nikad ne umire, u netrulenu slavu. Mi jedino treba svom poetku da pruimo dobar kraj, da prebivamo u siromatvu, stranstvovanju, zlopaenju, da ne prestajemo da molimo Boga i da neodstupno udaramo u vrata. Kao to je telo blisko dui, tako je i Gospod blizak i gotov da prie i otvori zakljuana vrata srca, te da nam daruje nebesko bogatstvo. On je blag i ovekoljubiv i obeanja Njegova su pouzdana, samo ako ga do kraja budemo traili.

99. Predstavi sebi persijski i rimski oko i dva hrabra mladia iste snage koji izlaze iz njih na borbu. Tako su i protivnika sila i um jednake snage. Kao to satana primamljuje duu i laima je privodi svojoj volji, tako mu se i dua suprotstavlja, izbegavajui da mu se u bilo emu povinuje. Jer, obe sile mogu jedino da podstiu, ali ne i da prisiljavaju na zlo ili dobro. Proizvoljenju se daje pomo Boija i ono borbom stie oruje sa neba kojim pobeuje i iskorenjuje greh. Jer, dua moe da se suprotstavi grehu, ali bez Boga ne moe da pobedi i iskoreni zlo. Oni, pak, koji trvde da je greh slian silnome divu, a dua deaku - ravo govore. Jer, kad bi zaista postojala takva neravnopravnost, i greh bio slian divu, a dua - deaku, bio bi nepravedan Zakonodavac koji je oveku dao zakon da vodi borbu sa satanom. 100. Ukoliko nam izgleda neizvodljivo i nemogue da se obratimo od mnotva grehova koji su nas obuzeli (to predstavlja, kao to smo rekli, nagovor zla i smetnju naeg spasenja), setimo se i ne zaboravimo kako je Gospod, doavi k nama po blagosti Svojoj, slepima davao vid, isceljivao raslabljene, leio svaku bolest, vaskrsavao mrtve koje je ve zahvatilo truljenje i raspadanje, gluvima otvarao sluh, iz jednog oveka izagnao legion demona i onome koji je doao do ludila vratio zdravi um. Utoliko pre e On duu koja mu se obraa, od Njega ite milost i oekuje pomo - i obratiti, i privesti u radost bestraa, u stanje svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, prozrenje razuma, mir pomisli, i iz slepila, gluvoe i mrtvila neverja je uzvesti ka celomudrenosti vrlina i istoti srca. Jer, Onaj ko je sazdao telo, stvorio je i duu. Po Svojoj blagosti boravei na zemlji, On je onima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomo i isceljenje, kao blag i jedini Lekar, tedro pruao ono to im je bilo potrebno. Isto tako je On tedar i u duhovnom. 101. Svim tim nas On ubeuje da neodstupno, neprestano i neumorno itemo blagodatno zastupnitvo. On je i doao radi grenika, radi toga da mu se obrate, i da isceli one koji poveruju U Njega. Mi jedino treba da odstupimo od ravih predubeenja, te da, prema svojoj snazi, omrznemo loe poduhvate i prevare sveta, da se odviknemo od lukavih i sujetnih pomisli, da se uvek, po meri svojih sila, prilepljujemo uz Njega. On je, pak, gotov da nam ukae Svoju pomo, zato to je veoma milosrdan. On oivotvorava, izleuje neisceljive strasti, izbavlja one koji prizivaju Njegovo ime, koji mu se obraaju, i koji se po svom proizvoljenju i po sopstvenoj volji, srazmerno svojoj snazi, udaljuju od svake svetske ljubavi, odvajaju razum od zemlje, i Njemu se ustremljuju [svom] svojom enjom i iskanjem. ) Kada su sve protivne misli odstranjene, borba sa samim sobom radi podsticanja volje se zavrava. Obrazovana je reenost da se slui Gospodu radi izgraivanja svog spasenja. Ta reenost je snana kao smrt. Ona se izraava ovako: "Vie neu poputati grehu pa makar umro". 102. Sveti Makarije govori o dui u kojoj postoji istinska reenost. Ma ta da joj se desi, usred hiljadu iskuenja, ona sve trpi i govori: "Neu ga (tj. Gospoda) ostaviti, pa makar umrla". ee) ee se ova reenost izraava rtvovanjem due, kao to su klali ivotnje prilikom rtvoprinoenja. Jer, ta reenost je zaista prinoenje sebe Gospodu kao svepaljenice. 103. Telesni ovek, koji se reava da pristupi izmeni samog sebe, najpre mora da umre i postane neplodan za onaj raniji lukavi ivot.

104. (O rtvovanju je postojao propis) da rtvu napre jerej zakolje, te da ugine, kako bi je zatim isekao na komade, osolio, i potom poloio na oganj. Jer, ukoliko ih jerej najpre ne preda zaklanju i smrti, ovce se nee osoliti, niti prineti Vladici na rtvu svepaljenicu. Tako je i dua naa duna da, pristupajui istinskom Arhijereju Hristu, bude zaklana Njegovom [rukom] i da umre za svoje mudrovanje i za ravi ivot kojim je ivela, tj. za greh. Kao to ivot ostavlja rtvu, tako i ona treba da ostavi strasti. Kao to telo umire, kad iz njega izae dua i vie ne ivi ivotom kojim je ivelo, tj. ne uje i ne hodi, tako i dua umire za lukavi ivot kojim je ivela kada nebeski Arhijerej Hristos, blagodau Svoje sile, u dui preda zaklanju i smrti ivot za svet, te ona niti uje, niti govori, niti [vie] ivi u grehovnoj tami. Jer, [tada] lukavstvo strasti, kao njena dua, po blagodati izlazi iz nje. I apostol uzvikuje, govorei: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14). ) Da bi snanije tu istinu zapeatio u seanju, Sveti Makarije opirno objanjava da svi neuspesi u duhovnom ivotu, svi padovi i otpadanja, i sva naravstvena nastrojenja proishode iz nedostatka samoodrene reenosti da se slui Gospodu uz odricanje od svega. 105. Vrlo je malo onih koji su sa dobrim poetkom spojili dobar kraj, koji su bez saplitanja doli do cilja, koji imaju jednu jedinu ljubav prema Jedinome Bogu i koji su se od svega odvojili. Mnogi dolaze do umiljenja, mnogi postaju priasnici nebeske blagodati, bivaju ranjeni nebeskom ljubavlju, ali ne uspevaju da izdre razliitu borbu, podvige, napore i iskuenja od lukavog koji ih susreu na putu, budui da svako ima elju prema neemu u svetu. Zbog slabosti ili nemarnosti, zbog plaljivosti volje ili zbog ljubavi prema neem zemaljskom, [ovek] se ne odrie u potpunosti svoje privrenosti [prema svetu], vraajui se ka razliitim i raznovrsnim svetskim eljama, ostaje u svetu i pogruava se u njegovu dubinu. Oni, pak, koji zaista nameravaju da do kraja prohode dobar ivot, ne treba da dobrovoljno uz onu nebesku ljubav prihvataju ili meaju nikakvu drugu ljubav i privrenost, kako ne bi stvorili duhovnu smetnju i vratili se nazad i kako se najzad ne bi liili ivota. Kao to su obeanja Boija velika i neizreciva i neiskaziva, tako su i nama potrebni vera, i nada, i napor, i veliki podvizi i dugotrajno ispitivanje. Predragocena su blaga koja oekuje ovek koji eli nebesko Carstvo. On eli da sa Hristom caruje u beskonane vekove. Zar se, onda, nee reiti da sa marljivou za ovo kratko ivotno vreme do same smrti trpi borbu, napor i iskuenja? Gospod uzvikuje: Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i, radujui se sve vreme, za mnom ide (Mt.16,24). I jo: Ako neko... ne mrzi oca svoga, i mater, i enu, i decu, i brau, i sestre, pa i duu svoju, ne moe biti moj uenik (Lk.14,26). Mnogi od ljudi koji ele da naslede Carstvo i veni ivot ipak ne odustaju da ive po svojim prohtevima i da idu za svojom voljom, ili, bolje rei, da slede onog koji u njih seje sujetu. Ne odrekavi se sebe, oni hoe da naslede veni ivot - to nije mogue. 106. Istinita je re Gospodnja. Bez saplitanja hode oni koji su se, po Gospodnjoj zapovesti, u potpunosti odrekli sebe, koji se odvraaju od svih svetskih elja, veza, zabava, zadovoljstava, poslova i koji imaju pred oima jedino Gospoda, elei da tvore Njegove zapovesti. Prema tome, svako skree svojom sopstvenom voljom, budui da zaista nije hteo da se odrekne sebe, budui da pored one ljubavi ima naklonost jo prema neemu, da se naslauje jo nekim zadovoljstvima ili eljama ovoga veka, izbegavajui ljubav prema Gospodu u punoj meri, dostpunoj [ljudskom] proizvoljenju i htenju.

107. Ponekad se naizgled dobri poduhvati sprovode radi slave i ljudske pohvale, to je pred Bogom ravno nepravdi i krai i ostalim gresima. Jer, reeno je: Bog rasipa kosti ovekougodnika (Ps.52,6). I prividno dobrim delima lukavi eli da se okoristi, budui da je veoma raznovrstan i obmanjiv u svetskim eljama. Greh oveka lovi preko neke zemaljske ili telesne ljubavi za koju se on vee po svojoj sopstvenoj volji, i koja za njega postaje okov, uza, teko breme koje ga potapa i davi u ovom lukavom veku, ne doputajui mu da se sabere i vrati Bogu. Jer, ovekov um se obremenjuje onim to ovek zavoli u svetu. [Ta veza] ovladava njime, ne dozvoljavajui mu da se sabere. Od toga zavisi i ravnotea i stremljenje i prevlast poroka. Time se ispituje itav ljudski rod, svi Hriani koji ive u gradovima, u gorama, u obiteljima, u poljima ili u pustim mestima. Jer, ulovljen sopstvenom voljom, ovek poinje da neto voli. Ta ljubav se vezuje za neto i ve nije u potpunosti usmerena ka Bogu. Na primer, jedan voli imanje, drugi zlato i srebro; jedan slui stomaku, drugi telesnim eljama; jedan voli uenu svetsku mudrost radi slave ljudske, drugi vlast; jedan slavu i ast ljudsku, drugi gnev i maniju (jer se, zbog ljubavi, suvie brzo predaje strasti); jedan neblagovremeno sastajanje, drugi ljubomoru; jedan itav dan provodi u matanjima i zadovoljstvima, drugi se vara zaludnim pomislima; jedan radi ljudske slave voli da je zakonouitelj, drugi uiva u nemaru i raslabljenosti; jedan se vezuje za odelo i haljine, drugi se predaje zemaljskim brigama; jedan voli spavanje i ale, drugi psovke. Na taj nain, ovek je vezan za svet neim malim ili velikim i to ga zadrava, ne dozvoljavajui mu da se sabere. ovek voli onu strast sa kojom se ne bori hrabro. Ona ovladava njime, obremenjuje ga, postaje njegovo okov i ometa ga da se obrati Bogu, da mu ugodi, da mu poslui, da postane podesan za Carstvo i da nasledi veni ivot. 108. Dua koja zaista tei Gospodu sva u potpunosti svoju ljubav ustremljuje ka Njemu. Koliko ima snage, ona se vezuje uz Njega jedinog svojim proizvoljenjem. U tome ona za sebe i nalazi pomo, odrie se sebe same, i ne ide za prohtevima svog uma, budui da on, zbog zla koje je neodvojivo od nas i koje nas vara, ide za lukavim. Na taj nain, im zavoli Gospoda, dua se izvlai iz zamki sopstvenom verom i velikim staranjem, da bi se, pomou svie, udostojila i venog Carstva. Istinski ga zavolevi, po sopstvenoj volji i uz Gospodnju pomo, ona se ve ne liava venog ivota. 109. Kako bismo jasnije pokazali da mnogi po sopstvenoj volji ginu, tonu u more i padaju u ropstvo, predstavi sebi kuu u plamenu. Onaj ko namerava da se spase, odmah, poto sazna za poar, bei napolje. Ostavivi sve i reivi da pobrine samo o dui svojoj, on uspeva da se spase. Onaj, pak, ko rei da sa sobom uzme izvesne kune predmete ili odeu, ulazi u dom i poinje da skuplja. Za to vreme oganj zahvata kuu i on zajedno sa kuom gori u plamenu. Vidi li kako je on poginuo po sopstvenoj volji zbog ljubavi prema neem privremenom? Slino tome, [predstavi sebi] da neki plove morem i da ih sustie jaka bura. Jedan se skida nag i baca u vodu, reivi da se sam spase. Noen valovima i lako se kreui, on pliva po talasima i nalazi mogunost da se izbavi iz gorkog mora, spasavajui duu svoju. Drugi, pak, elei da spase i neto od svoje odee, misli da e uspeti da pliva odeven i da e i tako uspeti da izie iz mora. Meutim, odelo koje je uzeo postaje teret koji ga potapa u dubinu morsku. Tako on gine radi male koristi, ne pobrinuvi se jedino za svoju duu. Vidi li kako je on umro svojom voljom? Zamisli jo da se raulo o nailasku inoplemenika. Jedan se, im je do njega dopro sluh, ni malo ne ekajui i bez iega, odmah dao u bekstvo. Drugi je, ne verujui da idu neprijatelji, ili elei da neto od svojih stvari uzme sa sobom, zakasnio sa

bekstvom. Doli su neprijatelji, zarobili ga i odveli u stranu zemlju, prinudivi ga da ivi u ropstvu. Vidi li kako je i on po sopstvenoj volji, usled raslabljenosti, plaljivosti i vezanosti za neke stvari, odveden u ropstvo? 110. Njima su slini oni koji ne idu za zapovestima Gospodnjim, koji se nisu odrekli sebe samih i nisu zavoleli jedino Gospoda, ve su se dobrovoljno vezali zemaljskim uzama. Ako eli da pozna pravu i savrenu ljubav prema Gospodu iz svetog i bogonadahnutog Pisma, pogledaj na Jova koji je, da tako kaemo, svukao sa sebe sve to je imao - decu, imanja, stoku, sluge i ostalo naslee. Smatrali su da on ima mnoga imanja, premda se, poto ga je Gospod ispitao, pokazalo da nije imao nita osim Boga jedinog. Isto tako je i Avraam odmah sve svukao kad mu je Gospod naredio da izie iz zemlje i roda i doma oca njegovog (Post.12,1). [On je ostavio] i domovinu, i zemlju, i srodnike, i roditelje - sledujui jedino rei Gospodnjoj. Usred mnogih ispitivanja i iskuenja i u svim sluajevima - i kada mu je bila oduzeta ena, i kada je iveo i trpeo uvredu u tuoj zemlji - on je dokazao da je Boga ljubio iznad svega. Najzad, kad je po obeanju i posle mnogih godina stekao jedinorodnog i toliko eljenog sina, Bog od njega lino zahtevae da ga sa gotovou prinese na rtvu. I Avraam se svukao i istinski odrekao sebe. Jer, tim prinoenjem jedinorodnog [sina] on je pokazao da nita osim Boga nije voleo. Kad je on sa takvom gotovou davao sina, utoliko pre bi, ukoliko bi se to od njega trailo, sa svom gotovou i usrem ostavio i itavo svoje imanje ili ga odjednom podelio siromasima. Vidi li pravu i potpunu ljubav koja se dobrovoljno predaje Gospodu? 111. Tako i oni koji ele da budu sunaslednici njihovi ne treba da ljube nita osim Boga, kako bi se, u vreme kad budu podvrgnuti ispitivanju, pokazali spremni i iskusni, i kako bi savreno ouvali svoju ljubav prema Gospodu. Podvig e do kraja proi samo oni koji su po svojoj volji uvek ljubili jedino Boga i koji su se odvojili od svake svetske ljubavi. Meutim, moe se nai vrlo malo ljudi koji su stekli takvu ljubav, koji se odriu svih svetskih uivanja i elja, i koji su velikoduno pretrpeli napade i iskuenja lukavog. Mnogi ljudi ele da se udostoje Carstva bez napora, bez podviga, bez prolivanja znoja. To, meutim, nije mogue. 112. U svetu ima [ljudi] koji odlaze kod bogatog oveka da bi kod njega radili za vreme etve ili za vreme nekog drugog posla, i da bi dobili ono to im je potrebno za ishranu. Neki od njih su, meutim, lenjivi i nemarni i ne trude se i ne iscrpljuju u kui bogataa, ali ipak, kao da su ispunili svoje delo, trae istu platu sa onima koji su se strpljivo i marljivo trudili iz sve svoje snage. itajui Pismo, ili [povest] o nekom pravedniku, o tome kako je ugodio Bogu, kako je postao prijatelj i sabesednik Boiji, ili o svim ocima, tj. kako su postali prijatelji i naslednici Boiji, koliko su pretrpeli nevolja, koliko su stradali radi Boga, koliko su ostvarili vrlinskih dela i podviga - i mi isto tako ublaavamo [svetitelje] i hoemo da se udostojimo jednakih darova i dostojanstava, rado elimo da steknemo one slavne darove, odlaui, meutim, na stranu njihove napore, podvige, skorbi i stradanja. Mi hoemo da steknemo poasti i dostojanstva koja su oni primili od Boga, ali na sebe ne prihvatamo njihova iscrpljivanja, trudove i podvige. Meutim, kaem ti da sve to eli i prieljkuje svaki ovek: i bludnik, i carinik, i nepravedni ljudi bi hteli da naslede Carstvo na lak nain, bez napora i podviga. Na putu se i susreu mnoga iskuenja, ispitivanja, nevolje, borbe i prolivanje znoja, da bi se otkrili oni koji zaista iz sveg proizvoljenja i svim silama sve do smrti ljube jedinoga Gospoda, nemajui osim Njega nita drugo poeljno. Zvog toga oni po pravdi ulaze u nebesko Carstvo,

odrekavi se sebe samih, po rei Gospodnjoj, i zavolevi jedinog Gospoda iznad svog disanja. Za svoju krajnju ljubav oni e biti nagraeni najviim nebeskim darovima.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 5. PODVINIKO STANjE sadraj a) Odlunost je ishodna taka. Njoj treba odrediti cilj, da joj trud ne bi bio besplodan. U emu se sastoji taj cilj? U tome da se blagodau Duha Svetoga doe do obnovljene prirode. Onaj ko ima reenje sve svoje nastojanje treba da usmerava na to da ga Duh Sveti oseni silom i dejstvom, kako bi oganj poeo da opaljuje sve neisto. Pri tome kao da dua ulazi u duu, kao da ovek duhovno oivljava, ili kao da tek postaje ovek. To je glavna misao Svetog Makarija, oko koje se grupiu sve ostale. 113. Onaj ko prilazi Bogu i.zaista eli da sledi Hrista, treba da prilazi sa ciljem da se promeni, da se pokae kao bolji i nov ovek, koji u sebi ne zadrava nita od onog to je svojstveno starom oveku. Jer, reeno je: Ako je ko u Hristu, nova je tvar(2.Kor.5,P). 114. Dua koja istinski veruje u Hrista treba da iz sadanjeg poronog stanja pree u drugo, dobro stanje i da sadanju ponienu prirodu zameni drugom, boanstvenom prirodom, postavi nova silom Svetoga Duha. Tek tada ona moe postati pogodna za nebesko Carstvo. Tako neto moemo da postignemo jedno mi koji verujemo, koji ga istinski ljubimo i koji ispunjavamo sve Njegove zapovesti. Drvo koje je Jelisej bacio u vodu, iako po prirodi lako, na sebi iznese gvoe, koje je po prirodi teko. Utoliko e pre Gospod jo ovde poslati lakog, lakopokretnog, blagog i nebeskog Duha Svog da duu, kojaje potonula u vodama lukavstva, olaka, okrili i iznese u nebeske visine, pretvorivi i promenivi joj prirodu. 115. Kao to je telo bez due mrtvo i ne moe nita da ini, tako je i dua mrtva za Carstvo bez nebeske due, tj. Duha Boijeg, i ne moe da ini nita to je Boije. 116. Onaj ko se stara da poveruje i da prie Gospodu treba da se moli da jo ovde primi Duh Boiji koji i jeste ivot due. Gospod je stoga i doao da jo ovde dui daruje ivot, tj. Duha Svetog. 117. Bog je imao toliko blagovoljenje prema tebi da je siao sa svetih nebesa, u sebe primio tvoju slovesnu prirodu i zemaljsko telo, sjedinivi ih sa Svojim Boanstvenim Duhom, kako bi i ti, koji si od praha, u sebe primio nebesku duu. Ako tvoja dua bude u zajednici sa Duhom, i ako u nju ue nebeska dua, ti e postati savreni ovek u Bogu, naslednik i sin. 118. Treba, dakle, da zavolimo Gospoda, da se postaramo da napredujemo u svim vrlinama, da neumorno i neprestano itemo da u potpunosti i savreno primimo

obeanje Njegovog Duha, kako bi oivele due nae jo dok smo u telu. Jer, dua nee biti pogodna za nebesko Carstvo ukoliko jo u ovom veku, zbog velike vere i molitava, u sebe ne primi osveenje Duha, ukoliko ne postane priasnik Boanstvene prirode, i ukoliko se ne sjedini sa blagodau pomou koje moe da neporono i isto ispunjava svaku zapovest. 119. Usled presluanja prvog oveka, mi smo u sebe primili neto strano naoj prirodi tetne strasti, koje smo, navikom i dugotrajnim usvajanjem, pretvorili gotovo u svoju prirodu. I opet, neobinim darom Duha treba da izagnamo iz sebe tu tuost i da u sebi uspostavimo prvobitnu istotu. I ukoliko sada, uz mnogo moljenje, iskanje, veru i molitvu i odvraanjem od sveta, u sebe ne primimo onu nebesku ljubav Duha, i ukoliko se naa priroda, oskrnavljena grehom, ne prilepi uz ljubav, tj. uz Gospoda, ukoliko ne bude osveena onom ljubavlju Duha i mi do kraja ne budemo bez spoticanja, sa svom tanou ivei u zapovestima Gospodnjim - nenjemo moi da steknemo nebesko Carstvo. b) Blagodat je prisutna ve kod onoga ko se sa pokajanjem obratio Gospodu kroz primanje tajne. Meutim, ona se ne projavljuje kod svih na isti nain. Jedne odmah osenjuje, a druge podvrgava dugim ispitivanjima, da bi najzad pokazala svoje dejstvo. 120. Bezmerna i neuhvatljiva premudrost Boija, na neshvatljiv i neispitljiv nain, raznovrsno razdeljuje blagodat ljudskom rodu radi ispitivanja samovlasne volje, kako bi se projavili oni koji svim srcem vole Boga i koji radi Njega podnose svaku opasnost i svaki napor. Jer, poneke, jo dok ive u svetu i bez ikakvih napora i iznurivanja sa njihove strane, im samo pristupe sa verom i molitvom, odmah susreu darovi i uzdarja Duha Svetog. Meutim, Bog ne daje blagodat bez razloga, ne u nevreme i ne tek tako, ve po neizrecivoj i neuhvatljivoj mudrosti, kako bi se ispitalo proizvoljenje i samovlasna volja onih koji brzo dobijaju blagodat, tj. da li oseaju dobroinstvo, milost koja im je ukazana i sladost Boiju, koja im je saoptena bez ikakvih njihovih napora. Jer, udostojivi se [takvih darova], oni su duni da pokau revnost, neumornost, napor i plod ljubavi svojom voljom i proizvoljenjem, da uzvrate za darove, tj. da sebe u celini predaju ljubavi Boijoj, ispunjavajui samo Gospodnju volju i savreno se udaljajui od svake telesne elje. 121. Nekima, premda se i udaljuju od sveta i, po Jevanelju, odriu od ovog veka, sa velikim trpljenjem napredujui u molitvi, postu, u marljivosti i drugim vrlinama, Bog ne daje brzo blagodat, spokojstvo i duhovne darove. On kasni i zadrava dar i to ne bez razloga, ne u nevreme i ne sluajno, ve po Svojoj neizrecivoj mudrosti - radi ispitivanja samovlasnosti volje; kako bi video da li Njega, koji je obeao da daje onima koji itu i otvara vrata ivota onima koji u njih udaraju, smatraju vernim i istinitim; kako bi video da li su istinski poverovali u Njegovu re; da li e do kraja istrajati u nepokolebivoj veri; da li e sa svom usrdnou iskati i traiti; nee li se moda odvratiti od Njega zbog zlopaenja i straha; nee li se predati lenjosti, upavi u neverje i beznadenost i ne pretrpevi do kraja, usled dugotrajnosti ispitivanja njihove volje i proizvoljenja. 122. Onaj, pak, ko, usled Boijeg odlaganja i zadravanja, ne dobija brzo [blagodat], postaje jo zagrejaniji i jo silnije eli nebeska blaga, svakodnevno dodajui sve veu enju, staranje, neumornost, usre, sveukupnost vrlina, glad i e, u nameri da dobije blago. On ne slabi od poronih pomisli koje se nalaze u dui, ne pada u lenjost,

netrpeljivost i oajanje, niti se zbog zakanjenja [dolaska blagodati] predaje raslabljenosti koju izaziva pomisao: "Kad u, najzad, stei blagodat Boiju!", kojom lukavi privodi nemaru. Naprotiv, koliko Gospod odlae i kasni, ispitujui veru i ljubav volje njegove, on utoliko usrdnije i marljivije treba neumorno i nepokolebivo da ite dar Boiji, budui da je jednom poverovao i ubedio se da je Bog veran i istinit, da je obeao da Svoju blagodat da onima koji je itu sa verom i sa trpljenjem do kraja. 123. Verne due Boga smatraju odanim i istinitim, utvrdivi [ispravnost] istinite rei: Bog je istinit (Jn.3,33). Saobrazno tome, i ranije navedenom pojmu vere, oni sami sebe, po svojoj snazi, isputuju da li u emu imaju nedostatak, tj. da li se trude, da li se podvizavaju, da li se napreu, da li imaju veru, ljubav i ostale vrline. Ispitavi se do detalja, oni se, prema svojim silama, napreu i prinuavaju da ugode Bogu, poverovavi jedanput da ih On, kao istinit, nee liiti darova Duha ukoliko do kraja sa svom usrdnou istraju uz Njega u sluenju i trpljenju, da e ih, jo dok su u telu, udostojiti nebeske blagodati i da e naslediti veni ivot. 124. Na taj nain, oni okreu svu svoju ljubav prema Gospodu, odriui se svega, Njega jedinoga oekujui sa silnom eljom, sa glau i eu, svagda ekajui upokojenje i utehu od blagodati, ne uspokojavajui se i ne teei se i svojom voljom se ne vezujui ni za ta od ovoga sveta, ve se stalno protivei vatastvenim pomislima, i iekujui pomo i podrku samo od Boga. Takvim duama, koje pokazuju veliko staranje, proizvoljenje i trpljenje, sam Gospod na tajanstveni nain prua podrku i pomo, i zatitu i potkrepljenje u svakom delu vrline. Jer, postoji granica i mera i stepen samovlasnom proizvoljenju i volji za ljubav i raspoloenju za, srazmerno moima, [ispunjavanje] svih svetih zapovesti Njegovih. Ispunivi se mere ljubavi i duga, ove due se udostojavaju Carstva i venog ivota. v) O optem zakonu blagodati, tj. da se ne otkriva odjednom, Sveti Makarije govori navodei mnoge primere iz Boanstvenog Pisma. Uz to on objanjava na ta taj zakon obavezuje svakog verujueg. 125. Duhovno dejstvo Boije blagodati u dui ostvaruje se velikom dugotrpeljivou, mudrou i tajinstvenim domostrojem uma, velikim trpljenjem i dugotrajnim i dugogodinjim podvizavanjem. U [oveku] se delo blagodati pokazuje savrenim kada se njegovo samovlasno proizvoljenje, posle mnogostrukog ispitivanja, Duhu pokae kao blagougodno, te kada vremenom ispolji iskusnost i trpeljivost. Jasne primere ovog poretka naveemo iz bogonadahnutog Pisma. 126. Ono to tvrdim slino je onome to se desilo sa Josifom. Posle koliko vremena i posle koliko godina se ostvarilo opredeljenje volje Boije o njemu! [Posle koliko godina] su se ispunila vienja! I koliko je pre toga Josif iskusio napora, nevolja i teskoba! I tek kad je sve hrabro pretrpeo, kada se u svemu pokazao iskusan i veran sluga Boiji, on postaje car Egipta i hrani svoj narod. Tada se ispunjavaju prorotva iz vienja i volja i promiljanje Boije, o kojima je davno bilo nagoveteno. 127. Slino se desilo i sa Davidom. Preko proroka Samuila Bog ga je pomazao za cara. Po pomazanju, meutim, morao je da se, gonjen Saulom, bekstvom spasava od smrti. Gde je tu bilo Boije pomazanje? Gde je brzo ispunjenje obeanja? Jer, im je pomazan, poeo je da trpi estoke nevolje, da skita po pustinji, nemajui ni nasuni hleb, spasavajui se kod neznaboaca od podmuklosti Saulove. U takvim nevoljama je

prebivao onaj koga je Bog pomazao za cara! Nakon mnogo godina ispitivanja i iskuavanja, velikodunog podnoenja i trpljenja nevolja, potpunog predavanja Bogu i uverenosti [u misao]: "Nesumnjivo e se ispuniti ono to je Bog na meni uinio prorokim pomazanjem kao i ono to je rekao", najzad se ostvarila volja Boija. Posle mnogo dugotrpljenja i posle mnogih ispitivanja, zacario se David i tada je postala oigledna re Boija, kao to se i pomazanje koje je izvrio prorok pokazalo tvrdim i istinitim. 128. Ove primere iz Pisma smo naveli kako bismo pokazali da se dejstvo Boije blagodati u oveku otkriva posle dugotrajne borbe i da se dar Svetoga Duha prima tek posle iskustva velikog trpljenja i velikodunosti, posle iskuenja i ispitivanja, poto je samovlasno proizvoljenje provereno raznovrsnim nevoljama. Ukoliko ni u emu ne oalosti Duha, ve po blagodati u svemu bude saglasno sa zapovestima, ono e se udostojiti da dostigne slobodu od strasti, da primi punotu duhovnog usinovljenja i mudrosti koja se imenuje u tajinstvu, duhovnog bogatstva i razboritosti koja ne postoji u ovom svetu, u kojoj uestvuju samo istinski Hriani. Takvi ljudi se u svemu razlikuju od onih koji imaju duh, razmiljanje, razboritost i mudrost ovoga sveta. 129. Zbog toga se pripremimo da od sveg proizvoljenja i sa svim htenjem idemo za Gospodom, da postanemo Hristovi pratioci, radi ispunjavanja Njegove volje, radi seanja na sve zapovesti Njegove i njihovog ispunjavanja, potpuno se odvojivi od ljubavi prema svetu i predajui due svoje jedinome Hristu. Imajmo na umu da smo jedino Njime zauzeti, da jedino o Njemu mislimo, i jedino Njega itemo. Ukoliko zbog tela nismo toliko marljivi oko zapovssti i posluanja Bogu, barem umom nemojmo da se odvajamo od ljubavi, enje i elje za Gospodom. Podvizavajui se sa takvim umom i ispravnim razmiljanjem hodei po putu pravde, svagda pazei na same sebe, postignuemo obeanje Duha Svetoga, i blagodau emo se izbaviti od pogibli u tami strasti koje su ovladale duom, ime emo postati dostojni venog Carstva i blaenstvovanja sa Hristom u sve vekove, slavei Oca i Sina i Svetoga Duga u vekove. Amin. g) Zbog toga svakome ko eli da slui Gospodu predstoji na poetku trud, tj. stanje u kome on jedino silom razumne volje prinuuje sebe na svako dobro delo i uzdrava se od svega to savest ne odobrava, bez obzira na to to srce sa tim ne saosea. Prema tome, ako si se reio, poni da se prinuuje na svako dobro, i da se protivi sebi u svemu ravome. 130. Ko hoe da pristupi Gospodu, da se udostoji venog ivota, da postane obitelj Hristova, da se ispuni Duha Svetog, da dospe do stanja da prinosi plodove Duha, da isto i besprekorno ispunjava zapovesti Hristove - treba da pone sa time to e vrsto da poveruje u Gospoda, da se potpuno preda zapovestima Njegovim, da se u svemu odrekne sveta i da mu um nije zauzet niim vidljivim. On treba neprestano da prebiva u molitvi sa verom i da oekuje Gospoda, tj. Njegovu posetu i pomo, to treba da mu postane neprestani cilj uma. Osim toga, zbog greha koji ivi u njemu, on treba da se prinuuje na svako dobro delo, na ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. Tako, na primer, on treba da se podvizava u smirenoumlju pred svakim ovekom, da se smatra niim i gorim od svakoga, da ni od koga ne trai ast, ni pohvalu, ni slavu, kao to je napisano u Jevanelju, ve da uvek pred oima ima jedino Gospoda i Njegove

zapovesti, Njemu jedinome elei da ugodi u krotosti srca, kao to govori Gospod: Nauite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt.11,29). 131. Zbog toga on sebe treba da pouava da bude milostiv, dobar, milosrdan, blag, kao to govori Gospod: Budite dobri i blagi kao i Otac va nebeski (Mt.5,48). On, pre svega, u nezaboravnom seanju kao obrazac treba da ima smirenje Gospodnje i Njegov ivot, krotost, optenje sa ljudima, zatim da istrajava u molitvama, uvek verujui i prosei da Gospod doe i useli se u njega, da ga usavri i ukrepi u ispunjavanju svih zapovesti Njegovih, te da sam postane obitalite njegove due. Na taj nain, on e ono to sada ini sa prinuavanjem nevoljnog srca ve initi sasvim dobrovoljno, postojano se navikavajui na dobro i uvek se seajui na Gospoda, neprestano ga oekujui sa velikom ljubavlju. Videi takvo njegovo proizvoljenje i dobro stremljenje, kako se prinuava u seanju na Njega, i kako svoje srce, i bez njegove volje, neprestano vodi ka dobru, ka smirenoumlju, krotosti, ljubavi, i to sa svim svojim raspoloivim usrem, Gospod na njemu ini milost Svoju, izbavlja ga od neprijatelja njegovih i greha koji ivi u njemu, ispunjavajui ga Duhom Svetim. Tada on ve bez napora i truda sa svom istinom tvori sve zapovesti Gospodnje, ili, bolje rei, sam Gospod u njemu tvori zapovesti Svoje, a on isto prinosi plodove Duha. 132. Onaj ko pristupa Gospodu treba da se prinuuje na svako dobro: da se podstie na ljubav, ako nema ljubavi; da se prinuuje na krotost, ako nema krotosti; da se podstie da postane milosrdan i da ima milostivo srce; da se podstie na trpljenje omalovaavanja, tj. da bude velikoduan kada ga prenebregavaju; da ne negoduje kada ga poniavaju i beaste, po reenome: Ne inite osvetu za sebe (Rim.12,19); da se prinuuje na molitvu, ako nema duhovnu molitvu. Videi da se ovek toliko podvizava i protiv volje srca sa naporom sebe obuzdava, Bog e mu dati istinsku duhovnu molitvu, istinsku ljubav, istinsku krotost, istinsko milosre, istinsku dobrotu. Jednom reju, ispunie ga plodovima Duha. 133. Onome ko se, usled nedostatka molitve, prinuava da je stekne, elei njenu blagodat, pri emu se ne podstie i na krotost, na smirenoumlje, na ljubav i na ostale zapovesti Boije, niti dodaje staranje i trud da uspe u njima, ponekad e, po meri njegovog proizvoljenja i samovlasne volje i saglasno njegovom iskanju, biti dato da delimino [okusi] blagodat molitve koja proizilazi iz pokoja i radosti Duha, iako e po svom ponaanju ostati isti kao i ranije. On nema krotosti zato to se nije potrudio oko nje, niti se pripremio da postane krotak; on nema smirenoumlja zato to ga nije iskao niti se prinuavao na njega; nema ljubavi prema svima zato to se, itui molitvu, o njoj nije pobrinuo, niti je za nju pokazao usrdnost. 134. Ko, pak, nema ove vrline i ko se na njih nije navikao i pripremio, [nee imati koristi] od molitvene blagodati, budui da e je izgubiti usled visokoumlja. On nee napredovati i uzrastati u blagodati koja mu je data zato to se nije iz sveg proizvoljenja predao izpunjavanju zapovesti Boijih. Obitalite, meutim, i rast Duha jesu smirenoumlje, ljubav, krotost i ostale zapovesti Gospodnje. 135. Stoga, ko hoe istinski da ugaa Bogu, da od Njega primi nebesku blagodat Duha, da uzrasta i da se usavrava u Duhu Svetom, treba da se prinuava na ispunjavanje svih zapovesti Boijih i da obuzdava srce, ak i protiv svoje volje, po reenome: Zato sam se upravljao prema Tvojim zapovestima, i omrzoh svaki put nepravde(Ps.118,128).

d) Prinuavati sebe na svako dobro jeste jedna strana truda. Druga je - protiviti se sebi u [svemu] ravom. Ova druga strana jeste duhovna borba. O njoj ovako ui Sveti Makarije. 136. Ko istinski hoe da ugaa Bogu i da zaista omrzi suprotnu stranu zla, treba da se bori i podvizava na dvostruk nain: da se u vidljivim stvarima ovoga sveta udaljuje od zemaljskih rasejanosti, od ljubavi prema svetskim vezama i od grehovnih navika, a u sakrivenim stvarima da se bori sa duhovima zlobe, o kojima govori apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). 137. Prestupivi zapovest i budui izgnan iz raja, ovek se vezao na dvojaki nain dvema vrstama uza za ovaj svet: itejskim delima i ljubavlju prema svetu, tj. prema telesnim uivanjima i strastima, bogatstvu i slavi, imanju, eni i deci, srodnicima, otadbini, mestu i odelu - jednom reju, prema svemu vidljivom. Re Boija mu, meutim, nareuje da se po sopstvenom proizvoljenju odvoji od toga (budui da se svako svojevlasno vezuje za vidljivo) kako bi, odvojen i slobodan, mogao savreno da ispunjava zapovesti. U suprotnom, on e u unutranjosti biti sputan, opkoljen i okovan uzama tame, kojima lukavi duhovi vezuju duu. 138. Onaj ko, uvi re Boiju i stupivi na podvig, od sebe odbaci sve itejske poslove i svetske veze, ko sa upornou ustremljuje svoju misao ka Gospodu, stie priliku da sazna da u srcu postoji druga borba, drugo tajno protivljenje, druga borba pomisli od lukavih demona, te da mu predstoji drugi podvig. Nesumnjivom verom i prizivanjem Gospoda sa velikim trpljenjem, on e, oekujui od Njega pomo, jo ovde stei unutarnje osloboenje od uza, zamki, pregrade i tame lukavih duhova, tj. od dejstva tajnih strasti. 139. Ova borba moe da se zaustavi blagodau i silom Boijom. Jer, ovek, sam po sebi, ne moe da se izbavi od protivnika, od obmane pomisli, od nevidljivih strasti i zamki lukavog. Onaj ko je vezan za vidljive stvari ovoga sveta, ko se zavezao raznovrsnim zemaljskim uzama i koga obmanjuju zle strasti, nee poznati da postoji druga unutranja borba, bitka i sukob. O kad bi ovek, poto se sa naporom izvue i oslobodi od ovih vidljivih svetskih uza, vetastvenih stvari i telesnih uivanja, najzad poeo da se postojano prilepljuje uz Gospoda, odstranjujui se od ovog sveta! O kad bi posle toga doao u stanje u kome se poznaje unutranja borba strasti, unutarnja borba i lukave pomisli! Ukoliko se, pak, kao to smo rekli, uz napor ne odrekne sveta i svim srcem ne odvoji od zemaljskih elja i ne poeli da se potpuno prilepi uz Gospoda, on nee poznati obmanu skrivenih duhova lukavstva i tajnih strasti zla, ve e ostati tu samom sebi, budui da e mu biti nepoznate vlastite rane. On nee shvatiti da u sebi ima tajne strasti, ve e se svojevoljno vezivati za vidljivo i prilepljivati za svetske brige. 140. Onaj ko se istinski odrekao od sveta, ko se podvizava i sa sebe svaljuje zemaljsko breme, ko se oslobodio od sujetnih elja i telesnih uivanja, od slave, vlasti i ljudskih poasti, ko se svim srcem udaljuje od svega [zemaljskog], kome Gospod u spoljanjem podvigu po meri odricanja volje od sveta pomae tajno, ko se svecelo, tj. telom i duom, utvrdio i postojano prebiva u sluenju Gospodu - u sebi nailazi na protivljenje, na tajne strasti, nevidljuve uze, nevidljivu borbu, skriveni podvig i naprezanje. Izmolivi od Gospoda i primivi sa neba duhovna oruja, koje nabraja blaeni apostol: oklop pravde, kacigu spasenja, tit vere i ma Duha (Ef.6,14-17), on se naoruava i postaje kadar da

se suprotstavi tajnim zamkama avola i njegovim lukavstvima. Molitvom, trpljenjem, prozbama, postom i naroito verom stekavi ova oruja, on je u stanju da se podvizava u borbi sa poglavarstvima, vlastima i gospodarima ovoga sveta. Pobedivi protivne sile sadejstvom Duha i sopstvenim staranjem oko svih vrlina, on postaje dostojan venog ivota, slavei Oca i Sina i Svetoga Duha. Njemu slava i sila u vekove. Amin. 141. Neki govore da Bog od ljudi zahteva samo spoljanje plodove, a da sam vri ono to je tajno. Meutim, na delu nije tako. Naprotiv, koliko se ovek ograuje spolja, toliko treba da se bori i sa pomislima. Jer, Gospod od tebe oekuje da se sam na sebe gnevi, da vodi borbu sa svojim umom i da se ne saglaava sa poronim pomislima, niti da se naslauje sa njima. 142. Dua treba da se suprotstavlja, da se bori i protivi. Tvoje proizvoljenje, borei se, prebiva u trudu i nevolji, poinjui da nadvlauje. Ono pada i ustaje. Greh ga iznova obara. U deset i dvadeset borbi on savlauje i obara duu. Meutim, i dua povremeno u poneemu pobeuje greh. I opet, ako dua stoji tvrdo i ni u emu ne slabi, poee da stie preimustvo, da rasuuje i odnosi pobedu nad grehom. Tako ljudi stiu pobedu i postaju pobednici nad njim. 143. Dok u umi pase sa divljim ivotinjama, konj se ne pokorava ljudima. Kada ga, pak, uhvate, ljudi na njega stavljaju teku uzdu, sve dok se ne naui da ide strojno i pravo i dok se ne ukroti. Zatim ga iskusni jaha veba kako bi ga pripremio za borbu. On na njega stavlja oklop, tj. naprsnik i sedlo, dok prednju uzdu utee i trese pred njegovim oima, kako bi se privikao i izgubio strah. Ako jaha ne uspe da ga naui, on ostaje nesposoban za borbu, a ako se naui i privikne na borbu, on e, im samo uje zvuk bitke, odmah biti gotov da ide na neprijatelje, te e samim svojim rzanjem na njih da navodi strah. 144. Slino tome i dua, podivljavi i postavi nepokorna od vremena prestupa, u pustinji se zbliava sa zverima, tj. sa lukavim duhovima, produujui sluenje grehu. Kada, pak, uje re Boiju i poveruje, ona, obuzdana Duhom, odlae svoju divlju narav i telesno mudrovanje, rukovoena konjanikom Hristom. Zatim se zlopati, ukrouje i pritenjuje radi ispitivanja, sve dok se silom Duha ne pripitomi putem iskorenjivanja i nestajanja greha koji u njoj obitavae. Na taj nain, obuena u oklop pravde, u kacigu spasenja, u tit vere i ma Duha, dua se ui da vodi borbu sa svojim neprijateljima. Naoruana Duhom Gospodnjim, ona se bori sa duhovima zlobe i gasi raspaljene strele lukavog. Bez duhovnog oruja ona ne stupa u sukob. Meutim, im stekne oruje Gospodnje, im uje i oseti veliku borbu, ona izlazi sa propinjanjem i uzvikom, kao to je reeno kod Jova (Jov.39,25). Tada od samog glasa njene molitve padaju neprijatelji. Ispunivi takav podvig i, uz pomo Duha, odravi pobedu u borbi, ona e sa velikom smelou primiti pobedne vence i uspokojiti se zajedno sa nebeskim Carem. 145. im se udalji od sveta i pone da ite Boga, te da rasuuje, morae da zapodene borbu sa svojom prirodom, sa ranijim obiajima i sa navikama sa kojima si se saiveo. Borei se sa tim navikama, susree pomisli koje ti se protive i koje se bore sa tvojim umom. One e te vui i privlaiti vidljivome, iz kojeg si se izvukao. Tada e podii borbu i protivljenje, upotrebljavajui pomisao protiv pomisli, um protiv uma, duu protiv due, duh protiv duha. 146. Jer, u srcu se otkriva nekakva skrivena i tanana sila tame. Gospod je blizu tvoje due i tela i posmatra tvoju borbu, nadahnjuje te skrivenim, nebeskim pomislima i poinje da te tajno uspokojava. Ipak, blagodat te jo ostavlja da se vaspitava,

promiljajui o tebi i u nevoljama. Kada se uspokoji, ona e ti dati da je pozna, i pokazae ti da je zbog tvoje koristi na tebe poputala borbu. Sinu bogatog oveka koji ima vaspitaa, pouke, kazne i rane koje dobija od nastavnika, izgledaju teke. Kada, pak, omua, on ve poinje da zahvaljuje vaspitau. Tako i blagodat po domostroju vaspitava, sve dok ne postane savren ovek. ) Takav trud predstoji onome koji je reio da slui Gospodu. Zbog toga su njemu, osim reenosti na nepotedni napor, potrebni i rasuivanje, panja i opreznost. 147. Onaj ko hoe da vodi savren hrianski ivot treba da se najpre svim silama pobrine o razumnom i rasudljivom delu due, tj. da stekne sposobnost da razlikuje dobro i zlo, kako bi, u svakom sluaju prepoznavajui ta je u istu duu ulo od onoga to joj nije svojstevno, iveo pravilno i bez spoticanja, i kako bi, koristei se rasudljivim delom kao okom, bio u stanju da izbegava sjedinjenje i saglasnost sa nagovaranjima poroka, ime e se udostojiti boanstvenog dara i postati dostojan Gospoda. 148. Telo za svog putevoditelja ima oko koje vidi i koje ga vodi pravim putem. Zamisli da neko ide kroz umovito mesto, zaraslo u trnje i blatnjavo, gde i plamen spreava put i gde su maevi isukani, gde su provalije i mnotvo vode. Ako je vet, oprezan i neustraiv, imajui oko za vodia, putnik e sa velikom panjom da prohodi ta teka mesta, rukama i nogama drei svoj plat kako se ne bi poderao izmeu drvea i trnja, kako ga ne bi isprljao blatom i isekao maevima. Oko, koje slui kao svetilnik za celo telo, njemu ukazuje put da se ne bi obruio o strminu ili potonuo u vodi, da se ne bi povredio na nekom opasnom mestu. Tako veti i razboriti putnik, sa svom opreznou pridravajui svoj plat, ide pravo po ukazanju oka, ostajui nepovreen i uvajui svoju odeu od plamena i otrice. Odea, meutim, nemarnog, lenjivog, bezbrinog, nevetog i nedelatnog [oveka], koji nabasa na slina mesta, brzo e se poderati o granje i trnje, ili ogoreti od plamena, ili se isei o otre maeve, ili isprljati u blatu, budui da lepra levo i desno i da putnik nema vrstu odluku da je pridrava. Jednom reju, prekrasni i novi plat e ubrzo da se oteti zbog njegove nepaljivosti, nemarnosti i lenjosti, a ukoliko ne bude obraao punu panju na ukazanja oka, putnik e i sam upasti u rov ili potonuti u vodu. 149. Na slian nain, nosei na sebi kao neki prekrasni plat - odeu tela, posedujui rasuujui deo, koji upravlja i njome i telom, i prolazei kroz umovita i trnovita mesta ivota, usred blata, ognja i strmina, tj. pohote i uivanja i ostalih neumesnosti ovoga veka, dua treba da se sa trezvoumljem, hrabrou, marljivou i paljivou stalno uzdrava i uva. Da se telesni plat u koji je obuena ne bi pocepao na umskim i trnovitim stazama ovoga sveta usled briga, zauzetosti i rasejanosti zemaljskih, te, da ne. bi izgoreo od plamena pohote, dua odvraa oko da ne vidi lukavstvo, odvraa sluh da ne uje osuivanje, uzdrava jezik od sujetnih razgovora, ruke i noge od ravih poduhvata. Njoj je, naime, data volja da telesne udove uklanja i odvoji od zlih prizora, od ravog i sramnog sluanja, od nepristojnih rei i od svetskih i zlih poduhvata. 150. im uvidi da se neko hrabro odvaja od itejskih uivanja, od poslova i briga, od zemaljskih veza i matanja sujetnih pomisli, Bog prua Svoju blagodatnu pomo i duu koja prekrasno stupa u ovom lukavom veku uva od saplitanja. Bog i aneli udostojavaju duu nebeskih pohvala budui da je, koliko je to mogue, divno sauvala

sebe i haljinu svog tela, udaljavajui se od svake svetske elje, i budui da je, pomagana Bogom, prekrasno prola poprite ovoga sveta. 151. Odea tela onoga koji u neradu i nemaru prohodi ovaj ivot, ko se svojevoljno ne ustranjuje od svake svetske elje i svom udnjom ne trai jedino Gospoda, [poinje] da se cepa o trnje i drvee ovoga sveta, da se opaljuje ognjem pohote i oskrnavljuje prljavtinom uivanja. U dan Suda, meutim, njegova dua nee imati smelosti, budui svoje ruho sauvala da nije neoskrnavljenim, ve ga je unitila usred prevara ovoga sveta. Zbog toga se ona i izbacuje iz Carstva. Jer, ta e Bog sa onima koji se po svojoj volji predaju svetu, koji se varaju njegovim uivanjima ili koji blude u matanjima o tvarnom? On Svoju pomo daje onome koji se udaljuje od vetastvenih uivanja i od ranijih navika, koji sa usrdnou svoj razum uvek usmerava ka Gospodu, koji se odrie samog sebe i jedinoga Gospoda ite. Bog uva onoga koji se u umi ovoga sveta pri svakom sluaju uva zamki i zaseda, ko sa strahom i trepetom gradi svoje spasenje (Fil.2,12), ko sa svom opreznou zaobilazi zasede, zamke i pohote ovoga veka, koji ite pomo od Gospoda i koji se nada da se, po milosti Gospodnjoj, blagodau spase. e) Ohrabrenje za trud podvinik treba da crpi u nadi i nepokolebljivom uverenju da e Gospod videti njegov usrdan podvig, da e se uveriti u vernost due, da e joj poslati Duha Svetog i da e se sam sjediniti sa njom. Sveti Makarije se veoma esto dotie tog predmeta i gotovo svaku pouku o trudu zavrava upuivanjem na tu nadu. 152. Svako vidljivo delo u svetu vri se sa nadom da se stekne korist od truda. Onaj ko nije u potpunosti uveren da e se nasladiti od truda, beskorisno se trudi. Ratar seje sa nadom da e sabrati plod. U tom oekivanju on trpi napor, kao to je reeno: Koji ore, treba u nadi da ore (1.Kor.9,10). Ko uzima enu, nada se da e imati naslednike, a trgovac koji se otiskuje na more i predaje se na gotovu smrt, oekuje zaradu. Tako i onaj koji se nada da mu se prosvete oi srca u Carstvu nebeskom naputa itejska dela, vreme provodi u molitvi i iskanju, oekujui da doe Gospod, da mu se javi i da ga oisti od greha koji ivi u njemu. 153. Hrianin treba da poseduje nadu, radost i oekivanje budueg Carstva i izbavljenja, te da govori: "Ako ne budem izbavljen danas, biu sutra". Onaj ko sadi vinograd, i pre nego to pristupi trudu, u sebi ima radost i nadu. I pre nego to doe do vina, on u umu ve ivo predstavlja cedilo i broji dobitak. Sa takvim mislima on se laa posla. Nada i oekivanje ga podstiu da se marljivo trudi i on ini velike izdatke u kui. Na slian nain i domain i zemljodelac rasipaju dosta svog imanja u nadi na budui dobitak. Tako i ovde ovek nee moi da pretrpi nevolje i da na sebe primi breme i hoenje tesnim putem ukoliko pred oima nema radost i nadu da e stei izbavljenje i ivot. Nada i radost koji ga prate ine da se on trudi, trpi skorbi, prima na sebe breme i ide tesnim putem. 154. Onaj ko veruje treba da ite od Boga da mu se izmenom proizvoljenja preobrazi srce. Ka Njemu treba da uznosi svoj um i pomisli, i da ne pomilja ni na ta drugo osim na oekivanje da ga ugleda. Dua treba da sabere i umiri pomisli rasejane grehom, kao to se [sabiraju] ivahna deca. Neka ih ona uvede u dom tela svoga, neprestano sa postom i ljubavlju oekujui Gospoda koji e ih Svojim dolaskom zaista sabrati u jedno. Poto je budunost neizvesna, ona jo vie treba da se nada, prekrasno polaui uzdanje na svog Vodia. Reeno je: Ne boj se, ja u pred tobom poi i izravnati gore,

slomiti bakarna vrata i skruiti gvozdene ovratnike (Is.44,2). Jo je reeno: Pazi da u tvom srcu ne bude tajna re bezakonja (Pon.zak.15,9). Ne govori u srcu svome: Ovaj narod je velik i snaan (Pon.zak.2,21). 155. Ukoliko se ne olenjimo i ako panjak svoje due ne damo neprikladnim pomislima zla, ve svojom voljom privuemo um, podstiui pomisli da se uspravljaju prema Gospodu, nema sumnje je da e nam Gospod prii Svojom voljom i zaista nas privui Sebi. Jer, itavo ugaanje i sluenje [Bogu] zavisi od pomisli. Stoga se staraj da ugaa Gospodu, oekujui ga uvek u unutranjosti, traei ga u pomislima i podstiui i prinuavajui svoju volju i proizvoljenje da se neprestano kreu ka Njemu. Kao to ti sabira svoj um da bi ga traio, tako i jo vie se On prinuava sopstvenom tedrou i dobrotom da prie tebi i da te uspokoji. On stoji i posmatra tvoj um, pomisli i priseanja, i promatra da li ga trai iz itave due, ili, pak, sa lenjou i nemarnou. 156. Videvi kako ga marljivo trai, On e ti se javiti i otkriti, pruiti Svoju pomo i pripremiti ti pobedu, izbavljajui te od tvojih neprijatelja. Zbog toga, uznesimo ovo telo, satvorimo rtvenik, poloimo na njega svako nae seanje, te umolimo Gospoda da sa neba poalje veliki i nevidljivi oganj koji e progutati rtvenik i sve to je na njemu. I pae svi svetenici Vaalovi, tj. protivnike sile, a mi emo ugledati nebesku kiu, slinu ljudskom tragu (3.Car.18,44), kako silazi u duu. Tako e se na nama ispuniti obeanje Boije o kome se govori kod proroka: Podignuu i sagradiu pali ator Davidov, i razrueno u sagraditi (Am.9,11). ) Sveti Makarije se ne dotie pojedinanih podviga zato to su ih oni kojima se on obraao i ovako obavljali. On ih samo ponekad nabraja, govorei o - postu, bdenju, usamljenosti, telesnom trudu, posluanju, uzajamnom pomaganju, trpljenju. Jedino o molitvi on govori podrobnije budui da je ona horovoa svih vrlina i podviga, kao i primjemnica nailaska Duha Svetog. 157. O vidljivom podvinitvu i o tome koji je poduhvat najvei i prvi, ljubljeni, treba da znate sledee: sve vrline su meu sobom povezane kao beouzi duhovnog lanca, i zavise jedne od drugih - molitva od ljubavi, ljubav od radosti, radost od krotosti, krotost od smirenja, smirenje od sluenja, sluenje od nade, nada od vere, vera od posluanja, posluanje od prostodunosti. I sa suprotne strane, rava dela zavise jedno od drugog: mrnja od razdraljivosti, razdraljivost od gordosti, gordost od tatine, tatina od neverja, neverje od surovosti, surovost od nemara, nemar od lenjosti, lenjost od uninija, uninije od netrpeljivosti, netrpeljivost od slastoljublja. I ostali delovi poroka su takoe vezani meu sobom, kao to su i na dobroj strani vrline vezane jedan za drugu i zavise jedna od druge. 158. Najvanije u svim dobrim nastojanjima i vrh svih uspeha jeste istrajnost u molitvi. Njom, preko svakodnevnih iskanja od Boga, moemo stei i ostale vrline. Oni koji su se toga udostojili stiu udeo u Boijoj svetosti, u duhovnoj dejstvenosti, i raspoloenje njihovog uma se sjedinjuje sa Gospodom u neizrecivoj ljubavi. Onaj ko svakodnevno sebe podstie na istrajnu molitvu, gori duhovnom ljubavlju prema Bogu, boanstvenim raenijem [tj. ljubavlju] i plamenom enjom, primajui blagodat osveujueg savrenstva Duha. 159. Ne treba da se molimo po telesnoj navici, niti da po obiaju uzvikujemo, utimo ili preklanjamo kolena, ve da trezvoumno pazimo, oekujui da Gospod doe i poseti

duu na svim njenim izlascima, putanjama i ulima. Na taj nain, ponekad je potrebno utati, ponekad uzvikivati i moliti se sa vapajem, pri emu um treba da je utvren u Bogu. Jer, kao to se telo prilikom nekog posla usredsreuje i u celini zauzima, i svi udovi pomau jedni drugima, tako i dua treba da se svecelo posveti molitvi i ljubavi Gospodnjoj, ne rasejavajui se i ne lutajui pomislima, ve sve svoje oekivanje poloui na Hrista. U takvom sluaju sam Gospod e je prosvetiti, uei je istinskom iskanju, dajui joj istu, duhovnu i Boga dostojnu molitvu, kao i poklonjenje u duhu i istini. 160. Oni koji pristupaju Gospodu treba da se mole u bezmolviju, miru i usredsreenosti, sa srdanim bolom i trezvoumnim pomislima, izbegavajui nepriline uzvike i smuenost. Sluga Boiji ne treba da prebiva u neredu, ve u svakoj pitomosti i mudrosti, kao to je rekao prorok: Na koga u pogledati? Samo na krotkog i utljivog, i onoga koji se boji rei mojih (Is.66, 2). Primeuejmo da su veliini Boijoj sluile mnoge trube i sile [u trenutku] kada se javljao Mojsiju i Iliji. Meutim, dolazak Gospodnji se projavio i obelodanio u onome to smo ranije naveli, tj. u miru, bezmetenosti i spokojstvu. Jer, reeno je: Evo glasa tananog vetra i u njemu bee Gospod (Z.Car.19,12). Time se pokazuje da je pokoj Gospodnji u miru i poretku. 161. Istinska osnova molitve jeste panja u odnosu na pomisli. Treba da se moli u velikom bezmolviju i tiini, kako nikog spolja ne bi sablaznio. ovek koji se moli svo staranje treba da posveti pomislima. On treba da odseca ono to hrani lukave pomisli i da se ustremljuje Bogu, da ne ispunjava prohteve pomisli, ve da sabira pomisli koje lutaju, razlikujui rave od prirodnih. Dua koja je pod grehom lii na umu na gori, ili na trske pri reci, ili na estar pun trnja i drvea. Oni koji nameravaju da prou tim mestom moraju da pruaju svoje ruke napred i da sa marljivou i trudom pred sobom razdvajaju grane. Tako i duu okruuje itava graa [tj. uma] pomisli koje naaptava protivnika sila. Potrebno je veliko staranje i panja uma kako bi se razlikovale tue pomisli, koje [seje] protivnika sila. Oni koji paze na pomisli sav svoj podvig vre unutra. Oni svojom razboritou i rasuivanjem mogu da ostvare napredak, da odbijaju pomisli koje ustaju [na njih] i da hode u volji Gospodnjoj. z) Sveti Makarije preporuuje da se podvinik vie od svega pazi od zadravanja jedino na spoljanjoj ispravnosti. Trud sa spoljanje strane ima svrhu da [podvinika] navikne na sve podvige i sve vrline, i na njemu ne treba ostajati. Spoljai trud treba obraati ka razvijanju unutranjeg ivota i sticanju dejstvava Duha. Meutim, neki se na tome zadravaju, dospevajui do ispravnog ponaanja, dok na srce ne obraaju panju i Duha blagodati ne trae. Oni preduzimaju trud, ali nemaju ploda. Sveti Makarije upravo ubeuje da se toga [podvinik] uva vie od svega. 162. Mnogi od onih koji strogo prate spoljanjost, bave se naukom i brinu o ispravnom ivotu, smatraju da drugo oveku za savrenstvo nije ni potrebno, ne proniui u srce i ne primeujui poroke koji vladaju duom. U udovima se nalazi koren unutranjeg uma zla, i u kui se krije razbojnik, tj. suprotna, protivnika i mislena sila. Kod onih koji se ne bore sa grehom, unutranji porok se postepeno razliva, da bi, narastavi, oveka navlaio i na javne grehe, koji se ine delom. Jer, zlo lii na izvor koji stalno vri. Zbog toga se postaraj da zadri potok poroka kako ne bi upao u hiljade zala.

163. Svet strada od strasti zla i ne zna za to. Postoji neisti oganj koji raspaljuje srce, iri se po svim udovima i ljude pobuuje na razvrat i hiljade zala. Oni koji se raspaljuju i naslauju, unutra u srcu ine blud. Svaladani od zla, oni najzad padaju i u javni blud. Isto razumi i o srebroljublju, tatini, nadmenosti, ljubomori, razdraljivosti. Kao kad se neko pozove na ruak i pred njega se iznesu raznovrsna jela: tako i greh nagovara da se sve oproba. Naslaujui se, pak, dua se obremenjuje [grehom]. 164. Moe li bilo ko rei: "Ja postim, stranstvujem, razdadoh svo imanje svoje - prema tome, ve sam svet". Jer, uzdranje od ravog jo ne predstavlja savrenstvo. Zar si uao u ponieni um i ubio zmiju koja se taji u nizinama uma i dubinama pomisli, koja se gnezdi i umrtvljuje te u takozvanim odeljcima i stanitima due? Jer, srce je bezdan. Zar si umrtvio i iz sebe izbacio svaku neistotu koja se u tebi nalazae? Svi mudroljubivi, i Zakon i apostoli, i dolazak Gospodnji - govore o istoti kao svom cilju. Svaki ovek, i Judejac i Jelin, voli istotu, iako ne moe da se oisti. Stoga je potrebno ispitati kako i kojim sredstvima je mogue dostii istotu srca. To je mogue jedino uz pomo Onoga koji se raspeo za nas. On je put, ivot, istina, dver, biser, ivi i nebeski hleb. Bez te istine niko ne moe spoznati istinu i spasti se. Kao to si se odrekao spoljanjeg oveka i svih vidljivih stvari, razdelivi sve svoje imanje, tako si duan da, posedujui znanje i silu slova, odbaci i svetsku mudrost, ni u ta je ne raunajui. Tek tada e biti u stanju da se nazida u ludosti propovedi (1.Kor.1,21), tj. istinskoj mudrosti koja se ne sastoji u lepoti rei, ve u sili koja dejstvuje svetim Krstom. 165. Najglavnije oruje za borca i podvinika sastoji se u tome da ue u srce i zapone borbu sa satanom, da zamrzi samog sebe, da se odrekne svoje due, da se gnevi na nju, da je prekoreva, da se protivi svojim prohtevima koji proizilaze iz navika, da se suprotstavlja pomislima i da se bori sam sa sobom. 166. Ako samo spolja uva svoje telo od razvrata i bluda, a iznutra ini preljubu i blud, [znaj] da si preljubnik pred Bogom i da ti devstveno telo nee biti od koristi. Devojka koju mladi lukavo prevari i upropasti, postaje mrska svom eniku zbog preljube. Tako i besplotna dua, koja stupi u optenje sa zmijom, tj. sa lukavim duhom koji ivi u njoj, ini blud pred Bogom. Napisano je: Svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve je uinio preljubu u srcu svome (Mt.5,28). Jer, postoji telesni blud, a postoji i blud due koja stupa u optenje sa satanom. Dua moe da bude sudeonica i sestra ili avolima, ili Bogu i anelima. Vrei preljubu sa satanom, ona ve postaje nepodesna za nebeskog enika. 167. Vie puta smo navodili priu o rataru koji posle polaganja semena u zemlju treba jo i kiu odozgo da iekuje. Ako se ne pojavi oblak i ne poduvaju vetrovi, trud ratara nee imati nikakve koristi, i seme e ostati ogoljeno. Primeni to isto na duhovno. ovek koji se ogranii samo na svoje i ne primi nita strano svojoj prirodi, nee moi da Gospodu prinese vredne plodove. U emu se sastoji delatnost ovekova? U tome da se odrekne, da se udalji od sveta, da prebiva u molitvama, u bdenju, da ljubi Boga i bratiju. Istrajavanje u tome je njegovo delo. Ako se ogranii na to i ne bude se nadao da primi neto drugo, ako na duu ne poduvaju vetrovi Duha Svetog - nee se pojaviti nebeski oblak, niti e sa neba sii kia koja e orositi duu. Tada ovek nee moi Gospodu prineti vredne plodove. i) Iz broja onih koji su slolja ispravni, Sveti Makarije izdvaja knjievnike koji su iz knjiga i razgovora saznali o emu se radi (u podvinitvu] i govore o tome, ali se samog dela ne

dotiu. Zbog toga oni u duhovnom poznanju ostaju iza neznalica i njihova objanjenja nisu ispravna. 168. Onaj koji vodi razgovor o duhovnosti a sam je nije iskusio, lii na oveka koji usred vrelog podneva ide pustim poljem i, muen eu, govori o izvoru koji vri vodom i o sebi kako pije iz njega, iako su mu se usta i jezik osuili od ei koja pali, ili na oveka koji govori o sladosti meda iako ga sam nije okusio i premda ne zna silu njegove sladosti. Tako se [ovek ne moe osloniti] na ono to o savrenstvu i radovanju, tj. bestrau govore oni koji na sebi nisu osetili njihovo dejstvo i koji se nisu osvedoili u njima. Jer, takav ovek e vremenom, ukoliko se udostoji da barem delimino pristupi tome, sam u sebi rasuivati: "Nije se pokazalo onako kako sam ja pretpostavljao. Drugaije sam ja govorio, a drugaije dejstvuje Duh". 169. Jedna je stvar razgovarati o hlebu i trpezi, a druga - jesti i irimati hranljivost hleba, ukrepljujui se svim udovima. Jedna je stvar govoriti o slatkom piu, a druga - poi i okusiti iz izvora i napiti se slatkog pia. Jedna je stvar besediti o ratu, o hrabrim borcima i vojnicima, a druga - poi u borbeni stroj i stupiti u sukob sa neprijateljima, napredovati i odstupati, primati i nanositi udarce i pobeivati. Isto je i u duhovnom: jedna je stvar znati i umom razjasniti uzroke, a druga - lino i na delu se u unutranjem oveku i umu osvedoiti i imati riznicu, blagodat, okus i dejstvo Svetoga Duha. Oni koji samo izgovaraju visoke rei, dre se matanja i nadmenog uma. 170. Kada se objavi rat, mudri ljudi i velmoe se boje smrti i ostaju kui, a u rat se pozivaju starci i siromasi i nerazumni. Deava se da oni pobede neprijatelja i da ga prognaju iz okoline, zbog ega od cara dobijaju nagrade i vence, stiu poasti i dostojanstva, pri emu znatni ljudi ostaju iza njih. Isto biva i u duhovnom. Sluajui prvi put re, neznaveni je sa istinoljubivom pomilju ispunjavaju na delu i od Boga primaju blagodat Duha, dok mudri i oni koji do tananosti istrauju slovo izbegavaju borbu i ne napreduju, ostajui iza onih koji uestvuju u borbi i pobeuju. j) Prema tome, na svaki nain treba da se postara da stekne Duha blagodati. Ako Njega nema, sve tvoje rtve i napori su nita i u as ishoda tebe e uhvatiti demoni i svui u svoj bezdan. Onaj, pak, kod koga ima Duha, opaljuje demone. 171. Ako onaj koji je radi Gospoda ostavio svoje, koji se odrekao od ovoga sveta, napustio svetska zadovoljstva, imanja, oca i majku, koji se raspeo, postao stranac, siromah, bez igde iega - umesto svetskog spokojstva ne obrete u sebi boanstveno spokojstvo, u dui ne oseti duhovnu sladost, ako umesto trulene odee ne obue rizu boanstvene svetlosti po unutranjem oveku, ako umesto ranijeg telesnog optenja sa nesumnjivou u svojoj dui ne pozna optenje sa nebeskim, ako umesto vidljive radosti ovoga sveta u sebi ne bude imao radost duha i utehu nebeske blagodati, ako u duu, po napisanom, ne primi boanstvenu sitost kada mu se javi slava Gospodnja (Ps.16,15), jednom reju, ako umesto ovog vremenskog naslaivanja jo sada u dui ne stekne eljenu i netrulenu sladost, onda je postao bljutava so i jadniji je od svih ljudi jer je i ovdanjeg lien, i boanstvenog se nee nasladiti, budui da u svom unutranjem oveku nije poznao Boanstvene tajne koje se vre po dejstvu Duha. 172. Mnogo se vara dua koja umilja da e sama, oslanjajui se na vlastite sile i bez sadejstva Duha, bilo koje delo ili poduhvat privesti savrenstvu. Neprikladna je za

nebeske obitelji, nepodesna za Carstvo dua koja umilja da bez Duha svojom sopstvenom silom uspe u savrenoj istoti. Ukoliko ne pristupi Bogu, odrekavi se sveta, ako sa nadom i trpljenjem ne poveruje da e primiti blago koje je neuobiajeno za njegovu prirodu, tj. silu Duha Svetog, i ako u njegovu duu od Gospoda odozgo ne kane boanstveni ivot, ovek koji se nalazi pod dejstvom strasti nee osetiti istinski ivot, nee se otrezniti od opijenosti tvarju, u njegovoj pomraenoj dui nee zasijati prosveenje Duha i sveti dan, niti e se probuditi od najdubljeg sna neznanja radi istinskog poznanja Boga putem boanske sile i dejstva blagodati. 173. Onaj ko se stara da poveruje i prie Gospodu, treba da se moli da jo ovde primi Duha Boijeg, koji je ivot due. Zbog toga je i Gospod doao, tj. da jo ovde dui da ivot - Duha Svetog. Jer, reeno je: Dok svetlost imate verujte u svetlost (Jn.12,36); dolazi no kad niko ne moe raditi (Jn.9,4). Onaj ko jo ovde nije iskao i koji nije primio ivot due, tj. Duha boanstvene svetlosti, u vreme izlaska iz tela bie poslan na levu stranu tame. On nee ui u Carstvo nebesko, ve e sa avolom i njegovim anelima imati kraj u geeni. Zlato i srebro postaju jo istiji i vredniji kad se poloe u oganj. Njih nita, ni drvo ni trava, ne mogu da izmene, zato to postaju kao oganj i saiu sve to im se priblii. Isto tako i dua koja prebiva u duhovnom ognju i boanstvenoj svetlosti nee pretrpeti nikakvo zlo ni od jednog lukavog duha. Onaj koji joj se priblii, bie saeen nebeskim ognjem Duha. Ptica koja leti na visini nema briga, ne boji se lovaca, ni lukavih zveri, ve se svima podsmeva, visoko parajui [nebo]. Tako se osmehuje i dua koja je primila krila Duha i koja je zaparala nebeske visine. 174. Onaj ko u sebi jo nema usaenu i utvrenu blagodat Boiju, neka se danonono, kao uz neto prirodno, duom prilepljuje uz ono to ga povremeno rukovodi, budi i pobuuje ka dobru. U krajnjem sluaju, neka u njemu, kao neto prirodno i nezamenjivo, budu staranje, strah, bol i svagdanja skruenost srca.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 6. STANjE ONIH KOJI SU PRIMILI DEJSTVENOST DUHA sadraj a) Sila i dejstvenost blagodati se otkriva kod onoga ko savesno i bez samoaljenja preduzima podviniki trud. Ona se projavljuje kroz posebnu duhovnu toplinu u srcu, kroz umirenje pomisli, gubljenje naklonosti za sve tvarno i umanjenjem vrednosti onoga to se na zemlji smatra dragocenim. Upravo je to seme duhovnog ivota. Od sada poinje oduhovljenje due, oienje od strasti, zaceljenje rana koje su priinile strasti. 175. Podraavaj [Presvetu] Mariju, gledajui jedino na Onoga koji je rekao: Dooh da bacim oganj na zemlju; i kako bih eleo da se ve zapalio (Lk.12,49). Jer, razgorevanje duha oivotvoruje srca a porok spaljuje kao trnje i slamu. Nevatastveni i Boanstveni oganj osveuje due i isuuje ih (kao to se istinsko zlato isprobava u pei), a porok spaljuje kao trnje i slamu. Jer, Bog na je oganj koji spaljuje (Jev. 12,29). Delatnost ovoga ognja traio je blaeni David, govorei: Iskusi me, Gospode, ispitaj me, raspali utrobu moju i srce moje(Ps.25,2). 176. Ovaj oganj je zagrevao srce Kleope i njegovog saputnika kad je Spasitelj po vaskrsenju razgovarao sa njima. I aneli i sluebni duhovi uestvuju u svetlosti ovog ognja, po reenome: Koji ini anele Svoje duhovima i sluge Svoje plamenom ognjenim (Jev.1,7). Ovaj oganj saie trunje u unutranjem oku i um ini istim, te mu vraa prirodnu prozorljivost kojom neprestano moe da gleda uda Boija, slino onome koji govori: Otvori oi moje i shvatiu uda zakona Tvoga (Ps.118,18). Stoga, ovaj oganj progoni demone i istrebljuje greh. 177. Gvoe, olovo, zlato i srebro gube svojstvo vrstoe kada se stave u oganj, postajui meka vetastva. Sve dok su u plamenu, oni se, usled sile plamena, tope i menjaju svoju prirodnu vrstou. Isto tako i dua koja se odrekla sveta i zavolela jedinog Gospoda, koja sa velikim srdanim iskanjem, u trudu i podvigu, neprestano sa uzdanjem i verom, oekuje Gospoda i koja je u sebe primila onaj nebeski oganj Boanstva i ljubavi Duha - najzad naputa svaku svetsku ljubav, postajui slobodna od svakog zla strasti. Ona sve odbija od sebe, menja svoje prirodne osobine i svoju grehovnu tvrdou, sve smatra izlinim, uspokojavajui se jedino u nebeskom eniku, koga je primila u sebe, i u neiskazanoj ljubavi prema Njemu. 178. Kaem ti da e se dua odvratiti ak i od ljubljene bratije, koji su joj pred oima, ukoliko je ometaju u onoj ljubavi. Jer, njen ivot i pokoj su - tajinstveno i neizrecivo optenje sa nebeskim Carem. Jer, i ljubav prema telesnom optenju [oveka] razdvaja od oca i majke i brae. Premda ih i voli, oni za um postaju neto spoljanje. Jer, svo raspoloenje on usmeruje na svoju suprugu, kao to je reeno: Toga radi ostavie ovek oca svoga i mater i prilepie se eni svojoj, i bie dvoje jedno telo (Ef. 5,31).

Kada telesna ljubav u toj meri suzbija svaku ljubav, koliko e se tek oni koji su se zaista udostojili da stupe u optenje sa onim nebeskim i eljenim Duhom Svetim, odstraniti od svake ljubavi prema svetu! Njima e sve izgledati suvino, budui da su savladani onom nebeskom enjom, stekavi tesnu zavisnost od nje. Tamo su njihove elje, tamo pomisli, tamo oni ive, tamo im se kreu pomisli, tamo svagda prebivaju umom pobeeni boanstvenom i nebeskom ljubavlju i duhovnom enjom. 179. Ljudi na koje je kanula rosa Duha ivota Boanstva i ije srce je ranjeno boanstvenom ljubavlju prema nebeskom Caru - Hristu, vezuju se za onu krasotu, za neisrecivu slavu, za netruleno blagoljepije, za nezamislivo bogatstvo istinskog i venog Cara - Hrista. Oni se preputaju zarobljenitvu enje i elje i svecelo se ustremljuju Hristu, elei da dobiju neizreciva blaga koja sozercavaju u Duhu. Zbog toga oni ni u ta ne raunaju svu krasotu na zemlji, i slavu, i blagoljepije, i ast, i bogatstvo careva i knezova. Oni su ranjeni boanstvenom lepotom i u njihovu duu je kanuo ivot nebeske besmrtnosti. Zbog toga i ele jedino ljubav nebeskog Cara. Oni Njega jedinog imaju pred oima. Zbog Njega se odvajaju od svake svetske ljubavi i udaljuju od svakih zemaljskih uza, kako bi u srcima svagda imali samo jednu elju i kako sa njom ne bi nita drugo meali. 180. Hriani koji su istinski okusili blagodat i koji imaju znak krsta u umu svom i srcu, sve - od [poloaja] careva do siromaha - smatraju ubretom i smradom, i mogu da shvate da itav zemaljski svet i carske riznice, i slava i mudre rei jesu samo prolazna mata bez ikakve tvrde osnove. Sve to postoji pod nebom, za njih je beznaajno. Zbog ega? Zato to je neobino i divno ono to je iznad nebesa, ega nema u carskim riznicama, nu i reima mudrosti, ni u svetskoj slavi. Dostojanstvo i bogatstvo koje su stekli oni koji u unutranjem oveku imaju Gospoda i Tvorca svega jeste neprolazno i trajno imanje. 181. Hriani u umu i razumu svagda imaju nebesko razmiljanje i jedinstvom i ueem u Duhu Svetom sozercavaju nebeska blaga. On im odozgo prua preporod u Bogu, udostojavajui ih da u istini i sili postanu eda Boija. Kroz mnoge borbe i napore, On ih je doveo u stanje postojanosti, nepomuenosti i pokoja, u kome prestaje rasejavanje i uznemiravanje nepostojanim i sujetnim pomislima. Iz tog razloga Hriani su vii i bolji od ljudi ovoga sveta. Njihov um i mudrovanje njihove due nalaze se u Hristovom miru, u ljubavi Svetoga Duha, kao to je Gospod rekao: Oni su preli iz smrti u ivot (Jn.5,24). Obnovljenjem uma, umirenjem pomisli, ljubavlju i nebeskim raenijem prema Gospodu, Hriani se kao nova tvar razlikuju od svih ljudi u svetu. Gospod je i doao radi toga da bi se oni koji su istinski poverovali u Njega udostojili tih duhovnih blaga. 182. Istinski poverovavi i dohvativi se skuta haljine Gospodnje, krvotoiva ena se odmah iscelila, te je presuio tok neistog izvora krvi. Isto tako e i svaka dua koja ima neisceljivu ranu greha i izvor neistih i lukavih pomisli, i koja sa istinskom verom i prozbom prie Hristu, dobiti spasonosno isceljenje od neisceljivog toka strasti. Onaj istonik e silom jedinog Isusa presuiti i nestati. Niko drugi ne moe isceliti tu ranu. 183. Sunevi zraci su [u podne] svi nad zemljom. Kada, pak, pone da zalazi i da se povlai u svoj dom, sa njim zahode i njegovi zraci. Tako i dua koja nije preporoena Duhom svie sve svoje pomisli ima na zemlji. Oslobodivi se uza lukavog kneza -duha sveta, ona nalazi iste i boanstvene pomisli, budui da je Bog blagoizvoleo da oveka uini priasnikom Boanstvene prirode.

i njeno miljenje se rasprostire do njenih granica. Udostojivi se, meutim, nebeskog roenja i optenja sa Duhom, ona sabira svoje pomisli i dri ih kod sebe, pristupajui Gospodu, u Njegovo nebesko i nerukotvoreno obitalite. Nalazei se u nebeskom vazduhu, sve njene pomisli postaju nebeske, iste i svete. Oslobodivi se uza lukavog kneza -duha sveta, ona nalazi iste i boanstvene pomisli, budui da je Bog blagoizvoleo da oveka uini priasnikom Boanstvene prirode. b) To se projavljuje pri samom poetku delovanja blagodati. Meutim, opasno je misliti da se ve dostiglo savrenstvo. To je samo poetak. Postavi primetna, blagodat malo pomalo ovladava srcem, sve dok ga ne ispuni u potpunosti, preobrazivi itavu unutranjost. 184. Dejstvo Boije blagodati osenjuje duu po meri vere svakoga. Meutim, iako dua prima pomo svie, blagodat je osenjuje samo delimino. Nemoj misliti da se bilo kome ozaruje celokupna dua, zato to u njoj jo ostaje veliko pasite za zlobu. [Da bi se oistio], oveku je potreban jo veliki trud i napor, koji je saglasan sa blagodau koja u njemu deluje. Iako i u jednom trenutku moe da oisti oveka i da ga uini savrenim, boanska blagodat poinje duu da prosveuje postepeno kako bi ispitala ljudsko proizvoljenje, tj. da li ljubav prema Bogu uva celovitom, da li u svemu izbegava lukavog i da li se u potpunosti predaje blagodati. Na taj nain, tokom vremena i mnogih godina, dua postaje iskusna i, ukoliko niim ne alosti i rastui blagodat, malo - pomalo dobija pomo. Tada sama nebeska blagodat ovladava pasitem due, putajui korene u najdubljim njenim delovima i pomislima, sve dok je itavu ne obuzme i zacari se u njoj kao u [svom] sasudu. 185. Tako su mnogi bili dovedeni u zabludu usled samog dejstva blagodati, pomiljajui da su dostigli savrenstvo i govorei: "Dovoljno nam je. Vie nam nije potrebno". Meutim, vei deo due je u vlasti greha, a jedan deo je pod blagodau. I ovek se obmanjuje, premda nije ni svestan. Meutim, Gospod je beskonaan i nepostian. Hriani ne smeju da kau da su postigli [savrenstvo], ve treba da se smiravaju dan i no. Dua poseduje mnogo delova i veliku dubinu. Uavi u nju, greh je ovladao svim njenim delovima i panjacima srca. Blagodat, meutim, koja dolazi na iskanje oveka, ovladava nad, moe biti, dva dela due, a neiskusni, teen blagodau, misli da je zauzela sve sastave due i da je greh iskorenjen. Meutim, vei deo due je u vlasti greha, a jedan deo je pod blagodau. I ovek se obmanjuje, premda nije ni svestan. 186. I bolesnik ima izvesne zdrave udove, kao na primer organ vida - oko, premda su mu drugi udovi oteeni. Tako biva i u duhovnom. Neko moe imati zdrava tri dela duha, pa da ipak jo nije savren. Vidi li koliko je duhovnih stepena i mera, i kako se postepeno, a ne odjednom, iskorenjuje i isti zlo. 187. Zametak u majinoj utrobi ne postaje ovek odjednom, ve postepeno poprima ljudski oblik. Isto tako, [dete] se ne raa u savrenom ljudskom obliku, ve je potrebno da mnoge godine raste kako bi postalo ovek. I seme jema ili penice ne puta odmah koren im se baci u zemlju, ve tek posle zime i vetrova. U odreeno vreme ono ve puta stablo. I onaj ko sadi kruku nee odmah obrati plodove. Isto je i u duhovnom gde postoji tolika mudrost i tananost. ovek postepeno uzrasta i postaje savren ovek,

dospevajui u meru rasta [punoe Hristove] (Ef. 4,13). Nije, dakle, [tano] ono to neki tvrde, naime, da je [duhovni napredak] isto to i svui ili obui [haljinu]. 188. Kao to pela tajno pravi vosak u konici, tako i blagodat tajno u srcima proizvodi svoju ljubav, pretvarajui gorinu u sladost, i surovost u blagost. Kao to kujundija ili duborezac postepeno na tanjiru izrauju [likove] raznih ivotinja, da bi, po zavretku, [svoj trud] izneli na svetlo, tako i istinski Umetnik rezbari naa srca i tajinstveno ih obnavlja, sve dok se ne preselimo iz tela. Tada e se tek videti krasota due. v) Zbog toga oni koji su okusili blagodat, sve vie i vie eznu za njom. 189. Istinoljubive i bogoljubive due, koje sa velikom nadom i verom eznu da se savreno obuku u Hrista, nemaju veliku potrebu za opominjanjem drugih i ne trpe ni najmanje umanjenje nebeske elje i ljubavi prema Gospodu. Svecelo se prigvozdivi na krst Hristov, one svakoasovno oseaju duhovni napredak u vezivanju za duhovnog enika. Ranivi se nebeskom enjom i eu za pravdom vrlina, one silno i nenasito ude za ozarenjem Duha. Ukoliko se, pak, zbog svoje vere, udostoje poznanja Boanstvenih tajni ili ako postanu priasnice radosti nebeske blagodati, one se ne uzdaju u same sebe, niti se nadimaju, ve su utoliko vie gladne i edne priea i umnoenja blagodati ukoliko vie u sebi oseaju duhovni napredak, te ukoliko se vie duhovno obogauju, utoliko sve vie osiromauju pred samim sobom, [zadravajui] nenasitu duhovnu udnju za nebeskim enikom, kao to govori Pismo: Oni koji me jedu ogladnee, i koji me piju oednee (Sir.24,23). 190. Makar uinila i hiljade pravednih dela, istinski bogoljubiva i hristoljubiva dua, po svom nenasitom stremljenju ka Gospodu, smatra da jo nita nije ostvarila. ak ako svoje telo iznuri postovima i bdenjem, ona zadrava oseanje kao da jo nije ni poela da se trudi oko vrlina; iako se udostojila razliitih duhovnih darova, otkrivenja i nebeskih tajni, po svojoj bezmernoj i nenasitoj ljubavi prema Gospodu, ona dri da jo nita nije stekla, ve, naprotiv, svakodnevno gladuje i euje, sa verom i ljubavlju boravei u molitvi, ne mogui da se nasiti blagodatnim tajnama i vrlinskim stanjem. Ona je ranjena ljubavlju nebeskog Duha; uz pomo blagodati neprestano u sebi podstie plameno stremljenje ka nebeskom eniku; eli da se savreno udostoji tajinstvenog i neizrecivog optenja sa Njim u svetinji Duha; sa otkrivenim licem due gleda na nebekog enika licem u lice; u duhovnoj i neizrecivoj svetlosti sa potpunim osvedoenjem se sjedinjuje sa Njim; saobraava se Njegovoj smrti; sa velikom enjom neprestano oekuje svoju smrt za Hrista; nesumnjivo veruje da e preko Duha primiti savreno izbavljenje od greha i tame strasti; da e se, oistivi se Duhom i osvetivi se duevno i telesno, udostojiti da postane ist sasud za primanje nebeskog mira i [da e postati] obitelj istinskog Cara Hrista. Tako ona postaje dostojna nebeskog ivota, budui da je jo ovde postala isto stanite Svetoga Duha. 191. Do ove mere dua ne dolazi odjednom, ve posle mnogih ispitivanja. Posle mnogih napora i podviga, posle dugog vremena i marljivosti, posle iskuenja i razlinih napasti, dua duhovno uzrasta i napreduje sve do savrene mere bestraa. Tada ona ve sa gotovou i hrabrou istrajava u svakom iskuenju od greha, udostojavajui se velikih poasti, duhovnih darova nebeskog bogatstva, postajui naslednica nebeskog Carstva u Hristu Isusu, Gospodu naem.

192. Hrianstvo je hrana i pie. Okusivi od njega, um se sve vie zagreva njegovom sladou, postajui neuzdrljiv i nenasit, sve vie itui i kuajui. Onaj ko je edan postae jo edniji ako mu se da slatko pie. Probavi ga, on jo snanije stremi ka piu. Tako i onaj ko okusi od Duha stie neutoljivu e koja se sa pravom uporeuje sa eljom onoga oveka. I to nisu prosto rei, ve dejstvo Svetoga Duha, koji tajanstveno slui umu. 193. Zamisli izvor i ednog oveka, koji je poeo da pije iz njega. Meutim, neko ga u tom ternutku odvaja i ne da mu da se napije koliko bi hteo. On e, poto je okusio vodu, svakako jo vie goreti eu i iskati da se napije. Isto tako je i u duhovnom: neko je ve okusio i priestio se nebeskom hranom, ali ga odjednom zaustavljaju i niko mu ne da da je se nasiti. 194. Gospod zna nemo ljudsku i da se ovek lako nadima. Zbog toga ga zadrava i poputa da je u neprestanoj vebi i nevolji. Jer, kada postaje nepodnoljiv i nadima se kada ti se prui malo, ta bi tek radio kad bi ti se odjednom dalo da se nasiti! Znajui, pak, tvoju nemo, Bog ti, po Svom domostroju, alje nevolje kako bi postao smiren i revnosnije ga iskao. g) udei sve vie za Gospodom, oni oseaju oskudicu i nedostatak u svemu. Zbog toga je smirenje oseanje koje se ukorenilo u njima. Ono i jeste uslov svakog daljeg napretka. 195. Kako moe da bude siromaan duhom ovek koji osea da se promenio, da je napredovao i da je doao do poznanja i razboritosti koje ranije nije posedovao? Sve dok to ne stekne, ovek nije siromaan duhom, ve o sebi misli visoko, a kada ga stekne, sama blagodat ga ui da se [dri] siromatva duhom, te Da, premda je pravednik i Boiji izabranik, svoju duu smatra bezvrednom i ponienom, kao da nita ne zna i nita nema. Takva [misao] postaje prirodna i kao priroena umu ovekovom. Ne vidi li kako je praotac Avraam, premda Boiji izabranik, sebe nazivao prahom i pepelom (Post.18,27). I David, koji je pomazan za cara, imajui Boga pred sobom, govori: Ja sam crv a ne ovek, ruglo ljudima i poruga narodu (Ps.21,7). Zbog toga, oni koji ele da budu njihovi sunaslednici i sugraani u nebeskom gradu, te da se proslave zajedno sa njima, treba da imaju isto smirenoumlje, da ne misle o sebi da su neto i da imaju skrueno srce. 196. Onaj ko je primio blagodat smatra se nitavnijim od svih grenika. Takva pomisao se usauje u njega i [postaje] [gotovo] prirodna. to vie ulazi u poznanje o Bogu, toliko vie se smatra neznalicom; to vie ui, toliko vie smatra da nita ne zna. To dejstvo u dui postaje prirodno zahvaljujui blagodati koja joj slui. 197. Iako izabrani i iskusni pred Bogom, [Hriani] sebe smatraju najmanjima i krajnje neiskusnima. Za njih je postalo prirodno i nezaobilazno da sebe smatraju nitavnim. Zar oni ne znaju da su primili ono to nisu imali i da su dobili neto neobino za njihovu prirodu? Kaem ti da se smatraju neiskusnima i zaostalima, te da ne znaju da su stekli ono to nisu imali. Blagodat koja nishodi na njih ui ih da svoju duu ne smatraju dragocenom, premda i napreduju, ve da se smatraju krajnje beznaajnim. Budui dragoceni pred Bogom, za sebe su beznaajni. I pored svog napretka i poznanja Boga, oni smatraju da nita ne znaju. Bogati za Boga, oni su sebi krajnje siromani.

198. Ako vidi da se neko nadima i oholi zbog toga to ima uee u blagodati, da ini uda i mrtve vaskrsava, ali ne smatra da je beastan i ponien duom, da je siromaan duhom i mrzak, [znaj] da ga potkrada zlo, premda toga i nije svestan. Takvome ne treba verovati, pa makar i uda inio. Jer, obeleje Hrianstva se sastoji u sakrivanju od ljudi svoje iskusnosti pred Bogom. Makar imao sve skrivnice carske kod sebe, [Hrianin] e ih drati u tajnosti i govoriti: "To nije moje blago, ve ga je drugi stavio kod mene. Ja sam siromah i onaj ko ga je poloio moe ga uzeti kad god ushte". Onaj, pak, ko govori: "Ja sam bogat. Dovoljno mi je ono to sam stekao. Vie mi nije potrebno" - nije Hrianin, ve sasud prelesti i avola. Jer, sladost Boija je nenasita. Onaj ko je okusi i proba, postaje jo gladniji. Takvi ljudi gore od nezadrive ljubavi prema Bogu. Ukoliko se vie staraju da napreduju i stiu, utoliko se smatraju siromanijim, oskudnijim i lienijim. Oni govore: "Nedostojan sam da me sunce ozari". To je obeleje Hrianstva. To je smirenje. 199. Onaj ko nema veliko smirenoumlje bie predan satani, obnaivi se od boanstvene blagodati koja mu je data. Ispitan kroz mnoge nevolje, projavie on svoju nadmenost, tj. svoju nagotu i okajanost. Zbog toga onaj koji se bogati blagodau Boijom treba da prebiva u velikom smirenoumlju i srdanoj skruenosti, da se smatra nitavnim i siromanim, te da misli: "Ono to imam, tue je, drugi mi je dao, i kad zaeli, uzee od mene". Ko se tako smirava pred Bogom i ljudima, moi e da sauva blagodat koju je dobio, kao to je reeno: Koji se ponizi uzvisie se (Mt.23,12). Iako izabranik Boiji, neka osuuje sam sebe; iako veran, neka se smatra nedostojnim. Takve due ugaaju Bogu i njih oivotvoruje Hristos. d) Bez obzira na to, oni se opominju da se vie od svega uvaju od samomnjenja, prevaznoenja i osuivanja, zbog kojih odstupa blagodat. A bez blagodati je blizu pad. 200. Siromaan [ovek] bogatstvo koje mu poveri car na uvanje nee smatrati svojom sopstvenou. On e uvek sebe smatrati siromanim, ne smejui da rasipa tuu riznicu. On stoga uvek u sebi rasuuje ovako: "To bogatstvo ne samo da je tue, ve mi ga je poverio silni car koji ga moe uzeti kad god ushte". I oni koji imaju blagodat Boiju na isti nain treba da misle o sebi, tj. da su smirenoumni i da priznaju svoje siromatvo. Ukoliko se siromaan [ovek] ponada na povereno mu od cara bogatstvo i pone da se tuom riznicom prevaznosi kao svojom sopstvenom, te mu se srce ispuni nadmenou, car e od njega uzeti dragocenost i on e ostati siromaan kao to je i ranije bio. Isto tako, ako se oni koji imaju blagodat predaju oholosti, i ako se srce njihovo nadme, Gospod e povui Svoju blagodat i oni e ostati onakvi kakvi su bili pre njenog primanja. 201. Zaista, [takve due primaju blagodat Duha i nalaze utehu blagodati u pokoju, enji i duhovnoj sladosti. Meutim, predavi se [samo]pouzdanju, one se nadimaju i padaju u nemar, zanemaruju skruenost i smireno miljenje. Tako one ne dostiu do savrene mere bestraa, niti se savreno ispunjavaju blagodau koju su prihvatile sa revnou i verom, zadovoljavajui se, uspokojavajui se i zaustavljajui se na maloj blagodatnoj utesi. One vie napreduju u nadmenosti, nego u smirenju. Ako su se i udostojile nekog dara, zbog nemara i nerada i zbog nadmene oholosti i njega e biti liene. 202. Kaem ti da sam video ljude koji su imali sve darove i koji su postali priasnici Duha, ali nisu dostizali do savrene ljubavi, zbog ega su i padali. Jedan blagorodni

ovek, koji se odrekao sveta, prodao svoje imanje, robovima dao slobodu, ve bee slavljen kao razuman i razborit zbog asnog ivota. Meutim, predavi se nadmenosti i oholosti, najzad je pao u razvrat i u hiljadu zala. 203. Drugi je za vreme gonjenja svoje telo predao [na muke] i postao ispovednik. Kasnije je, za vreme mira, bio osloboen i postao uvaen. Njemu su bile povreene obrve zato to je muen silnim dimom. Njega, dakle, slavljahu. Pozvan na molitvu, on uze hleb i dade ga svom detetu. Tako je njegov um doao u stanje u kome kao da nikada nije ni uo za re Boiju. 204. I jedan drugi podvinik, koji je iveo sa mnom u jednom domu i molio se zajedno sa mnom, bee tako bogat blagodau da je, molei se pored mene, dolazio u umiljenje. U njemu kipljae blagodat. On imaae dar isceljenja, i ne samo da izgonjae demone, ve i one koji su imali oduzete ruke i noge i patili od estokih bolesti isceljivae dodirom ruku. Meutim, postavi nemaran zbog sveta koji ga je proslavljao, naslaujui se u sebi samom, i uzoholivi se, on pade u najveu dubinu greha. Primeti kako je i onaj koji je ima dar isceljenja pao. Vidi li kako padaju oni koji nisu dospeli do mere ljubavi? Ljubav, pak, onoga koji je dostigne vezuje i opija, pogruavajui ga, i odvodei kao zarobljenika u drugi svet, pri emu on kao da ne osea svoju prirodu. 205. Gledajui na vena dobra koja su pripremljena pravednima i na neizrecivo dobroinstvo Boije blagodati koja e sii, verna i istinoljubiva dua i sebe i svoje staranje i svoj trud i podvig smatra nedostojnim spram neiskazivih obeanja Duha. Takav je siromani duhom, koga Gospod ublaava. Takav je gladan i edan pravde. Takav je i skrueni srcem. Oni koji su prihvatili takvo proizvoljenje, staranje, trud i enju prema vrlini i koji do kraja ostanu takvi, zaista e moi da steknu ivot i veno Carstvo. Stoga niko od bratije ne treba da se prevaznosi nad bratom, niti da, prevaren lukavim, napreduje u oholosti, govorei: "Ja ve imam duhovni dar". Jer, Hrianima ne prilii da tako misle. Tebi nije poznato ta e sutranji dan uiniti sa bratom. Ti ne zna kakav e biti tvoj i njegov kraj. Naprotiv, neka svako sa panjom neprestano ispituje svoju savest i proverava delo svoga srca, tj. sa kakvim staranjem i podvigom njegov um stremi Bogu. Neka svako ima u vidu krajnji cilj - slobodu, bestrae i spokojstvo u Duhu, i neka neprekidno i neumorno hodi, ne uzdajui se ni u kakav dar ili pravednost. 206. Na koji nain padaju oni u kojima dejstvuje blagodat Boija? I najistije pomisli po svojoj prirodi mogu da skliznu i da padnu. ovek poinje da se nadima, da osuuje drugog i govori: "Ti si grenik", dok sebe smatra pravednikom. Zar ne zna ta govori Pavle: Dade mi se alac u telo, aneo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim (2.Kor.12,7). Jer, i ista priroda moe da se nadima. 207. Zbog toga Hriani treba da upotrebe svo staranje da nikiga ne osuuju - ni javnu bludnicu, ni grenike, ni razvratne ljude, ve da na sve gledaju sa prostodunim proizvoljenjem i istim okom, kako bi im uskoro prelo u nepromenjivu prirodu da nikog ne osuuju, da se niim ne gnuaju i da ne prave razliku izmeu ljudi. 208. Moe li da padne ovek koji ima blagodatni dar? Ukoliko postane nemaran, pae zato to neprijatelji uvek deluju i vode borbu, ne predajui se nemaru. Utoliko pre si ti duan da ne prekida svoje iskanje pred Bogom. Jer, mnogo tete ti dolazi od nemarnosti, makar ti se i inilo da si ispitan i u samoj tajni blagodati. 209. Veliko je hriansko dostojanstvo. Sa njim se nita ne moe uporediti. Onaj, pak, ko postane rasejan i koga okrade zloba, postaje slian gradu bez zidina, u koji bez smetnje ulaze razbojnici otkuda hoe, pustoe ga i saiu. Prema tome, ako si i ti

nemaran i nepaljiv prema sebi samome, doi e lukavi duhovi da satru i opustoe um, rasejavajui pomisli po ovome svetu. ) Oni se zbog toga mnogo raduju, shvatajui kakvo blago su dobili, premda se i plae da ga ne izgube, starajui se da svoje duhovno sluenje obavljaju tako da ne oaloste Duha blagodati i da On ne ode. 210. Trudbenik ne oajava zbog svog truda i svog ivota, ve [oekuje] ono emu se nada, tj. da doe Gospod i da se naseli u njemu, u svim ulima i u svim duhovnim dejstvima. A kada okusi blagost Gospodnju, kada se nasladi plodovima Duha, kada sa njega bude skinuto pokrivalo tame i kada svetlost Hristova zasija i uzdejstvuje u neizrecivoj radosti, on e se uveriti u veliku ljubav, imajui Gospoda sa sobom. Kao trgovac koji stekne zaradu, on se raduje, ali ujedno i skruava i boji nevolje od razbojnika i lukavih duhova, tj. da nekada ne oslabi i izgubi neto od svog truda. I tako sve dok ne ue u Carstvo nebesko, u gornji Jerusalim. 211. Plovei po moru i imajui pogodan vetar i tiho more, trgovci se stalno nalaze u velikom strahu sve dok ne uu u pristanite, [znajui] da moe odjednom da dune protivni vetar, da se more uzburka i da se brod nae u opasnosti. Isto tako i Hriani, premda oseaju kako u njima duva blagoprijatni vetar Svetoga Duha, ipak jo uvek poseduju strah od vetra protivnike sile, koji u njihovim duama moe da izazove mete i uznemirenje. Zbog toga je potrebno veliko staranje kako bismo uli u pristanite spokojstva, u savreni mir, u veni ivot i venu sladost, u grad svetih, u nebeski Jerusalim, u Crkvu prvorodnih (Jev.12,23). Ko, meutim, nije proao te stepene, ima jo mnogo razloga za strah od lukave sile koja mu na tom putu moe prirediti neki pad. 212. [Deava se] da neki bogati ovek, veoma slavan car, obrati svoje blagovoljenje prema nekoj siromanoj eni koja nema nita osim svog tela, da je zavoli i da poeli da je uzme sebi za nevestu i suprugu. I ako ona pokae raspoloenje prema svom muu, uvajui ljubav prema njemu, postae gospoa svih imanja koje poseduje njen mu, iako dotle nije imala nita. Ukoliko, pak, uini neto protiv dunosti i obaveze, ponaajui se neprilino u domu svoga mua, bie izbaena sa beaem i porugom, te e poi poloivi obe ruke na glavu, kao to se u Mojsijevom Zakonu govori o eni koja je nepokorna i neugodna svom muu (Pon.zak.24,1). Tada e patiti i gorko plakati, razmiljajui o tome koliko je bogatstvo izgubila i kakve se slave liila, podvrgnuvi se beau zbog svoje nerazboritosti. 213. Tako i dua, koju je nebeski enik Hristos sebi obruio za nevestu radi tajinstvenog i boanstvenog optenja, i koja je okusila nebesko bogatstvo, treba da sa velikim staranjem istinski ugaa Hristu koji ju je obruio, da povereno joj duhovno sluenje ispunjava na dolian i prikladan nain, kako bi u svemu ugodila Bogu, kako niim ne bi oalostila Duha, na dolian nain uvajui savrenu celomudrenost i ljubav prema Hristu, ispravno se ponaajui u domu nebeskog Cara i [istrajavajui] u predanosti darovanoj blagodati. Takva dua se postavlja za gospou nad svim dobrima Gospodnjim; i samo slavno Boansko telo postaje njeno. Meutim, ukoliko u neemu sagrei, ukoliko u svom sluenju ne bude postupala po dunosti, ukoliko ne uini ono toje ugodno Hristu, ako ne sledi za Njegovom voljom, ukoliko ne sarauje sa blagodau Duha koja je u njoj prisutna - ona e sa porugom biti podvrgnuta sramnom beau i biti odvojena od ivota, postavi nepotrebna i nesposobna za optenje sa

nebeskim Carem. Svi sveti i umni duhovi [e tada] zaaliti, tugovati i zaplakati zbog nje. I aneli, i sile, i apostoli, i proroci i muenici e tugovati zbog nje. 214. Zbog toga treba da se podvizavamo i da sa svakom blagorazumnou budemo oprezni, kako bismo, po napisanome, sa strahom gradili svoje spasenje (Fil.2,12). Stoga svi vi, koji ste postali priasnici Duha Hristovog, ni u emu - ni u malome ni u velikome - ne postupajte sa prenebregavanjem, niti alostite blagodat Duha, da se ne biste liili ivota kojim ste se ve priestili. 215. Naveu ti i drugi primer. Sluga koji dolazi u carsku palatu koristi sasude koji se nalaze kod cara, a sam ulazi bez iega. On treba da uloi mnogo razboritosti i opreznosti kako pri sluenju ne bi uinio neto neprilino, da na carski sto ne stavi jedno jelo umesto drugoga, ve da sva jela, od prvog do poslednjeg, iznosi po redu. Ako, pak, iz neznanja i nemarnosti bude neprilno sluio caru, podvrie se opasnosti i smrti. 216. Tako i dua koja se u blagodati i Duhu posvetila sluenju Bogu ima potrebu za velikim rasuivanjem i poznanjem kako ni u emu ne bi pogreila prilikom prisluivanja sasudima Boijim, tj. u duhovnom sluenju, i kako joj proizvoljenje ne bi bilo nesaglasno sa blagodau. Dua moe i sopstvenim sasudima, tj. sopstvenim duhom u unutranjem tajnom oveku, da upranjava duhovnu slubu Gospodu. Ipak, bez Njegovih sasuda, tj. bez blagodati, niko ne moe da slui Bogu, tj. da mu ugodi i da u svemu ispuni Njegovu volju. 217. Dui je potrebna velika razboritost i rasuivanje kada primi blagodat. Sve to sam Bog prua dui koja ga moli, kako bi mogla da mu poslui i da mu ugodi Duhom Njegovim koji je primila, kako je zlo ni u emu ne bi savladalo, kako ne bi pogreila, kako zbog neznanja, odsustva straha [Boijeg] i nemarnosti ne bi skrenula sa puta i prekrila volju Vladike. Inae, takva dua e biti kanjena smru i plaem, o emu govori i boanstveni apostol: Da propovedajui drugima ne budem sam odbaen (1.Kor.9,27). Vidi li kakav je strah imao, premda i bee apostol Boiji? Stoga molimo Boga da svi mi, koji smo primili blagodat Boiju, prevashodno sluimo slubu Duha po Njegovoj volji, izbegavajui privikavanje na misao koja prenebregava [dunost]. Poivevi na taj nain bogougodno i odsluivi duhovno sluenje, mi emo naslediti veni ivot. 218. Pri ulasku u carsku palatu radi susreta sa carem, vojvode i stareine oblasti obuzima veliki strah da kako ne pogree u odgovoru i ne podvrgnu se prekoru i kazni. Seljaci, pak, i prosti ljudi preputaju se bezbrinosti zato to nikada nisu videli kneza. Isto tako i itav podnebesni svet, od careva do siromaha, ne poznajui slavu Hristovu, brinu jedino o itejskim stvarima, retko se seajui na Dan suda. Oni, pak, koji pomislima odlaze na Sud Hristov, gde se nalazi Njegov presto, i koji uvek stoje pred njim, borave u velikom strahu i trepetu kako u neemu ne bi pogreili u odnosu na Njegove svete zapovesti. 219. Sluga kojn se nalazi blizu svog gospodara sve vreme boravi u strahu i trepetu i bez njega nita ne radi. Tako smo i mi duni da svoje misli i pomisli iznosimo pred Vladiku i srceznalca Hrista, da na Njega polaemo nadu i uzdanje, zato to je "On bogatstvo moje, i Otac moj, i slava moja". Zbog toga ti svagda u svojoj savesti treba da ima staranje i strah. 220. Oni kojima je povereno upravljanje oblau ili carska riznica, neprestano su zabrinuti da kako ne bi neim oalostili cara. Isto je i sa onima koji su primili duhovno delo. Oni koji su primili duhovno delo su uvek su zabrinuti. I kada poivaju, oni kao da

se ne odmaraju, jer jo iz due izgone carstvo tame koje se prokralo u grad, tj. u duu, kao i varvare koji su zavladali njenim panjacima. e) Radi tog cilja oni se trude da umom ne odstupe od Gospoda. Oni svoju unutranjost dre u poretku kao krmano svoje mornare, ili koija konje. 221. Bog je neopisiv i neobuhvatan, ali se javlja svagde - i na gorama, i na moru, i ispod bezdana, ne prelazei sa mesta na mesto, kao to ine aneli kada silaze sa neba na zemlju. Ako Gospoda trai u dubini, nai e ga gde ini uda; ako ga trai u jami, nai e ga kako uva pravednog Danila od dva lava; ako ga ite u ognju, nai e da i tamo pomae Svojim slugama; ako ga ite na gori, nai e ga sa Ilijom i Mojsijem. Svagde je Gospod - i pod zemljom, i iznad nebesa, i u nama i svuda. 222. Hrianin treba da se uvek sea Boga, budui da je napisano: Ljubi Gospoda Boga svog iz sveg srca svog (Pon.zak.6,5). Imaj ljubav i naklonost prema Bogu ne samo kada ulazi u molitveni dom, ve i kada si na putu, i kada razgovara, i kada jede. Jer, On govori: "Gde je blago vae, onde e biti i um va" (Mt.6,21). ovekov bog je ono za ta je privezano njegovo srce i ka emu ga vue elja. Bog je njegov Gospod ukoliko ga njegovo srce uvek eli. Granje koje se baci u oganj ne moe da se protivi sili plamena, ve odmah sagoreva. Isto tako i demoni odmah gore kada napadnu na oveka koji se udostojio darova Duha. Njih opaljuje i istrebljuje boanstvena ognjena sila. Jedino ovek treba da je uvek prilepljen uz Gospoda, i da na Njega polae uzdanje i nadu. Demoni se opaljuju molitvom kao vosak ognjem, pa makar bili silni kao tvrda gora. 223. I svetitelji Boiji su ponekad sedeli na pozornici sveta i gledali njegove prevare. U unutranjem oveku oni su besedili sa Bogom, a po spoljanjem je izgledalo da posmatraju ono to se deava u svetu. Svetovni ljudi potpadaju pod drugi uticaj duha prevare, po kome misle samo na zemaljsko. Hriani, pak, imaju drugo proizvoljenje, drugi um. Oni su ljudi drugog veka, drugog grada, zato to Duh Boiji prebiva u optenju sa njihovim duama. 224. Apostol govori: Hou, dakle, da se muevi mole na svakom mestu, podiui svete ruke bez gneva i lukavog dvoumljenja (1.Tim.2,8), zato to, po Jevanelju, pomisli izlaze iz srca. Stoga pristupi molitvi i obraaj panju na svoje srce i um. Poeli da uznosi istu molitvu Bogu, i posebno pazi da nema niega to je ometa. [Ispituj] da li ti je molitva ista i da li ti je um obuzet Gospodom kao to je zemljodelac zauzet zemljoradnjom, mu enom i trgovac trgovinom. [Utvrdi] da li ti, kad preklanja kolena na molitvu, neki drugi otimaju molitvu. 225. Napisano je: Ljubi Gospoda Boga svoga iz sveg srca svoga (Pon.zak.6,5). I ti govori: "Ja volim i imam Duha Svetog". Meutim, da li se zaista u tebi nalazi seanje na Gospoda, raenije i gorenje prema Njemu? Da li si ti za Gospoda privezan danonono? Ako ima takvu ljubav - ist si. A ako nema, onda obrati panju [na sebe] kada ti dolaze zemaljske brige i skverne i lukave pomisli i [utvrdi] da li si zaista nepokolebiv, da li se tvoja dua otima ka ljubavi Boijoj i da li je privrena Bogu. Jer, svetske pomisli rasejavaju um zemaljskim i trulenim, ne dozvoljavajui mu da zavoli Boga ili da se sea Gospoda. esto puta prost ovek pristupa molitvi, preklanja kolena i umom ulazi u pokoj. On potkopava zid zlobe koji mu se protivi i dolazi do vienja i mudrosti do kojih ne mogu doi silni, mudri i krasnoreivi. Oni ne mogu da poznaju tananost njegovog uma budui da je zanet boanstvenim tajnama.

226. Kada doda drva u vatru iznad koje se nalazi bakarni sasud, ono to je u njemu poee da kuva i vri. Ako li se, pak, [vatra] zanemari i ne podloi drvima, plamen e poeti da se smanjuje da bi najzad nestao. Tako je i blagodat nebeski oganj u tebi i izvan tebe. Ako se bude molio i svoje pomisli bude predao ljubavi Hristovoj, bie kao dao loi drva. Tvoje pomisli e postati oganj, pogruzivi se u enju Boiju. Ako se Duh i udalji i kao da je izvan tebe, ipak prebiva u tebi i pokazuje se izvan tebe. Kod onoga, pak, ko postane nemaran, predajui se pomalo svetskim stvarima ili rasejanosti, opet dolazi greh, odevajui duu i prignjeujui oveka. Dua se prisea ranijeg pokoja, poinje da ali i da poee pati. 227. Um ponovo poinje da se pribliava Bogu, opet poinje da mu se pribliava ranije spokojstvo, iznova poinje snanije da ite Boga i govori: "Preklinjem te, Gospode". Postepeno nailazi oganj koji gori i uspokojava duu, kao to udica postepeno izvlai ribu iz dubine. Kada toga ne bi bilo, i kad ne bi okusila gorinu i smrt, dua ne bi mogla da razlikuje gorko od slatkog, smrt od ivota, niti da blagodari ivotodavnog Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove. 228. Na brodu sa velikom posadom krmano svima upravlja i rasporeuje, jednima prigovarajui, drugima ukazujui ta treba da rade. Tako i srce ima krmanoa, tj. um, i savest koja izobliava, i pomisli koje se osuuju i opravdavaju. Jer, apostol govori: Misli se meu sobom optuuju ili opravdavaju (Rim.2,15). 229. Koija, u ijim rukama se nalazi koija, uzde, ivotinje i sve ostalo, po svojoj volji i kad hoe juri krajnjom brzinom, i opet, kad hoe, zadrava koiju. On itavu koiju usmerava gde hoe i ona je u njegovoj vlasti. Tako i srce ima mnogo prirodnih pomisli koje su tesno sa njim povezane, a um i savest ga opominju i usmeravaju, uspavljujui prirodne pomisli koje niu u njemu. U dui, naime, ima mnogo sastava, premda i jeste jedna jedina. 230. Upregnuvi konje, ljudi upravljaju kolesnicama i ustremljuju se jedni protiv drugih, stremei da jedni druge obore i pobede. Tako i srce podvinika predstavlja jedno poprite na kome se lukavi duhovi bore sa duom, dok Bog i aneli gledaju na podvig. Svakog asa dua proizvodi nove pomisli, a i zloba ih podmee. Jer, dua ima mnogo skrivenih pomisli, koje stalno proizvodi i raa. Takoe i zlo ima mnogo pomisli i poduhvata i svakog asa raa nove pomisli protiv due. Um, pak, kao koija, upree kolesnicu due, zadrava uzde pomisli i ustremljuje se protiv satanske kolesnice, kao to i se i satana sprema protiv due. ) Iz toga je oigledno da se borba sa grehom i neprijateljem ni ovde ne prekida. Otuda neprekidna borba sa pomislima i pokretima srca. Ovde je ona jo tananija. 231. Mnogi od onih koji imaju blagodat ne znaju da ih potkrada greh. Mlada ena koja ivi u kui sa mladim ovekom, i koju on prevari, koja se sa njim saglasi i najzad padne u blud - biva prezrena. Tako i sa duom prebiva strana zmija greha, sablanjava je i nagovara. Ukoliko se sloi, besplotna dua ulazi u optenje sa besplotnom zlobom duha, tj. duh opti sa duhom. Prema tome, bludnii onaj ko u svoje srce primi pomisao lukavog i saglaava se sa njom. Zbog toga mera tvog podviga neka se sastoji u tome da ne bludnii u pomislima, ve da se protivi umom i da vodi unutarnju borbu, da se bori sa porokom i da ga ne slua, da se ne naslauje sa njim u pomislima. I ako Gospod u tebi nae takvu revnost, poslednjeg dana e te primiti u Carstvo Svoje.

232. Ljudska priroda je takva da i onaj koji se nalazi u dubini poroka i ko slui grehu moe da se obrati ka dobru, kao to i onaj ko je vezan za Duha Svetoga i ko je opijen nebeskim ima vlast da se okrene ka zlu. ak i oni koji su ve okusili blagodat Boiju i koji su postali priasnici Duha Svetoga moraju biti oprezni kako ne bi postali gori nego to su bili kao svetovnjaci. To se deava ne zato to bi Bog bio izmenjiv ili nemoan, ili to Duh gasne, ve stoga to se sami ljudi ne usaglaavaju sa blagodau. Stoga oni i skreu i upadaju u hiljade zala. 233. Poneki, okusivi od sladosti Boije, jo uvek potpadaju pod dejstvo protivnika, pa se, kao neiskusni, ude to i posle Boije posete pomisli pokazuju svoje dejstvo, ak i za vreme hrianskih tajinstava. Meutim, oni koji su ostareli u tom stanju ne ude se. Iskusni ratari po dugotrajnoj navici ak i kada bude rodna godina ne ostaju potpuno bezbrini, raunajui i na glad i na oskudicu, kao to, uostalom, ni u vreme gladi ili oskudice ne gube nadu, znajui da se vremena menjaju. Isto je i u duhovnom. Naavi se u razliitim iskuenjima, dua se ne udi i ne oajava jer zna da Boije poputenje dozvoljava da se ispita i vaspita zlom, kao to, uostalom, ni pri velikom bogatstvu i pokoju ne postaje nemarna, ve oekuje promenu. 234. ak i kad se nalazi u dubini i bogatstvu blagodati, ovek jo uvek poseduje izdanke poroka. Ipak, on ima zastupnika koji mu pomae. Mesto koje okruuje izvor i samo jeste vlano i mokro. Meutim, im nastanu vruine, presuuje i izvor i njegova okolina. Isto tako i kod slugu Boijih blagodat Boija, kojom izobiluju, isuuje i lukavu pohotu i prirodne elje, budui da ljudi Boiji sada postaju vei od prvog Adama. 235. Poneki u toj meri stiu spokojstvo u blagodati da postaju hrabriji od poroka koji u njima prebiva, drei se molitve i poinka u Bogu. Drugi put oni potpadaju pod dejstvo lukavih pomisli i bivaju potkradeni grehom, iako jo prebivaju u blagodati Boijoj. Lakomisleni i neznaveni misle da u njima vie nema greha poto je u njima delimino podejstvovala blagodat. Rasudljivi, pak, i oni koji su mudriji, nemaju smelosti da kau da vie ne podleu dejstvu sramnih i neistih pomisli samim tim to u sebi imaju blagodat. 236. esto susreemo bratiju koji imaju toliku radost i blagodat da posle pet ili est godina govore: "U nama se isuila pohota". I kada su ve sebe smatrali potpuno slobodnim od pohote, odjednom bi se porok, koji je u njima bio pritajen, pokretao i oni izgarahu od elje, usled ega govorahu: "Otkuda posle toliko vremena da se u nama pojavi takva pohota?" Zbog toga se niko od razboritih nee usuditi da kae: "Ja sam savreno slobodan od greha budui da u meni prebiva blagodat". Naprotiv, u umu deluju dva lica. Neiskusni u [duhovnim] stvarima misle da su pobednici i Hriani im u njima podejstvuje mala blagodat. Meutim, ja mislim da stvar stoji ovako: Sunce na istom nebu sija [jasno]; ak i kad naiu oblaci i sakriju ga, zgunjavajui vazduh, ono ne gubi u svojoj svetlosti, niti u svom biu. Isto se deava i sa onima koji se nisu u potpunosti oistili. Prebivajui u blagodati Boijoj, oni su u dubini due jo obuzeti grehom. Oni imaju prirodne pokrete, ali i pomisli koje ih krepe u stremljenju ka Bogu, pri emu jo nisu potpuno utvreni u dobru. 237. I oni koji se u dubini due dre dobra, tj. blagodati, jo uvek ostaju robovi i zarobljenici lukavih pomisli, nalazei se na strani poroka. Zbog toga je oveku potrebno veliko rasuivanje kako bi shvatio da se sve tako deava. Kaem ti da ak ni apostoli nisu bili potpuno bezbrini, iako su imali Uteitelja u sebi. Pored radosti i veselja, u njima je postojao i strah i trepet, po dejstvu same blagodati, a ne sa strane poroka. Sama blagodat ih je uvala da ne skrenu, ak ni u najmanjem. Stena na koju bace

kameni ostaje itava i nepokretna. Isto tako ni strela ne moe povrediti onoga koji ima oklop. Oklop odbija strelu tako da i gvoe i telo ostaju nepovreeni. Tako su i apostoli ostajali nepovreeni od zla koje im se pribliavalo. Oni su bili obueni u savrenu silu Hristovu. Kao savreni, oni su imali slobodu da ine dela pravde. Budui da neki tvrde da pri blagodati dua ve nema o emu da se brine, Bog i od savrenih zahteva duevnu volju radi sluenja Duhu, kako bi postojala saglasnost. Jer, apostol govori: Duha ne gasite (1.Sol.5,19). 238. U vidljivom svetu zemlja najee izdaje trnje. Zemljodelac kopa zemlju, priljeno je obrauje i seje, pa ipak neposejano raste trnje i mnoi se zato to je Adamu po prestupu reeno: Trnje i iak e ti davati zemlja (Post.3,18). Ratar se iznova trudi, kri trnje, ali ono se jo vie umnoava. Shvati to duhovno. Po prestupu, zemlja srca iznosi trnje i iak. ovek obrauje zemlju, trudi se, a trnje lukavih duhova se sve vie umnoava. Meutim, najzad Duh Sveti pomae ljudskoj nemoi. Gospod obrauje zemlju srca i u nju polae nebesko seme. Meutim, i poto padne nebesko seme, trnje i iak se jo uvek umnoavaju. Sam Gospod i ovek ponovo obrauju zemlju due, no jo uvek niu i mnoe se sedam lukavih duhova i trnje, sve dok ne nastupi leto, dok se ne umnoi blagodat i trnje se ne osui od suneve toplote. 239. Premda sapostoji sa naom prirodom, zlo je ipak ne nadvladava, niti je ini svojim panjakom. Nene stabljike penice kukolj moe da zagui. Meutim, kada, sa nastupanjem leta, rastinje postane suvo, on joj ve vie ne moe ni malo nakoditi. Jedna aka kukolja koja se nae u trideset mera penice uopte se nee primetiti, jer e postati neprimetno u mnotvu penice. Isto je i sa blagodau - kada se dar Boiji i blagodat umnoi u oveku, i kad ovek se obogati u Gospodu, porok, koji delimino ostaje u njemu, vie ne moe da mu nakodi, vie nad njim nema silu, niti pau. Jer, Gospodnji dolazak i promiljanje usmereni su na to da se mi, koji smo porobljeni, duni i potinjeni grehu, oslobodimo i postanemo pobednici smrti i greha. 240. Da li su apostoli mogli da sagree da su hteli, ili je blagodat bila jaa i od same volje? Oni nisu mogli da zgree, niti su eleli, budui da su se nalazili u svetlosti i tolikoj blagodati. Uostalom, ne kaemo da je blagodat u njima bila nemona, ve tvrdimo da ona i savrenim duhovnim muevima doputa da imaju svoju volju, da mogu da ine ta hoe i da se usmere gde hoe. I sama ljudska priroda, kao nemona, ima mogunost da skrene od dobra koje joj je sapostojee. Oni koji su obueni u punu opremu, koji imaju oklop i oruje, iznutra su obezbeeni i neprijatelji ih ne napadaju, ili ih i napadaju, ali od njihove volje zavisi da li e da upotrebe oruje, da im se usprotive, da sa njima stupe u borbu i pobede, ili e, opet, iako poseduju oruje, odustati od borbe, veseliti se i biti u miru sa njima. Tako i Hriani, budui obueni u savrenu silu i imajui u sebi nebesko oruje, mogu da, ukoliko hoe, uivaju sa satanom i da budu u miru sa njim, izbegavajui borbu. Jer, priroda [ljudska] je lako izmenjiva i ovek, zbog samovlasnosti koja ostaje u njemu, moe da, ako ushte, postane i sin Boiji, ali takoe, i sin pogibli. 241. Da li savreni imaju nevolju i borbu, ili su potpuno bezbrini? Nema oveka bez borbe. Satana je nemilosrdan i neovekoljubiv i ne lenji se da napada na sve ljude. Ipak, oigledno je da ne napada sve sa jednakom usrdnou. Poneki trpe silnu borbu i napade od greha, ali se krepe i umudruju u bitkama, prenebregavajui protivniku silu. Oni su u tome bez opasnosti zato to su nepokolebivi i utvreni u svom spasenju. Oni su izvebani i iskusni u borbi sa zlom. Sam Bog je sa njima, rukovodei ih i

uspokojavajui ih. Drugi, pak, neizvebani, upavi u jednu nevolju i nakon jedne borbe, odmah propadaju i ginu. 242. Utvrdivi se i osetivi silno dejstvo blagodati Boije, poneki su nalazili da su im udovi osveeni, te pomiljahu da u Hrianstvu nema mesta za pohotu, da um postaje celomudren i edan i da se unutranji ovek ve uznosi u boanstveno i nebesko. Takav ovek misli da je nesumnjivo dostigao savrenu meru. Kada ve smatra da je stupio u bezbedno pristanite, njega sustiu talasi i on opet sebe vidi usred mora, gde postoji samo voda, nebo i gotova smrt. Tako greh, koji je uao u nas, proizvodi svaku zlu pohotu. Udostojivi se ponovo izvesne blagodati i iz itave morske dubine primivi samo neku kap, oni svakog asa i dana otkrivaju udo koje se deava. Podvrgnuti tako udnom, neobinom i boanstvenom dejstvu, oni se dive i ude kako su se umudrili. Boanska i nebeska blagodat ih prosveuje, rukovodi, umiruje i sve ureuje na dobro. 243. Trudi se da ispuni pravdu u unutranjem oveku gde je postavljen Hristov oltar zajedno sa preistim svetilitem, kako bi se svedoanstvo tvoje savesti pohvalilo Krstom Hristovim koji tvoju savest isti od mrtvih dela, kako bi Bogu posluio duhom svojim i kako bi poznao kome se klanja, po reenome: Mi se klanjamo onome to znamo (Jn.4,22). Poveri se Bogu koji te vodi i stupi u zajednicu sa Njim, kao nevesta sa enikom. Jer, reeno je: Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu (Ef.5,32) i o neporonoj dui. 244. Zamisli jedan vrt u kome postoji plodno drvee i drugo mirisno rastinje. On je prekrasno obraen i ukraen. On je ograen i jednim malim zidom radi zatite. Neka pored njega tee mala reka. Ukoliko voda najpre lagano udara u zid, otetie njegov temelj i nai sebi prolaz. Zatim e pomalo sasvim rastresti temelj i ui u vrt, polomiti i iskoreniti svo rastinje, unititi sav trud i vrt uiniti beskorisnim. Isto biva i sa ljudskim srcem. U njemu postoje dobre pomisli, ali se njemu neprestano pribliavaju i potoci greha, gotovi da ga obore i povuku na svoju stranu. Ako je um unekoliko lakomislen i ako se preda neistim pomislima, duhovi prevare e ve nai pasite za sebe, progurati se i poruiti svu lepotu, ni u ta obratiti sve dobre pomisli i opustoiti duu. z) Osim ove borbe, javlja se i spoljanja. Kako poinje da se projavljuje blagodat Boija u srce podvinika, tako zapoinju i neprijatni napadi drugih ljudi. Izgnan iz unutranjosti, neprijatelj se naoruava spolja. To postaje neophodan uslov da bi Hrianin dospeo do savrenstva u duhu. 245. Boiji ljudi treba da se pripreme za borbu i podvig. Kao to hrabri mladi izdrava borbu i na udarce, koje mu nanose, uzvraa udarcima, tako i Hriani treba da podnose nevolje, spoljanje i unutranje borbe, kako bi, primajui udarce, pobeivali trpljenjem. Takav je put Hrianstva. Gde je Duh Sveti, tamo se - kao senka - pojavljuje gonjenje i borba. Zbog toga ne treba da se udite: Istina mora biti gonjena. Vidi li kako proroci behu gonjeni svojim jednoplemenicima, iako u njima delovae Duh? Vidi li kako je Gospoda, koji je put i istina, gonio Njegov, a ne tu narod? Njegovo pleme - Izrailjci - su ga gonili i raspeli. Slino je bilo i sa apostolima. Jer, od vremena Krsta, Duh Uteitelj je doao i preselio se kod Hriana: vie niko od Judejaca nije bio gonjen, ve su jedino Hriani postajali muenici. Zbog toga ne treba da se udite: Istina mora biti gonjena.

246. Nije tek tako napisano o Jovu da ga je iskao satana. Jer, on, sam po sebi, bez poputenja, nije nita mogao uiniti. ta avo govori Gospodu? Daj mi ga u ruke, [pa e videti] da li te nee u lice blagosloviti [tj. opsovati] (Jov.1,11). I sada je isti Jov, i isti Bog, i isti avo. Ba u vreme kad je Jov oseao pomo Boiju, kad je bio revnostan i plamen u blagodati, ite ga satana i govori Gospodu: "On ti slui poto mu pomae i titi ga. Ostavi ga i predaj ga meni, [pa e videti] da li te nee u lice blagosloviti". Prema tome, izgleda da blagodat odstupa ba zbog toga to se dua tei. Tada se dua predaje iskuenjima. Dolazi, dakle, avo i donosi joj hiljadu nevolja - beznadenost, oajanje, lukave pomisli. On donosi nesreu da bi duu raslabio i odvojio od nade u Boga. Razborita, pak, dua ni u nevoljama, ni u skorbi ne gubi nadu, ve se dri onoga to je stekla. Bilo ta da joj se desi usred hiljadu iskuenja, ona trpi i govori: "Makar me i smrt zadesila, neu ga (tj. Boga) ostaviti". 247. Svi pravednici su ugodili Bogu idui tesnim i uskim putem. Avraam je bio bogat u Bogu, ali se u [odnosu] na svet nazivao prahom i pepelom (Post.18,27), a i David je o sebi govorio: Ja sam crv a ne ovek, ruglo ljudima i poruga narodu (Ps.21,7). Slino su i svi apostoli i proroci stradali, trpei vreanje. Pogledaj u kakvom je ponienju doao i sam Gospod, koji je put i Bog! On nije doao radi sebe, ve radi tebe, da bi za tebe postao obrazac svakog dobra. On, koji je Bog, Sin Boiji, Car i Sin Carev, na sebe uzima izgled sluge. On donosi celebna lekarstva i lei ranjene, iako je po spoljanjosti kao jedan od ranjenih. 248. Meutim, nemoj prenebregavati dostojanstvo Boije, videi da je po spoljanjosti unien kao jedan od nas. On je takav postao radi nas, a ne radi sebe. Razmisli koliko se On smirio u trenutku kad su vikali: Raspni ga, raspni! (Lk.23,21), i kad se skupljao narod. Nad zloincem kome je knez izrekao presudu gnua se sav narod i poniava ga. Tako su i fariseji prezirali Gospoda u vreme raspea, budui da je bio osuen na smrt. Nije li prevazilo svaku meru ponienja pljuvanje po licu, stavljanje trnovog venca i udaranje po obrazima? Jer, napisano je: Lea svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me sramoahu; ne zaklonih lica svoga od poruge ni od pljuvanja (Is.50, 6). Bog je, dakle, primio mnotvo poruga, stradanja i ponienja. I ma koliko se smiravao ti, koji si prah i po prirodi smrtan, nee se niukoliko moi uporediti sa svojim Vladikom. Bog se radi tebe smirio, a ti se ni radi sebe ne smirava, ve se nadima i oholi. On je doao da na sebe uzme skorb i teret, i da tebi prui Svoj pokoj, a ti nee da ponese trud i da postrada kako bi se iscelio od rana. Slava stradanju i dugotrpljenju Njegovom u vekove! 249. Kad je i Bog na zemlji iao tim putem, i ti si duan da ga podraava. Tako su hodili i apostoli i proroci. Ako i mi elimo da budemo nazidani na temelju Gospoda i apostola, treba da budemo njihovi podraatelji. Jer, apostol govori Duhom Svetim: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista (1.Kor.11,1). Ukoliko, pak, voli ljudsku slavu i hoe da ti se klanjaju, traei pokoj, [znaj] da si skrenuo sa puta. Ti treba da se raspne sa Raspetim, da postrada sa Stradalnikom, kako bi se proslavio sa Proslavljenim (Rim.8,17). Jer, nevesta treba da postrada sa enikom, ime postaje sudeonica i sunaslednica Hristova. Bez stradanja i bez prohoenja napornog, uskog i tesnog puta niko ne moe ui u grad svetih, dostii pokoj i carevati sa Carem u beskonane vekove. 250. Koliko se satani doputa da nas napada: do izvesne mere, ili koliko hoe? On se naoruava ne samo na Hriane, ve i na idolopoklonike i na ceo svet. Prema tome,

kad bi mu bilo dozvoljeno da napada koliko hoe, on bi istrebio sve. Zato? Zato to je to njegovo delo i njegova volja. Grnar koji krage stavlja u vatru odmereno zagreva pe. On ih ne ostavlja ni preko vremena u vatri, kako ne bi popucali, niti krae od neophodnog vremena, kako ne bi ostali nedopeeni i kako ne bi propali. Zlatar takoe priprema pogodnu vatru. Jer, kad bi usilio vatru, zlato i srebro bi se istopili, postali itki i propali. Najzad, i um ljudski odmerava teinu sa snagom teglee stoke, ili kamile, ili druge ivotinje, tj. pazi na teinu koju mogu poneti. Koliko tek [pazi] Bog, koji zna snagu ljudskih sasuda i koji u raznoj meri poputa protivnikoj sili da deluje! i) Podnosei sve ovo strpljivo i ni u emu ne ustupajui neprijatelju, dua se sve vie isti i otvara prostor snanijim dejstvima blagodati Svetoga Duha, koja se najzad projvaljuje kroz ozarenja uma, kroz posebna utena naravstvena stanja, kroz vienja, upuivanja. Postaje oigledno da dua prilazi savrenstvu. 251. Onome koji ga ljubi, Bog saoptava Svoju ljubav. Onome koji je jednom poverovao u Njega, On dodaje nebesku veru, te ovek postaje dvostruk. Koliko od svojih udova ti Njemu prinese na dar, toliko e i On od Svojih udova prisajediniti dui tvojoj, kako bi ti sve isto bilo - i delanje, i ljubav, i molitva. 252. Marija je ostavila sve, sela pored nogu Gospodnjih i itavog dana blagosiljala Boga. Vidi li sedenje u blizini koje proizilazi iz ljubavi? uj i sledee, kako bi jasnije zasijala re Boija. Dui onoga koji ljubi Isusa i pravo na Njega gleda, koji ga sa ljubavlju posmatra a ne obino, Bog hoe da uzvrati neim, premda ovek ne zna ta prima i u kojoj meri Bog obdaruje duu. Mariji, koja ga je zavolela i koja je sedela pored Njegovih nogu, On nije jednostavno dao nagradu, ve joj je darovao neku skrivenu silu od Svoje sutine. Same rei, koje je Gospod sa mirom izrekao Mariji, behu Duh i sila. Te rei su ule u srce, postale dua u dui, duh u duhu, i boanstvena sila je ispunila njeno srce. Tamo gde se obrete, ta sila postaje neotuivo naslee. Zbog toga, znajui ta joj je darovao, Gospod govori: Marija je dobri deo izabrala (Lk.10,42). I Marta je vremenom, zbog usrdnosti sa kojom je sluila, dobila isti dar. I ona je, naime, u duu svoju primila boastvenu silu. 253. I zato bi bilo udnovato da oni koji prilaze Gospodu i koji se prilepljuju uz Njega telesno primaju silu? Nekada su apostoli besedili i Duh Sveti je silazio na verujue (Dap. 10,44). I Kornilije je od rei koje je uo primio silu. Utoliko pre se javljala sila kad je Gospod izgovarao rei Mariji, ili Zakheju, ili grenici koja je rasputenom kosom otirala noge Gospodnje, ili Samarjanci, ili razbojniku. Utoliko pre je tada Duh Sveti dolazio u jedinstvo sa njihovim duama. A i sada oni koji ljube Gospoda, koji su sve ostavili i stalno prebivaju u molitvi, tajno ue stvari koje ranije nisu znali. Sama Istina im se, saglasno njihovom proizvoljenju, otkriva i ui ih: Ja sam... istina (Jn.14,6). Sami apostoli, koji su do Krsta prebivali uz Gospoda, viahu velika znamenja - ienje gubavih, vaskrsavanje mrtvih, premda nisu znali kako boanstvena sila poiva i deluje u srcu. Oni ne znaahu da e se duhovno preporoditi, da e se sjediniti sa nebeskom duom, da e postati nova tvar. Oni su voleli Gospoda radi uda koja je vrio. Najzad, Gospod im je rekao: "Zato se divite znamenjima? Ja u vam dati veliko naslee kakvo nema itav svet". 254. Njima su jo bile neobine rei Gospodnje, sve dok On nije vaskrsao iz mrtvih i dok radi nas nije uzneo telo na nebo. Tada je na njih siao Duh Uteitelj i stupio u jedinstvo

sa njihovim duama. Sama Istina se javlja u duama vernih i nebesni ovek prilazi tvom oveku, stupajui sa njim u zajednicu. Oni koji istrajavaju u sluenju i koji usrdno sve ine iz revnosti i ljubavi prema Bogu, vremenom pristupaju poznanju same Istine zato to se Gospod otkriva duama njihovim i ui ih saivotu sa Duhom Svetim. 255. Reeno je: Okusite i vidite da je blag Gospod (Ps.33,9). Ovo okuanje je osvedoenje u dejstvenu silu Duha koja slui u srcu. Jer, sinovi svetlosti i sluenja Novome Zavetu u Duhu Svetome niemu se ne ue od ljudi, ve samo od Boga. Sama blagodat na njihovim srcima pie zakone Duha. Zbog toga oni ne treba da se osvedouju samo iz Pisama, koja su napisana mastilom, ve iz tablica srca na kojima blagodat Boija ispisuje zakone Duha i nebeske tajne. Jer, srce gospodari i caruje celim telesnim sastavom. Ovladavi pasitem srca, blagodat ve caruje nad svim udovima i pomislima. Jer, tu je um i sve pomisli due i njeno oekivanje. Zbog toga blagodat i prodire u sve delove tela. 256. Takav, po napisanom, ispituje svakog oveka (1.Kor.2, 14). On za svakog zna iz kog izvora crpe re, gde se zaustavio, na kakvom se stepenu nalazi, dok o njemu niko od ljudi, koji imaju svetski duh, ne moe nita znati niti suditi. Jedino onaj ko ima nebeskog Duha Boijeg moe prepoznati sebi slinog, kao to govori apostol: "Duhovno duhovnim uporeujui". 257. Onima koji su se udostojili da postanu eda Boija i da se rode odozgo od Duha Svetoga, koji u sebi imaju Hrista koji ih prosveuje i uspokojava, na razliite i raznovrsne naine upravlja Duh i blagodat nevidljivo dejstvuje u njihovom srcu kroz duhovno spokojstvo. Da bismo delimino pokazali kako blagodat dejstvuje u njihovim duama, pozajmiemo primere iz vidljivih naslada. Ponekad su oni veseli kao na carskoj veeri, radujui se neizrecivom radou i veseljem; ponekad lie na nevestu koja se uspokojava boanstvenim pokojem u optenju sa svojim enikom; ponekad kao besplotni aneli, nalazei se jo u telu, oseaju izuzetnu lakou i krilatost; ponekad kao da su pijani od pia, razveseljeni i opijeni Duhom, opijeni boanstvenim duhovnim tajnama. 258. Meutim, ponekad kao da plau i tuguju zbog roda ljudskog, molei se za celog Adama, prolivajui suze i plaui, zapaljeni duhovnom ljubavlju prema oveanstvu. Ponekad ih Duh raspaljuje takvom radou i ljubavlju da bi, kad bi mogli, svakog oveka stavili u srce, ne razlikujui zlog od dobrog. Ponekad u smirenoumlju duha toliko umanjuju sebe da se smatraju poslednjima i najmanjim od svih. Ponekad ih Duh postojano dri u neizrecivoj radosti. Ponekad lie na silnog vojvodu koji, obukavi se u carsko oruje, izlazi u borbu sa neprijateljima, snano se podvizavajui da ih pobedi. Jer, duhovni [ljudi] se, slino njemu, oblae u nebeska oruja Duha, ustaju na neprijatelje i sa njima vode borbu da bi ih pokorili pod svoje noge. 259. Ponekad se dua uspokojava u nekom velikom bezmolviju, tiini i miru, prebivajui u duhovnoj sladosti, u neizrecivom pokoju i blaenstvu. Ponekad blagodau Duha postaje mudra nekom neizrecivom razboritou i mudrou i neobjanjivim duhovnim poznanjem, koje se ne moe izraziti jezikom i ustima. Ponekad, opet, ovek postaje kao jedan od [obinih] ljudi. Tako raznovrsno u ljudima deluje blagodat, i na mnoge naine rukovodi duu, uspokojavajui je po volji Boijoj, i vebajui je mnogoobrazno, kako bi je savrenu, besprekornu i istu privela Ocu nebeskom. 260. Ova nabrojana dejstva Duha umnoavaju se kod onih koji su blii savrenstvu. Jer, nabrojana raznovrsna upokojenja blagodau se razliito izraavaju reima i u ljudima se

neprestano deavaju, tako da jedno dejstvo sledi za drugim. Uzdignuvi se ka savrenstvu Duha, savreno se oistivi od strasti i u neizrecivom optenju se spojivi sa Duhom i sama postavi duh, stupivi u jedinstvo i srastanje sa Duhom Uteiteljem, dua sva postaje svetlost, sva oko, sva duh, sva radost, sva spokojstvo, sva veselje, sva milosre, sva blagost i dobrota. Kao to je kamen u morskoj dubini sa svih strana okruen vodom, tako i ovi ljudi, potpuno se sastavi sa Duhom, postaju slini Hristu, nepromenjivo imajui u sebi vrline sile Duha, ostajui unutranje besprekorni, neporoni i isti. Jer, kako bi obnovljeni Duhom mogli spolja proizvoditi plod zla? Naprotiv, u njima svagda i u svemu sijaju plodovi Duha. 261. Ima [ljudi] koji ulaze da preklone kolena [na molitvi] i srce im se ispunjava boanstvenim dejstvom, te im se dua veseli sa Gospodom kao nevesta sa enikom, po rei proroka Isaije: Kao to se raduje enik zbog neveste, tako e se Gospod obradovati zbog tebe (Is.62,5). Ponekad je takav po itav dan zauzet neim, da bi se zatim na jedan as posvetio molitvi. Tada se njegov unutranji ovek sa velikom sladou zanosi molitvenim stanjem, beskrajnom dubinom onoga veka, tako da se njegov um u potpunosti odstranjuje, noen i zarobljen tamonjim. Za to vreme on zaboravlja na pomisli zemaljskog razuma, budui nasien i zarobljen pomislima na Boanstveno, nebesko, bezgranino, neshvatljivo, divno, to oveija usta ne mogu da izgovore. U taj as ovek se moli i govori: "O, kada bi moja dua otila zajedno sa molitvom". 262. Da li se ovek uvek nalazi u takvom stanju? Istina, blagodat je neprestano prisutna i ukorenjena, delujui kao kvasac u oveku i uzrastajui od mladih dana. Prebivajui u oveku, ona postaje kao neto prirodno i neodvojivo, kao neto jedno sa njegovim biem. Ipak, ona svoja dejstva menja kako joj je ugodno, na korist samom oveku. Ponekad se taj oganj razgara i raspaljuje snanije, a ponekad slabije i tie; jedno vreme se ova svetlost razbuktava i sija blistavije, a ponekad se umanjuje i mrkne; svagda gorei i svetlei, ovaj svetilnik je ponekad jasniji, razgorevajui se od opijenosti ljubavlju Boijom, a u drugo vreme svoj sjaj odaje tedljivo, tako da je svetlost koja prebiva u oveku slabija. 263. Osim toga, nekima se u svetlosti javljalo znamenje krsta i sjedinjavalo sa unutranjim ovekom. Ponekad ovek za vreme molitve dostie do istupljenja, kad mu se ini da stoji u crkvi pred rtvenikom na kome se nalaze tri hleba, koji kao da su uskisli zajedno sa jelejom. I koliko ih on jeae, toliko oni narastahu i podizahu se. Ponekad se javljala neka svetla odeda kakve nema na zemlji u ovome veku i kakvu ne mogu da saine ljudske ruke. Jer, kao to je Gospod, popevi se na goru, preobrazio svoje haljine, uinivi ih munjezranim, tako se i ovek, obuen u [sline haljine], udio i izumljivao. Drugom prilikom je ta svetlost, javivi se u srcu, otkrivala unutranju, najdublju i skrivenu svetlost, zbog ega bi ovek, potpuno progutan onom sladou i onim sagledavanjem, prestajao da vlada sobom i za ovaj svet postajao kao lud i stranac. Zbog izobilne ljubavi i sladosti, i usled skrivenih tajni, ovek u to vreme dostie slobodu i savrenu meru, postaje ist i slobodan od greha. Meutim, kasnije se blagodat umanjuje i silazi pokrivalo suprotne sile. Blagodat bi tada bila samo delimino vidljiva, nalazei se na niem stepenu savrenstva. 264. ovek treba da proe, da tako kaemo, dvanaest stupnjeva da bi dostigao savrenstvo. Ponekad on zaista postie tu meru i dostie savrenstvo. Zatim blagodat opet poinje da deluje slabije i ovek silazi na drugi stepen, stojei ve na jedanaestom stupnju. Drugi, meutim, bogat blagodau, uvek danonono stoji na visokoj meri, budui

slobodan i ist, zarobljen i noen. ovek kome su pokazana ona uda i koji ih je na opitu poznao, vie ne bi mogao na sebe da primi domostroj rei [tj. da pouava], niti bilo kakvo drugo breme. Kad bi sa njim uvek bilo tako, on se ne bi saglasio ni da slua, niti da se, po obiaju, pobrine za sebe, ni za sutranji dan, ve bi samo sedeo u jednom oku u zanosu i u nekoj opijenosti. Zbog toga mu se ne daje savrena mera kako bi se postarao o bratiji i posluio reju, premda je pregrada ve sruena i smrt pobeena. 265. Na delu se deava sledee: slino gustoj magli, neka primrana sila poiva na [oveku] i lagano ga pokriva. Svetilnik neprestano gori i svetli. Ipak, kao da neko pokriva i natkriljuje svetlost. Zbog toga ovek priznaje da jo nije savren i da jo nije potpuno slobodan od greha. Stoga se moe rei da je pregrada ve razruena i razorena, premda u poneemu jo ne potpuno i ne za svagda. Jer, povremeno blagodat snanije plamti, tei i uspokajava oveka, a ponekad se umanjuje i povlai, kako sama ustrojava na korist oveka. Ko je, pak, taj koji, makar privremeno, dolazi do savrene mere, okua i iskustveno poznaje onaj vek? Ja do sada nisam upoznao ni jednog [potpuno] savrenog i slobodnog Hrianina. Naprotiv, ak i u onome koji se uspokojava u blagodati, koji dolazi do tajni i otkrivenja, do oseanja velike blagodatne sladosti - jo uvek u unutranjosti prebiva i greh. Takvi ljudi, usled neiskustva, sebe smatraju slobodnim i savrenim zbog blagodati i svetlosti koja izobiluje u njima. Meutim, oni zbog svoje neopitnosti upadaju u obmanu, [izvlaei pogrean zakljuak] iz dejstva blagodati u njima. Tako do sada nisam video ni jednog slobodnog oveka. A poto sam povremeno i sam delimino dolazio do takve mere, shvatam zbog ega nema savrenog oveka. 266. Reci nam na kome si ti stepenu. Sada, posle krsnog znamenja, blagodat deluje tako da umiruje sve udove i srce, te dua zbog velike radosti postaje slina nezlobivom detetu. ovek [tada] vie ne osuuje ni Jelina, ni Judejca, ni grenika, ni svetovnjaka. Unutranji ovek na sve gleda istim okom i raduje se zbog celog sveta. On eli da u punoj meri uspotuje i zavoli i Jeline i Judejce. Ponekad on, kao carev sin, tvrdo veruje u Sina Boijeg kao u Oca. Pred njim se otvaraju vrata i on ulazi u mnoge obitelji. Po meri njegovog ulaenja, njemu se otvaraju nova vrata - na primer, posle stotine obitelji, on ulazi u drugu stotinu i bogati se. I srazmerno obogaenju, njemu se pokazuju nova uda. Njemu se, kao sinu i nasledniku, poverava ono to ljudska priroda ne moe izrei, to se ne moe izgovoriti ustima i jezikom.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 7. VII STEPEN HRIANSKOG SAVRENSTVA sadraj 267. Prorok Jezekilj saoptava o boanstvenom i slavnom javljanju i vienju kome je bio svedok. On ga je opisao kao javljanje ispunjeno neizrecivim tajnama. Video je on na polju heruvimsku kolesnicu, etiri duhovne ivotinje. Svaka je imala po jedno lice: jedna lava, druga orla, trea teleta i etvrta oveka. Svaka je imala krila tako da je bilo nemogue odrediti ta je prednja a ta zadnja strana. Plea su im bila ispunjena oima, i prsa takoe, i nije bilo mesta gde nije bilo oiju. Svaka ivotinja je imala po tri toka, kao toak u toku, i u toku je bio duh. Prorok je video neto kao lik ovekov, i njegovo podnoje je bilo safirno. Ta kolesnica je nosila Vladiku koji je sedeo. I ivotinje iahu napred, ma gde On hoae. Pod krilima heruvima prorok vide neto kao ruku oveiju koja ih podravae i noae. 268. Istinito i nesumnjivo je bilo ono to je prorok video u zanosu. Meutim, vienje je ukazivalo na neto drugo, predstavljalo praobraz neeg tajanstvenog i boanskog, neku tajnu sakrivenu od pokolenja i javljenu u poslednja vremena, prilikom dolaska Hristovog. Prorok je sagledavao tajnu due koja ima da primi Gospoda svoga i da postane presto Njegove slave. Dua koju je Duh pripremio sebi za stanite i obitelj, koju je udostojio priea Svojom svetlou i obasjao krasotom neizrecive slave Svoje, sva postaje svetlost, sva - lice, sva - oko. U njoj nema ni jednog dela bez duhovnih oiju svetlosti, tj. nema niega mranog. Ona je u potpunosti postala svetlost i duh, sva se ispunila oima, te nema nikakvu zadnju stranu, nego odasvud ima lice zato to je na nju sila i na njoj prebiva neizreciva krasota slave Hristove Svetlosti. Kao to je sunce sa svih strana isto, kao to nema ni jedan poslednji ili nedovoljni deo, ve se sastoji iz jednakih delova, i sve u potpunosti blista svetlou, sve jeste svetlost, i kao to je oganj, tj. sama svetlost ognja celovita i nema u njoj ni prvog ni poslednjeg, ni veeg ni manjeg - tako i dua koja je savreno obasjana neizrecivom krasotom slave svetlosti od lica Hristovog, koja je savreno stupila u optenje sa Duhom Svetim, i koja se udostojila da postane stanite i presto Boiji, sva postaje oko, sva svetlost, sva lice, sva slava, sva duh, kao to ju je pripremio, ustrojio i duhovnom lepotom ukrasio Hristos, koji je i nosi, i vodi, i podrava i pridrava. Jer, reeno je da je ruka oveija bila ispod heruvima (Jez.1,8). Sam Hristos je nosi i vodi.

269. etiri ivotinje koje su nosile kolesnicu simvolizuju vladalake pomisli (tj. sile) due. Kao to orao caruje nad pticama, lav nad divljim zverinjem, vo nad krotkim ivotinjama, a ovek nad svom tvari, tako i u dui postoje carske pomisli, tj. volja, savest, um i sposobnost ljubavi (tj. oseanje). One upravljaju duevnom kolesnicom; na njima poiva Bog. Na drugi nain, one mogu da se objasne i kao nebeska Crkva svetih. Kao to prorok govori da je visina ivotinja bila ogromna, da su bile prepune oiju, da niko nije mogao da obuhvati broj oiju, kao, (uostalom), ni visinu, zato to o tome nije dato poznanje; kao to svako moe da vidi zvezde na nebu i da im se divi, ali niko ne moe da sazna njihov broj - tako i u nebesku Crkvu svetih moe da ue i da se u njoj naslauje svako ko eli da se podvizava, premda ne moe da sazna i obuhvati broj svetih, jer to pripada jedinome Bogu. Onaj koji sedi na kolesnici i na prestolu sveoitih ivotinja, ili u svakoj dui koja je postala Njegov presto i stanite, koja je postala oko i svetlost - putuje i noen je sedei na njoj, upravlja uzdama duha, krmanei kako sam zna. Kao to duhovne ivotinje nisu hodile po svojoj volji, ve gde je hteo i znao Onaj ko je na njima sedeo i upravljao, tako i ovde On sam upravlja i vodi, ukazujui put Duhom Svojim. Prema tome, dua ne moe po svojoj volji da se uzdigne na nebo, ve je Bog, odbacivi telo, usmerava da milju stremi na nebo. I opet, kad mu je ugodno, ona hodi u telu i u pomislima, i po Njegovoj volji prelazi ka zemaljskim predelima, gde joj On pokazuje otkrivenja i tajne. O, prevashodnog li, blagog, jedinog i istinitog Vodia! Na isti nain e se tela proslaviti pri vaskrsenju, dok se dua jo ovde proslavlja, sjedinjujui se sa Duhom. 270. Sam Gospod je apostolima rekao da due pravednika postaju svetlost: Vi ste svetlost svetu (Mt.5,14). Nainivi ih svetlou, On im nareuje da se preko njih prosveti svet: Niti se uie svetiljka i mee pod sud nego na svenjak, te svetli svima koji su u kui. Tako da se svetli svetlost vaa pred ljudima (Mt. 5,15-16). To znai: ne skrivajte dar koji ste primili od mene, ve ga prenosite na sve koji ele. I jo: Svetiljka telu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve e telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolika je tek tama (Mt. 6,22-23). Oi su svetlost telu. Kad su one zdrave, sve telo je osvetljeno. Kada, pak, neto padne u oi i one se pomrae, sve telo se nae u tami. Tako su i apostoli postavljeni da budu oi i svetlost celom svetu. Zapovedajui, Gospod im je rekao: "Ukoliko vi, koji ste svetlost svetu, istrajete i ne skrenete, itavo telo sveta e se prosvetiti. A ukoliko se vi, koji ste svetlost sveta, pomraite, ta e tek biti sa tamom, tj. sa svetom?" Tako su apostoli, postavi svetlost, posluili kao svetlost za verne, prosvetivi im srca nebeskom svetlou Duha kojom su sami bili prosveeni. 271. Oni koji su sa sebe svukli starog i zemnog oveka, i sa kojih je Hristos svukao odeu carstva tame, oblae se u novog i nebeskog oveka Isusa Hrista. Gospod ih oblai u odeu Carstva neizrecive svetlosti, u odeu vere, nade, ljubavi, radosti, mira, milosra, blagosti i u sva ostala boanska i ivotvorna ruha svetlosti, ivota i neizrecivog pokoja. Bog je ljubav, radost, mir, blagost, milosre. I novi ovek postaje sve to po blagodati. 272. Udostojivi se da dou do mere savrenstva i da postanu bliski Caru, savreni Hriani se svagda posveuju na dar Krstu Hristovom. Kao to je (u vreme) proroka najveu ast imalo pomazanje, stoga to su pomazanici postajali proroci i carevi, tako i sada duhovni ljudi, koji se pomazuju nebeskim pomazanjem, postaju Hriani po blagodati, kako bi bili carevi i proroci nebeskih tajni. Oni su i sinovi, i gospoda, i bogovi,

njih vezuju, odvode u zarobljenitvo, obaraju, raspinju, posveuju na dar. Kad je pomazanje jelejem koji dobijamo od zemaljskog rastinja, od vidljivog drvea, imalo silu da su pomazani bespogovorno dobijali dostojanstvo (jer, svi su priznavali da su oni postavljeni za cara: pomazani David se odmah podvrgao gonjenju i nevoljama, da bi kroz sedam godina postao car), ta tek [da kaemo] za one iji se um i unutarnji ovek pomazuju osveujuim i radostotvornim, nebeskim i duhovnim jelejem radovanja, koji primaju peat onog netrulenog Carstva i vene sile, zalog Duha, samog Duha Svetog i Uteitelja (shvati da Uteitelj i tei i ispunjava radou one koji su u nevoljama). 273. Oni koji se pomazuju jelejem nebeskog rastinja, drveta ivota - Isusa Hrista, udostojavaju se da dou do mere savrenstva, tj. Carstva i usinovljenja, tako da, iako se jo nalaze u ovom svetu, ve postaju tajnici nebeskog Cara, imajui smelost pred Svedriteljem, i ulazei u Njegov dvorac, gde su aneli i duhovi svetih. Jer, iako jo nisu obreli savreno naslee koje im je pripremljeno u onom veku, oni se zalogom koji su primili ovde ve uveravaju o vencu i Carstvu. Imajui obilje i smelost Duha, njima nije udno to e carevati sa Hristom? Zbog ega? Zato to su jo u telu imali oseaj one sladosti i dejstvo one sile. 274. Pri kraju sveta, kada ovog svoda bude nestalo, pravednici e ve iveti u Carstvu, u svetlosti i slavi, ne gledajui nita drugo osim Hrista, koji svagda prebiva u slavi sa desne strane Oca. Tako i oni koji su jo ovde zahvaeni i zarobljeni za onaj vek, gledaju sve tamonje lepote i divote. Jer mi, jo dok ivimo na zemlji, imamo svoj ivot na nebesima kao stanovnici i itelji onoga sveta po umu i po unutarnjem oveku. Kao to vidljivo oko, ako je isto, uvek jasno vidi sunce, tako i um koji se savreno oistio uvek vidi slavu svetlosti Hristove, prebivajui sa Gospodom dan i no, kao to telo Gospodnje, sjedinivi se sa Boanstvom, svagda prebiva sa Duhom Svetim. Ipak, ljudi ne dolaze odjednom u tu meru, ve uz veliki trud, nevolju i veliki podvig. 275. Kao to je Gospod ostavio svako naalstvo i vlast, obukavi se u telo, tako se i Hriani oblae u Duha Svetog i borave u spokojstvu. Ako im i dolazi borba spolja, ako ih i napada satana, oni su unutra ograeni silom Gospodnjom i ne uznemiravaju se. Da li je on ita nakodio Gospodu kada ga je etrdeset dana iskuavao u pustinji i kada je spolja prilazio Njegovom telu? U tom telu je bio Bog. Tako i Hriani, premda se iskuavaju spolja, unutra ostaju ispunjeni (silom) Boanstva i ne trpe nikakvu tetu. Ko je dospeo do takve mere, pristupio je savrenoj ljubavi Hristovoj i punoi Boanstva. Onaj, pak, ko nije takav, jo unutra vodi borbu. as se uspokojava u molitvi, as se nalazi u nevolji i borbi. Jer, tako je ugodno Gospodu. Dokje ovek jo mladenac, Gospod ga vodi kroz borbu. Unutra kao da se pojavljuju dva lica - svetlost i tama, spokojstvo i borba; as se u spokojstvu moli, as se nalazi u smuenju. 276. Ne uje li ta govori Pavle? Ako imam sve darove, i ako predam telo svoje da se saee... ako jezike... aneoske govorim, a ljubavi nemam... nita mi ne koristi (1.Kor.13,1-3). Jer, ovi darovi samo privode ka savrenstvu. Oni koji su ih dostigli, premda se [nalaze] u svetlosti, ipak su jo mladenci. Mnogi od bratije su dostizali do ovoga stepena, sticali darove isceljenja, otkrivenja i prorotva. Meutim, poto nisu dospeli do savrene ljubavi, koja je sveza savrenstva (Kol.3,14), na njih se podizala borba i oni su, postavi nemarni, [najzad] padali. Ko, meutim, dostie do savrene ljubavi, ve postaje suanj i zarobljenik blagodati. Ko se, pak, postepeno pribliava savrenoj meri ljubavi, ali jo nije postao njen suanj, jo uvek [nije slobodan] od straha, budui da mu preti borba i pad. I ukoliko se ne ogradi, oborie ga satana.

277. Svako treba da zna da postoje oi koje su jo dublje od ovih oiju, i sluh koji je jo dublji od ovog sluha. I kao to ove oi vide ulno, i prepoznaju lice prijatelja ili voljenoga, tako i oi dostojne i verne due, prosveene boanskom svetlou, vide i prepoznaju istinskog Prijatelja, najslaeg i mnogoeljenog enika - Gospoda, im se dua ozari Duhom kome se klanjamo. Misleno gledajui eljenu i jedino neizrecivu lepotu, dua se ranjava boanstvenom ljubavlju, okree se ka svim duhovnim vrlinama i stie neizmernu i neiscrpnu ljubav ka Gospodu za kojim udi. 278. U senci Zakona koji je dat preko Mojsija, Bog je naredio da svi u subotu poivaju i da niko ne radi. To je bio obraz i senka istinske subote, koju Gospod dariva dui. Jer, dua, koja se udostojila da se izbavi od sramnih i neistih pomisli, subotuje istinsku subotu, i poiva istinskim pokojem, ostajui ispranjena i slobodna od svih mranih dela. Tamo, naime, u prvobitnoj suboti, [ljudi] su poivali telesno, ali su im due bile svezane lukavstvom i porocima. Ova, pak, istinska subota jeste istinski pokoj due, koja je prazna i ista od satanskih pomisli, poivajui u venom Gospodnjem pokoju i radosti. 279. Gospod oveka priziva na pokoj govorei: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mt. 11,28). Due koje se pokoravaju i prilaze, On uspokojava od tih tekih, bremenitih i neistih pomisli. One se isprauju od svakog bezakonja, subotuju istinsku, ugodnu i svetu subotu, praznuju duhovni praznik neizrecive radosti i veselja, istim srcem vre isto i bogougodno sluenje. To je istinska i svetla subota. Zbog toga i mi molimo Boga da nam da da uemo u taj poinak, da se ispraznimo od sramnih, lukavih i sujetnih pomisli, te da doemo do mogunosti da mu sluimo istim srcem i da praznujemo praznik Duha Svetog. Blaen je onaj ko ue u ovaj poinak. 280. Bog ukazuje milost dui koja se prilepljuje uz Njega, ljubi je, prilazi joj i sam se prilepljuje uz nju. Njen razum ve neprestano prebiva u blagodati Gospodnjoj. Tada dua i Gospod postaju jedan duh, jedno jedinstvo, jedan razum. Telo due ostaje na zemlji, a [njen um] u potpunosti ivi u nebeskom Jerusalimu, ushodei do treeg neba, prilepljujui se uz Gospoda i sluei mu. 281. Onaj koji u nebeskom gradu sedi na prestolu Velianstva na visinama sav prebiva sa duom u njenom telu. Jer, On je njen obraz poloio gore, u nebeskom gradu svetih u Jerusalimu, dok je sopstveni Obraz neizrecive svetlosti Svoga Boanstva poloio u njenom telu. On joj slui u gradu tela, a ona Njemu slui u nebeskom gradu. Dua je Njega nasledila na nebesima, a On je nju prihvatio kao naslee na zemlji. Jer, Gospod postaje naslee due, i dua naslee Gospoda. Misao i um ak i pomraenih grenika mogu biti veoma daleko od tela, mogu da imaju silu da u jednom trenu vremena prolaze velika prostranstva, da prohode udaljene zemlje. esto im je telo prostrto na zemlji, a misao im sa druge strane boravi sa ljubljenim ili sa ljubljenom, i sebe posmatra kao da tamo ivi. Ako je dua grenika tako laka i brzopokretna, i ako za njen um nema smetnji da se nalazi na udaljenim mestima, kako je tek sa duom sa koje je spalo pokrivalo tame silom Duha Svetog, ije su umne oi prosveene nebeskom svetlou, i koja je potpuno izbavljena od beasnih strasti, postavi ista po blagodati. Ona svecelo slui Gospodu duhom, a svecelo i telom. Ona se toliko rasprostire milju da biva svagde gde hoe i kada hoe, sluei Hristu. 282. To govori i apostol: Da biste... mogli razumeti sa svima svetima ta je irina i duina, i dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi svaki razum, da biste

se ispunili svakom punotom Boijom (Ef.3,18). Razmatraj neispitljive tajne due sa koje Gospod skida tamu koja je obuzela i otkriva joj se sam; kako iri i rasprostire misli njenog uma i u irinu, i u duinu, i u dubinu, i u visinu sve vidljive i nevidljive tvari.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hrianskom ivotu, izabrane iz njegovih beseda 8. BUDUI IVOT sadraj 283. Po izlasku due iz tela, deava se neka velika tajna. Jer, ukoliko je kriva zbog grehova, prilazi gomila demona, ravi aneli i tamne sile, te je uzimaju i vode u svoju oblast. I niko ne treba da se udi zbog toga. Jer, ako im se dua potinjavala i povinovala kao robinja u ovom ivotu i nalazei se u ovom veku, utoliko pre e biti zadrana u njihovoj vlasti odlazei iz sveta. A to se tie blagog udela, predstavi sebi sledee: pored svetih slugu Boijih jo sada prebivaju aneli, i sveti duhovi ih okruuju i uvaju. Kada odlaze od tela, due im prihvataju anelski inovi i [odvode] u svoju oblast, u isti vek, privodei ih Gospodu. 284. Istinska smrt je unutranja, u srcu, i ona se ne vidi. Njom umire unutranji ovek. Prema tome, ko je preao iz skrivene smrti u skriveni ivot, istinski e iveti u vekove i nee umreti. ak ako se tela takvih privremeno i raspadnu, opet e vaskrsnuti u slavi zato to su osveena. Zbog toga smrt Hriana nazivamo snom i usnuem. 285. Trgovac koji je u tuini mnogo puta uveao svoju imovinu obavetava svoje domae da mu kupe kue, vrtove i raznu odeu. Doavi kui, on donosi veliko bogatstvo i njegovi domai i srodnici ga doekuju sa velikom radou. Slino biva na duhovnom [polju]. [Nebeski] graani, tj. duhovi svetih anela prepoznaju one koji sebi stiu nebesko bogatstvo i, divei se, govore: "Naa braa koji su na zemlji, stekli su veliko bogatstvo". Imajui Gospoda sa sobom, takvi po svom odlasku sa velikom radou uzlaze ka gornjima. Oni koji su sa Gospodom primaju ih, pripremivi im obitelji, vrtove i svetlu i skupocenu odeu. 286. Gde e se nai ovek koji se predstavi iz sveta dok se jo nalazi u borbi i dok u njemu jo deluju i greh i blagodat? On e se nai tamo gde je bio cilj njegovog uma i gde mu je bilo omiljeno mesto. Kada te spopadne borba, ti treba da se samo protivi i da mrzi. Jer, ne zavisi od tebe da li e nastupiti borba, ali zavisi da li e mrzeti. Videi tvoj um koji se podvizava i da ga voli iz sve due, Gospod e u jednom trenu udaljiti smrt od tvoje due, i primiti te u Svoje naruje i svetlost. On e te u jednom trenu izvaditi iz eljusti tame i brzo postaviti u Svoje Carstvo. Bogu je lako da sve uini u trenu, samo

ako ti ima ljubav prema Njemu. Bog od oveka oekuje delatnost, zato to je dua udostojena da ima optenje sa Boanstvom. 287. ena koja je zaela u sebi, u tami i, da tako kaemo, neistoti, nosi mladenca. I ako se, u svoje vreme, najzad rodi, mladenac e ugledati tvar koju nikada nije video nebo, zemlju i sunce. I odmah e prijatelji i srodnici sa veselim licem uzeti dete u svoje naruje. Ukoliko se, pak, dasi da zbog neke nepravilnosti dete umre u utrobi, odgovarajui lekari e pribei otrom oruu i ono e iz smrti prei u smrt - iz tame u tamu. Isto primeni i na duhovno. Primivi u sebe boansko seme, grenici ga dre u tamnom i stranom mestu zbog greha koji ivi u njima. Ukoliko se ograde i sauvaju seme, u svoje vreme e ga pokazati otkriveno, da bi ih, najzad, po razreenju od tela, aneli i sve gornje sile primile sa veselim licima. Ukoliko, pak, onaj koji je podigao Hristovo oruje da bi se hrabro borio - oslabi, brzo e ga savladati neprijatelj. Po razreenju od tela, pak, on e iz tame, koja ga je dotle okruavala, prei u drugu, jo straniju tamu i pogibao. 288. Kao to ubirai poreza sede u uskim prolazima i zaustavljaju i ispituju prolaznike, tako i demoni posmatraju i zadravaju due. Ukoliko se nisu potpuno oistile, due pri izlasku iz tela nemaju ulaz u nebeske obitelji, niti mogu da predstanu svom Vladiki, ve ih vazduni demoni odvode nanie. Meutim, oni koji se jo nalaze u telu trudom i velikim usiljem mogu da steknu blagodat od Gospoda. Oni e zajedno sa onima koji su zbog vrlinskog ivota stekli upokojenje otii Gospodu, kao to je sam obeao: Gde sam ja onde e i sluga moj biti (Jn.12, 26). Oni e u beskonane vekove carevati sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekove! 289. Svako treba da se podvizava i da se postara da napredovanjem u svim vrlinama stekne onu kuu i da veruje da se ona ovde stie. Jer, ako se razori naa telesna kua, nee imati gde da obitava naa dua, osim ako se obuemo da ne bismo bili nagi (2.Kor.5,3), tj. ukoliko ne budemo lieni optenja i sjedinjenja sa Svetim Duhom, u kome verna dua jedino i moe da se uspokoji. Prema tome, oni koji su zaista Hriani, vrsto se nadaju i raduju to, izlazei iz ovog tela, imaju onu nerukotvorenu kuu. Ta kua je sila Duha koja obitava u njima. Oni se ne boje ako se razori telesna kua, zato to imaju nebesku, duhovnu kuu, kao i netrulenu slavu koja e u dan veskrsenja sagraditi i proslaviti kuu tela, kao to govori apostol: Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, vaskrsnue i naa smrtna tela Duhom koji ivi u nama, da bi se ivot Isusov javio u smrtnom telu naem (2.Kor.4,14; 11) i da bi ivot progutao ono toje smrtno (2.Kor. 5,4). 290. Zbog toga se postarajmo da verom i vrlinskim ivotom jo ovde steknemo onu odeu, kako se ne bismo obreli nagi telom, i kako onoga dana ne bismo bili lieni onoga to proslavlja nae telo. Svaije telo e u onaj dan biti proslavljeno saglasno meri svog priea Duhom Svetim kroz veru i ljubav. Tada e se van tela otkriti i javiti ono to je dua ovde sabrala u svoju unutranju riznicu. I drva posle zime, kad ih zagreje nevidljiva sila sunca i vetra, kao neko odelo proizvode i iz sebe iznedravaju lie, cvetove i plodove. U isto vreme, iz unutranjih nedara zemlje nie poljsko cvee. Njime se pokriva zemlja i trava, slino krinovima o kojima je Gospod rekao: Ni Solomon u svoj slavi svojoj se ne odenu kao jedan od njih (Mt.6,29). Sve ovo slui kao uzor, obraz i podobije Hrianina na dan vaskrsenja. 291. Sve bogoljubive due, tj. svi istinski Hriani imaju prvi mesec Ksantikos, koji se jo naziva aprilom, koji i jeste dan vaskrsenja. U njemu e silom Sunca pravde iznutra

zasijati slava Svetoga Duha, koja pokriva i oblai tela svetih, ona ista koju su oni imali sakrivenu u unutranjosti. Jer, tada e se obelodaniti na telu ono to sada dua ima u sebi. Ovaj mesec je, kae se, prvi od meseci u godini (Izl.12,2). On donosi radost itavoj tvari. Otvarajui zemlju, on oblai u odeu obnaena drva; on donosi radost svim ivotinjama; on meu njima iri veselje; on je za Hriane prvi mesec Ksantikos, tj. vreme vaskrsenja, u koje e se njihova tela proslaviti neizrecivom svetlou kojaje sada u njima jo sakrivena - naime, silom Duha koji e tada biti njihova odea, hrana, pie, radovanje, veselje, mir, pokrov i veni ivot. Jer, tada e Duh Boanstva, kojeg su se jo ovde udostojili, za njih postati lepota svetlosti i nebeska krasota. 292. Zbog toga, svako od nas treba da se podvizava i da se trudi, da se marljivo upranjava u svim vrlinama, verujui i molei Gospoda da njegov unutranji ovek jo ovde postane uesnik one slave i da dua stekne optenje u onoj svetosti Duha, kako bi, oistivi se od skverni poroka, pri vaskrsenju imala u ta da obue nago telo i da pokrije njegovu sramotu, da ima ime da ga oivi i na vekove upokoji u nebeskom Carstvu. Jer, po Svetim Pismima, Hristos treba da doe sa nebesa i da vaskrsne sva plemena Adamova, sve koji su poinuli od veka, da ih podeli na dva dela, te da one koji imaju Njegovo znamenje, tj. peat Duha, postavi sa Svoje desne strane, nazivajui ih Svojima. On govori: Ovce moje sluaju glas moj (Jn.10,27); poznajem svoje, i moje mene poznaju (Jn.10,14). Tada e se njihova tela zbog dobrih dela obui u boanstvenu slavu. Oni e biti ispunjeni duhovnom slavom koju su jo ovde imali u duama. Na taj nain, proslavljeni boanstvenom svetlou, i uzneseni na nebesa u sretenje Gospodu u vazduhu, po pisanome, svagda emo s Gospodom biti (1.Sol.4,17), carujui sa Njim u beskonane vekove vekova. Zbog toga se najpre postarajmo da na sebi imamo znak i peat Gospodnji, jer e za vreme Suda, kada Bog bude vrio razdeobu, kada budu bila sabrana sva kolena zemaljska, ceo Adam, na poziv Pastira svi koji na sebi budu imali znak prepoznati svog pastira, kao i Pastir Svoje stado. Tada e ih On sabrati iz svih naroda. Njegovi e uti Njegov glas i poi za Njim. Svet e se podeliti na dva dela. Jedan deo e biti tamno stado, koje ide u veni oganj; a drugi pastva ispunjena svetlou, koja se uzvodi ka nebeskom nasleu. Ono to smo ovde stekli u svojim duama, zasijae i pokazae se tada i tela e se obui slavom. 293. Da li e pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti? Bogu nita nije nemogue. Takvo je i Njegovo obeanje. Ljudskoj nemoi i ljudskom razumu to izgleda nemogue. Kao to je Bog, uzevi prah i zemlju, stvorio neku novu prirodu, tj. telesnu prirodu - koja je mnogorazlina: kosa, koa, kosti, ile, i koja nije slina za zemljom, i kao to igla koja se baci u oganj menja boju i sama postaje oganj, iako se priroda gvoa ne unitava, tako e pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti po pisanome: Ni dlaka s glave vae nee propasti (Lk.21,18). Sve e postati blistavo, sve e se pogruziti i preobraziti u svetlost i oganj, premda se nee razloiti, niti e postati oganj, kako inae neki tvrde, budui da tada ve ne bi ostala ranija priroda. Jer, Petar ostaje Petar, i Pavle - Pavle, a Filip - Filip. Svako ostaje u svojoj prirodi i sutini i kad se ispuni Duhom. Kad bi tvrdio da se priroda razlae, ve ne bi bilo ni Petra, ni Pavla, ve u svemu i svagde Bog, tako da oni koji odlaze u geenu ne bi oseali kaznu, niti oni koji odlaze u Carstvo - dobroinstvo. 294. Predstavi sebi vrt u kome se nalazi svakovrsno plodno drvee - kruka, jabuka, vinova loza sa plodovima i liem. Meutim, i vrt i svo drvee i lie se menjaju i stiu novu prirodu, te sve postaje blistavo. Tako e se i ljudi izmeniti pri vaskrsenju, i njihovi udovi e postati sveti i svetlozarni.

295. Telo Gospodnje se na gori proslavilo i preobrazilo boanstvenom slavom i beskonanom svetlou. Tako se proslavljaju i tela svetih i postaju blistava. Kao to se unutarnja slava razlila i zasijala na telu Hristovom, tako e se onoga dana unutarnja sila Hristova, koja se nalazi u svetima, izliti napolje, na njihova tela. Jer, oni se jo ovde svojim umom prieuju Hristovim biem i prirodom. Pisano je, naime: Jer i Onaj koji osveuje i oni koji se osveuju svi su od jednoga (Jev.2,11), i: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima (Jn.17,22). 296. Sve dok prebivaju u telu, ni savreni nisu izuzeti od briga usled slobode i jo imaju strah, zbog ega se iskuenja i poputaju na njih. Tek kad ue u grad svetih, dua postaje slobodna od skorbi i iskuenja zato to vie nema briga, nevolja, truda, starosti, satane i borbe. [Tamo postoji] samo - pokoj, radost, mir i spasenje. Tamo je meu njima Gospod koji se naziva Spasiteljem zato to spasava zarobljenje, koji se naziva Lekarem zato to daje nebesko Carstvo, boanstveno lekarstvo, i to isceljuje duevne strasti, koje u izvesnoj meri gospodare nad ovekom. Jednom reju, Isus je Car i Bog, a satana - muitelj i zli knez. 297. Neki [ljudi] prodaju imanje, putaju na slobodu robove, ispunjavaju zapovesti, ali se ne staraju da u ovom svetu prime Duha? Zar oni zbog takvog ivota nee ui u Carstvo nebesko? Ta stvar je tanana za rasuivanje. Jer, neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena. Mi, pak, govorimo da postoji mnogo stupnjeva, razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. Kao to se dua nalazi u svim udovima, s tim to gore dejstvuje, u mozgu, a dole pokree noge, tako i Boanstvo obuhvata sve stvari - i nebeske, i one koje su nie od bezdana, i svagde u potpunosti prebiva u tvari, premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari. Samo Boanstvo pazi na ljude i u svemu premudro vodi rauna. Kao pravedni Sudija, Bog svakoga nagrauje po meri vere, [s obzirom] da postoje i oni koji ne znaju ta itu, i oni koji poste, i oni koji prebivaju u sluenju. Ono to ine, oni vre iz straha Boijeg, i nisu svi - sinovi, carevi i naslednici. 298. U svetu jedni su ubice, drugi preljuboinci, trei otimai, a poneki svoje imanje razdaju nitima. Gospod gleda i na jedne i na druge, i onima koji ine dobro prua pokoj i nagradu. Postoji izobilna mera, postoji i skromna mera, a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. U samoj geeni i kanjavanju postoje trovai i razbojnici, i drugi koji su sagreili u malom. Ravo, meutim, govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena, i da nema stupnjeva. Koliko je sada svetskih ljudi koji su predani pozoritu i ostalom beau? I koliko je jo onih koji se mole i boje Boga? Bog gleda i na jedne i na druge, i kao pravedni Sudija jednima priprema pokoj, a drugima kaznu.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA Kratko svedoanstvo o prepodobnom ocu naem Isaiji, avi Nitrijskom, i njegovim spisima sadraj Prepodobni otac na Isaija Otelnik iveo je u drugoj polovini etvrtog veka posle Hrista (upokojio se 370), kao savremenik ave Makarija Velikog. Mesto njegovih podviga bio je nii Egipat, pustinja Skit, koja se obino naziva Skit, nedaleko od Aleksandrije, gde su monasi provodili sagledateljni ivot u dubokom utanju. Nije poznato u kom uzrastu je on izabrao borbu monakog ivota. Zna se samo da je bio sin siromanih i skromnih roditelja, kao to se to vidi iz njegovog plaa i uvreda koje mu je upuivao njegov uenik Jelisej, koji ga je za vreme svog iskuenja nazvao ovekom niskog porekla. Prepodobni Isaija je mnoge monahe rukovodio svojim savetima. Oni su mu rado ukazivali savreno posluanje. On je bio poznat tadanjem patrijarhu aleksandrijskom, koji je, branei prepodobnog od Jelisejevih uvreda, rekao: Neka budu nema laljiva usta, koja na prepodobnog govore bezakonje, gordost i uvredu (Ps.30,19). Prepodobni Isaija je bio krajnje smiren, posedujui blagodat dubokog plaa. To se vidi iz krotkog odgovora ueniku Jeliseju, koji ga je u vreme iskuenja vreao i grdio, kao i iz njegovih 14 beseda - Delatnost plaa, ije paljivo itanje moe da smeka i skrui ak i kameno srce. Po obiaju otaca koji su bezmolstvovali u Skitu, prepodobni Isaija je imao dva uenika: Petra i Jeliseja. Za prvog je on napisao duekorisnu besedu (26.), dok o poslednjem u Stareniku postoji duekorisna pria. Osim ta dva uenika, njegovim savetima i poukama rukovodili su se i mnogi drugi monasi, sa kojima je on vodio razgovore ne samo usmeno, nego i pismeno. Danonono se pouavajui u Svetom Pismu i pocrpevi obilne struje duhovne mudrosti iz tog spasonosnog izvora, on je postao pisac mnogih prekrasnih slova, koja obuhvataju razne duekorisne teme i sainjavaju itavu knjigu. Prepodobni Isaija je nazvan Otelnik zbog ljubavi prema krajnjoj usamljenosti i podvinikom udaljavanju od svih. Poslednjih godina ivota nije boravio ak ni sa najbliim uenicima, koji su ga samo povremeno poseivali, to se da videti iz 27. slova. Njegove spise pominju episkop Amon u svom pismu Teofilu, aleksandrijskom patrijarhu, zatim Nikofor monah u svom slovu o uvanju srca, Varsanufije Veliki, Jovan Damaskin, Grigorije Sinait i Drugi. Spomen prepodobnog oca Isaije Pravoslavna Crkva vri u subotu Sirne sedmice. Zbornik beseda ave Isaije, koji je do nas doao, sadri 29 slova. Meutim, sva je verovatnoa da on ne sadri sva slova ave Isaije, budui da meu izvodima njegovih pouka ima i takvih koje se ne nalaze u poznatim besedama.

Osim ovih beseda, ava je ostavio i pravila za monahe poetnike, sauvana kod ave Venedikta Anijanskog (po. 9. veka), u njegovom zborniku monakih pravila. Upravo u ovom zbornikuje napomenuto da su ta pravila izvuena iz avinih beseda. Meutim, ona se u besedama ne mogu pronai. Zbog toga je mogue da su mnoga od njih uzeta ili iz avinih nesauvanih beseda, ili su bila saoptena raznim licima u razliito vreme, a zatim prenoena od usta do usta, sve dok ih neko nije sakupio, i to ne po poretku misli, nego kako su bila sapotena. Na taj nain su ona bila sakupljena. Ona su jednog duha i sadrine sa pravilima Svetog Antonija Velikog. Neka su od rei do rei istovetna. Moe se pretpostaviti da je ava Isaija bio najblii prejemnik uiteljskog dara ave Antonija Velikog, zajedno sa avom Makarijem Velikim. U Dobrotoljublje je ukljuen i spis ave Isaije o uvanju uma u 27 poglavlja. O njima se u predgovoru kae da su izvuena iz njegovih beseda i da sadre kratku pouku o tome kako da se odbijaju prilozi pomisli, kako da se sauva ista savest, kako da se u srcu dri skriveno pouavanje, i kako da se tridelnost due razumno ouva u potpunom bezmolviju. U 40. tomu Grke patrologije, posle beseda, tapman je slian spis pod naslovom: O podvinitvu i bezmolviju, u 19 poglavlja na grkom. I ta poglavlja su takoe izvuena iz beseda, to je i navedeno u pomenutom izdanju. Neka od njih su od rei do rei jednaka sa onima koja se nalaze u tekstu Dobrotoljublja. Meutim, i u broju tih 19 i u broju 27 poglavlja Dobrotoljublja postoje pouke kojih nema u besedama. To je i bio razlog to smo u sadanje izdanje stavili oba spisa ave Isaije. Da ne bismo propustili nita iz avine ostavtine, predlaemo i njegove izreke, kako iz Izreka otaca, tako i iz Azbunog starenika, u prevodu sa slovenskog jezika. Svako i sam moe da uvidi da meu tim izrekama ima dosta takvih koje se nalaze i u besedama. Na taj nain, ovde predlaemo: Slova ave Isaije, Pravila za monahe poetnike, Spis iz Dobrotoljublja o uvanju uma u 27 poglavlja, Poglavlja o podvinitvu i bezmolviju.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA PRVO SLOVO Zapovesti ave Isaije bratiji koja ivi sa njim 1. Ukoliko elite da ivite sa mnom, poujte Isusa radi. 2. Neka svaki ide u svoju keliju sa strahom Boijim. Po zapovesti Gospodnjoj, nemojte ni rukodelje svoje zanemarivati. 3. Nemojte biti nemarni prema svom pouavanju i neprestanoj molitvi. uvajte srce svoje od stranih pomisli i nemojte nita pomiljati ni o ljudima, ni o stvarima ovoga sveta. Naprotiv, uvek ispitujte u emu se sapliete, starajui se da se ispravite i molei Boga sa bolom u srcu, suzama i zlopaenjem [iscrpljivanjem tela] da vam oprosti i ubudue vas sauva od istog pada. 4. Svakodnevno drite smrt pred oima. Briljivo pomiljajte o tome kako ete izai iz tela, suoiti se sa vlastima tame koje nas susreu u vazduhu, kako ete uspeti da bez saplitanja stanete pred Boga, pruajui pogled i ka stranom danu Njegovog Suda i uzvraanja svakome za dela, rei i pomisli. Jer, sve [je] obnaeno i otkriveno pred oima Onoga kome emo odgovarati (Jev.4,13). 5. Bez velike potrebe nemojte nita govoriti ni u trapezi, ni u crkvi. Nemojte ispravljati pojca, osim ukoliko vas sam zapita o neemu. 6. Po nedelju dana sluite u kuhinji sa strahom Boijim, ne ostavljajui svoje poavanje [tj. izgovaranje molitve]. 7. Neka niko ne ide u keliju svoga brata, i nemojte eleti da se pre vremena vidite. 8. Pri rukodelju nemojte zagledati ko bolje radi - tj. da li je bolje uradio brat ili ti. 9. Izlazei na posao, nemojte praznosloviti, niti dozvolite sebi slobodno (obraanje), ve neka svaki sa strahom Boijim pazi na sebe i svoj duh, na pouavanje i molitvu u tajnosti [u kleti srca]. 10. Kada se zavri crkveno sabranje ili kada ustanete posle jela, nemojte sedati da pogovorite jedan sa drugim, ak ni o reima Gospodnjim, nego neka svaki ide u svoju keliju i plae zbog grehova svojih. 11. Ukoliko se javi potreba da sa nekim pogovorite, recite to je mogue manje rei sa smirenjem i pobonou, zato to vas Bog uvek slua. 12. Nemojte se meusobno prepirati ni zbog ega, i nikoga ne ogovarajte. Nikoga ne osuujte, nikoga ne poniavajte ni ustima, ni u srcu, i ni na koga ne ropite. Neka la ne izae iz usta vaih i nemojte eleti da kaete ili ujete bilo ta nekorisno. 13. Ne zadravajte u srcu svom ni zlobu, ni mrnju, ni zavist prema blinjima. Nemojte da vam je jedno u ustima, a drugo u srcu, zato to se Bog ne da obmanjivati (Gal.6,7), ve sve vidi - i tajno i javno. 14. Ni jednu pomisao i nevolju, ni jednu elju svoju i nijedno podozrenje nemojte skrivati u sebi, ve slobodno otkrijte svom avi. to ujete od njega, sa verom se potrudite i da ispunite. sadraj

15. Pazite, nemojte biti nemarni prema zapovestima mojim, zato to (oprostite mi) u tom sluaju ne moete iveti sa mnom. Ukoliko ih budete ispunjavali, ja u za vas dati odgovor pred Bogom, a ukoliko ih ne budete ispunjavali, On e od vas traiti odgovor - i zbog vaeg nemara i zbog moje neplodnosti. Onoga ko izvrava moje zapovesti i tajno i javno, Bog e sauvati od svakog zla i pokriti u svakom iskuenju - i tajnom i javnom. 16. Molim vas, bratijo moja, setite se zbog ega ste izali iz sveta i pobrinite se za svoje spasenje, da ne bude uzaludno vae odricanje. (Pobrinite se) da se ne postidite pred Bogom i pred svetima koji su se, odrekavi se sveta Njega radi, dobro podvizavali. 17. Izbegavanje prepirki, zlopaenje (podvizi i liavanja radi iscrpljivanja tela), smirenje i razumno odsecanje svoje volje u svemu, neverovanje u svoju pravednost, svagdanje dranje svojih grehova pred oima - u tebi e poroditi vrline. Znaj da (svaki) pokoj (tela), irina (iroki put, neobuzdanost u svemu, svojevoljnost) i sujeta upropatavaju svaki plod monaki.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DRUGO SLOVO O prirodnom zakonu sadraj 1. Ne bih eleo, bratijo, da nemate poznanje o sledeem: U poetku je Bog stvorio oveka i smestio ga u raj. ovek je tada imao zdrava oseanja, saglasna svom prirodnom ustrojstvu. Meutim, kada je posluao obmanjivaa, njegova oseanja (ula) su postala protivprirodna, i on je udaljen od slave svoje. Gospod na je, po velikoj blagosti Svojoj, ukazao milost rodu oveijem. Slovo postade telo (Jn.1,14), tj. On u svemu naem, osim greha, postade savren ovek kako bi nau protivprirodnost promenio u prirodnost. Uinivi oveku takvu milost, On ga opet vraa u raj - time to ga (palog) podie ([naravno], ukoliko on ide za Njegovim stopama i zapovestima koje namje dao kako bismo pobeivali one koji su nas nizvrgli sa slave nae), i time to mu pokazuje sveto sluenje i isti zakon kojim moe da se povrati u svoje prirodno stanje, u kome gaje Bog sazdao. 2. Prema tome, ko eli da doe u svoje prirodno stanje i da se postavi u stanje [koje je u skladu sa] prirodom uma, neka odseca sve svoje telesne prohteve. Postoji u nama prirodna enja [za Bogom], bez koje nema ljubavi: zbog toga je Danilo nazvan muem elje (Dan.9,23). Nju je neprijatelj [kod nas] izmenio u sramnu pohotu, u pohotu za svakom neistotom. U umu po prirodi postoji revnost po Bogu, i bez nje nema napretka, kao to je napisano kod apostola: Revnujte za vee darove (1.Kor.12,31). Meutim, ta revnost po Bogu kod nas se izmenila u protivprirodnu revnost, u revnost jednog protiv drugog, u meusobnu zavist i la. U umu postoji prirodan gnev i bez njega ovek ne moe stei istotu. Nju on nee postii ukoliko se ne bude gnevio na sve to u njega seje neprijatelj, kao to se Fines, sin Eleazarov, razgnevio i zaklao mua i enu, posle ega je prestao gnev Gospodnji na narod (Broj.25,7-9). Meutim, on se kod nas promenio u drugi gnev - u gnev na blinjeg zbog raznih nepotrebnih i beskorisnih stvari. Postoji u umu prirodna mrnja. Tako je Ilija, kada je ona naila na njega, zaklao lane proroke (Z.Car.18,40). Slino je postupio Samuilo sa Agagom, carem amalijskim (1.Car.15,33). Bez mrnje prema neprijateljima ast due se nee projaviti. Meutim, ona se kod nas promenila u protivprirodnu mrnju prema blinjem i u gnuanje sa odvratnou. Ova mrnja iz nas izgoni sve vrline. Umu je svojstveno prirodno visokoumlje pred njegovim neprijateljima. Jov je, kad je ono nailo na njega, svoje neprijatelje obasuo prekorom, govorei im: Beasni i hulnici, oskudni od svakog dobra, koje ne smatrah dostojnim da budu sa psima moga stada (Jov 30,1). Meutim, ono se kod nas izmenilo: mi smo se smirili pred neprijateljima, a drimo se visokoumlja u odnosu na blinje, ranjavajui se meusobno i smatrajui sebe pravednijim od drugih. A zbog takvog visokoumlja Bog ljudima postaje neprijatelj. Eto ta je bilo sazdano sa ovekom, i ta se posle presluanja u njemu izmenilo u toliko strane strasti.

3. Postarajmo se, ljubljeni, da se pobrinemo o naputanju (strasti) i da steknemo ono to nam je pokazao Gospod na Isus Hristos u Svetom Telu Svom: jer, On je Svet i u svetima poiva. Pobrinimo se o sebi samima kako bismo ugodili Bogu po sili svojoj, upranjavajui delatne sile svoje i (kao na vagi) utvrujui sve udove svoje, sve dok ne dou u svoje prirodno stanje. Tako emo obresti milost u as iskuenja to nailazi na svet (Lk. 21,26), molei neprestano Njegovu blagost da saputstvuje naem smirenju na spasenje od neprijatelja naih, jer je Njegova sila, i pomo i mo u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA TREE SLOVO O stanju poetnika i keliota sadraj 1. Najpre nam je potrebno smirenoumlje kako bismo na svaku re koju ujemo, ili pri svakom delu, bili spremni da kaemo: "Oprosti". Jer, smirenjem se rasipaju sve zamke neprijatelja. 2. Nemoj se meriti ni u jednom svom delu, kako bi bio miran u pomislima svojim. 3. Neka ti lice nosi peat sete (kad si sam), ali ga pred stranim ljudima pokazuj u prijatnom izgledu, kako bi se u tebe uselio strah Boiji. 4. Kada poe na neki put sa bratijom, udalji se unekoliko kako bi utao. Idui, nemoj gledati levo i desno, nego se pouavaj u pomislima svojim ili se moli Bogu u srcu svom. Na mestu u kome predahne nemoj biti smeo, nego se dri skromnosti u svemu. Prema onome to se iznese pred tebe nemoj brzo pruati ruku, ve neka izgleda kao da te prinuuju da jede. Ako si mlai, ne usuuj se da prui ruku svoju kako bi stavio [hranu] u usta drugog. Na mestu gde vam dopadne da prenoite, nemoj se zajedno sa drugim pokrivati istim pokrivaem. Pre nego to legne, satvori mnogo molitava u srcu svom. Ako si se umorio od puta i eli da se malo namae uljem radi peakog truda, dozvoli da ti se samo noge istrljaju, stidei se pri tome da ih otkrije. Meutim, nemoj dozvoliti da ti se celo telo istrlja uljem, izuzev u krajnjoj nudi ili bolesti. 5. Ako te, dok sedi u svojoj keliji, poseti strani brat, uini i ti isto, tj. istrljaj mu noge i reci: "Uini ljubav, i uzmi ulje, te namai ostalo telo". Ukoliko on nee da rado prihvati ponudu, nemoj ga zamarati, a ako je starac, nudi ga sve dok ga [radi uspokojenja] ne namae celog. 6. Kada sedi za trapezom sa bratijom od kojih si mlai, nemoj im rei: "Jedite, ali se seajte svojih grehova, da ne biste jeli sa naslaivanjem". Ruku svoju pruaj samo ka onome to je ispred tebe, a ne ka onome to je ispred drugih. Neka tvoja odea pokriva tvoje noge i tvoja kolena neka budu tesno sjedinjena jedno sa drugim. Ako meu onima koji jedu ima stranaca, ponudi im potrebno sa srdanim izrazom. Kad prestanu da jedu, reci im dva ili tri puta: "Uinite ljubav i jedite jo malo". Kada jede nemoj podizati lice svoje na onoga koji je nasuprot tebe, niti gledaj levodesno. Nemoj govoriti sujetne rei. Ne pruaj ruku svoju ka onome to eli ne rekavi: "Blagoslovi". Kada pije vodu, ne dozvoljavaj da ti grgoe grlo, kao to ine prosti svetovnjaci.

7. Ukoliko ti se pojavi teenje u nosu dok sedi sa bratijom, ne brii se pred njima, nego izai i oisti se napolju. Ne protei se telom svojim pred drugima. Ako ti se zeva, ne otvaraj usta i zevanje e te proi. Nikako ne otvaraj usta radi smeha, zato to se u tome krije odsustvo straha [Boijeg]. 8. Ne poeli nita to vidi kod brata svoga: ni odeu, ni pojas, ni kukulj, i ne ispunjavaj elju svoju da im bude slian. 9. Dobivi knjigu, ne ukraavaj je, jer je i to strast. 10. Ako pogrei u neemu, nemoj lagati zbog stida (da prizna), ve uini poklon i reci: "Oprosti mi". Tako e tvoj greh proi. 11. Ako ti neko kae uvredljivu re, nemoj podizati na njega srce svoje, nego pouri da mu uini poklon pre nego to se u tvom srcu rodi nezadovoljstvo na njega, zato to bi za njim brzo doao i gnev. 12. Ukoliko te neko iznenada ukori zbog neke stvari, nemoj se ustremiti protiv njega, nego uini poklon i reci: "Oprosti mi. Vie neu teko initi. Da li si ti upoznat sa tom stvari ili nisi?" Sve takvo jeste napredak za poetnike. 13. Dok obavlja rukodelje, nemoj biti nemaran, ve se potrudi sa strahom Boijim, da ne bi pogreio iz neznanja. 14. Kad se ui nekom rukodelju, nemoj se stideti da tvom uitelju esto govori: "Uini ljubav i pogledaj da li je to kod mene dobro, ili nije". 15. Kad te pozove brat dok si za svojim rukodeljem, raspitaj se ta hoe i, ostavljajui svoje, uini [kao to zahteva]. 16. Po zavretku trapeze ui u svoju keliju i izvri svoje posluanje. Nemoj sedati da razgovara sa onima od kojih ne oekuje korist. Ali, ako se radi o starcima koji govore re Boiju, pitaj svog avu: "Da li da sednem da ujem ili da idem u svoju keliju?" I uini ono to ti on kae. 17. Ako te (ava) poalje na put radi nekog posla, pitaj ga: "Gde nareuje da noim?" Navedi mu i ostalo to ti je potrebno. I uini kao to kae, nita ne dodajui, niti oduzimajui. 18. Ako napolju uje neke rei, ne uzimaj ih sa sobom, niti ih, vrativi se, prepriavaj drugom. Ako sauva ui svoje, tvoj jezik nee pogreiti. 19. Ako poeli da ostvari neto sa ime se onaj koji sa tobom ivi ne slae, odreci se od svoje elje da ne bi dolo do prepiranja i da se on ne bi oalostio. 20. Ako stupi (u neku keliju) da ivi sa bratom kao doseljenik, nemoj mu nareivati ni u kakvoj stvari, niti eli da mu bude stareina. 21. Ako ivi zajedno sa drugom bratijom, nemoj eleti da si ravan sa njima u slavi. Ako ti narede da uini neto to ne eli, pobedi svoju volju i uini to, kako ih ne bi oalostio i kako ne bi naruio skromnost i miran ivot sa njima. 22. Ako bude iveo sa bratom i on ti kae: "Skuvaj mi neto", pitaj ga: "ta hoe da ti spremim?" Ako on to ostavi tvom izboru, govorei: "Pripremi ta hoe", spremi ono to nae, sa strahom Boijim. 23. Ako ivite u zajednici jedni sa drugima, i ako se javi neki zajedniki posao, potrudi se i sam. U njemu uestvujte svi. Radi savesti ostalih nemoj tedeti svoje telo. 24. Svako jutro kad ustane, pre nego to se lati rukodelja, poui se u reima Boijim. Brzo i bez lenjosti se potrudi ako je neophodno da najpre neto dovede u red - rogou ili neki sasud.

25. Kada se pojavi neko delo koje se nagrauje, neka u njemu uestvuje i brat tvoj, jer ne treba da mu zavidi. A ako se radi o nekom malom delu i brat ti kae: "Poi, brate, i radi svoj posao, a ja u ovo sam da zavrim", posluaj ga, jer je velik onaj ko slua. 26. Kada kod tebe svrati brat putnik, pokai mu srdano lice. Poto ga pozdravi, ponesi mu prtljag koji nosi, a na isti nain postupi i kad ga ispraa. Neka tvoj pozdrav bude pristojan i sa strahom Boijim, kako on ne bi pretrpeo tetu. uvaj se da ga ne pita za neto to za tebe nee biti korisno, ve ga zamoli da se pomoli. Kada sedne, zapitaj ga: "Kako si?", i zaustavi se na tome. Zatim mu daj knjigu i pusti ga neka ita i pouava se. Ako se na putu premorio, daj mu da odahne i operi mu noge. Ukoliko on u razgovoru pone da upotrebljava neke nepriline rei, ti ga sa ljubavlju zamoli: "Oprosti mi, ja sam slab i to ne mogu podneti". Ako je on nemoan i ako mu je odelo prljavo, operi mu ga. Ako je on prost i ako muje odelo pocepano, okrpi mu ga. Ako je jedan od lutalica, a kod tebe se nau neki verni, nemoj ga uvoditi kod njih, ve mu uini milost u ljubavi Boijoj. Ako je, pak, on brat koji prolazi Boga radi i koji je svratio da odahne, primi ga sa radou, zajedno sa vernima koji su kod tebe. Ako je siromaan, nemoj ga otputati bez iega, ve mu daj od blagoslova kojima je tebe blagoslovio Bog, znajui da ono to ima nije tvoje, nego da ti je darovano od Boga. 27. Ako brat kod tebe ostavi neki predmet, nemoj ga otkrivati bez njega u elji da sazna o emu se radi. Ako je to to ostavlja kod tebe suvie dragoceno, reci mu: "Daj mi to u ruke". 28. Ako poe u neiji dom i domain te, izaavi, ostavi samog, nemoj podizati lice da bi video kakve stvari ima u kui, niti bilo ta otvaraj - ni vratanca, ni sasud, ni knjigu. Kad bude izlazio, ti mu reci: "Daj mi da neto radim dok se ne vrati". I radi bez lenjosti ono to ti bude dao. 29. Nemoj hvaliti ono to nisi video, a o onom to si uo nemoj govoriti kao onaj koji je gledao. 30. Nikoga ne preziri zbog njegove odee. 31. Ako stoji na maloj nudi, ili sedi za velikom, nemoj biti nemaran, nego se seaj da te Bog vidi. 32. Kada ustane u svojoj keliji da vri molitvu, nemoj biti nemaran da ne bi, umesto da uznese pohvalu Bogu, izazvao Njegovu srdnju. [Na molitvi] stoj sa strahom Boijim i nemoj da se naslanja na zid. Noge svoje nemoj da iri, niti da stoji na jednoj, savijajui drugu, kao to ine nerazumni. Protivi se srcu svome kako ne bi lutalo za svojim eljama, kako bi Bog primio tvoju rtvu. 33. Kada pevate [slubu] nekoliko vas zajedno, neka svako satvori svoju molitvu (po redu). Ako sa vama bude stranac, i njega sa ljubavlju zamolite da se pomoli. Pomenite mu to dva ili tri puta, premda bez upornosti. 34. U vreme prinoenja [beskrvne rtve] protivi se pomislima, utvrdivi svoja ula u strahu Boijem, da bi se dostojno priestio Svetim Tajnama i da bi te iscelio Gospod. 35. Pazi da ti telo ne bude neuredno i prljavo, da te ne bi potkrala tatina. Poetnik, meutim, neka se prepusti svakoj neurednosti u odnosu na svoje telo, jer za njega u tome ima koristi. 36. Poetnik neka nikada ne nosi dobru odeu, sve dok ne dostigne uzrast odraslog: za njega je to lekarstvo. U vezi sa vinom neka sebi postavi kao zakon da u nudi koristi do tri ae. Prilikom smeha, nikako ne treba da otkriva svoje zube, a lice treba da sputa nanie sa pobonim stidom. Leui da spava neka ostaje prepojasan i neka se potrudi

da svoje ruke ne stavlja unutra (pod odeu), jer telo ima mnogo strasti sa kojima se i srce slae. Kada ga potreba natera da izae napolje, neka oblai sandale, a kada je u keliji, neka se podvizava da ne nosi sandale. Kada koraa, neka ruke svoje zadene za pojas, da ne bi njima mahao kao svetovnjak. 37. Kada ide sa starijima od sebe, nemoj ih preticati. Kada se stariji zaustavi da pogovori sa nekim, nemoj biti drzak da sedne, ve stoj sve dok ti ne da znak ta da radi. 38. Kada ide u grad ili u selo, neka ti oi budu sputene nanie, kako ne bi podigao borbu protiv sebe u svojoj keliji. 39. Na putu ne ostaj na konaitu u domu u kojem se plai od pada u greh. 40. Kada sazna da e tamo gde si nameravao da jede biti prisutna i ena za jelom, nikako nemoj pristajati da sedne. Bolje ti je da oalosti onoga koji te je pozvao, nego da tajno u srcu svom uini blud. Ako moe, uopte ne gledaj ak ni na ensku odeu. Ako ti ena na putu kae: "Mir ti", odgovori joj u srcu svom, imajui pogled sputen ka zemlji. 41. Kada si na putu sa nekim starcem, nemoj dozvoliti da on nosi prtljag koji imate sa sobom. Ako ste obojica mladi, nosite naizmenino, pri emu onaj koji nosi neka ide napred.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA ETVRTO SLOVO O putovanju keliota i o savesti sadraj 1. Kada hodite po putu i meu vama imate nemonog, pustite ga da ide ispred, kako bi, ukoliko zaeli, mogao da sedne i da se odmori. 2. Ako ste poetnici i naete se na putu, jednom za stalno ustanovite poredak koga e te se drati u umivaonici, ili kad sedate za sto, kako biste izbegli zbrku u tim prilikama. Ako jedan jednom poe prvi, neka drugi put poe drugi. 3. Ako zna da je starac kome otkriva pomisli svoje veran i da e sauvati tvoje rei, sve mu otkrivaj potpuno slobodno. 4. uvi za greh brata svoga, nemoj ga nikom govoriti, jer je to smrt za tebe. 5. Nemoj sluati one koji govore o pomislima koje te napadaju, da ne bi stekao povod za borbu. 6. Prinuavaj sebe da tvori mnoge molitve, jer je molitva svetlost za tvoju duu. 7. Svakog dana razmiljaj o onome u emu si pogreio. I ako se pomoli Bogu za to, oprostie ti. 8. Ako neki brat uporno stane da ogovara pred tobom svoga brata, nemoj se postideti (da ga zaustavi), niti mu poveruj, kako ne bi sagreio pred Bogom, ve mu sa smirenjem reci: "Oprosti mi, brate. Ja sam jadan i ono to govori vidim na sebi. Zbog toga to ne mogu podneti". 9. Ako ti brat uini neko zlo i neko drugi pone o njemu da govori pred tobom, potrudi se da sauva srce svoje i da se u tebi ne obnovi zloba. Naprotiv, seti se svojih grehova pred Bogom. Ako eli da ti ih On oprosti, ni ti se nemoj svetiti bratu svome. 10. Ako poe na put sa bratijom koju ne poznaje, te se pokae da su mlai od tebe, ukazuj im ast prvenstva u svemu. Ako se desi da svrati kod prijatelja svoga, neka u svemu budu ispred tebe, i u umivaonici, i za stolom. Nemoj da primete da su primljeni radi tebe, ve njima prepusti tu ast, govorei: "On je radi vas i meni ukazao takvu ast". 11. Kad se zadesi na putu sa bratom svojim i hoe da svrati kod svoga prijatelja zbog neke potrebe svoje, reci mu: "Saekaj ovde". Ako tvoj prijatelj hoe da obeduje kod njega, nemoj prihvatiti sve dok ne pozove i brata svoga da se utei zajedno sa tobom. 12. Ako se nae na putu sa mnogo bratije, te se stidi da ih povede kod svog prijatelja poto ih je mnogo, pazi da ih ne prezre, da ih ne ostavi i tajno ode, te bez njih okusi hleba. Naprotiv, zajedno sa njima razmotri ono to prilii. I uradi ono to oni kau, posluavi ih sa smirenjem. Idui putem sa njima, nemoj prisvajati viu meru i ne izbegavaj poslunike slube.

13. Ako poe na put i hoe da svrati kod brata, ali te on ne primi, potrudi se da mu ukae najsrdanije raspoloenje kad ga bude sreo na putu ili kad iz neznanja svrati kod tebe. 14. Ako uje da je neko o tebi rekao ravu re, prilikom susreta negde na putu ili kad svrati kod tebe, nemoj ga pitati: "Zato si to rekao?", ve mu pokai srdano lice i raspoloenje prema sili svojoj. Jer, u Priama je napisano: "Ko se opominje zla, zakonoprestupnik je". 15. Ako, bratijo, svratite kod siromanog brata, nemojte ga alostiti nikakvom svojom potrebom, ve kupite sve to vam je potrebno za potkrepljenje hranom, tako da ak neto ostane i za njega. Dovoljno je to ste kod njega nali krov [nad glavom]. 16. Ako svrati kod staraca koji su ti poznati i sa tobom budu i drugi, nemoj pred njima pokazivati naroitu smelost pred starcima, ve onima koji su doli sa tobom ustupi mesto da govore o svojim pomislima. 17. Ako sa tobom budu iveli bratija, pobrini se o njima sa strogou ukoliko te budu sluali, znajui da e Bogu za njih dati odgovor. 18. Ako ode negde kao stranac Boga radi, ne poeli da dolazi u dodir sa onima koji ive na tom mestu, niti se razgovorom vezuj za njih, jer bi inae bilo bolje da si sa svojim srodnicima. 19. Ako poe u goru da poboravi kod bratije u manastirima, ostani kod onoga kod koga prvo doe. Ne prelazi kod drugog, ako ga ne pita: "Da li da poem ili ne?" Ako se on ne sloi, nemoj ga oalostiti sve dok ne ode odatle. 20. Ako u tuem kraju uzme keliju sebi za ivot, nemoj dozvoliti da ima mnogo poznanika. Dovoljno ti je da ima jednoga, za sluaj nemoi. Na taj nain nee naruiti smisao svog tuinovanja. 21. Ako uini dobroinstvo siromanome, nemoj ga pozivati da ti pomogne u radu da ne bi ponitio dobro delo koje si mu uinio. 22. Ako ue u manastir koji ti je nepoznat, ivi onde gde ti odrede i nemoj ulaziti u drugu keliju, sve dok te sami ne pozovu. 23. Ako bezmolstvuje u svojoj keliji i brat ti zatrai neku stvar radi svoje potrebe, nemoj mu odrei jer e se inae ogreiti o zapovest u vezi sa bratom svojim. Ukoliko, pak, ima samo ono to ti je potrebno, a ne i suviak, nemoj dati da se ne bi smutio, jer je bolje da propadne jedan od udova tvojih, nego da sve telo tvoje bude baeno u pakao. 24. Ako si se udaljio od srodnika po telu da bi bio stranac Boga radi, nemoj poputati da sladosno saoseanje prema njima ue u tebe. Sedei u keliji svojoj, nemoj se uznemiravati saaljenjem prema ocu ili majci, ili seanjem na brata ili sestru, ili slabou prema deci ili eljom za enom u srcu svome. Ti si sve to ostavio. Naprotiv, seaj se svoga ishoda u as smrti. Poto ti niko od njih tada nee pomoi, zato ih ne ostaviti radi vrline? 25. Ako se, bezmolstvujui u svojoj keliji, seti nekoga ko ti je uinio zlo, ustani i pomoli se od sveg srca da mu Bog oprosti. Tako e pomisao osvete otii od tebe. 26. Kada poe da se priesti Tajnama koje se prinose, na svaki nain uvaj svoje pomisli, da se ne bi priestio sebi na sud. 27. Ako nou bude iskuan sramnim matanjem, trudi se da danju sauva svoje srce od pomiljanja na lica iz matanja, kako se ne bi oskrnavio njihovom slau i na sebe naveo ljuti gnev. Naprotiv, pripadni Bogu svim srcem svojim i On e ti pomoi, jer je milosrdan prema oveijoj nemoi.

28. Neka se tvoje srce ne ponada na strogo podvinitvo kojeg se dri, niti pomiljaj da te ono uva. Reci svojoj pomisli: "Radi iscrpljenosti tela, Bog gleda na mene okajanog". 29. Nemoj protivreiti onome koji te vrea sve dok ne zauti. Ako zatim, ispitavi se, nae u sebi ono to si uo od njega, pokaj se za svoje sagreenje, i blagodat Boija e te opet primiti. 30. Ako putuje sa bratijom i meu njima se nae neko prema kome ima ljubav Boga radi, potrudi se da ne pokae osobitu bliskost prema njemu pred svima. Jer, ako se meu bratijom nae neko nemoan i upadne u ljubomoru, bie kriv to si mu dao povod da sagrei. 31. Poavi kod neke [bratije], nemoj oekivati da e biti radi [da te prime], kako bi, ukoliko te prime, zablagodario Bogu. 32. Ako te, dok bezmolstvuje, u keliji uhvati nemo, nemoj padati u malodunost, ve blagodari Bogu. Ako primeti da ti se dua uznemirava zbog toga, reci joj: "Nije li ova nemo bolja za tebe od geene u koju e poi?" Tada e se ona uspokojiti. 33. Ako doe kod bratije i jedan od njih ti kae: "Ovde ne nalazim spokojstvo i hou da ivim sa tobom", [potrudi se] da ga odbije da drugima ne bi dao povod za spoticanje. Ako ti, pak, kae: "Umire mi dua zbog jedne skrivene stvari", omogui mu da pobegne, ali mu ipak ne dozvoli da ivi sa tobom. 34. Sedei u bezmolviju u svojoj keliji, uzmi sebi za pravilo da svom telu daje ono to mu je potrebno, kako bi te nosilo i dozvoljavalo da vri svoje molitvene slube i kako se ne bi javljao prohtev da ide kod drugih. Nita nemoj jesti sa slau, radi zadovoljenja pohote ukusa, bilo da se radi o dobroj ili obinoj hrani. Ako bude potrebno da poseti nekog brata ili opteie, nemoj svom telu davati da do sita jede slatku hranu koju ti tamo ponude, kako ne bi trailo da to pre ode u keliju i kako ne bi postalo izdajnik sebe samog. 35. Nemoj sluati demone kada ponu da te podstiu na podvige koji prevazilaze tvoje sile. Oni obino raspaljuju oveka na delo za koje on nema snage kako bi upao u njihove ruke i oni se obradovali zbog toga. Jedi jedanput dnevno i pruaj svome telu ono to mu je potrebno, tako da, poto ustane sa stola, jo pomalo bude gladan. Tvoje bdenje neka bude sa pobonou i nemoj liavati telo svoje onoga to mu je potrebno. Sa razumom i sa merom tvori svoje molitve, kako se zbog prevelikog bdenja ne bi pomraila tvoja dua i pobegla sa poprita. Polovina noi ti je dovoljna za molitvu, a drugu posveti odmoru tela. Pre odlaska na poinak, provedi dva sata na molitvi i psalmopojanju. Zatim lezi. A kada te Gospod podigne, opet tvori molitvu sa usrem. Ako primeti da tvoje telo postaje lenjo, reci mu: "Zar hoe ovde kratkovremeni pokoj, a tamo da bude vrgnuto u tamu najkrajnju?" Ako se tako pomalo bude obnavljao, doi e ti sila (bodrosti). 36. Nemoj se druiti sa ljudima zbog kojih se u tvojoj savesti raa strah da ih ne vidi drugaijima, kako se ne bi sapleo u poznanju. 37. Ako si u manastiru i ima roba, [znaj] da izvrgava ruglu monaki in. Ako ga pokloni bratu svome, sagreie pred Bogom. Ili ga otpusti i neka ide, ili ga oslobodi. Ako hoe da postane monah, neka izvoli. Ti ga, pak, ne ostavljaj kod sebe jer ti nee biti dui na korist. 38. Ako ivi u gradu i iscrpljuje svoje telo Boga radi, te ondanji ljudi ponu da te hvale zbog toga, napusti svoje mesto i izaberi drugo, kako svoj trud ne bi uinio

besplodnim. Ukoliko si, pak, ve pobedio tatinu, nemoj se obazirati na ljude, znajui da Bog blagonaklono gleda na ono to ini. 39. Ako si se odrekao sveta, nemoj nita ostavljati kod sebe. Ako u sebi vidi elju da putuje, u veoj meri zamori svoje telo rukodeljem da bi bezmolstvovao u svojoj keliji, i mirno jedi svoj hleb. 40. Ako poe u grad da prodaje rukodelje, nemoj se prepirati oko cene kao svetovnjaci, ve ga daj za koliko bilo, kako ne bi porekao znaenje svoje kelije. 41. Kupujui neto to ti je potrebno, nemoj se prepirati, govorei: "Vie od ovoga ne mogu dati". Naprotiv, ako eli tu stvar, potrudi se malo [da da to trae]. Ukoliko, pak, nema dovoljno, ostavi je utei. Kada te, zatim, ponu muiti pomisli: "Gde e nai [potrebno]?", ti odgovori: "Najzad sam postao slian svetima koje je Bog isprobao siromatvom, sve dok nije utvrdio vernost njihovog proizvoljenja. Tada bi ih On ve izvodio na irinu". 42. Ako ima potrebu za stvari koju je brat ostavio kod tebe, nemoj je doticati pre nego to mu kae o tome. 43. Ako ti brat koji kree na put ponudi da od njega kupi neku stvar, ukoliko si u mogunosti - nemoj odbiti. Meutim, ako ivi sa drugima, nemoj to initi bez njihovog znanja i miljenja, da ne bi oalostio one koji ive sa tobom. 44. Ako bude potrebno da u svom selu boravi zbog nekog posla, uvaj se da ne dozvoli sebi preteranu slobodu u obraanju sa srodnicima po telu, niti se meaj u njihove razgovore. 45. Ako uzme neto od brata svoga na poslugu, potrudi se da mu posueno to pre vrati. Ako se radi o nekom oruu, vrati ga im zavri svoje delo. Ako se ono kod tebe slomi, popravi ga ili napravi novo. Nemaj biti nemaran u tome. 46. Ako siromanom bratu posudi neto u njegovoj potrebi, pa vidi da ti ne moe vratiti, nemoj mu dosaivati i nemoj ga pritenjavati, ma o emu se radilo - o novcu, odei ili neem drugom, to si mu dao po svojoj moi. 47. Ako doe na neko mesto i uzme keliju za sebe, te se istroi dovodei je u red, ali je najzad posle izvesnog vremena ostavi, i u nju se nastani neki drugi brat, nemoj pokuavati da ga istera iz nje ukoliko poeli da se opet u njoj nastani, ve potrai sebi novu keliju, kako ne bi sagreio pred Bogom. Meutim, ako se on po sopstvenom izboru udalji iz nje, ti e biti ist od svake krivice. Nemoj od njega traiti da ti nadoknadi stvari koje si ostavio u keliji, i koje je on upropastio. 48. Kada se udaljuje iz kelije, nemoj uzimati stvari koje su u njoj neophodne, ve ih ostavi za siromanog brata, i Bog e za tebe sve urediti tamo gde ode. 49. Nemoj se stideti da svaku pomisao koja te napada saopti svome stareini, koji e te od nje rasteretiti. Jer, duhovi nigde ne nalaze toliko mesta koliko kod oveka koji sakriva svoje pomisli, bile one dobre ili loe. 50. Pazi da, pristupajui prieu, nema zlu [misao] prema svom bratu, jer e u takvom sluaju sam sebe prevariti. 51. Ako ti se u reima Pisma otkrije neki prenosni smisao, moe ga prihvatiti, ali ne naputaj ni bukvalni smisao, kako ne bi ispalo da vie veruje svom razumu nego li Svetom Pismu. Jer, to bi bio znak gordosti. 52. Nemoj prezreti brata koji se iz neznanja poveo za reima jeretika i udaljio se od vere, pa se ponovo obrati. Jer, kod njega je to bilo delo neznanja.

53. uvaj se razgovora sa jereticima, ak i ako eli da odbrani veru, kako otrov njihovih skvernih rei ne bi ranio tebe samog. 54. Ako susretne knjigu koja se smatra jeretikom, nemoj poeleti da je proita, kako svoje srce ne bi napojio smrtonosnim otrovom. Naprotiv, dri ono ime si prosveen, nita ne dodajui niti odbijajui. 55. uvaj se od lano nazvanoga znanja koje se protivi zdravoj nauci, kao to je rekao apostol (1.Tim.6,20; 1,10). 56. Ako si mlad i ako jo nisi potinio telo, ukoliko se predaje pokoju nemoj matati da e dostii visoke vrline otaca o kojima slua i za kojim stremi. 57. uvaj se uninija, jer ono unitava monoaki plod. 58. Nemoj biti maloduan kad se podvizava protiv neke strasti, ve se prui pred Bogom, govorei mu od sveg srca: "Ja ne mogu da se izborim protiv toga. Pomozi mi, okajanom". I uspokojie se. 59. Ako se sramota poseje u tvoje srce dok sedi u svojoj keliji, gledaj da se usprotivi dui svojoj kako ona ne bi ovladala tobom. Pouri da se seti Boga i toga da On paljivo gleda na tebe, te da je sve to pomilja u srcu svome otkriveno pred Njegovim licem. Kai dui svojoj: "Ti se boji da grenici slini tebi ne vide tvoje grehove. Zar ne bi jo vie trebalo da se [boji] Boga koji sve tano vidi?" Od takve opomene u dui e se pojaviti strah Boiji. Ukoliko istraje u njemu, bie nepokretan na strasti, kao to je napisano: Koji se nadaju u Gospoda, bie kao gora Sion. Doveka se nee pokolebati onaj koji ivi u Jerusalimu (Ps. 124,1). 60. Neka se tvoje srce ne raduje kada uvidi da se u podvigu protivi neprijateljskoj sili i da ona, iznemogla, bei pred tobom. Jer, zlobna zamka, koju ti ovi duhovi pripremaju, stoji iza njih. Oni ti pripremaju borbu jo goru od prve. Oni ostavljaju posebnu borbenu grupu u zasedi, iza grada, nareujui joj da se ne pokree. Kada im se ti, stupivi u borbu protiv njih, usprotivi, i oni, navodno pobeeni, ponu da uzmiu pred tobom, kada se tvoje srce uznese zbog toga to si ih prognao, i kada napusti grad - oni e se podii protiv tebe, jedni okreui se nazad, a drugi tebi sa lea, stavljajui tvoju bednu duu izmeu sebe, tako da ona ostane bez pribeita. Taj grad oznaava ovekovo srdano pruanje pred Bogom koji nas spasava od svih napada neprijateljskih. 61. Nemoj biti maloduan ako te ne uslii Bog kad se moli da od tebe oduzme borbu. On bolje zna ta je za tebe korisno. Molei Boga za neto u vreme borbe, nemoj govoriti: "Uzmi od mene to i to, i daj mi to i to", ve se moli govorei: "Gospode Isuse Hriste, pomozi mi i ne dopusti da sagreim pred Tebom, jer sam zabludeo. Ne dopusti mi da idem za svojom voljom. Ne popusti da poginem u gresima svojim. Pomiluj Svoje sazdanje. Ne prezri me, jer sam nemoan. Ne ostavi me, jer k Tebi pribegoh. Isceli duu moju, jer Ti sagreih. Preda mnom su svi koji me pritenjuju i nemam pribeita osim Tebe, Gospode. Gospode, spasi me radi tedrosti Svoje. Neka se postide svi koji ustaju na mene, koji itu da istrebe duu moju. Jer, Ti si, Gospode, silan u svemu i preko Tebe slavimo Boga i Oca i Duha Svetog u vekove. Amin". Tada e savest tajno rei srcu tvome zbog kod dela te Bog ne slua. Od tada e tvoje delo biti da ne prenebregne ono to ti ona govori. Nemogue je da Bog ne slua oveka koji Njega slua. On je blizu oveka, premda mu nae elje ne doputaju da nas uslii. Neka te niko ne prevari: kao to zemlja ne moe da donese ploda sama po sebi, bez semena i vlage, tako ni ovek ne moe doneti (dobra) ploda bez zlopaenja i smirenoumlja.

62. Stojmo, ljubljeni, u strahu Boijem, uvajui i ispunjavajui delanje vrlina, ni u emu ne gazei savest svoju. Pazimo na sebe u strahu Boijem, sve dok se i savest ne oslobodi zajedno sa nama i meu nama se ne ostvari jedinstvo. Od tada e ona biti na uvar, ukazujui nam na sve u vezi sa im treba da odsecamo [svoju volju]. Ukoliko je, pak, ne budemo sluali, ona e odstupiti i ostaviti nas, a mi emo pasti u ruke neprijatelja svojih, koji ve nee imati nikakve milosti, kao to nas je nauio na Vladika: Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu sa njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Zaista ti kaem: Nee izii odande dok ne da do poslednjeg novia (Mt.5,25-26). Govore da je savest suparnik zato to se protivi oveku u momentima kada hoe da ostvari volju tela. Ako je ovek ne poslua, ona ga predaje neprijateljima njegovim. Zbog toga Osija, oplakujui Jefrema, govori: Savlada Jefrem neprijatelja svog i pogazi sud (Os.5,11); traae Egipat i bi nasilno odveden Asircima (Os.7,11). Pod Egiptom se podrazumevaju telesni prohtevi srca, a nasilno odvoenje Asircima oznaava nevoljnu potinjenost neprijateljima. 63. Pobrinimo se, ljubljeni, da ne upadnemo u ruke telesne volje i da nas ona i protiv volje ne preda Asircima. ujmo jednu gorku priu: Doao je car asirski u zemlju Izrailjsku i preselio Jefrema i Izrailja meu Asirce. Naselio ih je na Jeleju i Amoru, kod Huzanskih reka. Tamo su oni ostali sve do dananjeg dana. Car asirski je poslao deo svog naroda i naredio mu da ivi u Izrailjskoj zemlji. Svaki od njih je sebi napravio kumir i klanjao mu se. I oni su tamo sve do dananjeg dana (4.Car.17,6-29). To se sa Jefremom dogodilo zato to je savladao svog suparnika i to je zgazio sud. 64. Da li ste sada shvatili, bratijo, udeo onih koji idu za svojom zlom voljom i koji gaze svoju savest, i ta ih je postiglo? Nemojmo im podraavti, ljubljeni, nego idimo za svetima koji su se opirali grehu sve do smrti, koji su sluali svoju svetu savest i nasledili nebesko Carstvo. Svako od njih se upokojio kao neporoan u rodu svome, a imena njihova su postala naslee svih pokolenja. Uzmimo na primer ljubljenoga Jakova, kojije u svemu sluao svoje roditelje po Bogu i koji je, primivi njihov blagoslov, ushteo da ode u Mesopotamiju da sebi stekne decu. On sebi nije eleo decu od keri hananejskih koje su bile nepokorne svojim roditeljima. Uzevi ezal svoj i sasud jeleja, on otide na mesto Vetilj, to znai - dom Boiji, i tamo otpoinu. Te je noi u vienju sagledao obraz lestvice koja se prostirala od neba do zemlje, po kojoj su uzlazili aneli Boiji. I Gospod je na njoj poivao. Ona je onome koji hoe da slui Gospodu znamenje da nee dostii Boga ukoliko se ne potrudi oko vrlina, premda mu se u poetku i otkrio njihov lik. Jakov je ustao i poloio zavet sa Bogom da e mu sluiti. I Bog ga je ukrepio, govorei: Biu sa tobom i sauvau te (Post.18,1-15). Tako je on doao u Mesopotamiju da bi tu sebi naao enu. Ugledavi Rahilju, erku brata svoje majke, on ju je zavoleo. Radio je sedam godina radi nje, ali mu je nisu dali dok najpre nije uzeo Liju. Rahilja je ostala besplodna sve dok za nju nije radio jo sedam godina. Eto ta znai ta re. 65. Ta oblast se naziva Mesopotamija zato to se nalazi izmeu dve reke: prvoj je ime Tigar, a drugoj Evfrat. Prva tee naspram Asiraca, a druga nema suparnika, ve je ime dobila po slobodnom toku u prostoru. Tigar oznaava rasuivanje, a Evfrat smirenoumlje. Lija simvolizuje telesne napore, a Rahilja predstavlja obraz istinskog sagledavanja. To se deava sa ovekom koji se nalazi u Mesopotamiji i koji sa rasuivanjem vri telesne napore, protivei se asirskom neprijateljstvu, i koji preko smirenja ushodi ka istinskom sagledavanju. Meutim, Rahilja mu nije raala sve dok za

nju nije odradio i drugih sedam godina, i dok Lija nije izrodila svu svoju decu. Evo ta to znai: ako ovek ne pree svo delatno poprite, istinsko sagledavanje u njemu nee nai slobodu (tj. slobodno projavljenje). Iako su obe ene bile njegove, on je vie voleo Rahilju nego Liju, kojoj su oi bile bolesne. A Rahilja bee veoma lepa po izgledu (Post.29,17). Bolest oiju prve ene znai da ovek sve vreme prebivanja u telesnim (naporima) ne vidi slavu istinskog sagledavanja. Jer, neprijatelj obino uz njegovo delo pridodaje ovekougaanje. Ipak, on ne treba da se obazire na to. Prestavi na odreeno vreme da raa, Lija je svom muu dala svoju robinju Zelfu, da bi, zatim, rodila jo jednog sina kome je dala ime Asir, to znai bogatstvo. Kada je Lija prestala da raa, Bog se opomenuo Rahilje (Post.30,22). To znai da istinsko sagledavanje umu otkriva vlastitu slavu kada telesni napori oiste ula od strasti. Premda su Lijini sinovi pomagali Jakovu, on je ipak Josifa voleo vie od svih. To znai da telesni napori oveka uvaju od neprijatelja, ali da ga tek istinsko sagledavanje sjedinjuje sa Bogom. Zbog toga je Jakov poeleo da poe ocima svojima tek poto je ugledao Josifa (Post.30,25), tj. poto je uvideo da mu se rodio car nad braom. Kada je, dalje, preveo sav svoj dom preko potoka Jamoha, i kad se naao na drugoj strani, Jakov je primio radost blagoslova od Boga koji mu je rekao: Vie se nee zvati Jakov nego Izrailj (Post.32,28). On je nazvan Jakov zato to je protivio neprijatelju. (Tako se nazivao) sve dok se nije udostojio takvog blagoslova i dok nije od (porobljenosti) spasao svoja ula, koja mu neprijatelj bee zarobio. Kada ih je oslobodio, preimenovan je u Izrailja, tj. u um koji gleda Boga. Jer, neprijateljska zloba se boji uma koji je dostigao do gledanja slave Boije. Smirenoumlje Jakova je pogasilo zlobu Isava koji mu je izaao u susret sav ogoren. Najzad, Isava nije savladao Jakov, ve njegovo prostiranje pred licem Boijim. oveku koji je dostigao veliku slavu neprijatelj ne moe initi nasilje, premda mu i zavidi. Jer, takvome Bog pomae, po reenome: Vrati se u zemlju svog roenja i ja u biti sa tobom (Post.31,3). Najzad je on doao u Salim i kupio polje na kome je napravio rtvenik Gospodu, koji ga je usliio u dan skorbi (Post.33,19-20). Jer, Salim znai mir. Proavi kroz borbu u kojoj ga titi Bog, ovek dostie do stanja mira. I saini Jakov rtvenik u obeanoj zemlji od dvanaest kamenova i prinese na njemu (rtvu Bogu) od trudova koje savri u Mesopotamiji. 66. Takav je bio i ljubljeni Mojsije. Izvevi narod iz Egipta i spasavi ga od faraona, on ga je preveo preko Crvenog mora i video smrt svih svojih neprijatelja. On je poslao Isusa da istrebi Amalika, a sam je ostao na vrhu gore (u molitvi). Njegove ruke su pridravali Aron i Orom, kako ne bi napustile oblik krsta. Pobedivi Amalika, Isus se vratio sa radou, a Mojsije je pod gorom sainio rtvenik od dvanaest kamenova i tom mestu dao ime - Gospod je moje pribeite (Izl.17,15), jer se sa Amalikom borio Bog nevidljivom rukom. Ime Amalik oznaava uninije. Jer, na oveka koji poinje da izbegava svoje elje i da naputa grehe, elei da pribegne Bogu, najpre ustaje uninije sa namerom da ga vrati na njegove grehe. Ovo uninije se progoni priljenim pribegavanjem Bogu, emu potpomae uzdranje, pokrepljivano telesnim trudom. Njima se oslobaa Izrailj. Tada ovek uznosi blagodarnost Bogu, govorei: "Ja sam nemoan, ali si Ti moj pomonih iz roda u rod". 67. Takav je bio i veliki prorok Ilija. Skverne proroke koji su mu se suprotstavljali on nije mogao da istrebi sve dok nije podigao rtvenik od dvanaest kamenova, dok na njega nije naslagao drva, poloio na njih svetu rtvu i sve oblio vodom, dok Bog nije poslao oganj koji je spalio rtvenik i ono to je na njemu. Tada se, ve, u onaj as, osmelio

protiv neprijatelja svojih (Z.Car.18,38). Istrebivi ih sve tako da nije ni jedan ostao, on je Bogu uzneo blagodarnost, govorei: "Ti si u svemu ovome". Jer, napisano je da on poloi lice svoje meu kolena svoja (Z.Car.18,42). Prema tome, ukoliko um bude marljivo pazio na svoja ula, stei e besmrtnost koja e ga privesti ka reima koje mu je otkrio Bog. Kada se, zatim, vrati i primeti da se ni jedna od sedam strasti ne budi, mladi Ilija e ugledati mali oblak, nalik na trag mukog stopala, koji iznosi vodu iz mora, to predstavlja spokojstvo (Z.Car.18,43-44) Svetog Uteitelja. Besmrtnost znai imati celoviti napor i ne vraati se na ono zbog ega itemo oprotaj. Jer, ovek e se sauvati od neprijateljske sile kad Bog primi njegov trud i ono to on ini celovito. Tada njegovi neprijatelji nee moi istrajati pred njim. Kada ugledaju da u njemu nema njihovih prohteva, oni e sami ieznuti, kao to je napisano: Prizovite vi imena vaih bogova, i ja u prizvati ime Gospoda Boga moga. I onaj koji se odazove ognjem bie Bog (Z.Car.18,24). (I prizivahu... ali ne bi glasa ni uslienja -26) Tako se deava sa svim to neprijateljska sila seje u oveka: kod onih koji nee, neprijatelji ne mogu da ispune svoju nameru. Oni napreu svu silu svoju, ali ih ovek Boiji ne slua. To ne eli njegovo srce koje se nalazi u volji Boijoj, kao to je napisano: Prizovite vi imena vaih bogova, i ja u prizvati ime Gospoda Boga moga. Meutim, poto njihova volja nije bila u Njemu, On ih ni u emu nije usliio. 68. Slino biva svima onima koji idu za voljom Boijom i koji uvaju zapovesti Njegove. Za tadanje ljude oni su bili uzori, a napisano je za pouku nama koji smo reili da idemo za njihovim stopama. Oni su se podvizavali da steknu besmrtnost koja ih je sauvala od svih strela neprijateljskih. Oni su se smestili pod krov Boiji, molei se za Njegovu pomo, budui da se nisu oslanjali na svoj trud. Pokrov Boiji je za njih bio tvrdi grad. Oni su verovali da bez Boije pomoi nisu sposobni ni za ta, sa smirenjem govorei sa Psalmopojcem: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trudi graditelj; ako Gospod ne sauva grad, uzalud bdi straar (Ps. 126,1). Videvi da mu se um pokorio i da nije progutan niim drugim do Njim samim, Bog ga ispunjava silom, govorei: Ne boj se Jakove, mali Izrailju (Is.41,14), i opet: Ne boj se, jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. I ako proe kroz vodu, sa tobom sam, i reke te nee pokriti; i ako proe kroz oganj, nee se opriti i plamen te nee opaliti. Jer, Ja sam Gospod Bog tvoj, Sveti Izrailjev, koji te spasava (Is.43,1-3). uvi takvu podsticajnu re, um smelo ustaje na neprijateljsku silu, govorei: Ko se to prepire sa mnom?... Neka mi se priblii. Jer, Gospod mi pomae. Ko me ozlobljuje? Eto, svi ete vi kao haljina ovetati i moljci e vas pojesti (Is.50,8-9). Silan je Bog da uini da se i mi naemo meu onima koje je On, kao obilne smirenjem, sauvao. Ono je za njih bilo kaciga koja ih je uvala od svih strela neprijateljskih, blagodau Boga ija je sila i slava i mo u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA PETO SLOVO O zapovestima vernima i o ureenju ivota onih koji hoe da ive u miru jedni sa drugima sadraj 1. Idui zajedno putem, u svemu pratite pomisao najslabijeg meu vama, tj. da li je potrebno na kratko odahnuti ili neto pojesti pre vremena. 2. Kada izaete zajedno na neki posao, neka svako od vas gleda samo na samog sebe, a ne na brata svoga. Ni jedan ne treba da ui, niti nareuje. 3. Ako vrite neku popravku u keliji ili zidate ognjite, ostavite onoga koji radi da vri svoj posao kako hoe. Meutim, ako on kae: "Uinite ljubav i nauite me, jer ne znam (kako treba)", onda onaj meu vama koji zna ne treba da je lukav i da kae: "Ni sam ne znam", budui da takvo smirenje nije po Bogu. 4. Ako primeti da tvoj brat ne [vri kako treba] neko delo, nemoj mu rei: "To si pokvario". Meutim, ako on kae: "Uini ljubav i naui me", i ti ga ne naui, ve preuti, [znaj] da u tebi nema ljubavi Boije i da se dri lukavstva. 5. Bratu koji je skuvao ne ba tako dobro jelo nemoj rei: "Slabo si skuvao", jer je u tome smrt za tvoju duu. Bolje razmisli kako bi tebi bilo neprijatno da tako neto uje od drugog, i uspokojie se. 6. Onome koji pri zajednikom pojanju pogrei u reima, nemojte nita govoriti, niti ga smuujte. Ako ak i propusti re, neka (ostane) bez nje. Meutim, opominjite ga ukoliko on unapred kae: "Uinite ljubav i opominjite me (kada pogreim)". 7. Kada u trpezi jedete neto i nekome od vas hrana nije po elji, neka ne govori: "Ja to ne mogu da jedem", ve neka radi Boga sve do smrti prinuava sebe (ili da preuti ili da pojede), i Bog e ga uspokojiti. 8. Onoga ko pri zajednikom radu iz malodunosti prestane (da radi) nemojte prekorevati, ve mu uinite po volji i potedite ga. 9. Ako kod vas svrati bratija, nemojte se raspitivati ni o emu to bi moglo da vam poslui na tetu, kako vam od njih u keliji ne bi ostalo smuenje. Meutim, onaj od bratije koji je od nekog posetioca koji nije mogao da se uzdri uo neto to moe da bude na tetu, ne treba nita da prepriava ostaloj bratiji, ve treba da preuti, kako bi smuenje prolo kod njega jedinog, i kako srca otalih ne bi napunio smrtonosnim otrovom. 10. Krenuvi negde na stranu zbog nekog posla, nemoj nikoga nita pitati bez potrebe, da bi se celovit opet vratio u svoju keliju. Ako si neto i bez elje uo, vrativi se nemoj nita prepriavati bratiji svojoj. 11. Kada ste negde na strani, nikako sebi ne dozvoljavajte slobodu [u ponaanju], kako bi oni koji vide va poredak od vas stekli korist. Naroito ne (poputajte sebi) u vezi sa tajnim i oiglednim utanjem. Jer, sve te strasti (koje dolaze od smelosti u ponaanju)

primeuju se u nemonom bratu usled oputenosti njegovog srca i usled toga to ne vidi sopstvene grehe. (Znajte) da pomo Boija, nada, tiha narav, savesnost, odricanje od svoje volje, prinuavanje sebe u svemu - nalaze mesto u smirenoumnom srcu, dok visokoumlje, prepiranje, smatranje sebe veim znalcem od brata, gaenje savesti, nemarnost pred oaloenou brata i rei: "ta me se to tie" - nalaze mesto u surovom srcu. 12. Ako u tvoju keliju ue brat dok sedi za svojim rukodeljem, uopte nemoj nagaati ko je vie uradio - ti ili on. 13. Radei sa nemonim, nemoj biti tajno pobedoljubiv elei da uini bolje od njega. 14. Bratu koji uini neku tetu prilikom nekog posla nemoj nita govoriti, izuzev ako ti on sam kae: "Uini ljubav, brate, i poui me". Ukoliko, pak, ti preuti, iako zna (ta je potrebno), (izabrao) si smrt. 15. Trudei se na svom rukodelju, ma kakvo bilo, uloite napor da se uopte ne trudite da saznate koliko je ko od vas uradio za nedelju dana. Jer, to bi bio znak neukosti. 16. Poavi na posao sa bratijom, nemoj eleti da oni saznaju da si uradio vie od njih. Bog od oveka oekuje da svako svoje delo ini u tajnosti. 17. Sa radou pretrpi brata koji ti maloduno odvrati (neprijatnom) reju. Jer, ako bolje razmisli o (onome to se desilo) na osnovu Suda Boijeg, nai e da si pogreio ti (a ne brat). 18. Ako ti, dok ivi sa bratijom, doe pomisao da se (u hrani) stesni vie nego to je obiaj, reci sam sebi: "Moj (nemoni) brat, koji ovde ivi, jeste moj gospodar". Ako, pak, odluno eli da povea uzdranje, uzmi sebi malu odvojenu keliju, a svoga nemonoga brata nemoj smuivati. 19. Bratu koji svrati kod vas i o kome ste sluali da voli da se istie, nemojte postavljati nikakva pitanja o [toj strasti], sve dok sam od sebe ne projavi taj nedostatak. Pa i tada se uvajte da ne uinite bilo ta to bi ga moglo oalostiti. 20. Nemoj roptati na brata svoga ako ima potrebu da neto uzme, niti govori: "Zato se sam nije setio da mi to da?" Naprotiv, kai mu smelo i sa prostotom: "Daj mi to i to, jer mi je potrebno". To i jeste sveta ednost (prostota) srca. Ukoliko, pak, ne bude rekao, i nastavi da rope u srcu, sam e biti kriv. 21. Ako se meu vama povede re o nekom mestu iz Pisma, onaj ko ga zna i ko ga shvata treba svoju volju da(zadri) iza svoga brata i da ga uspokoji u radosti. Re koju iznad svega treba da traite jeste: smiravati se pred bratom svojim. 22. Onaj ko oekuje Strani sud na koji ima da izae, na svaki nain e se usiljavati da mu se u onaj strani as ne zatvore usta, nemajui ta da kau kao opravdanje. 23. Ne raspitujte se za stvari ovoga veka, da ne biste postali slini mestima na koja se odlazi da bi se ispraznila creva i u kojima je zbog toga veliki smrad. Pre budite ist rtvenik Bogu, obezbeujui u sebi i svetenika koji e izjutra i s veera stavljati tamjan (na rtvenik). Ovaj rtvenik nemojte nikada ostavljati bez tamjana, ve se potrudite da se on neprestano (uznosi) pred lice Gospodnje sa svakom molitvom, kako bi vam On darovao prostotu i deiju nevinost, i kako bi od vas uzeo ono to je tome suprotno: lukavstvo, demonsku mudrost, radoznalost, samoljublje i zlo srce. Jer, sve to unitava trud onih koji ih se dre. Svrha svega toga jeste: ako se ovek sa znanjem boji Boga i slua svoju savest po Bogu, svemu reenom e sam sebe nauiti u tajnosti. A ako tamo (unutra) ne bude onoga gospodara (tj. straha Boijeg), dom [tj. unutranjost] takvog

jadnog oveka e biti izbaen [napolje] da svako o njemu govori ta hoe. Jer, njegovo srce ne stoji pod njegovom vlau, ve pod vlau neprijatelja. 24. Ako vam predstoji da odete na neki manji posao, neka niko ne prezire drugoga i neka ne ide sam, ostavljajui brata svoga da se mui saveu u keliji. Naprotiv, neka mu kae sa ljubavlju: "Hoe li poi? Hajdemo". No, ako uvidi da brat nije spokojan toga asa ili da je nemoan telom, neka se ne prepire, nastojei da svakako pou, ve neka odloi posao i neka poe u svoju keliju sa sastradalnom ljubavlju (prema bratu). uvajte se da se u bilo emu protivite bratu, kako ga ne biste oalostili. 25. Ko ivi sa ocem ili sa bratom, duan je da se o svemu savetuje sa njima, a ne sa nekim sa strane. U tome se kriju i mir i poslunost. 26. ivei sa ocem svojim, ili sa bratom, pazi da nema neko tajno prijateljstvo ili da nekome pie tajno, ne elei da o tome saznaju oni koji ive sa tobom. Time bi i sebe i njih poricao. 27. Pazi da, ivei sa nekim ko je bolji od tebe, ne ini bilo koje dobroinstvo siromanima ukoliko ga nisi pitao. Nita nemoj initi tajno. 28. Raspitujui se o pomislima, raspituj se pre nego to ih ispuni. Govori o onome to te trenutno napada. O svemu - o promeni mesta ivljenja, o uenju rukodelja, o promeni rukodelja, o stupanju u zajednicu sa nekim, o raskidanju takve zajednice - slobodno pitaj, i to pre nego to uini delo. I o nemoima duevnim i o telesnim strastima (pitaj) jo dok te (pomisli) pritiskaju. Raspitujui se, nemoj da govori da jo nisi uinio po njihovom nagovaranju, ve pokai svoju ranu kako bi dobio lekarstvo. 29. Iznosei svoje pomisli, nemoj biti licemer i ne govori jedno umesto drugoga. Nemoj da izgleda kao da je neko drugi tako postupio, (a ne ti). Govori istinu i pripremi se da ispuni ono to ti kau. Inae e se sam sebi podsmevati, a ne starcima koje pita. 30. Raspitujui se kod staraca o borbi, nemoj sluati one koji u tebi govore vie od staraca. Naprotiv, najpre se pomoli Bogu, govorei: "Uini na meni milost i daj ocima mojim da mi kau ono to Ti je ugodno". Posle toga, sa verom uini ono to ti kau oci, i Bog e te uspokojiti. 31. ivei sa bratijom, [moe se desiti] da ne nalazi spokojstvo iz razliitih uzroka - ili zbog rukodelja, ili zbog obaveza (uzdranja), ili zbog udobnosti ivota, ili zbog nemogunosti da trpi (neprijatnosti), ili zbog uninija, ili zbog toga to eli bezmolvije, ili zbog toga to ne moe da nosi breme (poslunosti), ili zbog toga to ne moe da radi ono to eli, ili zbog toga to nema sve to ti je potrebno, ili zbog toga to eli da se podvrgne veim liavanjima, ili zbog toga to si nemoan i ne moe da podnese trud. Uopte, ma koji razlog bio, nemoj se saglaavati da ode od njih. Ma ta podsticalo tvoje srce da ode od njih, nemoj zbacivati breme i nemoj odlaziti sa oaloenou. Nemoj odlaziti sa skrivenim oseanjem uvreenosti i ne u vreme kada se u tebi nalazi roptanje i omalovaavanje. Ma koliko te pritiskala ozlojeenost prema njima, seti se da si pripadao njihovom bratstvu. Radije potrai vreme kada si miran i kada ti je spokojno srce. Ma kuda otiao, sa sebe zbaci nezadovoljstvo prema njima, i ni u emu ne osuuj bratiju sa kojom si iveo. Nemoj sluati neprijatelje svoje i ne preokrei njihova dobroinstva u zloin sa namerom da prekorevanjem brata sam izbegne prekor. Inae, pae u ruke neprijatelja svojih tamo gde bude otiao da osnuje [novi] ivot. 32. Doavi na neko mesto da bi se nastanio, nemoj uzimati keliju pre nego to sazna poredak tamonjeg ivota, tj. nema li tamo za tebe nekog saplitanja ili zbog

mnogobrinosti, ili zbog toga to e videti neke (koji ti nisu na korist), ili zbog slave, ili zbog udobnosti, ili zbog spoticanja sa strane tvojih prijatelja. Ako bude mudar, za nekoliko dana e saznati da li e (tu nai) smrt ili ivot. 33. Ponudivi bratu svoju keliju radi boravka na nekoliko dana, nemoj se prema njemu odnositi kao da je pod tvojom vlau. 34. Ako uzme neku keliju na krae vreme, nita u njoj nemoj ruiti, niti raditi bez blagoslova onoga koji ti je dao, inae e postupiti protiv savesti. 35. ivei sa nekim ili privremeno se nalazei kod nekoga, uvaj se Boga radi da ne prezre neku zapovest koju dobije od njega, ili da oigledno ili tajno narui tu zapovest. 36. ivei u svojoj keliji [moe] da odlui da hranu uzima u odreeni as, ili da ne jede kuvano, ili bilo ta drugo. Meutim, pazi se da, kada izae negde i kada sedne za trpezu, nekome ne kae: "Oprosti mi, ja to ne jedem", jer e itav tvoj trud pasti u ruke tvojih neprijatelja. Vladika tvoj Spasitelj je rekao: "Delaj u tajnosti, da bi ti Otac tvoj uzvratio javno". Ko voli svoj trud, pazi da mu ne propadne uzalud. 37. ivei zajedno sa drugim i radei zajedno sa njim, bilo u keliji, bilo izvan kelije, pazi da na njegov poziv ne kae: "Saekaj malo, dok zavrim jednu sitnicu", ve odmah posluaj. 38. Radei zajedno sa drugim i primetivi neku greku kod drugih, budi mudar i ne zadravaj je u seanju, da ti se ne bi desilo da ti se kad-tad otisne sa jezika i da je kae bratiji. Jer, u tome je smrt za tvoju duu. 39. Ako sa tobom ivi bratija i ako se desi da rade itav dan, utei ih tako to e im dati da jedu pre odreenog asa. Nemoj misliti samo na sebe, ve misli na Sud Boiji. Imaj Boga pred oima u svakoj stvari koju ini. 40. Doavi u neko mesto sa namerom da se na njemu nastani, bilo sam, bilo sa onima koji su se tu nali pre tebe, i primetivi neto tetno za duu, ili neto nemonako, bilo neki zanat, bilo neko delo, nemoj otvarati svoja usta da ih izobliava. Ako ti dui ne odgovara da ostane, idi na drugo mesto, ali svoj jezik sauvaj od izobliavanja, budui da se u tome nalazi smrt za tebe. 41. Ako si nemoan i strastan, uvaj se da nekome ne dozvoli da ti otkriva strasne pomisli kao vernome. Jer, u tome je pogibao tvoje due. 42. Ako se meu vama pronese neka smena re, uvajte se da se va smeh ne razvije do glasnosti, jer bi to bio znak neukosti, odsustva straha Boijeg i odsustva straara u vama. 43. Poto je u nae dane gnev Boiji postigao itavu vaseljenu, ma ta uli nemojte se smuivati, ve govorite u srcima svojim: "ta je to u poreenju sa onim mestom (tj. adom) u koje emo dospeti zbog grehova naih?" 44. Uinite ljubav Boga radi i iitavajte (napisano) kako biste ga i ispunjavali. Jer, za vernoga nije mala stvar ako ovo smatra nevanim delom. Ako ovo ouvate u prostoti i sa razumom, u pokoj Sina Boijeg ete otii sa radou, a ako ne ouvate, onda ete se i ovde namuiti, i po izlasku iz tela, po Pismima, biti odvedeni u ad. Radi prvoga je doao Vladika na Hristos, ali nas naa ogrubelost oslepljuje eljama srca naeg, koje vie volimo nego Boga. Jer, Njega ne volimo toliko koliko volimo strasti. 45. Eto, ja se naterah da vam napiem i ovo, jer ono prethodno ne bee dovoljno. Uinite ljubav i od sada stupite u podvig. Nemojte ostajati sa neobrezanim srcem vaim, ve pomozite sebi u malobrojnim danima vaim. Ako sauvate smirenje, mir, trpljenje,

odsecanje svoje volje i ljubav (proiveete sebi na dobro), a ako ih ne sauvate, meu vama e biti zavist i sukob, prepirka i visokoumlje, roptanje i neposlunost, te ete u zlu proiveti svoje vreme, i zaista ete poi u ad kada izaete iz tela. Ljubite svoju bratiju svetom ljubavlju i uvajte jezik svoj da ne biste izgovorili nepriline rei, koje bi mogle da rane brata. Silan je Vladika na Bog da nam da da inimo i da uvamo [ono to je na korist], da blagodau Njegovom obretemo milost sa svima svetima koji su mu ugodili. Njemu slava, ast i poklonjenje sada i uvek i u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA ESTO SLOVO Savet onima koji ele da bezmolstvuju dobrim bezmolvijem da paze na sebe i da odbijaju lopove koji ih potkradaju, da ne troe svoje vreme u ropstvu i gorkim delima, niti da srce svoje predaju delima koja im ne prilie, zaboravljajui na grehe svoje sadraj 1. Sklonost ka ispitivanju Pisma raa sporove i sukobe, a pla za grehe donosi mir. Za monaha je greh ako, sedei u svojoj keliji, ostavi svoja sagreenja i pone da se bavi istraivanjem Pisma. Onaj ko svoje srce predaje (ispitivanju) zbog ega u Pismu pie tako i tako, pre nego to je stekao samog sebe (tj. pre nego to se oslobodio od strasti), krajnje je zarobljen i ima radoznalo srce. Onaj, pak, ko bodro pazi da ga nita ne zarobi, voli da se prua pred lice Boije. 2. Onaj ko se trudi da nae sa ime bi uporedio Boga, [u stvari] huli na Boga. Onaj, meutim, ko trai kako da ga (savrenije) uspotuje, voli istotu u strahu Boijem. 3. Ko se dri rei Boije, poznao je Boga (1.Jn.2,3). Takav je i ispunjava kao dunik. 4. Nemoj iskati vie (darove) Boije sve dok se moli za pomo i spasenje od greha. Boije e samo od sebe doi kada (primeti) neuprljano i isto mesto. 5. Ko se oslanja na svoj razum i ko se dri svoje volje, privlai mnotvo demona. On ne moe biti od Duha (Boijeg) koji u srce donosi tugu (tj. skruenost). 6. Onaj ko, videi rei Boije, sebe utvruje na tumaenjima sopstvenog razuma, ne poznaje slavu Boiju i Njegovo bogatstvo, a onaj ko govori: "ovek sam, i ne znam", te uznosi slavu Bogu, stie bogatstvo Boije po sili svojoj i po pomisli svojoj. 7. Nemoj svima otkrivati svoje pomisli, ve samo ocima svojim, da ne bi navukao tugu na srce svoje. 8. uvaj usta svoja da bi astan bio pred tobom blinji tvoj. 9. Priui jezik svoj na rei Boije sa razumom i la e pobei od tebe. 10. Ljubav prema ljudskoj slavi raa la, a poniavanje sebe u smirenju u srce tvoje dovodi strah Boiji. 11. Nemoj eleti da si prijatelj onih koji su slavni u ovom svetu, da se oseaj [tetnosti slave] u tebi ne bi pritupio. 12. Nemoj prihvatati neraspoloenje prema bratu koga drugi kleveta, poniava i prema kome pokazuje zlobu, da te ne bi postiglo ono to ne eli. 13. Prostodunost i semoporicanje isti srce od lukavstva. Onoga ko se sa lukavstvom odnosi prema bratu nee zaobii tuga u srcu. Onome ko govori jedno, a u srcu svome

lukavo dri drugo, sva molitva postaje uzaludna - Nemoj da se pribliava takvima da se ne bi oskrnavio njegovim skvernim otrovom. Idi sa nezlobivima da bi postao uesnik njihove slave i istote. 14. Nemoj biti zloban prema ljudima da ne bi ponitio svoj trud. Sa svima budi istog srca kako bi u sebi ugledao mir Boiji. Kad korpion ujede oveka, otrov prolazi kroz celo telo i truje i samo srce. Isto ini i zloba u srcu: njen otrov ranjava duu i ona se nalazi u nevolji od toga zla. Ko, dakle, eli da potedi svoj trud, i da ga ne izgubi ni za ta, neka se pouri da iz sebe izbaci korpiona, tj. lukavstvo i zlobu. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA SEDMO SLOVO O vrlinama sadraj 1. Um ima potrebu za tri vrline koje svagda promiljaju o njemu: za [svojim] prirodnim stremljenjem, za hrabrou i za marljivou. 2. Ako um u sebi ugleda tri vrline, poverovae da je dostigao besmrtnost: rasuivanje koje verno odvaja jednu [stvar] od druge, predvianje svega pre vremena i neslaganje sa onim to je strano. 3. Tri vrline uvek daju svetlost umu: ne primeivanje lukavstva ni u kome, dobroinstvo onima koji nam ine zlo i trpljenje bez smuivanja svega to dolazi. Te tri vrline raaju druge tri, vee od njih: ljubav, mir i krotost. 4. etiri vrline duu ine istom: utanje, dranje zapovesti, (samo)pritenjavanje (u svemu) i smirenoumlje. 5. Um svagda ima potrebu za etiri vrline: za molitvom Bogu i neprestanim pripadanjem Njemu, za pruanjem pred licem Boga, za neuznemirenou u odnosu na bilo kog oveka da bi izbegao suenje, i za gluvoom prema onome to mu govore strasti. 6. etiri vrline kao zidine ograuju duu i daju joj mogunost da spokojno uzdahne od nemira koje izazivaju neprijatelji: milost, bezgnevlje, dugotrpljenje i izbacivanje svakog semena greha. Protivljenje zaboravnosti ih sve uva. 7. etiri vrline po Bogu pomau mladosti: pouavanje svakog asa, neumornost, bdenje i ne raunanje sebe ni u ta. 8. etiri stvari skrnave duu: lutanje po gradu bez uvanja oiju, druenje sa enom, druenje sa slavnim ovoga sveta i naklonost ka razgovorima sa srodnicima po telu. 9. Pomou etiri stvari jaa bludna strast u telu: preteranim spavanjem, jedenjem do sitosti, smehom sa praznoslovljem i ukraavanjem tela. 10. Sa etiri stvari se pomrauje dua: mrnjom prema blinjem, njegovim poniavanjem, zaviu i roptanjem. 11. Zbog etiri stvari dua postaje pusta: prelascima sa mesta na mesto, naklonou ka zabavama, pristraem prema stvarima i krtou. 12. Zbog etiri stvari jaa gnev: pogaanjem, dranjem svoje volje, eljom za pouavanjem i dranjem sebe za razumnog.

13. Tri stvari ovek teko stie, iako one uvaju vrline: skruenost, pla zbog grehova i dranje smrti pred oima. 14. Tri stvari projavljuju vlast nad duom, sve dok ona ne dospe do visoke mere: zaplenjenost (tj. pristrae), lenjost i zaboravnost. One umu ne dozvoljavaju da se saivi sa vrlinama. Zaboravnost se sa ovekom bori do poslednjeg izdisaja, podvrgavajui ga bezplodnosti. Ono je snanije od svih pomisli i raa svako zlo. Ono razara sve to ovek zida u sebi. 15. Eto dela novog i dela starog oveka! Ko voli duu svoju i ne eli da je pogubi, inie dela novog oveka, a ko voli udobnost (za telo) u ovome kratkom vremenu, ini dela starog oveka i gubi svoju duu. Pokazujui novog oveka u Svom telu, na Gospod je govorio: Koji voli duu svoju izgubie je (Jn.12,25), a koji izgubi duu svoju mene radi, nai e je (Mt.10,39). On, koji je Vladika sveta i koji je razruio pregradu neprijateljstva (Ef. 2,14), takoe govori: Nisam doao da donesem mir nego ma (Mt. 10,34), i Jo: Dooh da bacim oganj na zemlju; i kako bih eleo da se ve zapalio (Lk.12,49). Oni koji idu za Njegovim svetim uenjem imaju oganj Njegovog Boanstva, usled ega imaju i ma duhovni kojim seku prohteve svoga tela. I Gospod im daje radost, govorei: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam (Jn.14,27). 16. Eto, kako su oni koji su se postarali da pogube svoju duu u ovom veku i koji su odsekli svoje elje postali svete ovce [pogodne] za rtvu Njemu. Kada se On bude javio u slavi Svog Boanstva, pozvae ih na Svoju desnu stranu, govorei: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem... (Mt.25, 34-35). Eto kako oni koji gube svoju duu za ovo kratko vreme i opet je nalaze u vreme nevolje, dobijajui daleko veu nagradu nego to su oekivali. Oni, pak, koji su vrili svoju volju, uvali su, naravno, svoju duu u ovom grenom veku, ali e se u as Suda obelodaniti sramota njihovog slepila, jer su, zaslepljeni tatinom bogatstva, zaobilazili zapovesti Boije, oekujui da e beskrajno prebivati u ovom veku. Zbog toga e biti kao proklete koze i ue stranu odluku Sudije: Idite od mene prokleti, u oganj veni koji je pripremljen avolu i anelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem... (Mt.25,41-42). Njihova usta e se zatvoriti i oni nee nai ta da kau zbog svoje nemilostivosti i siromatva. Dodue, oni e rei: Gospode, kada te videsmo gladna... i ne posluismo ti?(st. 44). No On e im zatvoriti usta govorei: "Ko je uinio dobro jednome od ovih koji veruju u mene, meni je uinio". 17. Ispitajmo sebe, ljubljeni, da li svako od nas ispunjava zapovesti Gospodnje po sili svojoj ili ne. Jer, mi smo svi duni da ih ispunjavamo po sili svojoj - mali po svojoj skromnosti, a veliki po svojoj snazi. Oni koji su stavljali darove u hramovnu riznicu bili su bogati. Pa ipak, Gospod je bio vie obradovan zbog udovice i njene dve lepte, zato to gleda na nau nameru. Nemojmo u srcu svom dati mesta uniniju kako nas zavist ne bi odvojila od Boga, ve ispunjavajmo slubu po svojim skromnim [snagama]. Jer, Gospod je uinio milost sa erkom stareine sinagoge vaskrsnuvi je; pomilovao je krvotoivu koja je sve svoje potroila na lekare pre nego to je poznala Njega; iscelio je slugu kapetanovog zbog njegove vere; pomilovao je Hananejku iscelivi njenu erku; vaskrsao je ljubljenog Lazara; podigao je sina jedinca majci udovici, radi njenih suza; nije prezreo Mariju koja je mazala Njegove noge mirom; nije odgurnuo enu grenicu koja je mazala Njegove noge mirom i suzama; pozvao je Petra i Jovana sa njihove lae, govorei: Hajdete za mnom (Mt.4,19); pozvao je Mateja koji je sedeo na carini; umio je noge uenicima i Judi, ne pravei razliku; na apostole je poslao Duha Uteitelja; i na

Kornilija je poslao Njega sa smelou; podstakao je Ananiju u Damasku Pavla radi, govorei: On mi je sasud izabrani (Dap.9, 15); podstakao je Filipa u Samariji radi evnuha etiopskog. Jer, kod Njega nema licemerja ni prema malom, ni prema velikom, ni prema bogatom, ni prema bednome. On ite (dobru) nameru, i veru u Njega, i ispunjavanje Njegovih zapovesti i ljubav prema svima. Eto ta e biti peat due kada izie iz tela, kao to je i zapovedio Svojim uenicima: Po tome e svi poznati da ste moji uenici ako budete imali ljubav meu sobom (Jn.13,35). 18. Ko e ih to po Njegovim reima poznati, ako ne desne i leve sile? Ugledavi na dui znamenje ljubavi, neprijatelji e se sa strahom povui, a sve svete sile e se obradovati sa njom. Podvizavajmo se, bratijo, da steknemo takav peat, kako nas ne bi uhvatili neprijatelji nai. Gospod je rekao: Ne moe se grad sakriti kad na gori stoji (Mt.5,14). O kojoj gori On ovde govori ako ne o Svojoj svetoj rei? Upotrebimo, ljubljeni, trud svoj sa usrdnou i razumom, da bismo ispunili Njegove rei, koje saoptavaju: Ako me neko ljubi, re moju drae (Jn.14,23). Neka nam takav trud bude kao nepovrediv i ograeni grad, koji nas reju Boijom uva od ruku svih neprijatelja naih, sve dok ne susretnemo Njega. Jer, ukoliko steknemo smelost, razvejae se svi neprijatelji nai, silom svetih rei Njegovih, koje su ona gora od koje se odvalio kamen bez ruku i satro zlatni lik od etiri sastojka - srebra, bakra, gvoa i gline, kao to je rekao apostol: Obucite se u sve oruje Boije, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga. Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,11-12). Ove etiri vlasti su onaj etvorolani lik koji predstavlja neprijatelje. Njihovu vlast je satrla re Boija, kao to je napisano, jer je kamen koji je satro lik postao velika gora i ispunio svu zemlju (Dan.2,34-35). 19. Pribegnimo, bratijo, pod Njegov pokrov da bi nam bio pribeite i da bi nas spasao od te etiri zlobne vlasti, da bismo i mi uli radost sa svima svetima Njegovim kada se saberu pred licem Njegovim sa etiri kraja zemlje, i kada svaki od njih uje sopstveno blaenstvo koje odgovara delima njegovim. Njegovo ime je mono da prebiva sa nama i da nas krepi, da ne popusti naem srcu da se vara usled zaboravnosti neprijateljske, da nas sauva i da (nam da) da po svojoj sili podnesemo sve to nailazi na nas, radi svetog imena Njegovog, kako bismo i mi obreli milost sa svima koji su se udostojili da steknu Njegovo blaenstvo. Njemu prilii slava, ast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA OSMO SLOVO Izreke sadraj 1. Ava Isaija je rekao: "Ponekad sebi liim na konja koji luta bez gospodara i na koga seda svako ko ga susretne. Kada ga pusti jedan, lovi ga drugi i seda na njega". 2. Rekao je opet: "Ja liim na onoga koga su uhvatili neprijatelji, svezali ga i bacili u blatnjav rov. I ako on zavapi Gospodu svome, oni ga presecaju udarcima da bi zautao". 3. Opet je rekao: "Ja liim na pticu koju je mali deko vezao za nogu. Kada deko otpusti (nit), ptica odmah poleti, mislei da se odvezala. Meutim, kada povue nit, deko je opet povlai dole. Takvim vidim i sebe. Evo ta hou da kaem: niko ne treba da se predaje nemaru do poslednjeg izdisaja". 4. Kazao je opet: "Bie podraavalac Isusove prirode ako nekome da neto na zajam, pa mu oprosti. Ako, pak, zatrai, bie podraavalac Adamove prirode. A ukoliko uzme i kamatu, nee biti podraavalac ak ni Adamove prirode". 5. Ukoliko preuti kada te neko optui zbog neke stvari koju si uinio ili koju nisi uinio, postupie po Isusovoj prirodi. Ako bude odgovorio: "ta sam uinio?", [tvoj postupak] nee biti po Njegovoj prirodi. A ako bude protivreio, [uinie delo] koje je protiv Njegove prirode. 6. Slube koje vri sa smirenjem i kao nedostojan ugodne su Bogu. Tvoj trud je, meutim, besplodan ako pri tome u tvoje srce ue pomisao da drugi u isto vreme spava ili je nemaran. 7. Opet je rekao o smirenoumlju: "Ono nema jezika da o bilo kome kae da je nemaran, ili da prezire druge; ono nema oi da vidi nedostatke drugih; nema ui da uje [stvari] koje su nekorisne za duu; ono se ne zanima ni za ta osim za svoje grehe; prema svim ljudima je mirno, i to po zapovesti Boijoj, a ne zbog prijateljstva. Ko ide mimo ovog puta, bie mu uzalud ak ako bude postio i po est dana u nedelji i preduzimao i druge velike napore". 8. Opet je rekao: "ovek je uzalud stekao neku stvar ako je ne nalazi kada mu je potrebna, premda je ba zbog toga nabavio. Takav je i onaj koji govori: "Bojim se Boga", a strah Boiji ne nalazi onda kada je postavljen u okolnosti u kojima mu je potreban: kada je neohodno da pogovori sa nekim i kada osea ili napad gneva i drske neuzdrljivosti, ili poziv da pouava onome to sam nije ostvario, ili pokret ovekougaanja, ili elju da postane poznat meu ljudima, ili projavu ostalih strasti. Poto u to vreme ne nalazi u sebi strah Boiji, svi njegovi napori su uzaludni". 9. Da Gospod na Isus Hristos nije najpre iscelio sve bolesti ovekove, radi koga je i doao na zemlju, moda ne bi ni doao do Krsta. Pre dolaska Gospodnjeg u telu, ovek

je bio i slep, i nem, i raslabljen, i gluv, i prokaen, i hrom, i umrtvljen svim protivprirodnostima. Kada je uinio milost i doao kod nas, On je vaskrsao mrtvog, uinio da hromi hoda, da slepi vidi, da nemi govori, da gluvi uje. On je podigao novog oveka, slobodnog od svake nemoi. I tada je ve uziao na Krst. Sa Njim su razapeli i dva razbojnika, od kojih ga je onaj sa desne strane proslavljao i molio govorei: Seti me se, Gospode, kad doe u Carstvo svoje (Lk.23,42), dok ga je onaj sa leve strane prekorevao. Evo ta to znai. Pre nego to se podigne iz nerada, um je jedno sa neprijateljskim silama. Kada ga, pak, Gospod na Isus Hristos podigne iz nemara i da mu da progleda i sve jasno prepozna, neprijateljska sila poinje da ga prekoreva tekim reima u oekivanju da se e raslabiti, odstupiti od napora i vratiti se ranijem nemaru. Takvo je znaenje dvojice razbojnika, koje je Gospod na Isus Hristos razdvojio i od kojih je jedan prekorevao [Gospoda], u oekivanju da ga moda odvoji od Njegove nade, a drugi nije prestajao da ga moli sve dok nije uo: Zaista ti kaem, danas e biti sa mnom u raju (Lk.23,43). On je postao otima raja i sada kua od drveta ivota. 10. O Svetom Prieu je rekao: "Njega nazivaju sjedinjenjem sa Bogom. Meutim, mi smo daleko od Boga ako nas savlauju strasti gneva, zavisti, ovekougaanja, tatine ili mrnje. Gde je onda nae sjedinjenje sa Bogom?" 11. "Ako se posle vaih slubi u srcu vaem podie neka od (pomenutih strasti), itav va trud je uzaludan: Bog ga nije primio". 12. Neko od staraca mu je rekao: "Zbog ega oni ne kucaju, oe?" Starac je rekao: "Posejana zemlja daje plod kada na nju padne kia. A ako nije posejana, kako e dati ploda? Protivprirodnosti (tj. strasti) se vie ne kreu u onome ko se potrudi da ih izbaci iz svog srca. Bog hoe da mu ovek u svemu bude podoban. On je doao na zemlju i postradao da bi izmenio nau okamenjenu prirodu, da bi odsekao nae elje, i lano znanje koje je ovladalo naom duom. Beslovesne ivotinje su sauvale svoju prirodu, a ovek je svoju izmenio. Sada, pak, svaki ovek treba da se potinjava svome blinjemu Boga radi, kao to se ivotinje potinjavaju oveku: zbog toga je Gospod i doao. Pogledaj koliko te ivotinja prevazilazi, iako se oslanja na svoje navodno znanje. Zbog toga, ako hou da doem u svoje prirodno stanje, ja, kao i ivotinja, ne treba da imam ni svoje volje, ni znanja. Tako sam duan da inim ne samo u odnosu prema onome koji je sa mnom, ve i prema onome koji ide protiv mene: takva je volja Boija". "Onaj ko hoe da stupi u kelijno spokojstvo i da ne bude plen neprijatelja, treba da se odstrani od ljudi u svemu: niti koga da porie, niti da hvali, niti da opravdava, niti da ublaava, niti da istie tuu ispravnost, niti da drugoga alosti, niti da gleda tue nedostatke, niti da u srcu svom ostavlja neprijateljsku aoku, tj. pomisao protiv drugoga, niti da gubi svoje znanje zbog onoga koji ne razume, niti svoju volju zbog nerazumnoga. Tada e poznati samog sebe i shvatiti ta je tetno za tebe. Onaj koji se nada u svoju pravednost i koji se dri svoje volje, ne moe da izbegne neprijateljske (zamke), niti da nae pokoj, niti da vidi ta mu nedostaje. Kad izae iz tela teko da e nai milost. Svrha svega jeste - biti pored Boga svim srcem i svom silom; imati milosre prema svima; plakati i moliti Boga za pomo i milost". 13. Opet je rekao o pouavanju blinjega zapovestima Boijim: "Kako ja mogu znati da li me je Bog prihvatio, i na [osnovu toga] rei drugome: "Uini to ili to", kada se i sam nalazim u pokajanju zbog grehova svojih? Jer, u pokajanju se nalazi ovek koji je bilo kad sagreio. I ti ne moe da ima vrsto uverenje (o svom udelu) sve dok ne pozna da su ti gresi oproteni. Znak toga, pak, jeste nepokretnost u srcu tvom svega onoga u

emu si nekada greio. Oigledno je da je prema tebi uinjena milost ako ti uopte ne prepoznaje o emu se radi kad ti neko govori o tome. A ako to jo ivi u tebi, plai i davi ga u sebi. Jer, strah je i trepet i smrtna muka da si nemaran o tome sve dok ne predstane prestolu Boijem. Ako si, predavi duu svoju na smrt, nekome ko te je zamolio da ga poui rekao kako da se oslobodi (od strasti), te on opet doe kod tebe govorei da uopte nije uspeo u onome o emu si mu govorio, oigledno je da on to nije ispunio na delu. Zbog toga se odvoji od njega jer ti umrtvljuje duu. Veliko je (delo) ako ovek ostavi svoju pravdu, iako misli da je ona po Bogu, i ako dri re onoga koji ga ui po Bogu? Eto, i ovek Boiji, ava Nisteroj, koji je video slavu Boiju, uopte nita ne nareivae sinovima svoje sestre koji su iveli sa njim, ve im ostavljae njihovu volju, ne brinui da li su dobri ili ravi. I o Kainu i Avelju su govrili: "Ko ih je nauio da rade ovako ili onako, kad nije jo bilo ni Zakona, ni Pisma?" (Naravno - Bog). Jer, ovek se uzalud trudi ako ga Bog ne naui". 14. Rekao je opet: "Nemoj sluati kad neko pone da ti govori nekorisne stvari, da ne bi pogubio duu tvoju. Nemoj se stideti njegovog lica i nemoj, bojei se da ga ne oalosti, trpeti da ti se to govori. Nemoj misliti: "Ja srcem to ne primam". Ne, nemoj tako govoriti. Ti nisi bolji od prvosazdanoga koga je Bog stvorio Svojom rukom, i kome je bila tetna zla beseda. Bei i ne sluaj. Pazi, meutim, da beei telom ne poeli da sazna o emu se radi. Jer, ak i da si uo samo neku sitnicu, demoni nee ostaviti ono to je reeno i to si uo, nego e (time) ubiti duu tvoju. Beei, bei do kraja". 15. Opet je rekao: "Iz onoga to vidim [jasno je] da koristoljublje, astoljublje i [telesni] pokoj, oveka napadaju do smrti". 16. Opet je rekao: "Uiti blinjega znai ispasti (iz svog poretka). eleti podii (blinjega) u dobro stanje predstavlja veliko rastrojstvo due. Stoga, svaku put kad ui blinjega svog: "Uini ovo ili ono", pomiljaj o sebi i shvati da si uzeo malj i da rui svoj dom, elei da podigne tui". 17. Opet je rekao: "Teko dui koja je sagreila posle svetog krtenja! Takav ovek ne moe biti bezbrian u svom pokajanju, bilo da je pao telom, ili da je ukrao, ili da se spotakao u neki od drugih grehova, ili da je okom pogledao strasno, ili da je neto pojeo tajno, okreui se kako ga neko ne bi video, ili da je radoznalo eleo da sazna ta se nalazi u monakoj odei koju je neko odloio. Jer, onaj koji tako postupa, vrea Isusa". 18. Tada ga je neko zapitao: "Zar je to tako vana stvar, oe?" On je rekao: "Kao to je neprijatelj prevario onoga koji je prokopao zid i uzeo novac, tako je prevario i ovoga. Jer, ko je pobedio jednoga, pobedio je i drugoga. Koga pobeuju u malim stvarima, pobedie ga i u velikim". 19. ovek koji je pao u greh ne moe biti ravnoduan, ak ako je [prethodno] inio i velika uda i isceljenja, ako je posedovao sve znanje i mrtve vaskrsavao, budui da se i on nalazi u pokajanju. Takoe, ako ugleda nekog ko grei ili prebiva u nemaru i ponizi ga, sve njegovo pokajanje je uzalud, pa makar nosio i velike (pokajne) napore. Jer, osudivi ga, on je odbacio ud Hristov, ne ostavivi sud Sudiji Bogu. 20. Opet je rekao: "Svi mi kao da se nalazimo u bolnici. Jedan je bolestan od oiju, drugog boli ruka, trei ima povredu ili neku drugu nemo. Deava se da neke rane zarastu, ali se opet pozleuju ako se pojede neto tetno. Isto se deava i sa onima koji se kaju: onaj koji osuuje ili poniava drugoga, razara svoje pokajanje. Kada jedan od bolesnika koji lee u bolnici pone da kuka, drugi mu nee rei: "3ato kuka?". Ne misli li svako od njih samo na svoju bolest? Isto tako, kad bi bol mojih grehova bio pred

mojim oima, ja ne bih gledao na drugog grenika. Svako se od onih koji lee u bolnici kod lekara uva da ne pojede neto to moe da povredi njegovu ranu". 21. "Teko dui koja hoe da izbegne svaki greh! Podnee mnoge nevolje od onih koji joj zavide i koji joj se protive. Zbog toga joj je potrebno veliko trpljenje i blagodarnost za sve. Kada je narod (Izrailjski) bio u Egiptu, svi su jeli i pili do sita, iako su sluili faraonu kao robovi. Meutim, kada im je Gospod poslao pomo, tj. Mojsija, da bi se oslobodili od faraona, odmah su podvrgnuti tekim naporima i osetnim zlopaenjima. I pored svih rana koje je Bog naveo na faraona, Mojsije se jo nije sa punom uverenou usuivao da govori o njihovom izbavljenju od muka. Tek kad je dolo vreme i kad je Bog rekao: Jo jednu ranu u navesti na faraona i ti mu kai: "0tpusti narod, inae u poraziti tvog prvenca", Mojsije je najzad stekao smelost. I ree mu Bog: Govori tajno u ui ljudima i neka svaki ovek ite od suseda i svaka ena od susetke srebrne i zlatne sasude i odeu. I poloite ih na vratove eda vaih i ogulite Egipane (Izl.11,2). Neke od ovih stvari su kasnije upotrebljene za pravljenje skinije". Srebrni i zlatni sasudi i odea su ula koja slue neprijatelju. 22. (Posle toga, ava) je rekao: "Srebrni i zlatni sasudi i odea su ula koja slue neprijatelju. Reeno oznaava da pokrov pokoja Boijeg nee sii na oveka sve dok ih ne odvoji od neprijatelja i dok ne ponu da prinose plod Bogu. Ni oblak nije osenio skiniju sve dok joj je neto nedostajalo. Tek kad je u potpunosti bila zavrena, oblak ju je osenio. Isto je bilo i sa hramom koji je kasnije sagraen: oblak ga nije osenio sve dok nije bio sasvim zavren, dok u njega nisu bili uneseni krv i salo svepaljenica i dok Bog nije osetio njihov miris. Tada je oblak osenio taj dom. Ni oblak nije osenio skiniju sve dok joj je neto nedostajalo. Pokrov Boiji nee doi na oveka sve dok on ne zavoli Boga svom silom svojom, i svim umom svojim, i dok se ne prilepi uz Njega svim srcem svojim". 23. Opet je rekao: "Na um koji hoe da uzie na krst pre nego to ula odustanu od svoje nemoi (tj. od sluenja strastima), dolazi gnev Boiji, budui da zapoinje delo koje je iznad njegove mere i budui da nije iscelio svoja ula. 24. Ti se nalazi ispod Adamove prirode ako smrad (strasti) deluje u tebi i ako ima saoseanja za njega, ili ako sarauje sa onim to ga raa, te ne boluje srcem i ne alosti se zbog toga. 25. Ako je tvoje srce pobedilo greh i ako se odvojilo od onoga to ga raa; ako si adsku muku stavio pred sebe; ako svagda eli da ima pred sobom svog Pomonika, ako ga nikad ne alosti i ako, plaui pred Njim, govori: "Delo Tvoje milosti je da me spase, Gospode. Sam sam i bez Tvoje pomoi sam nemoan da pobegnem iz ruku neprijatelja"; ako pazi na svoje srce i ako [pazi] da ne oalosti onoga koji te pouava po Bogu - Isus e te sauvati od svakog zla, kao to [prilii] Njegovoj prirodi.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DEVETO SLOVO Zapovesti onima koji se odriu od sveta sadraj 1. Ako si se odrekao od sveta i predao Bogu na pokajanje, nemoj doputati pomisli da te smuuje tugom u vezi sa tvojim ranijim gresima, tj. kao da nee dobiti oprotaj zbog njih, ali, isto tako, nemoj biti ni nemaran za zapovesti Gospodnje, jer ti inae On nee oprostiti ni ranije grehe tvoje. 2. Evo ta da uva do smrti i da nikako ne prenebregava: Ne jedi zajedno sa enom; sa mladiima se ne drui; dok si mlad ne lei ni sa kim na jednu rogou, izuzev sa bratom svojim ili sa avom, pa i tada sa strahom, a ne sa bezbrinou. Nemoj biti nepaljiv sa svojim oima ak i kada oblai svoje odelo. 3. Ako je potreba, vino uzimaj do tri ae? Ovu zapovest ne naruavaj radi prijateljstva. 4. Nemoj iveti na mestu gde si greio pred Bogom, i nemoj biti nemaran prema svojim slubama, da ne bi pao u ruke svog neprijatelja. 5. Podstii se na itanje Psalama. To e te sauvati od obuzetosti vonjem (strasti). Zavoli svako zlopaenje telom, pa e se smiriti tvoje strasti. 6. Potrudi se da se ne vrednuje ni u jednom svom delu, pa e stei slobodu da plae za grehe svoje. 7. Sauvaj se od lai, inae e od tebe otii strah Boiji. 8. Nemoj pred svima otkrivati svoje pomisli, da ne bi spotakao blinjega svoga. Otkrivaj pomisli ocima svojim kako bi te pokrila blagodat Boija. 9. Prinuavaj se na svoje rukodelje i strah Boiji e iveti sa tobom. 10. Ugledavi spotaknue brata svoga koje nije na smrt (1Jn.5,16), nemoj ga poniavati da ne bi upao u ruke neprijatelja svojih. 11. uvaj se da te ne zapleni ono ime si ranije greio, da se u tebi ne bi obnovili (gresi tvoji). 12. Zavoli smirenje i ono e te pokriti od grehova tvojih. 13. Nemoj voleti prepirke, da se u tebe ne bi uselilo lukavstvo. 14. Predaj svoje srce na posluanje ocima i blagodat Boija e obitavati u tebi. 15. Nemoj biti mudar sam za sebe, da ne bi pao u ruke neprijatelja svojih. 16. Priui jezik svoj da govori: "Oprosti", i smirenje e sii na tebe. 17. Sedei u svojoj keliji imaj svagdanje staranje o tri stvari: o rukodelju, o pouavanju (tj. o itanju i razmiljanju) i o molitvi. 18. Svakodnevno pomiljaj: "Samo u dananji dan provesti u ovom svetu", i nee sagreiti pred Bogom. 19. Nemoj ugaati stomaku, da se u tebi ne bi obnovili stari gresi. 20. Nemoj biti maloduan u trudu, da se u tebe ne bi uselilo dejstvo neprijatelja.

21. Prinuavaj sebe na pouavanje, i pokoj Boiji e ti brzo doi. Jer, kao to je razvaljeni dom van grada stanite smrada, tako je i dua lenjivog poetnika stanite svake neasne strasti. 22. Prinuavaj se na mnoge molitve sa suzama. Moe biti da e te Gospod pomilovati i sa tebe skinuti starog grenog oveka. 23. Srodi se sa sledeim (delima): sa trudom, siromatvom, stranstvovanjem, zlopaenjem tela i utanjem. Od njih se raa smirenje, a smirenje donosi oprotaj svih grehova. 24. Silan je na Blagi Vladika Bog da nam daruje silu da poznamo (neophodno) i da uinimo (potrebno), kako bismo obreli milost sa svetima koji su sauvali Njegove zapovesti. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DESETO SLOVO Druga re (onima koji se odriu od sveta) sadraj 1. Bog je svetom apostolu Petru pokazao da ni jednog oveka ne treba da smatra skvernim ili neistim (Dap.10,15). oveku kome se osvetilo srce svaki ovek postaje svet. A onome ije je srce u strastima, niko nije svet, ve za njega svaki ovek ima one strasti koje se nalaze u njegovom srcu. ak i kad uje da je neko dobar ovek, on se odmah gnevi u srcu svome. uvajte se od poniavanja drugih ne samo ustima, nego i u srcu svom. 2. ovek se u srcu svome smatra prijateljem Boijim sve dok je nemaran prema sebi. A kada se oslobodi od strasti, on se stidi da podigne oi svoje na nebo pred Bogom, videi da je vrlo daleko od Boga. 3. Neki ovek imaae dvojicu slugu i posla ih na polje svoje da anju penicu, naredivi im da svaki od njih naenje sedam stogova na dan. Jedan od njih je svu svoju silu upotrebio da bi ispunio naredbu svog gospodara, ali ipak nije uspeo u potpunosti poto je to delo prevazilazilo njegove snage. Drugi se, pak, uvidevi nemogunost uspeha, predao oajanju i u uniniju rekao sebi: "Ko moe zavriti toliko delo za jedan dan?" Prezrevi (naredbu gospodara), on se nije postarao o poslu, ve je legao da spava. as je zevao, as je spavao, as se prevrtao sa strane na stranu, kao to se kreu vrata na svojim arkama, i tako je itav dan proveo u neradu. Kada je nastupilo vee, oni su otili svome gospodaru. Razmatrajui (postupak) obojice, gospodar je priznao delo marljivoga sluge, premda i nije uspeo da u potpunosti ispuni naredbu, dok je lenjivoga isterao iz svoga doma. Tako ni mi ne treba da padamo duhom ni na kakvom poslu i ni pri kakvoj nevolji, ve da upotrebimo svu svoju silu, trudei se iz sve due. I verujem da e nas Bog primiti kao i svete Svoje. 4. Svaki ovek treba da tvori mnoge molitve pred Bogom sa velikim smirenjem srca i tela, da izbegava da smatra da je bilo ta dobro uinio, da ni u jednom svom delu ne veruje pohvalama, da se ne vrea zbog prekora, da se sea grehova svojih, da svoje

srce odri mirnim pred svojim neprijateljima, da ne dozvoli da mu gorka re izae iz usta i da ih ne prekori, ak ni pred prijateljima svojim. 5. Najzad, monah treba da zakljua sva vrata svoje due i da uva svoja ula kako dua ne bi pala preko njih. On treba da se uva od onih koji mu prinose svetske rei. Blaen je onaj kome su dovoljni njegovi gresi (tj. koji se ne raspituje o tuim, ve plae zbog svojih). DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA JEDANAESTO SLOVO O zrnu goruinom sadraj (Postoji) tajna (u prii) o zrnu goruinom, kao to su rekli oci, da bismo se mi podstakli da istrajemo njeno znaenje, sudei po onome to je napisano: Carstvo nebesko je kao zrno goruino koje uzme ovek i poseje na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, vee je od svega povra, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim (Mt.13,31-32). Takvo je zrno goruino, takva su njegova dobra svojstva! (Gospod) eli da mu ovek podraava u svemu. Rekavi da je najmanje od sviju semena, On nam nagovetava smirenje, kako bismo se i mi stavljali nie od svih ljudi; (govorei) o tome da je izraslo, On napominje o krotosti i dugotrpljenju; njegova plamena boja nas podstie na istotu i da nemamo nikakvu telesnu neistotu; njegova gorina nam savetuje mrnju prema strastima, jer oni koji ele svet oseaju gorinu; njegov prijatan ukus se ne otkriva ukoliko se ono ne isitni, to nas upuuje na zlopaenje; kad se sitni ono tipa oi, to ukazuje na napor delanja; njega takoe upotrebljavaju za premazivanje mrtvih udova, kako ne bi trulili. Shvatimo njegovo znaenje i sledimo njegova svojstva, a svoje povreene udove namaimo kako ne bi istruleli i napatili crve. Ooveiti i izobraziti u sebi Gospoda Isusa - znai da se po svojoj sili pobrinemo da po njemu nastrojimo sebe za Njega. Mi treba da ispitujemo da li smo od tog zrna ili ne, da li smo od njegova sastava i od njegovog smirenog srca, da li smo isitnjeni (u prah) kao ono, da li imamo gorinu njegovu i ukus njegov. Delo milosti Boije jeste da nas ispuni snagom za tako neto, po volji Njegovoj. Njemu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu slava u vekove. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVANAESTO SLOVO O vinu sadraj 1. Tajna vina. (Ono je obraz) ljudske prirode (ili oveka) koi eli da sretne Boga. On svoje telo uva istim kako bi Bog njegovo (delo) primio sa radou. 2. Sud (za vino) se premazuje smolom na odreeni nain. To je izobraenje neporonosti tela koje je u svakom svom udu zdravo (i isto) od sramnih strasti. Jer, nije mogue da slui Bogu onaj ko slui bilo kojoj (telesnoj) slasti. 3. Kao to nije mogue uliti vino u sasud koji nije premazan smolom ili koji ima bilo kakvu pukotinu, tako ni mi ne moemo ugoditi Bogu ako u sebi imamo mrnju ili neprijateljstvo. Ispitajmo sebe (da bismo videli ima li ih u nama), budui da one ometaju delo pokajanja. 4. Vino na poetku svog nastanka previre. To je slika poetnika koji se smuuju, sve dok ne omuaju i ne uozbilje se. 5. Vino nee postati (dobro) ukoliko se u njega ne stavi sadra, kao, uostalom, i kvasac pod meru. Tako ni poetnik ne moe da napreduje ako (ostaje) pri svojoj volji, ako od svojih otaca po Bogu ne primi kvasac, i ako mu ne ukau put, tj. ako mu Bog ne daruje da sam vidi taj put. 6. (Vino) ostavljaju u prostoriji (gde ga i prave) sve dok ne odstoji. Tako i bez bezmolvija, zlopaenja i svakog truda po Bogu, poetnik ne moe da doe do (nepokolebivog) stanja. 7. Vino u kome ostane zrnevlje i peteljke postaje kiselo. Tako i poetnici gube prvobitnu narav koju su dobili od svojih otaca po Bogu ukoliko se kreu meu svojim srodnicima po telu, ili meu ljudima koji se ne dre istih napora i podviga kao i oni. 8. Na vino stavljaju zemlju da ne bi izvetrilo i da ne bi propalo. Tako e i sav trud poetnika biti uzaludan ako ne steknu smirenje. 9. Vino koje se esto proba vetri i gubi svoj ukus. Isto se deava i sa ovekom koji iznosi na videlo delo svoje: tatina ponitava itav njegov trud. 10. U sasud vina koji se ostavi otvoren ulaze mrski komarci i kvare ga. Tako priljivost, ale i praznoslovlje (kvare dobro nastrojenje poetnika). 11. Vino koje ostave na vetru gubi svoju boju i ukus. Tako i gordost unitava svaki plod ovekov. 12. Vino se smeta u podrum i vrsto zatvara. Tako (slugu Boijeg sakriva) bezmolvije i nipodatavanje sebe. Bez bezmolvija i ovog samoporicanja, ovek ne moe da sauva svoj trud.

13. Tako se postupa sa vinom sve dok ne postane ugodno svom sainitelju, i dok se on ne poraduje zbog svog ploda. Tako sve treba da ini i ovek dok njegovo delo ne postane ugodno Bogu. 14. Kao to se ne moe verovati na re o kakvoi vina sve dok se ne otvori i ne proba, tako ovek ne moe imati smelosti u srcu svome i zaobii strah za sebe sve dok ne stane pred Boga i dok Bog ne prizna dela njegova kao savrena. 15. Kao to e vino iscuriti iz suda koji je napukao ako je domain nemaran i ne zna za isticanje, tako e i neko malo i neznatno (neprilino) delo pogubiti plod oveka koji je nemaran. 16. Upotrebimo svu svoju snagu, bratijo, da bismo se sauvali od svega to je tetno, i milost Gospodnja i blagodat e nam pruiti smelost da u onaj dan kaemo: "Po nemoi svojoj mi smo upotrebili trud da sauvamo ono to nam je napominjala savest naa, ali je Tvoja sila, i milost, i pomo, i pokrov, i oprotaj i trpljenje. Jer, ko sam ja? Do sada sam bio u rukama zlih, od kojih si me Ti spasao. Nemam nita da Ti dam. Grean sam i nedostajan Tvojih darova. No, Ti si me sauvao od ruke neprijatelja mojih. Ti si Gospod moj i Bog moj. I Tvoja je slava, i milost, i pokrov, i pomo, i sila u vekove vekova. Amin". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA TRINAESTO SLOVO O onima koji se podvizavaju i koji su svoj podvig (dobro) svrili sadraj 1. Evo znamenja koja je uinio Gospod Isus pre nego to se popeo na Krst. Idite, govori, i kaite Jovanu to videste i uste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se iste, gluhi uju, mrtvi ustaju, siromanima se propoveda jevanelje. I blaen je onaj koji se ne sablazni o mene (Lk.7,22-23). 2. Prema tome, mnogo je uda koje je uinio Gospod Isus. (Mi, meutim, treba da znamo da svako od njih, osim bukvalnog, ima i prenosni smisao). Da slepi progledaju znai sledee: slep je onaj ko polae nadu na ovaj svet; ukoliko, pak, nju napusti i pogled uperi u nadu koju oekujemo, on e progledati. Isto tako, da hromi hode znai sledee: hrom je onaj ko ezne za Bogom, ali voli telesna mudrovanja srca; ako ih, pak, ostavi i zavoli Boga iz sveg srca, on e poeti da hodi pravo. I opet, da gluhi uju znai sledee: gluv je onaj ko je rasejan i zaboravan (za dela spasenja); ako se, meutim, oslobodi toga, on e da prouje. Najzad, da se gubavi iste znai sledee: u Mojsijevom Zakonu je napisano da neisti, tj. onaj ko pokazuje neprijateljstvo, ili mrnju, ili zavist, ili osuivanje prema blinjemu, ne moe da ue u dom Gospodnji; ukoliko, pak, to ostavi, on e postati ist. 3. Prema tome, kada progleda slepi, kada pone da hodi hromi, da uje gluvi, kad se oisti prokaeni, ovek koji je dotle bio mrtav za vreme nemara svoga, ustaje i obnavlja se. Zatim, on svojim ulima, koja su bila oskudna svetim vrlinama, [poinje] da blagovesti svoje prozrenje, svoje hodanje i sluanje, te svoje oienje. Takvo opravdanje ti treba da ponudi onome koji te je krstio.

4. Evo ta je krtenje: zlopaenje sa smirenjem i bezmolvijem. Jer, o Jovanu je napisano da je imao odeu od kamilje dlake i koni pojas koji je opasivao njegova bedra dok je bio u pustinji (Mt.3,4). To je znak zlopaenja. Ono prvo isti oveka. Ko se potrudi, stei e ga. Onome, pak, ko ga stekne, otvara se put ka krstu (krst je znamenje budue besmrtnosti), poto je prethodno zatvorio usta farisejima i sadukejima (sadukeji predstavljaju obraz neverja, a fariseji - lukavstva, licemerja i tatine), kao to je napisano: Niti smede ko od toga dana da ga zapita vie (Mt.22,46). 5. Najzad je poslao Gospod Petra i Jovana da pripreme Pashu. To izobraava pripremanje uma za besmrtnost. Uvidevi da nije niim savladan, on sva ula sabira u jedno i ini ih jednim telom kroz hranu od Gospodnjeg Priea. 6. I opet, Isusova molitva: Ako je mogue, neka me mimoie aa ova u ovaj as (Mt.26,39), odnosi se na nas. Jer, um koji ushte da se popne na krst ima potrebu za mnogim molitvama i suzama, za svecelim predavanjem Bogu. On [tada treba da] ite pomo od Njegove blagosti kako bi ga krepila i uvala, sve dok ga ne podigne svetim i neoskudnim obnovljenjem. Jer, velika opasnost [okruuje oveka] za vreme krsta. Molei se, on ima potrebu da sa njime budu Petar, Jovan i Jakov, tj. zdrava vera, srce hrabro od nade i ljubav prema Bogu. 7. Evo i znaenja onoga to je bilo sa samim Vladikom, ljubljenim Gospodom Bogom naim, Isusom, koji je za nas bio obrazac u svemu, kao to je rekao apostol: Da poznam Njega i silu vaskrsenja njegova i udeo u njegovim stradanjima, saobraavajui se smrti njegovoj, da bih kako dostigao u vaskrsenje mrtvih (Fil.Z, 10-11). u koju je okusio radi nas upuuje nas da iz sebe istrebimo svaku zlu pohotu, da joj ne damo da izlazi iz naeg tela i da se na delu vri; ocat koji je okusio radi nas, podstie nas da suzbijamo svaku samovolju i svaku sujetnu uznemirenost; udaranje koje je pretrpeo radi nas - podstie nas da u sebi gasimo svako ovekougaanje i svaku elju za slavom ovoga sveta; trnov venac koji su spleli i poloili na Njegovu glavu - podstie nas da podnosimo uvrede i to svakog asa, i da bez smuenja trpimo svake pogrde; trska kojom su ga bili po glavi - podstie nas da uvek na svojoj glavi nosimo lem smirenoumlja i da gasimo svaku neprijateljevu gordost; predaja Gospoda Isusa na ibanje pre raspea - podstie nas da ni u ta ne raunamo ljudske prekore i sramoenja; razdeljivanje Njegove haljine sa bacanjem kocke, pri emu je On ostao miran - podstie nas da preziremo sve svetsko pre nego to uziemo na krst, po rei apostola: Jer ste... s radou podnosili otimanje imovine vae, znajui da vi imate bolje i neprolazno imanje na nebesima (Jev.10,34). 8. Sve ovo ovek treba da uradi da bi mogao da se popne na krst. Ukoliko ti kao ovek, po svojoj sili, ne bude uinio ono to je On uinio, nee moi da se popne na krst. To to je bio esti as dana kad su ga surovi srcem raspeli radi naeg spasenja znai da smo i mi duni da se svom silom naoruamo protiv uninija i malodunosti sve dok u nama ne umre greh, po napisanome da je On na Krstu potro neprijateljstvo. To da je bio deveti as kada je Isus uzviknuo velikim glasom: Ili, Ili, lima savahtani (Mt.27,46), znai da i mi, nakon trpeljivog preduzimanja napornih podviga protiv strasti sve dok se ne ugase, treba najzad da prihvatimo smelost da sa smirenoumljem vapijemo Bogu. To to je On posle pomraenja sunca predao duh Svoj - znai da e u tebi umreti greh ako ti se um oslobodi od svake nade na ovaj vidljivi svet. To to se crkvena zavesa rascepila na dvoje od vrha do dna - znai da e nestati pregrada izmeu Boga i uma koji se oslobodio (strasti). To to se kamenje raspalo i to su se otvorili grobovi - znai da e se

svaka teina i zaslepljenost i sve to se protivi dui unititi kada se u nama desi smrt (greha), i da e umrla ula, koja su prinosila plod smrti, ustati nepobediva i poeti da zaceljuju. To to je On bio zavijen u novo platno sa mirisima - znai da posle smrti (greha) svetost biva povijena i da je netrulenost uspokojava. To to su ga poloili u novi grob, u kojem niko nije bio pogreben i to su poloili veliki kamen na njegovom ulazu - znai da se um nalazi u drugom novom veku, da misli o novome, da obraa panju na ono u emu nema niega trulenog i da o misli neprolaznom kada se oslobodi od svega i kada se uspokoji. I ostalo - Gde je trup onamo e se i orlovi sabrati (Lk.17,37), to je vaskrsao u slavi Oca Svoga, to se vazneo na nebesa i seo sa desne strane Velianstva na visinama (Jev.1,3) takoe je primer za nas, po rei apostola: Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, traite ono to je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome to je gore, a ne to je na zemlji. Jer umreste... (Kol.3,1-3). 9. Ime Njegovo je asno i ini milost. Ono je svetima obrazac u svemu i mono je da podri nau nemo, te da nam, zbog nae okajanosti, oprosti grehe nae, kako bismo i mi obreli milost sa svima dostojnima. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA ETRNAESTO SLOVO Dela plaa sadraj 1. Teko meni, teko meni to se jo nisam oslobodio od ada! Oni koji me vuku u njega u meni jo prinose plod i sva njegova dela se kreu u srcu mome. Oni koji me pogruavaju u oganj jo dejstvuju u telu mome, elei da mu prinesu plod. Ja jo nisam poznao gde u otii odavde. Jo mi nije pripravljen prav put. Jo se nisam oslobodio od dejstava (tamnih sila) u vazduhu, koje e mi pregraditi put zbog zlih dela njihovih u meni. Ja jo nisam ugledao Izbavitelja koji je doao da me spase od njih, zato to njihova zloba u meni jo donosi plodove. Jo nisam ugledao smelo zastupnitvo izmeu mene i Sudije. Jo mi nije dano svedoanstvo da nisam dunik smrti. Ja se jo nisam odvojio od zlotvora. 2. Zloinac koji je zatvoren u tamnici se ne raduje; ne moe da ini svoju volju onaj ko je svezan gvoem; ne pouava druge onaj ko je svezan u klade; ne sea se odmora onaj ko je na napornom trudu; ne jede sa slau onaj kome je svezan vrat, niti smilja o novom zlu zato to se nagreio na sve mogue naine, ve sa srcem koje se razdire oplakuje svoja zla dela, i o mukama, koje mu se pripremaju, govori: "Da, ja sam ih dostojan". 3. Onaj ko uvek pomilja na svoj kraj i koji vidi muke (kojih je dostojan) zbog grehova svojih, nema potrebe da se mnogo napree da nikoga ne osudi u srcu svom. Bojazan od muka (koje ga oekuju) izjeda njegovo srce. Gorina je svagdanji predmet njegovog skrivenog razmiljanja. On ne hrabri druge da se ne predaju uniniju; briga o hrani ne ulazi u krug njegovih staranja. On priznaje milost onih koji mu je ukazuju, ali zbog toga to se nagreio na sve mogue naine, ne osea njen ukus. On ne odgovara gnevno onima koji ga vreaju i trpeljivo snosi velike napore, govorei: "Dostojan sam ih". Smeh

zuba (Sir.19,27) je odstupio od njega. On mae glavom svojom sa stenjanjem, seajui se prestola sudnice pred koji ima da stane. Na tue rei ne govori: "Dobro", ili: "Loe", bez obzira da li su dobre ili loe, jer ih njegov sluh ne prima. Njegove vee izlivaju potok suza zbog bola koji ga je snaao. Ako vodi poreklo od blagorodnih roditelja, jo vie se alosti, privodei na um stid pred onima koji e ga videti osuenog na suenju. Drei na umu sud koji mu se sprema, on ne obraa panju na to da li su ljudi dobri ili ravi. On ak ne obraa panju ni na druge koji su zajedno sa njim svezani, niti sa njima razmatra ta im valja raditi. Jer, svako koga vuku na smrt nosi svoje breme. Njegovo lice je mrano. Ni jedan ovek se ne zauzima da govori u njegovu zatitu zbog straha od muka. On sam ispoveda ta je uinio i [smatra] da je opravdano odgovoran sudu zbog onoga to je sagreio. 4. Dokle u biti pijan i bez vina? Dokle u biti nemaran, iako pred sobom imam takve stvari? estokost mog srca je osuila moje oi, a opijenost od sujetne mnogobriljivosti je isuila moju glavu, dok je zanos mog srca na mene naveo zaboravnost do pomraenja. Telesna nevolja me je svezala i pogubnost (tj. oajanje) me nagovara da ostavim put (ivota). Ja nisam stekao prijatelja koji bi pogovorio za mene, i nemam dar koji bih mogao da poaljem graanima. Vest o mojim ravim delima ne dozvoljava im da me priznaju. Ako ih zamolim, nee obratiti panju na mene, jer vide da jo nisam odustao od svojih (naravstvenih) bolesti i da ih ne molim sa irokim srcem (2.Kor.6,11). 5. aoka mojih grehova jo nije prestala da neprestano ranjava moje srce. Breme mojih grehova jo nije otealo nada mnom. Jo nisam poznao silu ognja kako bi trebalo. Inae bih se svakako podvizavao da ne upadnem u njega. Moje ui uju glas da mi predstoji ad, budui da jo istinski nisam oistio srce svoje. Rane na mom telu su postale opasne, ali se jo nisu dovoljno usmrdele da bih potraio leka. Ja sakrivam od ljudi rane od strela, i ne mogu da podnesem da ih se dotie lekar. On e mi predloiti da na njih stavim obloge, ali ja nisam [dovoljno] jak srcem da bih izdrao njihovu jedkost. Lekar je dobar i ne trai da mu platim, ali sam ja lenj da odem do njega. On sam dolazi kod mene da me lei i zatie me kako jedem ono to povreuje rane. On me savetuje da od sada prestanem (sa time), ali mene primamljuje slast ukusa. Kada pojedem, kajem se, premda moje kajanje nije istinsko. (Lekar) mi alje svoje jelo, govorei: "Jedi, da bi ozdravio", ali mi zla navika ne dozvoljava da ga primim. Na kraju svega, ja ne znam ta da radim. 6. Zaplaite sa mnom, bratijo, koji me poznajete, da bih dobio pomo koja bi ovladala mnome, kako bih i ja postao dostojan da budem Njegov uenik, jer je Njegova mo u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA PETNAESTO SLOVO O odricanju od sveta sadraj 1. Ljubljeni, postarajmo se o sebi, jer je ostalo malo vremena (1.Kor.7,29). Ne moe se starati o dui onaj ko se stara o telu. Kao to je nemogue jednim okom gledati na nebo, a drugim na zemlju, tako je nemogue da se um stara i o Boijem i o svetskom. Sramno je da se brine o onome to ti nee biti od pomoi kada izae iz tela. 2. Imaj na umu da te Bog gleda pri svim delima koja obavlja. Imaj na umu da Bog vidi svaku pomisao tvoju. 3. Stidi se da pomilja tajno na ono ega se stidi da ini pred ljudima. Kao to se drvo poznaje po plodu, tako um, po svom sagledavanju, poznaje pomisli svoje, i slovesna dua po svom sagledavanju poznaje samu sebe. 4. Nemoj se smatrati bestrasnim sve dok te privlai greh. Onaj kome je darovana sloboda (od strasti), vie ne razmilja o onome to je protivprirodno inio. Nemoj se smatrati slobodnim sve dok alosti Gospoda svoga. Jer, sloboda ne dolazi sve dok tvoje srce ima pohotu prema bilo emu svetskom. 5. Staraj se o telu svome kao o hramu Boijem. Staraj se kao onaj koji ima da vaskrsne i da da odgovor Bogu. Boj se Boga kao onaj koji ima da da odgovor za sve to je uinio. Kao to se stara da izlei telo kada je ranjeno, tako se pobrini da se ono javi bestrasno pri vaskrsenju. 6. Svakodnevno ispituj koju si strast pobedio pre nego to Bogu uznese svoje prozbe. 7. Kao to zemlja ne moe doneti ploda bez semena i vode, tako ni ovek ne moe da se pokaje bez smirenoumlja i telesnog napora. 8. Pri pogodnom vazduhu nie semenje? Tako i ovek cveta kroz zapovesti, kada mu je um (usmeren) na njihovo ispunjavanje. Isto ine i vera u Boga i strah Boiji, kada se ne gazi savest. 9. Gledaj da se suprotstavi pomisli svojoj ako se, dok sedi u svojoj keliji, u tebe poseje bludna slast i [pazi se] da te ne zavede. Postaraj se da obnovi seanje na to da Bog gleda na tebe i da je pred Njim otkriveno sve to pomilja u srcu svome. Reci, dakle, dui svojoj: "Kad se stidi slinih sebi grenika (i stara se) da te ne vide kada grei, koliko tek treba da se (plai da grei) pred Bogom koji vidi ak i ono to je sakriveno u srcu tvome!" Takvim rasuivanjem srca strah Boiji e se obnoviti u tvojoj dui i postae nepokretan (na strasti). Vie te nee prisiljavati strasti, kao to je

napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion; nee se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. 124,1). 10. Onaj koji veruje da e predstati Sudu po izlasku iz tela, ne moe da osuuje blinjega ni za kakvo delo, budui da e sam dati odgovor Bogu za sva svoja dela, kao to je pisano. Nama, naime, predstoji da predstanemo sudu Hristovom, da primi svaki ono to u telu uini, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,10). 11. Onaj koji veruje da Carstvo pripada svetima, trudi se da se sauva (neporonim) ak i u malim i nitavnim stvarima, kako bi postao izabrani sasud, kao to je napisano: Jo je Carstvo nebesko kao mrea koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. Kad se napuni, izvukuje na obalu i, posedavi, izaberu dobre u sudove, a loe izbace napolje (Mt.13,47-48). 12. Onaj ko veruje da e njegovo telo vaskrsnuti u svojoj prirodi na dan vaskrenja, treba da se pobrine da ga oisti od svake skverni. Jer, napisano je: Koji e preobraziti nae ponieno telo, tako da bude saobrazno telu slave njegove, po sili kojom On moe sve uiniti i sebi pokoriti (Fil.3,21). 13. Onoga u koga se uselila ljubav prema Bogu vie nita svetsko ne moe odvojiti od Njega, kao to je napisano: Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? alost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili ma (Rim.8,35). 14. Moan je Bog da uini da se i mi naemo u broju onih koje nita svetsko nije odvojilo od ljubavi Hristove, kako bismo zajedno sa njima obreli milost silom Gospoda naeg Isusa Hrista, kome zajedno sa bespoetnim Ocem i ivotvornim Duhom [pripada] slava sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA ESNAESTO SLOVO O radosti due koja eli da slui Bogu sadraj 1. Najpre te pozdravljam sa strahom Boijim i molim: budi savren kao to je Bogu ugodno, kako ne bi bio besplodan trud tvoj i kako bi ga u celini sa radou Bog primio od tebe. Ukoliko stekne dobit, trgovac se raduje i ni u ta ne smatra sav trud koji je podneo; ovek koji se oenio i koga ena uspokojava i dobro pazi, radostan je u svom srcu i u svemu se oslanja na nju; onaj koji je stupio u vojnu slubu, prezreo smrt i dobro se borio za cara, dobija venac i (raduje se) to je imao uspeha. Takva su dela ovoga sveta koji prolazi: oni koji ih ine raduju se kada imaju uspeha. Meutim, ta misli, kakva e biti radost u dui onoga koji je zapoeo da slui Bogu, i koji je uspeno okonao svoje delo? Pri njegovom ishodu iz ovog sveta, takvo delo e uiniti da se sa njim raduju aneli koji e videti da se on oslobodio od vlasti tame. Poto izae iz tela, duu prate aneli, a u suret joj izlaze i sile tame, elei da je uhvate i istrae da li u njoj ima neeg njihovog. I ne bore se tada aneli za nju, ve je njena dela ograuju kao zidine i uvaju od njih i njihovog dodira. Kada njena dela odnesu pobedu, aneli (idu pred njom) i pevaju, sve dok ne predstane Bogu sa radou. Toga asa ona zaboravlja na sva dela ovog sveta i na sav trud svoj. 2. Upotrebimo svu svoju silu kako bismo se dobro potrudili za ovo kratko vreme, (uvajui) svoje delo istim od svakog zla, i kako bismo se spasli od ruku knezova (tame) koji e nas susresti. Jer, oni su zli i nemilostivi. Sve svetsko je prevrtljivo - i trgovina i brak i sve drugo, kao to sam ranije rekao. Brate ljubljeni! Plaimo svom silom pred Bogom. Moe biti da e se na nas smilovati Njegova blagost i poslati nam pomo kako bismo onim to smo dobro uinili pobedili naalnike zlobe koji e nas susresti. 3. Pobrinimo se o sebi krepkim srcem i steknimo enju prema Bogu, koja e nas spasti od ruku zlobe kada nam tamo bude izala u susret. Zavolimo siromahe da bismo se spasli od srebroljublja, kada nam bude izalo u susret. Zavolimo mir sa svima, sa malima i sa velikima, jer e nas on sauvati od mrnje kada nam bude izala u susret. Zavolimo sve kao svoju bratiju, ne zadravajui ni najmanje neprijateljstvo ni protiv koga, i nikome ne vraajmo zlo za zlo, to e nas izbaviti od zavisti kada nam bude izala u susret. Zavolimo smirenoumlje u svemu i pretrpimo re blinjega koja nas vrea ili ogovara, jer emo se tako sauvati od gordosti kada nam izae u susret. Itimo ast blinjega i ne dozvolimo da se ona umanjuje u naem shvatanju ako ga poniavaju, ma

ko on bio, jer e nas to sauvati od klevetanja kada nam bude izalo u susret. Prezrimo ugodnosti sveta i njegovu poast da bismo se izbavili od zavisti, kada nam bude izala u susret. Priuimo jezik svoj na pouavanje u pravdi Boijoj i molitvi da bismo se sauvali od lai kada nam bude izala u susret. Oistimo srce svoje i telo od pohote da bismo se izbavili od neistote kada nam bude izala u susret. Sve ovo pokuava da uhvati duu koja je izala iz tela, a vrline joj pomau, ukoliko ih ima. 4. Ko od mudrih nee hteti da svoju duu preda na smrt da bi se izbavio od svega ovoga? Prema tome, uinimo po snazi svojoj. Sila Gospoda naega Isusa Hrista je velika i pomoi e naem smirenju. Zna On da je ovek jadna tvar i dao mu je pokajanje sve dok je u telu, do poslednjeg izdisaja. Imaj jednu pomisao - ka Bogu, da bi te sauvao. Nemoj obraati panju na blaga sveta, niti [misliti] da na njih polae nadu, kako bi mogao da se spase. Sve to je od ovoga sveta ti e ostaviti i otii. Ono, pak, to uini za Boga prui e ti dobru nadu u as nevolje. 5. Omrzni svetske rei da bi ti srce ugledalo Boga. Zavoli da se esto moli kako bi se prosvetilo tvoje srce. Nemoj voleti lenjost da ne bi zaalio kad dostigne u vaskrsenje pravednih. uvaj jezik svoj da bi se prosvetilo srce tvoje. Nemoj voleti lenjost i strah Boiji e se useliti u tebe. Daj onome kome je sada potrebno bogatim okom, da se ne bi postideo pred svetima i njihovim dobrim delima. Zamrzi elju za jelima, da ti Amalik ne bi prepreio put. Nemoj uriti za vreme svojih slubi, da te ne bi progutale zveri. Nemoj voleti vino do pijanstva, de se ne bi liio radosti Boije. Zavoli verne kako bi preko njih stekao milost. Zavoli svete da bi njihova revnost i tebe obuzela. 6. Opominji se Carstva nebeskog da bi te elja za njim malo-pomalo obuzela. Pomiljaj na geenu da bi omrzeo dela njena. Budei se svakog jutra seti se da e Bogu dati odgovor za svako delo, pa nee sagreiti pred njim i strah Njegov e se useliti u tebe. Pripremaj se da ga susretne i ispunie Njegovu volju. Ispituj svakog dana u emu nisi ispravan i nee biti u tekoi u asu smrtne nevolje. Neka njihove [tj. demona] oi vide tvoja dela i neka ih tvoja revnost izjeda. Ispituj svakoga dana samog sebe, tj. koju si strast pobedio, ali ne misli visoko o sebi, budui da [dobro ini] milost i sila Boija. Nemoj sebe smatrati vernim sve do poslednjeg izdisaja. Nemoj umisliti da si dobar, jer sebe ne moe poveriti neprijateljima svojim. Ne uzdaj se u sebe sve dok si u ovom ivotu i dok ne proe sve vlasti tame. 7. Budi bodar, brate, protiv duha koji na oveka navodi tugu, zato to su kod njega mnoge zamke kojima hoe da te raslabi. Tuga po Bogu je radostotvorna, jer ti daje da vidi kako stoji u volji Boijoj. A govor: "Gde bi da pobegne? Nema tebi pokajanja!", dolazi od neprijateljske strane [sa namerom] da te podstakne da ostavi odluku da ubudue vodi uzdrljivi ivot. Tuga po Bogu, meutim, na oveka ne natovaruje (teret), ve mu govori: "Ne boj se! Opet prii (Bogu). Jer, On zna da je ovek nemoan i daje mu silu". 8. Imaj rasudljivo srce pri pomislima (koje ti dolaze), pa e oslabiti. One onog ko ih se boji raslabljuju svojom teinom. Onaj ko se boji (neprijateljskih) poduhvata pokazuje da nema vere u Boga. 9. Onaj koji sebe ne rauna ni u ta i koji sebe smatra neznatnim pokazuje da ne poputa strastima i da ne tvori volju njihovu, ve volju Boiju. Onaj ko eli da svoje miljenje iskae pred mnogima, pokazuje da u njemu nema straha Boijeg. Strah Boiji je straar i pomonik dui, koji uva njeno vladalako (naelo - tj. um) na delu istrebljenja svih njegovih neprijatelja.

10. Onaj koji ite ast Boiju postarae se da od sebe odagna neistotu. Razumno staranje o sebi odseca strasti, jer je napisano: Staranje e nai mudrog oveka (Pru.17,12 - Staranje e nai mislenog oveka, a bezumni razmiljaju o zlu). Bolestan poznaje vrednost zdravlja. Ovenani prima venac, jer je pobedio careve neprijatelje. Postoje strasti, postoje i vrline. Ako smo lenjivi, oigledno je da smo slini izdajicama. Hrabrost srca jeste pomo dui posle Boga, kao to je uninije pomo zlu. Sila onih koji ele da steknu vrline sastoji se u tome da nisu maloduni kada padnu, ve da opet preduzimaju staranje (o spasenju). Orua vrlina su telesni napori sa razumom. Porod strasti se javlja od nemara. Neosuivanje blinjeg jeste stena (tj. ograda) za one koji razumno vode borbu, dok osuivanje nerazumno rui tu stenu. Briga o jeziku obelodanjuje delatnog oveka, a neobuzdanost jezika otkriva da unutra nema vrlina. Milostinja koja se sa razumom vri raa prezir (prema bogatstvu) i rukovodi ka ljubavi, a nemilostivost pokazuje da u oveku nema vrline. Blagost raa istotu, a zabavljanje raa strasti, i ogorenost raa gnev. Mrzeti razonodu jeste duevni podvig, a oskudica jeste telesni (podvig). Ljubav prema zabavljanju jeste pad due, a bezmolvije za razumom njeno ispravljanje. Sitost u snu jeste uznemirenje strasti u telu, a umereno bdenje jeste spasenje srca. Mnogo spavanje deblja srce, a umereno bdenje ga stanjuje. Bolje je spavati u utanju sa razumom, nego biti bodar u praznoslovlju. Pla izgoni sve zlo bez uznemiravanja. uvanje savesti blinjega raa smirenoumlje. Ljudska slava, malo-pomalo, raa gordost. Ljubav prema irini (prohteva) izgoni poznanje, a uzdranje stomaka smirava strasti. Prodrljivost u jelu budi ih bez truda. Ukraavanje tela jeste razaranje due, a briga o njemu sa strahom Boijim je dobra. 11. Obraanje panje na Sud Boiji raa strah u dui, a gaenje savesti iz srca upa vrline. Ljubav prema Bogu proganja nemarnost, a odsustvo straha je pobuuje. uvanje usta i utanje sa znanjem podie um ka Bogu, a priljivost raa uninije i pomahnitalost. Povlaenje pred voljom blinjega pokazuje da um brine o vrlinama, a upornost na svojoj volji pred blinjim pokazuje neznanje. Pouavanje u strahu (Boijem) duu uva od strasti, a izgovaranje svetskih rei je pomrauje, odvajajui je od vrline. Ljubav prema stvarima uznemiruje um i duu, a odricanje od svega ih obnavlja. utanje koje se upranjava da bi se sakrile pomisli, pokazuje da se ite svetska ast i sramna slava. Pomisli, pak, odgoni onaj ko ih sa smelou saoptava svojim ocima. 12. Ono to je kua koja nema vrata i prozore i u koju slobodno ulaze gmizavci, to je ovek koji se trudi i koji ne uva svoj trud. Kao to ra jede gvoe, tako i ast jede srce oveka koji joj je naklonjen. Kao to brljan unitava plod vinograda ako se splete oko loze, tako i tatina unitava trud monaha koji joj naginje. Ispred svih vrlina (stoji) smirenoumlje, a ispred svih strasti (stoji) stomakougaanje. Kraj vrlina je ljubav, a kraj strasti samopravdanje. Kao to crv unitava drvo, izjedajui ga, tako i zloba u srcu pomrauje duu. 13. Pruanje due pred Bogom raa trpljenje uvreda bez smuenja, i njene suze su tada bez iega ljudskog. Neprekorevanje sebe kao posledicu ima nesposobnost da se [ukroti] gnev. Na svetski nain voeni razgovori uznemiruju srce i postiuju ga na molitvi, budui da ga liavaju smelosti. Ljubav prema svetskim ugodnostima pomrauje duu, a prezir prema njima donosi poznanje. Ljubav prema trudu jeste mrnja prema strastima, a lenjost ih poraa bez napora. 14. Nemoj se vezivati za stanovnike grada i tvoja pomisao e bezmolstvovati kod tebe. Nemoj se nadati na svoju silu i pomo Boija e te pratiti. Ne budi u neprijateljstvu sa

ovekom inae nee biti primljena tvoja molitva. Budi miran sa svima da bi imao smelost na molitvi. uvaj oi svoje i srce tvoje nee videti zla. Onaj ko na drugu osobu gleda sladostrasno vri preljubu. Nemoj eleti da slua o teti koju je pretrpeo onaj koji te je uvredio, da ne bi [ispalo] da se sveti u srcu. uvaj svoj sluh da ti preko njega ne bi dola borba. Trudi se u svom rukodelju da bi i siromah (kod tebe) naao hleba. Nerad, naime, jeste smrt i pad due. 15. Priljena molitva razreava zanetost (tj. pristrae prema bilo emu), a nemarnost za nju, ak i mala, jeste majka zaborava. Onaj ko oekuje blisku smrt, ne grei mnogo, a ko je oekuje kroz mnoge godine, zaplie se u mnoge grehe. Put onoga koji se sprema da da odgovor Bogu za sva dela svoja, sam Bog isti od svakog greha, a onaj koji je nemaran i koji govori: "Jednom u stii tamo", jeste sused lukavih. Pre nego to krene na bilo koje delo, svakog dana se seti gde si i gde e poi po izlasku iz tela, i ni jedan dan neka ti ne proe bez brige za duu. Pomiljaj na ast koju su primili sveti i elja da im podraava e te, malopomalo, povui (za njihovim tragom). Pomiljaj i o sramoti koju su iskusili grenici, pa e se uvek uvati od zla. 16. Uvek sledi savete otaca svojih, pa e sve vreme svog ivota provesti u spokojstvu. Pazi na sebe i nemoj prezirati pomisao koja te pritiska zbog toga to se tvoj brat ali na tebe, ve (poi) i pokloni se bratu sa moleivim glasom, (te ne odstupaj) sve dok ga ne ubedi (da se izmirite). Pazi da ne bude surov prema bratu, (seajui se) da nas neprijatelj [sve] pritie. ivei sa bratijom, nemoj nareivati da bilo ta urade sami, ve se potrudi zajedno sa njima, da ne bi izgubio svoju nagradu. Demonima koji te budu smuivali u vezi sa hranom, odeom ili velikim siromatvom, navodei ti da te zbog toga vreaju, nemoj nita odgovarati, ve se predaj Bogu iz sveg srca svog i On e te uspokojiti. Pazi da ne prenebregava svoje (molitvene) slube, budui da ti one dui donose prosveenje. 17. Nemoj se hvaliti ako si uinio neto dobro (kao to, sa druge strane, ne treba ni da se preko mere oalosti tvoje srce ako si poinio mnoga zla, ve stani ispred srca i ne dozvoljavaj mu da se ubudue slae sa time), pa e se, ako si mudar, sauvati od gordosti. Ako trpi napade od bluda, dri svoje telo neprestano u zlopaenju sa smirenjem pred Bogom, ne dajui srcu svome da se uveri da su mu oproteni gresi - pa e se uspokojiti. Ako pone da te pritie zavist, seti se da smo svi mi udovi Hristovi, te da je ast i sramota naeg blinjeg ujedno i naa (ast i sramota) - pa e se uspokojiti. Ako je na tebe podiglo rat stomakougaanje putem elje za jelima, seti se njihovog smrada - pa e se uspokojiti. Ako te uznemirava elja da osudi brata svoga, opomeni se da e se on oalostiti ako sazna, i da e te biti sramota da se posle toga sretne sa njim - pa e se uspokojiti. Ako pone da te savlauje gordost, seti se da ona unitava itav tvoj trud, te da nema pokajanja onima koji se sloe sa njom - pa e se uspokojiti. Ako tvoje srce napada elja da ponizi blinjega, seti se da e te Bog zbog toga predati u ruke neprijatelja tvojih - pa e se uspokojiti. Ako telesna krasota privlai tvoje srce, seti se njenog smrada - pa e se uspokojiti. Ako je enska slast za tebe neto najslae, seti se gde su otile (ene) koje su umrle - pa e se uspokojiti. 18. Sabirajui i promiljajui sve takvo, rasuivanje unitava (borbu). Meutim, ti nee moi dostignuti rasuivanje ukoliko se u poetku ne poslui bezmolvijem. Bezmolvije raa podvinitvo; podvinitvo raa pla; pla raa strah Boiji; strah raa smirenje; smirenje raa prozrenje; prozrenje raa ljubav; ljubav duu ini bezbolnom i bestrasnom. Tada ovek shvata koliko je daleko od Boga.

19. Posle svega ovoga, onaj ko eli da dostigne sve ove svehvalne vrline treba da je bezbrian u odnosu na svakog oveka i da se priprema za smrt. Tada e na svakoj svojoj molitvi poeti da razumeva ta ga udaljava od Boga. Zbog toga e omrzeti ivot (koji ga udaljava od Boga) i poeti da ga potire. Stoga e blagost Boija ubrzo da mu daruje (navedene vrline). 20. Znaj da ovek koji nepaljivo jede i pije i koji voli bilo ta od ovoga sveta nee doi do vrlina, ve sebe vara. Molim svakoga oveka koji eli da prinese pokajanje Bogu da se uva od velike koliine vina, zato to ono obnavlja strasti i iz due izgoni strah Boiji. Naprotiv, svim silama se postaraj da umoli Boga da ti poalje strah Svoj kako bi on, uz pomo tvoje silne elje za bogooptenjem, iz tebe istrebio sve strasti koje se bore protiv tvoje jadne due, i koje hoe da je odvoje od Boga, nainivi je svojim nasleem. Na to i neprijatelji upotrebljavaju svako usre, borei se protiv oveka. 21. Prema tome, ne obraaj panju, brate, na pokoj (od strasti) sve dok si u ovom telu, niti veruj sebi ako uvidi da si privremeno miran od strasti. Jer, one se ponekad utiavaju na [odreeno] vreme sa lukavim oekivanjem da e ovek raspustiti svoje srce, drei da se sasvim izbavio od njih. Tada e one iznenadno skoiti na bednu duu i uloviti je kao kakvu ptiicu. I ako se pokau snanijom od nje u svakom grehu, poniavae je bez milosti, podvrgavajui je gresima koji su straniji od ranijih, za koje je ona ve molila oprotaj. 22. Stojmo u strahu Boijem i uvajmo ga, vrei dela svoja i uvajui sve vrline koje spreavaju zlobu neprijateljsku. Napori i znoj ovog kratkog vremena ne samo da nas uvaju od svakog zla, ve dui pripremaju vence i pre njenog izlaska iz tela. 23. Znajui za veliku nemilostivost naih neprijatelja i alei rod ljudski, na Sveti Uitelj, Gospod Isus je sa krepou srca zapovedio: "Buduti spremni svakog asa zato to ne znate u koji as e doi lopov. [Pazite] da ne doe iznenada i da vas ne zatekne da spavate" (Mt.24,43-44). I drugi put uei Svoje, On je zapovedio: Pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ivota, i da Dan onaj ne naie na vas iznenada (Lk.21,34). Znajui da nas lukavi (duhovi) u velikoj meri prevazilaze i pokazujui Svojima da je mo (suprotstavljanja njima) Njegovo delo, zbog ega nemaju ega da se plae, On im je rekao: Eto, ja vas aljem kao ovce meu vukove (Mt.10,16). Pri tome im je zapovedio da sa sobom ne uzimaju nita za put (Lk.9,3). Jer, vuci ih nisu mogli progutati stoga to oni nisu imali nita to im pripada. Kada su se vratili zdravi ispunivi zapovest, On se obradovao sa njima i zablagodario Bogu i Ocu za njih. Krepei njihova srca, On je rekao: Videh satanu gde pada s neba kao munja. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraiju, i nita vam nee nauditi (Lk.10, 18-19). Prema tome, On ih je slao [ukazujui im] na bojazan i opreznost. Meutim, kad su ispunili zapovest, On im je dao vlast sa silom. 24. Te rei se ne odnose samo na njih, ve i na sve koji ispunjavaju zapovesti. Zavolevi ih savrenom ljubavlju, On im je rekao: Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vaega da vam dade Carstvo. Prodajte to imate i dajte milostinju; nainite sebi kese koje nee ovetati, riznicu na nebesima koja se nee isprazniti (Lk.12,32-33). Poto su ispunili i tu re, On im je rekao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam (Jn.14,27). Uveravajui ih u to, On je rekao: Ako me neko ljubi, re moju drae, i Otac moj ljubie njega; i njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti (Jn. 14,23). Hrabrei ih da se ne boje sveta, On im je rekao: U svetu ete imati alost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Krepei ih da ne padaju duhom u nevoljama, i ulivajui radost u srca

njihova, On je rekao: A vi ste oni koji ste se odrali sa mnom u iskuenjima mojim. I ja vama zavetavam Carstvo, kao to Otac moj meni zaveta. Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk.22,28-30). 25. On to nije rekao svima ve onima koji su ga saekali u iskuenjima. Meutim, ko su ti koji su saekali Isusa u iskuenjima, ako ne oni koji se suprotstavljaju protivprirodnim (strastima) sve dok ih ne odseku? On im je to rekao idui na Krst. Zbog toga, onaj koji eli da jede i pije za Njegovom trpezom, neka zajedno sam Njim poe na taj Krst. Jer, Krst Hristov jeste obuzdavanje svake strasti, sve dok se sve ne odseku. Odsekavi ih, apostol se usudio da kae: Sa Hristom se razapeh. A ivim - ne vie ja, nego ivi u meni Hristos (Gal.2,19-20). U onima, dakle, koji su istrebili strasti ivi Hristos. Uei svoja eda, isti apostol je rekao: A koji su Hristovi, razapee telo sa strastima i eljama (Gal.5,24). Piui svome edu Timoteju, onje takoe govorio: Ako s Njim umresmo, s Njim emo i iveti. Ako trpimo, s Njim emo i carevati; ako li se odreknemo, i On e se nas odrei (2.Tim.2,11). 26. Ko su ti koji Njega odbacuju, ako ne oni koji ine svoju telesnu volju i time sramote sveto krtenje? U ime Njegovo nama se daje oprotaj grehova. Meutim, neprijatelj nas iz zavisti opet porobljuje kroz greh. Znajui od poetka da je zloba njegova velika, Gospod na Isus Hristos nam je ostavio pokajanje do poslednjeg izdisaja. Kad ne bi bilo pokajanja, teko da bi se bilo ko spasao. Znajui da ima onih koji gree i posle krtenja, i apostol je rekao: Kradljivac neka vie ne krade (Ef.4,28). 27. Prema tome, imajui na sebi peat svetog krtenja, postarajmo se da ostavimo grehe svoje, kako bismo obreli milost u onaj dan. Jer, pribliio se i dolazi Gospod, sedei na prestolu slave Svoje. Pred Njim e se sabrati sva plemena. Tada e se svako pokazati po sopstvenom svetilniku koji e drati u ruci. Onome koji ne bude imao jeleja, svetilnik e se ugasiti. On e biti vrgnut u tamu. Onaj, pak, iji svetilnik bude svetleo, zajedno sa Gospodom e ui u Carstvo. 28. Postarajmo se, ljubljeni, da svoje sasude napunimo jelejem jo dok smo u telu, kako bi na svetilnik svetleo i mi uli u Carstvo Gospodnje. Sasud jeste pokajanje; jelej koji se nalazi u njemu jeste dejstvenost svih vrlina; svetilnik koji svetli jeste sveta dua. Prema tome, dua koja se delima uini svetlom moe ui u Carstvo zajedno sa Gospodom, dok ona koja je pomraena sopstvenom zlobom odlazi u tamu. 29. Podvizavajte se, bratijo, jer je nae vreme blizu. Blaen je onaj ko brine o ovome. Plod je sazreo i vreme etve je stiglo. Blaen je onaj ko je sauvao plod svoj zato to e ga aneli sabrati u venu itnicu. Teko onima koji [su prineli] plevu, jer e naslediti oganj. 30. Naslee ovoga sveta jeste srebro i zlato, kue i odela. Oni nas samo u grehe uvode. Mi ih, pak, odlazei odavde, ostavljamo. A Boije naslee je bezmerno. Njega ni oko nije videlo, ni uho ulo, niti je na srce oveku dolo. I to je darovao Gospod onima koji ga sluaju za ovo kratko vreme, Ono se stie za hleb, vodu i odeu koje dajemo nitima; za ovekoljublje i istotu tela; za izbegavanje da se blinjemu ini zlo; za nezlobivo srce i za ispunjavanje ostalih zapovesti. 31. Oni koji ovo ispunjavaju i u ovom veku imaju pokoj, koristei se potovanjem od ljudi, i kada izau iz tela nasleuju venu radost. A lica onih koji tvore volju svoju u gresima i ne kaju se, ve u slastoljubivim zabavama i samovaranju zadovoljavaju svoje rave prohteve, [koji upranjavaju] priljivost i brbljivost, prepiranje i svadljivost, nemilostivost prema bednima i nemarnost prema Sudu Boijem, i druge grehe - u ovom

veku e biti ispunjeni sramotom i ljudi e ih prezirati, a kada izau iz tela, sram i stid e ih pratiti u geenu. 32. Moan je Bog da nas udostoji da uspemo u delima Njegovim i da se sauvamo od svakog lukavog dela, kako bismo mogli da se spasemo u godini iskuenja koja e doi na sav svet. Jer, ne kasni Gospod na Isus Hristos, ve e doi zajedno sa nagradom. Neastive e poslati u oganj veni, a Svojima e dati nagradu. I oni e zajedno sa Njim ui u Carstvo Njegovo i uspokojiti se u Njemu u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA SEDAMNAESTO SLOVO O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju sadraj 1. Prvi od svih podviga jeste podvig stranstvovanja, naroito ako, udaljivi se u samovanje, ostavi svoje i poe na drugo mesto, nosei savrenu veru i nadu i krepko srce protiv svojih elja. Jer, tada e te okruiti (neprijatelji) sa mnogih strana, i poeti da te plae iskuenjima, velikim siromatvom i bolestima. Oni e te saplitati pitanjima ta e da radi ako padne u njih, nemajui nikoga ko bi se o tebi postarao ili te poznavao. To te blagost Boija ispituje da bi se projavila tvoja revnost i ljubav prema Bogu. 2. Ako se najzad trajno naseli u usamljenoj keliji, (neprijatelji) e poeti da u tebe seju jo tee pomisli plaljivosti, govorei: "oveka ne spasava usamljenitvo, ve ispunjavanje zapovesti". Oni e ti pri tome u seanje prizvati neke bliske [ljude] po telu i govoriti: "ta? Zar oni nisu sluge Boije?" Potom e u tvoje srce polagati pomisli o kodljivosti i tetnosti vazduha (na tom mestu) za telo, sve dok ti srce ne iznemogne od malodunosti. Meutim, ukoliko u tvom srcu ostanu nerazdvojni ljubav i nada, njihova zloba ti nee nita nauditi. Tako e se otkriti tvoje raenije (tj. ljubav) pred Bogom, te da vie voli Boga nego pokoj svog tela. 3. One koji trpe liavanja stranstvovanja, skorb privodi ka nadi, a nada ih uva od (iskuenja) tela. Jer, ti se nisi tek tako udaljio u tui kraj, ve da bi se pripremio da preduzme trud borbe sa neprijateljima i da bi se nauio da svakog od njih odbija u svoje vreme, sve dok ne dostigne pokoj bestraa, i dok (ih) se ne oslobodi, pobedivi svakog (od njih) u borbi u svoje vreme. 4. Veliko je [delo], ini mi se, pobediti tatinu i napredovati u poznanju Boga. Onaj ko je upao u sramotu lukave strasti tatine postaje tu miru i ogoruje se srcem protiv svetih. Na kraju svojih zala, on e upasti u zlu gordost i u [naruje] lai. Ti, pak, verni slugo, sakrivaj svoj trud. Sa srdanim bolom obuzdavaj jezik, da ti ga ne bi oteo i predao tvojim neprijateljima. Delatnik (Boiji) odlae telesne strasti i sva sagreenja svoja kroz pokajanje, inei svoju duu asnom pred Bogom, i pripremajui mu je kao neporoni prinos, kako bi se udostojila da postane Njegov hram. Onaj, pak, ko voli ljudsku slavu ne moe da postane bestrasan, ve u njemu obitavaju ljubomora i zavist. Takav je svoju duu predao mnogim iskuenjima, i njegovo srce kolju demoni, budui da ne moe esto da udovoljava svojim eljama. Njegov kraj je pogibao.

5. Onome ko je stekao smirenoumlje Bog otkriva grehe, kako bi ih priznao (i pokajao se). Ako se njemu prisajedini pla i ostane sa njim, zajedno sa (pokajanjem), iz njegove due e se izagnati demoni. Pla e je nahraniti svojom asnou i svojim svetim vrlinama. Takav se ne brine zbog ljudskih uvreda. Neprestano seanje na sopstvene grehe kod njega postaje oruje koje ga uva od gneva i osvetoljubivosti, te on trpeljivo podnosi sve to dolazi. Jer, kakva uvreda moe da dotakne (njegovo srce) kad se on smatra tako posramljenim pred Bogom i kada pred licem svojim ima grehe svoje? 6. Ako ne bude mogao da podnese re blinjega svoga i osveti mu se, u srcu tvom e se podii borba, priinjavajui ti bol zbog onoga to si uo i tugu zbog onoga to si rekao. Obuzetost (tom strau) e poeti da te gnjei, podstiui te da blai one koji bezmolstvuju u usamljenosti i ogoravajui tvoje srce prema blinjima koji, [navodno], nemaju ljubavi. Meutim, preduzmi podvig radi sticanja dugotrpeljivosti koje e pobediti gnev i ljubavi koja e isceliti uvreenost. Molitva, pak, ka Bogu e u tebi sauvati (te vrline). Ljubav i dugotrpljenje unitavaju prirodni gnev. Ukoliko istraju u tebi, poee da se gnevi na demone, a ne na blinjega. Prema blinjemu e, pak, biti miran, imajui u sebi pla i smirenoumlje. 7. Onaj koji uzmogne da podnese grubu re surovog i nerazumnog (oveka) radi Boga i radi mira pomisli, nazvae se sin mira. Takav je u stanju da uvek uva mir due, tela i duha. Onaj u kome ovo troje stupe u saglasnost meu sobom, u kome prestanu (pomisli) koje ustaju protiv zakona uma, i u kome nestane prevara tela, nazvae se sin mira i u njega e se useliti Duh Sveti. I On nee odstupiti od njega, jer je postao Njegov. 8. Blaeni su oni iji su napori razumno uspostavljeni. Jer, oni su na taj nain izbavili sebe od svakog pretovarivanja i zaobili lukavost demona, naroito (demona) straha, koji oveku pripremaju spoticanje pri svakom dobrom delu. Na um oveka, koji se predao neuspavljivoj panji prema Bogu, on nalae lenjost, ne bi li ga [predstavom o] trudu odvratio od tog puta. 9. Ako si ostavio sve vidljivo vetastvo, pazi se od demona tuge, tj. da se zbog oskudnosti (u svemu) i teskobe (ivota) ne lii mogunosti da uspe u velikim vrlinama kao to su: ne raunanje sebe ni u ta, trpljenje uvreda i odsustvo elje za znamenitou u bilo kom svetskom smislu. Ova (raspoloenja) e dui tvojoj doneti vence, ako se potrudi da ih stekne. Nisu siromani samo oni koji su se odrekli svega i koji su osiroteli u vidljivim [stvarima], ve i oni koji su osiroteli svakim zlom i koji su svagda gladni seanja na Boga. Bestrae ne stiu oni koji imaju vidljivu nevolju, ve oni koji se staraju o unutarnjem oveku i koji seku svoje prohteve. Oni e primiti venac vrlina. 10. Stoji pred srcem svojim i pazi na ula svoja. Ako kod tebe seanje bude mirovalo, videe lopove koji pokuavaju da ga pokradu. Onaj koji strogo pazi na pomisli, upoznae one koji hoe da uu i da ga oskrnave. 11. Ukoliko se o zapovestima brine sa goruim srcem, shvatie na koje naine te smuuju oni koji proizvode mete (u tvojim pomislima), unosei u tebe malodunost [i podstiui te] da izabere drugo mesto koje u sebi nema niega (zbog ega bi ga trebalo pretpostaviti onome na kome boravi), i savetujui ti: "Ako se predomislimo, vratiemo se". Oni smuuju um kako bi matao i ostao prazan. Oni koji su poznali njihovu podmuklost ostaju neuznemireni, uznosei Bogu blagodarnost za mesto koje im je dao da u trljenju provode svoje dane. Jer, trpljenje, hrabrost i ljubav prema trudu i znoju jesu zahvalni, a lenjost, malodunost i ljubav prema pokoju itu mesto na kome se

mogu proslaviti. Njihova ula, usled slave koju im mnogi [ukazuju], postaju nemona i plen strasti ih ugnjetava. Oni gube skriveno (pouavanje) zbog rasejanosti uma i blagostanja (u svemu). 12. Sveti je jo rekao: "Na um koji hoe da se popne na krst pre nego to se ula uspokoje od nemoi (tj. od bolesti strastima), nailazi gnev Boiji, zato to je zapoeo delo koje prevazilazi njegove sile, i to najpre nije iscelio svoja ula". 13. Ako ti se srce koleba, i ne zna kako da ga ukroti, (shvati) da ti je delatnost takva da ga navodi na kolebanje, hteo ti to ili ne hteo. Takva je protivprirodnost Adamova. 14. Ako je tvoje srce svom svojom prirodom omrznulo greh i odstranilo se od onoga to ga poraa, ako si pred sebe stavio (vene) muke sa znanjem, ako si se odvojio od svega to vue ka (grehu), ako se sa razumom moli svom Sazdatelju da bude sa tobom, niim ga ne alostei, ve plaui pred Njim i govorei: "Delo Tvoje milosti jeste da me izbavi, jer ja bez Tvoje pomoi nisam u stanju da izbegnem iz ruku (mojih neprijatelja)", i ako (pri tome) pazi na svoje srce kako ne bi oalostio onoga ko te ui po Bogu - onda ini ono to [odgovara] Isusovoj prirodi. Jer, ovek koji sve ispuni, ali ne stekne posluanje, smirenje i trpljenje, skrenue u ono to je protiv prirode. Ti, meutim, predaj sve srce svoje na poslunost Bogu, molei mu se i govorei: "Gospode, ja sam pred Tobom. Udostoj me (poznanja) Tvoje volje. Jer, ja sam ne znam ta mi je korisno. Ti se protivi (neprijateljima mojim), jer ja ne shvatam njihovu podmuklost". Isus nee dozvoliti da u bilo emu zabludi, ukoliko bude inio ono to je po Njegovoj prirodi. Meutim, On se nee pobrinuti o tebi ako mu se svecelo ne preda na posluanje, ve ispuni samo jednu zapovest. 15. Polje ne protivrei zemljodelcu koji ga isti od korova i seje prirodna semena. (I ti budi takav prema Gospodu). Prirodno seme ne moe da raste zajedno sa protivprirodnim, jer e biti zagueno. Korov je, naime, bestidniji. Ni ti se nee moi sauvati od greha ako se ne oisti od telesnih elja. 16. (Nee moi da se sauva od greha), ako se najpre ne sauva od onoga to ga raa. A evo ta je to: malodunost je zla majka greha; uninije (tj. lenjost) raa svojevoljnost; svojevoljnost i [naklonost] ka irini raaju prezir (prema dunosti); srce koje eli da gospodari raa ljubav prema svetskim razgovorima, raa elju za neprilinim i nekorisnim, raa [elju] da se sluh okree ka onome koji osuuje (brata), raa naviku da se sluaju i prenose razgovori, raa iskanje onoga to je od ovoga sveta, raa elju da se pouava i onaj koji ne trai, raa elju da se povredi blinji. Ono raa i mnoga druga zla. Prema tome, ko je napredovao ili eli da napreduje neka se uva sa razumom od svega onoga to raa grehe, pa e gresi sami od sebe oslabiti. 17. Onaj ko se podvizava da vidi (grehe) i njihovu gorinu, ali ne brine (za spasenje), sebi priprema ad. Onaj ko se boji telesne iscrpljenosti (od podviga) nee dostii prirodno stanje. Meutim, Bog je silan da ga uspokoji ako mu pripadne sa svim trudom svojim. Da Gedeon nije naredio da se polupaju banovi, ne bi se ugledala svetlost svea (Sud.7,19). Ni ovek nee ugledati svetlost Boanstva ukoliko ne prezre telo svoje. Ni Jailja, ena Evera Keneina, ne bi sruila gordost Sisara da nije iupala kolac od atora (Sud.4,21). 18. Um koji ojaa i koji se pripremi da sledi ljubav, koja gasi sve strasti ploti i tela (budui da poseduje dugotrpljenje, milosrdnost, da mrzi zavist i gordost, da u svom srcu ne misli nita to je nie od prirode i da ne dozvoljava da umom zavlada bilo ta protivprirodno), poinje da se protivi protivprirodnosti. Njenom silom on [se bori] sve dok

protivprirodnost ne odvoji od onoga to je prirodno. Primivi na takav nain gospodstvo, um postaje glava due i (ui je) da ne prima nita to je protivprirodno, iznosei joj sve nepravde kakve joj je uinila protivprirodnost za sve vreme dok je bila pomeana sa prirodnim. 19. Uinivi milost svetima Svojim, Vladika na Isus je i razbojnike podelio na krstu. Bila su dvojica, i On meu njima. Onaj sa leve strane se smutio, videvi da se raskida njegovo neisto prijateljstvo sa onim sa desne strane. A onaj sa desne strane se obratio Isusu, i sa smirenjem i strahom rekao: Seti me se, Gospode, kad doe u Carstvo svoje (Lk.23,42). 20. Iz ovoga je oigledno da oni vie nisu prijatelji i da levi svojim lukavim nagovaranjima ne moe desnoga da privue na svoju stranu. Oni koji jo nisu dospeli do tog stadijuma puta padaju i ustaju, sve dok na njih ne doe milost Boija. Oni se ne mogu spasti bez te milosti. Prema tome, potrebno je sa strahom i smirenjem doi sebi, slino onome sa desne strane. Smirenoumlje e dati snage da se podnese ponienje. 21. Onaj koji se odvoji od leve strane, jasno e poznati grehe svoje, nagomilane pred Gospodom. Jer, on nee videti grehe svoje sve dok se od njih ne odeli gorkim odvajanjem (tj. pokajanjem). Oni koji su dospeli do ove mere, obreli su pla i molitvu, i stid pred Bogom, seajui se svog lukavog druenja sa strastima. Moan je Bog da ukrepi one koji se tajno trude oko smirenja. Njemu ast i slava u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA OSAMNAESTO SLOVO O nezlopamenju 1. Sveti apostol je zapovedio svojim edima: Ne brinite se ni za to, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnou kazujte Bogu elje vae (Fil.4,6), i mir Boiji neka vlada u srcima vaim (Kol.3,15). I Gospod u Jevanelju od Marka govori Svojim uenicima: Pratajte sve grehe dunicima svojim, da i Otac va... oprosti vama sagreenja vaa (Mk.11,25). Strana je ova re Gospodnja. Ona znai da ne treba nita da ite od Boga ako primeti da ti srce nije isto prema svima. Jer, inae vrea Boga. Budui grean i imajui albu na slinog tebi oveka, ti govori Onome koji ispituje srca: "Ostavi mi grehe moje". Takav se ne moli umom, ve jedino ustima u neznanju. Jer, ko eli da se istinski umom moli Bogu u Duhu Svetom i sa istim srcem, pre nego to pone sa molitvom ispituje srce svoje, tj. da li je bez albe u odnosu na sve ljude ili nije. I ako nije, onda se on obmanjuje (kada se moli), budui da niko ne slua njegovu (molitvu). Tada se ne moli tvoj um, ve se po navici obavljaju ustanovljeni asovi. 2. Prema tome, elei da isto vri delo (molitve), ispitaj najpre svoj um, tj. ta je u njemu, da bi govorei: "Pomiluj me", i ti sam milovao onoga koji te moli; da bi govorei: "Oprosti mi", i ti sam, jadnie, opratao; da bi govorei: "Ne opominji se mojih sagreenja", i ti sam zaboravljao grehe svoga blinjega; da bi govorei: "Ne pominji zla koja sam voljno ili nevoljno uinio", i ti sam previao (svom blinjem). Ako je potrebno, ti

ak ne treba ni da pomilja nita u odnosu na druge ljude. Ako nisi doao do toga, tvoja molitva je uzaludna: Bog te, saglasno svim Pismima, ne slua. Oprosti mi. 3. Jo je Gospod u molitvi u Jevanelju od Mateja rekao: I oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim (Mt.6,12). A u Jevanelju od Luke je rekao: Ako oprostite ljudima sagreenja njihova, oprostie i vama Otac va nebeski (Mt.6,14). Kod Svetog Luke je reeno: Opratajte, i oprostie vam se, (Lk.6,37). (Time kao da je rekao): Ja ti svu ljubav predadoh, kako bi i ti (svome blinjemu) uinio ono to sebi eli od Boga. Ti e biti osloboen od svojih (grehova) saglasno sa merom u kojoj si ti ljudima opratao. Ti si to duan initi ukoliko si oistio srce svoje prema svakoj (slovesnoj) tvari (Boijoj) i ukoliko nema zlopamenja ni prema kome: jer, Bog je istina, a ne samo rei jezika. Prema tome, svaki ovek sam sebe vue u geenu, i sam sebe razreava od nje. Nita nije upornije od volje, bilo da se ustremi ka smrti ili ka ivotu. 4. Blaeni su oni koji se, zavolevi veni ivot, ne spotiu. Prema tome, potrebno je da se podvizava u trudu i znoju, sakriveno u srcu, protiv pomisli koja te mui, kako ne bi dozvolio da njena strela rani tvoje srce. Nee ti biti teko da je izlei ukoliko svagda bude pred oima svojim imao grehe svoje. Vesti da ti je neko uinio zlo suprotstavi svoju dobru elju da mu ne uzvrati u srcu svome, da ga ne vrea, ne osuuje, ne razglaava i ne predaje u svaija usta. Posle toga moe pomisliti: "U meni nema nieg ravog [prema njemu]". Ukoliko u sebi ima strah od geene, pobedie zle (pomisli) koje te podstiu da uzvrati blinjemu. Taj strah e ti govoriti: "Nesrenie! Moli se zbog svojih grehova i Bog te sve do danas trpi i ne otkriva ih (pred svima), a ti svoga blinjega sa gnevom baca pred svaija usta. Oigledno je da se nisi pokajao za grehe svoje kad u srcu svom nema nikakvog snishoenja (prema blinjem)". 5. I tako, ako se smeka srce tvoje i ti se sauva od svake zlobe, posetie te milost od Boga. Ako ti je, pak, srce lukavo i estoko prema blinjemu, (znaj) da se jo nisi setio Boga. Oprosti mi. Ja sam nitavan i posramljen gresima. Piui ovo, sa stidom pokrivam lice svoje u srcu svom. 6. Svi napori ovekovi su uzaludni ukoliko ne dostigne do prirodnog stanja Sina Boijeg. Sejui svoja semena, zemljodelac oekuje da ih sakupi u mnogo veoj koliini. Meutim, ako naie tetni vetar, njegovo srce obuzima neprestana alost, jer mu je propalo i seme i trud oko obraivanja zemlje. Sveti apostol Petar, koji je raspet u Rimu, traae da ga obese glavom na dole, ukazujui na tajnu protivprirodnosti koja je ovladala svakim ovekom. (Time) on (kao da) je rekao da se svaki krteni obavezuje da razapne zlu protivprirodnost koja je postigla Adama i koja ga je svrgla sa njegove slave u zlu sramotu i veni stid. Zbog toga um treba da se hrabro podvizava i da omrzi sve to ovek primeuje (kao protivprirodno). Protiv toga treba da neprijateljuje najogorenijom mrnjom do kraja. 7. Evo glavnih (strasti, koje su protivprirodne za oveka) i koje su ovladale svim sinovima Adamovim: koristoljublje, astoljublje, [iskanje] pokoja, hvalisanje zbog naputanja (neega) u potpunosti), ukraavanje tela kako bi bilo isto i lepo, traenje dobrog odela. Sve to hrani slast pohote koju je zmija poloila u usta Evina. Preko tih zlih pomisli koje su nas nainile neprijateljima Boijim i mi poznajemo da smo sinovi Adamovi. 8. I tako, blaen je onaj ko se raspeo, ko je umro, pogreben i vaskrsao u obnovljenju, ko se vidi sa prirodom Isusovom i koji ide za Njegovim svetim stopama, kojima je iao dok je bio ovek (na zemlji) radi Svojih svetih delatnika. Njegove crte su: smirenoumlje,

siromatvo, nesticanje, pratanje, mir, podnoenje uvreda, bezbrinost prema telu, odsustvo straha pred napadima zlobnika. Najvee, pak, jeste znanje svih dogaaja unapred i dugotrpljenje prema ljudima sa krotou. Onaj ko je to dostigao i ko je sastrugao sa sebe protivprirodnost, jasno pokazuje da je Hristov, da je od Sina Boijeg, da je brat Isusa, kome prilii slava i poklonjenje u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DEVETNAESTO SLOVO O strastima sadraj 1. I ja bih eleo da sa prorokom Isaijom kaem: Trpeh kao porodilja, (sve dok) se ne isuie i istrebie (Is.42,14). Znamenje da su se u tebi isuile i istrebile (strasti) jeste istonik Svetoga Duha koji kljua u tebi, kao to je rekao Spasitelj na: Carstvo Boije... nije ovde ili... onde, nego unutra u vama (Lk. 17,21). Ima (ljudi) koji govore o delima Carstva, ali ih ne ine; ima i takvih koji ih ine, ali ne sa (dovoljnom) panjom; dok ima i takvih, mada su retki i teko se nalaze, na kojima se ispunila re Spasitelja - da je unutra u njima. Na takve je siao Duh Sveti Boiji i na njima se ispunila re jevaneliste Jovana: Onima koji veruju u ime njegovo... dade vlast da budu eda Boija, koji se ne rodie od krvi, ni od elje telesne, ni od elje muevljeve, nego od Boga (Jn.1,12-13). Oni su se izbavili od alosti koje su postigle Evu: U bolovima e raati decu (Post.3,16). Oni su se izbavili od gorke presude izreene Adamu: Prokleta zemlja u delima tvojim (Post. 3,17). Oni su primili radost kakvu je primila [Presveta] Marija: Duh Sveti doi e na tebe (Lk.1, 35). Kao to je alost postigla Evu i sve njeno seme do sada, tako je radost obuzela [Presvetu] Mariju i sve njeno seme do sada. Kao to smo nekad bili sinovi Eve i prepoznavali njeno prokletstvo na sebi kroz svoje beasne pomisli, tako sada, kroz pomisli Duha Svetog i kroz stradanja Hristova, treba sebe da vidimo roenim od Boga, ukoliko ih zaista ima u telu naem. Jer, kod apostola je napisao: Sami sebe ispitajte... da li je Isus Hristos u vama? Sem ako u neemu niste valjani (2.Kor.13,5). 2. Dok smo nosili obraz zemljanog, raspoznavali smo da smo njegovi sinovi po neasnoj tvari njegovih pomisli koje ive u nama, tj. strastima. Oni, pak, koji su se obukli u obraz Nebeskoga, raspoznaju da su Njegovi sinovi kroz Duha Svetog koji u njima ivi. Tako je i Isaija uzvikivao: Radi straha Tvoga Gospode, primismo u utrobu, i odbolovasmo i rodismo duh spasenja (Is.26, 18). I kod Eklisijasta je napisano: Put Duha je kao kosti u utrobi porodilje (Prop.11,5). Kao to je Presveta Deva Njega nosila u telu, tako ga oni koji su primili blagodat Duha Svetoga nose i srcima svojim, po rei apostola: Da vam Otac nebeski da da ojaate Duhom njegovim u unutarnjem oveku, da se Hristos verom useli u srca vaa, da biste, ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli razumeti sa svima svetima (ta je irina i duina, i dubina i visina) (Ef. 3,16-18). I opet

on govori: A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da preizobilje sile bude od Boga, a ne od nas (2.Kor.4,7). 3. Ako si dostigao ono o emu se kae: Svi se mi... preobraavamo... u taj isti lik, iz slave u slavu (2.Kor.Z,18) i ako se na tebi ispunila re apostola: I mir Boiji neka vlada u srcima vaim (Kol.3,15), i: Ako je Hristos u vama, ondaje telo mrtvo za greh (Rim.8,10); ako si dostigao i ono o emu govori sledea re: Iz tame zasija svetlost... u srcima naim (radi prosvetljenja) znanja (slave) Boije (2.Kor.4,6), i ako se na tebi ispunila re: Neka budu bedra vaa opasana i svetiljke zapaljene, a vi slini ljudima koji ekaju gospodara svoga, kada e se vratiti sa svadbe (Lk. 12,35), kako ti se ne bi zatvorila usta meu svetima, nemajui ta da kau u svoje opravdanje; ako zna da je u tvom sasudu jelej kao i kod mudrih devojaka, kako bi mogao da ue u svadbenu dvoranu i da ne ostane napolju; ako si osetio da su ti duh, dua i telo besprekorno sjedinjeni i da e u dan Gospoda naeg Isusa Hrista ustati bez mane; ako te savest ne izobliava i ne opominje; ako si postao dete, po rei Spasitelja: Pustite decu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko (Mt. 19,14) - onda si zaista postao Njegova nevesta i Duh Sveti te je uveo u naslee, jo dok si u telu. A ako nije tako, oekuj alost i gorko stenjanje, jer e ti stid i sram biti prethodnica pred svetima. 4. Znaj da sveti imaju veliku brigu i danju i nou, i da ispituju svoje delanje i svoje pomisli kako bi spoznali da li se nalaze pod igom Boga i Svetoga Duha ili ne, kao to i devica koja ustaje izjutra, odmah, pre svakog drugog dela, staje pred ogledalo da bi videla da li moda na licu ima neku mrlju koja se ne bi dopala njenom eniku. 5. I tako, usrdno se podvizavaj, brate, da u naporima srca i tela i sa razumom stekne onu venu radost. Jer, retki su koji se nje udostojavaju, koji su stekli duhovni ma i oslobodili duu svoju i ula svoja od svake skverni strasti, kao to je rekao apostol (2.Kor.7,1; Ef.6,17). Moan je Bog da pomogne nemoi naoj da se udostojimo (da budemo) sa svetima Njegovim. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESETO SLOVO O smirenoumlju sadraj ta je smirenje? Smirenje se sastoji u tome [da ovek] misli da je grenik i da nita dobro nije uinio pred Bogom. Dela smirenja su: utanje; ne raunanje sebe ni u ta; odsustvo sklonosti za prepirku; povinovanje; gledanje u zemlju; dranje smrti pred oima; uvanje od lai; ne dozvoljavati sebi praznoslovlje, protivreenje starijem i nastojanje na svom miljenju; podnoenje uvreda; mrnja prema pokoju; prinuavanje sebe na trud i izbegavanje da se drugi ogori. Postaraj se, brate, da sa svom tanou ovo ispuni, kako ti dua ne bi postala stanita svake strasti i da svoj ivot ne bi zavrio besplodno za vekove. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET PRVO SLOVO O pokajanju sadraj 1. Pitali su avu Isaiju: "ta je pokajanje ili ta je beanje od greha?" On je odgovorio: "Postoje dva puta. Jedan je put ivota, a drugi - put smrti. Oni koji idu po jednome, ne idu po drugome. Jo nije pronaen ni jedan koji ide po oba puta - i po onom koji (vodi) u Carstvo, i po onom koji (nizvodi) u ad. Uostalom, ak i (kad bi postojao takav), sud nad njim bi bio delo Boga, koji poseduje milost". 2. Ko eli da ue u Carstvo, vri dela njegova: Carstvo jeste istrebljenje svakog greha. Neprijatelji svakako seju, ali njihove posmisli ne niu. Jer, kad um dostigne do sagledavanja sladosti Boanstva, njihove strele vie ne dolaze do njega, poto je (tada) obuen u sveoruje vrlina, koje ga uva, stara se o njemu briljivo, i ne doputa da se smuuje (pomislima ili strastima), ve ga zaokuplja svojim sagledavanjem kako bi razlikovao dva puta, i jedan izbegavao, a drugi voleo. 3. Ko je poznao slavu Boiju, poznao je i gorinu neprijateljsku; ko je poznao Carstvo, poznao je i geenu; ko je poznao ljubav, poznao je i mrnju; ko je poznao enju za Bogom, poznao je i mrnju prema svetu; ko je poznao istotu, poznao je i smrad neistote; ko je poznao plod vrlina, poznao je i plod zla; Onaj sa kime se raduju aneli zbog dela koja ini, poznao je kako su se radovali demoni kad je inio njihova dela. Jer, ako ne pobegne od njih, nee spoznati njihovu gorinu. Kako e onaj ko se ne odrekne svega i ne istraje u velikom siromatvu Boga radi poznati ta je srebroljublje? Kako e poznati gorinu zavisti, ako ne stekne krotost? Kako e poznati metenost gneva, ako ne stekne dugotrpeljivost u svemu? Kako e poznati bestidnost gordosti, ako ne stekne tiinu smirenoumlja? Kako e poznati smrad bluda, ako ne pozna slatko blagouhanje iste nevinosti? Kako e poznati sramotu osuivanja, ako ne pozna svoje nedostatke? Kako e poznati glupost smeha, ako ne pozna pla zbog grehova? Kako e poznati smuenost uninija, ako te tvoja muka ne dovede u poredak i ako ne pozna svetlost Boiju? 4. Sve (zle strasti) imaju jednu glavu koja se naziva zlobom neprijateljske sile, a vrline imaju jednu majku koja se zove strah Boiji. Kod onog koji ga je stekao, on u istoti raa vrline i see grane zla, kao to sam ranije rekao. Stekni ga, ljubljeni, i sve ostalo vreme (ivota) e provesti u spokojstvu. Jer, strah Boiji je majka svih vrlina. Ko to nije

proao, jo nije (sin) Carstva nebeskog. On jo treba da se, malo-pomalo, podvizava, sve dok ne odsee svaku od navedenih strasti. Kao znak onome koji se stara da sazna da li se trudi (oko toga) ili ne, neka poslui sledee: sve dok leva strana projavljuje svoje dejstvo, u njemu jo nije umro greh i vrline sa desne strane nisu u miru sa njime. Jer, napisano je: Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslunost, sluge ste onoga koga sluate: ili greha za smrt, ili poslunosti za pravednost (Rim.6,16). I opet: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neemu niste valjani (2.Kor. 13,5). I opet Jakov govori: Ako ko od vas misli da je poboan, a ne zauzdava jezika svoga... njegova je pobonost uzalud (Jak.1,26). 5. Svemu ovome ui nas Duh Sveti, pokazujui nam kako da se odvojimo od protivprirodnosti i kako da se uvamo od nje. Jer, pokajanje se sastoji u udaljavanju od greha. No, greh nije jedan, ve se itav stari ovek naziva grehom. Zbog toga apostol i govori: Ne znate li da oni to tre na trkalitu, tre svi, a jedan dobija nagradu?(1.Kor.9,24). Koji je to ako ne onaj koji se hrabro dri i bori sa (svima). Apostol je jo rekao: A svaki koji se bori od svega se uzdrava (1.Kor.9,25). Pobrinimo se, bratijo, o sebi. Koja je to prava potreba ako ne da se pruimo pred blagost Gospoda naega Isusa Hrista (molei ga da nas zatiti od neprijatelja). On je silan protiv njih i moe da presee njihova zla stremljenja protiv nas. ovek je, meutim, telo i krv. 6. Opet su pitali (ovog avu): "ta znai bezmolstvovati u keliji?" On je odgovorio: "Bezmolstvovati u keliji znai pruati se pred Bogom i svu svoju snagu naprezati kako bismo se oduprli svakoj lukavoj pomisli koju (seje) neprijatelj. To i jeste beanje od sveta". Pitali su ga jo: "A ta je svet?" On je odgovorio: "Svet je prostor greha; svet je radionica protivprirodnosti; svet je ispunjavanje telesnih prohteva; svet je misao da e se u ovom svetu uvek ostati; svet je vee staranje o telu, nego o dui; svet je hvaljenje onim to e se (na kraju) ostaviti. Ne govorim ja sam tako, ve apostol Jovan kae: Ne ljubite sveta ni to je u svetu. Ako neko ljubi svet, ljubavi Oeve nema u njemu; jer sve to je u svetu: pohota telesna, pohota oiju, i nadmenost ivljenja, nije od Oca, nego je od sveta. I svet prolazi i pohota njegova; a onaj koji tvori volju Boiju ostaje vavek (1.Jn.2,15-17). Deice, niko da vas ne vara: koji tvori pravdu pravedan je, kao to je On pravedan; onaj koji tvori greh od avola je, jer avo grei od poetka (1.Jn.3,7-8). Prijateljstvo prema svetu (jeste) neprijateljstvo prema Bogu (Jak.4,4). elei da svoja eda otui od greha sveta, i apostol Petar govori: Ljubljeni, molim vas kao putnike i strance, da se uvate od telesnih elja, koje vojuju na duu (1.Pt.2,11). Znajui da je grehovni svet muan teret za oveka, sve dok ga ne napusti, ljubljeni Gospod na, Isus Hristos je hrabrio Svoje, govorei: Dolazi knez ovoga sveta, i u meni nita nema (Jn.14,30). I opet [je reeno]: Svet sav u zlu lei (1.Jn.5,19). Za Svoje je rekao da ih je uzeo od sveta (Jn.15,19). Iz kog sveta ih je uzeo, ako ne iz potoka greha? 7. Prema tome, ko hoe da bude uenik Isusov, neka bei od strasti. Jer, on ne moe da bude stanite Boga ukoliko ih ne odsee. On nee videti sladost Boanstva ako se ne udalji od njih. Jer, On je sam rekao: Svetiljka telu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve e telo tvoje tamno biti (Mt.6,22-23). Prema tome, um ne moe videti svetlost Boanstva ako ne bude zdrav od zla. Jer, zlo za um postaje mrana stena i duu ini praznom, kao to je napisano u Jevanelju: A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali, niti je mee pod krevet, nego se postavlja na svenjak da oni koji ulaze vide svetlost (Lk.8,16). Govore da krevet predstavlja nepravdu sveta. I tako, sve dok se nalazi u protivprirodnosti, um

na u sebi ne moe imati svetilnik Boanstva. U um koji postane visoki svetilnik useljava se svetlost Boanstva, te on prepoznaje one koji se nalaze u domu. On izbacuje onoga koga treba da izbaci i ostavlja one sa kojima treba da je u miru. Zbog toga je Gospod uio one iji je um bio prosveen Njegovim zapovestima: Ali govorim vama koji sluate: Ljubite neprijatelje svoje, dobro tvorite onima koji vas mrze; blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se za one koji vas vreaju. Onome koji te udari po obrazu, okreni i drugi; i koji hoe da ti uzme haljinu, podaj i koulju. A svakome koji ite u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne iti (Lk.6, 27-30). 8. Ovo je On rekao onima koji su pobegli od sveta zato to su ostavili sve i pripremili se da idu za Njim, svojim Spasiteljem. Zavolevi ih savrenom ljubalju, On im je rekao: Ustanite, hajdemo odavde (Jn.14,31). Gde ih to On vodi, govorei im: Ustanite, hajdemo odavde! To On uzima njihov um iz ovoga veka i uspokojava ga u Carstvu Svome. Zbog toga On govori, hrabrei ih: Ja sam okot, a vi loze... Ostanite u meni, i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne ostane na okotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete (Jn.15,4-5). To On govori onima koji su ostavili svet, zato to u njihovim srcima ivi Duh. Neu vas ostaviti, govori, sirotne; doi u k vama (Jn.14,18). Prema tome, onaj ko je zavoleo Boga, ko eli da On obitava u njemu, i ko ne (eli) da ostane sirotan, neka se najpre postara da ispuni ono to mu je zapovedio Isus. Tada e On obitavati u njemu. Jer, On nije daleko od nas. Izmeu nas i Njega nema niega osim strasti. 9. Kako ti, brate, kae da si se odrekao od sveta kada se pokazuje da ini svetska dela? [Naprotiv], ti se nisi odrekao, ve sebe vara. Gospod one koji su se odrekli sveta opisuje ovako: Koji uva duu svoju, izgubie je, a koji izgubi duu svoju mene radi, nai e je (Mt.10,39). Kako se dua gubi ako ne odsecanjem telesnih prohteva? I jo: I ko ne nosi krsta svoga i za mnom ne ide, ne moe biti moj uenik (Lk.14,27). Koji je to krst koji mi treba da nosimo ako ne svagdanja budnost uma i stojanje u vrlinama, kako se ne bi silo sa krsta? Ili - uzdranje od strasti sve dok se ne odseku i um najzad ne postane nepobediv. Onima koji su se razbudili, On je dao znamenje: Ako zrno penice padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi (Jn.12, 24). Teei one koji umiru slino zrnu, On govori: Ko meni slui tome e dati poast Otac moj... Gde sam ja onde e i sluga moj biti (Jn.12,26). Kako oni slue Isusu ako ne mrnjom prema strasnom svetu i ispunjavajui zapovesti Njegove? Poto su ih ispunili, oni stiu smelost da pred Njim kau: Eto mi smo ostavili sve i za tobom poli; ta e dakle, nama biti? (Mt.19,27). I On im je pokazao ta e biti: Zaista vam kaem da ete vi koji pooste za mnom, u novom ivotu, kada sedne Sin oveiji na presto slave svoje, sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. I svaki koji je ostavio kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primie sto puta onoliko, i nasledie ivot veni (Mt.19,28-29). 10. Znajui da ovekov um ne moe da se popne na krst ukoliko ne stekne ravnodunost prema svemu, Gospod na, najslai Isus je zapovedio da ostavimo sve to um moe da svue sa krsta. Kada mu je neko priao i rekao: Gospode, ii u za tobom, ali prvo mi dopusti da odem da se oprostim sa domaima svojim (Lk.9, 61), ljubljeni na Isus nije dozvolio, znajui da e se njegovo srce opet prikloniti onome tamo i da e ga razne sluajnosti zadrati. Zbog toga je rekao: Nijedan koje mentnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boije (Lk.9, 62). (I posle prie o svadbi carevog sina), o robovima koji su poslani da zovu zvanice i o zvanicama

koje se zbog ljubavi prema neemu u svetu nisu odazvale, On je sa alou rekao: Ako neko doe meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i enu, i decu, i brau, i sestre, pa i ivot svoj, ne moe biti moj uenik (Lk.14,26). On ovo govori uei nas da onaj koji eli ui u Njegovo Carstvo mora najpre da omrzi sve to njegovo srce vue ka svetu. Savetujui nam da se ne oslanjamo samo na veru bez dela koja joj odgovaraju, Gospod je rekao da je car, uavi da vidi goste, ugledao oveka neobuena u svadbeno ruho (Mt.22,11) i naredio da ga bace u tamu najkrajnju. (Na svadbu) dolaze sa imenom hrianskim, a izbacuju se koji nemaju dela (hrianskih). Znajui da ovek ne moe istovremeno da voli i ono to je Boije i ono to je svetsko, apostol je pisao edu svome, Timoteju: Nijedan se vojnik ne uplie u poslove obinog ivota, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2.Tim. 2,4-5). Hrabrei ga u nadi da nee propasti njegov trud, on mu je govorio: Zemljoradnik koji se trudi treba prvi da okusi od plodova (2.Tim.2,6). Piui drugima, on je govorio: Ko je neoenjen brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu; a ko je oenjen brine se za ovosvetsko, kako e ugoditi eni (1.Kor.7,32-33). Onaj ko ima takve brige, ue strani glas koji govori: Uzmite (ga) i bacite u tamu najkrajnju; onde e biti pla i krgut zuba (Mt.22,13). 11. Upotrebimo, bratijo, sav napor kako bismo se obukli u odeu vrlina, da ne bismo bili izbaeni napolje. Jer, onoga dana nee biti nikakvog licemerja. Zbog toga je apostol i rekao svojim edima: Oni koji tako neto ine nee naslediti Carstva Boijega (Gal.5,21). Znajui da onaj ko se probudio od mrtvih strasti vie nema protivnika, on im je pokazao plod Duha: Ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje. Za takve, kae, nema zakona (Gal.5,22-23). Pokazujui nam da e se u onaj dan obelodaniti plod nae delatnosti, ljubljeni na Gospod Isus je rekao: Mnogi e traiti da uu i nee moi. Jer, zatvorivi vrata, Domain e rei onima koji kucaju: Ne poznajem vas (Lk.13,24-25). Zar moemo rei da Bog neto ne zna? Nikako. Meutim, poto oni koji su kucali i koji su govorili: Gospode, Gospode, otvori nam!, nisu znali za vrlinu, i On im odgovara: Ne poznajem vas. On nam je jo ukazao na (udeo) onih koji imaju veru, ali ne i dela: Ja sam okot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod... Ko u meni ne ostane, izbacie se napolje kao loza, i osuie se, i skupie je, i u oganj baciti, i spaliti (Jn.15,5-6). (Granu) koja donosi dobri plod (Otac) isti da vie roda rodi (Jn.15,2). Pokazujui nam da ne voli one koji ispunjavaju svoje telesne elje, On govori u molitvi: Ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji (Jn.17,9). "Ja sam ih uzeo iz sveta" (Jn.15,19), jer svet ljubi svoje. Najzad govori: Oe sveti, sauvaj ih... Od sveta nisu(]n.1'J,16). 12. Ispitajmo, bratijo, da li smo od sveta ili ne. Ako nismo od sveta, On e nas sauvati od zla, jer je rekao: Ne molim pak samo za njiih, nego i za one koji zbog rei njihove poveruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oe, to si u meni i ja u tebi. I opet: Da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja (Jn.17,20; 24). Shvatimo kakvom nas je ljubavlju zavoleo - ljudi koji su se podvizavali u ovom svetu i koji su omrznuli svoje telesne prohteve sa Njim e carevati u vekove! Sagledavajui onu veliku slavu, i apostol Jovan govori: Znamo da kada se otkrije, biemo slini Njemu (1.Jn.Z, 2), ukoliko sauvamo Njegove zapovesti i uinimo ono to mu je ugodno. I opet on (govori): Ne udite se, ljubljeni, ako vas svet mrzi. Mi znamo da smo preli iz smrti u ivot, jer ljubimo brau (1.Jn.3,13-14). I jo: Svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga, ni onaj koji ne voli brata svoga (1.Jn.Z,10). I jo: (Ako znate da je On pravedan, znajte da je) svaki koji tvori pravdu od njega roen (1.Jn. 2,29). I opet: Svaki koji je roen od Boga ne ini

greh, jer seme Njegovo ostaje u njemu, i ne moe greiti, jer je od Boga roen (1.Jn.Z, 9). 13. Uinimo po snazi svojoj, bratijo, imajui utehu u takvim svedoanstvima. Moe biti da e se na nas smilovati blagost Gospoda naeg i da e nam poslati silu da sa sebe zbacimo teret ovog neistog sveta. Jer, na neprijatelj ne drema, ve nas neprestano prati, elei da ulovi due nae. Meutim, sa nama je Gospod na Isus koji ga spreava silom Svojih svetih rei, ukoliko ih mi sami ispunjavamo. Jer, ko ometa neprijatelja, ili ko je moan pred njim, ako ne rei koje je protiv njega izrekao Bog? One mu se protive i satiru silu njegovu, ak i kad ovek ne zna za to. 14. Uei nas i pokazujui nam da dela spasavaju oveka, apostol Petar govori: Projavite u veri vaoj vrlinu, a u vrlini znanje, a u znanju uzdranje, a u uzdranju trpljenje, a u trpljenju pobonost, a u pobonosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav. Jer kad ovo sve imate i umnoava se u vama to vas nee uiniti neradnim za poznanje Gospoda naega Isusa Hrista. Jer ko ovoga nema slep je, kratkovid je, zaboravivi svoje oienje od starih greha (2.Pt.1,5-9). Opet i Jovan Krstitelj govori: Rodite, dakle, plodove dostojne pokajanja... A ve i sekira stoji drveu kod korena; i svako drvo koje dobra roda ne raa see se i u oganj baca (Lk.3,8-9). I Gospod na Isus govori: Jer se po rodu drvo poznaje (Mt.12,33). Eda li se bere sa trnja groe, ili sa ika smokve (Mt.7,16). I opet: Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). Opet i Jakov govori: (Ali hoe li da zna)... da je vera bez dela mrtva?... I avoli veruju, i drhte... Jer kao to je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva (Jak.2,20; 19; 26). Utvrujui svoja eda u tome da vera ima potrebu za delima, i apostol (Pavle) strogo zapoveda, govorei: A blud i svaka neistota i lakomstvo da se ne spominje meu vama, kao to i dolikuje svetima... nego radije zahvaljivanje. Jer znajte ovo, da nijedan bludnik, ili neist, ili lakomac, koji je idolopoklonik, nema naslea u Carstvu Hrista i Boga (Ef.5,3-5). Jo vie potvrujui ovu re, on je opet govorio: Niko da vas ne zavarava prazim reima; jer zbog toga dolazi gnev Boiji na sinove protivljenja. Ne budite, dakle, sauesnici njihovi. Jer nekada bijaste tama, a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti. Jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini (Ef.5,6-9). I opet: Svaka gorina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef.4,31). Ugledajte se na mene, govorio je jo, kao ija na Hrista (1.Kor.11,1). Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal.3,27). 15. Ispitajmo, bratijo, da li smo se obukli u Hrista, ili nismo. Hristos se prepoznaje po istoti, jer je ist i u istima obitava. A kako se postaje ist? Ne drukije, nego prestankom da inimo zlo koje smo inili. Blagost Boija je takva da sa radou odmah prima oveka, im se obrati od svojih grehova, ne pominjui ranije grehe, kao to je napisano u Jevanelju. Najmlai sin, koji je bludno rasuo svoj udeo, najzad je pasao svinje i poeleo da se nahrani svinjskom hranom. Na kraju se pokajao za ono to je uinio i shvatio da u gresima nema sitosti, ve da se ovek sve vie raspaljuje, to ih vie ini. Kada se, dakle, pokajanje kosnulo njegovog srca (tj. kad je pokucalo kod njega), on nije odlagao, ve se (odmah) vratio ocu svome sa smirenjem, ostavivi sve svoje telesne elje. Jer, verovao je da je njegov otac milostiv i da mu nee zameriti zbog onog to je uinio. Zbog toga je i otac odmah naredio da mu daju odeu istote i zalog sinovstva (tj. prsten) (Lk.15,11-32). Ovo je Gospod Isus Hristos ispriao (elei da naglasi) da je potrebno najpre da ostavimo svinjsku hranu, ako hoemo da mu se

obratimo. Tada e nas On primiti, jer smo postali isti. On je to rekao da naa dua ne bi pala u uninije i govorila: "Kada e me Bog usliiti?" Jer, On zna vreme kada onaj koji moli postaje dostojan da bude uslien. I tada ga On brzo usliuje. 16. Obratimo mu se svim srcem i nemojmo klonuti (Lk.18, 1) molei ga, te e nas On ubrzo usliiti. Jer, On je sam rekao: Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se (Mt.7,7). Prema tome, bratijo, ako budemo prosili, iskali i kucali, dobiemo ono to itemo ili to molimo od Njega. Slino je onaj koji je doao u pono prisiljavao svoga prijatelja: Daj mi tri hleba u zajam, jer mi doe prijatelj s puta (Lk. 11,56). I ovaj mu je dao to je traio jer nije prestajao da lupa. Odbacimo od sebe, bratijo, lenjost i pripremimo se za takvu bestidnost. I videi nae trpljenje, Bog e nam dati ono to molimo. Jer, On je milostiv i eli da mu se ovek obrati, kao to je napisano: Kaem vam da e tako biti vea radost na nebu zbog jednog grenika koji se kaje (Lk.15,7). 17. Prema tome, bratijo, imajui takvu milost Njegovu i takvo bogatstvo Njegove tedrosti, odbolujmo pred Njim svim srcem dok se jo nalazimo u ovom telu. Jer, na ivot brzo tee. Ako se budemo podvizavali, naslediemo venu radost, a ako se vratimo nazad, biemo slini mladiu koji je Gospodu Isusu postavio pitanje kako da se spase. Njemu je On odgovorio: Prodaj sve to ima i razdaj siromasima; i uzmi krst svoj, pa hajde za mnom. Time nam je pokazao da se spasenje sastoji u odsecanju svoje volje. Meutim, uvi to, on postade alostan i udalji se (Lk. 18,22-23). On je znao da nije toliko teko razdati svoje imanje nitima, koliko nositi krst. Dati svoje bednima jeste jedna vrlina, i ovek je vri da bi (lake) nosio krst. Meutim, krst je istrebljenje svakog greha i raa ljubav. Bez ljubavi i nema krsta. Znajui da ima i prividnih vrlina u kojima nema ni ljubavi, ni savrenstva dobrodetelji, apostol je rekao: Ako jezike oveije i aneoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje jei, ili kimval koji zvei... I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se saee, a ljubavi nemam, nita mi ne koristi. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se. Ne ini to ne pristoji, ne trai svoje, ne razdrauje se, ne misli o zlu (1.Kor.13,1-5). 18. Prema tome, ko eli da stupi na put ljubavi neka postane spokojan u odnosu prema svim ljudima, i dobrim i ravim. Kada najzad (jedna) elja za Bogom ostane u njegovom srcu, u njemu e se poroditi gnev koji je svojstven prirodi, koji e poeti da se protivi svemu to seje neprijatelj. Tada e zakon (tj. strah) Boiji u njemu obresti sebi pasite, i kroz njega e se u njemu projaviti ljubav. Tada e takav ovek govoriti sa smelou, kao apostol: Ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem... za ime Gospoda Isusa Hrista (Dap.21,13). Blaena je dua koja je dostigla takvu ljubav: ona je tada bestrasna. 19. Mi smo, bratijo, izali iz sveta, znamo u kakvom se stanju nalazimo i da je milostiv Gospod na Isus, te da e svakoga upokojiti po delima njegovim, ak i malog po njegovom malom (trudu), kao to je rekao: U kui Oca mojega stanovi su mnogi (Jn.14,2). I premda je Carstvo jedno, ipak e svako u njemu nai svoje mesto i [dobiti] svoje delo. Podvizavajmo se, bratijo, protiv lenjosti, zbacimo sa sebe platno tame i ugledajmo svetlost pokajanja. Steknimo Martu i Mariju, tj. zlopaenje i pla, koje plau pred Spasiteljem da bi vaskrsao Lazara, tj. um povezan mnogim povojima svojih elja. On im ini milost i budi ga, ali je dalje ve njihovo delo da ga odveu i puste (da ide). Po osloboenju Lazara pokazuje se marljivost Marije i Marte. Evo ta se vidi posle toga:

Lazar bezbrino lei pored Isusa, Marta sa usrem i radou vri svoje sluenje, a Marija pomazuje noge Gospodnje mirisom iz posude alavastra koju je donela. 20. Ponimo, bratijo, da se podvizavamo po silama svojim, i Bog e nam pomoi zbog velike milosti Svoje. Ako nismo uspeli da sauvamo srca svoja, kao oci nai, upotrebimo svu usrdnost da makar, kako zahteva Gospod, tela sauvamo bezgrenim. I verujemo da e On u vreme gladi, koja nas je zadesila, i na nama uiniti milost, kao i sa svima svetima Svojim. Jer, premda je jedna slava sunca, a druga meseca, i premda se zvezda razlikuje od zvezde u slavi, ipak se svi nalaze na jednom svodu. I njihova slava i ast je On, od sada i do veka. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET DRUGO SLOVO O delima novog oveka sadraj 1. Ljubljena bratijo moja! Jevrejin se prepoznaje po tri stvari: po obrezanju, po Pasci i suboti. Jer, tako je napisano u knjizi Postanja: Neka se svako dete u osmi dan obree, i domae i kupljeno. Neobrezani, pak, da se pogubi od roda svoga, jer ne odra Zavet moj (Post.17,12; 14). Avraam se prvi obrezao i oznamenovao da je umrla njegova leva (strana). On je onima drevnim ponueni praobraz novog oveka, kojeg je u Svom svetom telu projavio Gospod Isus, kako bi drevnu (trulenost), koja je pokrivala muki pol, obrezao i odbacio. O tome je apostol rekao: U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim, poto se s Njim pogreboste krtenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u mo Boga (Kol.2,11-12). I opet: Da vi odbacite raniji nain ivota staroga oveka, koji propada u eljama varljivim, a da se obnavljate duhom uma svoga; i obucite se u novoga oveka, sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine (Ef.4,22). I jo: da umrete grehu, i poivite pravdi (1.Pt.2,24). Toliko o obrezanju. Ko ga nema, nije obrezan i nije Jevrejin, jer nije ouvao Zavet koji je uspostavio Gospod Isus Svojom svetom krvlju. 2. O svetoj Pashi treba mnogo toga rei. (Prvo je obrezanje, drugo - Pasha, tree subota). Jer, Mojsije govori: Ovo neka bude zakon za Pashu: Ni jedan tuin da ne jede od nje. A svaki sluga va kupljen za novac moe da jede kad ga obreete. Doljak ili najamnik da je ne jede. U jednoj kui neka se jede (Izl.12,43; 46). Neka su vam bedra opasana, obua neka vam je na nogama i ezal u rukama (Izl.12,1). Pashu, tj. peenje ispeeno na ognju, ne treba jesti bez beskvasnog hleba i gorkog zelja. Nije reeno: "Opasavi se po bedrima vaim", da neko ne bi rekao da se tu radi o pojasu, ve: "opasavi bedra vaa", da bi se pokazalo da se govori o istoti koja je slobodna od svake strasti i dejstva sjedinjenja u neistoti. Obua napominje o spremnosti i o bekstvu od svake ranjivosti koja povreuje savest i koja smeta umu da svoje sagledavanje obavi u istoti. ezal je hrabra nada, kojom se bez straha hodi putem da bi se ulo u obeanu zemlju. To su oni koji subotuju. Krv je znamenje krvi Gospoda naeg Isusa Hrista i toga da e oni koji su se pripremili i koji su pomazani Njegovim znamenjem biti primetni kada On bude doao i kada sinove Izrailjeve bude uveo u Svoje nasledstvo. Uzimanje

svenja isopa znai zlopaenje. Jer govori: Jedite (Pashu) sa gorkim zeljem. Ispituj, brate, da li si obrezan, da li si vrata svoje kue namazao krvlju neporonog jagnjeta, da li si se oslobodio od svake zemaljske pomisli i da li si se pripremio da hodi bez straha i ue u obeanu zemlju. 3. I o suboti nam predstoji da mnogo toga kaemo. I to je delo onih koji su se udostojili istinskog obrezanja, koji jedu Svetu Pashu, koji su se oslobodili od Egipana, videli ih gde su potonuli u Crvenom moru, i zasubotovali od njihovog gorkog ropstva. Jer, (Bog) govori Mojsiju: est dana radi. A sedmi dan je subota (tj. poinak) Gospodu Bogu tvome (Izl.20,9-10). Istrebie se svaka dua koja bude radila u subotu (Izl.31,14). Gospod na Isus Hristos je subotovao istinskom subotom i nauio je Svoje kako treba da subotuju. On se popeo (na Krst) u petak, poto je zavrio svaku pripremu, tj. poto je [pretrpeo] uvrede kojima se podvrgao i koje je podneo za nas. On se raspeo na Krst i nije pristao niti se razreio na bilo kakvu utehu sve dok je disao. Kada je uzviknuo: edan sam, prineli su mu suner sa octom. Okusivi, On je rekao: Svri se! I preklonivi glavu predade duh (Jn.19,28-30). Zatim su ga skinuli (sa Krsta) na zemlju. On se vie nije pokretao, jer je ve istinski subotovao. Tako je najzad Gospod Isus poinuo u sedmi dan i blagoslovio ga, jer je poinuo od svih dela kojima je ukinuo ljudske strasti, kao to je rekao apostol: Jer ko je uao u odmor njegov i sam je poinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih (Jev.4,10). To i jeste istinska subota! Prema tome, koji ne subotuje, nije Judejac. Zbog toga je i Jeremija, plaui zbog svog naroda, govorio: "Ne nosite teret u dan subotni i ne izlazite na vrata Jerusalima nosei teret u dan subotni"(Jer. 17,21). 4. Teko meni, jadnome, koji sam prestupio tako svete zapovesti i koji nosim teki teret u dan subotni, premda i jesam umro sa Hristom, pogreben sa Njim i subotujem. Koji je to teak teret koji nosim? (To su strasti) po kojim dejstvujem: gnev, svadljivost, mrnja, tatina, osuivanje, ranjavanje i vreanje, visokoumlje, smatranje sebe pravednim, nareivanje, prepiranje, samoljublje, zavist. To su duevne (strasti). A telesne su: stomakougaanje, teloljublje, ukraavanje, slastoljublje, pohota, nemilosrdnost. Sve njih i njima sline strasti unitio je Gospod Isus u telu svetih i u Svom svetom telu, po rei apostola: "On je Krstom ubio neprijateljstvo, i ukinuo Zakon sa njegovim zapovestima i propisima" (Ef.2,16; 15), to i jeste sveta subota. Prema tome, ko nosi taj teak teret i dejstvuje po njemu, udovoljavajui mu i u subotni dan, kako moe rei: "Ja sam istinski Judejac"? Takav sam sebe vara. Jer, on jedino takvo ime nosi. On, pak, nita nee dobiti od Gospoda Isusa, budui da se od Njega odrie delima svojim. Ono to je Gospod ubio, on ponovo vaskrsava, i ono to je On sahranio, on ponovo podie. Oigledno je da takav nije istinski Jevrejin, ve lani, da nije obrezan i da ne subotuje. Kada doe u slavi Svojoj, Gospod Isus e u Svoje veno Carstvo uvesti samo istinske sinove Izrailjeve, sve koji su u Njemu obrezani, koje je On sabrao iz svih naroda, kao to i apostol govori: Dio Izrailja otvrdnu, dok ne ue pun broj neznaboaca (Rim.11,25), i jo: I koji god budu iveli po ovome pravilu, mir na njih i milost, i na Izrailj Boiji (Gal.6,16). Vidi li ko su Izrailjci Boiji? To su oni koji imaju obrezano srce, i koji subotuju i koji su ukinuli greh. Opet govori (isti apostol): Jer nije ono Judejac to je spolja, niti je obrezanje to je spolja, na telu, nego je ono Judejac koji je to iznutra i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom (Rim.2,28-29). 5. Pazimo na sebe, bratijo! Dokle emo upranjavati trud i ponitavati ga svojim neradom, ne znajui da je u nama na neprijatelj koji nas vara i koji nas neprestano udaljava (od neophodnog), ne dajui oima naim da ugledamo svetlost Boanstva?

Ispituj sebe, jadnie, koji si se krstio u Hrista i u Njegovu smrt. Kakva je smrt kojom je On umro? Pokai mi svojom naravi da ide za Njegovim stopama. On je bezgrean i tebi se poka-zuje kao obrazac u svemu. On je iveo u siromatvu, a ti ne podnosi siromatvo. On nije imao gde glavu zakloniti (Mt.8,20), a ti ne podnosi stranstvovanje sa radou. On je trpeo uvrede svake vrste, a ti ni jednu uvredu ne podnosi. On nije vraao zlo (za zlo), a ti ne moe da ne uzvrati zlo. On se nije gnevio u stradanjima, a ti se gnevi, iako si sam drugima na teret. On je bio miran kada su ga poniavali, a ti se uznemirava i bez vreanja. On je bio smiren i prizivao je grenike, a ti i one koji te vole ranjava reju. On je sa radou podnosio sve to su mu inili, a ti se smuuje im uje i malu uvredu. On je bio krotak prema grenicima, a ti si nadmen i prema mnogo boljim od sebe. On se predao za one koji su sagreili pred Njim, da bi ih iskupio, a ti se ne moe rtvovati ni za one koji te vole. Eto ta je On tebi dao! A kako si mu ti uzvratio? Poznaj ga iz Njegovih dela, i sam sebe poznaj iz dela svojih. Ako si umro sa njim, ko onda (u tebi) ini takve grehe? 6. Ljubljeni! Pazimo dobro na Njegove svete zapovesti. Odsecimo svoju volju i ugledaemo svetlost zapovesti! ta mi inimo vee od neznaboaca ako volimo samo onoga koji nas potuje? Molei se za one koji ti dobro ine, [ne ini nita vie] od mitara. Ako se raduje sa onim koji te hvali, [ne ini nita vie] od Judejca. ta znaajnije ini ti koji si umro grehu i koji si oiveo u Hristu? ta ti ini vie od grenika, ako voli samo onog koji te slua? To i on ini. Ako mrzi onoga koji ti priinjava neprijatnost, ko te ne slua i koji se svaa sa tobom, [ne ini nita vie] od neznaboca. Meutim, treba se moliti za takvog da mu se oprosti (ono u emu je sagreio). Ako se alosti na onoga koji te je oklevetao [ne ini nita vie] od mitara. 7. I ti koji si se krstio u ime Gospodnje, razmotri da li ti dela lie na ona u kojima je On sebe javio. Kako e se ti ovenati u dan Slave Njegove ako nema venac pobede nad strastima, koje je Car tvoj ve pobedio, ostavivi ti uzor? Kada se javi u slavi Svojoj, Car careva i Gospodar gospodara e biti vidljiv za sve narode na zemlji i nosie znamenje stradanja za nas. Ti, meutim, nee na svom telu imati nita od Njegovih stradanja. Zbog toga e ti On rei: "Ne poznajem te". Tamo e ugledati sve svete koji su umrli za ime Njegovo i koji nose Njegovo znamenje, te e se postideti da se pojavi pred njihovim licem. Ispitaj ivot svih svetih, pa e nai da su trpeli zlo, ali da nisu vraali zlo - (jedino) je njihova krv vapijala (Bogu): "Osveti nas na onima koji ive na zemlji". I ja, koji sam voleo pokoj, ta u rei u onaj dan kada ugledam proroke, apostole, muenike i ostale svete koje su vreali ali koji nisu vraali (zlo), ve su trpeli bez gneva. Jer, oni znaahu da ih na to ne podstie volja oveija, nego avolja nepravda. Dok su ih ubijali, ili kamenjem zasipali, ili spaljivali, ili potapali, oni se ne gnevljahu, ve se moljahu za muitelje, tj. da im se oprosti, znajui ko ih podstie da to rade. 8. Razmotri sebe samog, ljubljeni brate, [vidi] ta radi i shvati svoju pomisao, tj. kakva je pred Bogom. Jer, onoga asa nee nita moi sakriti, niti e volja oveka moi da kae neto drugo (od onoga to jeste). Naprotiv, kad se ostvari vaskrsenje, svaki e da stane odeven u svoja dela kao u odelo - bilo gresima, bilo pravdom. Ta dela e govoriti i svaki e sam poznati gde mu je mesto. Blaen je onaj koji se podvizavao, koji je sa sebe svukao ono to bi ga povuklo u geenu, i koji se obukao u ono to e ga povui u Carstvo. Apostol govori: Jer znamo, ako se naa zemaljska kua, telesni ator, razrui, imamo zdanje od Boga, kuu nerukotvorenu, venu na nebesima (2.Kor.5,1). Vreme

naeg ivota je nitavno i mi se varamo (mislei na drugi nain) sve dok nas ne sustigne as (na) i dok se ne oalostimo venim plaem. 9. Nemojmo poputati svome srcu, ve uinimo sve to je u sili naoj da bismo ga sauvali, molei svakog asa blagost Boiju da nam pomogne. Nemojmo se gneviti na blinje zbog rei koje govore iz nerazumnosti i ne po svojoj volji, ve po podsticanju sa strane. Sluei kao orua neprijatelja, oni su tui Bogu, sve dok ne budu pozvani, i dok ne uteknu sa tog (ravog) poprita. Pobrinite se, ljubljeni, za smirenje u svemu, trpite uvrede i sve to nailazi, stalno se upranjavajte u odsecanju svoje volje budui da ona upropauje sve vrline. Onaj ije su pomisli ispravno usmerene, sa krotou odseca svoju volju, bojei se prepirke kao zmije zato to rui dom due i pomrauje je, te ona ne vidi nita od svetlosti vrlina. Ozbiljnije ispitajte ovu prokletu strast koja se prikrada vrlinama kako bi ih upropastila. Ni Gospod na Isus Hristos nije uziao na Krst pre nego to je Judu uklonio iz broja Svojih uenika. Isto tako, ni jedan ovek koji ne odsee ovu beasnu strast, ne moe da ugodi Bogu. Za njom, naime, ide sve zlo: netrpeljivost i tatina. U dui onoga koji voli da se prepire i koji se dri visokoumlja ivi sve ono to Bog ne voli. Ono to [strasti] srcu predlau kao Boije, po svim Pismima jeste la. 10. Smirenoumlje dolazi od osuivanja samog sebe, a naputanje svoje volje radi blinjega sa razumom pokazuje smirenje. istota jeste molitva Bogu. Neosuivanje ukazuje na ljubav. Dugotrpljenje podrazumeva da se nita ne pomilja protiv blinjega. Bogoljubivo srce znai - ne vraati zlo (za zlo). Bezmolvije znai - ne zanimati se za ono to nas ne tie. Siromatvo je - nezlobivo srce. Vladati svojim ulima jeste - mir. Podnositi (sve) jeste - krotost. Milostinja je - pratati. Sve ovo raa odsecanje svoje volje. Ono stvara mir meu vrlinama. Ono vladalako (naelo, tj. um) ini bezmetenim. 11. Kraj svega toga nije nita drugo do ono to vidim u svim Pismima: Bog od oveka oekuje samo da se smirava pred blinjim u svemu, da odseca svoju volju u odnosu na sve, da se uvek moli Njemu za pruanje pomoi oveku, i da uva oi od sna zaborava i od zanosne varke, zato to je priroda ljudska lukava i kolebljiva. Delo, pak, (Boije) jeste da (nas) uva. Njegova je sila da nam da (silu) da se sauvamo. Njegov je pokrov - da ogradi nitavnost nau. Njegovo je obraenje - da nas obrati ka sebi. Njegova je zahvalnost - da nam je daruje. Njegovo je da nam daruje blagodat da mu zahvaljujemo. Njegov je pokrov - da nas sauva od ruke neprijatelja naih. Njegova je ast i slava u vekove vekova. Amin. 12. Uostalom, prepiranje koje nemilostivo obara duu raa se od priljivosti, praznoslovlja, prepriavanja, neuzdranosti, dvolinosti, nastojanja na svom miljenju. Dua onoga koji ovo poseduje postaje besplodna u vrlini. Posle svega ovoga, ako se dua ne oznoji oko svake vrline, nee moi da dostigne pokoj Sina Boijeg. Nemojte biti nemarni za svoj ivot, bratijo, i neka um va ne nalazi razne izgovore za zlu lenjost, kako se ne bi istroilo vae vreme pre nego to dospete u pokoj Sina Boijeg. A (njega sainjavaju): smirenje u svemu, nezlobivost, odsustvo mrnje prema bilo kome, nepristrasnost prema bilo kakvoj stvari koja nije Boija, dranje svojih grehova pred sobom, umrtvljavanje svakog zlog dela. I Bog koji ne obmanjuje (Tit.1,2) [moe] da pomogne naoj nemoi, po Svojoj tedrosti. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET TREE SLOVO O savrenstvu sadraj 1. Neko od otaca je rekao da ovek ne moe da se spase ako ne stekne veru u Boga, neprestanu enju za Bogom, nezlobivost, izbegavanje da zlom vraa za zlo, zlopaenje, smirenje, istotu, ovekoljublje, odricanje od svega, krotost, dugotrpljenje, neprestanu molitvu Bogu sa srdanim bolom, istinsku ljubav, neobaziranje unazad, neobraanje panje ni na ta to dolazi, odsustvo nade na svoja dobroinstva ili sluenje, i iskanje Boije pomoi povodom svega to ga svakodnevno snalazi. 2. Neprijatelji tvoji, ovee, ne spavaju. Nemoj biti nemaran, nemoj zanemarivati svoju savest, nemoj verovati da si dostigao neto dostojno Boga sve dok vidi da se (jo nalazi) na strani svojih neprijatelja. Zlopaenje sa razumom zamenjuje prethodni nemar; pla ula lei rane od unutranjih neprijatelja; savrena ljubav prema Bogu po Njegovoj volji suprotstavlja se nevidljivim borcima; skrivena istota, koja pobeuje nevidljive neprijatelje, priprema za pokoj Sina Boijeg, a vidljiva istota uva vrline. 3. Poznanje je roditelj (svega reenog), ali i (njegov) uvar. Prisustvo blagodarnosti (u srcu) u vreme iskuenja potiskuje unazad dolazea iskuenja. Tvoje izbegavanje da smatra da ti je trud ugodan Bogu, priprema pomo Boiju koja te uva. Onaj ko je istinski predao srce svoje na pobono iskanje Boga ne moe imati misao da je ugodio Bogu. Jer, sve dok ga savest izobliuje zbog bilo ega protivprirodnog, on je tu slobodi. Dok ima onog koji izobliava, ima i onog koji osuuje; a dok postoji osuivanje, izostaje sloboda. Ako, na kraju, uvidi da te za vreme molitve ne izobliuje nikakvo zlo, onda si istinski slobodan i uao si u Njegov sveti poinak, po volji Njegovoj. 4. Ako vidi da se dobri plod utvrdio u tebi i da ga korov neprijateljski vie ne davi; ako su protivnici odstupili od tebe sami od sebe, povlaei se u [svom] lukavstvu, budui da se vie ne bori sa svojim ulima; ako je oblak osenio tvoju skiniju [tj. ator], tako da ga sunce ne ee danju, ni mesec nou (Ps.120,6), i ako je u tebi sve pripremljeno za ator, za njegovo postavljanje i odravanje, po volji Boijoj - (znaj da) si od Boga dobio pobedu. U tom sluaju, i On e oseniti ator, jer je Njegov. On e hoditi pred njim i ukazivati na njegovo stanite. Jer, ator se ne moe zaustaviti ukoliko se On, kako govori Pismo, ne zaustavi na eljenom mestu (Br. 9,16-23). 5. ovek je u velikoj opasnosti sve dok jasno ne uvidi da u njemu vie nema nieg (od njegovih neprijatelja) koji se usiljuju da razbiju monako delanje, uei [svemu]

protivprirodnom. Zbog toga imamo potrebu da strah pred Njegovom blagou stareinuje nad nama, kako bi nas seanje (na smrt i Sud) neprestano poraavalo, i sveto smirenje gospodarilo nad srcem naim svakog asa, po milosti Boijoj. Stoga je potrebno da nismo nemarni prema onome to sve to priprema i uva, ve da u tome umom prebivamo do kraja: da neprestano gledamo svoje grehe i da ni u emu ne verujemo sebi sve dok se nalazimo u zlom ropstvu. 6. Osuivanje blinjeg, ukorevanje i poniavanje brata u srcu, vreanje prilikom svakog sluaja, pouavanje sa gnevom, klevetanje pred bilo kim - oveka ine tuim milosti koju dobijaju sveti, kao i asnim vrlinama. Jer, [sve] to unitava trud koji ovek preduzima, upropaujui njegove dobre plodove. Nerazuman je onaj ko govori: "Ja oplakujem grehe svoje", a ini neto od navedenog. Onaj ko govori: "Ja plaem zbog grehova svojih", a ima neto od reenoga - vara sebe. 7. Ko ite bezmolvije, a ne trudi se da istovremeno odsee strasti, slep je u delu izgraivanja vrlina. Ko je ostavio svoje grehe, a trudi se da ispravi drugoga, tu je molitvi od sveg srca i razumnom iskanju od Boga. Evo prave hrabrosti: protiviti se ranijim gresima, za iji oprotaj se [ovek] ve molio, uz molitvu da se vie ne upadne u njih ni u srcu svom, ni na delu, ni ulima. 8. [ovek] ne moe da zaustavi svoje grehe, da se zadovolji (staranjem) samo o njima i da odustane od osuivanja tvorevine Boije ukoliko seanje na [njegove] grehe ne bude stalno gospodarilo njegovim srcem i ukoliko ga ono ne odvoji od svega to je u svetu i to bi moglo da vlada njime. Blaen je onaj koji se toga udostojio istinski, a ne pritvorno i sa lukavstvom. Uostalom, to je delo onih koji imaju istinski pla, koji preko ovog vidljivog um i ula (podstie) da ne osuuju blinjeg. Jer, obuzetost vlastitim gresima udaljuje od grehova blinjega. 9. Vraati zlo za zlo jeste daleko od plaa. Biti sklon ka neemu svetskom iz tatine, ak i u mislima, takoe je daleko od njega. aliti zbog toga to nisu prihvatili tvoju sklonost, [opet] je daleko od njega. initi svoju volju - daleko je od njega. Stidno je za nekoga rei da je dobar ili rav, zato to [sam ovek] svakako zna da je neistiji od njega. Za [oveka predstavlja] stid, neznanje i zlu prevaru ako eli da sazna za stvari koje ga se ne tiu. 10. U tebi nema istinskog plaa ako se oalosti kada te zanemare. U tebi nema straha Boijega ako se rastui kada pretrpi gubitak u nekim itejskim poslovima. U tebi nema (straha Bopjega) ako se smuti kada ti kau o neemu to ak i ne poznaje. U tebi nema (straha Boijega) ako prihvata kada te proslavljaju. U tebi nema (straha Boijega) ako se alosti kada te napadnu. U tebi nema (straha Boijega) ako obilazi slavne ovog sveta, elei njihovo drutvo. U tebi nema (straha Boijega) ako se spori sa onim koji razgovara sa tobom, elei da bude po tvojim reima. U tebi nema (straha Boijega) ako se alosti kada prezru tvoje rei. Sve to obelodanjuje starog oveka koji jo ivi i vlada nad tobom, jer nema onoga to bi mu se suprotstavilo, (tj. straha Boijeg) i istinskog plaa. 11. Onaj ko deluje po Bogu treba da ima umne oi kako bi poznao sabe (i shvatio) da postaje neprijatelj Boiji kada (poputa) svojoj volji. Ukoliko bude ispunjavao zapovesti Boije i svako svoje delo sa razumom obavljao Boga radi, drei u srcu da ne moe ugoditi Bogu srazmerno slavi Njegovoj - tvoji gresi, koji ti se nalaze pred oima, protivie se lukavom (duhu) koji hoe da te obori kroz mnjenje da si pravedan. Oni e ti sauvati zdanje koje je u tebi sainio pla. Tada e shvatiti da si se poznao i u kakvom

(se stanju) nalazi, te nee poverovati svome srcu da si pobedio. Jer, sve dok ne stane pred Sud, dok ne uje (konanu) presudu o sebi i dok ne sazna gde mu je mesto, ovek ne moe da veruje [sebi], s obzirom da ostaje strah (i pitanje) da li je ugodio Bogu. Tuga po Bogu koja izjeda srce moe da zadrava ula, dok protivljenje (pomislima) sa zdravim trezvoumljem uva ula uma. Ipak, ovek se (time) ne zadovoljava i ne moe da veruje sebi. Zbog toga treba da se stalno trudi sve dok se nalazi u telu. 12. Blaeni su oni koji se ne nadaju drsko na svoje delo kojim su, navodno, ugodili Bogu; koji se, zbog odsustva takve nade na svoje delo, stide da susretnu Boga; koji su shvatili slavu Njegovu i koji se staraju da najpre vre Njegovu volju; koji su poznali nemo svoju; koji se zadovoljavaju tugom zbog sebe; koji plau zbog sebe, ne brinui o (ostaloj) tvorevini Boijoj kojoj e On sam suditi. Pobeda onoga koji je sluio (Bogu) obelodanie se tek kad on, sjedinivi se sa Bogom, skona po Njegovoj volji. On e u knjigu ivih biti upisan kada aneli nebeski posvedoe da je mimoiao naalnike sa leve (strane). Od tada e njegov spomen biti sa nebeskim (stanovnicima). Meutim, sve dok tee borba, ovek se nalazi u strahu i trepetu, jer danas pobeuje, a sutra e [moe] biti pobeen, ili je sada pobeen, a sutra [e moda] pobediti. 13. Borba stee srce, a bestrae je neoborivo. Ono je ve dobilo venac i ne uznemirava se zbog udela tri razdeljena (dela) koji su se zajedno uspokojili u Bogu. Ta tri dela su: dua, telo i duh, kao to apostol negde u Poslanici govori (1.Sol.5,23). Prema tome, postavi jedno dejstvom Svetoga Duha, njih troje ve vie ne mogu da se razdele. Tako i Hristos, umrevi i vaskrsnuvi, vie neumire; smrt vie ne vlada njime (Rim.6,9). Njegova smrt je bila nae spasenje, poto je On Svojom smru umrtvio greh, i Njegovo vaskrsenje je ivot za sve koji snano veruju u Njega. (I jednim i drugim) On je (Svoje) iscelio od strasti kako bi iveli u Bogu i donosili plod pravde. 14. Nemoj smatrati da si umro (grehu) sve dok trpi pritisak od neprijatelja svojih, bilo dok si budan, bilo u snu. Jer, sve dok se nalazi na popritu, jadni ovek nema smelosti. Gledajui izdaleka (na kraj), on nema poverenja u dela svoja. Samo nerazumni, iako pada svakog dana, misli da pobeuje zato to (kod njega) i nema borbe na popritu. 15. Zbog toga je Gospod, aljui Svoje uenike na propoved, rekao: Nikoga ne pozdravljajte na putu, ve samo u kui. I ako bude onde sin mira, ostanite kod njega (Lk.10,4). I tamo e ostati mir va. I Jelisej je, aljui Gijezija, rekao: Nemoj blagosiljati oveka koga sretne, i ti ne primaj blagoslov ni od koga (4.Car.4,29). Jer, on je znao da on nee oiveti deaka i da nema sile da ga podigne. Doavi i ugledavi deaka gde lei na odru, ovek Boiji je zatvorio vrata za sobom i sa svakim ulom izvrio podvig i dejstva, penjui se na odar kod deaka i silazei do sedam puta. I kada su se zagrejala ula, deko je, po volji Duha, otvorio oi. 16. ta emo rei mi, jadni, koji vie volimo slavu ovog sveta od slave Boije, koji ne znamo da vodimo borbu ali urimo da uemo u pokoj, koji ne poznajemo dugotrpljenje Boije po kome On ostavlja kukolj zajedno sa dobrim plodom, i po kome ne alje da se sakupi kukolj sve dok dobri plod ne sazre? I Gijezije je preao put, ali nije uspeo da podigne deaka, zato to je vie zavoleo slavu ljudsku od Boije slave. 17. Blaene su oi koje se razumno stide da se prue prema Bogu, koje se staraju da razumno iscele svoje rane, koje su svesne svojih grehova i koje se mole za njihovo otputanje. Teko, pak, onima koji gube svoje vreme, mislei da su bezgreni, koji gaze svoju savest, ne elei da ih ona privodi skruenosti, i koji ne priznaju da je velika [stvar] biti mali.

18. Zemljodelac je alostan zbog svog truda ukoliko seme koje je posejao ne donese ploda. On ga smatra propalim jer nije donelo plod. Tako i ovek ne treba da se oslanja na svoju savest sve dok je okruen neprijateljskim lovcima i klevetnicima, pa makar znao sve tajne i imao sva poznanja, makar inio mnoga znamenja i isceljenja, makar istrajavao u raznim zlopaenjima i nagotovao bez odee. On treba da je pod strahom sve dok ne uje rei: Ljubav nikad ne prestaje... sve veruje, svemu se nada, sve trpi (1.Kor.13,8; 7). 19. O, koliko je naporan put Boiji, kao to je On sam rekao: Jer su uska vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze (Mt.7,14). A mi, nemarni i strastoljubivi, teimo se time to (navodno) ne moemo da nosimo breme o kome je On rekao: Uzmite jaram moj na sebe i nauite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt.11,29-30). Ima li u broju onih koji su mudri po Bogu i koji se boje (Boga) nekoga da se ne podvizava svom silom da ponese zlopaenje u svakom trudu i udaljavanju (od sveta), u bezmolviju, uvanju (srca) i staranju (za spasenje)? Ipak, i takav e nai da nije dostojan da svojim ustima izgovori ime Boije. Vladika Gospod Isus je doao (na zemlju) da bi u nama, koji ne ivimo po telu nego po Duhu (Rim.8,1), umrtvio strasti, pokazavi nam svu volju Oca. Uei Svoje uenike, On je govorio: Tako i vi kad izvrite sve to vam je zapoveeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uinili to smo duni uiniti (Lk.17,10). To je On govorio onima koji su podneli trud i uvali ga, i koji znaju da postoje grabljivci koji su spremni da ih pokradu. Svako ko vidi bilo ta otrovno, bei sa strahom - bilo da se radi o zmiji, o guji, o korpiji, ili o neem drugom to poseduje smrtonosni otrov. Meutim, naa bestidna i jadna dua prima sve to je umrtvljuje i ne bei od toga. Ona ak ni ne odstupa, ve se naslauje sa time, i slae se srcem sa time. Zbog toga ona uzalud troi svoje vreme i ostaje bez poroda i ploda.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET ETVRTO SLOVO O bestrau sadraj 1. Na putu vrlina postoje padovi, zato to postoje neprijatelji, postoje promene, izmene, postoji obilje i mera, postoji nedostatak, postoji tuga i radost, postoji bol srca i skorb, postoji pokoj srca i napredak, postoji prinuivanje. To je put kojim se dostie nada. 2. Bestrae je daleko od svega toga i ni u emu nema potrebe. Jer, ono je u Bogu i Bog je u njemu. Ono nema neprijatelja, nema vie ni padova, ni neverja, ni truda oko uvanja, ni straha od strasti, ni pohote za bilo kojom stvari, ni nespokojstva zbog bilo ega neprijateljskog. 3. Njegova vrednost je velika i neizrecivo slavna. [ovek] je daleko od njega sve dok ima strah od bilo koje strasti, i dok iz njegovog srca izlazi osuda. 4. Ono je telo koje je primio Gospod Isus. Ono je ljubav kojoj je On nauio Svoje i koju oni sa radou projavljuju na delu. 5. Mnoge neznalice su pomislile da su ga dostigli, iako su strasti jo ivele u njihovim duama i premda im telo jo nije bilo sasvim oieno, zbog ega su skrenuli od neophodnoga. Oprostite mi, Boga radi.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET PETO SLOVO Avi Petru, svom ueniku sadraj 1. Ti si mi napisao: "Hteo bih da Bogu prinesem pokajanje za svoje grehe, ukoliko me Gospod izbavi od gorke svetske brige u koju sam upao". Dobro si rekao: "Ako se izbavim od dela ovoga veka". Jer, nije mogue da um brine i o jednom i o drugom, kao to je Gospod rekao: Ne moete sluiti Bogu i mamonu (Mt.6,24). Mamon oznaava svako delo ovoga sveta. Prema tome, ovek ne moe da slui Bogu ako ih ne napusti. 2. ta bi drugo bilo sluenje Bogu ako ne da na umu nemamo nita to je strano (Bogu) kada ga blagosiljamo, da ne [oseamo] pohotu kada mu se molimo, ni zlobu kada mu pevamo, ni mrnju kada mu se klanjamo, ni zlu zavist koja nam stvara prepreku kada smo pored Njega, ni sramnu slast u naim udovima kada ga se seamo. Jer, sve su to mrane stene koje ograuju bednu duu koja zbog svega toga ne moe isto da slui Bogu. Sve to joj polae prepone u vazduhu i ne dozvoljava joj da sretne Boga, da ga u tajnosti blagoslovi, da mu se pomoli sa sladou ljubavi, u prijatnosti srca i sa svetom eljom, to bi joj donelo prosveenje od Njega. 3. Zbog toga to se ne trudi da razumno odsee [sve] to, um se uvek pomrauje i ne moe da napreduje po Bogu. On nee moi da se postara da to odsee ukoliko ne postane bezbrian za dela ovoga veka. Jedna (briga) je usmerena spolja, na stvari ovoga sveta koje slue na uspokojenje tela, a druga unutra, na (zadovoljenje) strasti, koje prave smetnju vrlinama. Meutim, dua ne vidi ovu unutranju brigu pre nego to se oslobodi od spoljanje. Zbog toga je Gospod Isus rekao da niko ko se ne odrekne od svoje volje ne moe biti Njegov uenik (Lk. 14,26). 4. Spoljanje staranje [dolazi] od proizvoljenja, a unutranje, od spoljanjeg dejstva. Znajui da i nad jednim i nad drugim caruje volja, Gospoda na Isus Hristos je naredio da je odsecamo. Kada se dua stara o spoljanjem, um se umrtvljuje i strasti ve svoja dejstva projavljuju bez (zadravanja). Ukoliko, pak, dua poslua rei Isusove i odsee svoje prohteve, poee da mrzi svako delo ovoga sveta. Tada se budi um i stoji sve dok ih ne izbaci iz svoga doma. On neprestano pazi na duu i uva je kako se ne bi vratila na ono to joj je predstavljalo iskuenje. 5. Dua je slina mladoj udatoj eni koja se, po odlasku mua na put, ne brine sa (dolinim) strahom i stidom o stvarima u kui. Kad joj se vrati mu, ona odmah u strahu ostavlja ono to je radila i poinje da se o svemu stara po volji mua. Doavi, on se stara o svim domaim stvarima saglasno potrebama. Takav je i um. Kada se probudi,

on se stara o dui i neprestano je uva, sve dok ne rodi od njega. Tada on vaspitava njenu decu i oni postaju jedno srce. Dua mu se pokorava, kao to je napisano kod apostola: Mu je glava eni. I jo: Ali mu ne treba da pokriva glavu svoju, jer je slika i slava Boija; a ena je slava muevljeva. Jer nije mu od ene, nego ena od mua. Poto mu ne bi sazdan radi ene, nego ena radi mua. Zato ena treba da ima vlast na glavi radi anela. Ipak, u Gospodu niti je mu bez ene, ni ena bez mua. Jer kao to je ena od mua, tako je i mu kroz enu, a sve je od Boga (1.Kor.11,7-12). 6. Ova re se odnosi na one koji su se udostojili da postanu jedno sa Gospodom i koji vie nemaju (raniji) obraz. To su oni koji se Bogu mole u istoti. To su oni koji Boga blagosiljaju u svetom srcu. To su oni koje je Bog prosvetio. To su istinski poklonici koje Bog trai. To su oni o kojima je On rekao: Useliu se u njih, i iveu u njima (2.Kor.6,16). Ono to je On rekao da e dvojici koji se meu sobom sloe sve biti ispunjeno (Mt.18,19) - na njih se odnosi. Prema tome, On hoe da njegovi budu isti od svega vetastvenoga - i vidljivo, i nevidljivo, tj. u dui, kao i od svega to je On, kroz Svoje ovaploenje, Svojim telom unitio, kao to je rekao: Ostanite u meni, i ja u u vama (Jn.15,4). Vidi li, brate, da On najpre eli da mi postanemo deca u Njemu. Tada e i On biti u nama, radi istote po sili naoj. 7. Meutim, rei e neko: "Ja sam se naao u Njemu kroz krtenje, ali svoj ivot ne mogu da uskladim sa time". uj, ljubljeni! Onaj ko se krtava prima oprotaj grehova, kao to govori apostol: Tako se s njim pogrebosmo kroz krtenje u smrt... da bi se unitilo telo grehovno, da vie ne robujemo grehu (Rim.6,4). Jer, Hristos ne moe da prebiva zajedno sa grehom. Stoga, ako se u tebe uselio Hristos, [svakako] je umro greh, a Duh je ivot za pravednost (Rim.8,10), kako kae apostol. Jer je udata ena vezana zakonom za ivog mua; ako li mu umre, razrei se od zakona muevljeva. Zato, dakle, dok joj je mu iv bie preljubnica ako poe za drugoga mua; ako li joj umre mu, slobodna je od zakona da ne bude preljubnica ako poe za drugoga mua (Rim.7,2-3). 8. Prema tome, ko eli da sazna da li se u njega uselio Hristos, neka [posmatra] svoje pomisli. Sve dok mu greh vue srce, Bog se jo nije uselio u njega i Duh jo u njemu nije naao pokoja. Bogu prilii da se useli u oveka koji ima dela koja su Njemu svojstvena. Isto tako, oveku prilii da je u Bogu kada mu se dua oslobodi (od strasti), kao to je rekao apostol: Ko se sa bludnicom svee jedno je telo s njom... A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,16-17). Jer, svaka protivprirodnost se naziva bludnicom. 9. Prema tome, kad se dua oslobodi i kada zaobie sve to joj prepreuje put u vazduhu (tj. u uzlaenju Bogu), poinje da prebiva u Bogu i da prima od Duha Njegovog, po reenome: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,16-17). On nju, koja mu se neprestano klanja i koja se prilepljuje uz Njega, ui kako da se moli. On prebiva u njoj, rukovodei je, uspokojavajui je i otkrivajui joj Svoje neizrecive poasti i darove. Nju on preporaa kroz krtenje i kroz nadahnue Duha Njegovog, kao to je napisano: Roeni od Boga ne grei... i neastivi ga se ne dotie (1Jn.5,18), jerje od Boga roen (1.Jn.Z,9). I u Jevanelju On govori: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko (Mt.18,3). I opet: arko elite razumnoga i pravoga mleka, kao novoroena deca, da o njemu uzrastete za spasenje (1.Pt.2,2).

10. Koja dela su svojstvena detetu? Dete plae kada ga biju i raduje se sa onima koji se raduju. Ako ga vreaju, ne gnevi se, a ako ga hvale, ne prevaznosi se. Ako vie potuju njegovog drugara, ne zavidi; ako uzmu neto od onoga to mu pripada, ne smuuje se; ako mu ostave neto malo u nasledstvo, ne proverava i ne tui se ni sa kim; ne prepire se radi svojine; ne mrzi ni jednog oveka; ne ali se ako je siromano; ne nadima se ako je bogato; videi enu ne osea pohotu; slast pohote i mnogobrinost ne vladaju njime; nikoga ne osuuje; ni nad kim ne vlada; nikome ne zavidi; ne govori sa samohvalisanjem o onome to ne zna; ne ismeva blinjeg zbog njegovog spoljanjeg izgleda; ni sa kim nije u zavadi; ne pretvara se; ne trai poasti ovoga sveta; ne trai da sabira bogatstvo; nije srebroljubivo; nije drsko; ne voli da se prepire; ne pouava sa strau; ne uznemirava se ni zbog koga; ne tuguje ako ga razodenu; ne dri svoju volju; ne boji se gladi ni zloinaca; ne strai se zveri ni rata; ne izbezumljuje se pri gonjenjima. 11. Takav je onaj o kome je Gospod na Isus rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko. Kada dete malo odraste, u njemu pone da ivi zlo. Zbog toga ga prekoreva apostol, govorei: Da ne budemo vie mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar uelja, obmanom ljudskom, i lukavstvom radi dovoenja u zabludu, nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava (Ef.4,14-15). I opet govori: Mlekom vas napojih a ne jelom jer jo ne mogoste. Ali ni sad jo ne moete (1.Kor.3,2-3). I jo govori: Za vreme dok je naslednik dete se nita ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar svega. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. Tako i mi, kada bijasmo deca, bijasmo porobljeni stihijama sveta (Gal.4,1-3). I opet: Bei od mladalakih elja (2.Tim.2,22). Uei nas da odbacujemo takvu mladost, on je rekao: Brao, ne budite deca umom, nego zloom detinjite, a umom budite savreni (1.Kor. 14,20). Prema tome, u emu se sastoji delo (istinskih) mladenaca u Hristu? Po reima apostola Petra, u sledeem: Odbacite svaku zlobu i svako lukavstvo i licemerje, i zavist i sva ogovaranja... kao novoroena deca (1.Pt.2,1). Vidi li, brate, ta znai re Gospoda naeg Isusa: Zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko (Mt.18,3)? Ova re je nabijena strahotom zato to ju je Gospod na izrekao sa zakletvom: Zaista (tj. amin) vam kaem. On sam jeste Amin. Zbog toga je apostol rekao: Nemajui ni u koga veega da se zakune, zakle se samim sobom govorei: Zaista u te bogato blagosloviti i obilno te umnoiti (Jev.6,13-14). 12. Shvatimo ispravno ovu re i na svaki nain se starajmo da je sa strahom i trepetom ispunjavamo svakog asa, im nam se ukae prilika. Kada nas neprijatelj rani strelom nezadovoljstva prema blinjem ili stoga to nas je oalostio, ili uvredio, ili oklevetao, ili to se sa nama prepire i oekuje ustupak; kada neisto ogorenje pone da nas titi, privodei u pokret zlo seanje na ono to nam je uinio blinji kako bi nam duu pomraio gnevom i mrnjom - pourimo da se setimo rei Gospoda naeg koje je izrekao sa zakletvom: Zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko. Ko se nee uplaiti kad uje ove rei? I ko od mudrih, koji ele da spasu svoju duu, nee iz svoga srca izbaciti svako nezadovoljstvo koje ima prema blinjem? I ko od onih koji se boje da ne dopadnu u geenu nee iz svog srca iupati svaku mrnju, kako ne bi bio izbaen iz Carstva? Jer, na Gospod je rekao odlunom reju: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko. Ova re je teka za one koji se dre svoje volje, koji vole svet i ne poznaju dar Duha Svetog. Onima, pak, na koje sie, On daje zaborav svakog zla i ui ih Svbme, tj. umesto

gneva - krotosti, umesto neprijateljstva - miru, umesto prepiranja - smirenoumlju, umesto mrnje - ljubavi, umesto malodunosti - dugotrpljenju. Takvi su oni koji su se udostojili preporoda. 13. Postarajmo se da od svog srca odseemo ono o emu govori veliki apostol. Ostavimo to da bismo doli do mere deteta. Oni koji su se o tome postarali, i koji su to odsekli od svojih dua, kasnije su opet doli do svetog velikog uzrasta i savrenstva. Jer, Gospod je, poto im je dunuo u lice, rekao: Primite Duh Sveti (Jn.20,22). Javivi im se na moru Galilejskom, On je rekao: eda, imate li ovde ta za jelo? (Lk.24,41), napominjui im da ih je kroz duvanje Duha Svetog uinio decom, iako po telu nisu bili deca. I opet je napisano: Evo ja i deca koju mi dade Bog. A poto ta deca imaju zajednicuu krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela u tome, da smru satre onoga koji ima mo smrti, to jest avola, i da [ih] izbavi (Jev.2,14). Sa ijim telom i krvlju je On uzeo najprisniji udeo ako ne sa telom i krvlju onih koji ostavie svako lukavstvo i dostigoe meru svetog deteta? I oni su opet postali savreni, po rei apostola: Dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Boijega, u oveka savrena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). I opet, [on kae]: Telo raste na izgraivanje samoga sebe u ljubavi (st.16). Apostol Jovan takvima pie: Pisah vam, deco, jer ste poznali Oca... Pisah vam, mladii, jer ste pobedili... neastivoga (1.Jn.2,13-14). Da li si sada saznao da su oni koji su postali deca zlobom postali borci protiv neprijatelja, budui da su se obnaili od njegovog orua, tj. zlobe? Oni su zatim postali i oci i dostigli u meru savrenstva, tako da im se poveravaju i otkrivenja i tajne. Oni dostiu mudrost, jedinstvo, blagost, krotost i istotu, budui da su takve osobine krotosti. Oni su oni koji su proslavili Hrista u telima svojim. 14. Podvizavajmo se, ljubljeni brate, da ne budemo maloduni zbog velike (duhovne) gladi koja se rairila po zemlji. Neprestano umoljavajmo blagost Boiju da ne dopusti da se prevarimo preleu neprijatelja i zavidnika koji tvori zlo bez milosti i bestidno navaljuje, govorei da e nas, ako ne danas, a ono svakako sutra nadvladati i da nee odustati. Zbog toga se neodstupno molimo, govorei kao Sveti David: Pogledaj i uslii me Gospode Boe moj. Prosveti oi moje da ne bih nekad zaspao na smrt, da ne bi nekad rekao neprijatelj moj: Nadjaah ga. Oni koji mi dosauju e se obratovati ako se sapletem (Ps.12,4-6). Ako neprijatelji ponu da nas savlauju, uzviknimo govorei: Boe, ko se moe uporediti sa Tobom? Nemoj preutati i nemoj biti krotak (prema neprijateljima). Jer, eto, neprijatelji Tvoji se uskomeae i oni koji Te mrze podigoe glavu. Postadoe lukavi prema Tvojim ljudima, govorei: "Nemojmo ostaviti spomen o Izrailju" (Ps.82,2-5). Onaj koji je napredovao u Duhu Svetom govorae: Boe, uini da budu kao vihor, kao pleva pred vetrom... Napuni im lica sramotom... i neka znaju... da si Ti jedini Svevinji nad svom zemljom (Ps.82,14; 17; 19). Tako oni koji se podvizavaju verom krepe svoje srce protiv neprijatelja. Pre nego to stupe u borbu, oni sebe utvruju na svetom kamenu koji je Hristos, govorei u kreposti srca: Opkolie me kao pele sae i raspalie se kao vatra u trnju i imenom Gospodnjim im se protivih (Ps.117, 12). 15. Primetivi da su nas neprijatelji okruili svojim lukavstvom, tj. uninijem, ili da raslabljuju nau duu pohotnom slau, da nam ne daju da podnesemo gnev na blinjega koji ini neto neprilino, da podstiu oi nae na elju za telima, da hoe da nas navuku na jedenje slatke hrane, da nam rei drugoga predstavljaju kao otrov, da nas pobuuju da poniavamo rei drugog, da nas nagovaraju da pravimo razliku meu bratijom i da govorimo: "Ovaj je dobar, a ovaj je rav", - ne treba da smo maloduni, ve

sa krepou srca, kao David, uzviknimo: Gospod je zatitnik ivota mog! Ako se na mene naorua puk, nee se uplaiti srce moje; ako na mene podignu rat, na Njega u se nadati. Samo jedno traih od Gospoda: da ivim u domu Gospodnjem sve dane mog ivota, da gledam krasotu Gospodnju i da poseujem Njegov sveti hram. Jer, On me sakri... i uznese me: Sada uznese glavu moju nad neprijateljima mojim (Ps.26,3-6). Ovo je svojstveno onima koji su svoj um podigli od mrtvih dela, koje apostol naziva nou, govorei: Nismo [sinovi] noi niti tame (1.Sol.5,5). Izobliavajui one koji su nemarni, on je govorio: Jer koji spavaju, nou spavaju, i koji se opijaju, nou se opijaju (st.7), i jo: Dan Gospodnji [e] doi kao lopov u noi... i nee izbei (st.2-3) zato to su u noi. Onima, pak, koji su svoj um podigli iz strasti, on govori: A mi koji smo sinovi dana budimo trezni i obueni u oklop vere i ljubavi i s kacigom nade spasenja (st.8). 16. Uinimo sve i budimo trezvoumni u odnosu na mrtva dela, pazei duom svakog asa kako ne bismo inili nita to je protivprirodno. Jer, naa priroda je nestalna, po rei proroka Isaije: Milostiv ti je Gospod, potitena i kolebljiva, koja nisi nala utehe (Is.54,10). Jer, dua lii na gvoe koje ra ukoliko se zanemari, ali, isto tako, postaje i kao oganj i isti se kada ga poloe u vatru - tada ga niko ne moe dotai jer i samo postaje oganj. Takva je i dua: dok prebiva sa Bogom i nalazi se pored Njega, ona je kao oganj i opaljuje sve neprijatelje svoje koji su je doveli do ranja za vreme njene nemarnosti. (Taj oganj) je ini istom i obnovljenom, kao i gvoe, i ona se ve ne naslauje niim svetskim, nego se uspokojava u svojoj prirodi, koja je i bila njena prvobitna svojstvenost. Ona, meutim, umire kada ostavi svoju prirodu. ivotinja umire ako se spusti u vodu zato to je zemljanje prirode; i riba umire ako se nae na zemlji zato to je iz vodene sredine; i ptice se dobro oseaju dok su u vazduhu, a na zemlji se boje da ih ne uhvate. Tako i savrena dua koja napusti svoju prirodu - odmah umire. 17. Oni koji su postali dostojni i koji su se udostojili onih darova, na svet gledaju kao na tamnicu i nee da se meaju sa njim da ne bi umrli? Takva dua ve ne moe da zavoli svet, ak i da hoe, zato to se sea svog ranijeg stanja u kome je boravila dok nije poela da prebiva u Bogu, [zato to se sea] ta joj je svet uinio i kako ju je napravio pustom. Neprijatelj koji ue u carski grad i kome ljudi (u gradu) iz straha prue ruku, po zlobi svojoj odmah uri da ukloni lik cara i da njegove zakone izmeni. Zatim uvodi druge, teke zakone i postavlja svoj lik, te svo mnotvo naroda primorava da mu slue. Na tajno, pak, obavetenje i vapaj graana: "Doi i pomozi nam", istinski car se rasruje na svog neprijatelja i dolazi sa svojom vojskom. uvi o tome, graani mu sa radou otvaraju vrata i on ulazi, ubija svog protivnika i svrgava lik koji je on nasilno postavio, te izmenjuje zakone. Grad se raduje i istinski car, postavivi ponovo svoj lik i svoje zakone, ivi u njemu i krepi ga, kako vie niko ne bi mogao da zavlada njime, a one koji ive u njemu ui da se bore, kako bi bez straha istupili pred svakog svog neprijatelja. Takva je i dua kojom je, posle svetog krtenja, opet nasilno zavladao neprijatelj, ponizivi je raznim svojim zamkama, i umesto lika Cara postavivi svoj lik i svoje zakone, koju je on nagnao da se stara o delima ovoga sveta, da dejstvuje nemarno i neastivo, i koju je on uinio kakvom je hteo. Njoj, meutim, najzad blagost svetog i velikog Cara Isusa alje pokajanje, zbog ega se ona raduje. Pokajanje je otvorilo ulaz i veliki Car Hristos je uao, unitio njenog neprijatelja, uklonio njegov lik i njegove neastive zakone, uinio je slobodnom i u njoj postavio Svoj sveti obraz. On joj je predao Svoje zakone i njena ula nauio da se bore. Najzad, On poiva u toj dui jer je postala Njegova. Tako biva sa duom po milosti Boijoj!

18. Prema tome, dua ne moe ui u pokoj Sina Boijeg ukoliko nema obraz carev. Kao to novac koji na sebi nema carevo izobraenje niko od trgovaca ne prima i ne daje, niko od merilaca ne meri, niti car prihvata u svoju riznicu, tako ni duu koja nema obraz Velikog Cara Isusa, ni aneli ni sam Car ne putaju (da ue u pokoj Njegov), ve je odguruju govorei: "Kako si ti ula ovde nemajui moj obraz?" Obeleje ovog obraza jeste ljubav. Jer, On sam je rekao: Po tome e svi poznati da ste moji uenici ako budete imali ljubav meu sobom (Jn.13,35). Meutim, mi ne moemo imati Njegovu ljubav ako nam je dua podeljena, tj. ako Boga trai, a voli svet. Kao to ptica ne moe poleteti sa jednim krilom ili imajui neto obeeno o sebe, tako ni dua ne moe napredovati u Bogu ako je svezana bilo ime svetskim. Kao to laa ne moe da plovi ukoliko nema sve to joj je potrebno za plovidbu, tako ni dua ne moe da prepliva more strasti ako nema nikakvih vrlina. Kao to mornari ne nose skupocena odela, niti rukavice, ni izme, zato to (u sluaju) potrebe ne mogu da plivaju ako nisu nagi, tako ni dua ne moe da prepliva valove neprijateljskih duhova zlobe ukoliko ne bude obnaena od svega svetskoga. Kao to vojnik koji kree u borbu protiv carevih neprijatelja ne moe da opstane ako nema svo potrebno oruje, tako ni monah ne moe da se suprotstavi strastima ako mu nedostaje neka od vrlina. Ako se u gradu koji je okruen zidinama razvalila samo jedna mala stena, neprijatelji e, ukoliko ele da uu u grad, svu svoju panju usmeriti ba na tu razvalinu. I premda straari stoje kod vrata, ne mogu se odupreti neprijateljima, ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. Isto tako, ni monah ne moe da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast. On tada ne moe da dostigne meru savrenstva. 19. Ne govorim ovo ja, nego Boanstveno Pismo. U knjizi Postanja je napisano: I ree Bog Noju: Tebe jedinog videh pravednog u rodu ovom i savrenog (Post.7,1). I Avraamu je On rekao: Budi neporoan preda mnom i ustanoviu zavet sa tobom... vean zavet (Post.17,1). Isaak je, blagosiljajui svoga sina, rekao: Neka te Bog moj ukrepi da bi mogao da ispuni svu volju Njegovu (Post.28, 1). I u knjizi Brojeva je napisano: Svako koji je uzeo zavet neka se uzdri od vina i vinskog sireta i sikera i od svega to ishodi (iz vinograda), ak i od suvog (groa) (Broj.6,1-4). A u Ponovljenim zakonima [je reeno]: Ako stupi u borbu protiv neprijatelja tvoga, sauvaj se od svake zle rei, sve dok ti neprijatelj ne bude predan u ruke (Pon.Zak.29,9). Nemoj ostaviti daha ni u jednom od ovih sedam naroda da te ne bi nauili da grei preda mnom (Pon. Zak.20,16). Uei one meu nama koji govore: "Da li e ih brzo istrebiti kad ih je toliko" da nisu maloduni, On je rekao: Ne moe da ih istrebi za jednu godinu da ne bi zemlja opustela i da se ne bi umnoile divlje zveri protiv tebe, ve malo po malo, kad se umnoi i poraste... I uveae Bog oblast tvoju (Pon. Zak.7,22). Bog im je, takoe, mnogo puta zapovedao govorei: Pazi da nikad ne poloi zavet sa Hananejcima koje nameravam da istrebim pred licem tvojim (Pon.Zak.20,2). 20. Poto je Isus Navin poao i okruio Jerihon, i poto ga je sruio, Bog je rekao: Prokuni njega i sve njegovo (Is. Nav.6,16). Dok je Isus nameravao da stupi u borbu sa (stanovnicima) Gaja, Izrailj se dao u begstvo, ne mogavi da se suprotstavi neprijateljima usled kletve koja se na njemu nala zbog sitnice kojuje ukrao Ahar. Tada je Isus pao na lice i zaplakao pred Gospodom, govorei: Okrenu Izrailj vrat svoj pred neprijateljima svojima (Is.Nav.7,8). ta u da inim?I ree mu arhistratig sile Gospodnje: Izrailju, ti ne moe da se usprotivi neprijateljima svojim jer je kletva na tebi (st.13). I Isus ne ode vie u borbu sve dok nije istrebio Ahara. Takoe, vidimo da je Bog od Saula

oduzeo carstvo usled kletve kojoj se podvrgao zbog Amalika. I jo, Bog Izrailja nije posluao onog dana kada je Jonatan umoio ezal svoj (u sae meda) i stavio ga u usta svoja (1.Car. 14,17). Uei nas da najmanja strast unitava silu vrlina, i Eklisijast govori: Mrtve muve kvare sladost jeleja (10,1). Jezekilj takoe govori: Onoga dana kada pravednik skrene sa puta svoje pravde i uini nepravdu, pustiu bolest na lice njegovo i neu pomenuti pravdu njegovu (Jez.18,24). A apostol govori: Malo kvasca ukiseli sve testo (Gal.5,9). Uzevi od prodate njive i slagavi, Ananija i njegova ena, Sapfira, odmah su pali pred noge apostola i ispustili duh, iako delo bee malo. Jakov, opet, govori: Jer koji sav zakon odri a sagrei u jednome, kriv je za sve (Jak.2, 10). 21. Podstiui nas da se okrenemo ka Njemu, Bog kod Jezekilja govori: Od dana kad se bezakonik obrati od svog puta i uini sud i pravdu, vie neu pominjati njegova bezakonja i poivee ivota (18,21), jer neu smrti grenika, nego da se obrati i da bude iv. Obratite se najzad. Zbog ega umirete, dome Izrailjev (33, 11). I opet Jeremija govori: Obrati se meni, dome Izrailjev, pa u vam se smilovati, govori Gospod (3,12; 36,3). I opet: Zar onaj ko padne ne ustaje, i zar se ne vraa onaj ko zaluta? Zbog ega se odvratie ovi ljudi moji u Jerusalimu sramnim odstupanjem, i zbog ega su uporni u svojoj volji, izbegavajui da se obrate, govori Gospod (8, 4-5). Obratite mi se, i obratiu vam se (Mal.3,7). I Gospod Isus je rekao: Jer ako oprostite ljudima sagreenja njihova, oprostie i vama Otac va nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagreenja njihova, ni Otac va nee oprostiti vama sagreenja vaa (Mt.6, 14-15). I apostol govori: Ako i upadne oveku kakvo sagreenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti (Gal.6,1). I opet Jakov govori: Brao, ako ko od vas zaluta sa puta istine, pa ga neko vrati, neka zna da e onaj koji obrati grenika sa puta zablude njegove, spasti duu od smrti i pokriti mnotvo grehova (Jak.5, 19-20). 22. Eto, sva ta svedoanstva Pisma nas pobuuju da ispitujemo sami sebe i da utvrdimo da li, moda, trudei se, u sebi nemamo zlobu prema blinjem, ili gnev i ne pratamo mu, to bi upropastilo trud na. U tom sluaju i Gospod na Isus Hristos nam nee pomoi u asu kad nas budu vreali neprijatelji nai. Jer, On sam je neke takve strogo prekoreo, govorei: Zli slugo, sav dug onaj oprostio sam ti, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja na te to se smilovah? I razgnevi se... i predade ga muiteljima dok ne vrati sve to mu je dugovao. Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagreenja njihova (Mt.18,32-35). Ispituj sebe, brate, svakodnevno ako eli da upozna srce svoje i ta je u njemu pred Bogom - da li osuivanje (brata), ili mrnja, ili zavist, ili drskost. Ako se u tvom srcu nae takav otrov, seti se rei Gospoda Isusa: Tako e i Otpac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagreenja njihova. Ko se plai da ne dopadne u ad neka iz svog srca izbacuje svaku zlobu. Tako ona strana odluka nee pasti na njega. Pazi na svoje srce, brate, i budi bodar prema svojim neprijateljima. Jer, oni su svelukavi zlotvori. U srcu se ubedi u istinu rei da ovek koji ini zlo ne moe initi dobro. ovek, meutim, moe da ini zlo pod vidom dobra. 23. Zbog toga nas je na Spasitelj nauio da smo bodri pred (neprijateljima), govorei: Jer su uska vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze... iroka [su] vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu... uvajte se lanih proroka, koji vam dolaze u odelu ovijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaete ih (Mt. 7,13-16). Koji su to plodovi ako ne svaka protivprirodnost kojom oni navaljuju na nas, elei da nae srce navedu na nju? Meutim, one koji vole

Boga iz sveg srca lani proroci ne mogu da ubede ni u ta svoje, po rei apostola: Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? alost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili ma?... Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadanjost, ni budunost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar nee moi odvojiti od ljubavi Boije (Rim.8,35-36; 38-39). Vidi li, brate, kakvi su oni koji vole Boga iz sveg srca i kako ih nita svetsko ne moe odvojiti od ljubavi Boije! 24. Pazi da te neto od pogubnih [stvari] ne odvoji od ljubavi Boije - bilo zlato, ili srebro, ili kua, ili slast zadovoljstva, ili mrnja, ili uvreda, ili re koja ranjava srce, ili neki drugi otrov koji zmija uliva u nae srce. Ne smuuj se (ako u sebi ugleda neto takvo), ve se pouri da svoj pogled ustremi na bakarnu zmiju koju je po rei Gospodnjoj sainio Mojsije. On ju je postavio na drvo na vrh gore kako bi je svako koga je zmija ujela mogao da vidi i da se isceli. Gospod na Isus Hristos je uzeo na sebe obraz ove bakarne zmije. (Zmija) je neprijatelj koga je posluao Adam i postao neprijatelj Boiji. Gospod na Isus Hristos je radi nas postao slian Adamu, savren ovek u svemu, osim u grehu. Bakarna zmija je po izgledu slina neprijatelju Boijem, ali nema zle pomisli, ni otrova, ni zlobe, niti gamie, niti iti, niti poseduje neprijateljski dah. Ovaj praobraz je prihvatio Gospod na Isus Hristos da bi ponitio otrov koji je Adam primio iz usta zmije. I priroda, koja je postala protivprirodna, vratila se u prirodnost. Slino tome (Bog) govori Mojsiju: ta je to u ruci tvojoj? A on ree: "ezal". I ree (mu): "Spusti ga na zemlju". I poloi ga na zemlju i postade zmija. I ustuknu Mojscje od nje. I ree Gospod Mojsiju: "Prui ruku i uzmi je za rep". On prui ruku i uze je za rep, i nae se ezal u ruci njegovoj (Izl.4,2-4). Kasnije mu je Bog u razliito vreme govorio ili da uzme ezal (koji se pretvarao u zmiju) i da njime udari po egipatskoj reci pred licem faraona (na ta bi se voda pretvorila u krv), ili da njime udari po Crvenom moru (na ta je ono iezavalo), ili da uzme ezal koji mu je u ruci i kojim je udario po moru, te da udari u kamen (zbog ega bi voda potekla) (Izl.7,19; 14,16; Broj.20,8). 25. Vidi li kako se onaj koji ide za stopama Gospoda naeg Isusa Hrista preobraa u ezal, iako je ranije bio neprijatelj i zmija, i kako vie niko od neprijatelja ne moe da mu se suprotstavi? Ovo je velika tajna. Zbog toga, ako zmija poseje svoj otrov u nas, pourimo da pogledamo na Onoga koji se popeo na Krst. Sve su mu to uinili radi nas. I On je sve pretrpeo, ne izmenivi se i ne ogorivi se na one koji su ga muili. On nije rekao grube rei, ve je ostao nepokretan kao bakarna zmija. Sila i pomo je od Njega koji je kazao: I kao to Mojscje podie zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin oveiji, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima ivot veni (Jn.3,14-15). To i znai slediti za Njegovim stopama i biti zdrav kroz Njega. Kako mi postajemo zdravi? Ako verujemo da je On moan (da nas naini zdravima). Jer, bakarna zmija nije dolazila kod onih koji su bili ujedeni u pustinji, ve bi ujedeni pogledao na nju i postajao zdrav. I tamo je bilo mnogo onih koji su umrli od zmija, jer nisu poverovali rei Boijoj, kao to ree apostol: Niti da kuamo Hrista, kao to neki od njih kuae, i od zmija izgiboe (1.Kor.10,9). 26. Zna li, brate, da se sve do sada u dui nalazi zmija koja eli da iskua Isusa? ta drugo znai iskuavati ga ako ne raspitivati se za Njegove zapovesti i ne ispunjavati ih, kao to je napisano: I upita jedan od njih, zakonik, kuajui ga i govorei: Uitelju, koja je zapovest najvea u Zakonu? A Isus im ree: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najvea zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. 0 ovim dvema zapovestima

visi sav Zakon i Proroci (Mt.22,35-40). Vidi li da se oni koji pitaju a ne ispunjavaju nazivaju kuaima? To je stoga to nee da poveruju u bakarnu zmiju koja ih moe spasti od otrova nevidljive zmije. Zadravaj srce svoje i nemoj se predavati uniniju govorei: "Kako mogu ispuniti vrline kad sam grean ovek?" oveka koji ostavi svoje grehe i obrati se ka Bogu, pokajanje obnavlja, po reima apostola: I kao to nosismo sliku zemljanoga, tako emo nositi i sliku nebeskoga (Kor.15,49). Vidi li da je (Bog) oveku dao [mogunost] da se menja kroz pokajanje i da preko njega postaje potpuno nov? 27. Majka mladenca neprestano uva od svakog zla, sve dok se nalazi u njenim rukama. Kada on zaplae, ona mu daje svoju sisu i neno ga udara po obrazu da bi ga uplaila i nauila da mleko uzima sa strahom i da ne bi stekao drsko srce. Ako se ono zbog toga zaplae, ona ga, saaljevajui se na plod svoje utrobe, tei, ljubi i ljulja sve dok ponovo ne uzme njenu sisu. Otac se ne svaa sa njim zbog toga to ne radi ili to ne ide u borbu protiv njegovih neprijatelja, zato to je jo mali i to ne moe: noge ima, ali ne moe da stoji na njima, ruke ima, ali ne moe da dri oruje. I majka ga blagoduno trpi sve dok, malo-pomalo, ne odraste. Odrastavi malo, on se hvata u kotac sa drugom [decom]. Ako ga neko i obori, otac se ne ljuti na njega, jer zna da je jo dete. Tek kad omua, poinje da se projavljuje njegovo raspoloenje, tj. da li je neprijatelj neprijateljima svog oca. Tada mu otac poverava svoje poslove, kao svom sinu. A ako se posle svih napora kojima su se roditelji potrudili oko njega, pokae kao kuga prema njima, tj. ako omrzi roditelje i odrekne poslunost njihovom blagorodstvu, te se udrui sa njihovim neprijateljima, oni ga liavaju svoje naklonosti, izgone iz svoga doma i odriu mu njegovo nasledstvo. 28. I mi se, brate, pobrinimo o sebi, (prinuavajui se) da ostanemo pod pokrovom pokajanja. Primajmo mleko iz njegovih dojki da bismo se nahranili. Prezrimo sve vidljivo da bi se naim ustima osladilo njegovo mleko. Ponesimo breme njegovih zaruka kako bi se ono (usrdnije) pobrinulo o nama. Ako se uhvatimo u borbu sa neprijateljima naim i oni nas obore kao nedorasle, zaplaimo pred njim da bi umolilo Oca naeg da se osveti onima koji su nas povredili. Odsecimo svaku elju srca svoga i zavolimo stranstvovanje koje e nas spasti, kao i Avraama. Potinimo se pod njegovu ruku, kao Jakov, da bismo primili blagoslov od Oca naeg. Omrzimo prohteve srca svoga, kao i Mojsije, koji je bio sauvan pod njegovim pokrovom i koji je, kao slobodan od svake pohotne slasti, ustao na one koji su njega (tj. pokajanje) hteli ubiti. Ne prezrimo ga da nas ne bi zapostavilo, kao Isava. Sauvajmo njegovu istotu kako bi nas uzvisilo u zemlji neprijatelja naih. Imajmo ga svagda kao dobar pokrov, slino Isusu, sinu Navinovom, za koga se kae: Sluga Isus, sin Navinov, [bee] mladi koji nikako ne izlaae iz atora (Izl.ZZ, 11). Nemojmo dati mesta uniniju u srcu svom da nas ne bi ostavilo bez naslea u obeanoj zemlji. U svemu zavolimo smirenje i potrudimo se da uemo u zemlju u kojoj tee med i mleko, kao u Halevu. Ne poelimo nita pogubno da ne bismo bili istrebljeni, kao Raav. Nemojmo voleti nasladu grla koju pruaju neka jela, da ne bismo bili istrebljeni, kao sinovi Ilija. Sauvajmo se od svake nepravde, kao Samuilo koga savest nije izobliavala, kako ne bismo nita zlo uinili blinjem. Nemojmo voleti zlu zavist prema drutima da nas (pokajanje) ne bi odbacilo, kao Saula. Neka nam omili da ne vraamo blinjemu zlo za zlo, da bi nas (pokajanje) sauvalo od zla, kao Davida. Nemojmo voleti hvalisanje i tatinu, da nas ne bi odgurnuli od lica Oca naega, kao Avesaloma. Naprotiv, zavolimo smirenoumlje i asnost da bi nas (pokajanje) pokazalo osvetnicima

prema svim neprijateljima Oca naeg, kao Solomona. Zavolimo potpuno odricanje od svega i obuzdavanje svojih udova od svakog mrtvog dela, kako bismo stekli hrabro srce protiv neprijatelja naih, slino Iliji Tesvianinu. Nemojmo biti slastoljubivi i pohotljivi da nas (pokajanje) ne bi istrebilo, kao Ahava. Podvizavajmo se do smrti, da ne bismo izgubili njegovo sveto naslee, kao Navutej Izrailjac. Budimo u svemu posluni ocima naim po Bogu, odsecajui svoju volju da bi, zbog naeg savrenog potinjavanja, na nama ostao njihov blagoslov, kao na Jeliseju. Nemojmo biti srebroljubivi i laljivi ovekougodnici, da nas ne bi postigla kazna, kao Gijezija. Zavolimo u svemu verne (ljude) i to vie od samih sebe, da bi nas (pokajanje) blagoslovilo, kao Sunamianku. Nemojmo biti strasni posmatrai sramnih dela, da nas (pokajanje) ne bi istrebilo od svog lica, kao Ahiju i Sedekiju, koje je car vavilonski saegao u ognju. Omrzimo greh sve do smrti radi due svoje, da bi nam (pokajanje) pomoglo u asu nevolje, kao Suzani. Ne poelimo razliita jela, da nas ono ne bi ostavilo, kao one koji su primali hranu sa Navuhodonosorove trpeze. Zavolimo zlopaenje u svemu, da bi se (pokajanje) obradovalo zbog nas, kao zbog onih koji su bili sa Azarijom. Nemojmo biti lukavi, kao Vavilonjani, koji su roptali na verne. Ispunjavajmo svoje (molitvene) slube, ne poputajui pred lenjou tela, kao Danilo, koji je pre poeleo da umre, nego da ostavi molitvu koju je svakodnevno vrio. Jer, Bog je moan da sauva od iskuenja one koji ga vole, kao i da istrebi zle. Tako je vera pravednog (Danila) po Bogu zveri uinila jaganjcima. Blagosloven je Bog pokajanja, blagosloven je pred Njim i onaj ko je zavoleo (pokajanje) i ko je priklonio svoj vrat pod breme njegove volje, jer e se preporoditi svie voljom Boijom. 29. I tako, brate, ovek ima veliku potrebu za rasuivanjem, za odsecanjem svake svoje telesne elje, za paljivim trezvoumljem na svim svojim putevima, kako ne bi zabludeo i upao u ruke neprijatelja svog (pokajanja). Jer, skretanje ka samopravednosti ga kolje; osuivanje grenika ga odgoni; poniavanje lenjivih ga preseca. O njemu je napisano u Priama: Tesne su staze doma njenog: ona brano ne jeae sa lenjou. Dvostruko odelo saini ona svome muu. Ona je kao laa koja trguje u dalekim [zemljama] i sabira bogatstvo (Pri.31,27). Postarajmo se da ga shvatimo iz ovih rei. Tovarei brod, trgovac ne bira samo jednu vrstu (tovara), ve sve ono od ega oekuje dobitak. On ne oponaa one koji su pretrpeli tetu, ve one koji su se obogatili i koji (spokojno) borave u svojim domovima. On se uklanja od svake tetne stvari, a pozajmljuje onu sa kojom moe stei dobitak, da bi, najzad, i sam kupio takvu stvar. Kao nezamenjivo pravilo njemu slui da opet kupi ono od ega je stekao dobitak. On se raspituje za cenu kojom e prodavati ili kupovati stvari kod onih koji su se obogatili i koji se odmaraju u svojim domovima, a koji nemaju zavisti prema njemu. Takva je i dua koja bez saplitanja eli da sretne Boga. Ona se ne zadovoljava samo jednim delom, ve se stara o svakom delu koje doprinosi (spasenju). Od dela za koje je ula da je pogubno, ona bei, kako ne bi pretrpela tetu. 30. Da li si ti, brate, sada sebe nazvao trgovcem Isusovim? Potrudi se da to postane. Trgovina ovog Cara je daleko od svake manjkave stavari. Evo stvari koje su tetne za njega: ljudska slava, gordost, samopravednost, drskost, rei ogorenja, gramzivost, hvalisanje, naklonost ka zabavljanju. Sve je to tetno za Isusove trgovce. Ukoliko imaju takve stvari u svojoj radnji, oni mu ne mogu ugoditi. Ispitaj brate ta se nalazi kod tebe. Neka tvoj um utvrdi koja od tvojih ula prinose plod Bogu, a koja naginju ka grehu. Da li se, moda, tvoje oi varaju slau zadovoljstva? Da li tvoj jezik biva pobeivan

drskou? Da li primeuje da se tvoje srce naslauje ljudskom au? Da li tvoje ui raduje kleveta? Sve je to tetno za um. U knjizi Levitskoj je napisano: Ovako reci Aaronu: Nemoj na moj rtvenik prineti istu ivotinju koja ima manu, da ne bi umro (Lev.22,18). Aaron je obraz uma. Neprijatelj (obino) svoje zlo mea sa pravednim namerama. Zbog toga je (Bog) naredio da pre prinoenja ispitamo [rtvu], da se ne bi desilo da umremo. Umreti znai otpasti od sagledavanja i saglasiti se sa onima koji ele da oskrnave ula. 31. Takve su rei onih koji su zavoleli Isusa i koji su stekli nadu u Njega! Njihova dua je postala nevesta ukraena svakom vrlinom, koja poseduje svoje sveto ogledalo, po rei apostola: Svi mi pak koji otkriveni licem odraavamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda (2.Kor.Z,18). Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda emo licem u lice (1.Kor.13,12). Oni koji su postali Njegove neveste u istoti, gledaju na sebe same kao u ogledalo, ne bi li otkrili kakav porok koji se ne bi dopao njihovom eniku. Jer, On ite devstvenice, iste due, koje nemaju poroka, kao to je napisano o Reveki, tj. da je bila vrlo milolika i da nije poznala mua (Post.24,16). I prorok govori: Dovee se caru devojke (idui) za njom, druge njene dovee ti se (Ps.44,15). Ono [to se kae] - dovee se, ukazuje na Njegovo sveto ovetvo, a - druge njene, na vezivanje uz Njega. Preporod u svetom krtenju ih je obnovio od svake ovetalosti, a pokajanje ih isti i ini svetim devstvenicama, koje su zaboravile na svaku hudost i koje i ne pomiljaju o njoj, kao to im je rekao (prorok): Pouj ki i vidi, i nagni uho tvoje, i zaboravi ljude svoje i dom oca svoga. I poelee car lepotu tvoju (Ps.44,11). Njoj se, zbog istote kojom ju je oistilo pokajanje i kojom ju je sjedinilo u jedno telo sa Gospodom, dive sve sile nebeske. govorei: Ko je ona to ide gore iz pustinje naslanjajui se na dragoga svoga.(Pes.n.pes.8,5). 32. Upotrebimo svu silu svoju sa suzama da bismo se postepeno podvizavali, sve dok ne svuemo dela starog oveka i dok se ne sauvamo od svakog pogubnog dela, dok nam ne doe ljubav Njegova, dok se od nas ne oduzme obraz zemljanog i naem srcu se ne prui obraz nebeskog, kako bismo bili dostojni Njega i isti od svakog poroka, kao to je rekao apostol: I kao to nosismo sliku zemljanoga, tako emo nositi i sliku nebeskoga (1.Kor.15,49). Apostol je znao da nema oveka bez greha od kako je uinjen prestup i da pokajanje opet moe oveka da vrati bezgrenom obnovljenju. Stoga je i rekao da ostavimo dela onoga koji je prestupio zapovest i da prionemo uz dela, tj. zapovesti Gospoda naeg Isusa Hrista, koji je uinio milost i poneo ropstvo ljudsko da bi nas uveo u skriveni raj i darovao nam Svoje svete vrline, dao nam da okusimo od drveta ivota koje je istota koju je On projavio u sebi i umirio heruvima sa plamenim maem koji je uvao put drveta ivota, koji je poznanje Njegovih svetih rei, koje [nas] svagda tite, zagrauju [nam] sluh od svake zmijine rei i napominju [nam] gorko ropstvo u koje smo ranije bili pali, kako se ne bismo opet vratili u njega, i koje nas ue da neprestano blagodarimo Onoga koji nas je izbavio Svojom krvlju. Uklonivi obveznicu ropstva Krstom (Kol.2,14), uinivi (verne) braom i prijateljima (Jn.15,14; 20,17), izlivi Duha Svetog na njih po blagodati i uspokojivi njihova srca, On je rekao: Uzlazim Ocu mome i Ocu vaem, i Bogu mome i Bogu vaem (Jn.20,17). I opet: Oe, hou da i oni koji si mi dao budu sa mnom gde sam ja, jer ih ti ljubi... kao to mene ljubi (Jn.17,24; 23). On namje, takoe, pokazao da to ne govori o svima, ve o onima koji su ostavili svoju volju i idu za Njegovom svetom voljom, i koji su od sebe odsekli svaku elju ovoga sveta. Jer, On je govorio: Kako niste od sveta nego vas ja izabrah od

sveta, zato vas mrzi svet (Jn.15,19). Vidi li da su se oni koji su ostavili svet udostojili da budu neveste Gospoda Isusa? Oni prebivaju u jedinstvu sa Njim, kao to je rekao apostol: Toga radi ostavie ovek oca svoga i mater i prilepie se eni svojoj, i bie dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef.5,31). I opet on govori: Da neznaboci [postanu] sunaslednici i sutelesnici i sudeonici obeanja njegova u Hristu Isusu kroz jevanelje (Ef.3,6). Vidi li da u onima koji su se udostojili da postanu jedno telo sa Gospodom obitava i Njegov Duh Sveti? On im pomae, On se stara o njima, kao to je rekao Gospod: Jer neete vi govoriti, nego e Duh Oca vaega govoriti iz vas (Mt.10,20). Isto govori i apostol: A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Boije (1.Kor. 2,10). Mi, govori on, imamo um Hristov (st.16). I kako bi um Hristov mogao da pomilja o nekom grehu? 33. Pronikni, brate, srcem u tajnu po kojoj svaka vrsta na zemlja raa [porod] od sebi srodnih, a ne od druge vrste, bilo da se radi o stoci, zverima, gmizavcima ili pticama. Bog ih je sve priveo Adamu da bi video da li ima neeg slinog njemu. I nije se nalo nita zato to nisu bili njegove prirode. Tada je On, uzevi od rebra njegovog, stvorio enu. Ova tajna je velika i kod onih koji postaju neveste Hristove. Oni postaju od Njegove sutine kroz preporod, od Njegovog svetog Tela, kao to govori apostol: Svi smo jedno telo u Hristu, a pojedinano udi smo jedni drugima (Rim.12,5). I opet: Jer smo udovi tela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovih (Ef.5,30). Vidi li ta On hoe? Da ovek u svemu postane slian Njemu, kao to je Eva od Adama i kao to mu je u svemu slina. Zbog toga, ukoliko imamo neto od skotske beslovesnosti, ili zversku pohlepu, ili ptiju nestalnost, ili otrov gmizavaca, ne moemo biti devstvenice-neveste Njegove. Takve due ne odgovaraju Njegovim delima. Vidi li, brate, da On eli da mu ovek bude slian, zdrav od svake protivprirodnosti, kako bi se udostojio da mu bude nevesta? Dua poznaje svoje pomisli po svojim delima. Ako tvori dela (Duha), oigledno je da Duh Sveti obitava u njoj. Dela (Duha) preporaaju duu i ine je bestrasnom. I nije mogue da Duh Sveti ne obitava u takvoj dui, kao to je rekao Gospod: Ako me ljubite, zapovesti moje drite... I ja u umoliti Oca, i dae vam drugog Uteitelja da prebiva s vama vavek, Duha Istine (Jn.14,15-17). I apostol govori: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neemu niste valjani (2.Kor.13,5). 34. Vidi li da onaj ko ne stekne dela Isusova nije iskusan i ne moe biti nevesta Njegova? Sve devojke su pripremile svoje svetilnike, ali su one koje nisu imale dela ostale iza vrata. Mrea koja je baena u more sabrala je (ribe svake vrste), ali su u Carstvo primljene (samo dobre). Pleva je izrasla zajedno sa penicom, ali je, u vreme etve, svezana u snoplje i baena u oganj. Sve loze su ostale u vinogradu, ali su one koje nisu donele plod baene u oganj. Ovce su pasle zajedno za kozama, ali je On samo ovce poveo sa sobom, dok su koze izbaene napolje. Seja je podjednako sejao svoje seme, ali je obradovan samo onim koje je izraslo na dobroj zemlji. Onaj koji je delio srebro, deljae bez licemerja, ali mu prinee radost samo oni koji su ga udvostruili. Svi su bili pozvani na svadbu, ali je car naredio da onoga koji nema svadbeno ruho bace u tamu najkrajnju. Te rei se i nas tiu jer svi mi govorimo da verujemo. Meutim, On e one koji nemaju dela Njegovog Boanstva izbaciti napolje, govorei: Jer su mnogi zvani, alije malo izabranih (Mt.22,14). 35. Ispitajmo sebe, bratijo, i razmotrimo svoja dela pre nego to susretnemo Gospoda. Ne gledajmo na one koji ispunjavaju telesne prohteve svoga srca, kako ne bismo izgubili bogatstvo koje nas oekuje u asu nevolje. Podvizavajmo se da ga steknemo.

Ono, pak, koje emo morati da ostavimo prezrimo kao neprijatelja. Setimo se onih koji su sav svoj trud stratili na patenje oko propadljivih (dobara) i koji su ipak sve ostavili i zbog njih nasledili geenu, budui da nisu hteli da idu za stopama Gospoda i da se udostoje da mu budu neveste. Podvizavajmo se sa suzama, sa srdanim bolom i skrivenim uzdisanjem pred Bogom, da ne bi (dopustio) da upadnemo u takvu sramotu. Jer, kada se na moru desi bura i mnogi brodovi potonu, oni to su preostali ne govore: "Potonimo i mi u puini", ve hrabre jedni druge da ne budu maloduni i mole Boga da im pomogne. Zaista je velika bura na zemlji. Na svaki nain se terajmo na trud i vapijmo ka Gospodu, da ne bismo poginuli. I krmano za vreme bure uvek i meu mornarima i meu putnicima nalazi ponekog ko e ga hrabriti. (Znajmo) da se ovek ne moe spasti iz tog valovitog mora ako se ne obnai od svake propadljive stvari. Ni Mojsije nije mogao da zapeva pesmu Gospodu sve dok nije preao more i dok nije ugledao smrt onih koji su njegov rod hteli da zadre u egipatskom ropstvu. A kada ih je ve preveo, i kad su postali sasvim slobodni, on je uzviknuo: Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi: konja i konjanike vre u more (Izl.15,1). 36. Kada um bude izbavio ula due od elja ploti i kad ih mimoie, stub sagledavanja e duu odvojiti od telesnih elja. Videvi da se bestidne strasti ustremljuju na duu, elei da joj ula zadre na grehu, Bog umu, koji se u tajnosti neprestano nalazi uz Njega, prua Svoju pomo i sve ih istrebljuje, kao to je napisano: Ree Gospod Mojsiju: Zato vapije k meni? Zapovedi sinovima Izrailjevim da se pripreme. I ti uzmi ezal koji ti je u ruci, stavi ga u vodu morsku i - nestae (Izl.14,15-16). Veran je Bog da i sada da ruku (pomoi) Mojsiju da bi spasao Izrailja (tj. um) iz ruku Egipana, tj. prohteva koje smo ispunjavali, da bismo se i mi udostojili da zapevamo novu pesmu, govorei: Pevajmo Gospodu, jer se slavno proslavi. Meutim, kako mi moemo rei: Jer se slavno proslavi, ako se lepimo za svoje neprijatelje i ako se svojom voljom okreemo ka Egiptu, elei tamonja jela i prinuujui Aarona: Napravi nam bogove, koji bi nas poveli u Egipat (Izl.32,1), i ako smo toliko pritisnuti malodunou da hulimo na duhovnu hranu. Moan je Bog da nam Mojsija vrati sa gore, kako bi razbio rogato tele kojim smo prognevili Boga. Moan je Bog, koji nam je dao pokajanje, da nas opet vrati sebi i da ukrepi Mojsija da se pomoli za nas reima: Ako im ostavlja grehe, ostavi ih, a ako ne, i mene izbrii iz knjige ivih (Izl.32, 32) i da privremeno obue u silu Isusa, da bi istrebio sedam naroda, koji su svojim zavidnim lukavstvom nasledili obeanu zemlju, kako bi Izrailj primio svoje naslee i u njemu nezavisno iveo u vekove vekova. Amin. To je Njegova sila, Njegova pomo, Njegov pokrov, Njegova mudrost, Njegova zatita. On je Gospod Isus Hristos u nama, u slavu i ast Boga Oca i Svetoga Duha, pre vekova, i sada i u vekove vekova. Amin. Proitavi, ovo, brate, potrudi se i oko ispunjenja da bi te Gospod pokrio u as iskuenja. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET ESTO SLOVO Izreke koje je izneo ava Petar, uenik Isaijin, navodei da ih je uo od njega sadraj 1. Moj otac je rekao: "Budi hrabar i obnovi ono to je potrebno ispraviti. [Jedino] se istota moe moliti Bogu. Strah Boiji i pritenjavanje (u svemu) donose ostavljenje grehova. Uzalud se moli ovek koji u svom srcu ima zlobu i [eli] osvetu. Nemoj eleti da pita za savet ili pouku (o delima) ovoga vremena, niti ih sam pruaj ljudima koji te pitaju. Neprestano sluaj one koji govore u tebi i moli Boga da ti da dar da pozna ije rei treba da poslua. Uini napor da ti se ne desi da ti usta govore jedno, a da ti je drugo u srcu". 2. Opet je rekao: "Pruanje pred Gospoda sa razumom, i povinovanje zapovestima sa smirenjem donosi ljubav, a ljubav - bestrae". 3. Jo je rekao: "Bezmolvnik treba da se svakoga asa ispituje da li je mimoiao one koji e ga susresti u vazduhu, i da li ih se oslobodio jo dok se ovde nalazi. Jer, sve dok potpada pod njihovo ropstvo, nije ih se jo oslobodio. Zbog toga ga oekuje trud sve dok ne bude pomilovan". 4. Opet je rekao: "Daleko je od milosti Boije ovek koji u srcu svome ima osuivanje". Kada sam ga pitao o tome, on je rekao: "Ako hoe da ide za Gospodom naim Isusom Hristom, dri Njegove rei. Ako hoe da sa Njim razapne starog oveka, duan si da se odvoji od onih koji te skidaju sa krsta, da se pripremi za podnoenje uvreda, da umiruje srce onih koji te kinje, da se smirava, da vlada nad svojim prohtevima, da uti i da nikog ne osuuje u srcu". 5. Jo je rekao: "Bezmolvnik treba da ima strah od susreta sa Bogom u tolikoj meri da on prethodi njegovom disanju. Jer, taj strah se u njemu nije ostvario i od njega je milost jo daleko, sve dok greh privlai njegovo srce". 6. Opet je rekao: "alosno je to mi u ustima imamo bestrae, a u srcu bezakonje i zlo". 7. Jo je rekao: "Nee susresti ljubljenog Isusa sa radou onaj ko se ne podvizava do smeri da svoje telo uini slinim Njegovom. On jo nije slobodan od gorkog ropstva". 8. Evo ta je jo govorio: "Avaj! Avaj! Avaj! Dokleje dospela dua! Kako je samo ista stvorena, a pod kakvom vlau sada stoji, i kakvom je sujetom svezana!" 9. Takoe je rekao: "Sve dok si u telu, molim te, ne poputaj srcu svome. ovek ne moe da veruje nikakvom plodu, sve dok se nalazi u polju, budui da ne zna ta e se desiti sa njim pre nego to ga zatvori u svoje itnice. Tako on ne moe da poputa svom srcu sve dok je disanje u njegovim nozdrvama (Jov 27,3), budui da ne zna kakva e ga

strast susresti pre izdisaja. Prema tome, ovek ne treba da poputa svom srcu sve dok die, ve da uvek vapije Bogu da mu [ukae] pomo i milost". 10. Ja sam ga pitao: "Oe, ta je smirenoumlje i ta ga raa?" On mi je rekao: "Posluanje, odsecanje od svoje volje u smirenju bez napora, istota, trpljenje uvreda, podnoenje rei blinjega bez tekoe - eto ta je smirenoumlje". 11. Opet je rekao: "Blaen je onaj koji je stekao novog oveka pre nego to je susreo Hrista. To je i apostol rekao: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Boijega (1.Kor.15,50). I jo: Jer sve dok je meu vama zavist i nesloga i razdori, zar niste telesni i zar se ne vladate po oveku?(1.Kor.Z,3)". 12. Opet je rekao: "Mi se nalazimo u tolikim tekoama od naih neprijatelja stoga to nismo kako treba spoznali grehe svoje, i to nismo razumno ispitali pla. Jer, pla bi nam, da se kako naao u nama, otkrio grehe nae. Kada nam bude dano da istinski vidimo svoje grehe, stideemo se ak da pogledamo na lice prisutnih, pa ak i na bestidne ene, jer su i one asnije od nas. Jer, one sa takvom drskou ine grehe svoje ne znajui Boga, a mi smo verni pa ipak se naa srca slau sa gresima". 13. Rekao je opet: "Podnoenje uvreda i ustupanje volji blinjega po Bogu, da se neprijatelju ne bi dalo da se umea, pokazuje oveka-delatelja. Jer, ko ima bodar um i ko se sa razumom nalazi pod nogama Gospoda Isusa, postarae se da odsee svoju volju ve i zbog toga da ne bude odvojen od svog ljubljenog Gospoda. Ko ne uzdrava svoju volju u svemu, ni sa vernima ne moe biti u miru, jer e malodunost, gnev i ogorenje svagde pratiti njegovo srce. Onaj ko govori: "Nije nita ako pogovorim, ili ako ujem", lii na slepca koji ne vidi svetlost ni kad ga uvode, niti kad ga izvode. Shvatite ta biva sa suncem - i najmanji oblak sakriva njegovu svetlost i toplotu. Meutim, to vide samo oni koji imaju prozrenje". 14. Opet je rekao: "ovek koji uvek gleda na svoje grehe nema jezika kojim bi mogao da pogovori sa nekim ovekom". 15. Opet je rekao: "Omrzi sve to je u svetu i telesni pokoj, poto te ine neprijateljem Boijim. Kao to se ovek bori protiv neprijatelja, tako i mi treba da se borimo protiv svog tela i da mu ne pruamo pokoj". 16. Rekao je opet: "Delatnik, koji voli Boga, treba da pazi na svaku svoju pomisao, da se savetuje sa njom, i da rasuuje da li su od tela ili ne. Jer, on se ne moe smatrati devstvenikom sve dok protivprirodnost jo uvek ima izvesnu silu u njegovim udovima". 17. Pitao sam ga: "ta znai re iz Jevanelja: Da se sveti ime tvoje!" On je rekao: "To se odnosi na savrene, budui da se ime Boije ne moe svetiti u nama koji smo obuzeti strastima". 18. Rekao je opet: "Nai drevni oci su rekli da udaljiti se (od sveta) znai bekstvo od tela (tj. nesaaljivost prema telu) i seanje na smrt". 19. Opet je rekao o miru sa blinjima: "Bog ne obitava tamo gde nema mira. Ko vidi svoje grehe, vidi i mir. Jer, grehe ostavlja smirenoumlje, a ne mesto ivota. Pavi u greh sa Urinicom, David nije naao nita to bi prineo Bogu na rtvu zbog grehova svojih, osim rei: rtva je Bogu duh skruen. Srce skrueno i smireno Bog nee poniziti (Ps.50,29)". 20. Rekao je opet: "Malodunost i poniavanje bilo koga smuuje um i ne dozvoljava mu da ugleda svetlost Boiju".

21. Opet je rekao: "Uini napor da izbegava one koji slede tri strasti koje poniavaju duu: koristoljublje, astoljublje i telougaanje. Jer, dua kojom one ovladaju ne moe da napreduje". 22. Opet je rekao: "Kada sedi u keliji i doe ti (pomisao) da osudi blinjega, [seti se] svojih grehova i zakljui da ih je vie nego kod tvog blinjeg. Takoe, ako pomisli da ini pravedna dela, smatraj da nisu Bogu ugodna. Svaki snani deo tela pomae bolesnom i stara se o njemu, govorei: "Mi imamo neto (zajedniko)", te mu sastradava. Ogrubeli govori u srcu svome: "Nikada nisam greio", a onaj ko je stekao smirenoumlje na sebe prenosi poniavanje blinjega, govorei: "Ja sam pogreio". Onaj ko prezire (smirenje) smatra u srcu svome da je mudar i da nikad nikoga nije vreao. Ko, pak, ima strah Boiji, stara se o vrlinama i [trudi se] da ni jedna od njih ne propadne". 23. Opet je rekao: "Znaj da sluba Bogu koju vri u keliji u utanju nije istinska ako ti se u isto vreme srce priklanja ka neemu to nije Boije, i ti, pri tome, misli da to nije greh. Ako govori: "Bog prima srdanu slubu koju sam odsluio u utanju", onda je svakako greh pred Bogom ako se tvoje srce slae sa zlom u utanju". 24. Na moje pitanje, on mi je odgovorio da onaj ko ne nalazi pomo u borbi, ni miru ne moe da veruje. 25. O pouavanju je rekao: "Ono u sebi krije veliku opasnost da se ne pogrei u onome to se pouava: jer, im pogrei [znai] da ne moe da pouava". 26. Rekao je opet o prieivanju: "Teko meni! Teko meni! Kakvoje moje optenje sa Bogom, ako optim sa neprijateljima Boijim? Tako se ja prieujem na sud i na osudu. Jer, eto kakve rei mi govorimo: "Svetinje svetima", tj. svetima prilii da primaju Svete (Tajne). No, ako sam ja svet, ko su onda ovi koji deluju u meni?". 27. Upitao sam ga: "ta je strah Boiji?" On mi je rekao da ovek koji se vee za bilo ta to nije Boije nema u sebi straha Boijeg. 28. Jo sam ga pitao: "Koje sluga Boiji?" On mije rekao: "Sve dok slui strastima ovek se ne moe smatrati slugom Boijim. On je sluga onoga koji njime vlada". 29. Rekao je opet: "Teko meni! Teko meni to se nisam podvizavao da se oistim, kako bih stekao milost. Teko meni! Teko meni to se nisam podvizavao da savladam neprijatelje svoje u borbi da bih carevao sa Hristom. Jer, kako moe da se priblii Caru svome onaj koji drugima slui! Teko meni! Teko meni to na meni lei Tvoje ime, Gospode, a ja sluim neprijateljima Tvojim. Teko meni! Teko meni to jedem hranu koje se gnua Bog moj, zbog ega i nee da me isceli". 30. Posetio sam ga [jednom] kad je bio bolestan i naao ga kako teko strada. Videvi tugu mog srca zbog njegovih stradanja, on je rekao: "Tek na osnovu ovih tekih muka ja mogu da se setim onog gorkog asa. Telesno zdravlje nije korisno [za takvu nameru]. Telo trai krepko zdravlje kako bi buntovalo protiv Boga. Drvo, pak, koje se svakodnevno zaliva nee se osuiti i nee prestati da donosi plod". 31. Opet je rekao: "ovek mora imati hrabro i veliko srce da bi se postarao oko ispunjavanja zapovesti Boijih". 32. Opet je rekao: "Teko meni! Teko meni to imam pred sobom tuioce koje poznajem i koje ne poznajem, i koje ne mogu da poreknem. Teko meni! Teko meni to imam tuioce. I kako u susresti Gospoda mog i Njegove svete kada mi neprijatelji nisu ostavili ni jedan ud zdrav pred licem Njegovim?"

33. Pitao sam ga: "ta treba da ini bezmolvnik?" On mi je rekao: "Bezmolvniku su potrebne tri vrline: neprestani strah [Boiji], svagdanja molitva i da stalno izbegava da poputa srcu". 34. Opet je rekao: "ovek koji bezmolstvuje mora da se uva da ne uje ni jednu nekorisnu re zato to ona [moe] da poniti njegov trud". 35. O avi Spiridonu je rekao: "Jedan starac ga je zapitao: "Kai mi kakvim vidi samog sebe". On je odgovorio: "Ja liim na onoga koji se nalazi na kuli i koji, gledajui napolje, mae prolaznicima kako mu se ne bi pribliili". A starac koji ga je pitao odgovori: "A ja liim na onoga koji je napravio ogradu u krug i zakljuao je gvozdenim rezama, tako da, kad neko zakuca, ne mogu da saznam ko je, ni odakle je doao, ni ta hoe, ni kakav je. Stoga mu ne otvaram sve dok ne ode". 36. Opet je rekao: "Gospod e usliiti one koji ga trae sa bolom u srcu. Oni treba da [ga] mole sa razumom, briljivo [ga] traei sa bolom u srcu, slobodni od svega svetskog. Oni treba da se staraju o dui sa strahom, kako bi je, po sili svojoj, na Sud Boiji izneli bez saplitanja". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET SEDMO SLOVO O [izreci]: "Pazi na sebe" (Pon.Zak.15,9). sadraj 1. Pazi na sebe marljivo, budi smeo i veruj da je Gospod na Isus Hristos, Bog koji ima neizrecivu slavu i veliinu, postao na primer, da bismo ili Njegovim stopama (1.Pt.2,21). On se radi nas smirio prevelikim smirenjem koje prevazilazi svaku meru, primio oblije sluge, osiromaio, ni u ta ne raunajui uvrede, i pretrpevi mnoga i sramna ponienja, kao to je napisano: Kao jagnje na zaklanje voen bi i kao ovca nema pred onim koji je strie ne otvori usta svojih. Od uza i od suda uze se (Is.53,7,8). Najzad, On se podvrgao i smrti sa velikom sramotom radi nas, da bismo mi, po Njegovoj zapovesti i radi sopstvenih grehova, rado podnosili ako nas neko pravedno ili nepravedno vrea i kleveta. ak ako nas neko i do smrti bude dovodio, treba da smo kao ovce i kao nerazumna stoka koja uopte ne protivrei. ta vie, tada treba, ako moemo, da se molimo, ili barem, u krajnjem sluaju, da utimo sa velikim smirenjem. 2. Pazi na sebe marljivo, verujui da je za duu mnogo korisno i spasonosno da [se podvrgava] nevoljama i beau radi Boga i da ih rado i bezmeteno podnosi, smatrajui da je dostojna da jo vie postrada. [Osim toga], pomisli da i sam moe poneto poneti za Gospoda, i da barem jednim deliem moe postati podraavalac stradanja svoga Boga. Nemoj roptati na one koji su te uvredili, ve se od due pomoli za njih svaki put kad ih se seti. Oni ti, naime, donose veliko bogatstvo. 3. Pazi na sebe marljivo i kao veliku smrt, kao pogibao due i venu smrt preziri i na svaki nain izbegavaj vlastoljublje i slavoljublje, tj. elju za slavom, au i ljudskom pohvalom, kao uostalom, i misao da si neto [znaajno], da si ostvario neku vrlinu ili da si bolji od bilo koga. Isto tako, odsecaj svaku sramnu pohotu i najmanju telesnu slast, izbegavaj nepotrebna poznanstva i dodire tueg tela. Ne dozvoljavaj sebi da ita

pojede van odreenog vremena. Tako e, uvajui se u malom, izbei da padne u teke (grehe). Jer, onaj ko prezire malo, postepeno upada i u veliko. 4. Pazi na sebe marljivo i od due i istinski smatraj sebe najmanjim i najgrenijim od svih Hriana. Neka ti dua uvek plae, smirava se i stenje. Kao nedostojan i idiot, uvek uti i uopte ne govori bez potrebe. 5. Pazi na sebe, uvek se seaj i pred oima imaj veni oganj i vene muke i osuenike, te pre smatraj sebe za jednog od tamonjih, nego za jednog od ivih. 6. Pazi na sebe marljivo znajui da je Gospod na za nas umro i vaskrsao da ti vie ne bi iveo sebi nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2.Kor.5,15). Budi smeo i veruj da se uvek nalazi pred Njegovim licem i da On vidi tvoje srce. 7. Pazi na sebe marljivo i svagda budi gotov da se povinuje volji Boijoj, bilo da se radi o smrti ili ivotu ili nekoj nevolji, i to sa svom eljom i verom. Uvek oekuj velika i strana iskuenja koja dolaze na tebe - nevolje, muenja i najgoru smrt. 8. Pazi na sebe marljivo kako pred licem Boga svih ne bi radio ni neto najmanje bez Njegove volje. Ma ta ushteo - bilo da neto kae, ili uini, ili da poe nekome, ili da pojede neto, ili da se napoji, ili da legne da spava - najpre doznaj da li je [stvar] po Bogu i raspitaj se za uzrok zbog koga hoe da je uini, pa tek onda postupi onako kako prilii pred Bogom. Tako se u svim delima i reima ispovedaj Bogu kako bi mu se vie pribliio, i kako bi stekao veu smelost pred Njim. 9. Pazi na sebe marljivo da neto ne progovori kada te brat uvredi i kad primeti u sebi tugu ili gnev. Tek kad molitvom ukroti srce svoje, pogovori sa bratom i to samo ono to prilii. Ako bude potrebno da [opomene] brata, te primeti u sebi gnev ili nesreenost, onda nita ne govri da ne bi dolo do veeg nemira. Kada primeti da ste i jedan i drugi u dobrom raspoloenju, moe da mu se obrati, premda opet ne kao onaj koji izobliava, nego kao onaj koji napominje, i to sa svakim smirenoumljem. 10. Pazi na sebe marljivo i svakog dana oekuj iskuenje koje na tebe nailazi, bilo da se radi o smrti, bilo o nevolji, ili o velikoj bedi. I kada doe, podnosi ga rado i bez smuenja, pomiljajui da nam kroz mnoge nevolje valja ui u Carstvo Boije (Dap. 14,22). 11. Pazi na sebe marljivo u svemu da ne ite svoju volju i svoj pokoj ni u reima, ni u delima, ni u pomislima, ve se priljeno staraj da dozna volju Boiju i da je u potpunosti izvri, ak i kad bude izgledalo teko. Sve podnesi i ispuni Carstava radi nebeskog, verujui od srca da ti je to korisnije od sve ljudske mudrosti: jer, Njegova zapovest jeste ivot veni. Oni koji trae Gospoda nee se liiti nijednog dobra (Ps.33,11). 12. Pazi na sebe marljivo kao onaj koji uvek stoji pred licem Boijim, i kao onaj koji ni od koga nita ne oekuje, osim - sa verom - od Njega jedinog. Ma u emu imao potrebu, moli Boga da bude po Njegovoj volji. Za sve to ima uvek blagodari Bogu kao Onoga koji ti je sve darovao. Ukoliko se lii neega, nemoj se nadati na oveka, nemoj se alosti, niti ropi, ve sve podnosi blagoduno i bez smuenja, pomiljajui u sebi: "Dostojan sam jo veih skorbi zbog grehova mojih. Uostalom, Bog me moe pomilovati ako hoe". Ako se bude tako ponaao, On e ispuniti svaku tvoju potrebu. 13. Pazi na sebe marljivo da se ne saglasi ili da ne primi neto pre nego to se uveri da ti to Bog alje od pravednog truda. Tada prihvati sa svakim mirom. Ako, pak, vidi da je od nepravde, ili borbe, ili lukavstva i licemerja, odbij i odbaci ponueno, seajui se da je bolja sitnica sa strahom Boijim, nego li velike riznice bez straha (Pri.15,16).

14. Pazi na sebe marljivo i trudi se da sauva utanje, kako bi ti Bog darovao silu da se bori i podvizava. Najzad, ako neko ushte da pogovori sa tobom, i ti u sebi oseti da je razgovor opravdan i da je po Bogu, onda je bolje da se pogovori nego da se uti, te otvori svoja usta sa strahom Boijim i trepetom, lice okrenuvi ka zemlji. Neka ti re bude sa potovanjem i prikladna. Radi ljubavi se nemoj uputati u dug razgovor, ve ubrzo zauti. Ukoliko te neto zapitaju, posluno odgovori samo neophodno, i dalje ne govori. 15. Pazi na sebe marljivo i uzdravaj se i od pohote oiju, sluha, jezika i dodira, kao to se uzdrava od bluda. Neka tvoje oi uvek gledaju samo tebe samog i tvoje rukodelje. Nemoj ih okretati prema drugom oveku, izuzev kad postoji opravdani razlog. Na enu ili na lepog oveka uopte nemoj da gleda bez potrebe. Svojim uima ne dozvoljavaj da sluaju osuivanje, niti beskorisne razgovore. Neka tvoja usta ute i nemoj govoriti bez potrebe. 16. itajui ovo, ljubljeni, silno se pobrini da (ispuni) ono to si uo, kako bi te Bog pokrio u asu iskuenja. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET OSMO SLOVO O granama zla sadraj 1. Neophodno je [neto] rei i o granama zla, da bi ovek znao ta je strast i ta ga odvaja od Boga, te da bi molio blagost Njegovu povodom svake od njih - da mu izae u pomo i da mu da silu (da se bori sa njima), sve dok ne uzmogne da ih sasvim svue sa sebe. Jer, one su rane na dui koje je odvajaju od Boga. 2. Blaen je ovek koji ih je svukao, zato to e biti slovesna ovca, prigodna za rtvenik Boiji, i to e uti radosni glas Gospodnji: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svoga (Mt.25,21). Oni koji hoe da vre svoje telesne prohteve, koji nee da se iscele svetim lekarstvom pokajanja i da postanu isti, u asu nevolje e se pokazati nagi, bez odee vrlina i bie baeni u tamu najkrajnju, gde prebiva avo koji je odeven u odeu strasti, tj. blud, pohotu, srebroljublje, ogovaranje, gnev, zavist, tatinu, gordost. To i jesu grane (zla), kao i mnoge njima sline: neuzdranje, ukraavanje tela, zabavljanje, lenjost, smeh, bestidni pogled, razmetljivost, nesavesnost, neobaziranje na Sud Boiji, zavist prema blinjem, laganje brata, ovekougaanje, lano svedoenje, lano znanje, elja za uiteljstvom, ljubav prema svetskim obiajima, malodunost, netrpeljivost, mrnja prema blinjem, neukorevanje sebe, ljubav prema ljudskoj slavi a ne prema slavi Boijoj, isticanje svojih dela radi slave ljudske, ljubav prema raskonim jelima, vrenje telesnih strasti u srcu, gledanje na samounienje kao na sablazan, nadimanje znanjem, svadljivost, nastojanje na svojoj volji, smatranje sebe razumnim i mudrim, gledanje na brata kao na nerazumnog i poniavanje brata. 3. Sve ovo dejstvuje u dui koja je odvojena od Boga. To su teka bremena koja je uzeo na sebe Adam kada je okusio od drveta. O njima se i govori: On uze nemoi nae i

bolesti ponese (Is.53, 4). Njih je Gospod na Isus Hristos usmrtio Krstom. One su stari mehovi u koje se ne sipa novo vino. One su povoji kojima je bio povezan Lazar. One su demoni koje je Hristos poslao u svinje. One su stari ovek koga, po zapovesti apostola, treba da svuemo. O tome je on rekao: Jer ako ivite po telu, pomreete (Rim.8, 13). To je korov koji je iznedrila zemlja Adamova, kad je bio izbaen iz raja. 4. Hristovo je breme lako: bezgnevna istota, blagost, krotost, radost duha, uzdranje od strasti, ljubav prema svima, sveto rasuivanje, nepokolebiva vera, trpljenje nevolja, gledanje na sebe kao na stranca u svetu, elja da se izae iz tela i da se susretne Hristos. Eto lakih bremena, koja treba da nosimo po zapovesti Hristovoj. Eto puta na kome su mnogi sveti nosili trud sve dok ga nisu preli. Eto onoga to niko ne moe postii ako ne svue sa sebe starog oveka, ako se ne oslobodi (od njega) i ne stekne ljubav, ako ga ljubav ne uini bezbrinim prema svemu. Meutim, ova ljubav ne moe da obitava u nama sve dok volimo bilo ta od ovoga sveta, kao to je napisao: Ne moete uestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj (1.Kor.10,21). I Isaija govori: Ko od nas moe da ivi pored ognja koji prodire? Ko od nas moe da ivi pored venog plamena? Onaj koji hodi u pravdi i govori istinu, ko prezire korist od nasilja i ko uzdrava ruke od darova, ko zatvara ui da ne uje o krvoproliu i oi da ne vidi zlo. On e obitavati na visinama i njegovo pribeite su nepristupne stene. Njemu e se dati hleb i njegova voda nee presuiti(Is.ZZ, 14-16). 5. Vidi li kakvu ast Bog ukazuje onima koji se podvizavaju za ovo kratko vreme, i koji kroz trpljenje nevolja sa sebe skidaju teret sveta? Vidi li kako pomo Boija prati one koji su odsekli svoje prohteve i kako u njima potire sve strasti, jer sleduju volji Boijoj? Oni koji slede za svojim prohtevima i ele da ih ispune premda i poinju duhom, zavravaju telom (Gal.3,3), zato to zbog te elje ne mogu da se protive svojim neprijateljima. Oni svoj trud ine nitavnim i uzaludnim. Zbog toga ih prekoreva prorok Jeremija, govorei: Proklet (svako) ko delo Gospodnje obavlja sa nemarnou (Jer.48,10). 6. Vidi li da Bog ne snishodi onima koji poele da mu slue, ali se podjarme strastima? On ih ostavlja njihovoj volji i predaje u ruke onima koji ih mrze. Umesto asti koju itu od ljudi, oni [nalaze] sramotu jer nisu istrajali pred neprijateljima svojim. [Zbog toga] im Bog ne dolazi u pomo i ne smiruje (neprijatelje) njihove. Prema tome, bez truda, znoja i bola, po svim Pismima, ovek nee [doiveti] da ga Bog uslii. 7. Molimo blagost Boiju sa srdanom priljenou, sa suzama i zlopaenjem; povinujmo se svakom oveku Gospoda radi; smiravajmo se pred bratijom naom kao pred onima koji su razumniji od nas; nikome ne vraajmo zlo za zlo; ne pomiljajmo u srcu svom zlo ni o kome, ve prebivajmo u jednomisliju; ne govorimo o telesnim potrebama ovog sveta, niti: "Ovo je moje", ve svakodnevno merimo svoj um, gledajui dokle je dostigao i uvajui ga da ne pomilja o onome to je neisto; liavajmo telo svoje sitosti da ne bi zahtevalo da udovoljavamo strastima; smirimo telo pred duom, a duu pokorimo umu i uinimo je nevestom koja je ista od svake skverni i koja zove svog enika, govorei: Neka sie brat moj u vrt svoj i neka jede plod svoga povra (Pes.n.pes.5,1). 8. Ponimo da se podvizavamo, bratijo, kako bismo stekli takvu smelost prema Njemu, te da i mi ujemo re koju je rekao: Hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja. Jer, ja sam ih zavoleo, kao to Ti voli mene. Ja u njima i ti u meni (Jn.17,23-24). Sveta Jednosu(t)na i Bespoetna Trojica moe da uini milost na nama, te da i mi

naemo pokoj sa svima svetima Njegovim, u dan Suda. Njemu slava i mo u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UENICIMA DVADESET DEVETO SLOVO Ridanja sadraj 1. Teko nama slastoljubivima i kratkovremenima, jer zbog privremene bezakone telesne pohote neemo ugledati slavu Gospodnju! 2. Teko nama to, prezrevi neraspadljivo, nezadrivo stremimo raspadljivome, iako raspadljivost ne nasleuje neraspadljivost (1.Kor.15,50)! 3. Teko nama to svoje telo, koje e pojesti crvi i gnoj, hranimo u gresima, ne bojei se ni ognja koji e nas veno muiti, ni neuspavljivog crva! 4. Teko nama to telo nae, koje je oskrnavljeno neistotom, hristoljibivi ljudi potuju poklonima i celivaju, dok smo mi okreeni grobovi koji u sebi nose smrtonosni greh! 5. Teko nama to preko neuzdranja u hrani i slastima u sebi sabiramo semenje koje klija i pobuuje nas na bezakono telesno sjedinjenje! 6. Teko nama to ne uporeujemo trulenost sa netrulenou i to se ne bojimo Boanstvene i strane pravde! 7. Teko nama to smo maloduni za dobro i revnosni i brzi na zlo! 8. Teko nama to smo telo nae, koje je sposobno da postane obitalite vene svetlosti, uinili obitalitem vene tame! 9. Teko nama to Sin oveiji, koji je jednosu(t)an Bogu Ocu i koji se radi nas ovaplotio u nama nema gde da zakloni Svoju glavu, dok su lisice, tj. zli i lukavi duhovi u nama sebi napravili jazbinu! 10. Teko nama to pravi srcem Sudiji predlau svoje due neporone i svoja tela sveta i neuprljana, dok mi, ije su due oskrnavljene i tela neista, moemo jedino da oekujemo osudu na vene muke! 11. Teko nama to oekujemo poasti svetih, iako smo puni pohote za nepravdom i svakom neistotom! 12. Teko nama to se kreemo meu svetima i nezlobivima kao isti i slobodni, iako smo osueni i krivci za mnoge grehe! 13. Teko nama to urazumljujemo i pouavamo one koji su daleko bolji od nas, premda smo ispunjeni sagreenjima! 14. Teko nama to, imajui brvno u oku, kao neporoni pokreemo sud i gnevimo se zbog najmanjih sagreenja nae brae! 15. Teko nama to na druge polaemo teka i nepodnoljiva bremena, a sami, kao nemoni telom, odbijamo da ih se i dotaknemo!

16. Teko nama to, budui oskudni u boanstvenom monakom delanju, bez stida urimo da druge uimo delatnoj vrlini! 17. Teko nama to smo zaboravili na svoje davne grehe, i to se ni zbog novih ne muimo i ne plaemo! 18. Teko nama to smo dobro zapoeli uz blagodat Boiju, dok smo sada postali telesni! 19. Teko nama to smo se toliko pogruzili u neiste pomisli da se, navodno ne videi svoje grehe, pitamo da li smo ih inili! 20. Teko nama to jedui i pijui ne pomiljamo na borbu koja nam se deava zbog prejedanja! 21. Teko nama to smo gotovi da se sloimo sa pomislima im demoni u nama probude bludna seanja! 22. Teko nama to, ostavljajui boanstvene molitve i itanje sa razmiljanjem, svoje dane provodimo u pustim matanjima i praznoslovlju! 23. Teko nama to su nam srca okamenjena do te mere da, i pored estog napregnutog iskanja skruenosti i suza, ne nalazimo uspeha zbog krajnjeg nemara i lenjosti! 24. Teko nama to se ni malo ne staramo o dui, premda neprestano grei, i premda je Bog rekao: Umree dua koja sagrei(Jez.18,4)! 25. Teko nama to je zbog sitosti i uteha nae telo lako pokretno na greh i to mi do pohote razgorevamo neiste i skverne pomisli, preko oiju primajui strele lukavog u svoja srca i preko doticanja tela postajui puni pohote za enama slino konjima, ne pomiljajui o svom slovesnom dostojanstvu i ne bojei se venog muenja! 26. Teko nama to se zbog stradanja i bolesti tela mnogo uznemiravamo i stenjemo, dok smo za rane i neizleive bolesti due neosetljivi! 27. Teko nama to je kod nas vladalaka sila due potinjena njenom robu - telu, to gospodari loije nad boljim, te to ne slue oboje sa jednom eljom Bogu koji nas je sazdao! 28. Teko nama to svoje grehe ponavljamo kroz zle i neiste pomisli, te to ne prepoznajemo kad se Bog od nas udaljava i kad prilaze neisti duhovi! 29. Teko nama to, iako nerazumni i nerazboriti, volimo i otimamo pohvale svetih, ali ne i njihove podvige i dela! 30. Teko nama to u izvravanju zapovesti Boijih ne projavljujemo ni strah slugu, ni usre i blagorazumnost najamnika, ni ljubav sinova! 31. Teko nama to iz ugaanja ljudima ne odbijamo da govorimo i inimo razne [stvari], ne obazirui se na ono to je nepravedno! 32. Teko nama to se stidimo ljudi kada greimo, dok na veni stid ne obraamo nikakvu panju! 33. Teko nama to se nismo isticali, znajui da smo od siromanih i neznatnih roditelja, dok se, i pored zaveta siromatva i smirenja Bogu, prepiremo kako bi nas svrstali na isti nivo sa bogatim i slavnim! 34. Teko nama to smo u svetu, prinueni siromatvom, bili uzdrljivci, dok se sada, kada smo prizvani na uzdranje, vrlo mnogo staramo za sitost stomaka i pokoj tela! 35. Teko nama to se svrstavamo u demonsku gomilu, premda [znamo] da demoni okruuju one koji se ne boje Boga i koji prestupaju Njegove zapovesti, a aneli one koji se boje Boga!

36. Teko nama to se trudimo da se dopadnemo bogatim i silnim kad se sretnemo sa njima i kad pogovorimo sa njima, dok se od siromanih odvraamo kao od dosadnih kada dolaze da prose od nas! 37. Teko nama to se prema svakom oveku ne odnosimo kao to prilii, ve kako hoemo i kako nam se dopada! 38. Teko nama to svoja prava tano odreujemo, to rasuujemo i uimo o njima, dok smo od injenja dobra daleko odstupili! 39. Teko nama to marljivo istimo zemlju od trnja i iblja i od drugog rastinja koje teti plodovima, dok svoje due strahom Boijim ne istimo sa marljivou od zlih i neistih pomisli koje tete svetim vrlinama! 40. Teko nama to upotrebljavamo mnogogodinje staranje radi zemaljskih i trulenih stvari, bez obzira na to to treba da se preselimo sa zemlje i to na njoj ivimo kao doljaci, i bez obzira na to to u vreme neizbenog preseljenja odavde neemo imati mogunosti da bilo ta ponesemo! 41. Teko nama to smo nemarni za svoje due i to se [ponaamo] kao da neemo dati odgovor za sve vreme svog ivota, iako [znamo] da emo za svako delo u zemaljskom ivotu, za svaku praznu re, za zle i neiste pomisli i seanja due biti duni da pruimo odgovor stranom Sudiji! 42. Jao nama ne samo zbog nae neastivosti i bezakonja koja smo poinili, ve i zbog prezira prema obeanjima Boijim i zbog neverovanja u njih! 43. Teko nama to smo se kao nerazumni prilepili za trulenost, i to smo, zbog ljubavi prema zemaljskom, ostali daleko od vene netrulenosti, iako smo imali mogunost da se kroz jevanelski ivot spojimo sa nepropadljivou! 44. Teko nama to smo nepropadljivosti pretpostavili odvratnu trulenost! 45. Teko nama to iz samougaanja pre biramo da nas pobeuju nae strasti, nego da pobeujemo svako slastoljublje, iako za to imamo mogunosti! 46. Teko nama to se stidimo i bojimo da greimo pred ljudima, a ne treptimo i ne bojimo se da greimo i da smo beasni pred Onim koji vidi i sakriveno! 47. Teko nama to svoje rei ne zainjujemo boanskom solju, ve uvek blinjem govorimo beskorisne rei, daleke od pobonosti! 48. Teko nama to sa ljudima razgovaramo koristei se laju, lukavstvom i prevrtljivou, ne bojei se osude! 49. Teko nama zato to san i uninije ine da demoni kradu umiljenje iz naih srdaca! 50. Teko nama to strastima prevazilazimo svetovnjake iako smo se odrekli sveta! 51. Teko nama to ispravljamo druge kad gree u sitnicama, iako sami imamo veliku potrebu za obuavanjem i poukom! 52. Teko nama ako nas Gospod ispita na zemlji i ako nas uzme na sud sa neispravljenima! 53. Teko nama to ne pazimo na ono to se nalazi u naem stomaku, usled ega nas pobeuju slastoljublje i gordost! 54. Teko nama to elimo da nas smatraju svetima i da nas potuju njihovim imenom, iako svagda svoje due skrnavimo neitim pomislima! 55. Teko nama to smo, predavi se tatini, zaboravili na borbu sa avolom! 56. Teko nama koji ovde greimo bez straha, zato to e nas tamo doekati neugasivi oganj geenski, najkrajnja tama, neuspavljivi crv, pla i krgut zuba, i vena sramota pred tvari koja je via i nia od nas!

57. Teko naoj nerazboritoj i neraskajanoj dui zato to e po vaskrsenju mrtvih sa vapajima i krgutom zuba plakati i stenjati u grenom telu svom, budui pogoena oajanjem zbog gorkih i bolnih muenja u venom ognju! 58. Teko nama to u zemlji prognanja i stranstvovanja volimo prokleto veselje, dok se ne seamo sladosti raja i preziremo nebesko Carstvo! 59. Teko nama to se po nemilosru upodobljavamo ludim devojkama i to preko dobroinstava blinjima ne otkupljujemo jelej koji je potreban za osvetljenje svetiljki! 60. Teko nama to dan i no uznosimo molitvu Bogu, govorei: "Gospode, Gospode", a ne inimo ono to je On zapovedio! 61. Teko onome koji je napisao ova ridanja to nije na sebe uzeo ni najmanji uzdah pokajanja, premda je kriv za sve to je napisao! 62. Teko onome koji pati zbog drugih ali se liava tugovanja zbog samog sebe! 63. Teko nama to se ne stidimo iako nas savest neprestano izobliava i svedoi protiv nas, i to ne drhtimo pred Stranim sudom Boijim, iako podleemo osudi i mukama za ono to smo uinili! 64. Teko nama to se radujemo zbog ljudskih pohvala, iako nam dela zaudaraju! 65. Teko nama zato to bluenje uma i srca, rasejanost i zaborav oduzimaju strah Boiji iz naih srdaca! 66. Teko nama to nam nae staranje o sujetnom srce ini zaputenom zemljom i pritupljuje njegovo (oseanje za duhovno)! 67. Teko nama to nas Bog dugo trpi, te nas ne pogaa smru koja odgovara naim delima, a mi se jo ne staramo da i sami postanemo milostivi! 68. Teko nama to sada ne pamtimo svoje grehe, dok emo, po obnaenju due od tela, odjednom, sa bolnim i gorkim raskajanjem, ugledati sve njih - uinjene i reju, i delom i pomislima, izobraene i napisane u seanju naih srdaca! 69. Teko nama to pristupamo stranim Tajnama Boijim, proniknuti svojom neistotom, bez obzira na opomenu apostola da koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujui tela Gospodnjega (1.Kor.11,29)! Mi se pravdamo da smo to uinili u nonom matarenju i u skvernim pomislima. Meutim, onaj ko Bogu pristupa sa neistim pomislima, sa poronim oima, sa oskrnavljenim telom, sa skvernim stremljenjima due i tela, sebe ini dostojnim mnogih bolesti tela i nemoi due, a zatim i venog muenja i beskrajne sramote. 70. Teko meni to ovo piem prolivajui gorke suze, dok jo nisam zapoeo dela pokajanja! 71. Teko meni to govorim istinu, a ne inim dobra dela! 72. Teko meni koji dobro pouavam, ali ravo postupam! 73. Teko onima to gree u slastima, zato to e primiti gorak kraj sa venom sramotom! 74. Teko onima koji se aloste zbog nepotrebnih stvari, jer su se liili duekorisne tuge pokajanja! 75. Teko onima koji vreaju i omalovaavaju, zato to su se udaljili od blaene ljubavi! 76. Teko onima koji drugima ne ele dobro i koji zavide, jer su postali tui blagosti i milosru Boijem! 77. Teko ovekougodnicima, zato to ne mogu Bogu ugoditi! 78. Teko licemerima, zato to su otpali od istine Boije! 79. Teko gordima, zato to su na strani odstupnika avola!

80. Teko onima koji se ne boje Gospoda, zato to e se uplesti u mnoge grehe, i to e biti bievani i ovde i tamo! 81. Teko nama to ujede i ugrize buva, gnjida, vai, muva, komaraca i pela ne trpimo, dok se od napasti velikog drakona, koji nas guta kao na pojilu i koji nas je probio smrtonosnom aokom, uopte ne titimo niti sakrivamo! 82. Teko nama to nas avo iscrpljuje i slastima i bolestima i nevoljama i svakakvim svetskim prevarama, a mi neemo da prestanemo sa zlom! 83. Teko nama to ne prolivamo mnoge suze, niti bolujemo srcem, niti se od svojih strasti uzdravamo, iako odstupnitvo traje tako mnogo godina i premda su mnogi ostavili Pravoslavnu veru, ve naprotiv, dodajemo greh na greh, kako bismo za svoja zla dela odjednom dobili veno muenje u geeni! 84. Teko nama koji smo napisali ove vapaje, to u starosti svojoj, kad nam je ve doao kraj, dodajemo jo vea i nepodnoljivija zla i jo tee grehe, iako se jo nismo pokajali ni zbog zlih dela svoje mladosti! 85. Teko nama to se ne stidimo ak ni najteih stradanja i raznih bolesti tela, ve se gojimo u gresima i sa prezirom (prema dunosti), te sa punim neuzdranjem i rasputenou, debljamo svoja skverna i grena tela! 86. Teko nama to nam predstoji da proemo kroz oganj koji kljua snanije od morskih valova, da bi svaki primio ono toje u telu uinio, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,11)! 87. Teko nama to ne pomiljamo o onom mranom i nevetastvenom eenju ognja, niti o tamonjem venom gorkom plau i krgutu zuba! Jer, Bog e od nas oduzeti svetlost u plamenu, dok e jaru i mrak ostaviti u ognju radi neastivih i grenika. 88. Teko meni, bedna duo! Vrlo mi je ao i srce me moje bez prestanka boli (Rim.9,2)! Jer, oplakujui sebe, ja sam duan da kaem: "Zlo mi je pomrailo razum i pokrilo istinu; smrt je pobedila ivot; zemaljsko, truleno i privremeno je zamenilo nebesko, netruleno i veno; mrsko i dostojno mrnje pokazalo se slaim i omiljenijim od istinske ljubavi Hristove i asti; zabluda je istinu izbacila iz moje due, osudivi je na izgnanstvo; izabrah stid i sramotu umesto smelosti i pohvale; gorinu pretpostavih sladosti; zemlju i pepeo zavoleh vie od neba i njegovog Carstva; tama dobromrsca avola ula je u moje srce i pomraila svetlost vienja u mom umu". 89. Teko meni! Teko meni! Kakve zamke avolje su me zaplele i, saplevi me, sa kakve visine me oborie dole! Hodei, umorih se, i moj znoj me uzalud oblivao. Ko da me ne oplae? Ko nee gorko zaplakati zbog mene koji sam se iscrpeo u sujetnom trudu koji sam u pristanitu pretrpeo brodolom? Pomilujte me, pomilujte me, pomilujte me, o prijatelji (Jov.19,21), i uporno molite blagog i nezlobivog Gospoda mog Hrista da se smiluje nada mnom i da otera stranu maglu dobromrsca avola sa uma moga, kako bih mogao da vidim u kakvom blatu leim i kako ne ustajem, premda sam u mogunosti. Ili je moda moje skraeno vreme preseklo svaku nadu za mene? Nema bolesti koja bi bila vee od moje; nema rane kao to je moja rana; nema razdiranja srca kao to je moje, jer bezakonja moja prevazioe glavu moju (Ps.37,5). Moje rane nisu rane od maa i moji mrtvi nisu mrtvi od bitke. Raspaljene strele neprijatelja zabile su se u mene i oslepele mog unutranjeg oveka - te se pogruzih u dubinu blata, tako da nema opstanka (Ps.68,3). Strah kojeg se uasavah, doe mi (Jov.Z, 25), i pokri me tama smrtna (Ps.43,20). 90. Teko meni! Pogledaj duo, i uvidi privremenu sadanjost, i ono to e, posle kratkog vremena, sa gorinom i skorbi proi, kao i ono strano to dolazi. Pomisli, duo,

od kolike nade i dobara ti otpada i kakvih muenja e uskoro postati nezamenjiva i neutena naslednica! Zbog toga, pre nego to nad tvojom glavom nestane svetlost, pouri i doi te padni molei i prosei Darodavca vene svetlosti da te izbavi od sveobuhvatnog plamena i od potpune tame. Jer, Njegovo je da oprosti grehe i da daruje dobra nama, koji smo nedostojni Njegove milosti. Njemu slava i mo u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA II PRAVILA I SAVETI MONASIMA POETNICIMA sadraj Brate ljubljeni! Ako si ve ostavio ovaj sujetni svet i posvetio sebe Bogu, kaj se za svoje grehe i dri se svoje odluke. Ne sluaj pomisli kada ponu da ti dosauju govorei: "Nee ti biti oproteni raniji gresi", nego ispunjavaj sledea pravila: 1. Ne jedi sa enom; ne sklapaj bliska prijateljstva sa deacima; ne spavaj na istoj postelji sa mladiem. Kada skine odelo, ne gledaj na svoje telo. 2. Ako te ponude vinom, ne pij vie od tri male ae. Ovo pravilo ie naruavaj ak ni radi prijateljstva. 3. Molitve propisane u odreeno vreme ne tvori nepaljivo, da ne bi pao u ruke svojih neprijatelja. Trudi se koliko moe da razmilja o sadraju Psalama, jer e te to spasti od neistog ivota. 4. Neka ti budu dragi rad i samoograniavanje, kako bi se stiale tvoje strasti. Nemoj o sebi imati visoko miljenje, pa nee prestati da oplakuje svoje grehe. 5. uvaj se lai koja razgoni strah Boiji. Ne otkrivaj svima svoja dobra dela, da ti ih ne bi oteo neprijatelj. 6. Otkrivaj bolesti svojim ocima, kako bi obreo pomo od njihovih saveta. 7. Prinuavaj se na rukodelje i u tebi e obitavati strah Boiji. 8. Ne osuuj brata koji je zgreio i ne preziri ga, inae e pasti u ruke svojih neprijatelja. 9. Ne budi svadljiv, branei uporno svoje miljenje, da se u tebi ne bi nastanilo zlo. 10. Zavoli smirenje i ne oslanjaj se na sopstveno miljenje. Navikni svoj jezik da neprestano govori: "Oprosti". Tako e na tebe sii smirenje. 11. Sedei u svojoj keliJi, staraj se o trima stvarima: o neprekidnoj molitvi, o udubljivanju u Psalme i o rukodelju. 12. Misli u sebi: "Dananji dan mi je poslednji u ovom svetu", pa e se izbaviti od greha. 13. Ne budi oblaporan, da se u tebi ne bi ponovili preanji gresi. Ne budi lenj. Trudi se da pronikne u Psalme - pa e na tebe doi mir Boiji. 14. Prinudi se da plae za vreme molitve i Bog e se nad tobom smilovati - i skinuti sa tebe starog oveka. 15. Znaj da trud, siromatvo, uzdranje i utanje privode smirenju. Smirenje, pak, donosi oprotaj svih grehova. Smirenje se sastoji u tome da ovek sebe smatra grenikom i nepravednim, da nije uporan na svojim reima, da se odrie svojih

prohteva, da uvek obara svoj pogled, da podnosi uvredu, da mrzi poasti i pokoj, i da svima govori: "Oprosti". Snagom smirenja neprijatelji se nagone u bekstvo. 16. Budi uvek tuan. Meutim, kada ti doe bratija, razveseli se sa njima da bi u tebi obitavao strah Boiji. 17. Ako sa bratijom negde poe, stupaj na izvesnom odstojanju od drugih, da bi uvao utanje. Ne osvri se unaokolo, nego razmiljaj o Psalmima i u umu svom se moli Bogu. Ma kuda doao, ne obraaj se sa preteranom bliskou sa mesnim itelji-ma. Uvek pazi na stidljivost i skromnost u svemu i ne posei rukom za onim to ti nude, dok te ne zamole. 18. Ne spavaj sa drugim pod jednim pokrivaem. Dugo se moli pre sna, makar i bio umoran od puta. 19. Ne dozvoli da ti bilo ko mae telo uljem, osim ako si zaista teko bolestan. 20. Kada sedi za stolom sa bratijom, ne jedi sa nasladom, i maaj se samo onoga to lei pred tobom. Neka ti kolena ne budu rastavljena. Ne podii oi prema drugima. Ne pij vodu pohlepno i uz klokot u grlu. 21. Ako te nuda natera da mrkne dok sedi sa bratijom, ustani i udovolji svoju potrebu na maloj udaljenosti. Ne protei se i ne zevaj dok si sa drugima. Ako te i napadne zevanje, ne otvaraj usta, pa e proi. 22. Ne otvaraj usta kad se smeje, inae e se pokazati da u tebi nema straha Boijeg. 23. Ne poeli tue stvari. Ako stekne knjigu, ne ukraavaj je, jer se na takav nain u tebi otkriva strast prema njoj. 24. Ako u neemu pogrei, ne stidi se da prizna i ne trai lana izvinjenja, nego klekni, ispovedi svoj greh i zamoli oprotaj - i, dobie ga. 25. Nemoj se gneviti ako neko u tvom prisustvu slae, nego reci: "Oprosti". 26. Ne stidi se da se svome savetniku obraa sa pitanjima. 27. Ukoliko neko pokuca na vrata tvoje kelije dok si zauzet svojim delom, ostavi sve i uspokoj brata svoga. 28. Ne govori ni sa kim i bez potrebe ne sluaj ta drugi priaju. 29. Ako te tvoj nastavnik poalje na put, raspitaj se kako treba da se ponaa, i ini kako ti zapovedi. Ne prepriavaj ono to si uo. Ako bude pazio na svoje oi i ui, nee zgreiti ni svojim jezikom. 30. Ukoliko bude iveo sa sabratom, neka ti bude kao stranac. Nita mu nemoj nareivati i ne ini se veim od njega. Ako on tebi naredi neto to ne eli, prikloni svoju volju i ne alosti ga odbijanjem, da se ne bi pomutio mir meu vama. Znaj da je vei onaj ko se povinuje. 31. Ako bude iveo sa sabratom i on ti kae da skuva neto, pitaj ga ta eli. Ako, pak, tebi prepusti izbor, skuvaj ta nae, sa strahom Boijim. 32. Ustavi od sna i pre nego to bilo ta zapone, pomoli se, zatim se udubi u re Boiju, i tek onda se marljivo prihvati rukodelja. 33. Stranca radosno doekuj i pozdravljaj kako va susret ne bi bio na obostranu tetu. Kada ue, ne postavljaj mu nepotrebna pitanja, nego najpre reci da se pomolite. Kada sedne, reci: "Kako ti je zdravlje, brate?", a onda mu daj neku knjigu da ita. Ako je umoran od puta, daj mu da se odmori i umij mu noge. Ako pone da praznoslovi, reci mu: "Oprosti brate, ja sam slab i ne mogu da sluam takve stvari". Ako mu je poderana odea, zaij je. Ako je slab, a odea mu se isprljala, operi je. Ali, ako se radi o nekoj lutalici, a kod tebe u to vreme sede sveti ljudi, ne dozvoli mu da ue. Pozdravi ga kako

prilii i otpusti ga da ide. Meutim, ako je siromaan, ne otputaj ga bez utehe, nego mu ponudi ta je Bog poslao. 34. Nemoj razgledati stvar koju sabrat ostavi kod tebe, osim u njegovom prisustvu. 35. Kada te neko ostavi u svojoj keliji i izie, ne podii svoje oi da posmotri ta se u njoj nalazi. Pre nego to izae reci mu: "Daj mi neki posao, da poradim dok se ne vrati". I ta ti odredi, ini sa usrdnou. 36. Ne moli se lenjo i nemarno, jer time, umesto da ugaa Bogu, navlai na sebe Njegov gnev. Na molitvi stoj sa strahom i trepetom, ne naslanjaj se na zid i ne premetaj se sa noge na nogu. Suprotstavaljaj se pomislima i ne daj im da te uvuku u brige o telesnim stvarima, kako bi tvoja molitva bila usliena. 37. Kada si na liturgiji dobro pazi na svoje pomisli i oseanja i stoj sa strahom pred Svevinjim Bogom, kako bi dostojno primio Telo i Krv Hristovu, i njima izleio svoje strasti. 38. Dok si mlad, ne treba da nosi lepa odela. 39. Ako putuje sa nekim starijim od sebe, nemoj ii ispred njega. Ukoliko neko ko je od tebe stariji ustane da sa nekim razgovara, nemoj ni ti ostati da sedi, nego ustani i stoj sa njima dok ti se ne kae da sedne. 40. Ue li u grad ili naselje, spusti pogled, da ono to bi mogao videti ne bude povod za borbu kada ostane sam u keliji. 41. Nemoj noevati tamo gde postoji opasnost da zgrei srcem. Ne jedi sa enom i ne gledaj je, pa ak, ako moe, ni njene odede. 42. Ako si na put krenuo sa starcem, ne daj da on bilo ta nosi sam. Ako su svi putnici mladi, neka svaki nosi svoj deo. Ukoliko prtljaga ima malo, menjajte se svaki sat. Onaj koji nosi neka ide napred, kao i nemoni. Kada oni sednu da se odmore, i ostali treba da sednu sa njima. 43. Starcu koga bude pitao za savet povodom svojih pomisli sve slobodno otkrivaj, onako kako je, samo ako si uveren da e sauvati tvoje tajne. Prilikom izbora starca nemoj gledati ko je u dubokoj starosti, nego ko je ovenan znanjem i duhovnim iskustvom, da ne bi umesto koristi naiao na tetu i da se ne bi umnoile tvoje strasti. 44. Prinudi samog sebe da se dugo moli nou, ne bi li se prosvetio tvoj razum. Razmiljaj o svojim gresima i moli se Bogu, pa e ti ih On i oprostiti. 45. Onome ko u tvom prisustvu pone da osuuje sabrata, pa makar i onoga koji tebe osuuje, reci sa smirenjem: "Oprosti mi, brate. Ja sam grean i slab. I sam sam kriv za ono o emu govori. Zbog toga ne mogu da sluam". 46. U svemu sebi pretpostavljaj sabrau. Ako ti pred njima neko ukae poast, reci: "Zbog vas mi je ukazao takvu poast". 47. Onoga koji ti neto trai na zajam nemoj odbiti, ma o emu se radilo. 48. Ne seaj se esto na one koje si ostavio radi ljubavi Boije, ve se seaj smrti i Suda, i toga da ti niko od njih tada nee moi pomoi. 49. Ako se, sedei u keliji, seti nekoga ko ti je naneo zlo, odmah ustani i srdano se pomoli za njega, tj. da ga Bog pomiluje. Na taj nain e brzo iskoreniti strast koju ima prema njemu. 50. elei da se priesti Hristovim Telom i Krvlju, pazi da ti srcu ne ostane gnev ili mrnja prema bilo kome. A ako zna da se neko ljuti na tebe, postaraj se da izmoli oprotaj, kao to zapoveda Gospod na.

51. Ako nou (u snu) pretrpi napad pohote, pazi da se tokom dana u mislima ne vraa na sramne slike, da se naslaivanjem ne bi oskrnavilo tvoje srce. Naprotiv, padni pred Gospodom i On e te pomilovati. Jer, On poznaje ljudsku nemo. 52. Odredivi sebi strogi post i poevi da obavlja dugo molitveno pravilo, nemoj misliti da e se njima spasti, nego veruj da e se Bog smilovati na zlopaenje tvoga tela, i da e pomoi tvojoj nemoi. 53. Ne oajavaj i ne padaj duhom ako se razboli, nego zablagodari Bogu to i kroz ovu bolest eli da ti donese korist. 54. ivei u keliji, odredi sebi meru i as obroka, i od toga nikako ne odstupaj. Daj svome telu onoliko koliko je neophodno da bi moglo da obavlja molitve i slubu Boiju. Ukusnu hranu koju ti van kelije ponude nemoj uzimati do sitosti. 55. Nemoj sluati avole koji te nagovaraju da zapone posao koji je iznad tvojih snaga. Oni obino gledaju da odueve oveka za neto to nije u stanju da uradi, da bi ga zatim bacili u malodunost i izrugali se nad njim. Sve to oni zapodenu jeste bez mere i reda. 56. Jedi jednom na dan, ali ne do sitosti. Daj telu onoliko koliko tvoj sastav zahteva. 57. Jednu polovinu noi odvoj za molitveno bdenje, a drugu za telesni odmor. Pre nego to legne u postelju dva sata stoj na molitvi i u pevanju Psalama, a onda prui odmor telu. Svome telu koje se razlenji da ustane na molitvu u odreeno vreme reci: "Zar da zbog ovo malo odmora kasnije ode na beskonane muke? Nije li bolje da se ovde malo potrudi, da bi tamo, sa svetima, imalo veni pokoj?" Tada e te ostaviti lenjost i pristupiti Boanstvena pomo. 58. Primivi monaki in, otpusti svog roba. Ako zaeli da krene za tvojim primerom i stupi u monatvo, ne dopusti mu da ivi sa tobom. 59. Prodajui rukodelje, nemoj se sporiti oko cene, kako ine svetski ljudi. Isto tako postupaj i kada kupuje. Znaj da te oskudica pribliuje Bogu. 60. Nemoj diraj stvar koju je sabrat ostavio kod tebe ak i ako ti zatreba, osim ako ti on dozvoli. 61. Ako te sabrat zamoli da mu neto kupi kada bude iao u grad, nemoj ga odbiti. Ako sa tobom budu i druga braa, kupovinu obavi u njihovom prisustvu. 62. Potrudi se da stvar koju ti neko pozajmi na poslugu vrati odmah posle obavljenog posla. Nemoj je drati kod sebe ; sve dok ti je ne zatrae natrag. Ako se neto na njoj pokvari, odmah popravi. Ako sam pozajmi neku stvar, ne trai je natrag ukoliko vidi da sabrat ne moe da ti je vrati, naroito ako ti nije potrebna. 63. Ako napusti keliju, pa se posle izvesnog vremena vrati u nju i u njoj zatekne nekog drugog, nipoto ga ne teraj, da se na tebe ne bi naljutio Bog, ve sebi potrai drugo mesto. Ali, ako on sam zaeli da je ostavi, onda treba da se vrati. Ukoliko pri tom on sa sobom uzme neto od stvari koje su bile u keliji, nemoj se protiviti. 64. elei da napusti svoju keliju, ne uzimaj sa sobom nita od stvari koje joj pripadaju, nego ih prepusti nekom siromanom sabratu, te e te Bog pomilovati ma kuda poao. 65. Niemu se avoli tako ne raduju, kao kada neko skriva svoje pomisli od duhovnika. Nemoj misliti da e se upodobiti ocima ako ne bude inio njihova dela. 66. uvaj se od bogatstva i ljubavi prema njemu. Jer, ono unitava plodove monatva. 67. Nemoj poputati kada se bori protiv nekog iskuenja koje ti mnogo dosauje. Padni pred lice Boije i reci: "Pomozi mi, Gospode, jer sam slab i ne mogu da izdrim ovu borbu". I Bog e ti pomoi ukoliko tvoja molitva bude izlazila iz istog srca. Ako pobedi

u borbi, ne hvali se i ne uzdaj se u sebe. Naprotiv, jo vie se uvaj, jer neprijatelj nee dugo ekati da zapodene novu borbu, teu od preanje. 68. Molei se Bogu, nemoj govoriti: "Gospode, uzmi od mene ovo, i daj mi ono", nego reci: "Gospode, Boe moj, Ti zna ta je korisno za moje spasenje. Pomozi mi i ne dopusti da greim pred Tobom i poginem u gresima svojim, jer sam grean i slab. Nemoj me predati neprijateljima mojim, jer Tebi pribegoh. Izbavi me, Gospode, jer si Ti krepost moja i nadanje moje. Tebi slava i hvala u vekove vekove. Amin". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA III IZREKE AVE ISAIJE sadraj 1. Ava Isaija je govorio: "Poto iste okolnosti postiu i grenike i prevednike, ne treba misliti da se nesree deavaju samo zbog nekih ranijih grehova". 2. Oni koji sve ine radi sebe samih sluge su samoljublja, najveem od svih zala, od koga se raaju odvajanje, nedrueljubivost, nedruevnost, nepravda i neastivost. ovek nije sazdan da bi se usamljivao, ve da ivi u optenju sa sebi slinima, a iznad svega sa Bogom, Tvorcem svega. I tako, slovesan ovek treba da je drutven i bogoljubiv, da bi i Bogu bio mio. 3. Ava Isaija je rekao: "Od ljubavi prema ljudskoj slavi raa se la. Kod onoga ko smirenjem odbija la uzrae strah Boiji. Nemoj voleti slavu ovoga sveta, da se od tebe ne bi udaljila slava Boija". 4. Bog prihvata slubu koja se vri sa smirenoumljem, koju [ovek] vri kao nedostojan. Ako na slubi u tvoje srce ue gorda pomisao i ti je primi, ako se seti onoga koji spava i koji je nemaran i osudi ga u svojoj misli - znaj da ti je uzaludan trud. 5. Kada i kako se postaje smirenouman? Kada [ovek] nema jezik da drugome kae da je nemaran, ili da odgovori uvrediocu; kada nema oi da vidi sagreenja drugog, niti sluha da uje neto to mu nije od koristi za duu; kada nema ruke da drugog savlada; kada ne svaljuje na drugog krivicu za bilo ta, ve samo na svoje grehe. 6. ovek je pre svega duan da stekne veru u Boga i nepromenjivu ljubav prema Njemu, a zatim i nezlobivost, [vrlinu] neuzvraanja zlom za zlo, podviniki ivot, smirenoumlje, istotu, ovekoljublje, ljubav prema svima i poslunost. 7. Zamrzi sve svetsko i telesni pokoj, budui da su te oni napravili neprijateljem Boijim. Kao to se ovek bori sa svojim neprijateljem, tako i mi treba da se borimo sa svojim telom i da mu uskraujemo pokoj. 8. Brat je upitao ta znae rei: "Da se sveti ime Tvoje". Starac je odgovorio: "To se odnosi na savrene. Jer, nije mogue da se u nama sveti ime Boije sve dok nad nama vladaju strasti". 9. Opet je rekao: "Vie voli da uti nego da govori: utanje sabira a priljivost rasejava". 10. Veliko je delo pobediti tatinu. Ko upadne u tu lukavu strast postaje tu umiljenju i estok srcem prema svemu. On najzad pada i u visokoumlje i gordost, u krajnje zlo i majku pogibli. Dri u tajnosti svoje delo i sa srdanim bolom se potrudi da radi

ovekougaanja ne pogubi nagradu svog uzdranja. Onaj ko neto ini da bi se pokazao pred ljudima, liava se svoje nagrade, kao to je rekao Gospod. 11. Ko hoe da je slavan meu ljudima ne moe biti slobodan od zavisti, a ko ima zavist ne moe stei smirenoumlje. Takav je svoju duu predao neprijateljima svojim koji ga vuku u mnoge grehe i pogubljuju. Bei od sujetne slave, da bi se udostojio slave Boije u buduem veku. 12. Ako ti doe pomisao da osudi blinjeg zbog nekog sagreenja, pomisli u sebi da si ti greio vie od njega. Nemoj verovati da je dobro koje ti se ini da vri ugodno Bogu, pa nee osuditi svoga blinjeg. Samoukorevanje jeste mesto unutarnjeg pokoja. 13. Videvi jednom brata koji je greio sramnim grehom, ava Isaija ga nije izobliio, ve je rekao: "Ako Bog, koji ga je sazdao, vidi i ne saie ga, ko sam ja da ga prekorevam?" 14. Opet je govorio: "Seajmo se Onoga koji nije imao gde glavu da skloni. Shvati to ovee i nemoj visoko misliti. Ko je On i ta je postao radi tebe? Vladika svega je stranac i nema doma. O, koliko je neizrecivo Tvoje ovekoljublje, Gospode! Kako si se toliko smirio radi mene? Ako Onaj koji je sve stvorio reju nema gde da skloni glavu, zato ti, okajani ovee, toliko misli o sujetnom? Zato si slep nenasitou?" 15. Oni koji su stekli smirenoumlje uzimaju na sebe krivicu svoga brata, govorei: "Ja sam sagreio". Onaj ko se smatra mudrim prezire i prekoreva svoga brata, a onaj koji sebe prekoreva nikada ne izobliuje svoga brata. 16. Mudrost se ne sastoji u govoru nego u tome da se poznaje vreme kada je potrebno govoriti. uti sa razumom i govori sa razumom. Pre nego to pone da govori, razmisli ta e rei da bi dao ispravan odgovor. Ne hvali se svojim razumom. Vie od svih zna onaj koji govori: "Ne znam nita". Venac mudrosti je - ukorevati samog sebe i stavljati se nie od svih. 17. Bludna borba jaa zbog pet uzroka: od praznoslovlja, od sujete, od mnogog spavanja, od gizdanja i od prejedanja. Ako hoe da izbegne bludnu borbu, izbegavaj te strasti. Umesto praznoslovlja, naoruaj se psalmopojanjem; umesto tatine, zavoli Hristovo smirenje; umesto mnogog spavanja ogradi se bdenjem; umesto gizdave odee, nosi poderotine i zakrpe; umesto prejedanja, svei se uzdranjem i postom. Jer, strasti se dre jedna za drugu, slino beouzima na lancu. 18. Shvatajui stvar, bogata sakriva svoje bogatstvo u unutranjost kue zato to riznica koja se pokazuje izaziva zavist i pohlepu knezova. I vrlinski i smirenoumni monah sakriva svoje vrline kao bogata svoje blago. On ne ini svoju volju, ve se svaki as prekoreva, upranjavajui se u tajnom delanju, po rei Pisma: Zagreja se srce moje u meni, i u pouavanju mome razgore se oganj (Ps.38,4). Kakav je to oganj? Poujte re Pisma koja glasi: Bog na je oganj koji spaljuje (Jev.12,29). Kao to se od ognja topi vosak i sui abokreina skvernih neistota, tako se od tajnog pouavanja sue skverne pomisli, venu duevne strasti, prosveuje um, misao postaje jasna i srce ispunjava radou. Tajno pouavanje ranjava demone, odgoni zle pomisli i prosveuje unutarnjeg oveka. Onoga ko se naoruava tajnim pouavanjem i Bog krepi, i aneli osnauju i ljudi slave. Tajno pouavanje i itanje jeste dom due u koji se ne moe ui, jeste nepomini stub, tiho i bezmeteno pristanite u kome se spasava dua. Demoni se mnogo uznemiravaju i smuuju kad se monah naorua tajnim pouavanjem, tj. molitvom: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog", kao i itanjem Boanstvenog Pisma u usamljenosti. Skriveno pouavanje je ogledalo uma i svetilnik savesti. Ono isuuje blud, ukrouje jarost, odgoni gnev, ukida gordost, udaljuje

uvredljivost, satire uninije. Skriveno pouavanje prosveuje vladalaki um, odgoni lenjost, raa umiljenje, useljuje strah Boiji, donosi suze. Ono monahu donosi istinsko smirenoumlje, umilno bdenje, bezmetenu molitvu. Ono je molitvena riznica koja odgoni nepriline pomisli i pobeuje demone, koja isti telo. Ono ui dugotrpeljivosti, uzdrljivosti i podsea na geenu. Ono um ini sabranim i bez matanja, podstiui ga da misli samo na smrt. Skriveno delanje je ispunjeno svakim dobrom i ukraeno svakom vrlinom. Ono je udaljeno od svega skvernog. Ono je negde daleko od svega takvog. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA IV O UVANjU UMA sadraj 1. Gnev protiv strasti jeste prirodna osobina uma. Bez gneva ovek ne moe imati istotu, tj. ukoliko se ne razgnevi na sve ono to neprijatelj seje u njega. Doavi do tog saznanja, Jov je izobliio svoje neprijatelje, govrei: "O neasni i pokvareni, u kojima nema nikakvog dobra i koji ne vredite ni koliko psi to uvaju stoku" (Jov 30,1). Onaj ko hoe da dospe do prirodnog gneva, odseca sve svoje prohteve, sve dok ne dospe do prirodnog [stanja] uma. 2. Neka se ne raduje srce tvoje kada, protivei se neprijatelju, uvidi da je oslabio i da bei nazad. Jer, zloba [neistih] duhova ostaje iza njih. Oni zapravo pripremaju jo gori napad, ali ga zadravaju iza grada, nareujui da se ne pokree. Ako im se ti usprotivi, pobeie u nemoi od lica tvoga. Ako li se, pak, preuznese srce tvoje stoga to si ih odagnao, te napusti grad, jedni e navaliti odostrag, a drugi spreda, tako da e se tvoja jadna dua nai u sredini, ne nalazei utoita. Grad predstavlja molitva, a otpor protivreenje [neprijatelju] u Hristu Isusu. Osnova toga jeste gnev. 3. Stojmo, dakle, ljubljeni, sa strahom Boijim, uvajui i drei vrlinsko delanje, ne sapliui svoju savest i pazei na sebe u strahu Boijem, sve dok ona ne oslobodi i nas i sebe i dok se izmeu nas i nje ne uspostavi jedinstvo. Tada e nam ona postati uvarka koja nam ukazuje na sve ono u emu greimo. Ako li je ne posluamo, odstupie od nas, te emo pasti u ruke neprijatelja svojih koji nas vie nee pustiti. Vladika na Hristos uio nas je govorei: Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim... (Mat.5,25). Kau za savest da je suparnik jer se protivi oveku koji hoe da postupi po svojoj telesnoj volji. Ako li je ovek ne poslua, ona ga predaje neprijateljima njegovim. 4. Kada Bog vidi da mu se um ovekov potinio svom svojom snagom i da niotkuda nema pomoi osim od Njega, ukrepljuje ga govorei: Ne boj se, edo moje Jakove, malobrojni Izrailju (Is.41, 13). I opet: Ne boj se, jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. I ako proe kroz vodu, sa tobom sam, i reke te nee pokriti; i ako proe kroz oganj, nee se opriti i plamen te nee opaliti. Jer, Ja sam Gospod Bog tvoj, Sveti Izrailjev, koji te spasava (Is.43,1-3). 5. Ako um poslua ove ohrabrujue rei, postae neustraiv pred neprijateljima i rei e: Ko je onaj koji me napada? Neka stane protiv mene! Ko e mi naneti zlo? Gle, svi ete vi kao haljina ovetati, i biete kao odea koju moljac izjeda (Is.50,8).

6. Ukoliko je srce tvoje po prirodi omrzlo greh, pobedilo je one koji raaju greh i odbranilo se od njih. Postavi pakao preda se i znaj da je Pomonik tvoj stalno uz tebe. Niim ga nemoj alostiti, nego plai pred licem Njegovim govorei: "Tvoja je milost, Tvoje je izbavljenje, Gospode. Nemone su ruke moje da bih pobegao od neprijatelja mojih bez pomoi Tvoje". Pazi i na srce svoje i On e te sauvati od svakoga zla. 7. Monah je duan da zatvori sva vrata due svoje, tj. sva ula svoja da preko njih ne bi pao u greh. Uvidevi da niko i nita nad njim ne gospodari, um se priprema za besmrtnost, sabirajui sva oseanja svoja u jedno i inei od njih jedno telo. 8. Ako ti se um oslobodi svake nade na svet vidljivog, znai da je u tebi umro greh. 9. Ako se um oslobodi, uklonjena je pregrada koja je stajala izmeu njega i Boga. 10. Kada se um oslobodi svih neprijatelja svojih i uspokoji se, nai e se u drugom, novom veku i razmiljae o novim i nepropadljivim [stvarima]. Dakle, gde je trup onamo e se i orlovi sabrati(Lk. 17,37). 11. Demoni se podmuklo privremeno povlae, ne bi li ovek raspustio svoje srce mislei da je ve spokojan, a zatim naglo napadaju na jadnu duu i hvataju je kao kakvog vrapca. Ako je nadvladaju, ponizie je bez milosti svakim grehom, i to gorim od onih na poetku, za iji se oprotaj molila. Ostanimo, dakle, u strahu Boijem i uvajmo srca, izvrujui svoje delanje. uvajmo vrline kojima se odbija neprijateljsko zlo. 12. Znajui kolika je nemilosrdnost demona i saalivi se na rod ljudski, Uitelj na Isus Hristos najstroe nam je zapovedio: "Budite spremni svakoga asa, jer ne znate as u koji e doi razbojnik. Pazite da ne doe i zatekne vas na spavanju" (Mt.24,42-44). I opet: Pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ivota, i da Dan onaj ne naie na vas iznenada (Lk.21,34). Stoj, dakle, budno pored srca svog i pazi na ula svoja! Ako bude mirno u umu zadrao seanje na Boga, primetie razbojnike koji pokuavaju da ti ga ukradu. Onaj ko sa tanou prati svoje pomisli, prepoznae one koji nameravaju da ga uprljaju: oni smuuju um i ine ga rasejanim i nemarnim. Meutim, oni koji su poznali demonsko zlo, ostaju spokojni u molitvi Gospodu. 13. ovek ne moe sluiti Bogu ako ne omrzne svaku stvar ovoga sveta. A kako se slui Bogu? Tako to u umu svome nemamo nita strano dok mu se molimo; to ne oseamo nikakvu drugu nasladu dok ga blagosiljamo; niti zlo dok mu pojemo; niti mrnju dok ga izabiremo; niti ravu zavist koja nas ometa dok mu se obraamo i dokle ga se seamo. Jer, sve ove mrane [strasti] jesu zid koji ograuje jadnu duu tako da ona, sa njima u sebi, ne moe edno da slui Bogu. One su joj smetnja na putu prema Bogu, koja joj ne dozvoljava da ga susretne, da ga tajno blagoslovi i proslavi u sebi i da mu se pomoli sa sladou u srcu, kako bi je prosvetio. Zbog toga se um uvek pomrauje i ne moe da napreduje po Bogu, izbegavajui da se trudi da presee sve to sa duhovnim znanjem. 14. Umu koji izbavi ula due od telesnih prohteva, koji ih upravi bestrau i koji duu odvoji od telesne volje, Bog alje Svoju pomo. Na tajni i neprestani vapaj uma Bog odmah satire bestidne strasti koje napadu duu sa namerom da ula navedu na greh. 15. Molim te da ne raspusti srce svoje sve dok se nalazi u ivotu. Jer, kao to zemljodelac ne moe da bude siguran za svoje plodove sve dok ih ne sakupi, budui da ne zna ta se sve moe desiti, tako ni ovek ne sme da ostavi srce svoje bez zatite sve dok die. Poto ne zna koja e ga strast napasti do poslednjeg izdisaja, ovek ne

treba da raspusti svoje srce sve do onoga asa, ve da svagda vapije Bogu da mu pomogne i da ga pomiluje. 16. Ko ne iskusi pomo za vreme rata, ni u mir ne moe poverovati. 17. Odvojivi se od levog [puta, tj. od grehovnog ivota], ovek tano shvata sva svoja sagreenja pred Bogom. Jer, ovek ne vidi svoje grehe dok se ne odvoji od njih gorkim rastankom. Oni koji su dospeli do ovog stupnja, ridaju, mole se i stide pred Bogom, seajui se preanjeg zlog prijateljstva sa strastima. Stoga se podvizavajmo, bratijo, po moi svojoj, i Bog e saraivati sa nama po obilju milosti Svoje! Ako ve ne ouvasmo u istoti srca svoja, kao to uinie oci nai, postarajmo se barem da, ulaui sve svoje snage, ouvamo tela svoja bez greha, kao to Bog trai. Verujmo da e On u vreme [duhovne] gladi, koje nas je zateklo, i nama ukazati milost Svoju, kao i svetima Svojim. 18. Onaj ko je svoje srce posvetio istinskom traenju Boga u pobonosti, ne moe prihvatiti misao da je ugodio Bogu. Jer, dokle god ga savest kori za bilo ta to je protiv prirode, on je tu slobodi. Gde postoji onaj koji kori, ima i onoga koji optuuje; a gde postoji optuba, nema slobode. Ako, dakle, vidi da prilikom molitve u tebi nema nikakvoga zla koje bi te optuivalo, znai da si slobodan i da si, po volji Boijoj, uao u Njegov sveti pokoj. Ako vidi da je dobri plod ojaao u tebi i da ga vie ne gui neprijateljski kukolj, ako su neprijatelji odstupili od tebe. i to ne po svojoj podmukloj zavisti, ako vie ne ratuju sa tvojim ulima, ako je oblak Boiji osenio [tvoj] ator, ako te sunce ne ee danju, ni mesec nou (Ps. 120,6), i ako je u tebi sve pripremljeno za ator, za njegovo postavljanje i odravanje - onda si od Boga dobio pobedu. U tom sluaju i On e oseniti ator, jer je Njegov. Dok traje rat, ovek je u strahu i trepetu - da li e danas pobediti ili biti pobeen, i da li e sutra biti pobeivan ili e pobeivati. Borba mu stee srce. Bestrae Je, meutim, nedostupno borbi. Ono je primilo nagradu i ne mora vie da brine za tri razdeljena dela [oveka], budui da su se oni ve meusobno izmirili uz [pomo] Boiju. Ta tri dela jesu dua, telo i duh. Kada njih troje, dejstvom Duha Svetoga, postanu jedno, vie se jedno od drugog ne mogu odvojiti. Ne misli, dakle, da si umro za greh sve dok te, bilo na javi bilo u snu, pritiskuju neprijatelji tvoji: jadni ovek ne moe imati smelosti sve dok se nalazi na popritu. 19. Ojaavi i pripremivi se da sledi za ljubavlju koja gasi sve telesne strasti, i njenom silom ne dozvolivi da ita to je protivprirodno ovlada srcem, um se suprotstavlja protivprirodnome sve dok ga ne odvoji od onoga toje po prirodi. 20. Svaki dan ispituj sebe, brate, i pred [licem] Boijim istrauj srce svoje, da bi utvrdio koja se od strasti nalazi u njemu. Zatim je izbaci iz srca svoga da te ne sustigne rava presuda! 21. Pazi, dakle, na srce svoje, brate, i budi budan pred neprijateljima svojim. Jer, oni su prepredeni u zlu svome. Budi uveren srcem svojim u izreku: ovek ne moe da uini dobro dok ini zlo. Stoga nas je Spasitelj na uio da bdimo, govorei: Uska su vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze (Mt.7,14). 22. Pazi, dakle, na sebe da te togod od onoga to [vodi] u propast ne otrgne od Boga ljubavi! Vladaj srcem svojim i nemoj sa uninijem da govori: "Kako da ga sauvam kad sam grean ovek?" oveka koji ostavi grehe i obrati se Bogu, pokajanje preporaa i svecelo obnavlja. 23. Boanstveno Pismo i Starog i Novog Zaveta svagde govori o uvanju srca. 0 tome najpre pesmopojac David uzvikuje: Sinovi oveiji, dokle ete biti otealih

srca?(P.s.4,3). I opet: Srca su njihova sujetna (Ps.5,10). A o onima koji sujetno razmiljaju kae: Ree u srcu svome: Bog je zaboravio (Ps.9,32). Ima kod njega i mnogo drugog slinog. Monah je duan da razumeva nameru Svetog Pisma, tj. kome i kada se ono obraa; da stalno vodi podviniku borbu; da se paljivo uva neprijateljskih napada; da kao krmano na lai savlauje valove, upravljajui blagodau kao kormilom, ne skreui sa puta i obraajui panju samo na sebe. On je duan da u bezmolviju, sa nerasejanim pomislima i neradoznalim umom, besedi sa Bogom. 24. Vreme od nas iziskuje molitvu kao to vetrovi, bure i olujne nepogode iziskuju krmanoa. Mi smo, naime, prijemivi za priloge pomisli, kako vrlinske tako i rave. Gospodar nad strastima, kau, jeste pobona i bogoljubiva pomisao. Mi bezmolvnici treba da misleno i trezvoumno razlikujemo i razluujemo i vrline i poroke; da znamo koju vrlinu da negujemo u prisustvu brae i otaca, a koju da vrimo nasamo; [da znamo] koja je vrlina prva, koja druga, a koja trea; [da znamo] koja je strast duevna, a koja telesna i koja je vrlina duevna, a koja telesna; [da znamo] od koje vrline moe doi gordost koja zadaje udarac naem umu, a od koje moe da se javi tatina; [da znamo] od koje moe da nam se primakne gnev i od koje moe da nastane stomakougaanje. Moramo istiti pomisli i obarati svaku oholost koja ustaje protiv poznanja Boijega (sr.2.Kor.10,5). 25. Prva vrlina je bezbrinost, tj. umiranje za svakog oveka i svaku stvar [u svetu]. Iz nje se raa enja za Bogom, koja zatim raa prirodni gnev, koji se suprotstavlja svakom naletu neprijatelja. Tada strah Boiji nalazi stanite u oveku, a kroz njega se projavljuje ljubav. 26. Prilog [tj. nasrtaj] pomisli treba od srca odbiti pobonim protivreenjem u vreme molitve, kako se ne bi ispostavilo kako usnama razgovaramo sa Bogom, a srcem razmiljamo o onome to je neumesno. Jer, Bog od bezmolvnika ne prima mutnu i nemarnu molitvu. Sveto Pismo nam svagde svedoi da treba uvati duevna ula. Monah koji [svoju] volju potini zakonu Boijem, i iji um saglasno sa njim pone da vlada nad svojim podanicima (tj. nad pokretima due, a posebno nad gnevom i eljom poslunicima slovesnosti), ostvaruje vrlinu i ispunjuje pravdu: elju usmerava ka Bogu i Njegovoj volji, a gnev okree protiv avola i greha. ta se, dakle, od nas trai: tajno delanje. 27. Ako ta sramno bude posejano u srce tvoje dok sedi u keliji, gledaj da se usprotivi zlu, kako ne bi ovladalo tobom. Potrudi se da se seti Boga, jer On te posmatra. Ono to razmilja u srcu svom otkriveno je pred Njim. Reci dui svojoj: "Kad se plai od grenika slinih sebi i eli da oni ne vide grehe tvoje, koliko tek treba da se boji Boga, koji sve vidi". Ovim savetom e se tvojoj dui otkriti strah Boiji. Ostane li uz njega, bie nepokretan u odnosu na strasti, kao to je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion; nee se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. 124,1). U svemu to ini imaj pred oima Boga i znaj da On vidi svaku tvoju pomisao, pa nikada nee sagreiti. Njemu slava u vekove! Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA V POGLAVLjA O PODVINITVU I BEZMOLVIJU sadraj 1. Tri vrline svagda uvaju um: njegovo prirodno stremljenje, hrabrost i marljivost. 2. Um se uverava da je dostigao besmrtnost kada u sebi ugleda tri vrline: rasuivanje, koje tanano razlikuje jednu strast od druge; predvianje svega pre vremena i neslaganje ni sa kakvom tuom pomilju. 3. Postoje tri vrline koje uvek pruaju svetlost umu: ne poznavati zlobu ni jednog oveka, bez smuenja podnositi sve to se deava i initi dobro onima koji nam ine zlo. Ove tri vrline raaju druge tri, koje su jo vie od njih: ljubav, krotost i mir. 4. etiri vrline iste duu: utanje, vrenje zapovesti, samopritenjavanje i smirenoumlje. 5. Ava Isaija je rekao: "Ja na sebe gledam kao na konja lutalicu koji nema gospodara. Svaki ko ga nae, seda na njega i jae ga. Kada ga jedan pusti, uzima ga drugi i seda te jae". 6. uvaj se da se ne naslauje onim ime si ranije greio, kako se u tebi ne bi obnovili raniji gresi. Zavoli smirenje koje e te pokriti od grehova tvojih. Svoje srce daj na posluanje svojim ocima i blagodat Boija e se useliti u tebe. Nemoj biti mudar sam za sebe, da ne bi upao u ruke neprijatelja svojih. Naui svoj jezik da trai oprotaj i osenie te smirenje. Sedei u keliji, pazi na tri stvari: na rukodelje, bogomislije i molitvu. Svakodnevno misli: "Danas se valja potruditi u ovom svetu, a sutra - ne znam", pa nee sagreiti pred Bogom. 7. Izbegavaj stomakougaanje da se u tebi ne bi obnovili raniji gresi. Nemoj biti maloduan ni u kakvom trudu, da se ne bi podvrgnuo neprijateljskom napadu. Prinuavaj se na (tajno) pouavanje i ubzo e te posetiti pokoj Boiji. Podstii se da se dugo moli sa plaem, te e te, moe biti, pomilovati Bog i sa tebe svui starog, greholjubivog oveka. 8. Trud, siromatvo, stranstvovanje, zlopaenje i utanje raaju smirenje, koje donosi oprotaj svih grehova. 9. Ako te napadaju bludne [pomisli], obremeni se bdenjem, gladovanjem, eu i smiravaj se pred svima. Ako telesna lepota ili pohota prema eni pone da privlai tvoje srce, seti se smrada (u grobu) i uspokojie se. 10. Brate, dok se nalazi u ovom ivotu nemoj davati pokoja telu svome. Nemoj mu verovati kad vidi da je spokojno od strasti. Jer, demoni se esto taje privremeno kako bi, kad ovek zanemari svoje spasenje, odjednom napali na bednu duu i uhvatili je kao malu pticu. Ukoliko je pobede, oni je bez milosti smiravaju svakim grehom. Stojmo u strahu Boijem i uvajmo sebe, produavajui da vrimo svoje delo i da uvamo sve vrline koje predstavljaju prepreku neprijateljskoj zlobi. Trud i napor u sadanjem veku ne

samo da nas uvaju od zlih dela, ve i vence pripremaju dui pre ishoda iz tela. Postarajmo se i mi, koji imamo peat svetog krtenja, da odustanemo od svojih grehova kako bismo imali smelost u dan Suda. Podvizavajmo se, ljubljeni, jer je vreme blizu. Blaen je onaj koji se o tome stara dan i no. 11. Ako primeti da ti je srce rasejano i da ne zna kako da ga ispravi, [oigledno] je da te neko tvoje delo, hteo ti ili ne, navlai na njega. Da Gedeon nije naredio da se polupaju banovi, ne bi se ugledala svetlost svea (Sud.7,19). Ni ovek nee ugledati svetlost Boanstva, ukoliko ne prezre telo svoje. 12. Ako se u gradu koji je okruen zidinama razvalila samo jedna mala stena, neprijatelji e, ukoliko ele da uu u grad, svu svoju panju usmeriti ba na tu razvalinu. I premda straari stoje kod vrata, ne mogu se odupreti neprijateljima ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. Isto tako, ni monah ne moe da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast. On tada ne moe da dostigne meru savrenstva.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVINIK Svedoanstva o ivotu i spisima Svetog Marka sadraj Sveti Marko pripada broju najznamenitijih egipatskih otaca. O okolnostima njegovog ivota, meutim, poznato je vrlo malo. Paladije, koji ga je lino video (Lavsaik, 20. pog.), govori daje bio vrlo tihe i krotke naravi. U tome se niko nije mogao porediti sa njim. On je od mladih godina voleo da izuava Sveto Pismo. Tako ga je dobro upoznao, da je znao naizust Stari i Novi Zavet. Strogost ivota i istota srca postavili su ga na visok stepen duhovnog savrenstva. Sveti Makarije Aleksandrijski svedoi o osobitoj milosti Boijoj na njemu za vreme priea Svetim Tajnama. To ukazuje na veliku silu vere Svetog Marka, na plamen njegove ljubavi prema Gospodu i na njegovo krajnje smirenje. Sveti Marko je iveo vie od sto godina. Upokojio se, kako izgleda, poetkom petog veka. iveo je i optio sa prvim prejemnicima ivota i uenja Svetog Antonija, ako ne i sa samim Antonijem. Blagodat Boija, opit ivota i izuavanje rei Boije uinili su ga dubokim poznavaocem tajni duhovnog ivota. Ne skrivajui taj talenat, on je mnogo pouavao i pisao. Meutim, do nas je dola samo nekolicina njegovih spisa. Patrijarh Fotije navodi osam njegovih slova, a Nikifor Kalist mu, osim njih, pripisuje jo trideset dva (Crkvena istorija, knj. 13). U na zbornik uneli smo ono to se nalazi u Dobrotoljublju, dodajui pouke izvuene iz svih ostalih njegovih slova. Iznosimo ih u sledeem redosledu: Poslanica monahu Nikolaju. Ona se stavlja na prvo mesto jer iznosi pregled podvinikog ivota od poetka do kraja. Pouke, izvuene iz ostalih slova Svetog Marka. One su nastavak saveta datih u Poslanici, kao i primrema za kratke pouke koje slede. 200 poglavlja o duhovnom ivotu, 226 poglavlja o onima koji misle da se opravdaju delima.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVINIK POUKE MARKA PODVINIKA O DUHOVNOM IVOTU I POSLANICA MONAHU NIKOLAJU Ljubljenom edu Nikolaju. 1. Ti si se i ranije mnogo starao za svoje spanjenje. U velikoj brizi za ivot po Bogu, ti si nam sve ispriao o sebi: sa kakvim si plamenim stremljenjem reio da se prilepi uz Gospoda strogim ivotom, uzdranjem i raznim drugim umrtvljivanjima, podvizavajui se u bdenjima i priljenoj molitvi, zatim kakva se borba i mnotvo plotskih strasti (od grehovnog zakona koji se suprotstavlja zakonu uma) raspaljivala kod tebe u telu i ustajala na duu. Ti si naroito plakao zbog toga to te mnogo pritiu strasti gneva i pohote. Traio si da ti, usmenom poukom, navedemo vrstu truda i podviga potrebnog da se savladaju navedene pogubne strasti. 2. U to vreme, koliko je bilo mogue, tvojoj ljubavi sam predlagao duekorisne misli i savete, ukazujui na vrstu truda i podviniki napor kojim razborita i slovesnim poznanjem prosveena dua, ivei po Jevanelju, moe da, zbog vere pomagana blagodau, savlada zla koja bujaju u srcu, a naroito navedene strasti. Dua treba da preduzme neprestani i marljivi podvig protiv strasti koje su je obeleile usled priseanja i navike, i koje su je snanije privlaile, sve dok ne potini telesne i beslovesne pokrete srca, kojima je ranije bila potinjena i porobljena kroz unutranje saglaavanje pomisli, esto strasno priseanje i zlo bavljenje. 3. Sada, pak, poto sam se telesno odvojio od tvog lica, premda ne i srca, i poto otidoh u pustinju ka istinskim delatnicima i borcima Hristovim, kako bih, makar malo se podvizavajui i borei zajedno sa bratijom koja se protivi neprijateljskim poduhvatima i hrabro suprotstavlja strastima, odbacio lenjost, odsekao raslabljenost, udaljio od sebe nemar i stekao revnost i svako staranje, usmeravajui se ka bogougaanju, potrudih se da tvojoj iskrenosti pismeno izobrazim kratku pouku i duekorisne savete. [Tako] e ti ono to sam ti ranije govorio lino, sada moi paljivo da ita u ovom kratkom spisu punom saveta i stie duhovnu korist, kao da sam zajedno sa tobom. 4. Evo, edo moje, od ega treba da zapone tvoja po Bogu spasonosna korist. Nezaboravno i svagdanje treba da je tvoje seanje na sve to se desilo i to se zbiva sa tobom po promislu ovekoljubivog Boga, kao i na sva Njegova dobroinstva radi spasenja tvoje due. Nikako nemoj sebi dozvoliti da zbog pomraenja zlom zaboravnou, ili zbog lenjosti, prestane sa priseanjem na Njegova mnoga i velika dobroinstva, kako ne bi besplodno i neblagodarno provodio ostalo vreme ivota. Jer, takva seanja. kao nekakvo bodilo, ranjavaju srce i podstiu ga svagda na ispovedanje, na smirenje, na blagodarnost sa skruenom duom, na staranje za svoje dobro, na spremnost za uzvraanje dobrim obiajima i svakom vrlinom po Bogu, uz svagdanje sadraj

razmiljanje na proroku re: ta u uzvratiti Gospodu za sve to mi je dao (Ps 115,3). Kada se dua seti svih dobroinstava koje joj je ovekoljubivi Bog uinio od roenja, od kolikih je nevolja mnogo puta bila izbavljena, kako, i pored mnogih bezakonja i dobrovoljnih sagreenja, nije pravednim sudom bila predana duhovima koji su je prevarili na pogibao i smrt, kako je ovekoljubivi Vladika dugotrpeljivo previao njena sagreenja i uvao je, oekujui njeno ispravljenje, titio je, pokrivao je i na svaki nain o njoj promiljao, iako je svojevoljno strastima sluila neprijateljima i zlim duhovima, kako je, najzad, blagim podsticanjem upuivao na put spasenja, stavivi joj u srce ljubav prema podvinikom ivotu, oduevivi je da sa radou ostavi svet i svu varljivost njegovih telesnih uteha, i uredivi da je sveti oci prihvate u sastav bratstva - nee li, ako ima dobrom saveu rukovoenu misao i ako razmilja o svemu tome, uvek prebivati u srdanoj skruenosti? Imajui takav zalog u ranije primljenim dobrima, nee li [ovek] zauvek stei krepku nadu i govoriti sam sebi: "Ako mi On nije uinio po gresima mojim i uzvratio po bezakonjima mojim onda kad nisam inio nita dobro, ve se valjao u telesnoj neistoti i u mnogim drugim gresima, nego me je pomilovao takvim darovima i blagodau na spasenje, kakvih e me tek dobara i duhovnih darova udostojiti kad se najzad neporonim ivotom i ispunjavanjem svih vrlina svecelo predam na sluenje Njemu? [Nee li] me tada ukrepiti na svako dobro delo, upuujui me i pratei me?" Na taj nain, onaj ko ima takvu pomisao, ne zaboravljajui nikada Boija dobroinstva, podstie sebe, usmerava i prinuuje na svaki dobar podvig vrline i na svako delo pravde, svagda ostajui revnosan i uvek budui gotov na vrenje volje Boije. 5. I tako, ljubljeno edo, imajui po blagodati Hristovoj prirodnu razboritost, svagda u sebi uvaj takvo dobro razmiljanje, i nemoj sebi dozvoliti da, kao mranim oblakom, bude pokriven pogubnom zaboravnou, niti lenjou koja spreava hod, osujeuje um i odvaja od dolinog ivota, niti pomraen u pomislima neznanjem - uzrokom svih zala, niti povuen svezlom nemarnou, ni prevaren telesnim uivanjem, ni pobeen stomakougaanjem, ni porobljen u umu eljama, ni oskrnavljen saglaavanjem sa bludnim pomislima, ni pobeen gnevom koji raa mrnju prema bratu (ukoliko iz nekog jadnog i okajanog razloga alostei ili se alostei pone da sabira u seanju zle pomisli protiv blinjega), niti odvojen od iste molitve Bogu, niti odveden u ropstvo umom, u kome bi zverskim pomislima posmatrao brata koji je jedne due sa tobom. Jer, zbog takve beslovesne naravi, pune plotskog mudrovanja, bio bi svezan saveu i privremeno predan zlim duhovima, koje si sluao, na pouno nakazanje, sve dok um, potpuno osiromaen i progutan tugom i uninijem usled gubitka napretka u Bogu, zbog prethodnih grehova, ponovo ne pone da, sa svakim smirenjem, preduzima put spasenja, i, posle mnogih trudova u molitvi, svenonih bdenja i smirenog ispovedanja Bogu i ljudima, ne dobije razreenje grehova. Tako on poinje da se opet trezni, i da, prosveen svetlou jevanelskog poznanja, po blagodati Boijoj shvata da onaj ko se svecelo ne preda na krst sa smirenim miljenjem i samoporicanjem, ko se svima ne preda na gaenje, ponienje, prezir, beae, podsmeh i porugu, sve sa radou podnosei radi Gospoda i ne traei nita ljudsko - ni slavu, ni ast, ni pohvalu, ni ukusno jelo i pie, ni [krasno] odelo - ne moe biti istinski Hrianin. 6. Prema tome, ako nam predstoje takvi podvizi, borba i venci, dokle emo sebi dozvoljavati da smo ismejani pritvornim vidom pobonosti i da sa lukavou sluimo Gospodu? Jednim se mi pokazujemo sveti pred ljudima, a drugim se otkrivamo pred Onim koji poznaje i sakriveno. Time to nas mnogi smatraju svetim, mi pokazujemo da

smo jo po naravi zveri, koje samo imaju izgled pobonosti, dok silu njenu nisu stekle (2.Tim.Z,5). Mnogi nas smatraju devstvenicima i istima, a mi se pred Onim koji zna tajno skrnavimo neistim saglaavanjem sa bludnim pomislima, kaljajui se dejstvom strasti. Pa ipak, zbog svog krajnje pritvornog podvinitva i zbog ljudskih pohvala, mi ne marimo za takvo [stanje], ostajui slepi umom. Dokle emo hoditi sa sujetnim umom, ne usvajajui jevanelsko razmiljanje i ne prihvatajui dobrosavesni ivot, sa reenou da marljivo idemo njegovim putem kako bimo stekli smelost savesti, ve se jo uvek varamo navodnom pravednou spoljanjeg oveka i sami sebe (zbog lienosti istinskog poznanja) laemo spoljanjom ispravnou, hotei da ugaamo ljudima i od njih itui slavu, ast i pohvale? 7. Zaista e doi Onaj koji otkriva tajnu tame i objavljuje namere srca (1.Kor.4,5), nepogreivi Sudija koji se ni bogatog ne stidi, niti siromanog miluje. On e skinuti spoljanji pokrov i objaviti unutra skrivenu istinu. One koji ive sa dobrom saveu, istinske podvinike i borce, On e, u prisustvu anela, ovenati pred Ocem Svojim, dok e pritvorne, koji se samo oblae u obraz pobonosti i pred ljudima pokazuju [ispravan] ivot, i koji se sujetno na njega oslanjaju, umom se varajui - pred svom Crkvom i pred svom vojskom nebeskom, javno izobliiti i sa krajnjim stidom poslati u tamu najkrajnju. 8. [Takvi su slini] ludim devojkama koje su sauvale spoljanju devstvenost, te su ak imale i neto ulja u svojim sasudima (tj. imaahu izvesne vrline, spoljanju ispravnost i izvesne darove, jer su im svetiljke gorele izvesno vreme). Meutim, usled nemarnosti, neznanja i lenjosti, one se nisu pobrinule o unutranjoj strani, niti su kako treba poznale gomilu strasti koja se krila unutra, a koju su pokretali zli duhovi. Zbog toga su se njihove misli kvarile dejstvom neprijatelja, i one su optile sa njima kroz saglaavanje u pomislima, budui iznutra tajno privlaene i pobeivane zlom zaviu, dobromrznom revnou, svadljivou, drskou, gnevom, ogorenjem, zlopamenjem, licemerjem, besom, gordou, tatinom, ovekougaanjem, samougaanjem, srebroljubljem, uninijem, telesnom pohotom, sladostraem u pomislima, neverjem, bestrajem [prema Bogu], straljivou, tugom, roptanjem, popustljivou, snom, nadmenou, samoopravdavanjem, nadutou, hvalisanjem, nenasitou, rasipnitvom, pohlepom, od svega gorim beznaem, i ostalim tananim dejstvima zla. One su i injenje dobrih dela i astan ivot, koji su vodile pred oima ljudi koji su ih hvalili, kao i same duhovne darove, ukoliko su ih imale - predavale duhu tatine i ovekougaanja. Povodei se za drugim strastima, one su i dobre postupke meale sa lukavim i plotskim mudrovanjem, kvarei ih i inei neistim i neugodnim Bogu, slino Kainovoj rtvi. Zbog svega toga, one su liene radosti sa enikom, ostajui izvan nebeske lonice, koja je zakljuana pred njima. 9. Razmiljajui o tome sa rasuivanjem i ispitivanjem, shvatiemo i poznaemo u kakvom se stanju sami nalazimo. I dok je jo vreme pokajanja i obraenja, ispravimo se i postarajmo da dobra dela vrimo isto i savreno, istinski i bez primesa plotskog mudrovanja, kako ne bi bila odbaena kao manjkava rtva usled odsustva straha, usled nemara i nedostatka istinskog poznanja. U suprotnom, sav podneti trud devstvenosti, uzdranja, bdenja, posta, gostoprimstva i istroenih dana, i svega to se nama ini velikom pravednou, nee prihvatiti Nebeski Svetenik, jer e mu, usled navedenih strasti, izgledati kao manjkava rtva. 10. I tako, edo moje, onaj ko hoe da uzme krst i poe za Hristom iznad svega treba da se postara o poznanju i razboritosti, uz neprestano ispitivanje pomisli i mnogo

staranje za spasenje, uz veliku privrenost Bogu i raspitivanje kod jednodunih i jednomislenih slugu Boijih, koji su se podvizavali istim podvigom, kako se ne bi desilo da idemo bez poznavanja cilja i bez sjajnog svetilnika. Jer, onaj ko postupa samostalno i hodi bez jevanelskog poznanja i rukovodstva, esto se saplie i upada u mnoge rovove i zamke lukavog, skreui i podvrgavajui se velikim nevoljama, ne znajui gde e se na kraju nai. Mnogi su prolazili kroz velike podvige zlopaenja i muka radi Boga, ali su ih, zatim, samorukovoenjem, nerasuivanjem i izbegavanjem obraanja blinjem za savet, uinili neugodnim Bogu i uzaludnim. 11. Ti, pak, edo ljubljeno, kao to sam ti ve na poetku ove poune rei rekao, nemoj zaboravljati dobroinstva ovekoljubivog Boga, kome se poklanjamo. Nemoj da te od tog priseanja udaljuje neprijateljska zloba i lenjost, ve poloi pred oi svoje sva duevna i telesna dobronstva koja su ti uinjena od roenja do danas, razmiljajui o njima i pouavajui se po reenome: Ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova (Ps.102,2). Na taj nain, srce e se lako podstai na strah Boiji i ljubav, i ti e moi da mu uzvrati strogim ivotom, vrlinskim dranjem, pobonom saveu, pogodnom reju, ispravnom verom, smirenim miljenjem, jednom reju, da se sav preda Bogu. Eto emu e te privui seanje na dobra koja si dobio od blagog i ovekoljubivog Vladike. Takvim seanjem na dobroinstva, uz sadejstvo pomoi svie, tvoje srce e biti ranjeno ljubavlju i enjom [prema Bogu], budui da drugima, dostojnijima, On nije uinio udo koje je Svojim neizrecivim ovekoljubljem pokazao na tebi. 12. I tako, postaraj se da u neprestanom seanju dri dobra koja si primio od Boga. Naroito se seaj velike blagodati i divnog dobroinstva o kome si mi kazivao, tj. kada si zajedno sa majkom plovio od Svetih Mesta za Konstantinopolj. Tada se nou podigla strana bura sa velikim morskim talasima, tako da su svi koji su se nalazili na brodu, zajedno sa moreplovcima i tvojom majkom, poginuli u dubini, dok si jedino ti, sa tvoja dva druga, bio izbaen na obalu i preslavnom silom Boijom bio spasen. [Seaj se], takoe, kako je [Gospod] ustrojio tvoj put u Ankiru, gde si sa oinskom blagonaklonou primljen od jednog milostivog [oveka] i ljubavlju se povezao sa najpobonijim edom Epifanijem, sa kojim si, po rukovodstvu jednog iskusnog prepodobnog mua, stupio na put spasenja i bio primljen kao pravo edo kod slugu Boijih. 13. ta ima da uzvrati za sva blaga koja ti je dao Bog, prizivajui te u veni ivot? Pravednost zahteva da vie ne ivi sebi, ve Hristu koji je umro za tebe i vaskrsao. Duan si da stremi ka svakoj vrlini pravednosti i ispunjavanju svake zapovesti, itui svagda "dobru i ugodnu i savrenu volju Boiju" (Rim.12,2), i trudei se svesrdno daje ispuni. Iznad svega, edo moje, svoju mladost potini rei Boijoj, kao to ona i zahteva: daj telo svoje u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje slovesno sluenje (Rim.12,1). Svaku vlagu telesne pohote ohladi i osui uzdranjem u jelu i piu i svenonim bdenjem, kako bi i ti od srca mogao da kae: Postadoh kao meh na slani, i odredbe Tvoje ne zaboravih (Ps.118,83). Shvativi da si Hristov, po apostolskom glasu, raspni telo svoje sa strastima i pohotama (Gal.5, 24), i umrtvi udove koji su na zemlji (Kol.3,5), tj. ne samo bludno delo, ve i neistotu koju zli duhovi bude u telu. Onaj ko eli da se udostoji venca istinske, neoskrnavljene i savrene devstvenosti svoj podvig ne prostire samo dotle, ve se, sledei apostolsko uenje, trudi da umrtvi i sam pokret ove strasti. Pa, ak se ni time ne zadovoljava onaj ko je iz snane ljubavi [prema istoti] odluio da u svoje telo useli anelsku i preistu devstvenost, ve se moli da iezne i prosto seanje na pohotu koje se javlja u trenutku, bez pokreta i dejstva telesne strasti.

Meutim, to se postie samo pomou svie, jedino silom i darom Duha Svetog, ukoliko uopte ima onih koji se udostojavaju takve blagodati. 14. Na taj nain, onaj ko poeli da stekne venac iste, nevetastvene i neoskrnavljene devstvenosti, raspinje svoje telo podvinikim naporima, umrtvljuje udove koji su na zemlji, napornim i trpeljivim uzdranjem stanjuje spoljanjeg oveka, iscrpljuje ga i ini starakim i kotanim, kako bi se, radi vere i podviga, dejstvom blagodati, lake obnovio unutranji ovek. Iz dana u dan napredujui ka boljem, on uzrasta u ljubavi, ukraava se krotou, veseli se duhovnim radovanjem, od Hrista prima zalog mira, upravlja se milostivou, oblai se u blagost, oblae se strahom Boijim, prosveuje se poznanjem i razboritou, obasjava se mudrou, rukovodi se smirenoumljem. Tim i slinim vrlinama obnovljen Duhom Svetim, um u sebe prima crte bogolikog obraza, shvata umnu i neizrecivu krasotu Vladinjeg podobija, udostojavajui se bogatstva samouke i samoznane mudrosti unutranjeg zakona. 15. Stanji, edo moje, svoje mladiko telo, a svoju duu udebljaj i um svoj obnovi navedenim vrlinama, sadejstvom Svetoga Duha. Mladiko telo, ugojeno raznim jelima i vinom, postaje slino tovljenom vepru, spremnom za zaklanje. Ognjem telesnih uivanja kolje se dua, a raspaljenou zle pohote pleni se um, koji ne moe da se suprotstavi slastima tela. Priliv krvi, prema tome, predstavlja odliv duha? Mladost ne bi trebalo ni miris vina da omirie, kako se dvojnim poarom - unutranjim od strasti, a spoljanjim od vina - ne bi razgorelo uivanje tela i izagnalo duhovnu sladost bolnog umiljenja, te proizvelo smuenje i okamenjenost srca. Mladost ak ni vodu ne treba da koristi do sitosti kako bi sauvala duhovnu elju, budui da oskudica u vodi potpomae celomudrenost tela. Ispitavi to na delu, uverie se iz sopstvenog iskustva. Jer, ja ti to nalaem i uzakonjujem, ne da bih ti natovario neeljeno breme, ve ti iz ljubavi savetujem i predlaem ono to e ti pomoi da sauva istinsku devstvenost i strogu celomudrenost, ostavljajui tvom slobodnom proizvoljenju da ini ta hoe. 16. Pogovorimo ukratko i o beslovesnoj strasti gneva, koja, kad se podigne, pustoi svu duu, smuuje je i pomrauje, inei oveka slinim zveri koja se lako razdrauje. Ova strast se snai, utvruje i ini nesavladivom od gordosti. Ovaj avolski koren gorine (Jev.12,15), tj. gneva i razdraljivosti e razrastati, cvetati i donositi obilan plod bezakonja sve dok se napaja ravom vodom gordosti. Ovo zdanje lukavog u dui ostaje nerazorivo sve dok ima potporu i podrku u podlozi gordosti. Stoga, ako hoe da se to drvo bezakonja, tj. ogorenja, gneva i razdraljivosti, isui u telu i uini besplodnim, da mu prie sekira Duha i da ga posee, da se baci u oganj, te da, po jevanelskoj rei, iezne sa svakom zlobom; ako hoe da to zdanje bezakonja, koje lukavi na zlo gradi u dui, sabirajui u pomislima odasvud, kao kamenje, osnovane i neosnovane predloge na osnovu tvarnih stvari i rei, postavivi mu kao tvrd temelj pomisli gordosti, [razrui]; ako hoe da to zdanje zlobe u dui razori i raskopa - usvoj nezaboravno seanje na Gospodnje smirenje u srcu svome. Ko je On i ta je postao radi nas? Sa kakve visine svetlosti Boanstva, koje se delimino otkriva gornjim biima i koje se slavi na nebesima od svih slovesnih bia - Anela, Arhanela, Prestola, Gospodstava, Naala, Vlasti, Heruvima i Serafima, i od svih ostalih neimenovanih umnih sila, ija imena nisu dola do nas, kao to nagovetava apostol (Ef.1,21) - On silazi u dubinu ljudskog smirenja po Svojoj neizrecivoj blagosti, u svemu se upodobivi nama koji sedimo u tami i senci smrti, i nalazimo se u ropstvu kod neprijatelja zbog Adamovog prestupa i zbog strasti koje deluju u nama?

17. I tako, Vladika sve vidljive i nevidljive tvari nije se postideo nas koji se nalazimo u bednom ropstvu i nad kojima vlada nevidljiva i gorka smrt, ve se smirio, primivi [prirodu] oveka koji je zbog beasnih strasti i pohota po Vladinjem opredeljenju bio osuen, upodobivi nam se u svemu osim u grehu, tj. osim u strastima beaa. Sve to je, po Vladinjem opredeljenju, zbog greha prestupa na oveka bilo naloeno: smrt, trud, glad, e - prihvatio je i On, postavi ono to smo mi, da bismo i mi postali ono to je On. I Slovo postade telo (Jn.1, 14) da bi telo postalo slov[esn]o. Budui bogat, On radi nas osiromai, da bismo se Njegovim siromatvom obogatili. Iz velikog ovekoljublja On nam se upodobio, kako bismo mu se i mi upodobili svakom vrlinom. Jer, od kako je doao Hristos, ovek koji je stvoren po obrazu i podobiju Boijem, poinje da se obnavlja blagodau i silom Duha Svetoga, dostiui meru savrene ljubavi koja izgoni strah i koja vie ne moe da padne, jer: Ljubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,8), zato to je Bog, kako govori Jovan, ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva (1.Jn.4,16). Takve mere su se udostojili apostoli i svi koji su se, slino njima, podvizavali u vrlini, predstavi Gospodu kao savreni i sa savrenom privrenou itavog ivota sledujui Hristu. 18. Neprestano i nezaboravno dri na [umu] smirenje koje je iz neizrecivog ovekoljublja i ljubavi prema nama pokazao Gospod, tj. useljenje Boga-Slova u utrobu, prihvatanje oveije [prirode], raanje od ene, postepenost telesnog uzrastanja, beae, psovke, vreanja, izrugivanje, prekore, udarce, pljuvanje, podsmeh, ponienje, porfiru, trnov venac, presudu stareina, uzvike bezakonih jednoplemenih Judejaca: Uzmi, uzmi, raspni ga (Jn.19,15), Krst, klince, koplje, napajanje octom i ui, slavlje neznaboaca, podsmeh prolaznika koji su govorili: "Ako je car Izrailjev, neka sie sad s krsta, pa emo verovati u njega" (Mt.17,42), i ostala stradanja koja je pretrpeo radi nas: raspee, smrt, tridnevni pogreb, silazak u ad, a zatim i plodove stradanja: vaskrsenje iz mrtvih, opustoenje ada i smrti izvoenjem dua koje su se sabrale oko Njega, vaznesenje na nebo, sedenje sa desne strane Oca, iznad svakog naalstva i vlasti i svakog imena koje se moe nazvati (Ef.1,21), ast i slavu i poklonjenje od svih anela [kao] Prvoroenom iz mrtvih zbog stradanja, po apostolskoj rei: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, koji budui u obliju Boijem, nije smatrao za otimanje to to je jednak sa Bogom, nego je sebe ponizio uzevi oblije sluge, postao istovetan ljudima, i izgledom se nae kao ovek. Unizio je sebe i bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i Njega Bog visoko uzdie, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno to je na nebesima i na zemlji i pod zemljom (Fil.2,5-10)... Eto na kakvu slavu i visinu su, po pravdi Boijoj, navedena stradanja uzdigla oveka Gospodnjeg. 19. Prema tome, ukoliko sa toplim raspoloenjem bez zaborava bude u srcu svome uvao takve pomisli, strast ogorenja, gneva i razdraljivosti nee tobom ovladati. Jer, kad se ukloni njihova podloga, tj. kad se istrebi strast gordosti putem poniranja u Hristovo smirenje, itavo zdanje bezakonog gneva, jarosti i tuge samo od sebe e se lako razoriti. Koje se grubo i kameno srce nee skruiti i doi do umiljenja i smirenja ako stalno na umu bude imalo takvo smirenje radi nas Boanstva Jedinorodnoga, i koje se priseti nabrojanih Njegovih stradanja? Zar ono nee rado postati zemlja i pepeo koje, po Pismu, gaze svi ljudi? Kakva razdraljivost moe da ovlada duom koja se smirila i skruila gledajui na Hristovo smirenje? Koji e se gnev ili ogorenost njoj pribliiti?

20. Meutim, zaborav ovih spasonosnih i ivotvornih pomisli, i njegova sestra - lenjost, kao i njihova saradnica i srodnica - neznanje, te najtee unutranje bolesti due koje se teko prepoznaju i jo tee lee, varaju i pomrauju duu nezadrivom radoznalou i postaju uzrok dejstvovanja i ukorenjivanja u njoj svih ostalih strasti: one izgone strah [Boiji] i izazivaju nemar prema svemu dobrom, dozvoljavajui svim strastima da se slobodno usele u duu i bez stida u njoj deluju. Ukoliko je dua pokrivena svezlom zaboravnou, pogubnom lenjou i majkom i hraniteljnicom svega zlog - neznanjem, jadni i slepi um se lako vezuje za svaku vidljivu, mislenu i ujnu [stvar]. On, na primer, vidi ensku lepotu i odmah se ranjava plotskom strau. Primivi strasno i sa nasladom vieno, uveno ili dodirnuto, seanje zatim crta unutranje slike i kroz obnavljanje misli i zlo bavljenje, uz sadejstvo duhova bluda, oskrnavljuje strasni i jadni um. 21. Najzad, telo koje je ugojeno, mlado ili suvie ispunjeno vlagom, lako od takvih priseanja pokree strast i ini ono to mu je svojstveno, kreui se ka pohoti. Ponekad u snu, a ponekad i na javi, upranjava neistotu, ak i bez optenja sa enom. Takav mnogima moe izgledati celomudren, devstvenik i edan, pa ak i svet, iako je pred Onim koji vidi sakriveno oskrnavljen, bludnik i preljuboinac. On e u onaj dan pravedno biti osuen, ukoliko ne bude plakao i ridao, i ukoliko Bogu, pred ijim licem je pomiljao i inio zlo, ne bude prineo dostojno pokajanje, izmodivi telo postovima, bdenjima i neprestanim molitvama i izleivi i ispravivi um svetim seanjem i pouavanjem u rei Boijoj. Jer, istinitje ivi glas koji je rekao: Svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve je uinio preljubu u srcu svome (Mt.5,28). Zbog toga je za mlade veoma korisno da ne viaju ene, makar se smatrale i svetima. Korisno je ak da ive odvojeno od svih ljudi. Zbog toga e borba postati znatno laka i napredak biti veoma primetan, osobito ukoliko budu strogo pazili na sebe i ukoliko budu prebivali u molitvi, podvizavajui se u uzdranju od jela i pia i istrajavajui u dugotrajnim bdenjima. [Korisno e im biti], takoe, da opte sa opitnim duhovnim ocima i da se koriste njihovim rukovodstvom. Jer, krajnje je opasno da [monah] ivi sam i po svojoj volji, bez svedoka, ili da ivi sa onima koji nisu iskusni u duhovnoj borbi. Mnogo je, naime, zamki zla, mnogo je skrivenih zaseda i raznovrsnih klopki, koje je neprijatelj svagde rasejao. Zbog toga je, koliko je mogue, potrebno starati se i truditi se da se ivi zajedno sa muevima kojima je poznato duhovno delanje i esto razgovara sa njima, kako i onaj ko usled mladosti i nesavrenstva duhovnog uzrasta nema sopstvenu svetlost istinskog poznanja ne bi dopadao mislenim zverima koje, krijui se u tami, grabe i kvare one koji hode bez umnog svetilnika Boanstvenih rei. 22. Ukoliko hoe, sine moj, da stekne i u sebi ima vlastiti svetilnik umne svetlosti i duhovnog poznanja, kako bi bez saplitanja mogao hoditi u najdubljoj noi ovoga veka i kako bi tvoje stope ispravljao Gospod (Ps.118,133), kako bi, po prorokoj rei, vrlo zaeleo jevanelski put, tj. kako bi sa najtoplijom verom prohodio najsavrenije jevanelske zapovesti i postao priasnik stradanja Gospodnjih putem elje i molitve, pokazau ti divan nain i duhovno otkrie. On ne zahteva telesni trud, ni podvig, ve bolan duevni napor, uz nadzor uma, panju razuma i sadejstvo straha i ljubavi Boije. Tim otkriem lako moe da obre u bekstvo pukove neprijatelja, slino blaenom Davidu, koji je, sa verom i nadom na Boga, ubio jednog inoplemenog diva i samim tim naterao u bekstvo hiljade neprijatelja sa njihovim narodom. 23. Moja re cilja na tri silna i krepka diva - stranca, na kojima poiva sva sila mislenog Oloferna. Ukoliko oni budu oboreni i ubijeni, zanemoae sva sila lukavih demona. Ti

navodni silnici, tri diva lukavog su - ve pomenuto neznanje, majka svih zala, zaboravnost, njena sestra, saradnica i pomonica, i lenjost, koja od mrane vune dui ije tamnu odeu i pokrov, i koja utvruje i ukrepljuje prve, dajui im samostalnost. Ona ini da zlo u nemarnoj dui postane ukorenjeno i uporno. Jer, od lenjosti, zaborava i neznanja dobijaju na snazi i uveliavaju se osnove svih ostalih strasti. Meusobno se pomaui i, ne mogui da opstanu jedno bez drugog, oni su snana potpora neprijatelja i glavni naalnici lukavog. Uz njihovu pomo vojska lukavih duhova u dui plete svoje zamke i uspeva da privede u delo svoje zamisli. 24. Ako hoe da odnese pobedu nad strastima i da lako obraa u bekstvo gomilu mislenih inoplemenika, sabravi se u sebi molitvom i pomou Boijom i siavi u dubine srca - potrai u sebi ona tri silna diva avolova, tj. zaboravnost, lenjost i neznanje, od kojih hranei se, dejstvuju, ive i krepe se u slastoljubivim srcima i nevaspitanim duama sve ostale strasti. Pri velikoj panji, pri nadzoru uma i uz pomo svie, oruem pravde, tj. seanjem na dobro (uzrokom svega dobrog), prosveenim znanjem (kojim bodra dua od sebe progoni tamu neznanja) i ivom revnou (koja duu pobuuje i vodi ka spasenju) pronai e te, drugima nepoznate i nepodozrevane, najpogubnije zle strasti. Zatim, obukavi se u ova orua pravde, sa svakom molitvom i moljenjem, silom Duha Svetog, ti e odvano i hrabro pobediti pomenuta tri diva mislenih inoplemenika: sa izvrsnim seanjem po Bogu i svagda pomiljajui na ono to je istinito, to... je poteno, to... je pravedno, to... je isto, to... je dostojno ljubavi, to... je na dobru glasu, to je vrlina, to je pohvale dostojno (Fil.4,8), prognae svezlu zaboravnost; prosveenim nebeskim poznanjem unitie pogubnu tamu neznanja; a spremnom na svako dobro, najivljom revnou izgnae bezbonu lenjost, koju zlo ukorenjuje u dui. Ove vrline ne moe stei jedino svojim proizvoljenjem, ve silom Boijom i sadejstvom Svetoga Duha, uz veliku panju i molitvu. Stekavi ih na taj nain, moi e da se izbavi od tri navedena najvea diva lukavog. Kada se silom delujue blagodati obrazuje u dui i marljivo uuva (trojini) savez istinskog poznanja, seanja na rei Boije i dobre revnosti, nestae iz due i sam trag zaboravnosti, neznanja i lenjosti. Oni e se obratiti u nita, a u dui e najzad poeti da caruje blagodat u Hristu Isusu, Gospodu naem, kome slava i mo u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVINIK POUKE MARKA PODVINIKA O DUHOVNOM IVOTU II POUKE SVETOG MARKA IZVUENE IZ OSTALIH NjEGOVIH SLOVA sadraj 1. Vera se ne sastoji samo iz krtenja u Hrista, ve i u ispunjavanju Njegovih zapovesti. Sveto krtenje je savreno i saoptava nam savrenstvo, premda ne ini savrenim onoga ko ne ispunjava zapovesti. 2. Ukoliko smo i posle krtenja potinjeni grehu, ne znai da je krtenje bilo nesavreno, ve da smo nemarni za zapovesti i da prebivamo u samougaanju po sopstvenom proizvoljenju. Ni posle krtenja nau volju ne prisiljavaju ni Bog ni satana. U krtenju mi se tajinstveno oslobaamo od ropstva grehu, po pisanome: Zakon Duha ivota u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti (Rim.8,2). Usled nemarnosti za vrenje zapovesti Onoga koji nasje oistio, mi potpadamo pod dejstvo greha. Nas je zarobio neprijatelj zbog toga to ne ispunjavamo zapovesti. 3. ovek po svojoj volji prebiva tamo gde voli, premda se i krstio, zato to se [njegovo] samovlae [tj. sloboda] ne prisiljava. Govorei da podvinici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt. 11,12), Pismo cilja na volju [ovekovu], kako bi posle krtenja svaki od nas prinuavao sebe da se ne prikloni zlu, nego da istraje u dobru. Onima koji su dobili silu za ispunjavanje zapovesti, Gospod zapoveda kao vernima da se podvizavaju u njima, kako se ne bi vratili unazad. 4. Podvizi nisu neto to je odvojeno od zapovesti. Oni su zapovesti. Pokai mi podvige izvan zapovesti. Ako ukae na molitvu - radi se o zapovesti; ako pomene obaranje pomisli - opet imamo zapovest (budite trezveni i bodri); ako [navede] post i bdenje, opet [pominje] zapovesti; ako ukae na samoumrtvljavanje, [ukazae] na zapovest (o odricanju od sebe). Ma kakvo delo podvinike vrline naveo, samo e [imenovati] zapovest. (Cilj podvinitva je najpredanije ispunjavanje zapovesti). 5. Sveto krtenje prua savreno razreenje (od ropstva grehu, kao uostalom i pokajanje). Svezati sebe opet pristrasnou ili prebivati razreen kroz vrenje zapovesti - stvar je samovlasnog proizvoljenja. Uzrok zadravanja pomisli u grehovnoj slasti nalazi se u samovlasnom pristrau, a ne u prinudi. Mi, po Pismu, imamo vlast da obaramo pomisli (2.Kor.10,4). Obaranje lukave pomisli u unutranjosti jeste znak ljubavi prema Bogu, a ne greha, budui da greh nije pojavljivanje pomisli, nego prijateljska beseda uma sa njom. Ako je ne volimo, zato se zadravamo na njoj? Nije mogue da neto to iz [sveg] srca mrzimo dugotrajno razgovara sa naim srcem. [Ukoliko se to ipak desi, znai] da je prisutno nae zlo uee. 6. Kada po krtenju ne ispunjavamo zapovesti, iako smo u mogunosti, nama ovladava greh (tj. opet padamo u ropstvo grehu) iako ne elimo, sve dok pokajanjem ne umolimo

Boga, usmeravajui se ka svim zapovestima Njegovim, i dok On ne istrebi greh naeg samovlaa. 7. Ti si se obukao u Hrista krtenjem (Gal.3,27), i ima silu i oruje da obara pomisli (2.Kor.10,4). Ukoliko ih, imajui sili protiv njih, ne obara pri prvom naletu, oigledno je da si slastoljubiv zbog neverja i da se saglaava i udruuje sa njima. Zbog takvog dejstva si sam kriv. 8. Ponekad bez nae saglasnosti neka skverna i mrska nam pomisao, kao neki razbojnik, neoekivano napada na nas i nasilno na um zadrava kod sebe. Ipak, svakako znaj da je i ta pomisao proizala od nas samih. Naime, ili smo mi posle krtenja predavali sebe toj zloj pomisli, premda je i nismo ispunjavali na delu; ili po sopstvenoj volji u sebi drimo semena zla, usled ega se i utvruje u nama lukavi. On, koji nas lukavim semenjem zadrava, nee otii sve dok ih ne odbacimo. Skverna pomisao koja u nama prebiva zbog injenja zla, bie izgnana kada prinesemo Bogu trud koji zahteva pokajanje. Prema tome, za nenamernu, uznemiravajuu pomisao sam si kriv, budui da je nisi odagnao i oistio um od nje na poetku, prilikom prvog dodira, iako si imao tu vlast, ve si rado sa njom razgovarao, premda je i nisi ispunjavao na delu. (Ona je dolazila na ugrejano mesto, kao starom poznaniku, prijatelju). 9. Kada uvidi pomo u svome srcu, znaj da se nije javila izvan, nego da je proradila blagodat koja ti je tajinstveno bila data na krtenju. Ona je podejstvovala u meri u kojoj si zamrzeo pomisao i odvojio se od nje. 10. Izbavivi nas od svakog nasilja (blagodau u krtenju), Hristos Gospod nije zabranio da se pomisli prikradaju srcu naem, i to da bi jedne, kao omraene srcu, odmah bile istrebljene, a druge, kao omiljene, ostajale. Time se obnaruava i blagodat Hristova i volja ovekova, tj. njena ljubav - ili prema trudu radi blagodati, ili prema pomislima zbog samougaanja. 11. Kao nekakvo zlo srodstvo, naa pohota i napadi pomisli dejstvuju zajedno, jedno sa drugim. Zadravi se u svom ljubitelju, jedna pomisao ga isporuuje svom blinjem, tako da ovek koga navika snano privlai ka prvome, ka drugom ve i bez svoje volje biva privlaen. Jer, ko moe izbei gordost ako je ispunjen tatinom? Ili, ko nee biti pobeen od pomisli bluda ako se nasitio sna i predao naslaivanju? Ili, ko nee biti svezan nemilosrdnou, ako se predao gramzivosti? Ko se, pak, naslauje svim time, kako e izbei razdraljivost i gnev? 12. I posle primanja blagodati, do naeg proizvoljenja stoji da li emo hoditi po telu ili po duhu. Meutim, nemogue je da hodi po duhu onaj ko je zavoleo ljudsku pohvalu i ugaanje telu, kao to je nemogue da ivi po telu onaj ko, unutarnje, budue pretpostavlja sadanjem. Zbog toga treba da omrznemo ljudsku pohvalu i ugaanje telu, od kojih e i bez naeg htenja u nama nii lukave pomisli, i da iskreno kaemo Gospodu: Savrenom mrnjom ih omrzeh: postae mi neprijatelji (Ps. 138,22). 13. Oni koji se krste u Sabornoj Crkvi kroz krtenje tajinstveno primaju blagodat koja u njima ivi sakriveno. Ona se, zatim, po meri vrenja zapovesti i mislene nade otkriva u verujuim, po rei Gospodnjoj: Koji u mene veruje... iz utrobe njegove potei e reke vode ive. A ovo ree o Duhu koga trebae da prime oni koji veruju u ime njegovo (Jn.7,38-39). 14. Zbog svog maloverja, [ovek] pada pod uticaj greha, i svakoga iskuava sopstvena elja, koja ga mami i vara. Tada elja zatrudnevi raa greh, a greh uinjen raa smrt

(Jak.1,14-15). Od vlastite pohote se raa misleni greh, a od njega proizilazi izvravanje saobraznog dejstva. im neko odstupi od (obaveza krtenja), odmah ga obuzima greh. 15. Onima koji vrsto veruju, Duh Sveti se daje odmah na krtenju. Meutim, mi sami ga alostimo i gasimo u sebi. Zbog toga apostol zapoveda: Duha ne gasite (1.Sol.5,19), i ne alostite Svetoga Duha Boijega, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja (Ef.4,30). To ne znai da je svaki onaj ko je krten i koji je primio blagodat samim tim nepokolebiv i da nam vie nije potrebno pokajanje, ve da nam je od krtenja, po daru Hristovom, darovana savrena blagodat Boija za ispunjavanje svih zapovesti. Ukoliko posle tajinstvenog primanja [blagodati] ne izvrujemo zapovesti, mi se po meri njihovog naputanja nalazimo pod uticajem greha, budui da zbog nemarnosti ne vrimo dela, iako imamo silu da ih vrimo. Ako, pak, elimo da budemo savreni, brzo ili postepeno, duni smo da savreno verujemo Hristu i da ispunjavamo Njegove zapovesti, budui da smo primili silu za takvo delo. I koliko mi, verujui, ispunjavamo zapovesti Boije, toliko Duh Sveti u nama pokazuje Svoje plodove. Plodovi, pak, Duha po svetom Pavlu, jesu: Ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje (Gal.5, 2223). 16. Prema tome, ako je neko od vernih, ivei po zapovestima, saglasno njima, obreo neko duhovno dejstvo, neka veruje da je od ranije ve bio primio silu za tako neto. Jer, on je u krtenju primio blagodat Duha - uzrok svega dobrog, ne samo tajnih i duhovnih nego i javnih vrlina. Neka niko od vrlinskih [ljudi] ne pomilja da jedino svojom silom uini bilo ta dobro, budui da dobar ovek, kako govori re, iznosi dobro iz dobre riznice (Mt.12,35), a ne od sebe. Pod riznicom se podrazumeva Duh Sveti koji je sakriven u srcima vernih. 17. Onaj ko je iskreno spoznao da, po rei apostola, u sebi od krtenja ima skrivenog Hrista, ostavivi sve stvari sveta, prebiva u srcu svom, uvajui ga sa svom opreznou (Pri.4,23). Jer, Bog je onaj koji ini u vama i da hoete i da tvorite po njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). Reju po blagovoljenju apostol pokazuje da dobra volja za vrlinu zavisi od naeg samovlaa [slobode], dok delanje vrlina ili iskorenjivanje greha bez Boga nije mogue. Reeno: Bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5), ima isti smisao. Meutim, u svemu postoji i na udeo. 18. Carstveni um svakoga iz sakrivenog hrama srca uzima najpre dobre i blage namere od Hrista koji ivi unutar njega, i privodi ih u vrlinski ivot, koji ponovo, kroz blagu misao, privodi Hristu koji mu ih je i darovao. 19. Dobra koja e verni dobiti po vaskrsenju, nalaze se gore, dok njihovi zalozi i prvine ve od sada duhovno dejstvuju u njihovim srcima kako bismo, uvereni u budue, prezreli sve sadanje i zavoleli Boga do smrti. Zbog toga apostol nije rekao: "Imate da pristupite", nego: Pristupiste Gori Sionskoj i Gradu Boga ivoga, Jerusalimu nebeskome (Jev.12,22). Naime, od svetog krtenja svi smo mi postali sposobni za to, premda se toga udostojavaju samo oni koji vrsto veruju, koji svaki dan umiru radi ljubavi Hristove, tj. koji stoje iznad svake misli o sadanjem ivotu i koji pomiljaju jedino na to kako da dostignu savrenu ljubav Hristovu. Nju itui pre svega, apostol Pavle govori: Stremim ne bih li to dostigao, kao to mene dostie Hristos Isus (Fil.3,12), tj. stremim da volim kao to mene zavoli Hristos. Dostigavi tu ljubav, on ni o emu vie nije hteo da pomilja - ni o nevoljama tela, ni o lepoti tvorevine, ve je sve javno ostavio, govorei: Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? (Rim.8,35). Vie ni o emu nije hteo da pomilja, ve samo da prebiva tamo (tj. u srcu, u ljubavi Hristovoj).

20. Apostol je rekao da u sebi imamo prve darove Duha (Rim. 8,23), pokazujui meru nae prijemivosti. Mi puno dejstvo Duha moemo primiti jedino kroz savrenu zapovest. Kao to sunce, budui savreno, iz sebe svima izliva savreno, prosto i podjednako blagotvorno dejstvo, premda svako po meri istote oka prima njegovu svetlost; tako i Duh Sveti one koji veruju u Njega od krtenja ini sposobnim za primanje svih Njegovih dejstava i darova, iako oni ne deluju u svima podjednako, ve se svakome daju po meri ispunjavanja zapovesti, injenja dobrih dela i vere u Hrista. 21. Satanski prilog se sastoji u javljanju lukave stvari (dela) kroz jednu pomisao. Ona se naem umu pribliava jedino zbog naeg maloverja. Jer, ukoliko um odstupi od srca i od zapovesti da se ni o emu ne brinemo osim o uvanju srca sa svakom opreznou (Pri.4,23), te da itemo Carstvo nebesko koje se nalazi u nama, odmah se daje mesto avolskom prilogu i lukavom savetu. Ipak, ni tada avo nema vlast da pokree nae pomisli, inae nas ne bi potedeo, navodei na nas prinudno svaku zlu misao, i ne doputajui da pomislimo bilo ta dobro. On samo ima vlast da naoj prvoj misli jednolino podmee svoje izopaeno uenje kako bi iskuao nae unutranje raspoloenje, tj. u kom je smeru upravljeno - ka njegovom savetu ili ka zapovesti Boijoj (koji su jedno drugom suprotni). 22. Prebivanje unutra i zadravanje priloga pomisli omraenog zavisi od ranijeg prihvatanja, a ne od naeg novog raspoloenja. Takav prilog stoji nepokretno na mestu jednolian, budui da mu negodovanje srca spreava da se razvije i pree u strast. Nerazvijena pomisao koju mrzi onaj koji pazi na sebe, nema sile da um uvue u iri razgovor, osim ako je srce sladostrasno. Prema tome, ako savreno odstupimo od svakog sladostraa, ni pojava jednolinih predstava vie nam nee tetiti, niti e osuivati nau savest koja oekuje budua dobra. 23. Kada um spozna bezuspenost svog protivljenja ranijim predstavama, i ispovedi Bogu svoju raniju krivicu, odmah nestaje samo iskuenje i on iznova stie vlast da pazi na srce i da ga, sa svom opreznou, molitvom uva, nastojei da ue u najunutarnjiju i neuznemirivu klet srca, gde ve nema nikakvih lukavih pomisli koje, inae, guraju duu i telo u ponor sladostraa i u bujicu neistota, i gde vie nema irokog i prostranog puta, ukraenog reima i likovima svetskog mudrovanja, koji vara one koji idu po njemu, ak i ako su veoma mudri. Jer, ista unutarnja klet due i dom Hristov primaju jedino um koji je obnaen i koji ne unosi nita od ovoga sveta, bilo ono opravdano ili neopravdano, izuzev ono troje, koje pominje apostol: Veru, nadu i ljubav (1.Kor.13,13). I tako, ko voli istinu i eli da se trudi srcem, moe da se, kao to je reeno, ne povodi ranije prihvatanim predstavama, ve da pazi na srce i da napreduje ka unutranjosti, pribliavajui se Bogu. On jedino ne treba da zanemaruje trud oko molitve i ivota [po Bogu], budui da ne moe da ne boluje srcem onaj koji pazi na lutanje pomisli i telesna uivanja koja ga okruuju svakog dana, ne samo spoljanje ve i iznutra. 24. Priloge zla ne osea jedino nepromenjiva priroda, dok ih ovek [ne moe izbei]. I Adam je bio izloen satanskim prilozima, ali je imao vlast da ih poslua ili ne poslua. Prilog pomisli nije ni greh, ni pravednost, ve provera samovlasnosti nae volje. Njemu je dozvoljeno da nam se pribliava, da bi se oni koji naginju ka zapovestima udostojili venaca radi vernosti, a oni koji se okreu samougaanju pokazali dostojni osude radi neverstva. Treba da znamo da se ne izvodimo na sud posle svake promene kao iskusni ili neiskusni, ve tek poto itav ivot budemo trpeli priloge, pobeivani i pobeujui, padajui i ustajui, lutajui i pouavani na dobar put. Tek na dan ishoda, kada se sve

sabere, i saglasno svemu, biemo osueni ili pohvaljeni. I tako, nije prilog greh. Uopte ne! I premda nam on nevoljno pokazuje stvari u jednoj pomisli, mi smo od Gospoda primili vlast duhovnog delanja i do naeg samovlaa stoji da li emo pri prvoj misli, osetivi tetu ili korist, odbaciti ili prihvatiti pomisli koje se umnoavaju, ne nasilno, ve iz naeg raspoloenja. 25. Poto je, pomraivi se slastoljubljem i tatinom, pala u dubinu neznanja, naa dua vie ne slua ni zapovesti Pisma, ni prirodni sled, ni savete iskusnih, ve sledi jedino za svojim mislima. Zadravajui u sebi te uzroke zla, ona ne moe da bude slobodna ni od dejstava koja su im svojstvena. Po meri vere u Gospoda i [Njegovo obeanje] o buduim dobrima, [ovek] prezire ljudsku slavu i sladostrae, zadrava pomisli i postaje utoliko spokojniji od sladostrasnog. Zbog toga se mi i razlikujemo jedan od drugoga, i po mislima i po ivotu. 26. Izvesno znaj da Gospod gleda na srca svih ljudi. One koji mrze prvu pojavu lukave pomisli On odmah pokriva, kao to je obeao, ne doputajui da mnotvo pomisli ustane na njih i oskrnavi njihov um i savest, dok one koji verom i nadom na Boga ne obaraju prvi zaetak pomisli, ve se njima naslauju, kao neverne ostavlja bez pomoi da ih pritisnu nadolazee pomisli. On ih ne udaljava videi da volimo njihov prilog i da ih ne mrzimo pri prvoj pojavi. 27. Nikakva vlast nas ne prinuuje nasiljem niti ka dobru, niti ka zlu. Onaj kome po slobodnoj volji sluimo - bilo Bog, bilo avo, podstie nas na sve to predstavlja njegovu oblast. 28. Prvine stvari su dva nepromiljena priloga: ljudska pohvala i ugaanje telu. Ukoliko se naa volja ne saglaava sa njima, kad nam se priblie, ne javlja se ni porok ni vrlina, ve se samo proverava sklonost nae volje, tj. emu smo naklonjeni. Gospod hoe da trpimo uvrede i zlopaenja, a avo hoe suprotno. Stoga, kad se radujemo zbog navedenih priloga, oigledno je da, ne posluavi Gospoda, naginjemo ka slastoljubivom duhu. Kada, pak, alimo zbog navedenih priloga, jasno je da naginjemo Bogu i da volimo tesan put. Tim prilozima je i doputeno da se javljaju ljudima kako bi oni koji vole zapovest Boiju priklanjali svoju volju pred Hristom i kako bi On, nalazei ulaz u njih, um njihov upravljao ka istini. Isto shvati i o suprotnom: oni koji vole ljudsku slavu i ugaanje telu omoguavaju ulaz avolu. Naavi ulaz u njih, on im predlae svoje zlo. Po meri u kojoj se naslaujemo pomislima, on ne prestaje da nam ih dodaje, sve dok ih iz srca ne zamrzimo. Meutim, mi ih tako volimo da radi njih ne samo izdajemo vrlinu, ve ih i meusobno zamenjujemo, tj. radi slastoljublja trpimo beae. Kada se, pak, sa njima saglasimo bez ikakve alosti, poinjemo da traimo i grau koja ih umnoava. Graa za tatinu, pak, i uivanje jeste srebroljublje, koje je, po Boanstvenom Pismu, koren svih zala (Tim.6, 10). 29. Gospod Adamu nije rekao: "U dan kada pojedete, ja u vas umrtviti", ve ih je opomenuo, govorei: Onoga dana kada pojedete, umreete (Post.2,17). I uopte, Gospodje ustanovio da svako delo, dobro ili zlo, prati odgovarajua nagrada na prirodan nain, a ne po naroitom naznaenju, kao to misle oni koji ne poznaju duhovni zakon. 30. Treba da se seamo da e Bog da nas nenavidi kao zle ukoliko budemo nekog od jednovernih zamrzeli kao zlog. [Isto tako], ukoliko budemo odbacivali neije pokajanje, smatrajui ga grenikom, i [Bog] e nas odbaciti kao grenike. Ukoliko ne budemo opratali sagreenja blinjemu, ni mi neemo dobiti oprotaj za naa sagreenja. Objavljujui ovaj zakon, Zakonodavac na, Hristos je rekao: I ne sudite, i nee vam se

suditi; i ne osuujte, i neete biti osueni; opratajte, i oprostie vam se (Lk.6,37). Znajui za ovaj zakon, apostol je javno govorio: U emu sudi drugome, sebe osuuje (Rim.2,1). Znajui za to, i prorok uzvikuje Bogu: Jer e ti svakome uzvratiti po delima njegovim (Ps. 61,13), a i drugi prorok u ime Boije govori: Moja je osveta, ja u uzvratiti, govori Gospod (Pon.zak.32,35). 31. Kod proroka Danila se kae: Grehe svoje iskupi milostinjama, i nepravde svoje tedrou (Dan.4,24). Meutim, moda e ti rei: "Ja nemam novca. Kako u biti tedar prema ubogome?" Nema novca, ali ima prohteve. Odreci ih se, pa e uiniti dobro. Ne moe da ini dobro telesnom rukom? Onda ini dobro ispravnim proizvoljenjem: A ako ti sagrei brat tvoj... oprosti mu (Lk.17,3), po rei Gospodnjoj. I to e za tebe predstavljati veliku milostinju. Ukoliko itemo ostavljenje grehova od Boga, duni smo i sami da slino postupamo pri svakom sagreenju u odnosu prema nama, kako bi se desilo ono to se govori (u Jevanelju): Opratajte, i oprostie vam se (Lk.6, 37). Veliko je delo ako onaj ko ima novaca daje (milostinju) ubogima. Meutim, milovati blinje kada nam gree, toliko je znaajnije za primanje oprotaja grehova, koliko je dua po svojoj prirodi asnija od tela. Ako mi mnogo puta dobijamo oprotaj (grehova) koji traimo od Boga, i ako zbog toga ovde nismo pretrpeli nikakvo zlo, dok blinje svoje neemo da uinimo uesnicima tog dara, oigledno je da postajemo slini onom zlom sluzi koji je od svog gospodara primio oprotaj duga od deset hiljada talanata, a koji svom blinjem nije oprostio dug od samo sto dinara. Njemu je, kao sudei se po zakonu, Gospod rekao: Zli slugo, sav dug onaj oprostio sam ti, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja na te to se smilovah. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga muiteljima dok ne vrati sve to muje dugovao. I On iz toga izvodi zakljuak, govorei: Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite bratu svome od srca svojih sagreenja njihova (Mt. 18,32-3 5). 32. Gospod je rekao: Teko vama bogatima (Lk.6,24). Meutim, On time ne okrivljuje sve bogatae, budui da u njihovom broju postoje i oni koji su zaista umeli da raspolau bogatstvom po volji Boga koji ga je dao, i koji su, po Pismu, stostruko primili u ovom ivotu. Takvi su bili blaeni Avraam i pravedni Jov, koji su se, kao milostivi, obogatili jo vie i ovde i u buduem veku. On, kao to smo ve kazali, prekoreva one koji, imajui gramzivu narav, prisvajaju darove Boije i koji nee da budu milosrdni prema blinjemu od svoga imanja ili od razliitih Njegovih milota. Jer, posedniku ne priinjava tetu bogatstvo koje mu je dao Gospod, ve dobit koja se stie nepravdom, i njegova majka nemilosrdnost, koju izbegavaju oni koji tvrdo veruju i koji se u potpunosti odriu sadanjih dobara, i to ne stoga to nerazumno mrze tvorevinu Boiju, ve zbog vere u Hrista koji zapoveda da tako postupaju i koji im podmiruje sve dnevne potrebe. Osim toga, [ovek] moe da se bogati i bez imanja, drei pohlepno neku re ili poznanje koje je svima darovano, iako ih je primio da bi ih predao onome koji nema. 33. Oni koji su sagreili ne treba da oajavaju. Nikako. Jer, mi ne bivamo osueni zbog mnotva zala, nego stoga to neemo da se kajemo i da poznamo udesa Hristova, kao to svedoi sama Istina: Mislite li, govori (Gospod), da su ti Galilejci bili greniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. Ili onih osamnaest to na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi to ive u Jerusalimu? Nisu, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti (Lk.13, 2-5). Vidi li da bivamo osueni zbog toga to nemamo pokajanja?

34. Pokajanje se, kako mi se ini, ne ograniava vremenom, niti izvesnim delima, ve se vri posredstvom Hristovih zapovesti i srazmerno je njima. Jedne zapovesti su optije i u sebi sadre mnoge pojedinane. One mnoge sastavke poroka odsecaju odjedanput. Na primer, u Pismu je reeno: A svakome koji ite u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne iti (Lk.6,30), te: Koji hoe od tebe da pozajmi, ne odreci mu (Mt.5,42). To su pojedinane zapovesti. A opta, koja ih sadri u sebi jeste: Prodaj sve to ima i podaj siromasima (Mt.19,21) i uzmi krst svoj i poi za mnom (Mt.10,38). Pod krstom se podrazumeva trpljenje nevolja koje nas postiu. Onaj ko je sve razdao siromasima i uzeo svoj krst ispunio je odjednom sve navedene zapovesti. Na isti nain i apostol govori: Hou, dakle, da se muevi mole na svakom mestu, podiui svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1.Tim.2,8), dok (Gospod) kae uopteno: Ui u klet svoju i... pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6), i jo: Molite se bez prestanka (1.Sol.5, 17). Onaj ko se neprestano moli ispunjava [zapovest] da se moli u svakoj prilici. Takoe je reeno: Ne ini preljubu, blud, ne ubi, i slino, kao i uopteno: Obarajte pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boijega (2.Kor.10,5). Ko obara pomisli, postavio je pregradu svim navedenim porocima. Zbog toga bogoljubivi i oni koji tvrdo veruju prinuavaju sebe na opte zapovesti, ne ostavljajui ni pojedinane, koje se povremeno susreu. Otuda pretpostavljam da se delo pokajanja vri sa sledee tri vrline: oienjem pomisli, neprestanom molitvom i trpljenjem nevolja koje nas susreu. Sve to treba da se obavlja ne samo spoljanje, ve i u umnom delanju, kako bi oni koji se u tome dugo trude najzad stekli bestrae. Meutim, poto se delo pokajanja, kao to je ranije ukazalo nae slovo, ne moe vriti bez tri navedene vrline, smatram da je potrebno u svako vreme i svima koji ele spasenje, i grenima i pravednima, budui da nema mere savrenstva kojoj ne bi bile neophodne navedene vrline. Uz pomo njih poetnici stupaju u pobono ivljenje, srednji napreduju u njemu, a savreni se u njemu utvruju. 35. Gospod svima zapoveda: Pokajte se (Mt.4,17), kako ni duhovni i napredni ne bi zanemarivali ovu potrebu i kako ne bi ostavljali bez panje ni najneznatnija sagreenja, budui da je reeno: Ko zanemaruje malenkosti, ubrzo e pasti (Is.Sir.19,1). Nemoj govoriti: "Kako moe pasti duhovan [ovek]?" Ako ostane takav, nee pasti. Ako, pak, u sebi dopusti neto malo od protivnog, i istraje u njemu bez pokajanja, protivnost e u njemu uzrasti i traiti da se sjedinji sa njim, dugovremenom privezanou privlaei ga prinudno kao nekom uzom. I ukoliko sa njim (tj. sa zlom) stupi u borbu posredstvom molitve, on e ga odbiti i ostati na stupnju svog duhovnog uzrasta. A ako usled skraivanja borbe i truda molitve bude sruen sa svoga (stepena) rastuim usiljem onoga to je njime ovladalo, svakako e biti prevaren i drugim strastima. I tako, postepeno odvlaen svakom [strau] po meri njene privlanosti, on se najzad liava Boije pomoi i biva uveden i u vea sagreenja, ponekad i bez njegove volje podsticanjem onoga to je njime ve ovladalo. Meutim, ti e mi rei: "Zar on na poetku zla nije mogao da umoli Boga da ne upadne u krajnje zlo?" I ja kaem da je mogao, ali je prenebregao malenkost i sopstvenom voljom je primio u sebe. Zbog te malenkosti on se nije molio, ne znajui da ona biva priprema i uzrok krupne [stvari]. Isto se deava i sa dobrom i sa zlom! Osilivi se, i uz pomo [ovekovog] proizvoljenja u njemu naavi sebi mesto, strast se ve i bez njegove volje i nasilno podie na njega. Shvativi svoju nevolju, on se tada moli Bogu, vodei borbu protiv neprijatelja koga je iz neznanja ranije titio, prepirui se zbog njega sa ljudima. Ponekad, pak, i budui uslien

od Gospoda, on ne dobija pomo zato to ona ne dolazi onako kako ovek zamilja, ve kako udeava Bog na nau korist. Znajui nau prevrtljivost i ravnodunost, On nam pomae nevoljama da ne bismo, lako se izbavivi, opet usrdno inili ista sagreenja. Zbog toga i naglaavamo da je neophodno trpeti ono to nam se deava, i da je veoma korisno prebivati u pokajanju. 36. Ti e mi na to uzvratiti: "Kakvo je jo pokajanje potrebno [ljudima] koji su istinski ugodili Bogu i dostigli savrenstvo?" Da je bilo i da ima takvih ljudi i ja priznajem zajedno sa tobom. Meutim, pouj razborito, pa e videti da i takvi ljudi imaju potrebu za njim. Pogled na enu sa eljom Gospod je ubrojao u preljubu, gnev na blinjeg je uporedio sa ubistvom, a rekao je da emo i za svaku praznu re dati odgovor (Mt.5,28; 12, 36). Ko, pak, ne zna za pohotu oima, i ko se nikada nije bezrazlono razgnevio na blinjega, ko se pokazao nevinim u praznoslovlju - kako ne bi imao potrebe za pokajanjem? Jer, ako sada i nije takav, ali je bio ranije, te je s obzirom na pokajanje dunik do same smrti. Meutim, pretpostavimo da ima nekih koji su ak i bez tih slabosti, kako kau, i da su od reenja tui svakom poroku, iako tako neto nije mogue po rei Svetog Pavla: Jer svi sagreie i lieni su slave Boije, a opravdavaju se darom, blagodau njegovom (Rim.3,24). Uostalom, kad bi i postojali takvi, ipak bi i oni proizilazili od Adama, te bi i oni bili roeni pod grehom prestupa i, po odreenju Boijem, bili osueni na smrt. Ni oni se ne bi mogli spasti bez Hrista. 37. Razmisli o onima koji su ovaj ivot proli od poetka sveta pa e nai da se kod onih koji su ugodili [Bogu] tajna pobonosti ostvarila kroz pokajanje. Niko nije bio osuen ukoliko ga nije prezreo, i niko nije bio opravdan ukoliko se nije pobrinuo o njemu. Sampson, Saul i Ilije sa svojim sinovima, ve su delimino stekli svetinju, ali su zanemarili pokajanje i izgubili ga, da bi, najzad, po isteku vremena odlaganja, umrli ljutom smru. Poto avo ne prestaje da se bori sa nama, ni pokajanje ne treba da se naputa. Sveti se prinuavaju da ga prinose i za blinje, budui da ne mogu biti savreni bez delatne ljubavi. 38. Ako je pokajanje iskanje milosti, onda onaj ko je bogat treba da se postara da ne uje: Ve ste se nasitili (1.Kor.4,8). Onaj, pak, koji nema, zbog svog nedostatka treba da ite, jer svaki koji ite, prima (Mt.7,8). Ako e onaj ko miluje (druge), biti pomilovan, onda se itav svet, kako mi se ini, dri pokajanjem, kada jedni druge briljivo potpomaemo. Posredstvom pokajanja Bog je spasao Nineviane, dok je Sodomljane, koji su bili nemarni za njega - predao ognju. 39. Ukoliko se budemo ak do smrti podvizavali u pokajanju, neemo jo nita ispuniti od onog to smo duni, budui da nismo uinili nita to je dostojno Carstva nebeskog. Jer, kao to jedemo, pijemo, govorimo ili sluamo, tako smo po prirodi duni i da se kajemo. Onoga ko jednom zaslui smrt, po zakonu ubijaju, a ko ivi - ivi verom radi pokajanja. Mi smo se krtenjem oistili od greha - ukoliko ne od svega, a ono od greha prestupa [Adamovog]. Oistivi se, primili smo zapovesti. Ako ih, pak, ne ispunjavamo, mi skrnavimo krtenje, zaboravivi svoje oienje od starih greha (2.Pt.1,9), od kojih niko nije slobodan ni jedan dan, pa makar ne zapostavljao nita od zapoveenog. Zbog toga je pokajanje neophodno svima. Nekadanje voljne grehe ono ini nevoljnim, usled mrnje prema strastima i izbegavanja stvari [koje ih izazivaju]. Onaj, pak, ko ograniava pokajanje, okree se unazad i obnavlja stare grehe. 40. Bez pokajanja u delatnom [ivotu] ne moemo uiniti nita znaajno, a i zbog same namere [za kajanje Gospod] nas obasipa velikom milou. Ko sebe prinuava i dri se

pokajanja do same konine, ako u neemu i pogrei, spae se zbog samoprinuavanja. Jer, Gospod je tako obeao u Jevanelju. Ko govori da nema potrebe za pokajanjem, smatra da je pravedan. Njega Pismo naziva zlim porodom. Mislei da je pravedan i da je zavrio sa pokajanjem, on se u neznanju vezuje sa uivanjem [tj. strastima], budui da su nadmenost i nadutost strasti. Nadmeni se, pak, ne moe spasti zato to Pismo govori: Nadmeni i prezrivi i naduveni ovek ne moe ni u emu uspeti (Av.2,5). Ako smirenoumlje uopte ne kodi savrenome, onda neka ne ostavlja ni njegov uzrok - pokajanje. Verni Avraam i pravedni Jov su, smiravajui se, sebe nazivali zemljom i pepelom. Te rei su znak smirenoumlja. Tri mladia, tri zaista velikoduna i velika muenika, ispovedahu se usred plamenog ognja, govorei da su greili i bezakonovali, i da se kaju zbog starog zla, premda i jesu bili savreni. U stvari, gotovo itava njihova pesma se sastoji iz pokajanja. Prema tome, ako su se i oni koji su veoma ugodili [Bogu] i koji su se pokazali savreni u delima, koristili pokajanjem sve do same smrti, ko se moe, pod izgovorom pravednosti, nadati na sebe i prezirati pokajanje? 41. Treba da opratamo onome ko nas je uvredio, bez obzira da li je uvreda opravdana ili ne, znajui da ni jedna vrlina nije vea od vrline pratanja. Ukoliko zbog greha koji nas je savladao nismo u stanju da pratamo, treba da, bdijui i zlopatei se, molimo Boga da se smiluje na nas i da nam da takvu sposobnost. Pri tome, u svako vreme, na svakom mestu i pri svakom delu treba da imamo jednu nameru - da se pri razliitim uvredama od ljudi radujemo a ne da tugujemo, i to da se ne radujemo prosto i bez rasuivanja, ve stoga to imamo priliku da oprostimo onome koji grei (u odnosu na nas) i da dobijemo oprotaj sopstvenih grehova. Jer, u tome se sastoji istinsko bogopoznanje, sadrajnije od svakog poznanja, kojim moemo da umolimo Boga i da budemo uslieni. Ono je plod vere, njime se pokazuje naa vera u Hrista, njime uzimamo krst svoj i sledimo Hrista, ono je majka prvih i velikih zapovesti, budui da njime moemo da zavolimo Boga svim srcem i blinjeg kao same sebe. Mi treba da postimo, da prebivamo u bdenju i da pritenjujemo svoje telo, kako bi se nae srce i unutarnje raspoloenje otvorili i primili ga u sebe, i kako ga vie ne bi ostavljali. Pratajui blinjemu njegova sagreenja, ugledaemo blagodat, koja nam je tajanstveno data na krtenju, kako deluje osetljivo i primetno za nau svest i ula. 42. Mudri na reima samo uvredioce smatraju krivcima, dok umudreni Duhom i kada ih drugi vreaju, sami sebe prekorevaju to uvrede ne trpe sa radou i stoga to [znaju] da neprijatnost dolazi od njihovog ranijeg sagreenja. Naravno, prvo sagreenje je lake od drugog. Pri tome, u svako vreme, na svakom mestu i pri svakom delu treba da imamo jednu nameru - da se pri razliitim uvredama od ljudi radujemo a ne da tugujemo, i to da se ne radujemo prosto i bez rasuivanja, ve stoga to imamo priliku da oprostimo onome koji grei (u odnosu na nas) i da dobijemo oprotaj sopstvenih grehova. 43. Ovu vrlinu [pratanja uvreda] ometaju dve strasti - tatina i uivanje. Zbog toga je najpre potrebno da ih se odreknemo u umu, da bismo se potom postarali da je steknemo. Zatim stupi u borbu sa svojom voljom, kako bi savladao te strasti. Meutim, ta borba je unutranja, a ne spoljanja i niko od ljudi nam ne moe pomoi. Imaemo samo jednog Pomonika koji je u nama tajinstveno sakriven od vremena krtenja Hrista, koji je nepobediv i kome je sve poznato. On e nam pomagati u toj borbi ukoliko budemo po svojoj sili ispunjavali Njegove zapovesti. A nai protivnici su, kao to je

ranije reeno - uivanje koje je sjedinjeno sa telom, i tatina koja je obuzela i mene i tebe. Oni su prevarili Evu i izigrali Adama: uivanje je prikazalo drvo kao vrlo dobro za jelo i da ga je milina videti, a tatina je dodala: Biete kao bogovi i znaete ta je dobro a ta zlo (Post.Z, 5-6). 44. Monasi se ne dre miljenja koje bi bilo suprotno Crkvi, ve se staraju da slede misao Hristovu, po reima apostola: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, koji budui u obliju Boijem, nije smatrao za otimanje to to je jednak sa Bogom nego je sebe ponizio uzevi oblije sluge (Fil.2,5-7). Znaj da je takav nain miljenja i ivota darovan Bogom i da raa veliku vrlinu - smirenoumlje. Gospod je zapovedio da se ovo delo izvruje u Crkvi, rekavi: Trudite se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za ivot veni (Jn.6,27). Koje je to delo? Ono se sastoji u tome da se molitvom ite Carstvo Boije i pravda njegova. Gospod je rekao da je ono u nama (Lk.17,21), i obeao je da e onima koji ga itu dodati i sve ostalo to je potrebno za telo (Mt.6,33). Ako one koji su ovo uli od Gospoda i poverovali, i koji se trude da po silama svojim to ispune nazivamo onima koji ne deluju po prirodi, znai da poriemo Boga koji je to zapovedio. 45. Kako padaju monasi koji se dre tog poretka? Ne padaju oni koji ga se dre, nego oni koji ga ostavljaju i koji, pokradeni od tatine i brige za itejskim [stvarima], zanemaruju najvanije - molitvu i smirenoumlje. avo nas ne ometa da pomiljamo i inimo sve itejsko, samo da bi nas udaljio od molitve i smirenoumlja. Jer, on zna da e ono to se se vri bez njih dvoje, makar bilo i dobro, on na kraju ipak oteti. Pod molitvom ne podrazumevam samo onu koja se vri telom, ve i onu koja se bezmolvnom milju prinosi Bogu. Jer, ako se jedno do njih (tj. telo ili misao) neblagovremeno odvoje, onda e i ono to ostane samo predstati svojoj volji, a ne Bogu. 46. elei da ne budemo nemarni za molitvu, blaeni Pavle govori: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17), ukazujui ujedno i na nerasejanost uma: Ne saobraavajte se ovome veku, nego se preobraavajte obnovljenjem uma svoga da iskustvom poznate ta je dobra i ugodna i savrena volja Boija (Rim.12,2). Zbog naeg maloverja i nemoi, Bog nam je dao razliite zapovesti, kako bi svako, po meri svog staranja, izbegao muke i stekao spasenje. Tako nas i apostol pouava savrenoj volji Boijoj, elei da uopte ne potpadnemo pod sud. Znajui da molitva potpomae ispunjavanje svih zapovesti, on ne prestaje da nas mnogo puta i na razne naine podstie na nju, govorei: Svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnou i moljenjem (Ef.6,18). 47. Molitva moe biti razliita: jedno je moliti se Bogu razumom bez mate i istim umom, a drugo je biti prisutan telom dok razum mata; jedno je izabirati vreme i po okonanju svetskih razgovora i zanimanja - pomoliti se, a drugo - u najveoj moguoj meri molitvu pretpostavljati svim svetskim brigama, po slovu apostola: Gospod je blizu. Ne brinite se ni za to, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnou kazujte Bogu elje vae (Fil.4,6). I blaeni Petar je govorio: Budite, dakle, celomudreni i trezveni u molitvama... Sve svoje brige poloite na Njega, jer se On stara za vas (1.Pt.4,7; 5,7). Znajui da se sve utvruje molitvom, sam Gospod je prvi rekao: Ne brinite se, dakle, govorei: ta emo jesti, ili ta emo piti, ili ime emo se odenuti?... Nego itite najpre Carstvo Boije i pravdu njegovu, i ovo e vam se sve dodati (Mt.6,31; 33). Moe biti da nas time Gospod priziva i ka veoj veri: ko, naime, ostavivi svako staranje o

privremenom i ne trpei nikakvu oskudicu, nee poverovati Bogu i kada se radi o venom blagu? Otkrivajui to, Gospod je rekao: Koji je veran u najmanjem i u mnogome je veran (Lk.16, 10). 48. Znajui da je neophodno da se svakodnevno brinemo o telu, Gospod nije odsekao dnevna staranja, ve je dopustio da se o dananjem danu pobrinemo, veoma bogodolino i ovekoljubivo nareujui da se ne staramo i za sutranji. Jer, ljudima koji su obueni u telo nije mogue da zaobiu brigu o onome to se tie ivota tela: kroz molitvu i uzdranje mnogo toga moe da se skrati do neznatnosti, ali se u potpunosti ne moe zanemariti. Prema tome, onaj ko, po Pismu, eli da dostigne u oveka savrena, u meru rasta punoe Hristove (Ef.4,13), ne treba da molitvi pretpostavlja razliita sluenja, niti da ih bez potrebe i tek tako uzima na sebe. Meutim, on ne treba ni da, pod izgovorom molitve, izbegava i odbacuje od sebe ono to ga susree po izvesnoj potrebi i po domostroju Boijem, ve da, poznavajui razliku (izmeu molitve i ostalih zanimanja), Boijem domostroju slui bez ispitivanja. Ko drugaije razmilja, ne veruje da po Pismu jedna zapovest biva via i vanija od druge i nee, po rei proroka, da se "upravlja prema svim zapovestima" (Ps. 118,128) koje susree po promislu Boijem. 49. Dela koja su neophodna i koja nas po domostroju susreu jesu neizbena, ali neblagovremena zanimanja treba da odbacujemo, pretpostavljajui im molitvu. Naroito treba odbacivati ona koja nas uvlae u velike izdatke i u sabiranje izlinih imanja. Koliko ih ko u Gospodu ogranii i odsee njihovu suvinu grau, toliko e misao uzdrati od rasejanosti, a koliko misao uzdri od matanja, toliko e dati mesta istoj molitvi i pokazati iskrenu veru u Hrista. Onaj, pak, ko zbog maloverja ili zbog neke druge nemoi nije u stanju da to uini, neka, u krajnjoj meri, pozna istinu i neka se po sili svojoj prua napred, prekorevajui se zbog nedoraslosti. 50. Postarajmo se da nadom i molitvom od sebe udaljimo svaku svetsku brigu. Ukoliko, pak, ne budemo u stanju da to u potpunosti ispunimo, prinesimo Bogu ispovedanje svojih nedostataka, nikako ne ostavljajui priljenost za molitvu. Jer, bolje je biti prekoren zbog estog proputanja, nego li za potpuno naputanje. U svemu to smo rekli o molitvi i o neizbenom sluenju, potrebno nam je veliko urazumljenje od Boga, kako bismo stekli rasuivanje kojim bismo znali kada i kakvo zanimanje da pretpostavljamo molitvi. Jer, svako ko se bavi omiljenim zanimanjem misli da vri dolino sluenje, ne znajui da mi sva svoja dela treba da upravljamo ka blagougaanju Bogu, a ne ka samougaanju. Jo je tee shvatiti da ni te neophodne i neizbene zapovesti nisu uvek iste, nego da jedna od njih u svoje vreme treba da se pretpostavi drugoj; jer, svaka sluba se vri samo u svoje vreme, a ne u svako vreme, dok sluba molitve treba da je neprestana. Zbog toga mi i treba da je pretpostavljamo zanimanjima koja nisu neophodna. Uei narod o toj razlici i elei da ga privuku ka sluenju, svi apostoli su govorili: Ne dolikuje nama da ostavivi re Boiju sluimo oko trpeza. Potraite, dakle, brao, izmeu vas sedam osvedoenih ljudi, punih Duha Svetoga i mudrosti, koje emo postaviti na ovu slubu. A mi emo u molitvi i u slubi rei priljeno ostati. I re ova bi ugodna svemu narodu (Dap.6,3-5). emu se iz toga moemo nauiti? Tome da je za ljude koji ne mogu da prebivaju u molitvi dobro da slue, kako se ne bi liili i jednog i drugog, a da oni koji mogu da se bave boljim ne treba da zanemaruju pretenije. 51. Zaponimo, dakle, delo molitve, te emo, napredujui postepeno, nai da od nje vernima dolazi ne samo nada u Boga, nego i tvrda vera i nelicemerna ljubav, i

nezlopamtljivost, i ljubav prema bratiji, i uzdranje, i trpljenje, i unutarnje poznanje, i izbavljenje od iskuenja, i blagodatni darovi, i srdano ispovedanje i usrdne suze. I opet, [molitva ne prua] samo nabrojano, ve i trpljenje nevolja koje nas susreu, i istu ljubav prema blinjemu, kao i poznanje duhovnog zakona, i obretenje pravde Boije, i nishoenje Duha Svetog, i darivanje duhovne riznice, i sve to je Bog obeao vernima, i ovde i u buduem veku. Jednom reju, obraz Boiji ovek u sebi ne moe obnoviti bez blagodati Boije i vere, bez prebivanja umom u nerasejanoj molitvi i bez velikog smirenoumlja. 52. Postoje tri oblika blagoestivosti: prvi, da se ne grei; drugi, da se po sagreenju trpe nevolje koje nailaze i, trei, da se plae ukoliko nedostaje trpljenje nailazeih nevolja. Jer, ono to ovde nije ispravljeno dolinim nainom izmirenja [sa Bogom], svakako na nas navlai tamonji sud, izuzev ako Bog, videi nas kako plaemo i smiravamo se, kako sam zna, Svojom svesilnom blagodau, izgladi nae grehe. 53. O kako je varljiva i neprimetna strast ovekougaanja: ona savlauje i mudre! Jer, dejstva ostalih strasti lako uviaju oni koji ih vre, zbog ega se privode plau i smirenoumlju. ovekougaanje se, pak, prikriva reima i izgledom pobonosti, tako da ljudi kojima ono vlada teko uviaju njegovu prevrtljivost. 54. Pouj kako Pismo porie ovekougaanje. Najpre prorok David govori: Bog rasu kosti ovekougodnika: postidee se jer ih Bog ponizi (Ps.52,6). I apostol govori: Ne radei samo prividno kao da ugaate ljudima (Ef.6,6), i jo: Ili traim ljudima da ugaam? Jer kad bih jo ljudima ugaao, ne bih bio sluga Hristov (Gal.1,10). Mnogo takvog e nai u Boanstvenom Pismu, ukoliko ga proita. 55. Kakva je prevrtljivost ovekougaanja? Majka sve prevrtljivosti i prva od njih jeste neverje, a za njim, kao njegov porod, slede zavist, mrnja, zloba, ljubomora, svadljivost, licemerje, pristrasnost, spolja vidljivo sluenje, kleveta, la, lana a ne istinska pobonost, i tome sline neprimetne i mrane strasti. Meutim, gore od svega jeste to neki sve ovo hvale vetim reima, dok tetu koja se nalazi u tome - prikrivaju. Ako hoe, otkriu ti pojedinano i njihovo lukavstvo: savetujui jednog, lukavi ovek priprema zamku drugome; hvalei jednog, poniava drugog; uei blinjeg, hvali sebe; uzima uee u suenju ne da bi sudio po pravdi, nego da bi se osvetio neprijatelju; izobliava laskajui sve dok ga ne prihvati neprijatelj koga ukoreva; klevee, ne navodei imena kako bi sakrio klevetu; ubeuje siromatvoljubive da mu kau ta im je potrebno. navodno sa namerom da im to prui, a kada mu kau, razglauje kao da oni sami trae; pred neiskusnima se hvali, a pred iskusnima govori smireno, lovei pohvalu i od jednih i od drugih; kada hvale vrlinske [ljude], negoduje i, zapoinjui drugi razgovor, odstranjuje pohvalu; osuuje upravitelje kada su odsutni, a kada su prisutni hvali ih u oi; izruguje se nad smirenoumnima, i ite uitelje da bi ih ukorio; poniava prostotu da bi se istakao kao premudar; vrline svih blinjih ostavlja bez panje, a njihove propuste pamti. Kratko reeno, on na svaki nain lovi vreme i ponizan je pred ljudima, obelodanjujui izobilnu strast ovekougaanja i pokuavajui da sakrije svoja zla dela raspitivanjem o tuima. Istinski monasi ne postupaju tako, ve suprotno: iz oseaja milosra ostavljaju bez panje tua zla dela, a svoja otkrivaju pred Bogom. Zbog toga ih i ocrnjuju ljudi koji ne poznaju njihovu nameru. Oni se, pak, ne staraju da ugode ljudima, ve Bogu. I tako, ponekad ugaajui Bogu, a ponekad poniavajui sebe, oni i za jedno i za drugo oekuju nagradu od Boga koji je rekao: Koji sebe uzvisuje ponizie se, a koji sebe ponizuje uzvisie se (Lk.18,14).

56. Nita od onog alosnog to nam se deava ne biva po nepravdi, ve po pravednom sudu Boijem. Jedni trpe za svoja zla dela, a drugi za blinjeg. I tri mladia iz pei ue nas tom nainu miljenja govorei da su [u oganj] baeni svojom krivicom (Dan.3,28) i po naredbi Boijoj, premda su na sebe i uzeli lice drugih. Kada ga grae Semej, Sveti David ispovedae da se zbog svoje krivice i naredbe Boije podvrgao vreanju (2.Car. 16,11). Isaija, pak, i Jeremija, Jezekilj, Danil i drugi proroci predviahu narodu (Izrailju) i plemenima (neznaboakim) da e ih postii nevolje u budunosti, saglasno sa njihovim gresima, objavljujui im ujedno i njihovu krivicu i nevolju, budui da se izraavaju ovako: zbog toga to su govorili i inili to i to, postiglo ih je to i to. Objanjavajui to, i blaeni David govori u Psalmu: Shvatih, Gospode, da su pravedni sudovi Tvoji, i da si me zaista smirio (Ps.118,75), i jo: Dao si me na porugu bezumnome. Zanemih i ne otvorih usta svoja, jer Ti uini (Ps.38,9-10). 57. Onoga koji nas prekoreva treba da primamo kao Bogom poslanog obliitelja naih skrivenih zlih misli, koji nam pomae da tano razmotrimo svoje misli i da se ispravimo. Mi [esto] ne znamo za veliko zlo koje se krije u nama i samo je savrenima svojstveno da se seaju svih svojih nedostataka. Ako i svoje oigledne nedostatke teko primeujemo, onda utoliko vie nae pomisli ostaju neprimeene. Ne znajui za vei deo zla koje se krije u nama, mi se smuujemo zbog nevolja koje nam se deavaju. Shvatimo, meutim, kao slovesni, da Gospod radi nae koristi poputa nevolje na nas i da nam preko njih ini mnoga dobra: najpre nam preko njih otkriva (zle) misli koje tajno vladaju nama; zatim nam, po njihovom otkrivenju, dariva istinsko i iepritvorno smirenoumlje; najzad nam dariva i izbavljenje od sujetnog uznoenja i savreno otkrie svakog zla koje se taji u nama. Nasigurno znajte da neemo poznati zlo koje se krije u nama ukoliko ne budemo sa verom i blagodarnou podnosili nevolje koje nas postiu. Ako ga, pak, ne poznamo tano, onda ni prisutne zle pomisli ne moemo odbaciti, ni iskati oienje od ranijeg zla, niti moemo stei tvrdu uverenost za budunost. 58. Nevolje i izoblienja koja nam se deavaju, na prvi pogled, ne odgovaraju naoj krivici, premda u duhovnom pogledu uvaju svaku pravdu. To moemo poznati i iz Svetog Pisma. Zar su oni koji su poginuli ispod kule u Siloamu koja se sruila, na druge ruili kulu? Ili, zar su zarobljenici koji su odvedeni na pokajanje u Vavilon 70 godina, druge plenili na pokajanje? Nije tako sa kaznom. Kao to vojnici koji su uhvaeni u nekom prestupu bivaju kanjeni bijenjem, a ne zlom koje su poinili, tako se i svi mi kanjavamo nevoljama koje nam se deavaju u svoje vreme i saglasno pokajanju, a ne u istom vremenskom periodu i sa istim stvarima. Upravo odlaganje vremena i nesaglasnost nevolja koje nas sustiu sa naom krivicom mnoge privodi u neverje u pravdu Boiju. 59. Vinovnici svake nevolje koja nam se deava jesu pomisli svakog od nas. Mogao bih rei da su vinovnici i rei i dela, ali kako im oni ne prethode, ja sve pripisujem pomislima. Misao prethodi, da bi zatim sa naim reima i delima (i sa naim blinjima) obrazovale zajednicu. Optenje moe biti dvostruko: jedno proishodi iz zlobe, a drugo iz ljubavi. Kroz optenje mi prihvatamo jedan drugog, ak i one koje ne poznajemo, a za tim prihvatanjem slede nevolje, kao to govori Pismo: Ko jemi za svog prijatelja, neprijatelju predaje ruku svoju (Pri.6,1). Prema tome, svako trpi ono to ga postie ne samo radi sebe, ve i radi blinjeg, zato to jemi za njega. 60. Prihvatanje zbog zla jeste nevoljno. Ono se deava na sledei nain: onaj ko krade kao da eli da na sebe primi iskuenja onoga od koga krade; pohlepni, pak, prima

iskuenja od onog od koga otima; onaj ko klevee, onoga koga klevee; onaj koji pretovara, onog koga pretovara; ogovara, onog koga ogovara; prezira, onoga koga prezire; kua, onog koga kua. I da ne bih navodio svakog pojedinano - onaj koji ini nepravdu prima odgovarajua iskuenja onog kome ini nepravdu. O tome svedoi i boanstveno Pismo koje govori: Pravedni izbegava zamku koju mu je pripremio neprijatelj, i u nju se zaplie neastivi (Pri.11,3). I drugde: Ko kopa jamu blinjemu svome, sam e upasti u nju; i ko navaljuje kamen na drugog, na sebe e ga navaliti (Pri.26,27). I opet: Nepravednim se [sve nepravde] vraaju u nedra, a kod Gospoda je sve pravedno (Pri.16,33). Ako li, po apostolu, naa nepravda objavljuje Boiju pravednost, ta emo rei meu nama? Zarje Bog nepravedan kada pokazuje gnev (Rim.3,5) ne samo prema onima koje vaspitava nevoljama, nego i prema onima koji nepromiljeno ropu protiv njih? 61. Prihvatanje iz ljubavi nam je predao Gospod Isus, koji je najpre iscelio nae duevne nemoi, a zatim i svaku bolest i slabost, obnavljajui one koji tvrdo veruju u Njega i istei njihovu prirodu. On je darovao izbavljenje od smrti, zavetao im bogopotovanje, nauio ih pobonosti, pokazujui da smo duni radi ljubavi da se zlopatimo do smrti. Uz to nam je darovao i trpljenje kroz zajednicu Svetoga Duha, kao i budua dobra koja oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne dooe (1.Kor.2,9). Zbog toga i prima iskuenja za nas, trpi uvrede, ruganje, vezivanje, predavanje, udarce po obrazima, pojenje octom i ui, probadanje klinovima, raspinjanje, probadanje kopljem. Sjedinivi se sa nama i telom i duhom, i primivi stradanja za nas, On je predao isti zakon i apostolima i uenicima, prorocima, ocima, patrijarsima, jedne od ranije nauivi Duhom Presvetim, a drugima pokazavi Svojim Preistim Telom. Objavljujui to prihvatanje, On govori: Od ove ljubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje (Jn.15,13). Zbog toga i Sveti Pavle, podraavajui Gospoda, govori: Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam to nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva (Kol.1,24), zagonetno ukazujui na prihvatanje iz ljubavi. 62. Hoe li jasnije da shvati kako su apostoli milju, reju i delom stupili u optenje sa nama, uzevi na sebe iskuenja radi nas. Preko misli su nam predlagali Pismo, navodei prorotva, savetujui nas da verujemo Hristu kao Izbavitelju, uveravajui nas da smo duni da mu sluimo kao Sinu Boijem po prirodi, molei nas, prolivajui suze i inei sve to je mogue vernima uiniti milju. Reima su nas molili, pretili nam, uili nas, izobliavali, prekorevali zbog maloverja, poricali nae neznanje, objanjavali Pismo, tumaili vreme, ispovedali Hrista, propovedali da se On raspeo za nas i da je ovaploeno Slovo jedno, a ne dva, premda ga i poimamo u dve prirode koje su nesliveno i nerazdeljivo sjedinjene, u svakom vremenu, mestu i delu odsecajui zloverje, ne slaui se sa laju, ne razgovarajui sa onima koji se hvale telom, ne boravei sa tatima, ne bojei se gordih, pobeujui lukavog, prihvatajui smirene, prigrljavajui pobone i uei nas da inimo isto. Na delu su pak, bili gonjeni, porugani, liavani, vreani, bacani u tamnice, ubijani, na razne naine stradajui za nas. Stupivi tako u optenje sa nama, oni su prihvatili i naa iskuenja, budui da govore: Ako li se muimo, za vae je... spasenje... ako li se uteavamo, za vau je utehu(2.Kor.1,6). Oni su primili zakon od Gospoda koji je rekao: Od ove ljubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje (Jn.15,13). I oni su nama predali isto, govorei: Ako On za

nas ivot svoj poloi, i mi smo duni polagati ivot za brau (1Jn.Z,16), i jo: Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov (Gal.6,2). 63. Upoznavi, dakle, dva vida optenja jednih sa drugima, tj. prihvatanje koje biva po nevolji i ono koje proistie iz ljubavi, saglasno sa njima nemojmo biti radoznali u vezi sa iskuenjima koja se deavaju, tj. kako, ili kada, ili preko koga nas susreu. Jer, ono to je prigodno za svakog od nas, vreme u koje e nas bespogovorno zakaiti i sadejstvo itave tvari u njemu - poznaje jedino Bog. Mi samo treba da verujemo pravdi Boijoj i da znamo da sve to nam se nevoljno deava biva ili radi ljubavi ili zbog zla. Zbog toga i treba da ga trpimo, a ne da ga odbijamo, kako ne bismo dodali greh na grehove nae. 64. Volja ploti jeste prirodni pokret tela sa raspaljenou koja mu sledi i koja se snai snom i pokojem tela. O njima i blaeni Petar govori: Ne udite se ognju koji vam biva radi kuanja vaeg, kao da vam se neto neobino dogaa (1.Pt.4,12). I blaeni Pavle je rekao o njima: Telo eli protiv Duha, a Duh protiv tela. Zbog toga i zapoveda: Po Duhu hodite, i pohotu telesnu neete initi (Gal.5,17). Apostoli su to rekli elei da se mi ne saglaavamo sa takvim pokretima. 65. Oni koji su zapoeli podvig treba i da ga dovre. Mladima i starima, koji imaju zdravo telo i koji se ne strae truda ni zlopaenja, korisno je da sa svom usrdnou zavole svagdanji post, da pod meru uzimaju hleb i da povremeno piju vodu, kako bi, zavrivi jelo, jo uvek oseali izvesnu glad i e, i kako im naslaivanje hranom ne bi ometalo sluenje Bogu. Ukoliko, jedui naznaenu hranu, budemo dolazili do sitosti, ubrzo emo poeleti i druga jela, a ako se ne budemo nasiavali, uvek emo biti gladni i eleemo jedino da se nasitimo, pa makar samo hlebom. 66. Nije lako ovladati bestidnim stomakom, budui da je on bog za one koje je savladao. Nemogue je da nije kriv onaj ko mu se povinuje. Meutim, nije opasno samo nasiavanje, ve i gladovanje. Jer, ukoliko mi u toku mnogih dana ne kuamo hranu, uninije e nas, naavi mesta kod nas, napadati i nae nono bdenje e preobratiti u san, a dnevnu molitvu u telesne pomisli. Tako mi neemo stei nikakvu korist zbog sna, ve emo pretrpeti veu tetu od telesnih pomisli. Osim toga, kao oni koji poste vie od drugih, poeemo da visoko mislimo o sebi i da poniavamo slabije, to je gore od svakog pregreenja. 67. Ukoliko nerazuman zemljodelac sa mnogim izdacima obradi polje, ali ga ne poseje, potrudie se sebi na tetu. Tako emo se i mi potruditi protiv samih sebe ukoliko telo pripremimo sa velikom trudom, a ne pruimo mu rei molitve. Ukoliko siromaan zemljodelac poseje seme po neobraenom polju, ponjee iak umesto penice. Tako emo i mi doneti plod greha, a ne pravednosti, ukoliko telu koje ne iscrpimo postom pruimo rei molitve. Jer, i telo je od iste zemlje. Ukoliko ga ne obradimo sa istom marljivou kao i zemlju, ono nikada nee doneti plod pravde. 68. Post donosi korist onima koji mu razumno pristupaju, dok teti onima koji mu nerazumno pristupaju. Zbog toga oni koji se staraju za korist od posta treba da se uvaju tete koja moe doi od njega (tj. tatine). Hleb koji jedemo nakon okonanja posta koji smo sebi naloili treba da razdelimo na dane u koje ne okuamo hranu do sitosti, kako bismo, uzimajui svakodnevno po malo, pokorili mudrovanje svoje ploti i srce utvrdili u korisnoj molitvi. Na taj nain emo silom Boijom biti sauvani od nadmenosti i sve dane svog ivota se postarati da provedemo u smirenoumlju, bez kojeg niko nikada ne moe ugoditi Bogu.

69. Kad bismo se mi starali za smirenoumlje, ne bi bilo potrebe da budemo kanjavani. Jer, svo zlo i svaka alost koja nam se deava dolazi zbog nae nadmenosti. Kad je na apostola poputen aneo satanin da mu ini pakost kako se ne bi ponosio, utoliko e pre na nas biti poputen sam satana da nas satire sve dok se ne smirimo. Nai praoci su vladali domovima, imali bogatstvo, i brinuli se o eni i deci, ali su ujedno, zbog svog neizvetaenog smirenoumlja, razgovarali sa Bogom. Mi smo, pak, napustili svet, prezreli bogatstvo, ostavili dom, pa ipak nam se rugaju demoni zbog nae nadmenosti. Onaj ko je nadmen ne poznaje ni samog sebe. Jer, kad bi poznavao sebe i svoju nerazboritost, ne bi se nadimao. Onaj, pak, ko ne poznaje sebe, kako moe poznati Boga? Kad on nije spoznao svoju nerazboritost, kako e poznati Boiju premudrost, od koje je dalek i kojoj je tu. Ko zna Boga, sozercava Njegovu uzvienost, i, prekorevajui samog sebe, govori kao blaeni Jov: Ranije samo uima sluah o Tebi. Sada Te, pak, videh oima svojima. Zbog toga prekorih sebe i iezoh. Oseam se kao prah i pepeo (Jov 42,5-6). Prema tome, oni koji podraavaju Jova vide Boga, a oni koji ga vide, oni ga i znaju. Ukoliko poelimo da vidimo Boga, ukorevajmo sebe i drimo se smirenoumlja. Tada ne samo da emo ga videti pred sobom, ve emo se i naslaivati Njime, koji se u nama nastanio i poinuo. Tako e se naa nerazboritost umudriti Njegovom mudrou, i naa slabost osnaiti silom Gospoda naeg Isusa Hrista. 70. Dobra [dela] su post, bdenje, stranstvovanje, premda jo spadaju u red [spoljanjeg] dobrog ponaanja. Naime, hrianski poredak se vie tie unutranjosti, i ne bi trebalo da se oslanja na ove [telesne vrline]. Jer, deava se da [ovek] bude priasnik blagodati, ali da zlo, koje se jo krije u njemu, kuje zaveru. Ono se namerno sakriva i ne deluje kako bi on pomislio da mu se um oistio i kako bi pao u visokoumlje, mislei da je savren Hrianin. Zatim, poto ovek pomisli da je slobodan i poto postane nemaran, zlo razbojniki napada na njega, u tajnosti mu prireuje zamku, iskuava ga i survava u dubine zemlje. Jer, kad dvadesetogodinji razbojnici ili vojnici umeju da pripremaju zamke i zasede svojim neprijateljima, prate ih, napadaju sa lea, okruavaju ih i, najzad, ubijaju, koliko tek zlo, koje je staro toliko hiljada godina, ume da vri svoje delo koje se sastoji u pogubljivanju dua. Ono ume da u srcu stvori tajnu zasedu i da izvesno vreme ne deluje kako bi duu navelo na nadmene [misli o svom] savrenstvu. Osnova Hrianstva se sastoji u tome da ovek bude siromaan duhom, [tj. smiren], ma koliko pravednih [dela] uinio, te da se ne zadovoljava sa njima, niti da smatra sebe neim velikim. ak i ako postane priasnik blagodati, on ne treba da pomisli da je neto postigao, niti da umisli da je neto posebno, niti da pone da pouava. Provodei uzoran ivot u velikom postu, stranstvovanju i molitvi, i stekavi blagodat, on ne treba da misli visoko o svojoj dui. Jer, njemu je zaista takav poetni udeo blagodati bio dat da bi poneo trud, glad i e, kako bi bio nenasit [u svom stremljenju] i kako se ne bi smatrao pravednim i bogatim blagodau, ve [dostojnim] plaa i ridanja, slino majci kojoj je sin jedinac, koga je odnegovala, umro kad je ve zamuao. 71. Ko ispunjava zakon u spoljanjem ivotu i ponaanju, slobodan je samo od izvesnih posledica loe naravi, prinosei Bogu na rtvu beslovesna dejstva strasti. On se zadovoljava ovim nainom [delatnosti] za spasenje usled svoje nedoraslosti. 72. Ko je istinski zavoleo jevanelski ivot, istrebio je i poetak i kraj svoje zloudnosti, delom i reju prohodei svaku vrlinu i prinosei rtvu hvale i ispovedanja [tj. proslavljanja Boga]. Izbavivi se od svakog nespokojstva koje proizilazi od dejstva

strasti, i umom budui slobodan od borbe sa njim, on se nenasito naslauje jedino nadom na budua dobra, koja hrani duu. 73. Strah od ada ini da poetnici [u podvigu vrlinskog ivota] izbegavaju zlo, dok enja za nagradom [buduih] dobara naprednima prua usrdnost u vrenju dobra. Tajna, pak, ljubavi uzvisuje um iznad svega stvorenog, inei ga slepim za sve to je posle Boga. Gospod jedino one koji su postali slepi za sve to je posle Boga ini mudrima (Ps.145,8), pokazujui im Boanstvene [stvari]. 74. Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme ena i metne u tri kopanje brana dok sve ne uskisne (Mt.13,33). Ovim se oznaava da je razum slovo Gospodnje, koje je primio u sebe, po apostolu, sakrio u tridelni podmet tela, duha i due i svu njegovu tananost, koja je bila rasejana u pomislima kao brano, sabrao u jednu kopanju vere, oekujui da se u svemu upodobi slovu koje deluje u njemu. Tako je Gospod slovo istine upodobio zrnu goruinom koje je malo kada se seje u srca onih koji sluaju, ali zatim, rastui odgovarajuim delanjem i upodobljavajui se ogromnom drvetu koje stoji na uzvienom mestu, (po Pismu) postaje dom pribeita za razume koji mu se pribliavaju. 75. Podvig pobonosti se sastoji u ispunjavanju zapovesti Hristovih, od kojih je prva i najvea - ljubav koja, po rei Pisma, ne misli o zlu, ve sve trpi (1.Kor.13,5-7). inei tako, ona ne moe da osudi onoga koji joj ini nepravdu. Ovom ljubavlju mi se razlikujemo jedni od drugih, iako njenu punotu niko ne dostie. Oekujui da blagodat Hristova dopuni nae nedostatke, nemojmo odustajati da inimo ono to je u naoj moi. Jer, Bog zna koliko smo nemoni, ali i koliko dela ljubavi izostavljamo zbog nemarnosti. Budui da ljubav jaa ne samo kroz dobrovoljni podvig, ve i kroz nevolje koje nam se deavaju, od Boga su nam neophodni veliko trpljenje i krotost. Zbog toga apostol govori: Niko neka se ne vara: Ako neko meu vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar (1.Kor.Z,18). 76. Zemlja Haldejska (Dap.7,4) jeste ivot u strastima, u kome se grade idoli greha kojima se vri poklonjenje. Mesopotamija, pak, jeste ivot koji uzima uea u obe suprotne naravi. Najzad, obeana zemlja (Jev.11,9) jeste stanje koje je ispunjeno svakim dobrom. Prema tome, svako ko se, slino drevnom Izrailju, vraa na svoju staru naviku, ponovo upada u ropstvo strasti, liivi se dane mu slobode. 77. Onaj ko je hrabro pobedio telesne strasti i ko se umeno borio protiv neistih duhova, isteravi njihove misli iz oblasti svoje due, treba da se moli da mu se da isto srce i da mu se prav duh obnovi u unutranjosti (Ps.50,12), tj. da se savreno izbavi od zlih pomisli, te da se, po daru blagodati, ispuni boanskim mislima. Na taj nain e postati svetao i veliki misleni svet Boiji, koji se sastoji iz naravstvenih, prirodnih i bogoslovskih sagledavanja. 78. Srce isto (Ps.50,12) jeste ono koje pred Boga stavlja potpuno bezvidno i bezoblino seanje i koje je spremno da primi Njegove obraze, kojima postaje vidljivo ono to je prirodno. 79. Onaj ko je boanskom enjom pobedio duevnu naklonost prema telu, postao je neopisiv, iako je jo u telu. Jer Bog, koji privlai enju onoga koji za Njim ezne, jeste neuporedivo iznad svega i ne dozvoljava mu da se vee za bilo ta to je posle Boga. Prema tome, zaelimo Boga svom krepou svog stremljenja i potrudimo se da nae proizvoljenje ne bude vezano ni za ta telesno, postavivi se raspoloenjem zaista iznad svih ulnih i mislenih [stvari]. Tada nam prirodan ivot uopte nee smetati u odluci da sa Bogom budemo neipisivi po prirodi.

80. Postavivi svoj ator izvan puka, tj. utvrdivi misao i um izvan vidljivog, veliki Mojsije je poeo da se klanja Bogu (Izl.34,8). Posveen u svetene tajne, on je uao u primrak (Izl.20,21), u nevidljivo i nevetastveno mesto poznanja. 81. Sve dok razumom potpuno ne izaemo iz obine prilepljenosti za nau sutinu i sutinu svega to je posle Boga, naa vrlina nee postati nepromenjiva. Tek kada ljubavlju dospemo do tog dostojanstva, poznaemo silu Boijeg obeanja. Dostojni, naime, treba da veruju da je nepokolebiva utvrenost tamo gde je um ljubavlju utvrdio svoju silu. Ne izaavi iz sebe i svega to se moe misliti, i ne utvrdivi se u utanju koje je iznad miljenja, um se ne moe osloboditi od promenjivosti koja je svemu [svojstvena]. 82. Oni koji zbog straha od Judejaca (Jn.20,19), tj. iz straha od lukavih duhova, sede iza zatvorenih vrata u gornjoj odaji u Galileji, ive bezopasno u strani otkrivenja, na visini boanskih sagledavanja, zatvorivi ula kao vrata i primajui Slovo Boije koje dolazi na nepoznat nain, bez dejstva ula, saoptavanjem mira darujui im bestrae, a nadahnuem - darove Duha Svetog. On im daje vlast nad lukavim duhovima i pokazuje znamenja Svojih tajni. 83. Onaj ko jevanelski provodi esti dan, najpre je umrtvio poetne pokrete greha i dostie do stanja bestraa, istog od svakog zla, subotujui umom ak i od najtananije predstave strasti. Preavi Jordan (Post.32,22), on prelazi na stranu poznanja u kojoj um, tajinstveno izgraivan mirom, u Duhu postaje stanite Boije. 84. Subota subota (Lev.16,31) jeste duevni pokoj slovesne due koja je um odvojila ak i od svih boanskih slova koja su skriveno zakljuana u postojeem, i u zanosu ljubavi ga svecelo obukla u jedinog Boga, tajinstvenim bogoslovljem ga inei potpuno neodvojivim od Njega.

DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVINIK POUKE MARKA PODVINIKA O DUHOVNOM IVOTU

III 200 POGLAVLjA O DUHOVNOM ZAKONU sadraj 1. Poto ste mnogo puta izjavili elju da saznate ta znai da je, po apostolu, zakon duhovan (Rim.7,14), i ta treba da znaju i (da) ine oni koji ele da ga ispunjavaju, reih da vam poneto kaem po svojim mogunostima. 2. Pre svega, znamo da je Bog poetak, sredina i kraj svakog dobra. Dobro moe da postane delatno i u njega se moe verovati samo u Isusu Hristu i u Duhu Svetom. 3. Svako dobro ljudi po ikonomiji (domostroju) primaju od Gospoda. Ko tako veruje, nikada ga nee izgubiti. 4. vrsta vera je jaka tvrava. Za verujueg (oveka) Hristos je sve i sva. 5. Svakim tvojim poduhvatom neka rukovodi Onaj koji upravlja svakim dobrom, da bi bilo po Bogu ono to si zapoeo. 6. Smirenoumni i onaj koji ini duhovna dela, sve to ita u Boanskom Pismu dovodi u odnos sa sobom, a ne sa drugim. 7. Prizivaj Boga da ti otvori oi srca tvoga, i da uvidi korist molitve i itanja koje se iskustvom razumeva. 8. Onaj koji ima neki duhovni dar i saosea sa onima koji ga nemaju, tim saoseanjem uva svoj dar. Naduveni e ga, meutim, izgubiti zbog nadmenih pomisli. 9. Usta smirenoumnog (oveka) govore istinu, a onaj koji protivrei istini slian je sluzi koji je udario Gospoda po licu(Jn.18,22). 10. Ne budi uenik hvalisavog, da se ne bi nauio gordosti a ne smirenoumlju. 11. Ne uznesi se srcem zbog toga to poznaje Pisma, da ne bi umom pao u zamku duha hule. 12. Ne pokuavaj da rei bilo kakav problem posredstvom spora, ve pomou sredstava koje nalae duhovni zakon, tj. strpljenjem, molitvom i nepokolebivom nadom. 13. Onaj ko se moli telesno i koji jo nema duhovnog znanja, slian je slepcu koji vie: Sine Davidov, pomiluj me (Lk.18, 38). 14. Progledavi i videvi Gospoda, bivi slepac mu se vie nije obraao kao Sinu Davidovom, ve ga je ispovedio kao Sina Boijeg, i poklonio mu se (Jn.9,35-38). 15. Ne uznosi se zbog toga to si u molitvi prolio suze, jer se Hristos dotakao tvojih oiju, te si duhovno progledao. 16. Samo onaj koji, po ugledu na slepog, skine svoju odeu i priblii se Gospodu, postaje Njegov sledbenik i propovednik najsavrenijih dogmata (Mk.10,50-51).

17. Zlo koje se zadrava u pomislima ogrubljuje srce. Uzdranje, pak, sa nadom istrebljuje zlo i skruava srce. 18. Postoji mirna i korisna skruenost srca, koja ga dovodi do umiljenja, a postoji i druga - nenormalna i pogubna, koja ga ranjava. 19. Bdenje, molitva i trpljenje nevolja, obrazuju nekodljivu i korisnu skruenost, samo ukoliko njihovu ravnoteu ne preseemo pohlepom. Ko je istrajan u njima, obree pomo i u ostalome. Ko je, pak, nemaran, i ko ih razdvaja, u vreme ishoda e osetiti neizdrljivu patnju. 20. Slastoljubivo srce u asu ishoda postaje tamnica i oklop due, a trudoljubivo otvorena vrata. 21. "Gvozdena vrata koja vode u grad" (Dap.12,10), predstavljaju neosetljivo srce. Onome, pak, ko se zlopati i skruava, ona se, kao i Petru, sama otvaraju. 22. Postoje mnogi naini molitve, koji se meusobno razlikuju. Nijedan nain molitve nije tetan, osim ako se ne radi o satanskom delu, a ne o molitvi. 23. Poelevi da uini zlo, jedan ovek se, po svom obiaju, prethodno razumom pomolio. Po [Boijoj] ikonomiji, meutim, bio spreen [da uini zlo], zbog ega je potom bio mnogo blagodaran. 24. Hotei da ubije Navala Karmilskog, David se seti boanske nagrade i odustane od svoje namere. Zbog toga je mnogo blagodario Bogu (1.Car.25). Mi takoe znamo ta se desilo kada je zaboravio na Boga. On nije prestajao sa injenjem greha sve dok ga prorok Natan nije priveo seanju na Boga. 25. Kada se sea Boga, umnoi svoje molitve, da bi se i tebe Bog setio, kada ga bude zaboravio. 26. Kada ita Sveto Pismo, shvati smisao koji je u njemu sakriven: to se ranije napisa za nau se pouku napisa (Rim.15,4). 27. Pismo veru naziva "osnovom svega emu se nadamo" (Jev.11,1), a one koji ne znaju da je Hristos u njima - "neiskusnim" (2.Kor.13,5). 28. Kao to se delima i reima otkriva zamisao, tako se usrdnim dobroinstvom otkriva budua nagrada. 29. Oigledno je da e tedro srce biti pomilovano. Suprotno od ovoga e izazvati suprotne posledice. 30. Zakon slobode (tj. Jevanelje) ui svakoj istini. Mnogi ga itaju razumom, ali je malo onih koji ga razumevaju kroz izvravanje zapovesti. 31. Ne trai savrenstvo ovoga zakona (tj. zakona slobode) u ljudskim vrlinama, jer nee uspeti. Njegovo savrenstvo je sakriveno u Krstu Hristovom. 32. Zakon slobode se ita istinskim znanjem, poima se izvravanjem zapovesti, a ispunjava - tedrou Hristovom. 33. Kada nas naa savest bude prinudila da izvravamo zapovesti Boije, shvatiemo da je zakon Gospodnji neporoan, i da ga izvravamo pomou svojih dobrih dela. Meutim, bez tedrosti Boije ljudi ga ne mogu savreno ispunjavati. 34. Oni koji ne smatraju da su duni da izvravaju sve Hristove zapovesti, zakon Boiji itaju telesno, tj. ne razumeju ni ta govore, ni ta tvrde (1.Tim.1,7). Zbog toga i misle da ga ispunjavaju svojim delima. 35. Postoji delo koje je naizgled dobro, premda cilj poinioca nije dobar. Postoji i delo koje je na izgled zlo, ali je cilj poinioca dobar. Isto se dogaa ne samo sa delima, nego

i sa reima. Neki predstavljaju delo u drugom svetlu zbog neiskustva ili neznanja, drugi iz zle namere, a neki, opet, sa pobonim ciljem. 36. Onoga koji u svojim pohvalama skriva klevete i osude, prosti ljudi teko mogu da otkriju (razumeju). Slian njemu je i onaj koji svoju sujetu krije u svom skromnom izgledu. Krijui dugo vremena istinu u lai, oni najzad bivaju razoblieni delima. 37. Postoje ljudi koji naizgled ine neto dobro, a u stvari se brane od blinjeg. Postoje i drugi koji to ne ine i stiu korist svome razumu. 38. Postoji izoblienje iz zlobe ili iz odbrane, a postoji i zbog straha Boijeg i istine. 39. Onoga koji je prestao da grei i ve se kaje, vie ne izobliavaj. Ako ga izobliava po Bogu, kao to tvrdi, onda pred njim prvo otkri svoje grehe. 40. Svaka vrlina proizilazi od Boga, kao to i dnevna svetlost proizilazi od sunca. 41. Kada ini kakvo dobro delo, seti se Onoga koji je rekao: Bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5). 42. oveku se kroz stradanje pripremaju blaga, a kroz tatinu i uivanje - zla. 43. Onaj ko trpi nepravdu od ljudi sauvan je od greha, i saobrazno stradanju dobija pomo. 44. Onaj koji veruje u Hrista, tj. u Onoga koji govori o nagradi, po meri vere rado trpi svaku nepravdu. 45. Onaj ko se moli za one koji mu nanose nepravdu, pobeuje demone. Onoga, pak, koji im se suprotstavlja, ranjavaju demoni. 46. Bolje ti je da ti ljudi nanesu nepravdu, nego demoni. Onaj, pak, koji Gospodu ugaa, pobeuje i jedne i druge. 47. Svako dobro delo dolazi od Gospoda po ikonomiji. Meutim, ono tajno naputa neblagodarne, bezoseajne i nemarne. 48. Svaki greh privodi zabranjenom uivanju, a svaka vrlina duhovnoj utesi. Preovladavi, greh raspaljuje [pokree] sebi srodno. Isto biva i sa vrlinom. 49. Ljudska uvreda priinjava srcu bol. Meutim, ona je uzrok ednosti za onoga koji je podnosi. 50. Neznanje ini da ovek protivrei onome to je korisno. A kada se osmeli, on jo vie umnoava postojee zlo. 51. Kada ti se ne deava nikakva nedaa, oekuj alost. Poto treba da da odgovor (Jev.13,17), odbaci pohlepu. 52. Kada grei tajno, ne pokuavaj da se sakrije, jer je sve obnaeno i otkriveno pred oima Onoga kome emo odgovarati (Jev.4,13). 53. Otkri svoj razum Vladici, jer ovek gleda u lice, a Bog u srce. 54. Nita nemoj misliti niti initi bez cilja koji je po Boijoj volji. Jer, ko besciljno koraa, uzalud se trudi. 55. Onaj koji ini greh bez neke nude, teko se kaje, jer pravda Boija ne pravi greke. 56. Bolan dogaaj razboritog oveka privodi seanju na Boga, dok onome koji Boga zaboravlja prouzrokuje odgovarajue jade. 57. Svaki neeljeni jad neka ti bude uitelj seanja [na Boga], pa ti nikada nee nedostajati pobude za pokajanje. 58. Zaboravnost sama po sebi nema nikakvu snagu, ali jaa srazmerno sa naom nemarnou. 59. Nemoj govoriti: "ta da radim? Ja ne elim, ali ona dolazi". Jer, dok si [o Bogu] mislio, nisi uinio sve ono to si bio duan da uini.

60. Uini svako dobro delo kojeg se seti. Tada e ti se otkriti i ono ega se ne sea. Ne dozvoli svome umu da padne u nepromiljenu zaboravnost. 61. Pismo kae: "Ad i pogibao su otkriveni pred Gospodom" (Pri.15,11). Ovde ono govori o neznanju i zaboravosti koji se raaju u naem srcu. 62. Ad je neznanje, jer su i jedno i drugo neprozirni. Zaboravnost je pogibao, jer njome gubimo ono to smo imali. 63. Ispituj svoje grehe, a ne grehe svoga blinjega, pa ti demoni nee pokrasti tvoju misaonu radionicu. 64. Nemarnost u injenju svakog dobra prema naim mogunostima teko se oprata. Milostinja, meutim, i molitva ispravljaju one koji su zanemarili injenje dobra. 65. Svako stradanje po Bogu jeste istinsko delo pobonosti. Jer, istinska ljubav se proverava suprotnostima. 66. Ne govori da si stekao vrlinu bez muke, jer [dobro] koje si stekao olako nije provereno. 67. Pazi na uinak neeljenje patnje, pa e pronai oienje od greha. 68. Mnogi saveti drugih bivaju nam na korist, ali za nas lino nita nije prikladnije od naeg miljenja. 69. Ako trai da se izlei, povedi rauna o svojoj savesti. Uini ono to ti ona kae, i bie ti na korist. 70. Ono to je tajno u oveku poznato je Bogu i savesti. Neka se svako popravlja uz njihovu pomo. 71. ovek se trudi po svojoj volji koliko moe. Bog, pak, rezultat njegovog dela izvodi po pravdi. 72. Ako eli bez osude da prima pohvale od ljudi, zavoli najpre da te izobliavaju za grehe. 73. Onaj ko dobrovoljno pretrpi ponienje radi istine Hristove, od mnogih e biti stostruko proslavljen. Najbolje je da ovek svako dobro ini radi buduih dobara. 74. Ukoliko ovek oveku uini dobro reima ili delima, obojica treba da ispovede dar Boiji. Onaj koji ovo razume, u prednosti je nad onim koji to ne razume. 75. Ko licemerno hvali svoga blinjeg, vremenom e ga osuditi, te e se hvaljeni postideti. 76. Ko ne poznaje neprijateljske zamke, lako biva zaklan, a ko ne poznaje uzroke strasti, lako pada. 77. Od slastoljublja proizilazi nemar, a od nemara zaborav. Jer, Bog je svima darovao znanje o onome to je korisno. 78. ovek savetuje svoga blinjeg saglasno svom znanju, a u onome koji slua Bog dejstvuje saglasno njegovoj veri. 79. Videh proste ljude, smirenoumne na delu, koji postadoe mudriji od svih mudraca. 80. uvi da hvale prethodne, drugi neznalica ne htede da ih podraava u njihovom smirenoumlju, ve se stade diiti svojim neznanjem i stee gordost. 81. Onaj ko omaloava razboritost i hvali se neznanjem, nije neznalica samo na reima, nego i razumom. 82. Kao to je mudrost na reima jedno, a razboritost drugo, tako je i neukost u rei jedno, a nerazboritost drugo. 83. Kao to pobonom uopte ne kodi nepoznavanje izraavanja, tako smirenoumnom ne kodi mudro izraavanje.

84. Nemoj rei: "Ja ne znam ta treba initi, i stoga ne greim ako nita ne inim". Jer, da si inio dobro koje zna, postepeno bi ti se otkrilo i ostalo, kao to, na primer ide iz jednu kue u drugu. Ne koristi ti da, pre nego to ispuni prvo, sazna drugo. Jer, znanje nadima usled nemarnosti, a ljubav izgrauje (1.Kor.8,1) i sve trpi (1.Kor.13,7). 85. Rei Boanskog Pisma itaj delima i ne preputaj se priljivosti, nadimajui se tananim mislima. 86. Onaj ko naputa dobra dela i oslanja se na puko znanje, umesto noa sa dve otrice, dri tap od trske, koji e mu, u toku rata, po Pismu (Is.36,6), probosti ruku i u nju ubrizgati otrov nadmenosti i to pre njegovih neprijatelja. 87. Bog sudi i vae svaku nau pomisao. Ista stvar moe da se misli i prosto i pristrasno. 88. Ko ispunjava zapovest[i], neka oekuje iskuenje, jer se ljubav prema Hristu proverava suprotnostima. 89. Nemoj nikada potcenjivati niti zanemarivati svoje pomisli, budui da nijedna misao nije skrivena pred Bogom. 90. Kada primeti da ti pomisao obeava ljudsku slavu, znaj da ti sprema porugu. 91. Neprijatelj poznaje pravilo duhovnog zakona i zato trai samo misaono saglaavanje. Na taj nain on e ili navesti na trud pokajanja onoga koga je savladao, ili e ga, ukoliko se ne pokaje, pritisnuti tekim nevoljnim patnjama. Biva da ga navede i da negoduje zbog nevolja, i ovde mu umnoavajui stradanja, i u asu izlaska ga, usled netrpeljivosti, pokazujui nevernim. 92. Mnogi su se uspeno suprotstavljali nevoljama, ali bez molitve i pokajanja niko nije izbegao bedu. 93. Zlo od zla dobija snagu. Na isti nain se i dobro umnoava snagom dobra. I jedno i drugo oveka koji u njima uestvuje podstiu da napreduje. 94. Male grehe avo predstavlja beznaajnim, jer drugaije [oveka] ne bi mogao uvui u vee zlo. 95. Koren sramne pohote jeste ljudska pohvala, kao to je (koren) celomudrenosti izobliavanje zla, i to ne samo kada ga sluamo, nego i kada ga prihvatamo. 96. Nikakve koristi od odricanja od sveta nema onaj ko nastavlja da ivi sladostrasno, jer ono to je nekada inio sa novcem, sada ini bez iega. 97. I opet, uzdrljivac koji stie novac jeste brat po razumu onom prethodnom. Sa njim ima istu majku, tj. misleno uivanje, dok mu je otac razliit, budui da se radi o drugoj strasti. 98. Postoje ljudi koji odsecaju jednu strast radi veeg sladostraa, koje drugi, ne znajui njihov cilj, hvale. Moe da se desi da ni oni sami ne znaju da postupaju beskorisno. 99. Uzrok svakog zla jeste tatina i uivanje. Ko ih ne zamrzi, nee pobediti ni jednu strast. 100. Korenom svih zala naziva se srebroljublje (1.Tim.6, 10), ali se ono oigledno sastoji od pomenutih (tj. tatine i uivanja). 101. Um se oslepljuje trima strastima: srebroljubljem, tatinom i uivanjem. 102. Po Pismu, ove (strasti) su tri erke pijavice, koje voli njihova mati - nerazboritost. 103. Znanje i vera, potpora nae (ljudske) prirode, samo zbog njih obolee. 104. Ljutnja, gnjev, ratovi, ubistva i druga zla, kroz njih (tj. ova tri zla) mnogo ojaae meu ljudima.

105. Treba, dakle, da mrzimo srebroljublje, tatinu i uivanje kao majke poroka i maehe vrlina. 106. Zbog ta tri zla smo dobili zapovest da ne ljubimo svet i ono to je u svetu (1.Jn.2,15) - ne u smislu da bez razlike mrzimo tvorevinu Boiju, nego da bismo presekli povod za ta tri poroka. 107. Nijedan se vojnik, govori [Pismo], ne uplie u poslove obinog ivota (2.Tim.2,4). Jer, onaj ko uplitanjem u svetsko hoe da pobedi strasti, lii na oveka koji slamom hoe da ugasi vatru. 108. Onaj ko se zbog novca, slave ili uivanja, gnevi na blinjega svoga, ne zna da Bog svime upravlja pravedno. 109. uvi rei Gospodnje: Svaki od vas koji se ne odree svega to ima... nije mene dostojan (Lk.14,33; Mt.10,38), nemoj misliti da se govori samo o novcu, ve i o svim zlim delima. 110. Ko ne poznaje istinu, ne moe istinski verovati. Jer, prirodno je da znanje prethodi veri. 111. Bog je svakoj vidljivoj stvari dao odgovarajue prirodne osobine. Isto je uinio i sa ljudskim mislima, hteli mi to ili ne. 112. Znaj da e se onome ko javno grei i ne kaje se, i ko ostane bez ikakvog stradanja sve do svog ishoda - suditi bez milosti. 113. Onaj ko se razborito moli, podnosi nevolje koje ga sustiu. Onaj, pak, ko ima zlopamenje, ne moe se isto moliti. 114. Podnosei uvredu, pogrdu ili gonjenje, nemoj razmiljati o sadanjem, nego oekuj budue, i videe da e ti to [stradanje] biti uzronik mnogih dobara, ne samo u sadanjem, nego i u buduem veku. 115. Kao to onima koji imaju problema sa varenjem pomae gorak pelen, tako je i izopaenima korisno da pretrpe gorke nevolje. Prvima lek slui za ozdravljanje, a drugima za pokajanje. 116. Ako ne eli da se zlopati, ne poeli da ini zlo. Jer, jedno neizbeno prati drugo: to ovek poseje, ono e i ponjeti (Gal.6,7). 117. Kada dobrovoljno sejemo zlo i zatim nevoljno zlo i anjemo, treba da se divimo pravdi Boijoj. 118. Poto izmeu setve i etve postoji vremenski razmak, mi sumnjamo u rod. 119. Ako sagrei, nemoj osuivati delo ve misao, jer da um nije prethodio, telo ga ne bi pratilo. 120. Ko tajno ini zlo, lukaviji je od onih koji javno ine nepravdu. Zbog toga e se tee muiti. 121. Onaj ko spletkari i tajno ini zlo, po Pismu, jeste zmija "koja sedi na putu i ujeda konja za petu" (Post.49,17). 122. Ko istovremeno hvali i kudi blinjega, opsednut je tatinom i zaviu. Pohvalama on pokuava da prikrije zavist, a osuivanjem prikazuje sebe boljim od njega. 123. Kao to je nemogue da zajedno pasu ovce i vukovi, tako je nemogue da obrete milost onaj koji podmuklo radi protiv blinjega svog. 124. Onaj ko zapovestima svojevoljno neto doda, jeste preljuboinac, kao to je reeno u Priama [Solomonovim], i zbog svog bezumlja e pretrpeti patnju i sramotu (Pri.6,32-33).

125. Kao to je nemogue udruivanje vode i vatre, tako su suprotni samoopravdanje i smirenje. 126. Ko moli za oprotaj, voli smirenoumlje. Ko osuuje drugog, zapeauje svoje zlo. 127. Ne ostavljaj greh neizglaenim, makar bio i sasvim mali, da te ne bi odvukao u vee zlo. 128. Ako hoe da se spase, zavoli istinitu re i nikada nepromiljeno ne izbegavaj izoblienje. 129. Re istine [tj. izoblienja] promenila je "rod aspidin" i pokazala mu kako da izbegne "gnev koji ide" (Mt.3,7). 130. Ko prima rei istine, prima Boga Slova. Jer, kae se: Ko vas prima, mene prima (Mt.10,40). 131. Paralizovani koga su spustili kroz krov pred noge Isusove jeste grenik koga po Bogu izobliavahu verni, i koji zbog njihove vere dobi oprotaj grehova (Mk.2,4; Lk.5,19). 132. Bolje je da se pobono moli za svog blinjeg, nego da ga osuuje za svaki greh. 133. Onoga ko se iskreno kaje, ismejavaju nerazboriti. Meutim, to je znak njegove bogougodnosti. 134. Ko se podvizava, od svega se uzdrava (1.Kor.9,25) i nee prestati sve dok Gospod ne istrebi seme iz Vavilona (Jer.27,16). 135. Pretpostavi da postoji dvanaest beasnih strasti. I jedna od njih, ukoliko je dobrovoljno zavoli, u stanju je da zameni ostalih jedanaest. 136. Greh je oganj koji gori. Koliko mu oduzme goriva, toliko e oslabiti, i koliko mu doda goriva, toliko e se rasplamsati. 137. Ako se zbog pohvala pogordi, oekuj sramotu, jer je reeno: Koji se uzdie, ponizie se (Mt.23,12). 138. Tek kad iz naeg razuma odagnamo svaki voljni greh, moi emo da se borimo i protiv strasti predubeenja. 139. Predubeenje jeste nevoljno seanje na ranije uinjena zla. Ko se jo bori sa strastima, vodi rauna da se ono ne razvije u strasti, a ko ih je ve pobedio, odbacuje ga na nivou priloga. 140. Prilog je pokret srca bez izobraenja, koji su iskusni [borci] prethodno zauzeli kao neki klanac. 141. Gde postoje slike pomisli, prisutno je saglaavanje. Pokret bez izobraenja jeste prilog bez greha. Ima [ljudi] koji bee od njih kao ugarak iz vatre, a ima i onih koji se ne vraaju nazad dok se vatra ne raspali. 142. Nemoj govoriti: "Prilog dolazi iako ja ne elim". Jer, ak i da ne voli [prilog], ipak voli uzroke stvari [tj. Strasti]. 143. Ko trai slavu, obuzet je strau. Ko se alosti u nevolji, voli uivanje. 144. Pomisao sladostrasnog je nemirna kao da se nalazi na terazijama: on ponekad plae i rida nad svojim gresima, a ponekad se bori sa blinjima svojim i protivrei im da bi se domogao uivanja. 145. Onaj koji sve ispituje, a dri se dobra, samim tim se uklanja od svakog zla (1.Sol.5,21-22). 146. Dugotrpeljiv ovek je veoma razborit (Pri.14,29). Slian mu je i onaj koji napree uho da bi uo rei [duhovne] mudrosti.

147. Bez seanja na Boga ne postoji istinsko znanje. Duhovno znanje bez seanja na Boga jeste kopile. 148. oveku okorelog srca koristi re tananog znanja, jer ga privodi strahu. On, naime, bez straha nerado prihvata trudove pokajanja. 149. Krotkom oveku koriste rei o veri, jer on ne iskuava dugotrpeljivost Boiju i ne grize ga savest zbog estih sagreenja. 150. Monog oveka ne izobliavaj zbog njegove slavoljubivosti, ve mu radije ukai na teinu budueg beaa. Razborit ovek rado prima takvo izoblienje. 151. Ko mrzi da ga izobliavaju, dobrovoljno se predao strastima. Onaj, pak, ko voli da ga izobliavaju, oigledno se tako ponaa po predupreenju. 152. Ne poeli da slua o tuim lukavstvima, inae e ti se urezati [u pamenje] njihove osobine. 153. uvi rune rei, ne gnevi se na onoga to ih je izrekao, nego na sebe. Jer, ako lukavo slua, lukavo e i odgovoriti. 154. Ako [ovek] upadne u drutvo ljudi koji praznoslove, neka se smatra odgovornim za njihove rei. Jer, on je duan ako ne zbog sadanjeg, a ono svakako zbog svojih ranijih grehova. 155. Od onoga ko licemerno hvali, uskoro oekuj i osudu. 156. Sadanju svoju nevolju unapred zameni buduim dobrima, i nemarnost nikada nee oslabiti tvoje podvige. 157. Onaj koga, zaboravljajui Boga, pohvali kao dobrog ukoliko ti telesno pomogne, kasnije e ti izgledati kao rav. 158. Svako dobro dolazi od Gospoda po ikonomiji. A oni koji ga donose, jesu sluitelji dobra. 159. Smenjivanje dobra i zla primaj spokojno. Na taj nain Bog otklanja nedostatke stvari. 160. Sve to nam se deava, vodi poreklo od g re nih pomisli. Bog, naime, nevoljno podeava sa voljnim. 161. ulno je porod umnog i po odluci Boijoj donosi ono to je potrebno. 162. Iz sladostrasnog srca raaju se pogubne pomisli i rei. Po dimu prepoznajemo tvar koja gori. 163. Istraj u razumu i nee se namuiti u iskuenjima. Ako se udalji odande, trpi ono to te zadesi. 164. Moli se da ne doe na tebe iskuenje. Ako ipak doe, primi ga kao svoje, a ne kao tue. 165. Prestani da misli na bilo kakvu pohlepu, pa e moi da vidi postupke avola. 166. Ko govori da poznaje sva avolska lukavstva, jo ne poznaje savreno samoga sebe. 167. Oslobodivi se telesnih briga, um, po meri [osloboenja], vidi podmuklost neprijatelja. 168. Ko se povodi za svojim mislima, biva zaslepljen. On vidi dejstvo greha, ali njegov uzrok ne moe da sagleda. 169. Ima [ljudi] koji prividno ispunjavaju [Boije] zapovesti, a u stvari robuju strastima, i zlim pomislima unitavaju dobro delo. 170. Naavi se na poetku zla, nemoj rei: "Nee me pobediti". Jer, im si se naao u zlu, ve si njime savladan.

171. Sve to nastaje poinje od malog, i hranei se postepeno, poveava se. 172. Metod zla jeste gusto ispletena mrea. Ko se u nju malo zaplete, i preda se nemaru, uskoro e se potpuno zaplesti. 173. Ne poeli da slua o nesrei svojih neprijatelja. Onaj ko slua takve rei, sabira plodove svog zlog nastrojenja. 174. Nemoj misliti da svaka nevolja dolazi na ljude zbog greha. Ima i bogougodnih ljudi koji trpe iskuenja. Jer, Pismo kae: Bezakonici e biti rasterani i potomstvo bezbonih e biti istrebljeno (Ps.36,28). Meutim, ono takoe govori: Svi koji ele da ive pobono u Hristu Isusu bie gonjeni (2.Tim.Z,12). 175. U vreme bola pazi na prilog uivanja, budui da se tada lako prihvata kao uteha. 176. Neki nazivaju razboritima one koji rasuuju o ulnim stvarima. Meutim, razboriti su samo oni koji zadravaju svoje elje. 177. Pre nego to odbaci zlo, nemoj sluati svoje srce. Jer, ono trai ono to ve ima u sebi. 178. Kao to jedne zmije susreemo u umama, a druge po kuama gde se gnezde, tako se i meu strastima jedne oblikuju pomislima, a druge se vre na delu. Svakako, one prelaze iz jednog oblika u drugi. 179. Ako se ono to se u tebi nalazi kao utvreno pokree, i izaziva miran um na neku strast, znaj da je nekada um time bio zanet, doveden u pokret i da ga je stavio u srce. 180. Bez duvanja vetra ne stvara se oblak, niti se strast raa bez misli. 181. Ako vie ne ispunjavamo elje tela, onda e se, po Pismu (Ef.2,3), [pomou] Boijom lako ugasiti i one koje smo prethodno imali u sebi. 182. Najjae i najlukavije su one slike koje su urezane u um. Slike, pak, koje se obrazuju putem pomisli - prethode im i prouzrokuju ih. 183. Postoji zlo koje se nastanilo u srcu usled dugotrajnog predubeenja. Postoji i zlo koje vojuje pomislima putem svakodnevnih stvari. 184. Bog naa dela vrednuje na osnovu naih namera. Gospod e ti dati po srcu tvome, kae Pismo (Ps.19,5). 185. Onaj ko nerado preispituje svoju savest, ni telesne trudove iz pobonosti ne prihvata lako. 186. Savest je prirodna knjiga. Ko je ita delom, stei e iskustvo pomoi Boije. 187. Ko ne prihvata dobrovoljna stradanja radi istine, podvrgnue se teim nevoljnim mukama. 188. Ko je spoznao volju Boiju i ispunjava je po svojim moima, malim trudom e izbei veliki. 189. Ko bez molitve i trpljenja eli da pobedi iskuenja, ne samo da ih nee odagnati, ve e se vema u njih zaplesti. 190. Gospod je skriven u Svojim zapovestima. Onima koji ga trae, On se otkriva po meri [u kojoj ih ispunjavaju]. 191. Nemoj govoriti: "Ispunjavao sam zapovesti i nisam naao Gospoda". Jer, mnogo si puta naao poznanje sa pravdom, kako kae Pismo (Pri.16,8). Oni koji Njega istinski trae, nai e mir. 192. Mir je izbavljenje od strasti, koji se ne nalazi bez delovanja Duha Svetoga. 193. Jedno je ispunjavanje zapovesti, a drugo vrlina, mada jedno drugom slui kao povod za dobro.

194. Izvravanje zapovesti je ostvarivanje na delu onoga to nalae [boanski zakon]. Vrlina je, pak, delo koje se dopada istini. 195. Kao to postoji jedno bogatstvo koje se stie na razne naine, tako je i vrlina jedna, ali su razliiti naini njenog delovanja. 196. Onaj ko mudruje i pria bez dela, bogati se nepravdom, i njegov trud, po Pismu, ulazi u tuu kuu (Pri.5,10). 197. Sve se pokorava zlatu, kae izreka. Blagodau, pak, Boijom sve misleno se ispravlja i dovodi u red. 198. Dobra savest stie se molitvom, a ista molitva saveu. Po svojoj prirodi, one zavise jedna od druge. 199. Jakov je za Josifa saio arenu odeu. I Gospod krotkom daruje poznanje istine, kao to je napisano: Nauie Gospod krotke putevima Svojim (Ps.24,9). 200. Svagda ini dobro po svojim mogunostima. Kada predstoji da uini vee, ne okrei se ka manjem: Nijedan koje metnuo ruku ne plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boije (Lk.9,62). DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVINIK POUKE MARKA PODVINIKA O DUHOVNOM IVOTU IV O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA 1. U sledeem (poglavljima) manjkavost vere onih koji samo spolja ispravno ive izobliie oni koji osvedoeno veruju i koji su upoznali istinu. 2. elei da pokae da je usinovljenje ljudima darovano Njegovom krvlju, premda svaka zapovest za nas i jeste obavezna, Gospod kae: Tako i vi kad izvrite sve to vam je zapoveeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uinili to smo duni uiniti (Lk.17,10). Zbog toga Carstvo nebesko nije nagrada za dela, nego blagodat Vladike, pripremljena vernim slugama. Rob ne trai slobodu kao platu, ve ugaa kao dunik, oekujui je po blagodati. 3. Rob ne trai slobodu kao platu, ve ugaa kao dunik, oekujui je po blagodati. 4. Hristos umre za nae grehe po Pismu (1.Kor.15,3), i onima koji mu verno slue dariva slobodu. Jer kae: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svoga (Mt.25,23). 5. Jo nije verni sluga onaj koji se oslanja samo na golo znanje, ve onaj koji posluanjem veruje Hristu, koji je dao zapovesti. 6. Ko potuje Gospoda, ispunjava Njegove zapovesti. Ako pogrei ili se oglui o neto, on ono to naie na njega trpi kao zaslueno. 7. Ako si ljubitelj znanja, budi i trudoljubiv. Jer, golo znanje nadima oveka. 8. Iskuenja koja se neoekivano deavaju po Boanskom domostroju, ue nas da budemo trudoljubivi te nas i bez nae volje vode pokajanju. 9. Nevolje koje snalaze ljude, posledica su njihovih ravih dela. Meutim, ukoliko ih pretrpimo uz molitvu, umnoiemo dobro. sadraj

10. Ima [ljudi] koji se, budui pohvaljeni za vrlinu, raduju, mislei da je ta slast tatine uteha (svie). Drugi su se, izoblieni za greh, nali uvreeni smatrajui taj korisni bol dejstvom zlobe (neprijatelja). 11. Oni koji se zbog svojih podviga uznose nad nemarnima, svakako misle da se opravdaju spoljnim delima. Mi, pak, koji se oslanjamo na golo znanje i preziremo one koji malo znaju, mnogo smo nerazumniji od njih. 12. Znanje bez vrlinskih dela jeste nesigurno, pa makar bilo i istinsko. Jer, potvrda svega jeste delo. 13. esto se zbog nemarnosti prema delu pomrauje i znanje. Jer, vremenom iezava ak i seanje na one stvari koje zanemarujemo. 14. Pismo nam savetuje da upoznamo Boga razumom kako bismo mu pravilno sluili delima. 15. Primetno ispunjavajui zapovest, mi dobijamo odgovarajuu nagradu od Gospoda, dok korist primamo saglasno sa ciljem svog proizvoljenja. 16. Pred srceznalcem Bogom je onaj koji neto eli da uini, ali nema dovoljno snage, jednak onome koji je to uinio. To vai i u odnosu na dobro i na zlo. 17. Um i bez tela ini mnogo toga i dobrog i ravog, dok telo bez uma ne moe nita slino da uradi. Jer, slobodna odluka prethodi delu. 18. Neki [ljudi] misle da pravilno veruju iako ne izvravaju zapovesti, dok ih drugi ispunjavaju i oekuju Carstvo kao obaveznu nagradu. I jedni i drugi gree protiv istine. 19. Gospodar nije duan da da platu slugama. Ni oni, opet, koji ne slue ispravno, nee dobiti slobodu. 20. Ako je Hristos, po Pismu (Rim.5,8), umro za nas, i mi ne ivimo vie sebi, nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2.Kor.5,15), jasno je da smo se obavezali da mu sluimo do smrti. Kako onda moemo usinovljenje smatrati nagradom koja nam se duguje? 21. Hristos je Vladika po prirodi i Vladika po domostroju (spasenja): On nas je sazdao iz nebia, a zatim nas je, umrle grehom, Svojom krvlju iskupio, te dao blagodat onima koji tako veruju. 22. Kada uje rei Pisma da e Gospod "dati svakome po delima njegovim" (Ps.61,13), nemoj da misli da dela (sama po sebi) zasluuju pakao ili Carstvo. Naprotiv, Hristos e, kao Bog Sazdatelj i Iskupitelj na, a ne kao Merilac stvari (tj. dela i nagrada), svakome dati po delima neverja ili vere u Njega. 23. Udostojivi se banje preporoda (tj. krtenja), mi inimo dobra dela ne radi nagrade, ve zbog ouvanja darovane nam istote. 24. Dobro delo koje inimo svojim prirodnim moima udaljava nas od protivnog mu zla, ali nam bez blagodati ne moe pridodati osveenje. 25. Uzdrljivac se udaljava od stomakougaanja, siromatvoljubiv od naklonosti ka sticanju, bezmolvnik od praznoslovlja, isti od pristraa prema ulnim zadovoljstvima, celomudren od bluda, onaj koji je zadovoljan onim to ima od srebroljublja, krotki od gneva, smirenoumni od tatine, posluan od prepiranja, onaj koji sam sebe ukoreva od licemerja. Na isti nain se i molitvenik udaljava od beznaa, dobrovoljno siromaan od velikog imanja, ispovednik od bogoodricanja, muenik od idolosluenja. Vidi li da svaka vrlina koja se vri do smrti nije nita drugo do uklanjanje od greha. Uklanjanje od greha jeste stvar prirode, a ne neto ime se moe zadobiti Carstvo.

26. ovek jedva uspeva da sauva ono to muje darovano putem prirode. Hristos, pak, Krstom daruje usinovljenje. 27. Postoji posebna i postoji opta (tj. potpuna) zapovest. Jednom se zapoveda da se daje onome ko nema (Lk.3,11), a drugom da se [ovek] odrekne svega to ima (Lk. 14,33). 28. Postoji dejstvo blagodati nepoznato poetniku u duhovnom uzrastanju; postoji i dejstvo zla nalik na istinu. Ne treba da se mnogo zagledamo u takva dejstva da ne bismo pali u zabludu, niti treba da ih proklinjemo, jer se moe desiti da su istinita. Zato sve treba prinositi Bogu sa nadom, budui da On zna koristi i jednog i drugog. 29. Onaj ko eli da prepliva misleno more - dugo trpi, smirava se, bdi, uzdrava se. Ukoliko pokua da ga prepliva bez ove etiri [vrline], samo e smutiti svoje srce, budui da ga nee moi preplivati. 30. Bezmolvije je udaljavanje od svakoga zla. Ukoliko se sjedini sa molitvom i sa one etiri vrline, postae najkrai put ka bestrau. 31. Um ne moe da bezmolvstvuje bez [umirenog] tela, niti bez tiine i molitve moe ukloniti prepreku koja ih razdvaja. 32. Telo eli protiv duha, a duh protiv tela (Gal.5,17), a oni koji ive u duhu, nee ispunjavati elje tela (Gal.5,16). 33. Bez umnog prizivanja ne postoji savrena molitva. Gospod uje um koji nerasejano vapije. 34. Um koji se nerasejano moli, skruava srce. Srce skrueno i smireno Bog nee poniziti (Ps.50,19). 35. I molitva se naziva vrlinom, iako je mati svih vrlina. Jer, ona ih raa kroz sjedinjenje sa Hristom. 36. Sve to radimo bez molitve i bez dobre nade, kasnije se pokazuje kao tetno ili [barem] nesavreno. 37. Kad uje da e prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. 19,30), razumi da se ove rei odnose na one koji imaju vrline i ljubav. Jer, ljubav je po redu poslednja od svih vrlina, iako je prva po dostojanstvu. Ona ostavlja iza sebe sve vrline koje su se pre nje rodile. 38. Kada te obuzme uninije [tj. malodunost] za vreme molitve ili zbog raznovrsnih pritisaka neprijatelja, seti se smrti i uasnih muka. Uostalom, bolje je da se sa molitvom i nadom priljubi uz Boga, nego da se sea spoljanjosti, pa makar ona bilo i korisna. 39. Nijedna od vrlina ne moe sama po sebi da otvori naa prirodna vrata, ve sve zajedno, ukoliko po redosledu zavise jedna od druge. 40. Nije uzdrljiv onaj koji se hrani pomislima, ak i ako su korisne. Jer, one ne mogu biti korisnije od nade. 41. Smrtni greh je onaj za koji se ovek ne kaje. ak ni svetitelj, koji bi se pomolio za taj greh umesto njega, nee biti uslien. 42. Onaj ko se pravilno kaje, ne suprotstavlja svoj trud preanjim gresima, ve njime umilostivljava Boga. 43. Ako smo duni da svakodnevno inimo dobra koja moe da ostvari naa priroda, ime emo onda uzvratiti Bogu za svoje preanje grehe. 44. Sa dananjim umnoavanjem svoje vrline, mi neemo nadoknaditi svoj raniji nemar, ve emo samo obelodaniti njegovu prisutnost u prolosti. 45. Onaj ko se skruava duom (zbog grehova), a upokojava telo (tj. nita mu ne uskrauje), slian je onome koji se telesno zlopati, a umom se rasejava.

46. Dobrovoljna obostrana muka - i telesna i duevna, deluje povratno: telesna na duevnu i duevna na telesnu. Njihovo razdvajanje biva jo munije. 47. Velika vrlina jeste da trpimo ono to nas snae, i da, po reima Gospodnjim (Mt.5,44), ljubimo blinjega koji nas mrzi. 48. Znak nelicemerne ljubavi jeste opratanje uvreda. Tako je Gospod zavoleo svet. 49. Nemogue je da neko od sveg srca drugom oprosti uvredu ukoliko ne poseduje istinsko znanje. Jer, ono svakome pokazuje da ono to ga je snalo lino njemu i pripada. 50. Nita nee izgubiti od onoga to si ostavio opratajui radi Gospoda. U svoje vreme ono e ti se vratiti mnogostruko. 51. Kada um zaboravi cilj pobonosti, vidno delo vrline postaje beskorisno. 52. Zao savet je svakom oveku tetan, utoliko pre onima koji prihvataju da ive ispravno. 53. Delima pokai sebe mudrim u odnosu na ljudsku volju i na zahvalnost Bogu. Jer, re nije mudrija od dela. 54. Zbog truda oko pobonosti sledi nagrada. To moemo da saznamo na osnovu Boanskog zakona i savesti. 55. Neko je prihvatio jedno miljenje i zadrao ga bez provere, a drugi ga je prihvatio i uporedio sa istinom. Pitanje je ko je od njih dvojice postupio pobonije. 56. Istinsko znanje sastoji se u trpljenju nevolje i neosuivanju drugih zbog svojih muka. 57. Ko ini dobro i trai nagradu - ne slui Bogu, nego svojoj volji. 58. Ko grei, ne moe da izbegne kaznu, izuzev ako se pokaje po meri greha. 59. Neki govore da ne moemo da inimo dobro dok delotvorno ne primimo blagodat Duha Svetoga. 60. Oni koji su samovljno svagda skloni uivanjima, ne pokuavaju da uine ni ono to mogu, pod izgovorom da nemaju pomoi odozgo. 61. Blagodat se tajanstveno daje onima koji se krtavaju u ime Hristovo, ali deluje srazmerno ispunjavanju zapovesti. Blagodat ne prestaje da nas pomae tajno, ali od nas zavisi da li emo da inimo dobro po svojoj snazi. 62. U poetku ona bogodolino budi savest. Zbog toga i zloinci koji se pokajae ugodie Bogu. 63. Ponekad je ona skrivena u pouci naeg blinjeg. Nekada, pak, prati razum za vreme itanja i pomou prirodnih zakljuaka pouava um svojoj istini. Ako, dakle, u takvim i slinim sluajevima ne budemo skrivali svoj talant, zaista emo ui u radost Gospodara svoga (Mt.25,14-30). 64. Onaj ko pre nego to ispuni i izvri zapovesti trai da zadobije delotvornu [blagodat] Duha Svetoga, slian je robu kupljenom za novac, koji tek to je otkupljen, trai da mu zajedno sa uplatom novca za njegov otkup potpiu i dokument o slobodi. 65. Ko je shvatio da nevolje koje ga snalaze dolaze po Boijoj pravdi, u svom traenju Gospoda, zajedno sa pravdom, nalazi i znanje. 66. Ako, po Pismu, bude imao na umu da su po svoj zemlji sudovi Gospodnji (Ps.104,7), svaka e ti nevolja biti uitelj bogopoznanja. 67. U zavisnosti od pomisli, svako dobija ono to zasluuje. Meutim, podrobnost odgovarajuih unutranjih iskuenja poznaje samo Bog.

68. Kada ti ljudi uine kakvu sramotu, odmah se seti da e ti doi i slava od Boga (Jov.5,44), te za uinjenu ti sramotu nee osetiti tugu i smuenost, nego e i u slavi, kada doe, ostati veran i besprekoran. 69. Kada te po Boijem blagovoljenju hvali mnotvo, nemoj dodavati Gospodnjoj ikonomiji nita radi pokazivanja, kako ne bi zbog izmene doiveo suprotno. 70. Seme ne raste bez zemlje i vode. Ni ovek nee obresti korist bez dobrovoljnog truda i Boijeg zastupnitva. 71. Nije mogue da kia pada bez oblaka. Ni bez iste savesti nije mogue ugoditi Bogu. 72. Ne odrii se uenja, pa makar bio i veoma mudar. Jer, ikonomija Boija je korisnija od nae razboritosti. 73. Pomereno sa mesta trudoljubivosti zbog nekog uivanja, srce se, kao teak kamen pokrenut po strmoj padini, teko zaustavlja. 74. Kao to se neiskusno tele, traei travu, nae na ivici ponora, tako se i dua, malopomalo, obmanjuje pomislima. 75. Kada um, ohrabren u Gospodu, odvraa duu od dugogodinjeg predubeenja, srce kao da trpi muku od delata, jer ga um i strasti vuku, svaki na svoju stranu. 76. Kao to oni koji plovei po moru, zbog nade u dobit, rado podnose sunevu egu, tako i oni koji mrze zlo vole izobliavanje. Jedni se bore sa vetrovima, a drugi sa strastima. 77. Beanje u zimu ili u subotu (Mt.24,20) povreuje telo i skrnavi duu. Isto [se deava] kad se probude strasti u ostarelom telu i dui posveenoj (Bogu). 78. Niko nije toliko dobar i milostiv kao Gospod. Pa ipak, onome ko se ne kaje, On ne oprata grehe. 79. Mnogi smo koji tugujemo zbog grehova, premda njihove uzroke prihvatamo sa velikim zadovoljstvom. 80. Krtica koja rije pod zemljom ne vidi zvezde, jer je slepa. Isto biva i sa onim koji ne veruje u ono to je prolazno - on, naime, ne moe da veruje ni u ono to je veno. 81. Kao blagodat pre blagodati, istinsko znanje ljudi dobijaju od Boga. One koji su ga prihvatili, ono prvenstveno ui da veruju u Boga kao njegovog Darodavca. 82. Kada grena dua ne prihvata [sa smirenjem] nevolje koje je zadese, aneli za nju kau: Leismo Vavilon, ali se ne isceli (Jer.51,9). 83. Um, koji zaboravlja istinsko znanje, bori se sa ljudima za tetno kao za neto korisno. 84. Kao to vatra ne moe da gori u vodi, tako i sramna misao ne ivi u bogoljubivom srcu. Jer, svaki bogoljubac je istovremeno i trudoljubac. Dobrovoljni trud je po prirodi neprijatelj pohote. 85. Strast koja se naom voljom upranjava na delu, kasnije, i bez nae i protiv nae volje nasilno nama vlada. 86. Mi volimo uzroke nehotiminih pomisli. Zbog toga nam i dolaze. A kada su hotimine pomisli u pitanju, sigurno je da volimo i same predmete [na koje se one odnose]. 87. Nadmenost i hvalisanje su uzronici hule, a srebroljublje i tatina - nemilosrdnosti i licemerja. 88. Uvidevi da je um poeo da se moli iz srca, avo ga napada sa velikim i lukavim pomislima. Male, pak, vrline on ne eli da sprei velikim napadima.

89. Pomisao koja se dugo zadrava u oveku otkriva njegovu pristrasnost. Njeno, pak, brzo odstranjenje ukazuje na borbu i suprotstavljanje. 90. Postoje tri mislena mesta u koja ulazi um posle izmene: prirodno, protivprirodno i natprirodno. Kada se nalazi u prirodnom mestu, on sebe smatra uzrokom zlih pomisli i strasti, i svoje grehe ispoveda Bogu. Kada se zatekne u protivprirodnom mestu, on zaboravlja pravdu Boiju i vojuje sa ljudima kao vinovnicima nepravde prema njemu. A kada dospe u natprirodno mesto, on nalazi plodove Duha Svetoga na koje je ukazao apostol: ljubav, radost, mir (Gal.5,22). I on zna da tu nee moi da ostane ukoliko bude pretpostavljao telesne brige. A otpavi odatle, on pada u greh i strana iskuenja koja slede, ako ne odmah, a ono u svoje vreme, kako udesi pravda Boija. 91. Znanje oveka je istinito u meri u kojoj ga potvruju krotost, smirenost i ljubav. 92. Svako ko je pravoslavno krten, tajinsteno prima svu blagodat. U to on se osvedouje po meri ispunjavanja zapovesti. 93. Zapovest Hristova koja se ispunjava savesno, saobrazno bolu srca daruje utehu. Uostalom, i jedno i drugo biva u svoje vreme. 94. Za svaku stvar se moli uporno, budui da nita ne moe uiniti bez pomoi [Boije]. 95. Za dobijanje pomoi [Boije] nita nije jae od molitve, kao to, uostalom, za sticanje blagovoljenja Boijeg od nje nita nije korisnije. 96. Svako vrenje zapovesti je obuhvaeno njome (tj. molitvom). Jer, od ljubavi Boije nema nieg uzvienijeg. 97. Paljiva molitva, koja ne luta tamo-amo, znak je bogoljubivosti onoga ko se moli. Nemarnost, pak, prema njoj i rasejanost, znak je slastoljubivosti. 98. Ko bez alosti bdi i dugotrpi i moli se, delatni je priasnik Duha Svetoga. Ali, i onaj ko za vreme molitve osea teskobu, ali je ipak dobrovoljno istrajan, ubrzo e primiti pomo [od Boga]. 99. Zapovest se od zapovesti razlikuje. Tako i vera jednoga biva vra od vere drugoga. 100. Vera, po apostolu, biva od propovedi (Rim.10,17). Ona je osnov svega emu se nadamo (Jev.11,1). 101. Dobro je da pomaemo reima one koji pitaju, ali je mnogo bolje da ih pomognemo molitvom i vrlinom. Jer, onaj ko sebe pomou njih prinosi Bogu, pomae i sebi i svome blinjem. 102. Ako eli da sa malo rei pomogne onome ko je eljan znanja, ukai mu na molitvu, ispravnu veru i na trpljenje onoga to nam se deava. Jer, pomou njih stiemo svako drugo dobro delo. 103. Zbog stvari koje smo [sa verom] prepustili Bogu, mi se vie neemo prepirati sa svojim blinjima. 104. Ako, po Pismu, sve nevoljno ima svoj uzrok u [svoje]voljnom, onda niko nije vei neprijatelj oveku od njega samoga. 105. Od svih zala prvo je neznanje, a zatim neverovanje. 106. Iskuenje izbegavaj trpljenjem i molitvom. Ko se bez njih bori protiv iskuenja, samo e ga ukrepiti. 107. Krotak po Bogu je mudriji od svih mudraca, i smiren u srcu je jai od najjih. Jer, on jaram Hristov (Mt.11,29) nosi sa znanjem. 108. Sve to govorimo ili radimo bez molitve, na kraju se pokazuje kao pogreno ili tetno, i bez naeg znanja nas izobliava na delu.

109. Po delima, reima i pomislima samo Jedan je pravedan, dok kroz veru, blagodat i pokajanje, mnogi postaju pravedni. 110. Kao to onome koji se kaje nije svojstveno da se gordi, tako i onome koji dobrovoljno grei, nije svojstveno da smirenoumno razmilja. 111. Smirenoumlje nije osuda savesti, ve ispovedanje blagodati Boije i poimanje [Njegove] snishodljivosti. 112. to je ulna kua za vazduh, to je slovesan um za Boansku blagodat. Koliko stvari iznese iz kue, toliko vazduha ue u kuu. I koliko stvari unese u kuu, toliko vazduha izae napolje. 113. Stvari u kui su posue i jela. A stvari uma su tatina i uivanje. 114. irina srca jeste nada u Boga, a njegova teskoba - telesna briga. 115. Blagodat Duha je ista i neizmenjiva, ali u svakome dejstvuje kako hoe (1.Kor.12,11). 116. Kao to kia koja pada na zemlju daje hranu biljkama, saobrazno njihovim potrebama: slatko-slatkim, gorko-gorkim, tako i blagodat, nepromenjivo ulazei u srca verujuih, daruje vrlinama odgovarajua dejstva. 117. Onome koji Hrista radi gladuje, blagodat postaje hrana, ednome, pak - najslaa voda, nagome koji zebe - odea, umornome - odmor, onome koji se moli - uslienje, onome koji plae - uteha. 118. uvi, dakle, rei Pisma, da Duh Sveti sie na svakoga apostola (Dap.2,3), ili da je siao na proroka (1.Car.11,6; 16,13), ili da dela (1.Kor.12,11), ili se alosti (Ef.4,30), ili se gasi (1.Sol.5,19), ili se esti (Is.63,10; Dap.17,16), ili da jedni imaju prve darove Duha (Rim.8,23), a da se drugi ispunie Duha Svetoga (Dap.2,4) - nemoj da misli da u Duhu biva razdeljivanje, pretvaranje ili izmena, nego veruj kao to smo ranije rekli, tj. da je nepromenjiv, neizmenjiv i svemogu. Prema tome, i kada dejstvuje, On ostaje jedan i isti, i svakome bogodolino daruje ono to mu prilii. On se, slino suncu, svecelo izliva na krtene, ali se svako od nas prosveuje (osveuje) u meri u kojoj je zamrzeo i odstranio od sebe strasti koje ga pomrauju. Po meri, meutim, svoje naklonosti prema njima, on se pomrauje. 119. Ko mrzi strasti, odseca i njihove uzroke. A ko je naklonjen njihovim uzrocima, i ne hotei biva muen od strasti. 120. Kada nas mue zle misli, treba da osuujemo sami sebe, a ne praroditeljski greh. 121. Korenje pomisli su javna zla koja inimo rukama, nogama i ustima. 122. Nije mogue da neko u svom razumu razgovara sa nekom strau, a da ne voli njene uzroke. 123. Jer, da li e pretrpeti sramotu onaj ko u razumu besedi sa tatinom? I da li e onaj ko se uzbuuje kad ga beaste voleti da bude prezren? Da li e onaj ko prihvata telesno uivanje imati skrueno i smireno srce (Ps.50,19)? Da li e onaj ko veruje u Hrista brinuti i boriti se za ono to je prolazno? 124. Onaj ko trpi uvredu i pri tome se ni reima, ni mislima ne prepire sa uvrediocem, stekao je istinsko znanje i pokazuje tvrdu veru u Vladiku. 125. Ljudi varaju na vagi (terazijama) da bi naneli nepravdu, ali Bog svakome daje po pravdi. 126. Ako onome koji nanosi nepravdu ne pretie, i ako se onaj koji trpi nepravdu ne liava, onda ovek prolazi kroz ovaj svet kao senka sna, i uzalud se uzbuuje (Ps.38,7).

127. Kada vidi da je neko krajnje ogoren zbog nanesene mu uvrede, znaj da je prepun pomisli tatine i da sada sa nezadovoljstvom anje ono to je posejao u svom srcu. 128. Onaj ko se preko mere naslauje u telesnim uivanjima, stostrukim mukama i nevoljama e platiti njihovo izobilje. 129. Stareina je duan da posluniku kae ta mu je dunost. Ukoliko ga ne poslua, treba da mu saopti kakvo e ga zlo zbog toga snai. 130. Onaj ko trpi nepravdu, a ne pokuava da uzvrati istom merom, pokazuje da veruje u Hrista. On e stostruko primiti u sadanjem ivotu i ivot veni naslediti (Mk.10,30). 131. Seanje na Boga postaje bol srca zbog pobonosti. Svaki ko zaboravlja Boga postaje samougodljiv i bezoseajan. 132. Ne govori da onaj ko nema strasti ne moe tugovati. Jer, ako ne tuguje za samim sobom, duan je da tuguje za svojim blinjim. 133. Prikupivi u svoje ruke mnogo zapisa o gresima koji su zaboravljeni, neprijatelj spretno upotrebljava zakon greha, prinuavajui dunika da iste grehe ini i u seanju (Rim.7, 23). 134. Ako eli da se neprestano sea Boga, ne odbacuj nedae koje te snalaze, pa makar bile i nepravedne, ve ih podnosi, smatrajui da te pravedno sustiu. Jer, trpljenje u svakom sluaju podstie seanje na Boga, a odbacivanje nedaa umanjuje misaonu razboritost srca i kroz lagodnost prouzrokuje zaboravnost. 135. Ako eli da Gospod pokrije tvoje grehe (Ps.31,1), nemoj otkrivati ljudima da ima vrline. Jer, kako mi postupamo sa naim vrlinama, tako Gospod postupa sa naim gresima. 136. Ako prikrije svoju vrlinu, nemoj da se nadme mislei da si dobro postupio. Jer, vrlina nije samo da krijemo ono to je dobro, nego i da ne razmiljamo o onome to je zabranjeno. 137. Ne raduj se kada nekome ini dobro delo, nego kada bez zlopamenja podnosi neprijateljstvo zbog dobra koje si uinio. Jer, kao to no dolazi za danom, tako i zlo dolazi posle dobra. 138. Tatina, srebroljublje i uivanje ne dozvoljavaju da dobroinstvo ostane isto, izuzev ako prethodno ne nestanu zbog straha Boijeg. 139. U nevoljnim mukama skrivena je milost Boija koja onoga koji pokazuje trpljenje vodi ka pokajanju i spasava od venog muenja. 140. Neki [ljudi] oekuju da im ispunjavanje zapovesti na terazijama (Boijeg pravosua) poslui kao protivtea njihovim gresima. Drugi, opet, misle da time umilostive Onoga koji je umro za nae grehe. Zapitajmo se koje je od ta dva miljenja pravilno. 141. Strah od geene i ljubav prema Carstvu nebeskom podstiu na trpljenje u nevoljama. To, dakle, nije od nas, nego od Onoga koji poznaje nae misli. 142. Ko veruje u budui ivot vrlo se rado odrie sadanjih naslada. Onaj, pak, koji ne veruje, naslauje se sadanjim i postaje bezoseajan. 143. Nemoj pitati kako moe siromaan da ivi u nasladama kada nema neophodne uslove. Jer, i u pomislima se moe pohotno iveti gore [nego na delu]. 144. Jedno je poznavanje stvari, a drugo je istinsko poznanje. Koliko se sunce razlikuje od meseca, toliko je drugo korisnije od prvog.

145. Znanje stvari se stie po meri ispunjavanja zapovesti, a poznanje istine po meri nade u Hrista. 146. Ako eli da se spase i doe u poznanje istine (1.Tim.2,4), trudi se uvek da pobedi ula, i sa nadom se prilepljuj Jedinome Bogu. Jer, ako se nehotino povede za ulima, progonie te demonska naala i vlasti. Ali, pobeujui ih molitvom, i imajui nadu na Boga, primie Boiju blagodat koja e te izbaviti od budueg gneva. 147. Onaj ko je razumeo tajanstvene rei Pavlove da naa borba biva protiv zlih duhova (Ef.6,12), razumee i Gospodnju priu o neprestanoj molitvi i istrajnosti (Lk.18,1). 148. Zakon obrazno nareuje da se est dana radi, a da se sedmi dan poine (Izl.20,9). Jer, delo due se sastoji u dobroinstvu putem novca i stvari. Dan poinka se, pak, sastoji u tome da se, po reima Gospodnjim, proda sve imanje i razdeli siromanima (Mt.18,21). Poto poine kroz takvo odricanje, [ovek] e praznovati u mislenoj nadi. Apostol Pavle nas bodri da uemo u taj poinak, govorei: Postarajmo se, dakle, da uemo u taj poinak (Jev.4,11). 149. Ovo smo rekli, ne zbog toga to iskljuujemo budunost, niti zbog toga to je ovde sva nagrada, ve stoga to najpre treba da u srcima steknemo dejstvenu blagodat Svetoga Duha i da potom, saobrazno tome, uemo u Carstvo nebesko. Otkrivajui ovo, i Gospod je rekao: Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17, 21). Isto je rekao i apostol: Vera je osnov svega emu se nadamo (Jev.11,1), i jo: Sami sebe ispitajte, jeste li u veri, sami sebe isprobajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neemu niste valjani (2.Kor.13,5). 150. Ko poznaje istinu, ne protivi se tunim okolnostima, jer zna da ga vode ka strahu Boijem. 151. Ko se podrobno sea ranijih grehova, povreuje dobru nadu. Ako se ponovo pojavljuju, praeni tugom, udaljavaju nas od nade. Ukoliko, pak, njihove slike dolaze bez tuge, onda ubacuju staru prljavtinu. 152. Kada um kroz samoodricanje stekne nepokolebivu nadu, neprijatelj mu, pod izgovorom ispovedanja, u slikama prikazuje njegove preanje grehe sa ciljem da mu tajno nakodi i oivi strasti koje su po Boijoj blagodati bile zaboravljene. U tom sluaju, ak i onaj ko je jak i mrzi strasti, neminovno e se pomraiti i smutiti zbog svojih preanjih grehova. Ukoliko je, pak, i dalje pomraen i opsednut strastima, prebacie se u ono vreme i strasno baviti neprijateljskim prilozima, tako da e se seanje pokazati ne kao ispovedanje, nego kao vezivanje za prethodne grehe. 153. Ako eli da prinese Bogu besprekorno ispovedanje, nemoj spominjati pojedinano svoje preanje grehove, ve hrabro trpi njihove posledice. 154. Neprijatnosti dolaze na nas zbog grehova koje smo ranije uinili i sobom donose ono to odgovara svakom grehu. 155. Onaj ko ima znanje i poznaje istinu, ispoveda se Bogu, ne kroz seanje na ono to je ranije uinio, nego trpljenjem nevolja koje ga postiu. 156. Odbijajui bol i prezir, ne obeavaj da e se pokajati pomou drugih vrlina. Jer, tatina i bezoseajnost obino slue grehu i to sa opravdanim izgovorom. 157. Kao to se vrline obino raaju od truda i [podnoenja] uvereda, tako se i gresi raaju od uivanja i tatine. 158. Svako plotsko uivanje proizilazi od prethodnog odmora, a odmor raa neverje. 159. Onaj koji se nalazi pod vlau greha, ne moe sam da pobedi telesno mudrovanje, jer u svojim udovima ima neugasivu raspaljenost.

160. Strasni treba da se mole i da budu posluni, jer tek sticanjem pomoi mogu da se bore protiv loih navika. 161. Onaj ko se poslunou i molitvama bori protiv [plotskih] prohteva jeste borac koji koristi dobar metod i koji, udaljavanjem od ulnog, pokazuje mislenu borbu. 162. Ko svoju volju ne potinjava volji Boijoj, spotie se o svoja dela i dopada u ruke svojih neprijatelja. 163. Videvi dvojicu grenika koji imaju uzajamnu ljubav, znaj da se uzajamno pomau u [grenim] prohtevima. 164. Gord [ovek] i tat [ovek] se meusobno vrlo dobro slau. Gord hvali tatog, jer se pred njim ponaa ropski, dok tati velia gordog koji ga neprestano hvali. 165. Bogoljubivi slualac sa dve strane prima koristi: kada govore pohvalno o njegovim vrlinama, on postaje jo revnosniji; a kad ga izobliavaju zbog grehova, primorava se na pokajanje. Treba, dakle, da ivimo, u skladu sa svojim napretkom i da, u skladu sa ivljenjem, Bogu prinosimo svoje molitve. 166. Dobro je da, po reima Gospodnjim (Mt.6,33), ispunjavamo najglavniju zapovest, te da se ni za ta drugo ne brinemo niti molimo, izuzev za Carstvo [Boije]. Ako, dakle, brinemo o svakoj potrebi, duni smo da se i za svaku od njih molimo. Jer, onaj ko bez molitve ini neto ili brine o neemu, ne dovodi uspeno do kraja svoje delo. To je ono to je rekao Gospod: Bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5). 167. Onaj ko prenebregava zapovest o molitvi, pada u jo neumesnija presluanja, koja ga jedna drugom predaju kao zatoenika. 168. Ko zbog oekivanog budueg blaga prihvata postojee nevolje, nalazi znanje istine i uspeno se izbavlja gneva i tuge. 169. Onaj ko zbog istine prihvata porugu i prezrenje, okovan je u lance (Dap.28,20), i, nosei krst, koraa apostolskim putem. A ko bez ovoga pokua da pazi na srce, prelauje se umom i pada u iskuenja i vraije zamke (1.Tim.6,9). 170. Mi ne moemo da pobedimo ni pomisli odvojeno od njihovih uzroka, ni uzroke odvojeno od pomisli. Jer, kada samo jedno od njih odbacimo, uskoro, pomou drugog, bivamo pogrueni u oboje. 171. Ko se iz straha da ne pretrpi kakvo zlo ili uvredu prepire sa ljudima, ili ovde u nevoljama strada ili e u buduem veku bez milosti biti muen. 172. Onaj ko eli da sprei svaku nesreu, duanje da Bogu u molitvi sve proveri, i da u svom umu dri vrstu nadu na Njega, te da koliko god moe prezire brigu o ulnom. 173. Kada avo vidi da se ovek bez potrebe zanima telesnim [stvarima], prvo mu oduzima dar znanja, a zatim mu, kao glavu, odseca nadu na Boga. 174. Ako se ikad udostoji da zauzme ograeno mesto iste molitve, nemoj prihvatati znanje o stvarima koje ti u taj as nudi neprijatelj, da ne bi izgubio ono to je vee. Jer, bolje je da ga molitvenim strelama ustreli zatvorenog negde dole, negoli da razgovara sa njim, jer se on, predlaui nam nitavne stvari, dovija da nas odvrati od molitve protiv njega. 175. Znanje stvari pomae oveku za vreme iskuenja i uninija, ali mu obino kodi za vreme molitve. 176. Ako ima dar od Boga da druge ui, ali te ne sluaju, tuguj misleno, ali se ne smuuj vidljivo. Jer, ako samo tuguje, nee biti osuen zajedno sa onima koji ne sluaju, a ako se smuti, bie iskuan u istoj stvari.

177. Tokom objanjavanja nemoj skrivati od prisutnih ono to je potrebno. Ono to je prijatno izlai jasno, a to je otro - u zagonetkama. 178. Onome ko ti nije potinjen, ne govori u lice o prestupima, jer je to vie delo vlasti negoli saveta. 179. Ono to se govori u mnoini svima biva korisno, jer se svakome prikazuje kao sadrina njegove savesti. 180. Onaj ko govori ispravno, duan je da veruje da je od Boga primio ono to govori. Istina ne [pripada] onome koji govori, ve Bogu koji dela. 181. Sa onima koji ti nisu poloili zakletvu (o) potinjenosti nemoj da se prepire kad se protive istini, da ne bi izazvao mrnju, kao to kae Pismo (2.Tim.2,23). 182. Onaj ko svome posluniku doputa da se prepire tamo gde ne treba, obmanjuje ga i priprema da prekri zavet poslunosti. 183. Onaj ko sa strahom Boijim pouava i kanjava onoga koji grei, stie vrline suprotnu prestupu. Onaj, pak, ko je zlopamtilo i zlurad, po duhovnom zakonu pada u istu strast. 184. Onaj ko je dobro nauio Zakon, boji se Zakonodavca. Bojei ga se, on se uklanja od svakog zla. 185. Ne budi dvolian, tj. jedan na reima, a drugi u svojoj savesti, budui da takvog Pismo stavlja pod kletvu (Prem.Sir. 28, 15). 186. Po apostolu (Gal.4,16), postoji (ovek) koji govori istinu i nerazumni koji ga mrze; postoji i licemer koji zbog toga biva voljen. Meutim, nijedna od tih nagrada nije dugotrajna, jer e Gospod u svoje vreme svakom dati ono to je zasluio. 187. Onaj ko eli da izbegne predstojee nevolje, duan je da rado podnosi sadanje. Jer, menjajui jedno za drugo, on e preko malih patnji izbei velike muke. 188. uvaj rei svoje od samohvalisanja i pomisli od uobraenosti, da te ne bi Bog ostavio i da ne bi uinio suprotno. Jer, dobro ovek ne ini sam, nego uz pomo Svevideeg Boga. 189. Svevidei Bog naim delima daje odgovarajuu nagradu. Isto ini i u odnosu na nae pomisli i namere. 190. Nehotine pomisli se raaju od greha koji im prethodi, a hotimine od samovlasne volje. Dakle, druge su uzrok prvih. 191. Zle misli koje naviru bez nae volje prati tuga, i zbog toga brzo i iezavaju. One, pak, misli koje dolaze naom voljom prati radost i zbog toga je teko otarasiti ih se. 192. Slastoljubac se alosti kada ga prekorevaju i kad se zlopati, a bogoljubac kada ga hvale i kada ga [okruuje] izobilje. 193. Onaj ko ne poznaje sudove Boije, umom koraa putem koji sa obe strane ima ponor i od svakog vetra se lako survava: kada ga hvale - nadima se, a kada ga osuuju - razdrauje se; kada dobro pojede - postaje bestidan; kada strada - plae; kada neto shvata - namee se, a kada ne zna - ponaa se kao da zna; kada je bogat - razmee se; kada je siromaan - dvolii; kada se zasiti -postaje drzak; kada posti - postaje tat; sa onima koji ga izobliavaju - stupa u raspravu, dok one koji mu oprataju - smatra nerazumnim. 194. Onaj ko od Hrista ne primi blagodat da stekne poznanje istine i straha Boijeg, biva ozbiljno ranjavan ne samo od strasti, nego i od svih nedaa koje ga pogaaju. 195. elei da rei neku zamrenu stvar, zatrai prvo ono to je Bogu ugodno, pa e nai korisno reenje.

196. Sva tvorevina slui stvarima koje su bogougodne, kao to se protivi onima od kojih se On odvraa. 197. Onaj ko se protivi neprijatnim dogaajima, i ne znajui bori se protiv Boije naredbe. Onaj, pak, ko ih prihvata sa istinskim poznanjem, po Pismu - eka Gospoda (Ps.26,14). 198. Kada naie iskuenje, ne trai odakle i zbog ega je dolo, nego ga rado i bez tuge i zlopamenja podnesi. 199. Tue zlo nam ne dodaje greh, ukoliko ga ne prihvatimo sa ravim pomislima. 200. Ako ne postoji ovek koji je bez iskuenja ugodio Bogu, onda treba da zahvaljujemo Bogu za sve ono to nas snae. 201. Petar ne bi imao uspean lov u toku dana da mu nono ribarenje nije bilo neuspeno (Lk.5,5), i Pavle ne bi progledao duhovno da nije telesno oslepeo (Dap.9,8), kao to se ni Stefanu ne bi otvorila nebesa, niti bi video Boga, da nije bio oklevetan kao hulitelj (Dap.6,13-7,36). 202. Kao to se delanje po Bogu naziva vrlinom, tako se i neoekivana nevolja naziva iskuenjem. 203. Bog je na Avrama poslao iskuenja, tj. oalostio ga radi njegove koristi i da bi mu dao povod za savrenu veru, a ne da bi saznao kakav je. On ga je ve poznavao, kao to zna i sve ostale stvari, jo pre njihovog postanka. 204. Svaka nedaa proverava nastrojenje nae volje, tj. da li naginje na desno ili na levo. Iznenadna nevolja se naziva iskuenjem, jer iskuavanom otkriva njegove skrivene namere. 205. Strah Boiji nas primorava da se borimo protiv zla. I kada se mi borimo, blagodat Boija ga istrebljuje. 206. Mudrost se ne sastoji samo u upoznavanju istine na osnovu prirodnih posledica, nego i u tome da zlo koje nam nepravedno nanose trpimo kao svoje sopstveno. Jer, oni koji ostae pri prvom znanju, nadue se od gordosti, dok oni koji postigoe drugo, stekoe smirenoumlje. 207. Ako hoe da te ne uznemiruju zle pomisli, dri se duevnog [samo]poniavanja i telesnog napora, i to ne trenutno, nego u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu. 208. Onaj ko se dobrovoljno podvizava u mukama, nee biti pobeen od nehotinih pomisli. Ko, pak, ne prihvata [telesni podvig], i vez svoje volje e njima biti porobljen. 209. Kada se zbog nepravde razdrauju utroba i srce tvoje, nemoj tugovati, jer to se deava po ikonomiji, ve se raduj, odbacujui pomisli koje se podiu. Ukoliko se proteraju im se pojave, znaj da sa njima nestaje i zlo. Ukoliko, pak, pomisli opstanu, i ono e porasti. 210. Bez skruenosti srca nije mogue izbaviti se od zla. Srce se skruava ovima trima uzdranjima: od hrane, od spavanja i od telesnog pokoja. Jer, izobilje u njima donosi sladostrae koje prima zle pomisli koje se protive molitvi i dolinom sluenju. 211. Ako ti je udeljeno da upravlja bratijom, uvaj svoj in i govori neophodno, iako postoje oni koji protivree. I ako te posluaju, primie nagradu zbog njihove vrline. A ako te ne posluaju, ipak im uvek oprosti da bi primio platu Onoga koji je rekao: Opratajte i oprostie vam se (Lk.6,37). 212. Svaki ivotni dogaaj lii na pazar. Onaj ko zna da trguje, zaradie mnogo. Ko, pak, ne zna, gubi.

213. Onoga ko te ne poslua od prve rei, ne primoravaj prepiranjem, ve stekni dobitak koji je on izgubio. Jer, tvoja nezlobivost e ti biti korisnija od njegovog popravljanja. 214. Kada se [duhovna] bolest jednoga prenosi i na druge. ne treba biti dugotrpeljiv, niti gledati linu korist, ve ono to mnogima slui na spasenje. Jer, opta vrlina je bolja ol line. 215. Onaj ko padne u neki greh i ne pokaje se srazmerno veliini prestupa, opet e lako pasti u istu zamku. 216. Kao to se lav ne pribliava teletu prijateljski. tako i bestidnost nerado prihvata alost koja je po Bogu (2.Kor. 7,10). 217. Kao to se ovca ne sparuje sa vukom radi poroda, tako se i sitost ne spaja sa bolom srca da bi se porodila vrlina. 218. Niko ne moe imati bol i alost po Bogu ako prethodno ne zavoli njihove uzroke. 219. Strah Boiji i samoispitivanje izazivaju tugu. Uzdranje i bdenje udrueni su sa bolom. 220. Ko se ne ui zapovestima i savetima Pisma, bie iban konjskim biem i magareim bodilom (Pri.26,3). Ako i to ne prihvati, onda ga uzdom i emom treba obuzdavati (Ps.31,9). 221. Ko lako biva pobeen malim iskuenjima, jo lake e biti pobeen velikim. Onaj ko prezire mala (iskuenja), uz pomo Gospodnju, pobedie i velika. 222. Ne pokuavaj da izobliavanjem pomogne onoga koji se hvali vrlinama. Jer, isti (ovek) ne moe istovremeno voleti samoisticanje i istinu. 223. Svaka re Hristova projavljuje milost, pravdu i mudrost Boiju, i silu njihovu prenosi u due onih koji je rado sluaju. Zbog toga, nemilostivi i nepravedni koji su je uli sa neraspoloenjem, ne samo to nisu shvatili mudrost Boiju, nego su i Uitelja razapeli. Pazimo dakle i rado sluajmo Onoga koji je rekao: Ako me ljubite, zapovesti moje drite... i toga e ljubiti Otac moj; i ja u ga ljubiti, i javiu mu se sam (Jn.14,15; 21). Vidi li kako je Svoje javljanje sakrio ispod zapovesti? Najsveobuhvatnija, dakle, vrlina jeste ljubav prema Bogu i prema blinjem. Ona se raa od odricanja od svega tvarnog i od bezmolvija pomisli. 224. Znajui ovo, Gospod nam zapoveda: Ne brinite se, dakle, za sutra (Mt.6,34)? I pravo je. Jer, kako e se izbaviti od poronih pomisli onaj ko se nije odrekao tvarnog i brige o njemu? I kako e onaj ko je okruen pomislima otkriti stvarni greh koji pokrivaju pomisli, koji je tama i magla due, koji potie od poronih pomisli i dela. avo iskuava pomou priloga, ali ne primorava, ve ukazuje na poetak, a ovek slastoljubljem i tatinom rado razgovara sa njim. Jer, ak ako ga po rasuivanju nee, ipak se na delu naslauje njime i prihvata ga. Kako e onaj ko nije video sadraj glavnog greha znati kada se treba pomoliti da bi se izbavio od njega? Kako e nai mesto iste prirode (Jez.37,27) onaj ko se nije oistio? I kako e onaj koji ga nije naao videti unutranji dom Hristov - ako smo mi, po reima prorokim, jevanelskim i apostolskim (Zah.2,10; Jn.14,23; 1.Kor.Z,16), dom Boiji? 225. Treba, dakle, da se pridravamo onoga to smo prethodno rekli, nastojei da naemo (ovaj) dom, te da molitvom uporno "kucamo", kako bi nam sada ili na samrtnom asu Vladika otvorio, i kako nam zbog nae nemarnosti ne bi rekao: Ne poznajem vas otkuda ste (Lk.13,25). Duni smo ne samo da traimo i da primamo, nego i da sauvamo sve ono to nam je dano. Jer, ima nekih koji su izgubili ono to su primili. Zbog toga, prosto znanje ili sluajno iskustvo o navedenim stvarima mogu imati

odrasli poetnici i mladii, ali postojano i trpeljivo delanje stiu tek poboni i mnogoiskusni starci, koji su ga zbog nepanje esto puta gubili, da bi ga, dobrovoljnim trudom, ponovo traili i nalazili. I mi ne treba da prestanemo da tako inimo, sve dok ga ne steknemo za uvek. 226. Mi, dakle, izdvojismo neto malo od velikog broja zapovesti iz Duhovnog zakona. Veliki psalmopojac (Ps.1,2) savetuje da ih neprestano uimo i ispunjavamo mi, koji pevamo u Gospodu naem Isusu, kome pripada slava i poklonjenje, sada i u vekove. Amin. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE Svedoanstva o ivotu ave Evagrija sadraj O Evagriju Pontijskom, skitskom monahu i avi, zna se da se rodio oko polovine 4. veka, u gradu Ivoru blizu Ponta Evksinskog. Zbog svog mesta roenja ili zbog sposobnosti, u mladosti je ostvario kontakt sa velikim svetiteljima tog vremena - Vasilijem Velikim, Grigorijem Niskim i Grigorijem Bogoslovom. Pod njihovim rukovodstvom uzrastao je i razvijao se u duhu i poznanjima o veri i ivotu u Hristu Isusu Gospodu naem. Paladije, njegov uenik, po Sokratu u Lavsaiku pie sledee (gl.78): "Rodom je bio iz Ponta, iz grada Ivora, sin prezvitera. Sveti Vasilije, kesarijski episkop ga je postavio za teca crkve u Argosu. Po prestavljenju svetog episkopa Vasilija, njegov brat, Sveti Grigorije, niski episkop, koji je stekao apostolsku slavu, mudar, bestrasan i veoma znamenit uenou, bee obratio panju na sposobnost Evagrija i rukopoloi ga za akona. Doavi, zatim, sa njim na veliki Carigradski sabor, sveti episkop Grigorije ga ostavi kod blaenog episkopa Nektarija kao veoma iskusnog u pobijanju svih jeresi. I poe se on proslavljati u velikom gradu. Desilo se da je ovaj mu, koga su svi u gradu uvaavali zbog asnog ivota, bio ranjen strasnom ljubavlju prema jednoj eni, kao to je sam priao poto se ve bio oslobodio iskuenja. I ena se bila strasno zaljubila u njega, a bila je iz ugledne kue. Bojei se Boga i stidei se svoje savesti, te predstavljajui sebi skvernu poroka i zluradost jeretika, Evagrije se usrdno molio Bogu da omete nameru ene, koja se, raspaljena strau, trudila da ga navede na greh. On je hteo da se odvoji od nje, ali su ga zadravale dunosti. Kratko vreme posle molitve kojom je predupredio greh na delu, pred njega je u vienju stao aneo u odei eparhovog vojnika, uhvatio ga i poveo na sud. Zatim ga je bacio u tamnicu, stavivi mu vrat u elezne uze i svezavi mu ruke gvozdenim lancima. Oni koji su ga poseivali nisu mu govorili o uzroku zatvaranja, a sam je, muen saveu, pomiljao da ga je enin mu predao sudu zbog njihove [veze]. Njemu se inilo da se tu sprovodilo suenje i drugim licima zbog istog prestupa. Zbog toga se on nalazio u krajnjem smuenju i strahu. Tada je aneo uzeo oblik njegovog bliskog prijatelja i doao da ga poseti. Uavi navodno vrlo alostan i oskorbljen zbog toga to njegov drug trpi okove i sedi zakljuan meu etrdeset prestupnika, on je rekao: "Oe akone. Zato te tako beasno dre meu prestupnicima?" On muje odgovorio: "3aista ne znam. Pretpostavljam da me je iz bezumne ljubomore tuio neki eparh. Bojim se da je on potkupio gradonaelnika i da e me podvri tekoj kazni". Njegov navodni drug mu je

rekao: "Ako hoe da poslua svog druga, savetovao bih ti da se udalji iz ovog grada zato to ti, kako vidim, nije korisno da ivi u njemu". Evagrije muje rekao: "Ako me Bog oslobodi ove bede, i ako me ti zatim vidi u Carigradu, neka me podvrgnu jo veoj kazni". Prijatelj mu je rekao: "Ako je tako, doneu Jevanelje. Ti e se na njemu zakleti da e se udaljiti iz ovoga grada i postati monah i ja u te izbaviti iz ove bede". Evagrije je rekao: "3akleu se kao to hoe, samo me izbavi iz ove mrane rupe". Prijatelj je zatim doneo Jevanelje i traio zakletvu. Evagrije se na Jevanelju zakleo da e u gradu ostati samo jedan dan da bi svoje stvari preneo do broda. Time se zavrilo vienje. Ustavi u uzbuenju, on je rasuivao: "Iako je data u vansebnom stanju, zakletva je ipak zakletva". Ni malo ne asei, on je sve to je imao preneo na brod i otplovio u Jerusalim. Tu se obukao u monako odelo i bio primljen kod blaene Melanije Rimljanke. Meutim, avo je opet pomraio njegovo srce i pokolebao ga do te mere da je opet promenio odelo. Njegov um je obuzela retorska sujeta. Meutim, Bog koji sve udaljuje od pogibli, posla na njega drugu nevolju, groznicu i teku bolest za itavih est meseci. Za to vreme se iscrplo njegovo telo, koje mu je spreavalo da ide ve zapoetim putem. Kada su ga napustili lekari, ne nalazei naina da ga izlee, blaena Melanija muje rekla: "ini mi se da tvoja bolest nije jednostavna , edo moje. Kai mi da li ima ta na dui". On joj je priznao sve to se desilo u Carigradu. Blaena mu je rekla: "Daj mi pred Bogom re da e se reiti na monaki ivot, pa u se ja, iako grenica, pomoliti Gospodu da ti produi dane radi pokajanja i is pravljenja srca". Kad joj je obeao, ona se pomolila. I Evagrije ozdravi za nekoliko dana. Po ozdravljenju, ona mu je sama nabavila monako odelo. Obukavi se u njega, on se uputio u Egipat gde je dve godine proiveo na Nitrijskoj gori, a zatim se udaljio u pustinju. etrnaest godina proiveo je on u takozvanim Kelijama, hranei se hlebom i vodom i, ponekad, malom koliinom jeleja, ne dozvoljavajui sebi nikakvu utehu. Nije jeo ni zeleni, ni plodove, ni groe. Nije pio vina niti je prao telo. Tako je muio sebe ovek koji je ranije iveo u izobilju. Meutim, iskuenja ga nisu ostavljala. Ponekad je na njega ustajao demon bluda, kao to je sam govorio. Tada bi po celu no sedeo nag u potoku, ak i u zimsko vreme, tako da bi mu se telo ukoilo. Drugi put mu je dosaivao duh hule. Tada on, muei sebe, etrdeset dana ne bi ulazio pod krov. Uopte, on je stalno trpeo iskuenja od razliitih demona koje je teko i izbrojati. Demoni su ga ak i tukli. Umrtvljujui svoje telo i trpei, blaeni se unutranje oivotvorio Duhom Svetim, oistivi um i udostojivi se dara poznanja i razlikovanja duhova. Ovaj hrabri podvinik Hristov je pred smrt govorio: "Ve tri godine me nije uznemiravala telesna pohota". Kada i posle tako strogog ivota, posle tolikih neumornih podvinikih trudova i neprestanog bdenja na molitvi, mrzilac dobra i demon pogibli tako napada pravednika, koliko tek od njega i od svog nemara trpe lenjivi ljudi! On je sastavio sto molitava; napisao tri knjige, takozvane Ogihire, tj. kratke izreke u vidu stihova ili pria; [spis] Monah ili delatne pouke, i Preporenik, tj. o borbi sa demonima i strastima". Kod Sokrata (4. knj. 23. gl.), osim toga, nalazimo da je Evagrije bio uenik oba Makarija, i Egipatskog i Aleksandrijskog. Pod njihovim rukovodstvom je on, bivi filosof samo na reima, stekao delatnu filosofiju. Doavi iz Carigrada u Egipat, on se susreo sa pomenutim muevima i poeo da podraava njihov ivot. Sokrat, reima samog Evagrija, navodi dve okolnosti iz njegovog ivota, iz kojih se vidi kakvi su bili njegovi

odnosi sa Svetim Makarijem Velikim. Prva opisuje pitanje koje je ava Makarije uputio Evagriju o razlici izmeu dejstava na duu seanja na ljudske uvrede i na demonske uvrede. Druga navodi sluaj kad je Evagrije, umoran od puta po vruini, doao kod ave Makarija i zatraio malo vode i - bio odbijen. I jedno i drugo se navodi u njegovim delatnim poglavljima Anatoliju (gl. 94, 94). Dalje Sokrat pominje da Evagrije u svojoj knjizi Gnostik (Znalac) o sebi pie: "Od pravednog Grigorija smo se nauili da ima etiri vrline i rasuivanja o njima: razboritost, hrabrost, uzdranje i pravednost". Ko je taj Grigorije? Po Paladiju - Grigorije Niski, a po Sokratu - Grigorije Nazijanzin, koji ga je navodno i rukopoloio za akona u Carigradu. Nije li Sokrat zamenio Nazijanzina sa Niskim? Paladiju je lake bilo da zna istinu. Najzad, kod Sokrata susreemo sledee kazivanje. Divni Amonije je zajedno sa Atanasijem Velikim bio u Rimu i osim crkve Petra i Pavla nita ne hoae da vidi. Posle toga ga je iz Egipta pozvao Teofil Aleksandrijski na episkopsku slubu, ali je on sebi odsekao desno uvo, kako bi zbog nedostatka izbegao rukopoloenje. Posle nekog vremena, aleksandrijski episkop Teofil je uzeo Evagrija za episkopa, ali je i on pobegao, premda nije unakazio ni jedan deo svog tela. Susrevi se sa Amonijem, Evagrije mu je neno rekao: "Ravo si uinio to si odsekao sebi uvo. Za taj postupak e odgovarati pred Bogom". Amonije je odgovorio: "A ti, Evagrije. Zar nee odgovarati zato to si odsekao jezik i to se iz samoljublja nisi posluio blagodau koja ti je darovana?" O Evagrijevim delima Sokrat pie: "On je napisao vrlo dobre knjige. Jednu od njih je nazvao Monah, ili o delanju; drugu Gnostik, ili o oveku koji se udostojio znanja, koja je podeljena na pedeset poglavlja; treu Preporenik, koja predstavlja izbor [izreka] iz Boanstvenog Pisma protiv demona-kuaa, podeljena na osam delova, saglasno broju pomisli. Osim toga, on je ostavio 600 pitanja o budunosti i jo dve knjige napisane u stihovima - jednu za monahe koji ive u opteiima, a drugu - devstvenici. Onaj ko bude itao te knjige, videe koliko su divne". Sozomen (6. knj. 30. gl.) o pomenutom Amoniju navodi da je pripadao "Dugoj brai", da je dostigao visinu mudroljublja i da je bio veoma uen, proitavi knjige Origena, Didima i drugih duhovnih pisaca. Zatim dodaje da je sa njim esto razgovarao mudri Evagrije, "mu uen i silan umom i reju, i osobito sposoban da razlikuje pomisli koje vode ka vrlini i poroku, te da podstie na razvitak prvih i udaljavanje od drugih. Uostalom, kakav je bio na podruju uenosti, pokazae dela koja je ostavio. Njegova narav se, kako govore, odlikovala umerenou. On je bio toliko dalek od sujete i gordosti da ga zasluene pohvale nisu nadimale, kao to ga ni nezasluene uvrede nisu ogoravale. Mudroljublju i Svetom Pismu on se uio kod nazijanskog episkopa Grigorija. Sve dok on bee predstojatelj Carigradske crkve, Evagrije mu prisluivae kao arhiakon. Licem je bio prijatan i voljae da se raskono odeva. Primetivi njegovo poznanstvo sa svojom enom, jedan od velmoa se zapali ljubomorom i hoae da ga ubije. Kad je zamisao ve bila blizu dela, Bog Evagriju za vreme sna alje strano ali spasonosno vienje". Dalje Sozomen ne predlae nita osobito. Lako se primeuje da se Sokrat i Sozomen ne slau sa Paladijem u tome koji Grigorije bee Evagrijev pokrovitelj i pomaga u obrazovanju. Paladije imenuje Grigorija Niskog, a oni Grigorija Nazijanzina. Moda se oni ovako mogu usaglasiti: za akona ga je rukopoloio Grigorije Niski, ali je bio poznat i Grigoriju Nazijanzinu, koji mu je davao asove. [U meuvremenu] je Grigorije Bogoslov pozvan na patrijarijsko mesto u Carigrad. Na Sabor, koji je bio za njegovo vreme, bee doao i Grigorije Niski sa

Evagrijem. Tu je Evagrije sluio kao protoakon kod Nazijanzina, da bi posle Sabora, po savetu obojice, ostao u Carigradu. Sokrat i Sozomen govore o njemu dok bee u Carigradu, a Paladije pre toga. Svakako, Paladiju, kao ueniku Evagrijevom, moe se vie verovati, jer je on iznosio ono to je uo od samog Evagrija. Smrt Evagrija PATROLOGIA (t. 40) povezuje sa 399. g. Tu se navode i odzivi na Evagrijeve spise. Meu ostalim, blaeni Jeronim je pisao da se "knjige Evagrija itaju ne samo meu Grcima po celom Istoku, ve i na Zapadu meu Latinima, u prevodu Rufina, njegovog uenika". U Patrologiji se nalaze svi sauvani Evagrijevi spisi. Na prvom mestu: Poglavlja o delatnom ivotu Anatoliju. Moemo pretpostaviti da je to zapravo ostatak knjige koju istoriari nazivaju Monah. Poglavljima prethodi kratko pismo Anatoliju kao uvod. Zatim sledi 71 poglavlje - pouke iz delatnog podvinitva. Posle njih sledi Delatno slovo u 100 poglavlja. Meutim, kako je vei deo tih poglavlja identian sa onih 71, mi emo navesti samo one koje su razliite. Ukupno njih ima 100. Dalje u Patrologiji sledi spis koji se kod nas u Dobrotoljublju jasnije naziva: Obris monatva kojim se izlae kako se treba podvizavati i bezmolstvovati. Isto je i u grkom Dobrotoljublju. Zatim slede 33 poglavlja Posledovanje. Njihov sadraj je ogledavanje duhovnog u vidljivom. Pa 25 poglavlja po azbunom redu. To su aforizmi o duhovnim predmetima. Uz njih idu drugih 27 izreka, premda ne po azbunom redu. Posle toga sledi spis O 8 poronih pomisli, jedan deo drevne knjige Preporenik. Najzad se navode kratka pravila monasima u opteiu i devstvenici. Sve se to ovde predlae u prevodu.[1] Ako bismo, posle navoenja svih ovih dela, pokuali da ukratko damo Evagrijevo uenje, onda bismo najpre trebali rei da kod njega ima nesumnjivo dosta elemenata iz zdravog monakog iskustva Egipatskih monaha. Meutim, to je iskustvo kod njega uklopljeno u jedan zaokruen spekulativni sistem, koji ima svoje filosofsko i bogoslovsko poreklo u Origenovom sistemu. Evagrijeva misao je inae sintetina, mada ju je on izrazio u svojim "glavama" i "izrekama" na izvestan analitian nain. Ta spekulativna sinteza kod njega deformie i samo monako iskustvo. injenica je opet i to da Evagrije svoje misli esto izlae enigmatino, nekako ezoterino, pogotovu kad se radi o najviim istinama. On sam kae u svome "Gnostiku" (146): "Treba neke stvari ikazati nejasno, neke u enigmi, a neke otkrivati radi spasenja prostih". Njegov posebni metafiziki i teoloki sistem, meutim, boluje od Origenove neoplatonske i gnostike zablude. Zbog ovakvog svog uenja Evagrije Pontijski je i osuen sa Origenom i Didimom na V Vaseljenskom Saboru 553. godine u Carigradu. Poznatih 15 antiorigenistikih teza iz te osude taku po taku pogaaju Evagrijevo uenje, osobito pak one koje se tiu njegove Hristologije, to i ini jezgro njegovog zabludnog uenja. Jer, ni Evagrije, kao ni Origen, nije osetio centralno mesto u Hrianskoj veri i ivotu upravo Hrista Ovaploenog, i to na svu venost. Ova je osuda, razumljivo, imala veliki znaaj za dalju sudbinu Evagrijevih dela i njegovog daljeg uticaja. Ipak, izvesni uticaj njegov postojao je i dalje, i na Istoku i na Zapadu, ali to nije bio presudan uticaj. Daleko je bio vei uticaj napr. Makarijevskih spisa i uticaj asketike i mistike Kapadokijskih Otaca. Od Evagrija je ostajalo i uticaj vrilo samo ono to je u njegovoj asketici i mistivi bilo zdravo i korisno za duhovni ivot, kao

to se to najbolje vidi napr. kod Svetog Maksima Ispovednika, koji ima origenovskoevagrijevskih motiva, ali nema ni jednu njihovu nastranost ili zabludu. Evagrijeva osnovna zabluda je bila u svojevrsnoj prenaglaenoj "mistici uma", u intelektualizmu i spiritualizmu, koji su vie jelinski negoli hrianski. Zato je pravoslavna monaka tradicija na Istoku Evagrijevu istu "molitvu uma" preobratila u "Isusovu molitvu" istoga srca (umno-srdana molitva Isusova), u kojoj je, kao i u svemu ostalome, po pravilnom zapaanju o. Jovana Majendorfa, Linost Hrista Bogooveka jedini kriterijum i jedina norma hrianske duhovnosti i duhovnog ivota i svega uopte u Hrianstvu. ________________________________________

NAPOMENE: Dovde je predgovor Episkopa Teofana. Radi punije istine u nastavku nevodimo jo neke podatke o Evagriju iz "Patrologije" jeromonaha Atanasija Jevtia, Pravoslavni Bogoslovski fakultet, Bgd. 1984,- Prim. prev. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE POUKE EVAGRIJA MONAHA O PODVINITVU sadraj I POGLAVLjA O DELATNOM IVOTU, UPUENA ANATOLIJU Pre kratkog vremena pisao si mi, voljeni brate Anatolije iz Svete gore[1] u Skit, itui da ti razjasnim simvoliko znaenje egipatske monake shime, smatrajui da ona sa razlogom ima obeleje koje se razlikuje od svih drugih formi ljudskog odela. Ja u ti rado preneti ono to sam o tome saznao od svetih otaca. Kukulj je simvol blagodati Spasitelja naeg Boga koji osenjuje um monaha i svojim pokrovom titi njihovo mladenatvo u Hristu od onih koji neprestano pokuavaju da im nanesu udarce i priine rane. Oni koji ga nose na svojoj glavi sa snanom i delatnom verom pevaju: Ako Gospod ne sazida dom i ne sauva grad, uzalud se trudi graditelj i bdi uvar (Ps.126,1). Takvi vapaji raaju smirenje i iskorenjuju gordost, tj. duhovno zlo koje je na zemlju svrglo Lucifera koji je jutrom isijavao. Obnaenost ruku[2] kod njih pokazuje nelicemernost ivota. Jer, sujeta ume da se prikriva i odaje privid vrline svagda lovei slavu kod ljudi i odgonei veru, kao to govori Spasitelj: Kako vi moete verovati kad primate slavu jednan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traite (Jn.5,44)? Dobro ne treba da postoji radi neeg drugog, nego naprotiv, sve drugo treba da postoji radi njega. Ako to ne bude tako, jasno je da je ono to nas podstie na injenje dobra za nas dragocenije od samog dobra. Bilo bi, meutim, krajnje neumesno zamiljati bilo ta viim od Boga i tako govoriti. Analav (paraman), koji krstoliko obavija njihova plea, jeste simvol vere u Hrista, koja prima krotke i koja odstranjuje prepreke i ini da se delatost odvija bez ometanja.

Pojas koji obavija njihova bedra odstranjuje svaku neistotu i saoptava: Dobro je oveku da se ne dohvata do ene (1.Kor.7, 1). Kouh imaju, budui da uvek nose na telu umiranje Gospoda Isusa (2.Kor.4,10), da bi podavljivali sve nerazumne strasti, da bi ueem u dobru presekli duevno zlo, i da bi, ljubei siromatvo, beali od bogatsta kao od idolosluenja. ezal je drvo ivota. On sve koji ga uzimaju u ruke i koji se o njega opiru obavezuje da se utvruju na Hristu. Eto ukratko ta simvolizuje shima. (Oblaei bratiju u nju) sveti oci uvek govore sledee: "eda, veru ini tvrdom strah Boiji, njega uzdranje, njega nepokolebivim ine trpljenje i nada, od kojih se raa i bestrae. Porod bestraa jeste ljubav, a ljubav je dver za prirodno poznanje koje prethodi bogoslovlju i vrhovnom blaenstvu". Za sadanju priliku je dovoljno reeno o svetoj shimi i o poukama staraca. Sada emo, pak, govoriti o delatnom i spoznajnom ivotu, i to ne samo o onom to smo videli (kod staraca) i sluali (od njih), nego i o onom o emu smo dobili zapovest da i drugima saoptimo. Izlaganje o delatnom ivotu emo razdeliti na 100 poglavlja, a o spoznajnom - na 650, Poneto sakrivi i poneto prikrivi, da ne bismo dali svetinju psima, niti bacali bisere pred svinje (Mt.7,6), to e, pak, biti jasno onima koji idu za ocima po istom putu. 1. Hrianstvo je uenje Spasitelja naeg Isusa Hrista koje u sebi sadri [sve] ono to se odnosi na ivot, poznanje stvari i bogopoznanje. 2. Carstvo nebesko jeste bestrae due sa istinskim poznanjem Onoga koji jeste. 3. Carstvo Boije je poznanje Presvete Trojice. Ono se iri saglasno stanju uma, koga ispunjava beskrajno blaenim ivotom. 4. ta ko ljubi, to svakako i eli, a ta eli, to se trudi i da dostigne. Svakom uivanju prethodi elja, a elja se raa iz oseanja. ta nije vezano za oseanje, slobodno je i od strasti. 5. Sa otelnicima demoni samo lino stupaju u borbu, dok protiv onih koji vrlinski ivot provode u opteiu ili bratstvima oni podstrekavaju nemarnu bratiju. Ova druga borba je neuporedivo laka od prve zbog toga to je nemogue na zemlji nai ljude koji bi bili gori od demona, ili koji bi na sebe primili svo njihovo zlo. 6. Um koji luta zaustavljaju - itanje, bdenje i molitva. Plamteu pohotu gase - glad, trud i otelnitvo. Uzburkani gnev utiavaju - psalmopojanje, velikodunost i milostivost. Sve to projavljuje svoje dejstvo kada se upotrebljava u svoje vreme i u odgovarajuoj meri. Sve, pak, to se vri u neodgovarajue vreme i bez mere nije dugotrajno, a to nije dugotrajno pre je tetno nego korisno. 7. Kada dua eli razna jela, tada treba da je pritesnimo hlebom i vodom, kako bi bila blagodarna i za tanku kriku. Jer, sitost eli raznovrsna jela, a glad i nasienje hlebom smatra blaenstvom. 8. Celomudrenosti, tj. istoti tela mnogo pomae oskudnost u vodi. Neka te u to ubede trista Izrailjana koji su sa Gedeonom pobedili Madijam. 9. Kao to je nemogue da se smrt i ivot u istom trenutku nau kod istog oveka, tako je nemogue da se ljubav i novac nau kod nekog u isto vreme. Ljubav ne samo da troi novac, nego i sam privremeni ivot svoj prinosi na rtvu. 10. Ko bei od svetskih zadovoljstava lii na kulu koja je nedostupna demonu tuge. Jer, tuga je lienost zadovoljstva, ili sadanjeg ili oekivanog. Od tog neprijatelja ne moemo se izbaviti sve dok imamo pristrasnost ka bilo emu zemaljskom. On svoju zamku za pobuivanje tuge postavlja na onu stvar za koju nas vidi najvie vezanim.

11. Gnev i mrnja umnoavaju razdraenje srca, a milostinja i krotost ga stiavaju. 12. Sunce da ne zalazi u gnevu vaem da ne bi demoni, napavi nou, uplaili duu i uinili um straljivim za borbu sledeeg dana. Strani sni obino bivaju posle gnevnog uznemirenja. Na um nita toliko ne prinuava da istupi iz stroja (tj. da dezertira) koliko uzburkani gnev. 13. Kada zbog nekog govora razdraajni deo nae due upada u uznemirenost, demoni nam predlau otelnitvo, tj. usamljenitvo, kao dobru stvar, kako bismo se, odstranjujui uzroke ogorenja, oslobodili od smuenja. Kada se, pak, razgoreva pohota, oni se staraju da nas uine ovekoljubivim (da nas zadre meu ljudima), nazivajui nas surovim i divljim zbog toga to se udaljujemo, kako bismo, pohotstvujui telom, sretali tela (ostajui u zajednici). Njima ne treba verovati, nego initi upravo suprotno. 14. Ne predaji se pomisli gneva, misleno vodei borbu sa onim ko te je ogorio, niti, opet - bludnoj pomisli, dugo zadravajui sladostrasna matanja. Ona pomrauju duu, a ovo vodi ka obodrenju strasti, - oboje, pak, skrnave um. Tada e se za vreme molitvoslovlja, ispunjavajui uobrazilju strasnim likovima kao idolima, i ne prinosei istu molitvu, smesta podvri napadu demona uninija, tj. mrzovolje, koji obino napada pri takvom stanju i, slino psu, grabi duu kao nekakvu leinu. 15. Gnev je po prirodi naznaen za borbu sa demonima i sa svakom grehovnom slau. Zbog toga nas i aneli, pobuujui u nama duhovnu slast i dajui nam da okusimo njena blaenstva, podstiu na gnev protiv demona. Ovi nas, pak, kroz zavoenje na svetske pohote, podstiu na gnev protiv ljudi, nasuprot prirodi, kako bi um, pomraivi se i postavi beslovesan, izdao svaku vrlinu. 16. Pazi da, razgnevivi se, ne progna nekog brata. Za tako neto itavog ivota nee pobei od demona tuge koji e ti svagda za vreme molitve iznositi tvoj prestup. 17. Zlopamenje uguuju darovi. Naka te u to ubedi Jakov koji je darovima ukrotio Isava, koji mu je iao u susret sa etiri stotine ljudi (Post.32,6;33,1). Mijadni tu neophodnost moemo ispuniti (i darove zameniti) trpezom. 18. Kada se podrvgne napadu demona uninija, tj. amotinje, treba da, razdelivi duu na dva dela, jedan deo uinimo uteiteljem a drugi uteavanim, i da ponemo da u sebe ulivamo blagu nadu, pevajui sledee Davidove stihove: Zbog ega si tuna duo moja? I zbog ega me smuuje? Uzdaj se u Boga jer mu se ispoveda. On je spasenje lica mog i Bog moj (Ps.41,6). 19. U vreme iskuenja ne treba ostavljati keliju, traei bilo kakve opravdane povode, nego treba sedeti unutra i trpeti, hrabro susreui sve protivnike, osobito demona uninija, koji je tei, dodue, od svih, ali zato i vie od drugih ini duu iskusnom. Ako se, pak, bei ili se zaobilazi borba, um e ostati neiskusan, plaljiv i lako e se okretati u bekstvo. 20. Pomisao sujete je teko izbei. Ma ta uinio da je progna, samo e dati povod za novi pokret tatine. Uostalom, demoni se ne protive svakoj ispravnoj pomisli naoj, nego neke ta zla tvar podstie sa namerom da nas obmanu. 21. Ko se dotakao poznanja i okusio sladosti od njega, vie se ne preputa demonu tatine, makar mu predlagao i sve utehe sveta. Jer, ta bi vee od duhovnog sagledavanja on mogao da predloi? Meutim, sve dok ne okusimo od poznanja, treba usrdno da prohodimo delatni ivot, ispovedajui Bogu nau nameru da sve inimo radi Njegovog poznanja.

22. Seaj se prethodnog ivota i starih sagreenja tvojih, te kako si ti, budui strastan, preao ka ivotu koji ne ugaa strastima, i kako si, opet, izaao iz sveta koji te je u mnogome esto vrlo smiravao. Razmiljaj takoe i o tome ko te uva u pustinji i tera od tebe demone, koji zubima krguu na tebe. Takve pomisli donose smirenoumlje i ne dozvoljavaju pristup demonu gordosti. 23. Ono ega se sa strau seamo, ranije na delu prihvatasmo sa strau. I opet, ono to na delu primamo sa strau, kasnije sa strau drimo seanju. Za onoga ko je pobedio demone koji pobuuju strast, stvari, kojima ih oni pobuuju, vie ne znae nita. Jer, nevetastveni protivnik je gori od vetastvenog. 24. Duevne strasti nalaze povod (za svoje pokrete) u ljudima, a telesne - u telu. Kretanje telesnih strasti prekida uzdranje, a duevnih - duhovna ljubav. 25. Demoni predvodnici duevnih strasti uporno stoje uz duu i uznemiravaju je do same smrti. Tome nasuprot, predvodnici telesnih strasti je bre naputaju. Pri tome se jedni demoni, slino suncu koje izlazi ili zalazi, dotiu samo jednog dela due, dok podnevni demon obino obuhvata itavu duu i podavljuje um. Stoga je otelnitvo slatko posle iskorenjenja strasti, jer tada ostaje samo golo seanje na njih. to se, pak, tie borbe, tada ostaje ne toliko sam podvig borbe koliko njegovo sagledavanje. 26. Vredno je panje pitanje da li pomisao privodi u pokret strasti ili strasti pomisao. Jedni prihvataju prvo miljenje, a drugi - drugo. Strasti se obino pokreu od oseanja. One se ne pokreu kod onoga ko poseduje ljubav i uzdranje, ve se pojavljuju kod onoga ko ih nema. Gnev zahteva vee lekarstvo negoli pohota. Ljubav se zbog toga i naziva vrlinom to je ona uzda gneva. Nju je i Sveti Mojsije simvoliki nazvao ofiomahom (zmijogupcem), kada je nabrajao ta se moe jesti, a ta treba izbegavati (Lev.11,22). 27. Zbog poznate i nikad ne prestajue zlobe demona, dua se razgoreva protiv (njima sejanih) pomisli, im samo primeti njihovo pribliavanje, i titi sebe na taj nain to prihvata strasnu osobenost napadaa (tj. gnev protiv pomisli). 28. Nije uvek mogue ispunjavati uobiajena pravila, nego je potrebno obratiti panju na okolnosti i truditi se prema snazi oko ispunjenja onog to je mogue. No, taj zakon pravovremenosti demoni ne poznaju. Zbog toga nam oni, budui da se uvek neprijateljski odnose prema nama, smetaju da inimo ono to je mogue, a podstiu na ono to je nemogue. Tako oni bolesne ometaju da blagodare Bogu za nevolje koje ih snalaze i da velikoduno trpe one koji im prisluuju, nemone podstiu na najstroe uzdranje, a optereene (godinama i poslovima) na vrenje psalmopojanja stojei. 29. Kad nas nevolja natera da na kratko vreme proboravimo u gradu ili selu, tada, optei sa svetovnjacima, treba da se drimo najstroeg uzdranja, kako um ne bi, odebljavi i ostavivi uobiajeno staranje, uinio neto protiv savesti i obratio se u begstvo gonjen demonima. 30. Kada si u iskuenju, ne pristupaj molitvi pre nego to kae nekoliko gnevnih rei kuau. Jer, kad je dua obeleena skvernim pomislima molitva joj ne moe biti ista. Meutim, ako kae neto gnevno protiv njih, dovee u pometnju neprijatelje svoje i istrebiti njihova podbadanja. Slino dejstvo gnev obino pokazuje i u odnosu na dobre pomisli. 31. Ko hoe da ispita zlobne demone i da stekne naviku prepoznavanja njihovih zamki, neka prati pomisli i opaa ta oni nastoje, a ta proputaju, u kakvim okolnostima i u koje vreme koji od njih osobito deluje, koji za kojim sleduje i koji se sa kojim ne slae, i

neka ite od Hrista Gospoda razreenje svega toga. Demoni su veoma zli prema onima koji delatno hode u vrlinama sa poznavanjem dela (i sve dovode do jasnosti), elei da u mraku streljaju prave srcem (Ps.10,3). 32. Pri tom posmatranju nai e da su dva demona krajnje brza i da gotovo prestiu kretanje naeg uma - demon bluda i demon koji nas podstie na bogohulstvo. Poslednji nije dugotrajan, a prvi nam, ukoliko ne pokree strasne pomisli, ne smeta da napredujemo u poznanju Boga. 33. Telo od due moe odvojiti samo Onaj ko ih je sastavio, a duu od tela - i onaj ko stremi vrlini (u otelnitvu). Jer, otelnitvom nai oci nazivaju seanje na smrt i begstvo od tela (da se staranje za telo ne bi pretvorilo u pohotu). 34. Oni koji pogreno preterano nasiuju svoje telo i koji staranje o njemu pretvaraju u pohotu (Rim.13,14), neka se kasnije ale na sebe same, a ne na njega. Naprotiv, oni koji su stekli duevno bestrae preko njega i dre se (uz njegovo posrednitvo) mogueg sagledavanja Onoga koji jeste, ispovedaju blagodat Tvorca (koji nam je dao telo). 35. Kada um pone da vri nerasejanu molitvu, itava se danonona borba svodi na borbu sa razdraajnim delom due. 36. Priznak bestraa je kad um ugleda svoju sopstvenu svetlost, kada postane spokojan u vezi sa matanjima u snu i lako (i pravilno) shvata stvari. 37. Um se osnaio ako za vreme molitve ne predstavlja nita svetsko. 38. Um koji je uz Boiju pomo preao poprite delatnog ivota i dostigao poznanje (sagledavanje), ve sasvim malo ili nimalo osea pokrete nerazumnog dela due: poznanje (sagledavanje) ga uznosi gore i odvaja od ulnoga. 39. Bestrae poseduje dua koja i pri seanju na stvari ostaje spokojna, a ne ona koju stvari ne plene. 40. O savrenom oveku se ne moe sasvim prikladno rei: "On se uzdrava", ili o bestrasnom: "On trpi", zbog toga to trpljenje biva kod onoga koji strada, a uzdranje se vee za onoga koga privlae elje. 41. Veliko je delo moliti se paljivo, a pevati paljivo - jo vee. 42. Onaj ko je u sebe usadio vrline i ko je savreno njima ovladao, ve se ne sea zakona ili zapovesti, ili, pak, kazni, nego govori (kao iz prirode) i dela ono to mu nalae prekrasna narav koju je stekao. 43. Demonske pesme pokreu nau pohotu i uvaljuju duu u sramna matanja, a Psalmi i duhovne pesme svagda privode um seanju na vrline, hladei pri tom ar gneva i gasei pohotu. 44. Ukoliko borci u borbi uzajamno nanose i primaju udarce, onda svakako i demoni, nalazei se u borbi sa nama i nanosei udarce, i sami od nas poneto primaju. Oalostiu ih i nee moi ustati (Ps.17,39). I opet: Oni koji me aloste i neprijatelji moji, iznemogoe i padoe (Ps.26,2). 45. Mudrost se vezuje sa pokojem, a blagorazumnost sa trudom. Mudrost se ne moe stei bez borbe, kao to se ni borba ne moe uspeno izvriti bez blagorazumnosti. Njoj je povereno da se suprotstavlja gnevu koji pobuuju demoni, kao i da podstie sile due da deluju saglasno prirodi, ime se probija put ka mudrosti. 46. Iskuenje za monaha jeste pomisao koja, uavi kroz strasni deo due, pomrauje um. 47. Greh monaha je saglasnost pomisli sa zabranjenom grehovnom strau.

48. Aneli se raduju kada se umanjuje grehovno zlo, a demoni kad se umanjuje vrlina. Jer, oni su sluge milosti i ljubavi, a ovi - robovi gneva i mrnje. Kada nam se prvi priblie, ispunjavaju nas duhovnim sagledavanjem, a drugi - na duu navaljuju sramna matanja. 49. Vrline ne mogu da preseku nasrtanje demona na nas, ali mogu da nas sauvaju nepovreenim od njih. 50. Delatni ivot (upranjavanje vrlina) jeste duhovni metod kojim se isti strasni deo due. 51. Da bi se duevne sile u potpunosti iscelile, nije dovoljno jedino blagotvorno dejstvo zapovesti, nego i da um poseduje odgovarajua sagledavanja, tj. razmiljanja. 52. Kao to je mogue ne protiviti se dobrim pomislima koje u nas seju aneli; tako je mogue odbijati zle pomisli koje u nas seju demoni. Posle prvih pomisli sledi mirno stanje due, a za drugima - smuenje. 53. Plod bestraa je ljubav. Bestrae je cvet delatnog ivota, a delatni ivot se sastoji u ispunjavanju zapovesti. uvar tog ispunjavanja zapovesti je strah Boiji koji je, opet, plod prave vere. Vera je unutranje blago due koje se obino moe nai i kod onih koji jo nisu poverovali u Boga. 54. Kao to dua, delujui preko tela, osea koji su udovi slabi, tako i um, vrei svoju delatnost, spoznaje sile i, primeujui koja mu smeta (svojom oteenou), trai zapovest koja je moe izleiti. 55. Vodei strasnu borbu, um ne vidi zamisli protivnika, budui da tada lii na ratnike koji se bore nou (u tami). Meutim, stekavi bestrasnost, on lako prepoznaje zamke neprijatelja. 56. Poslednji stepen delatnog ivota jeste ljubav, a vrhunac poznanja je - bogoslovlje. Poetak i jednog i drugogje - vera i sagledavanje stvari. Oni demoni koji se dotiu strasnog dela due, nazivaju se protivnicima delatnog ivota, dok se oni koji napadaju na samu slovesnu silu nazivaju neprijateljima svake istine i protivnicima sagledavanja. 57. Nita od onoga to isti telo po oienju ne ostaje sa oienim. Meutim, vrline, oistivi duu, ostaju i prebivaju i u njoj istoj. 58. Razumna dua deluje saglasno sa svojom prirodom kada njena elateljna sila stremi vrlini, razdraajna se podvizava za nju, a slovesna stremi sagledavanju onog to postoji. 59. Onaj ko napreduje u delatnom ivotu umanjuje strasti, a ko uspeva u sagledavajuem umanjuje neznanje. Za strasti kau da e se jednom potpuno istrebiti, a o neznanju govore da e se delimino prekratiti, a delimino nee. 60. Dobro i zlo koji se susreu u ivotu mogu potpomagati i vrline i poroke. Delo blagorazumnosti je koristiti se time radi uspeha prvih i radi prekora drugih. 61. Dua je trodelna, po reima naeg mudrog uitelja. Vrlina slovesnog dela se naziva razboritou, razumnou i mudrou, elateljnog - celomudrenou, ljubavlju i uzdranjem, a razdraajnog - hrabrou i trpljenjem. Kada je, pak, prisutna u svoj dui naziva se pravednou. Delo opreznosti je -boriti se sa protivnim silama, podsticati vrline, proganjati poroke i srednjim (neutralnim) stvarima raspolagati saglasno vremenu. Delo promuurnosti je da se sve ono to pomae naem cilju koristi na pravilan nain, a delo mudrosti - sagledavati telesne i bestelesne tvari u svim odnosima. Delo celomudrenosti jeste - bestrasno gledati na stvari koje obino u nama bude matanja i elje, a delo ljubavi je - odnositi se gotovo na isti nain prema svakom licu koje nosi

obraz Boiji kao prema Prvoobrazu, premda demoni i pokuavaju ponekog da unize pred nama. Delo uzdranja je - sa radou odbijati sve to uslauje grlo. Delo trpljenja i hrabrosti je - ne bojati se neprijatelja i rado podnositi sve neprijatnosti. Delo pravednosti je - drati sve delove due u saglasnosti i harmoniji meu sobom. 62. Plod setve je etva, a vrlina - znanje. Kao to sejanje semena prate suze, tako i (duhovnu) etvu prati radost (Ps.125, 6). 63. ovek ne moe da odbaci strasna seanja ukoliko se ne potrudi da izlei elateljni i razdraajni deo due, prvi iscrpljujui postom, bdenjem i spavanjem na goloj zemlji, a drugi - dugotrpljenjem, nezlopamtljivou i milostinjom. Od te dve strasti se grade gotovo sve demonske pomisli koje podvrgavaju um u svaku bedu i pogibao. Niko ne moe da se izbavi od njih ukoliko u potpunosti ne prezre jelo i pie, imanje i slavu, pa ak i samo telo svoje. To je [potrebno] radi (demona) koji esto pokuavaju da [oveka] poraze pomou njih. Zbog toga je na svaki nain neophodno da podraavamo nevoljnike na moru, koji, zbog navale vetrova i talasa koji se visoko diu, izbacuju stvari. Pri tome je svakako potrebno marljivo paziti da nas pri izbacivanju stvari ne vide ljudi. Jer, na taj nain bismo izgubili svoju nagradu i podvrgli se brodolomu jo gorem od prethodnog, budui da e nas svojim vetrom produvati demon tatine. Stoga i Gospod na, pouavajui u Jevaneljima naeg upravitelja, tj. um, govori: Pazite da milostinju svoju ne inite pred ljudima da vas oni vide: inae plate nemate od Oca svoga koji je na nebesima (Mt.6,1). On opet govori: Kada se moli ne budi kao licemeri koji rado po sinagogama i na raskru ulica stoje i mole se da ih vide ljudi: zaista vam kaem: primili su platu svoju (st.5), i opet: A kad postite ne budite sumorni kao licemeri jer oni natmure lica svoja da se pokau ljudima kako poste. Zaista vam kaem: primili su platu svoju (st.16). Obratite panju kako Lekar dua milostinjom lei razdraljivost, molitvom isti um, a postom umrtvljuje pohotu. Iz tih vrlina se sastoji novi ovek koji se obnavlja za poznanje prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.3,10), u kome zbog bestraa nema ni mukog ni enskog, a zbog jedinstva vere i ljubavi - nema Judejca ni Jelina, obrezanja ni neobrezanja, varvara ni Skita, roba ni slobodnog, nego je sve i u svemu Hristos (Gal. 3,28). 64. Neiste pomisli koje se zadravaju u nama usled strasti, nizvode um u propast i pogibao. Jer, kao to se pomisao na hleb zadrava kod gladnog usled gladi, i pomisao o vodi u ednom usled ei, tako se i pomisao o novcu i drugim imanjima zadrava u oveku zbog srebroljublja, a sramne pomisli zbog strasti pohote. Na taj nain se objanjava i nae zadravanje na pomislima sujete i raznim drugim. Nemogue je da um, koji je pogruen i potopljen u takve pomisli, stane pred Boga i ukrasi se vencem pravde. Tim pomislima je bio pokraden onaj jadni um koji se, po jevanelskoj prii, odrekao veere bogopoznanja. Na isti nain je i onaj koji je svezan za ruke i noge i baen u krajnju tamu, od takvih pomisli imao satkanu odeu, koju je Onaj koji ga je pozvao smatrao nedostojnom svadbe. Svadbeno odelo je bestrae slovesne due koja se odvojila od svetskih pohota. Kakav je uzrok toga da pomisli o ulnim stvarima, zadravajui se, kvare poznanje - rei e se u poglavljima o molitvi. 65. Demonskoj pomisli se protive tri pomisli, koje je odsecaju kada se zadri u umu: anelska, naa i ona koja proizilazi iz nae volje kada se ustremi ka dobru, kao i jo jedna naa, koja proizilazi iz ljudske prirode, na osnovu koje i neznaboci, na primer, vole svoju decu i potuju svoje roditelje. Dobroj pomisli se protive samo dve pomisli: demonska i naa koja proizilazi iz nae volje koja se ustremila ka zlu. Jer, od prirode ne

proizilazi nikakva zla pomisao, budui da od poetka mi nismo bili zli, jer je Gospod na Svoju njivu posejao dobro seme. Bilo je vreme kada nije bilo zla i opet e biti kada ga nee biti. Semena vrline su neunitiva. U tome me podrava jevanelski bogata koji je, i budui osuen na ad, ipak jo bio milosrdan prema svojoj brai - a milosre je najbolje seme vrline. 66. Neki od neistih demona uvek sede pored onih koji itaju starajui se, na svaki nain, da um odvuku na neto drugo. esto se deava da oni kao povod uzimaju ak i Boanstveno Pismo kako bi ih naveli na rave pomisli. Deava se da oni nasuprot obiaju navode na zevanje ili na teak san, koji se mnogo razlikuje od obinog. To sam sam na sebi ispitao i to dosta esto, iako nisam dobro razumevao uzrok. Od Svetog Makarija sam sluao da je i zevanje neblagovremeno, i da je san od demona. Kao dokaz toga on navodi obiaj iz drevnog predanja da se prilikom zevanja na usta polae krsno znamenje. Sve to mi od njih trpimo stoga to pri itanju nemamo trezvenu.panju i ne seamo se da itamo svete rei Boga ivog. 67. Kod demona se deavaju preputanja i uruivanja, ukoliko neko od njih iznemogne u borbi i ne uspe da pokrene svoju voljenu strast. Razmotrivi to, naao sam sledee: ako nam pomisli neke strasti dugo vremena ne dosauju, a zatim se ona neoekivano pokrene i pone da pee, iako mi za tako neto nismo dali nikakav povod nekom svojom nemarnou, onda znajte da je na vas ustao demon jo vie zao nego prethodni. Zauzevi mesto prethodnog, on je ispoljio svoje zlo. Videi to, neka um pribegava Bogu, uzevi kacigu spanjenja, obukavi se u oklop pravde, izvukavi ma Duha i podigavi tit vere (Ef.6,14-17). Pogledavi na nebo sa suzama, neka on govori: Gospode Isuse Hriste, silo spasenja moga (Ps.139,8), prikloni uho Svoje i pouri da me skloni. Budi mi Bog zatitinik i dom pribeita koji e me spasti (Ps.30,3). Neka on, naroito poenjem i bdenjima, svoj ma uini bljetavim. Nakon toga e stradati jo neko vreme, napadan i zasipan raspaljenim strelama lukavog, ali e najzad i taj demon, malo-pomalo, postati isti kakav je bio i njegov prethodnik. On e se umiriti, sve dok ne prie da ga zameni neki jo gori od njega. 68. Neiste pomisli se esto odnose i ire na mnoge stvari, plove preko velikih mora, ne odbijaju duga putovanja, pokretane plamenom strau. Meutim, ako su unekoliko oiene, postaju mnogo pritenjenije nego to su one (neobuzdane) i usled slabosti strasti ne mogu da se ire na mnoge stvari. Zbog toga se one kreu najvie u krugu onog to je prirodno i, po premudrom Solomonu, neko vreme lutaju (Pri.7,12), sabirajui trsku radi bezakonog pravljenja cigli (Izl.7,12), ne dotiui se pleve. I tako, potrebno je izuzetno uvati srce kako bi se ono kao srna izbavilo od mree i kao ptica od zamke (Pri.6,5). Jer, lake je oistiti neistu duu, negoli ve oienu i opet izranjavljenu ponovo uzdii do zdravlja, zbog toga to demon tuge uvek uskae u zenice oiju i za vreme molitve izobraava izgled idola grehovne strasti. 69. Slovesnu prirodu, umrtvljenu grehom, Hristos budi (na pokajanje) sagledavanjem svih vekova (tj. prolih, sadanjih i buduih). Njegov Otac, pak, duu koja umire Hristovom smru, koja umire grehu, vaskrsava bogopoznanjem. To i znae rei apostola: Ako s Njim umresmo, s Njim emo i iveti (2.Tim.2, 11). 70. Kada um skine starog oveka i obue se u onog koji je od blagodati, ugledae svoje stanje slinim safiru ili boji neba, to Sveto Pismo naziva mestom Boijim, kakvim su ga videli starci na Sinaju (Izl.24,10).

71. Um nee uvideti mesto Boije u sebi ukoliko ne stane iznad svih pomisli o vetastvenom i tvarnom. On, pak, ne moe da stane iznad njih ukoliko se ne svue od strasti koje ga vezuju sa ulnim predmetima i pomisao oraspolouju prema njima. Te strasti e svui uz pomo vrlina, a proste pomisli posredstvom duhovnog sagledavanja. Meutim, i to e napustiti kada mu se javi ona svetlost koja za vreme molitve znamenuje mesto Boije.

________________________________________

NAPOMENE: Verovatno Nitrijske. Kasijan pie da su se rukavi kod njih prostirali samo do lakata. Podrazumeva se sveti Grigorije Niski. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE II STO POGLAVLjA EVAGRIJA MONAHA O DELATNOM IVOTU sadraj 29. Na sveti i najiskusniji uitelj je govorio: "Monah treba da se odnosi prema sebi kao da e sutra umreti, dok sa svojim telom treba da postupa kao da e iveti mnoge godine. Jer, -govori, - jedno preseca pomisli uninija i monaha ini revnosnijim, a drugo telo uva zdravim i podstie da se uva uvek jednako uzdranje". 31. Saznao sam da demon tatine, koga gotovo svi demoni odgone, bestidno staje na trup onih koji ga gone, i monahu pred oima pokazuje veliinu njegovih vrlina. 43. Treba razaznavati razliku demona i uoavati njihovo vreme. Preko pomisli saznajemo koji su demoni retki ali teki, koji uporni ali laki, a koji iznenada naleu i podstiu um na bogohulstvo. Treba da pazimo da ne izaemo iz svog obinog stanja kad pomisli ponu da premeu svoje predmete. Treba odmah da uspemo da kaemo neto protiv njih, primetivi ocoga koji se krije iza njih. Na taj nain emo napredovati uz Boiju pomo, a njih naterati da, divei nam se, sa tugom odlete. 44. Zamorivi se u borbi sa monasima, demoni se na kratko udaljavaju, posmatrajui koja vrlina e za to vreme biti zanemarena. Napavi, zatim iznenada na tu stranu, oni ograbljuju bednu duu. 45. Zli demoni ponekad pozivaju u pomo jo gore demone. Napravivi plan, oni poinju da ratuju jedni protiv drugih, imajui saglasnost u jednom - da pogube due. 46. Neka nas ne smuuje i ne preseca nae dobro revnovanje demon koji um podstie na bogohulstvo i na bezobrazna matanja koja je sramno i zapisati. Srceznalac Bog zna da ni u svetu nismo bili toliko bezumni. Cilj tog demona je da nas navede da prekinemo molitvu i da ne smemo da dignemo ruke pred Gospodom Bogom naim, protiv koga smo dopustili takve pomisli. 47. Znak da strast deluje u dui jeste neka izgovorena re, ili neki pokret tela. Po njima neprijatelj prepoznaje da li u sebi imamo njihove pomisli i da li bolujemo od njihovog

poroda, ili se, pak, staramo za svoje spasenje. Jedino Bog, koji nas je stvorio, zna sve, i nema potrebe za vidljivim znacima da bi saznao ta je sakriveno u srcu. 48. Sa svetovnjacima demoni vode borbu vie preko stvari, a sa monasima vie preko pomisli, zato to u pustinji nema stvari. Meutim, poto je lake pogreiti pomilju nego delom, mislena borba je tea od one koja se vodi preko stvari. Um je neto krajnje pokretno i nezadrivo, povodljivo na grehovna matanja. 49. Nije nam zapoveeno da neprestano delamo, bdimo i postimo, ali nam je naloeno da se neprestano molimo. Ti podvizi, usmereni na leenje elateljnog dela due, imaju potrebu za telom da bi sami bili u dejstvu, a telo bez podrke ne moe biti neprestano u trudu i liavanjima. Molitva, meutim, isti i osnauje za borbu um koji je sazdan za molitvu i za borbu sa demonima radi zatite svih sila due i bez tela. 54. Ako nam demoni, koji napadaju elateljni deo [due], u snenim matanjima pokazuju susrete sa poznanicima, gozbovanje sa srodnicima, gomile ena, i drugo slino tome, ime se obino hrani pohota, i mi se time zanosimo, znai da je taj na deo bolestan i da je ta strast u nama snana. Ukoliko, pak, ovladaju naim razdraajnim delom [due], oni nas (u matarenju sna) primoravaju da idemo po strano strmim mestima, navode na nas naoruane ljude ili otrovne zmije i divlje ivotinje. Ukoliko se mi (u snu) njih uasavamo i ako se, gonjeni njima, predajemo bekstvu, potrebno je da se pobrinemo o svom razdraajnom delu i da se, prizivajui Hrista Gospoda u budnom stanju, posluimo ranije navedenim lekarstvima. 55. Prirodni telesni pokreti za vreme sna bez sramnih matanja pokazuju da je dua do izvesne mere zdrava, dok je pojava takvih matanja znak da je bolesna. Pri tome znaj da matanje o nepoznatim licima ukazuje na ostatke drevne strasti, a matarenje o poznatim licima ukazuje na nove rane srca. 56. Obeleja bestraa emo prepoznavati danju posredstvom pomisli, a nou posredstvom snovienja. Bestraem emo nazvati zdravlje due, a poznanje njenom hranom, jer nas jedino ono vezuje sa svetim silama. Susret sa bestelesnima mogu je, naime, jedino pomou istog nastrojenja. 57. Postoje dva mirna stanja due: jedno je posledica oskudice i suenja prirodnih sokova, a drugo se javlja prilikom odstupanja demona. Prvo prate smirenoumlje i skruenost srca - suze i bezmerna elja za Boanstvenim, a za drugim sledi tatina sa gordou, koji obuzimaju monaha po povlaenju ostalih demona. Ko pazi na granice prvog stanja, ubrzo e prepoznati napade i zamke demonske. 58. Demon tatine je suprotan demonu bluda. Nemogue je da oni u isto vreme napadnu duu. Jer, jedan od njih obeava poasti, a drugi baca u beae. Stoga ti, kada ti se jedan od njih priblii i pone da te uznemirava, sam u sebi proizvodi pomisli njemu suprotnog demona. Ukoliko bude mogao, kako se kae, da izbije klin klinom znaj da si blizu bestraa, budui da se tvoj um pokazao monim da ljudskim pomislima progna demonske priloge. 59. to dua vie napreduje, sve silnije na nju napadaju neprijatelji. Ne mislim da uz nju uvek prebivaju isti demoni. To najbolje znaju oni koji pomno posmatraju iskuenja koja ih napadaju. Oni vide da njihovo bestrae snanije kolebaju novi demoni, naslednici prethodnih. 60. Savreno bestrae se u dui javlja po prevladavanju svih demona koji se protive delatnom ivotu. Nesavrenim se naziva bestrae u kome se dua po svojoj sili, premda bez ustupanja, jo uvek bori sa demonima koji je napadaju.

61. Um koji ne ispravi svoju unutranjost nee uspeno proi onaj strasni put (mitarstava), niti e stupiti u oblast besplotnih. Taj vlastiti nered e ga svakako vratiti ka onima koji su ga i izazvali. 62. I vrline i poroci oslepljuju um: kod prvih on ne vidi poroke, a kod drugih vrline. IZREKE SVETIH OTACA 91. Neophodno je da se raspitujemo o putevima kojima su pravo hodili raniji starci i da se upravljamo po njima. Mogue je nai mnogo toga dobrog i korisnog meu njihovim reima i delima. Neko od njih je, na primer, govorio da stalno suhojedenje sa ljubavlju monaha brzo privodi u pristanite bestraa. Jednog brata koga su nou smuivale matarije, on je izbavio davi mu zapovest da posti i obilazi bolesnike. Jer, rekao je on, nita tako ne gasi strasti kao milosre. 92. Kod pravednog Antonija je doao jedan od tadanjih mudraca i rekao mu: "Kako ti, oe, podnosi ivot koji je lien utehe koju pruaju knjige?" On je odgovorio: "Moja knjiga, gospodine filosofe, jeste ova stvorena priroda. Ona je svagda sa mnom. Kad god hou, ja u njoj mogu itati slova Boija". 93. Jednom me je izabrani sasud, egipatski starac Makarije pitao zbog ega zlopamenje prema ljudima naruava silu pamenja due[1], dok od zlopamenja prema demonima ne trpimo tetu. Muei se oko odgovora, zamolio sam ga da mi sam objasni. On je rekao: "Prvo je protivno prirodi (razdraajne sile), a drugo joj je saobrazno". 94. Jednom sam po najveoj podnevnoj vruini doao kod svetog oca Makarija. Krajnje izmuen eu, zatraio sam od njega vode. Meutim, on je rekao: "Zadovolji se hladovinom, budui da su mnogi putnici i moreplovci u ovo vreme i nje lieni". Zatim, kad sam ja povodom toga poveo re o uzdranju, on ree: "Veruj mi, sinko, da itavih dvadeset godina sebi ne davah ni hleba do sitosti, ni vode, ni sna. Svoj hleb jedoh pod meru, takoe i vodu, a prislonivi se na kratko uza zid grabih malo sna". 95. Do jednog monaha je dola vest o smrti njegovog oca. Onome koji ga je o tome obavestio, on je odgovorio: "Nemoj da bogohuli. Moj Otac je besmrtan". 96. Jedan brat je pitao starca da li mu dozvoljava da po odlasku kui jede sa majkom i sestrom. On je odgovorio: "Sa enom nemoj jesti". 97. Jedan brat je ima samo Jevanelje. Prodavi i njega i novac davi na hranu gladnima, on je izrekao znamenitu re: "Prodao sam re koja mi je govorila: Prodaj sve to ima i podaj siromasima (Mt.19,21)". 98. Blizu Aleksandrije, na samoj severnoj strani zaliva koji se naziva Marijin, postoji ostrvo na kome je iveo jedan monah iskusan u poznanju duhovnih stvari. On je govorio da postoje pet uzroka svega to monasi ine: radi Boga, po zahtevu prirode, po obiaju, po nevolji, radi rukodelja. Govorio je da je vrlina u sutini jedna, ali da menja oblik u duevnim silama, slino sunevoj svetlosti koja nema oblik, ali poprima formu otvora kroz koji prolazi. 99. Drugi monah je rekao: "Ja sebe liavam zadovoljstava da bih presekao povod za gnev. Jer, znam da se on uvek raspaljuje zbog zadovoljstava, smuujui um i odgonei poznanje". Neko od staraca je govorio da ljubav ne ume da uva zalihe hleba ili novca. On je jo rekao: "Nije mi poznato da su me demoni dva puta prevarili u istoj stvari".

100. Nije mogue da svu bratiju podjednako volimo. Meutim, mogue je da sa svima optimo bestrasno, [izbegavajui] zlopamenje i mrnju. Posle Boga, vie od svih treba voleti svetenike koji nas iste Svetim Tajnanama i mole se za nas. Svoje starce treba da potujemo kao anele. Neka ti bude dovoljno, ljubljeni brate Anatolije, ovo to smo nali i sabrali na vlastarima naeg vinograda, koji zrije blagodau Duha Svetog. Ukoliko nas stalno bude obasjavalo Sunce pravde i plod u potpunosti sazre, ispiemo od vina koje veseli srce oveka (Ps.103,15), molitvama i moljenjem pravednog Grigorija, koji me je posadio, prepodobnih ovdanjih otaca koji su me zalivali, i silom Hrista Isusa Gospoda naeg koji me je uzdizao, kome slava i sila u vekove vekova. Amin.

________________________________________

NAPOMENE: Tj. seanje na Boga. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE III OBRIS MONAKOG IVOTA OD EVAGRIJA MONAHA U KOJEM SE IZNOSI KAKO SE TREBA PODVIZAVATI I BEZMOLSTVOVATI sadraj 1. Kod Jeremije je na jednom mestu reeno: Nemoj se eniti na tome mestu, jer ovako govori Gospod za sinove i keri to se rode na tome mestu: Ljutom e smru poginuti... (Jer.16,1-4). Ova re navodi na ono to i Apostol govori: A ko je oenjen brine se za ovosvetsko, kako e ugoditi eni... a koja je udata brine se za ovosvetsko, kako e ugoditi muu(1.Kor.7,33, 34). [Oevidno] je da prorok nije govorio samo o sinovima i kerima koji se raaju u branom ivotu: Ljutom e smru poginuti, nego i o sinovima i kerima koji se raaju u srcu, tj. o telesnim pomislima i eljama, poto oni umiru u bolesnom, nemonom i raslabljenom mudrovanju ovog sveta, ne dostiui nebeski ivot. Ko je, pak, govori, neoenjen brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu, i donosi svagda svee i besmrtne plodove nebeskog ivota. 2. Takav je monah i takav treba da bude monah, tj. da, udaljujui se od ene, ne raa sinove ili erke na spomenutome mestu. I ne samo to nego i da bude vojnik Hristov, da nema ljubavi prema stvarima, da je slobodan od briga, da je tu pomislima i delima mnogometenog sveta, kao to i Apostol kae: Ni jedan se vojnik ne uplie u poslove obinog ivota, da bi ugodio vojvodi (2.Tim.2,4). U ovome treba da prebiva monah, ostavivi sve stvari ovog sveta i stremei ka divnim i dobrim pobednim znamenjima bezmolvija. Kako je divan i prekrasan podvig bezmolvija, uistinu divan i prekrasan! Jaram je njegov blag i breme je njegovo lako (Mat.11,30): sladak ivot i milo delanje. 3. Hoe li, ljubljeni, kako prilii da prihvati usamljeniki ivot i da pohita ka pobednim znacima bezmolvija? Ostavi tamo svetske brige sa njihovim naalstvima i vlastima, tj. budi kao nevetastven, bestrasan i tu svakoj pohoti, da bi, slobdan od uznemirujuih sluajnosti, mogao dobro da bezmolvstvuje. Jer, ako se ovek ne vine iznad svega

toga, nee moi da dolino ostvari ovaj nain ivota. Izaberi prostu hranu, koja se lako nalazi i ne zahteva mnogo briga, a ne onu koja trai mnogo staranja, ne raznovrsnu i ne onu koja podvrgava velikoj rasejanosti. Na pomisao koja ti, navodno radi gostoljublja, [naaptava] da pripremi raskona jela, nemoj obraati panju, ve je odbaci. To je zamka koju ti postavlja neprijatelj ne bi li te odvojio od bezmolvija. Ima Gospoda Isusa koji preko linosti Marte prekoreva duu koja je time zaokupljena, govorei: Brine se i uznemirava za mnogo, a samo je jedno potrebno (Lk.10,41-42), tj. sluati re Boiju. Ostalo e se bez truda nai. Stoga On odmah dodaje: Marija je dobri deo izabrala koji joj se nee oduzeti (Lk.10,42). Ima i primer sareptske udovice. ime je ona ukazala gostoprimstvo proroku (Z.Car.17,10)? Makar imao samo hleba, soli i vode, ipak moe zasluiti nagradu koja se dobija za gostoprimstvo. Meutim, ako ni to nema, primi stranca makar sa dobrim raspoloenjem i oslovi ga blagom reju. I time moe podjednako da zadobije nagradu za gostoljublje. Jer, kazano je: Blaga re je vea od davanja (Sir.18,17). 4. Tako treba da misli i o milostinji. Nemoj eleti da ima bogatstvo radi deljenja sirotinji. I to je la lukavoga. Ona nam esto dolazi u vidu tatine, [elei] da um na uplete u mnogobrina dela. U Jevanelju [se navodi] udovica koju je pohvalio Gospod Isus, i koja je sa dve lepte prevazila i dobru volju i silu (tj. veliinu rtve) bogataa. Jer svi metnue od suvika svoga... u hramovnu blagajnu, ree Gospod, a ona dade svu imovinu svoju (Mk.12,44). U pogledu odee, ne poeli da ima suvinog! Pobrini se samo za onoliko koliko je potrebno telu. Poloi na Gospoda brigu svoju (Ps. 54,23) i On e promiljati o tebi. Jer, kako govori re Boija, On se stara za nas (1.Pt.5,7). Ako oskudeva u hrani ili odei, ne zastidi se da primi ono to ti drugi pruaju. Jer, i to bi bio jedan vid gordosti. Ukoliko, pak, sam ima svega u izobilju, podaj onome koji nema. Bog hoe da Njegova deca tako vode svoje gazdinstvo. Stoga i apostol, piui Korinanima, govori o onima koji oskudevaju: Va suviak da bude za njihov nedostatak, da i njihov suviak bude za va nedostak; da bude jednakost. Kao to je napisano: Ko je mnogo sakupio, nije mu preteklo; i ko je malo sakupio, nije mu nedostalo (2.Kor.8,14-15; Izl.16,18). I tako, imajui ono to ti je potrebno u sadanje vreme, nemoj se brinuti za budunost - za nastupajui dan, ili za sledeu nedelju, ili za nekoliko predstojeih meseci, ili za godinu. Kad nastupi sutranji dan, samo vreme e te snabdeti onim to ti je potrebno, ukoliko najpre ite Carstvo nebesko i pravdu Boiju. Jer, Gospod govori: Itite najpre Carstvo Boije i pravdu njegovu i ovo e vam se sve dodati (Mt.6, 33). 5. Ne primaj slugu da neprijatelj ne bi preko njega izazvao neku sablazan i podstakao tvoj duh da pone da trai raskonija jela. Tada vie nee moi da se stara samo za sebe. Makar ti i dola pomisao (da ti je potreban sluga) radi (navodno neophodnog) telesnog spokojstva, ti potrai bolje, tj. duhovno spokojstvo. Jer, duhovni pokoj je svakako bolji od telesnog. ak i ako te pomisao nagovara da uzme slugu radi njegove [duhovne] koristi, nemoj joj verovati. Staranje oko duhovne koristi blinjih nije, naime, na posao. To nije nae delo, ve drugih svetih otaca koji ive u opteiu. Ti se postaraj samo za svoju [duhovnu] korist, drei se dolino podviga bezmolvnog ivota. Nemoj voleti da ivi sa ljudima koji imaju pristrasnost prema stvarima i koji su nemirnog duha. ivi ili sam ili sa jednomislenom bratijom, koji nemaju pristrasnost prema stvarima. Ko ivi sa vetastvoljubivim i briljivim ljudima svakako e i sam primiti neto od njihove briljivosti, i poeti da robuje ljudskim obiajima, pustim reima i svim

ostalim zlim delima - gnevu, tuzi, strasnoj vezanosti za stvari, strahu, smuenjima. Ne dozvoli da te zavedu brige tvojih roditelja ili, pak, druenje sa srodnicima. Izbegavaj esto vianje sa njima, kako ti ne bi pokrali tvoje kelijno bezmolvije i uvukli te u nemir koji im je svojstven. Ostavi, govori Gospod, neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve, a ti hajde za mnom (Mt.8,22). Ako je kelija u kojoj obitava i suvie uznemiravana, pobegni i ne potedi je, da se ne bi rastrojio iz ljubavi prema njoj. Prema tome, sve ini, sve tvori kako bi se posvetio bezmolviju, udaljavajui se od svega i o jednom se starajui - kako da istraje u volji Boijoj i da se uspeno bori sa nevidljivim silama. 6. Ukoliko ti je nemogue da bezmolstvuje kako treba u svom kraju, rei se da bezmolstvuje u tuem, i na to obrati svu svoju pomisao. Budi kao iskusan trgovac, sve ispitujui radi uspostavljanja istinskog bezmolvija, i ureujui sve to je za njega neophodno i korisno. Uostalom, kaem ti da zavoli stranstvovanje, budui da ono izbavlja od neprilika koje su neizbene u domaem kraju. Ono omoguuje da se okusi sve blago bezmolvnog ivota. Izbegavaj boravak u gradu i trpeljivo prebivaj u pustinji. Eto se, govori Sveti David, udaljih beei, i naselih se u pustinji (Ps.54,8). Ako je mogue, uopte nemoj ii u grad, budui da tamo nee videti nita dobro, niti korisno, nita to bi te podsticalo na putu podvinikog ivota koji si izabrao. Videh, opet govori isti sveti, bezakonje i svau u gradu (Ps. 54,10). Trai usamljena i bezmetena mesta i nemoj se bojati da se naseli u njih. ak da tu vidi i demonska strailita, nemoj se plaiti i nemoj beati od tog spasonosnog poprita. Pretrpi bez straha, pa e ugledati "veliinu Boiju" (Izl. 14,13), zastupnitvo, pokrov i svako drugo osvedoenje o spasenju. ekah, govori onaj blaeni mu, Boga koji me spasava od malodunosti i od bure (Ps.54,9). Neka tvoju odluku (da ivi bezmolvno) ne savlada elja da poe da se razonodi. Jer, takvo lutanje sa pohotom menja um nezlobivih (Prem.Sol.4,12). Od toga dolaze mnoga iskuenja. Boj se pada i upornije sedi u svojoj keliji. 7. Izbegavaj este susrete sa prijateljima, ukoliko ih ima. Vienje sa njima posle dugih prekida bie korisnije i za tebe i za njih. Ukoliko oseti da od njih trpi neku tetu, uopte im se ne pribliuj. Treba da ima prijatelje koji ti donose korist i koji potpomau tvoj ivot. Izbegavaj susret sa lukavim i nemirnim ljudima i sa njima ne ivi zajedno. Odbijaj njihove rave predloge, budui da oni ne slue Bogu i ne ive radi Njega. Neka ti prijatelji budu miroljubivi ljudi, duhovna braa i sveti oci. Takve je imenovao Gospod govorei: Jer ko izvri volju Oca mojega koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,49). Ne drui se sa nemirnim i sujetnim i ne idi sa njima za trpezu, kako te ne bi uvukli u svoje varke i udaljili od nauke i iskustva bezmolvnog ivota. Jer, oni imaju strast (varanja). Ne okrei svoje ui ka njihovim reima i ne primaj zamisli njihovog srca. Oni su zaista tetni. Neka dua tvoja stremi ka vernima zemlje i neka tvoje srce revnuje njihovom plau, po primeru Davida koji govori: Oi moje su uperene ka vernima zemlje, kako bi sedeli sa mnom (Ps.100,6). Ukoliko neko od onih koji idu putem ljubavi Boije doe kod tebe i pozove te da zajedno okusite hleba i soli, i poeli da poe - poi, samo se brzo vrati u svoju keliju. Ukoliko je mogue, nikada ne noi van svoje kelije, kako bi uvek sa tobom prebivala blagodat bezmolvija, i ti bez spoticanja vrio svoje kelijno sluenje. 8. Ne ustupaj elji za dobrim jelima i nemoj se hvatati na udicu raskoi: jer, ona koja se odala nasladama, iva je umrla, kako govori apostol (1.Tim.5,b). Ne nasiuj svoj stomak tuim jelima da ne bi stekao pristrae prema njima i da ne bi stekao naviku da esto jede na strani. Jer, reeno je: Ne varaj se punjenjem stomaka (Pri.24,15). Ako

primeti da te esto zovu iz kelije, poni da odbija. Jer, esti boravak van kelije je tetan. To oduzima blagodat, pomrauje misli i sui toplu elju (bezmolvnog prebivanja sa Bogom). Pogledaj na vino: ako vrlo dugo stoji nepokretno na jednom mestu, ono postaje svetlo, miomirisno i svee, a ako se prenosi sa mesta na mesto, postaje mutno, mrano i neprijatnog ukusa, usled taloga koji se podie. Ravnjaj se prema njemu i potrudi se da postane onakav kakvo je ono u prvom sluaju: preseci optenje sa mnogima, kako tvoj um ne bi bio rasejan pomislima i kako se ne bi naruavalo tvoje bezmolvije. Izaberi neko rukodelje i dri ga se, ako je mogue, dan i no, kako ne bi nikoga optereivao, i kako bi ak mogao i drugima davati, po zapovesti apostola Pavla (2.Sol.Z,12; Ef.4,28). Time e pobeivati i demona uninija i odbijati sve druge demonske elje. Jer, duh uninija obino napada nezaposlenog. Za njega premudri kae da je [sav] "u pohotama" (Pri.13,4). Od davanja i primanja nee izbei greha. Stoga, ako to prodaje ili kupuje, podnesi izvestan gubitak u odnosu na pravu cenu kako ne bi, elei da dobije pravu cenu, upao u duegubna dela - prepiranje, krivokletstvo, izmenu rei, budui da bi time beastio i sramotio dostojanstvo naeg visokopotovanog zvanja. Mislei na to, budi oprezan prilikom davanja i uzimanja. Kada bi hteo da izabere bolje - a i to ti je mogue - mogao bi nekome vernome oveku da poveri staranje o sebi, kako bi sam postao blagoduan (tj. slobodan od zamornih briga). Tada bi poiveo pun dobre i radosne nade. 9. Na takva dobra dela te obavezuje bezmolvije. Naveu ti sada i ostalo to je jo neophodno uvati. A ti me sluaj i na delu ispunjavaj ta ti zapovedam. Sedei u svojoj keliji, pomiljaj na dan smrti: zamisli na mrtvilo tela, predstavi bezizlazan poloaj (u kome e se nalaziti dua) i tuguj zbog toga. Time e u sebi potkrepiti prezir prema sujeti koja gnjei svet, i uzrevnovati da nepokolebivo i neumorno istraje u svom bezmolviju. Seti se i na sadanje stanje dua u adu. Pomisli na to kako im je tamo, u kakvom su one gorkom utanju, u kakvom munom stenjanju, u kakvom strahu i premiranju od oekivanja (Stranog suda), kakvo je njihovo neprestano duevno razdiranje, kakve su njihove bezmerene suze. Pomisli, takoe, i na dan vaskrsenja i istupanje pred Boga. Zamisli onaj Strani sud koji potresa uasom i izvedi na sredinu ono to tamo oekuje grenike - stid pred licem Boga i Hrista Njegovog, pred anelima, arhanelima, vlastima i pred svim ljudima. Predstavi sva muilita - oganj veni, neuspavljivog crva, tartar, tamu, i iznad svega - krgut zuba, strah i strana stradanja. Pomisli, takoe, i na dobra koja su pripremljena pravednicima, smelo optenje sa Bogom Ocem i Hristom Njegovim, sa anelima, arhanelima, vlastima i sa svim likom svetih, na Carstvo sa njegovim riznicama, na radost i sladost. I jedno i drugo privodi sebi na pamet. I zbog udela grenika uzdii, plai, obuci se u odeu tuge, bojei se da se i sam ne nae meu njima; a zbog dobara koja su pripremljena pravednicima se raduj, likuj i veseli. Postaraj se da ih se udostoji, a da (muke) izbegne. Pazi da to nikada ne zaboravlja. Ma gde se nalazio - u svojoj keliji, ili gde napolju - ne dozvoljavaj da ti seanje o tome izae iz uma, kako bi izbegao neiste i pogubne pomisli. 10. Neka tvoje poenje bude srazmerno tvojoj snazi pred licem Gospoda. Ono e oistiti grehe tvoje i bezakonja, duu uiniti umerenom, um osvetiti, odagnati demone i pribliiti Boga. Okusivi jedanput na dan, nemoj poeleti drugog obroka, kako ne bi imao mnogo izdataka i kako ne bi pomutio svoj um. Usled toga e uvek imati za dobrotvorna dela, a i strasti telesne e se umrtviti. Ako se desi da ti dou bratija, te je potrebno da jede po drugi ili ak trei put, nemoj da ti potamni lice niti se mrti, ve se

pre raduj to si moe da poslui potrebi bratije. Jedui po drugi ili trei put, blagodari Bogu to si ispunio zakon ljubavi i to e ve samog Boga imati kao Staratelja tvog ivota. Deava se ponekad da nas bolest ili telesna nemo primoraju da jedemo dvaput i triput i mnogo puta. Neka te zbog toga ne smuuje pomisao. Nema potrebe da svoje telesne podvige upranjavamo strogo i za vreme bolesti. Mi ih moemo u izvesnoj meri oslabiti kako bi se to pre popravilo zdravlje i mi opet poeli sa podvinikim trudovima. Re Boija ne zabranjuje ni jednu vrstu hrane, niti nareuje da se uzdravamo od bilo kakvih jela: Dah vam sve zelje. Jedite i ne smuujte se (Post.9,3; 1.Kor.10,25). I jo: Ne pogani oveka ono to ulazi u usta (Mt.15,11). I tako, neka uzdranje od pojedinih jela uvek bude delo nae volje i dobrovoljnog podviga due. 11. Spavanje na goloj zemlji, bdenje i sve druge napore rado podnosi, gledajui na slavu koja e ti se sa svima svetima pokazati. Stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim.8,18), govori apostol. Kada stane da pada duhom, moli se kao to je napisano (Jak.5,13). Meutim, moli se sa strahom i trepetom, sa boleivim srcem, trezveno i bodro. Neophodna je takva molitva, naroito zbog zlobnih i lukavih nevidljivih neprijatelja naih, koji uvek pokuavaju da nas ometu u tom delu. Kada nas vide da stojimo na molitvi, oni nam prevarno pristupaju i pred um iznose neto ega se u vreme molitve ne treba seati i o emu ne prilii misliti, kako bi zarobili na um i nau molitvu i moljenje u vreme molitvoslovlja uinili besplodnim, uzaludnim i beskorisnim. Jer, molitva, moljenje i iskanje su prazni i beskorisni ukoliko se vre bez straha i trepeta, bez trezvenosti i bodrosti. Prilazei caru - oveku, svako svoju molbu izlae sa strahom i trepetom i sa punom panjom. Nije li utoliko pre potrebno na isti nain pristupati Bogu, Vladici svih i Hristu, Caru careva i Gospodu gospodara, i na takav nain pred Njim iznositi svoje molitve i moljenja? Bogu naem slava u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE IV 33 POGLAVLjA - POREENjA EVAGRIJA MONAHA sadraj 1. utica je ravo stanje due, pri kome ona neispravno gleda na Boga i na sve stvoreno. 2. Zgrbljenost pozadi je porok razumne prirode, kojim postaje nesposobna za vrlinu i bogopoznanje. 3. Gangrena je uspaljenost i pokret gneva, koji pogubljuje slovesni deo due. 4. Slepoa je neznanje uma, koji se ne stara ni o delatnim vrlinama, ni o poznanju postojeeg. 5. Paraliza je nepokretnost ili sporopokretnost slovesne due na delatne vrline. 6. Otok je raslabljenost slovesne due neradom, u kome ona obino odbacuje rei duhovne pouke. 7. Nemost je oduzetost slovesne due kojom ona odbacuje vrline, kojima se (inae) u nama uobliuje Hristos. 8. Guba je neverje slovesne due, zbog koje se ona ne uverava u istinu rei ak i ako je dodirne. 9. Obamrlost je sklonost slovesne due ka zlu, i to posle uspeha u vrlini i bogopoznanju. 10. Oduzetost je ravo stanje slovesne due u kome se ona dri vrline, premda ne radi samog dobra. 11. Kijavica je gubitak vrline, kojom se osealo blagouhanje Hristovo. 12. Gluvoa je grubost slovesne due, zbog koje ona odguruje duhovnu pouku. 13. Ona mrena je otpadanje od stanja duhovnog sagledavanja, ili usvajanje nepravilnog gledanja na postojee. 14. Mucanje je bolest slovesne due u kojoj ona, sablanjavajui se sluajnostima, ne moe da za sve blagodari Boga. 15. Hromost je nemo slovesne due da vri istinsku vrlinu. 16. Vodena bolest je beslovesno skretanje due sa puta, pri emu u njoj, usled zaguivanja vrline, vlada zlo i neznanje. 17. Mrav je delatni ovek koji u ovom veku sebi priprema hranu za budui. 18. Krmae su neisti neznaboci koji primie zapovesti Hrista Spasitelja naeg. 19. Skakavci su slovesne due, koje ne uznemirava smrt i koje se hrane semenjem. 20. Jarebica je delatni um koji, oslanjajui se na vrline, lepra u poznanju nebeskih sila. 21. Lavi je bestrasan ovek, koji se zacario nad zverinjem u njemu (strastima). 22. Petao je duhovni ovek ispunjen znanjem, koji drugim duama blagovesti dan koji nastupa od umnog sunca.

23. Jelen je delatan mu koji pravo upravlja svoje neuredne pomisli. 24. Pijavica je neista sila koja iz slovesnih dua isisava krv pravednosti. 25. Ad je tama neznanja koja pokriva slovesnu tvorevinu koja je izgubila sagledavanje Boga. 26. ena je bezumlje koje slovesne due survava u neistotu. 27. Zemlja je ravo stanje sastavljeno iz beaa i bezakonja. 28. Oganj je zlo koje pogubljuje vrline Boije u slovesnoj tvorevini. 29. Voda je lano znanje koje gasi istinsko poznanje. 30. Podsmeljivo oko je neista sila koja ismeva poznanje Boga i koja beasti mudrost Boiju u postojeem. 31. Vrane su svete sile koje istrebljuju zlo. 32. Provalije su slovesne due raskopane neznanjem i zlom. 33. Orlovi su svete sile kojima je povereno da pobeuju neiste demone. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE V IZREKE EVAGRIJA MONAHA O DUHOVNOM IVOTU PO AZBUNOM REDOSLEDU[1] 1. Neumesno je da onaj ko ite poasti bei od trudova koji ih omoguuju. 2. Hoe li da pozna Boga? Poznaj najpre samog sebe. 3. Istinski prijatelj je onaj koji uri da prenese radosne dogaaje. 4. Visoko miljenje o sebi nikako se ne slae sa injenjem niskih dela. 5. Kod svakoga samouverenje ometa samopoznanje. 6. Onaj ko nerazumno ivi jeste demon-upravitelj. 7. Blagorodstvo due se oituje u dobrom raspoloenju. 8. Potuje Boga onaj ko ne ivi nasuprot sebi (tj. koji ivi saglasno zahtevima slovesne prirode). 9. Neporoan ovek je hram Boiji. 10. Najgore imanje je nedolian ivot. 11. Govori ta treba i kada treba, i nee uti nita nepotrebno. 12. Najbolje imanje je veran prijatelj. 13. Sujetna narav je bolest due. 14. Stranac i siromaan je Boija mast (Otk.3,18). "Mau pomai oi svoje da vidi". Mast je milosre prema potrebitima. 15. Ko je upotrebljava, ubrzo e progledati. 16. Dobro je initi dobro svima, a osobito onima koji ne mogu da vrate. 17. Pravedan govornik je aa studene vode. 18. Celomudrenost i krotost due [izobraavaju] heruvima. 19. Poast u starosti jeste dokaz trudoljublja pre starosti. 20. Marljivost u mladosti jeste zalog asti u starosti. 21. Svetlost due jeste istinsko sagledavanje. 22. Ljubei ono to ne treba, nee ljubiti ono to treba. 23. Bolje je primiti lano zlato, nego (lanog) prijatelja. sadraj

24. ista dua u Bogu jeste bog. 25. Teko samoljublju koje sve mrzi!

________________________________________

NAPOMENE: Azbuni redosled postoji u grkom originalu (25 slova), ali je neprevodiv, - Prim. prev. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE VI DRUGE IZREKE EVAGRIJA MONAHA sadraj 1. Poetak ljubavi je dobro uzajamno miljenje. 2. Dobro je bogatiti se krotou i ljubavlju. 3. Gorda pomisao rastura vrline. 4. Put se ravnja milostinjom. 5. Nepravedni sudija je oskrnavljena savest. 6. Sramno je robovati telesnim strastima. 7. Ako hoe da si bez tuge, postaraj se da ugodi Bogu. 8. I Bog se brine o onome koji se dobro o brine sebi. 9. Celomudreno srce je pristanite sagledavanja. 10. Ako hoe da pozna sebe, nemoj gledati kakav si bio, nego kakvim si stvoren u poetku. 11. Tata dua je bezvodna jama. 12. Gorda dua je razbojnika peina. Ona ne trpi glas poznanja. 13. Zla zabluda istinitog mua je neznanje Pisma. 14. Po suzama poznaj da li se boji Boga. 15. Smirenje due je nepobedivo oruje. 16. Vrlinski mu je rajsko drvo. 17. Isus Hristos je drvo ivota. Upotrebljavaj ga kako dolikuje i nee umreti doveka. 18. ini dobro onima koji su istinski siromasi i okusie Hrista. 19. Jesti Hristovo Telo - daje istinsku silu. 20. Ako voli Hrista, nemoj zaboravljati da ispunjava Njegove zapovesti. 21. Po tome se poznaje ko je dobrotvor posle Boga. 22. Prijatelj po Bogu u reima istine toi med i mleko. 23. Nemarna dua nee imati takvog prijatelja. 24. Slastoljubiva pomisao je estok tiranin. 25. Preutkivati istinu znai zakopavati zlato u zemlju. 26. Ko se boji Boga, sve ini po Bogu.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE VII O OSAM POMISLI, ANATOLIJU sadraj 1. Postoji osam glavnih pomisli od koji proizilaze sve ostale. Prva je pomisao stomakougaanja, druga - bluda, trea - srebroljublja, etvrta - tuge, peta - gneva, esta - uninija, sedma - sujete, i osma - gordosti. Da li e te pomisli da nas uznemiravaju ili ne, ne zavisi od nas. Meutim, od nas zavisi da li e u nama ostajati dugo ili ne i da li e u nama pokrenuti strasti ili ne. 2. Pomisao stomakougaanja predlae monahu da brzo odstupi od podvinitva, izobraavajui mu bolesti stomaka, jetre, slezine, vodenu ili neku drugu bolest, odsustvo lekarstava i lekara. Pri tome, ona podsea na izvesnu bratiju koji su se podvrgli ba tim bolestima. Deava se ponekad da neprijatelj bratiji koji su postradali od tih bolesti naaptava da dou kod isposnika i ispriaju im ta im se desilo, dodajui da je uzrok bio prestrogo uzdranje. 3. Demon bluda budi telesnu pohotu. On najjae napada na uzdrljive kako bi prekinuli uzdranje, smatrajui da od njega nema nikakve koristi. Skrnavei duu, on je podstie na bludna dela, inei da ona, navodno, govori i uje neke rei, i kao da joj je i samo delo pred oima. 4. Srebroljublje predstavlja dugogodinju starost, nemo za rukodelje, glad, bolest, neprijatnost nematine i nelagodnost primanja od drugih onoga to je potrebno telu. 5. Tuga se ponekadjavlja usled liavanja onoga to elimo, a ponekad prati gnev. Ona se usled liavanja onoga to elimo javlja na sledei nain: najpre se javljaju pomisli i dui privode na pamet dom, srodnike i raniji nain ivota. Kada primete da ona ne protivrei, ve da ih prati i misleno se razliva po zadovoljstvu [koje izazivaju], one je, poto je epaju, pogruavaju u tugu i stoga to su ti predmeti nedostupni, i stoga to joj ne mogu biti dostupni usled ustava ivota koji vode. Druge pomisli e bednu duu toliko vie savlaivati i poraavati koliko se ona vie pruala po prvim. 6. Gnev je najbra strast. On se pokree i raspaljuje protiv onoga koji nam ini nepravdu ili samo tako izgleda. On sve vie i vie osurovljuje duu. On naroito u vreme molitve potkrada um, upeatljivo predstavljajui lice koje nas je uvredilo. Ponekad se deava da, ustalivi se u dui i pretvorivi se u neprijateljstvo, nou izaziva moru, trzanje tela, [predstave] uasa smrti, napada otrovnih gmizavaca i zverova. Te etiri pojave, kao posledice obrazovanja neprijateljstva, praene su mnogim pomislima, kao to e svaki posmatra primetiti.

7. Demon uninija, koji se jo naziva "podnevnim" demonom (Ps.90,6), tei je od svih drugih. On monahu pristupa oko etvrtog asa (tj. oko deset izjutra) i okree se oko njegove due sve do osmoga asa (dva po podne). U poetku ga navodi da sa nezadovoljstvom primeti da se sunce vrlo sporo kree, ili kao da se uopte ne kree, i kao da dan traje pedeset asova. Zatim ga podstie da esto gleda u prozor i da ak izlazi iz kelije kako bi pogledao na sunce, ili da bi saznao koliko je jo ostalo do devet asova, pri emu nee zaboraviti da mu naapne da pogleda levo i desno ne bi li ugledao nekog od bratije. Zatim on kod njega izaziva omrazu prema mestu [na kome ivi], prema samom nainu ivota, i prema rukodelju, dodajui mu da je presuila ljubav kod bratije i da nema nikoga ko bi ga uteio. ak i sluaj da ga neko uvredi, avo upotrebljava da bi kod njega u taj as izazvao to vee neraspoloenje. Zatim ga navodi na elju za drugim mestom, u kome se lake dolazi do neophodnog, ili mu napominje rukodelje koje je manje teko ali probitanije. Uz to dodaje da ugaanje Bogu ne zavisi od mesta i da je mogue poklanjati se Bogu na svakom mestu. Sa time povezuje seanje na roake i na ranije izobilje, i odmah prorokuje dug ivot, izobraavajui napore podvinitva. [Jednostavno], koristi sva lukavstva da bi monah, najzad, ostavio keliju i pobegao sa poprita. Za tim demonom ne dolazi odmah drugi. Ko se bude borio i pobedio, posle podviga e osetiti mirno stanje i dua e mu se prepuniti neizrecivom radou. 8. Pomisao tatine je najtananija. Ona se javlja onima koji ive ispravno i poinje da razglaava njihove podvige. Ona im skuplja pohvale od ljudi, predstavlja kako viu demoni koji se izgone, kako se ispeljuju ene, kako se gomile naroda guraju da bi se dotakle njihove odee. Ona im, najzad, predskazuje sveteniki in, i ka njihovim vratima privodi one koji ih trae i koji ih, zbog otkazivanja, i protiv njihove volje odvode vezane. Probudivi na takav nain u njima praznu nadu, one odlaze, preputajui ih iskuenjima demona gordosti, ili demona tuge, koji im odmah navodi pomisli koje su suprotne toj nadi. Deava se da njih, donedavno potovane i svete jereje, predaje i demonu bluda. 9. Demon gordosti je uzrok najbednijeg pada due. On joj naaptava da ne ispoveda Boga kao svog Pomonika, ve da samoj sebi pripisuje svoju ispravnost, te da se nadima nad bratijom smatrajui ih neznalicama, budui da o njoj ne misle svi na taj nain. Za gordou ide gnev i tuga, i poslednje zlo - izbezumljenost i besnilo i vienje mnogih demona u vazduhu.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE VIII NjEGOVE MISLI, POVEZANE SA IZLAGANjEM O OSAM STRASTI sadraj 1. Postoji pet dela kojima se stie Boije blagovoljenje. Prvo - ista molitva, drugo pevanje Psalama, tree - itanje Boanstvenog Pisma, etvrto - skrueno seanje na svoje grehe, smrt i Strani sud, i peto - rukodelje. 2. Ako hoe da u telu slui Bogu slino bestelesnim, postaraj se da neprestano u srcu svom ima skrivenu molitvu. Na taj nain e dua tvoja jo pre smrti da se priblii anelskom podobiju. 3. Kao to je nae telo, po udaljenju due, mrtvo i smradno, tako je i dua u kojoj ne deluje molitva - mrtva i smradna. Prorok Danilo nas oigledno ui da gubitak molitve treba smatrati gorim od svake smrti. On je pre bio spreman na smrt, nego da se lii molitve makar i za tren. Boga se treba seati ee nego to se die. 4. Sa svakim uzdisajem trezveno prizivaj ime Isusovo i sa smirenjem pomiljaj o smrti. Oba ova dela donose veliku korist. 5. Hoe li da te Bog pozna? Uini da si to manje poznat ljudima. Ukoliko se bude uvek seao da Bog vidi sve to ini, bilo duom, bilo telom, nee pogreiti ni u jednom delu i On e iveti pored tebe. 6. ovek se niim toliko ne usliuje Bogu koliko blagotvorenjem drugima. Meutim, treba biti oprezan da se dobroinstva ne vre iz rauna. 7. Postae, najzad, dostojan Boga ukoliko ne ini nita to je nedostojno Njega. 8. Boga e preslavno potovati kad u svojoj dui putem vrlina bude oblikovao Njegovo podobije. 9. Ljudi postaju bolji kad se pribliavaju Bogu. 10. Bog poznaje mudrog oveka, koji mu ukazuje ast i poklonjenje. On se nimalo ne uznemirava ukoliko ostaje nepoznat ljudima. Delo razboritosti se sastoji u tome da se deo due u kojoj se nalazi gnev pobuuje na voenje unutranje borbe. Delo celomudrenosti se sastoji u neprestanom pobuivanju uma na paljivu bodrost. Delo pravednosti - u tome da se deo u kome se nalazi elja upravlja jedino ka vrlini, odnosno ka Bogu. Delo hrabrosti se, najzad, sastoji u tome da [ovek] rukovodi sa pet ula i da ne dopusti da se preko njih oskrnavi njegova unutranjost, tj. duh, ili spoljanjost, tj. telo. 11. Dua je iva, prosta, bestelesna sutina, nevidljiva za telesno gledanje, besmrtna i obdarena umom i razumom. Um u dui je ono to je oko u telu.

12. Od slovesnih stvorenja pod nebom jedna se bore, druga tite, a trea napadaju. Bore se ljudi, tite aneli, a napadaju neiste sile. Uzrok odsustva u nama poznanja Boanskih stvari i samog Boga nije niti u nemoi onih koji tite, niti u moi onih koji napadaju, ve u nemarnosti onih koji se bore. 13. Zlo nije sutina, ve odsustvo dobra, kao to mrak nije nita drugo do odsustvo svetlosti. 14. Prostodunost je slabo oprezna i paljiva: ne podozreva zlo onaj ko je slobodan i obezbeen od njega. 15. Zaista je razvratnost besmislena i nee moi nita izmisliti ime bi raspusne ljude mogao pobuditi da dou pameti. 16. iste i blagodatne due su neobino oprezne. One odmah primeuju avola i teraju ga, iako je on veoma brz i krajnje lukav u napadima. 17. Niim se tako ne umilostivljuje Bog kao telesnim samozlopaenjem. 18. Neko od svetih otaca je rekao da onaj ko nije u stanju da preduzme strog i mnogo naporan monaki ivot, moe da se spase na drugi nain, tj. ukoliko bude imao veru prema monasima i ukoliko im slui i prua ono to im je potrebno. To, izmeu ostalog, za njih nee biti poslednje delo koje ih vodi ka spasenju. 19. Provodi no u molitvenom trudu i tvoja dua e ubrzo obresti utehu. 20. Zanimaj se itanjem sa spokojnim duhom kako bi tvoj um bio neprestano ushien sagledavanjem divnih dela Boijih, i kako bi bio uzdizan kao nekom rukom koja je pruena prema njemu. 21. Spavanje u toku dana ukazuje na telesnu bolest ili na uninije due, ili na njenu bezbrinost ili na neiskustvo. 22. Blagodau Duha Svetog i sopstvenim trudom i staranjem, svaka dua moe da sakupi i spoji u sebi sledee osobine: slovo sa umom, delanje sa sagledavanjem, vrlinu sa znanjem, veru sa poznanjem slobodnim od svakog zaborava, i to tako da ni jedno od njih ne bude ni manje ni vee od drugog. Tada se ona spaja sa istinitim i blagim Bogom, i jedino sa Njim. 23. Postoji osam pomisli od kojih se raa svaki greh: kod onih koji vode usamljeniki ivot - pomisao uninija, sujete, gordosti, krtosti i tuge, a kod onih koji ive pod stareinstvom drugih (u opteiu) - stomakougaanja, gneva i bluda.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE IX POUKE BRATIJI KOJI IVE U OPTEIU I GOSTOPRIMNICAMA sadraj 1. Naslednici Boiji, ujte re Boiju! Sanaslednici Hristovi, pazite na zapovesti Hristove! 2. Vera je poetak ljubavi, a kraj ljubavi - poznanje Boga. 3. Strah Boiji uva duu, a trezvoumlje je utvruje. 4. Trpljenje raa nadu, a dobra nada proslavlja oveka. 5. Ko svoje telo dri u strogoj potinjenosti, dostii e bestrae, a ko ga hrani, postradae od njega. 6. Duh bluda [obitava] u telima neuzdrljivih, a duh iste stidljivosti u duama uzdrljivih. 7. Usamljenost sa ljubavlju isti srce, a udaljavanje od drugih sa gnevom ga smuuje. 8. Bolje je biti usred hiljada sa ljubavlju, nego sam u peini sa mrnjom. 9. Ko hrani zlopamenje u svojoj dui, lii na onoga koji sakriva plamen u plevi. 10. Nemoj davati mnogo hrane svom telu pa u snu nee videti ravo matanje. Jer, kao to voda gasi oganj, tako glad [potire] skverno matanje. 11. Gnevljiv ovek je plaljiv, a krotki se ne boji straha. 12. Silan vetar goni oblake, a zlopamenje dobra oseanja iz due. 13. Ko se moli za neprijatelje, ne pamti zlo, a ko uva jezik, nee uvrediti blinjeg. 14. Ako te uvredi brat tvoj, uvedi ga u dom svoj i nemoj se olenjiti da ode kod njega i da sa njim podeli hleb svoj. inei tako, izbavie duu svoju (od metea) i nee se saplitati za vreme molitve. 15. Bogata ne stie znanje i kamila nee proi kroz iglene ui. Ipak, Bogu nita nije nemogue. 16. Ko voli novac, nee videti znanja, i ko ga sabira pomrauje se (nezanjem). 17. U obitalitu smirenih poiva Gospod, a u domu gordih umnoava se prokletstvo. 18. Beasti Boga onaj ko prestupa Njegov zakon, a ko ga uva, proslavlja svog Tvorca. 19. Due pravednih vode aneli, a due zlih uzimaju demoni. 20. Gde ulazi greh, tamo [ide] i neznanje. Srca pravednih e se ispuniti poznanja. 21. Bolje je siromatvo sa znanjem, nego bogatstvo sa neznanjem. 22. Najvii ukras glave jeste kruna, a najvii ukras srca - poznanje Boga. 23. Ko je milosrdan prema bednima, iskorenjuje gnev, a onaj ko ih hrani napunie se dobrima.

24. U krotkom srcu poiva premudrost, a dua koja ini dobro jeste poivalite bestraa. 25. Ko se esto moli, izbei e iskuenja, a srce nemarnog e smutiti pomisli. 26. Ne naslauj se vinom pa te nee primamiti telo. 27. Nemoj obilno nasiavati telo svoje, pa e skverne pomisli ponestati u tebi. 28. Nemoj govoriti: "Praznik je, popiu vina", ili: "Sutra je Pedesetnica, jeu meso". Za monahe ne postoji praznik za punjenje stomaka. 29. Hristova Pasha je prelaz od greha (ka vrlini i pokajanju), a Pedesetnica je vaskrsenje due. 30. Praznik Gospodnji je zaborav zla. Onog, pak, ko pamti zlo, obuzee pla. 31. Praznik Boiji je istinsko znanje. Ko obraa panju na la i zabludu, umree runom smru. 32. Bolji je post sa istim srcem, nego sitost u neistoj dui. 33. Ko istrebi rave pomisli iz svog srca, lii na onoga koji razbija mladence o kamen. 34. Snoljubivi monah e pasti u svako zlo, a onaj koji voli bdenje uzletee kao ptica. 35. Za vreme bdenja se nemoj predavati praznim razgovorima i nemoj odbijati duhovne rei, zato to Bog gleda na srce tvoje i nee zanemariti greh tvoj. 36. Dugi san navodi iskuenje, a bdenje ga odgoni. 37. Mnogo spavanje ogrubljuje srce, a bdenje izotrava um. 38. Kao to oganj rastapa vosak, tako dobro bdenje [unitava] zle pomisli. 39. Meutim, bolje je spavati, nego vreme provoditi u praznoslovlju. 40. Anelsko snovienje veseli srce, a demonsko ga smuuje. 41. Pokajanje i smirenje podiu duu, a milostinja i krotost je krepe. 42. Uvek se seaj Oca nebeskog i nikad ne zaboravljaj na poslednji Sud, pa dua tvoja nee upasti u greh. 43. Nemoj ostavljati svoju keliju kada te napada duh uninija i nemoj se uklanjati (na drugo mesto) u vrema tuge. Jer, kao to se srebro isti (trenjem), tako e i tvoje srce zablistati, ako nepokolebivo pretrpi. 44. Duh uninija udaljuje suze, a duh tuge davi molitvu. 45. Kao to ne zadrava korpiju pod pazuhom, tako nemoj ni rave pomisli zadravati u srcu svome. 46. Kao to oganj isprobava zlato i srebro, tako srce monaha [ispituje] iskuenje. 47. Ko ne dostie slavu kojoj tei, alosti se, a ko je dostigne - gordi se. 48. Ne preputaj gordosti srce svoje i nemoj rei pred Bogom: "Mogu i sam", da Gospod ne bi ostavio tvoju duu da je smire demoni. Tada e te smutiti tvoji vazduni neprijatelji i noni uas e te obuzeti. 49. Dua ista je izabran sasud, a neista e se ispuniti gorinom. 50. Bez mleka dete ne moe da se odoji, a bez bestraa nee uzlikovati dua. 51. Ljubavi prethodi bestrae, a znanju prethodi ljubav. 52. Strah Boiji raa mudrost, a vera Hristova daje strah Boiji. 53. Ognjena strela pali duu, ali je vrlinski mu gasi. 54. Sluaj, monae, rei oca svoga i nemoj initi uzaludnim njegove pouke. Tako e izbei zle pomisli i zli demoni te nee savladati. 55. Rav ekonom smuuje due bratije, a ko rasipa manastirsko dobro, vri krau svetinje.

56. Ko ravo govori o bratu svome, bie istrebljen, a ko prezire nevoljnoga, nee ugledati svetlosti. 57. Ne govori: "Sada u ostati, a sutra u poi (iz manastira)", zato to nisi mudro smislio. 58. Kolebljiv monah izmilja laljive rei i vara srce svoje. 59. Ko se lepo odeva i puni svoj stomak, pase sramne pomisli i nee ui u zbor pravednih. 60. Poavi u selo, nemoj se pribliavati enama i ne zapoinji razgovor sa njima. U suprotnom e tvoja dua poi za njima, kao riba koja proguta udicu. 61. Velikoduni monah e dostii bestrae, a onaj koji ogoruje bratiju bie omraen. 62. Krotkog monaha ljubi Gospod, a svadljivog odbacuje od sebe. 63. Ako je brat tuan, utei ga, a ako je alostan, saoseaj sa njim. inei tako, obradovae srce njegovo i veliko blago e sakupiti na nebu. 64. Nemoj sluati rei uperene protiv tvog starca i ne raspaljuj protiv njega due koje ga ne potuju, da se Gospod ne bi razgnevio na tvoja dela i da te ne bi izbrisao iz knjige ivih. 65. Lenjivi monah e pretrpeti mnogo tete. Ukoliko, pak, bude uporan u svojoj naravi, i monaku odeu e zbaciti. 66. Dvojezian monah smuuje bratiju, a veran uvodi mir. 67. Ko se uzda u svoju krepost, pae, a ko se smirava, bie uznesen. 68. Nemoj se predavati sitosti stomaka i nee te savlaivati noni san. Tako e ubrzo postati ist i Duh Gospodnji e sii na tebe. 69. Pevanjem Psalama kroti se gnev, a velikodunou se odgoni strah. 70. Svetlost onoga ko umnoava gozbe e potamneti i njegovu duu e pokriti tama. 71. Na meru uzimaj hleb i vodu i duh bluda e pobei od tebe. 72. Nemoj podmetati nogu bratu svome i ne raduj se njegovom padu, jer Gospod vidi srce tvoje i za to e te predati u dan smrti. 73. Ko sablanjava svetovnjake, nee ostati bez kazne, a ko ih alosti, beasti svoje ime. 74. Ko voli mir, okusie njegovo sae, a ko ga umnoava, napunie se meda. 75. Potuj Boga pa e upoznati bestelesne. Slui mu i On e ti pokazati razum vekova. 76. Telo Hristovo su delatne vrline. Ko ih jede, postae bestrastan. 77. Krv Hristova je razlikovanje delatnosti. Ko je pije, prosvetie se. 78. Grudi Gospodnje su poznanje Boga. Ko lee na njih bie bogoslov. 79. Ispunjen znanjem i delatelj dobra se sretoe, a Gospod bee meu njima. 80. Ne naputaj veru krtenja svoga i ne naruavaj duhovni peat, da bi Gospod prebivao sa tvojom duom i pokrivao te u dane zla. 81. Rei jeretika su vesnici smrti. Ko ih prima, pogubie svoju duu. 82. I sada me poluaj, sine moj: Ne prilazi vratima nevernih ljudi i nemoj ii preko njihovih mrei, da se ne bi zapleo. 83. Udalji svoju duu od lanog znanja. Ja sam esto govorio sa njima (tj. zabludelima) i ispitivao njihove mrane rei, i u njima sam naao zmijski otrov. Ko ih prima, poginue, a ko ih voli, ispunie se zla. 84. Video sam oce njihovog mudrovanja i ne ugledah svetlost istine u njihovim reima. 85. Putevi promisla su pokriveni primrakom i razumu su nedostini Njegovi sudovi. Meutim, vrlinski mu e ih spoznati.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE X NjEGOVE POUKE DEVSTVENICAMA sadraj 1. Ljubi Gospoda i On e tebe zavoleti. Slui mu i On e prosvetiti tvoje srce. 2. Potuj majku svoju (igumaniju) kao Majku Gospodnju, i ne alosti sedine one koja te je rodila (po duhu). 3. Ljubi sestre kao erke svoje majke, i ne naputaj put mira. 4. Neka sunce koje izlazi zatekne molitvenik u tvojim rukama, a posle drugog asa [prihvati se] rukodelja. 5. Moli se neprestano i seaj se Hrista koji te je preporodio. 6. Izbegavaj muki zbor da ti ne bi ostao idol u dui, i da se ne bi spoticala za vreme molitve. 7. Ima ljubljenog Hrista. Odgurni sve mukarce, i tvoj ivot e biti besprekoran. 8. Razdraljivost i gnev teraj od sebe i zlopamenje da se ne kosne tvog srca. 9. Ne govori: "Sada u pojesti, a sutra u postiti", jer ne zna ta e roditi dananji dan. 10. Nije dobro jesti meso, a piti vino nije pristojno. I jedno i drugo dozvoljeno je samo bolesnima. 11. Nespokojna devstvenica se nee spasti, i koja ivi u utehama nee videti svog enika. 12. Ne govori: "Oalostila me slukinja (iskuenica) i ja u joj vratiti", jer nema robinja meu kerima Boijim. 13. Ne obraaj sluh svoj sujetnim reima, i bei od vesti brbljivih starica. 14. Na gozbe pijanica ne gledaj i na svadbe svetske ne idi: Neista je pred Bogom svaka devstvenica koja tako ini. 15. Otvaraj usta svoja za rei Boije, a obuzdavaj priljivost. 16. Smiri se pred Bogom i uzvisie te Njegova desnica. 17. Ne odvraaj se od siromanog u njegovoj nevolji i nee nestati jeleja u tvojoj svetiljci (u asu nevolje). 18. Sve ini radi Gospoda i ne iti slave ljudske. Ljudska slava je kao cvet u travi, a slava Gospodnja prebiva vavek. 19. Krotku devstvenicu voli Gospod, a gnevna mu je mrska. 20. Posluna devstvenica e obresti milost, a ona koja se prepire je krajnje nerazumna. 21. Devstvenicu koja rope pogubie Gospod, a blagodarnu za sve e izbaviti od smrti.

22. Smeh je sraman i prekorna je bestidnost (oiju). Svaka nerazumna (devstvenica) e upasti u njih. 23. Ona koja udeava haljine gubi stidljivost pogleda. 24. Ne zadravaj se sa svetovnjacima (svetovnjakinjama) da ne bi skrenuli tvoje srce i da ne bi uinili nekorisnim savete pravednih. 25. Sa suzama se moli nou, ali neka niko ne primeti da se moli. Tako e obresti blagodat. 26. Prijatne etnje i posete tuih domova raslabljaju stanje due i kolebaju reenost njene volje. 27. Verna devstvenica nije plaljiva, a neverna se i svoje senke boji. 28. Ona koja prezire slabu sestru, bie udaljena od Hrista. 29. Ne govori: "To je moje, a to tvoje"? jer je u Hristu Isusu sve zajedniko. 30. Nemoj ispitivati kako druge ive i nemoj se radovati padu sestre svoje. 31. Poslui siromane devstvenice, i svojom znatnou se ne uznosi. 32. U crkvi Boijoj nemoj putati re iz usta svojih i ni na koga nemoj podizati oi svoje, jer Gospod zna srce tvoje i sve pomisli tvoje gleda. 33. Svaku zlu elju odgoni od sebe, pa te nee savladati neprijatelji tvoji. 34. Nemoj samo jezikom izgovarati rei Psalama, ve pevaj u srcu svome. 35. Kao to je teko ugasiti rasplamsali oganj, tako je ranjena dua devstvenice teko izleiva. 36. Nemoj predavati dui svojoj zle pomisli da ne bi oskrnavile tvoje srce i da ne udalje od tebe istu molitvu. 37. Teka je tuga i nepodnoljivo uninije, ali su suze pred Gospodom jae od njih. 38. Glad i e zamaraju zlu pohotu, a bdenje isti razum. 39. Gnev i razdraenost odbijaju ljubav, a zlopamenje posramljuje darove. 40. Ona koja tajno ogovara sestru svoju, ostae izvan branog dvora enikovog. Zazvae pred vratima, ali je nee uti. 41. Nemilostivoj devstvenici e se ugasiti svetilnik, i ona nee ugledati dolazak svoga enika. 42. Pavi na kamen, staklo se razbija u komadie. Ni devstvenica koja se prilepi uz mua, nee ostati nevina. 43. Bolja je krotka udata [ena], nego razdraljiva i gnevljiva devstvenica. 44. Ona koja sa smehom slua rei mukarca, lii na oveka koji neprijateljima daje konopac da mu stave oko vrata. 45. ta je biser u zlatnom lancu, to je devstvenost okruena potovanjem. 46. Demonske pesme sa guslama raslabljuju duu i podrivaju krepost njene reenosti, koju uvaj iznad svega, kako se ne bi pokazala [dostojnom] prekora. 47. Ne naslauj se osmesima i ne sauestvuj sa onima koji osuuju, jer e ih Gospod ostaviti. 48. Ne osuuj sestru koja jede i ne uznosi se svojim uzdranjem, jer ne zna ta Gospod misli o vama i koja od vas e stati pred lice Njegovo. 49. Ona koja ali zbog toga to su oi potamnele i telo uvenulo, nee biti obradovana bestraem. 50. Teko je uzdranje i jedva ostvariva istota, ali nema nieg slaeg od nebeskog enika.

51. Video sam ljude koji su svojim uenjem povreivali devstvenice i ponitavali njihovu devstvenost. 52. Ti, devstvenice, sluaj uenje Crkve Boije, i niko drugi te nee ubediti. 53. Bog je stvorio nebo i zemlju i promilja o njima. Nema anela koji ne bi mogao da sagrei, niti demona koji je zao po prirodi: i jednog i drugog Bog je stvorio sa slobodnom voljom. 54. Kao to se ovek sastoji od trulenog tela i slovesne due, tako se i Gospod na istinski rodio kao ovek bez greha, istinski jedui, i istinski se raspevi: On nije bio prizrak u oima ljudi. 55. Bie vaskrsenje mrtvih. Ovaj svet e proi i mi emo dobiti duhovna tela. Pravedni e naslediti svetlost, a grenici e se naseliti u tamu. 56. Oi devstvenice e ugledati Boga, i njene ui e uti Njegove rei. 57. Devstvena istota je ugodna Gospodu. ista devstvenica e primiti venac iz ruke svog enika. 58. Brano odelo e joj biti dano i sa anelima e likovati na nebesima. 59. Njena svea e neugasivo goreti i jeleja nee ponestati u njenom svetilniku. Ona e primiti vena bogatstva i naslediti Carstvo Boije. 60. Seaj se Hrista koji te uva i ne zaboravljaj Trojicu Jednosu(t)nu kojoj se klanjamo. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE XI POGLAVLjA O RAZLIITIM RAVIM POMISLIMA[1] sadraj 1. Prvi demoni koji se protive delatnom ivotu jesu oni kojima je poverena pohota, elja stomakougaanja, oni koji u nas polau srebroljublje, i koji u nama izazivaju iskanje slave oveije. Ostali se nalaze iza njih, po redu uzimajui one koje su prethodni ve ranili. Meutim, ne moe da padne u ruke bluda onaj ko ve nije pao u stomakougaanje; ne moe da se uznemiri gnevom ko se ne bori za jela, novac, ili slavu; ne moe da izbegne demona tuge onaj ko nije pretrpeo tetu u neemu od toga; nee izbei gordost, prvi avolski porod, ko nije iskorenio koren sviju zala - srebroljublje (1.Tim.6,10), budui da, po Solomonu, siromatvo smirava oveka (Pri.10,4). Ukratko reeno, ovek ne moe da dopadne jednom demonu, ukoliko nije najpre ranjen onima iz prvog reda. Zbog toga je te tri pomisli avo nekada prineo i Spasitelju: prvu, kad je traio da kamenje postane hleb; drugu, kad je obeao itav svet ako padne i pokloni mu se; treu, kad ga je uveravao da e se proslaviti time to mu se nee nita desiti ako ga poslua i baci se sa takve visine (sa crkvenog krova). Pokazavi se iznad svega toga, Gospod je naredio avolu da se udalji, uei nas da nije mogue oterati avola ukoliko ne prezremo te tri pomisli. 2. Sve demonske pomisli unose u duu predstave ulnih stvari. Primivi njihov lik, um ih okree u sebi. Prema tome, po predmetu pomisli moemo saznati koji nam se demon pribliio. Na primer, ako se u mojoj misli pojavi lice onoga koji me je otetio, ili oklevetao, oigledno je da mi se pribliio demon zlopamenja; ako se, opet, setimo novca i slave, po samom predmetu je mogue saznati ko nas uznemirava. Na isti nain i pri drugim pomislima po predmetu moe opredeliti ko je pored nas i ko ih podmee. Ne kaem, uostalom, da sva seanja o tim stvarima dolaze od demona, stoga to i sam

um, kad ovek ushte da ga pokrene, moe da obnavlja seanja na ono to se desilo. Od demona su samo ona priseanja koja pobuuju razdraenost ili pohotu, koji nisu prirodni. Usled uznemirenja tih sila, um misleno preljuboinstvuje i svaa se, te vie nije u stanju da se sea na Boga, svog Zakonopolonika. Jer, ta svetlozarnost (tj. nepomueno bogomislije) javlja se u vladalakom umu pod uslovom da su za vreme molitve preseene pomisli koje lutaju po stvarima. 3. Pogledaj 63. poglavlje [iz Spisa]: Poglavlja o delatnom ivotu upuena Anatoliju. 4. O snovienjima. Vredno je ispitati zbog ega demoni u snenim matarijama predstavljaju i prouzrokuju likove u naem vladalakom (umu). Slino tome sa umom obino biva (i najavi), kada ili vidi oima, ili slua uima, ili nekim drugim ulom prima ono to je spolja i zadrava ga u pameti. Seanje, pak, privodei u pokret ono to je primilo preko tela, unosi likove u vladalaki um. Prema tome, meni se ini da demoni (u snovienjima) unose likove u um i pokreu seanje, budui da organe ula san dri nepokretnim. Meutim, postavlja se pitanje kako oni pokreu seanje. Da li posredstvom strasti? Da (ukoliko se imaju na umu strasni snovi). To je oigledno stoga to isti i bestrasni ne trpe nita slino. Meutim, deava se i prosto (bestrasno) kretanje seanja, koje dolazi od nas samih, ili od svetih sila, u kome (nam se ini) da razgovaramo i veeramo sa svetima. Uostalom, treba primetiti da dua i bez tela moe da stvara likove kakve opaa sa telom (tj. strasno ili bestrasno). Isto se deava i za vreme sna kada se telo odmara. Jer, kao to se vode moemo seati i kad smo edni i kad nismo, tako se i o zlatu moe misliti i sa pohlepom i bez pohlepe. Isto se deava i sa ostalim predmetima (kako na javi, tako i u snu). A uzrok toga to um susree (ili nailazi u sebi za vreme sna) ovakve ili onakve matarije, lei u lukavosti demona (koji uvek imaju u vidu nau pogibao). Pri tome je jo potrebno znati da se demoni koriste i spoljanjim stvarima radi izazivanja matanja, na primer, umom valova dok neko pliva. 5. Dejstvima demona i svim njihovim lukavstvima mnogo pomae i neobino koristi naa razdraljivost kada stupa u neprirodan pokret. Zbog toga ni jedan od njih ne odbija da je danonono podstie. Meutim, kada primete da je svezana krotou, oni se staraju da je odree nekim navodno opravdanim razlogom, ne bi li je doveli do napregnutosti i pripremili za uznemirenje svojim zverskim pomislima. Zbog toga, ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih razloga, ne treba dozvoliti da se ona uznemiri, kako ne bismo dali opasan ma u ruke onih koji nam savetuju zlo. Ja znam da se mnogi, inei tako, zbog najbeznaajnijih povoda zapaljuju mnogo vie nego to prilii. Zbog ega, reci mi, tako brzo dospeva u svaalako stanje ako si prezreo jela, novac i slavu? Zato hrani psa, kad si dao obeanje da nita nee imati? Ako on laje i baca se na ljude, oigledno je da ima neto unutra i da eli da ga sauva. Uveren sam da je takav daleko od iste molitve, znajui da gnev unitava takvu molitvu. Osim toga, udim se kako je zaboravio svete: Davida, koji uzvikuje: Prestani sa gnevom i ostavi jarost (Ps.36,8), Propovednika, koji zapoveda: Otkloni jarost od srca svoga, i odbaci lukavstvo od tela svoga (Prop.11,10), i apostola koji nareuje da se u svako vreme i na svakom mestu podiu svete ruke [na molitvu] bez gneva i dvoumljenja (1.Tim.2,8). Istome nas ui i drevni obiaj da se psi izgone iz kue u vreme molitve: time se daje na znanje da kod molitvenika ne sme biti gneva. I jedan neznaboaki mudrac je tvrdio da bogovi ne jedu u i krilo, iako nije, kako mi se ini, razumevao ta govori: smatram, naime, da je u simvol gneva, a krilo - skotske pohote.

O tome da ne treba brinuti o odei ili jelima, izlino je, mislim, i pisati, jer sam Spasitelj u Jevaneljima nalae: Ne brinite se duom svojom, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni... u ta ete se odenuti (Mt.6,25). Neznabocima je to priliilo kao nevernicima, koji odbacuju promisao Vladike i koji odriu Tvorca. Hrianima, meutim, tako neto treba da je potpuno tue kad su jednom ve poverovali da i vrapci koji se prodaju za jedan novi stoje pod nadzorom svetih anela. Meutim, demoni imaju obiaj da posle neistih pomisli nabacuju pomisli mnogobriljivosti, kako bi se Isus povukao zbog "naroda" pomisli na mislenom "mestu", i da bi "re", zaguena briljivim pomislima, ostala "bez roda" (Mt.13,22). Odbacivi ih, poloimo na Gospoda tugu svoju (Ps.54,23), budui zadovoljni onim to imamo (Jev.13,5), kako bismo, vodei skroman ivot i upotrebljavajui ubogu odeu, iz dana u dan svlaili sa sebe te roditelje tatine. Kome izgleda sramno da ide u ubogoj odei, neka pogleda na Svetog Pavla i vidi kako je on prebivao u zimi i golotinji (2.Kor.11,27), zagrevajui se nesumnjivim oekivanjem "venca pravde" (2.Tim.4,8). Meutim, poto Sveti Pavle ovaj svet naziva trkalitem (1.Kor.9,24), pogledajmo da li onaj koji se obukao u pomisli mnogobriljivosti moe trati radi nagrade nebeskog prizvanja (Fil.3,14) Boijeg i boriti se protiv poglavarstava i vlasti i gospodara tame ovoga sveta (Ef.6,12)? U krajnjoj meri, to ne tvrdim, nauen samom ulnom istorijom (onim to biva na trkalitima), budui da e tome (borcu) svakako smetati odea. Ona e ga sputavati, kao i um - pomisli briljivosti, ako je istinita re koja kae da um neprekidno prebiva pored svoga blaga. Jer se kae: Jer gde je blago vae, onde e biti i srce vae (Mt.6,21). 6. Neke od pomisli seku, a neke se odsecaju. Zle seku dobre, a i dobre seku zle. Duh Sveti pazi na prvoroenu pomisao (koja zauzima prvenstvo i nadmo i po njoj nas odbija ili prima. Evo ta kaem! Recimo, ja imam pomisao gostoprimstva radi Gospoda. Nju, pak, naiavi, kua see time to naaptava gostoprimstvo radi slave. I opet, ja imam pomisao gostoprimstva da bih se pokazao pred ljudima, ali dolazi dobra pomisao i see je time to nas usmerava da vrlinu inimo radi Gospoda, a ne radi ljudi. I tako, ukoliko na delu ostanemo pri prvim pomislima (pri emu e nas druge samo iskuavati), i nagrada e im biti saobrazna. Jer, kao ljudi i kao oni koji se nalaze u borbi sa demonima, mi nemamo snage da uvek prvobitnu pomisao odrimo nenaruenom, kao to, uostalom, ni rava pomisao ne moe ostati u nama, a da dobra pomisao ne pokua da ustane protiv nje, budui da su semena vrlina u nama (neunitiva). Uostalom, ako neka od pomisli istraje, zauzee mesto (prvobitne pomisli) i ovek e ve poeti da deluje pokretan njome. 7. Izmeu anelskih, ljudskih i demonskih pomisli, kao to smo posle dugih posmatranja saznali, postoji sledea razlika: anelske itu da poznaju prirodu stvari i ispituju njihovo duhovno znaenje, na primer - zbog ega je stvoreno zlato, i radi ega je rasuto u vidu peska negde u donjim mestima zemlje, te [zato se] nalazi tek sa velikim naporom i trudom; zato se naeno preliva vodom i predaje ognju, a zatim i rukama umetnika, koji od njega prave svetilnike za skiniju, kadionice, "aice i boice" (2.Car.4,21), iz kojih, po blagodati Spasitelja, ve ne pije car Vavilonski (Dan.5,3). Kleopa, pak, od tih tajni prinosi gorue srce. Demonske pomisli to ne znaju i ne razumeju, ve samo bestidno naaptavaju sticanje ulnog zlata i predstavljaju nasladu i slavu koji ga prate. A ljudska pomisao ne trai ni sticanje, niti se zanima za simvoliko znaenje zlata, ve samo u misao unosi prost izgled zlata, bez strasti i pohlepe. Slino rasuivanje moe se

sprovesti i o drugim stvarima, ukoliko neko hoe svoj um da skriveno upranjava po ovom obrascu. 8. Postoji pomisao koja se dolino moe nazvati skitalicom. Ona se kod bratije obino javlja izjutra i um vodi iz grada u grad, iz ume u umu, iz doma u dom. Pri tome, on najpre vodi obine razgovore, da bi, zatim, zagovorivi se sa najstarijim poznanicima, naruio svoje stanje, saobrazno sa svojstvima onih koje je sreo. Tako se on, malo pomalo, udaljava od seanja na Boga i vrline, zaboravljajui na svoje zvanje i zavet. Prema tome, otelnik treba da pazi na tog demona, pratei odakle dolazi i gde prilazi, budui da on ne pravi uzalud i sluajno toliko veliki krug, ve sa namerom da rastroji njegovo stanje i da mu se um, raspaljen svim tim i opijen mnotvom razgovora, odmah preda demonu bluda, ili gneva, ili tuge, koji najvie oteuju svetlost njegovog ustrojstva. Ukoliko hoemo da jasnije upoznamo zamke tog demona, nemojmo mu odmah protivreiti i nemojmo odmah (ocima) otkrivati nain njegovog prireivanja razgovora u nama, te kako, malo-pomalo, um zavodi u oblast smrti, budui da e on odmah pobei, ne trpei da gledaju njegove radnje. Tada mi neemo saznati ono to smo hteli. Bolje mu dozvolimo da drugog ili treeg dana dovede do kraja svoju dramu, kako bismo do kraja upoznali njegove lukave prevrate. Najzad ga lako moemo oterati u bekstvo jednom razotrkivajuom reju. Meutim, potoje um za vreme iskuenja uznemiren i ne vidi tano ono to se deava u nama, posle udaljavanja demona potrebno je uiniti sledee: sedi i sam se priseti ta se sa tobom deavalo, odakle si poeo i gde si iao, u kom mestu si uhvaen demonom bluda, ili tuge, ili gneva, i kako je bilo sve ostalo. Izui sve to i zapamti da bi, kad opet doe, mogao da ga izoblii. Upoznaj i samo mesto u kome se skriva i vie nemoj ii za njim. Posle toga, ako hoe da ga dovede do besa, izoblii ga odmah im se pojavi, i pomeni prvo mesto u koje si uao (misleno u prvom lutanju iskuenja), a zatim drugo i tree. To e ga silno razdraiti, jer ne moe da trpi posramljenje. Kao dokaz da je korisno izrei mu takvo [izoblienje] neka ti poslui beanje pomisli. Pri takvom izoblienju, njoj je nemogue da opstane. Posle pobede nad tim demonom, dolazi teak san, umrtvljenje kapaka sa velikom hladnoom, stalno zevanje i otealost ramena, to, uostalom, pri usrdnoj molitvi, sve razvejava Duh Sveti. 9. Mrnja prema demonima mnogo potpomae nae spasenje i podstie vrenje vrlina. Ipak, mi nismo u stanju da je vaspitamo u sebi kao neko dobar porod zato to je u nama rasipaju duhovi slastoljublja, prizivajui duu opet ka druenju sa njima i navikavanju na njih. Meutim, Lekar dua ovo druenje, ili pre teko izleivu gangrenu, lei time to nas preputa da danonono od njih trpimo neto strano. Usled toga dua opet dolazi do prvobitne (normalne) mrnje prema njima, nauena da Gospodu govori reima Davida: Punom mrnjom ih zamrzeh; postae mi neprijatelji (Ps.138,22). Jer, savrenom mrnjom mrzi neprijatelje onaj ko ni delom, ni milju ne grei. To i jeste znak najveeg i prvog bestraa (koje je bilo prisutno kod Adama). 10. Treba li govoriti neto o demonu koji duu ini bezoseajnom? Ja se, u krajnjoj meri, straim da piem o njemu. Kako to dua istupa iz sopstvenog ustrojstva u vreme kad on nailazi, kako odbacuje strah Boiji i odlae svaku pobonost, kako greh ne smatra grehom i bezakonje bezakonjem, a Strani sud i venu muku pominje kao proste rei, podsmevajui se ognjenom i zaista svepotresajuem prevratu, dok Boga, dodue, ispoveda, ali Njegove zapovesti nee da zna? Bije sebe u grudi kada se [dua] kree ka grehu, ali ona ne osea; govori joj iz Pisma, ali ona kao slepa ne vidi i kao gluva ne

uje; predstavlja joj uvredu od ljudi, ali ona ni to ne rauna ni u ta; stid pred njima ne osea, slino svinji koja zatvori oi i polomi ogradu. Tog demona privode pomisli tatine ukoliko se dugo zadravaju u [dui], a od njega, kad se ne bi skratili dani oni, niko ne bi ostao (Mt.24,22). On spada u red onih koji retko napadaju bratiju (tj. opteiteljne monahe). Uzrok tome je jasan: pri pogledu na nevolju drugih koje hvata ili bolest ili odnosi iznenadna smrt, on se odmah okree u bekstvo, budui da dua dospeva u skruenost, ispunjavajui se saoseanjem, te zaslepljenost, koju su na nju navukli demoni, spada sa njenih oiju. Mi (otelnici) smo toga lieni zbog pustinje i retkosti nemonih meu nama. Dajui nam sredstvo za odgonjenje tog osobenog demona, Gospod nam je u Jevanelju naredio da poseujemo bolesnike i zatvorenike, govorei: Bolestan bijah, i posetiste me; u tamnici bijah, i dooste mi (Mt.25,36). Pri tome je potrebno znati da je otelnik koji, podvrgnuvi se napadu ovog demona, nije primio pomisao bluda ili koji nije ostavio svoje stanite usled uninija - sa nebesa primio trpljenje i celomudrenost. Blaen je, jer se udostojio takvog bestraa! Oni, pak, koji su dali obeanje da podviniki prebivaju u pobonom bogougaanju, pretpostavljaju da se nasele meu svetovnjacima, samo da se sauvaju od tog demona. Meutim, ja se stidim ljudi da neto vie kaem ili napiem o njemu. 11. O duhu tuge. Svi demoni ue duu slastoljublju, izuzev demona tuge. On naruava pomisli onih koji stupaju u pustinju, presecajui svaku duevnu sladost i suei je tugom, budui da se "tunom oveku sue kosti" (Pri.17,22). Napadajui, pak, umereno, on otelnika ini ikusnim, jer ga podstie da prezire sva dobra ovog sveta i da se udaljuje od svake utehe. Meutim, kada dugo i snano mui, on poraa pomisli koje otelniku savetuju da ispusti duu svoju, ili ga podstiu da bei daleko od svog mesta. Tako je nekada, muen od njega, pomislio i postradao Jov, jer je rekao: Kad bi bilo mogue, sam bih sebe ubio, ili bih zamolio drugog da mi to uini (Jov 30,24). Simvol tog duha je aspida iji otrov u maloj koliini unitava druge otrove. On ubija svako ivo stvorenje koje ga primi. Tom demonu je Pavle predao korintskog bezakonika. Zbog toga im je opet brzo pisao: Zato vas molim, potvrdite ljubav prema njemu... da kako taj ne bi bio savladan od prevelike alosti (2.Kor.2,7; 8). Na takav nain, taj duh koji mui ljude biva uzrok i dobrog pokajanja. Zbog toga je i Sveti Jovan Krstitelj, onima koje je [taj duh] ujeo i koji su pribegli Bogu, nazvao porodom aspidinim: Ko vama kaza da beite od gneva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kaem da moe Bog i od kamenja ovoga podignuti decu Avraamu (Mt.3,7-9). Uostalom, svaki ko je, podraavajui Avraama, izaao iz svoje zemlje i od svog roda (Post.12,1), samim tim je postao jai od tog demona. 12. Ko je pobedio gnev, pobedio je demone. Ko mu robuje, dalek je od monakog ivota i od puteva Spasitelja naeg, budui da Gospod, kako se govori, krotke ui Svojim putevima (Ps. 24,9). Um otelnika je neulovljiv ba stoga to pribegava u dolinu krotosti. Jer, demoni se gotovo ni jedne vrline ne plae toliko koliko krotosti. Nju je stekao onaj veliki Mojsije, nazvani krotkim iznad svih ljudi (Broj.12,3). I Sveti David je napomenuo da je dostojna spomena Boijeg, rekavi: Pomeni Gospode Davida i svu krotost njegovu (Ps.131,1). I sam Gospod je zapovedio da podraavamo Njegovu krotost, govorei: Uzmite jaram moj na sebe i nauite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt.11,29). Onaj ko se uzdrava odjela i pia, a zlim pomislima u sebi raspaljuje gnev, slian je brodu koji plovi po moru i kojim upravlja demon. Zbog toga je potrebno, koliko god se ima sila, paziti na tog naeg psa i

obuavati ga da grize samo vukove, a ne i ovce, pokazujui svaku krotost prema svim ljudima (Tit.3,2). 13. O tatini. Od svih pomisli, jedino je pomisao tatine mnogopredmetna, obuhvatajui skoro itavu vaseljenu i svim demonima otvarajui vrata, kao neki zli izdajnik grada. Ona potkrada um otelnika i, punei ga mnotvom rei i stvari, pogubljuje njegove molitve, kojima on pokuava da izlei rane svoje due. Tu pomisao umnoavaju svi ve pobeeni demoni, i preko nje ponovo stiu ulaz u duu, inei da potonje stanje biva... gore od prvoga (Lk.11,26). Od te pomisli raa se i pomisao gordosti, koja je sa nebesa na zemlju zbacila "peat upodobljenja i venac dobrote" (Jez.28,12). Ti, pak, odskoi od nje, ne ekajui ni malo, kako ne bi "drugima predao ivot" svoj, i "ivljenje" svoje nemilostivima (Pri.5,9). Tog demona okree u bekstvo usrdna molitva i izbegavanje da se namerno ini ili govori bilo ta to vodi ka prokletoj tatini. 14. Stekavi neto bestraa, um otelnika uzima konja tatine i poinje da se kree po gradovima, nezadrivo se nadajui na pohvale i slavu. Meutim, po promislu Boijem, susrevi duha bluda koji ga zakljuava u neku staju, on se ui da ne ostavlja odar pre nego to ozdravi i da ne podraava nestrpljive bolesnike koji, i pre potpunog izleenja, kreu na put i poinju da etaju po banji, usled ega upadaju u raniju bolest. Stoga, sedei u keliji, pazimo na same sebe, kako bismo, napredujui u vrlini, postali nepokretni na zlo, obnavljali se u poznanju i udostojili se mnotva razliitih sagledavanja. [Tako emo], uznosei se u molitvi, jasnije ugledati svetlost Spasitelja naeg. 15. Ja nisam u stanju da opiem sva demonska lukavstva. ak se stidim da ih sve nabrojim, bojei se ujedno za prostodunije od italaca. Uostalom, uj neto o lukavstvima demona bluda. On u misli onih koji su stekli izvesno bestrae u elateljnom delu [due] i kod kojih su se smradne pomisli ohladile, donosi predstave mukaraca i ena koji igraju, i otelnika ini gledaocem njihovnih sramnih telesnih pokreta. Meutim, to iskuenje nije trajno (u umu), zato to ga paljiva molitva i krajnje oskudna hrana sa bdenjem i upranjavanje duhovnih sagledavanja progoni kao bezvodan oblak. Ipak, deava se ak da lukavi dodiruje telo pobuujui u njemu nerazumnu raspaljenost, ili da priprema hiljade zamki koje ne treba obnarodovati, niti predati hartiji. Protiv takvih pomisli mnogo koristi uspaljenost gneva, ustremljena na njihovog demona, budui da se on njega silno boji. On, naime, rasejava sve njegove zamisli. To i znae rei: Gnevite se i ne greite (Ps.4,5). To je korisno lekarstvo koje se prilae na duu u vreme iskuenja. Tog demona podraava i demon gneva, predstavljajui (umu) otelnika (u matanjima) kao da neko od roditelja ili prijatelja ili srodnika trpi uvredu od nitavnih ljudi, privodei u pokret njegov gnev, sa namerom da kae ili uini neto zlo onima koji mu u mati uma izgledaju (kao uvredioci). To treba primetiti i brzo istrzati misao iz takvih matanja, kako za vreme molitve ona ne bi liila na ugarak koji se dimi. Takvim iskuenjima se obino podvrgavaju gnevljivi ljudi, koji se lako raspaljuju i ustremljuju (protiv drugih), koji su daleko od iste molitve i od poznanja Spasitelja naeg Isusa Hrista. 16. Pomisli ovog veka Gospod je predao oveku kao ovce dobrom pastiru, davi mu za pomonike elju i razdraljivost, kako bi jarou terao u bekstvo vuije (demonske) pomisli, a eljom duevno voleo ovce (dobre pomisli) i pasao ih, podvrgavajui se mnogo puta [dejstvu] snanih vetrova i kie. On mu je uz to dao i zakon kako da napasa ovce, kao i "mesto puno zelenila i vodu pokoja" (Ps.22,2), i psaltir i gusle, i ezal i

palicu, kako bi se od stada i hranio i odevao i sabirao "gorsko seno" (Pro.27,25). Ko, kae, uva stado i od mleka stada ne jede? (1.Kor.9,7). I tako, otelnik danonono treba da uva ovo stado kako ni jedno mladune (jagnje) ne bi otele zveri ili dopalo u ruke razbojnika. Ako se i desi neto slino u umi, odmah treba da otme (oteto) iz usta lava ili medvedice (1.Car.17,34-35). Zverokradice su - pomisli o bratu koje pasemo sa mrnjom; pomisli o eni pomeane sa sramnom eljom; pomisli o srebru i zlatu pomeane sa pohlepnou; pa ak i pomisli o svetim darovima, ukoliko ih um napasa sa tatinom. Isto se moe rei i o ostalim pomislima, ukoliko ih potkradaju strasti. (Svoje stado) treba uvati ne samo danju, ve i nou. Jer, deava se da neko, uzmatavi sramno i lukavo, gubi svoje. O tome je rekao Sveti Jakov: Rastrgnutu zverom nisam ti donosio. To je bio moj gubitak. Ispitivao si me da li je danju ili nou to propalo. Danju me je muila ega, a nou studen, i san je beao od oiju mojih (Post. 31,39-40). Ukoliko nam se od premora priblii uninije, potravi na kamen poznanja, ponimo razgovor sa psaltirom, udarajui u strune poznanja vrlina. Pasimo opet ovce nae pod Sinajskom gorom, kako bi Boga otaca naih i nas pozvao iz kupine (Izl.3,1), i darovao nam silu znamenja i udesa. 17. Slovesnu prirodu umrtvljenu grehom Hristos budi (na pokajanje) sagledavanjem svih vekova (tj. onog to je bilo, to jeste i to e biti). Njegov, pak, Otac duu, koja umire Hristovom smru (i koja se u krtenju ili pokajanju udaljuje od greha), vaskrsava poznanjem Njega samog. To i znai ono to govori apostol Pavle: Ako li umresmo sa Hristom, verujemo da emo i iveti sa njime (Rim.6,8). 18. Um koji sa sebe svue starog oveka i obue se u onog koji je od blagodati, u vreme molitve svoje e ugledati ustrojstvo slino safiru ili nebeskoj boji, to Pismo imenuje "mestom" Boijim, koje su videli starci na Sinajskoj gori (Ish.24,10). 19. Od neistih demona jedni iskuavaju oveka kao oveka, a drugi ga uznemiravaju kao beslovesnu ivotinju. Pribliivi se, prvi nam naaptavaju pomisli tatine, gordosti, zavisti ili osuivanja, koje ne napadaju ni jednu ivotinju, a drugi pobuuju na gnev ili pohotu koja nije u njihovoj prirodi. Te strasti su zajednike nama i beslovesnim [ivotinjama] i sakrivene u nama ispod slovesne prirode. Imajui u vidu pomisli koje se ljudima deavaju kao ljudima, Duh Sveti govori: Rekoh: vi ste bogovi i svi sinovi Vinjaga, a vi umirete kao ljudi i kao knezovi padate (Ps.81,6-7). A ta kae, imajui u vidu pomisli koje se u oveku kreu kao u beslovesnoj [ivotinji]? Nemojte biti kao konj i mazga koji nemaju razuma: uzdom i emom treba im obuzdati eljust kad ne idu k tebi (Ps.31,9). 20. Ukoliko te neki neprijatelj rani, i ti poeli da, po napisanom, njegov ma zarije u srce njegovo (Ps.36,15), postupi kao to u ti rei. Razloi pomisao koja ti se javila, tj. koja je, iz ega se sastoji i ta u njoj naroito uznemirava um. Evo na ta mislim. Recimo da su na tebe poslali pomisao srebroljublja. Ti je razloi na um koji je prihvatio, na pomisao o zlatu, na samo zlato i na strast srebroljublja. Najzad postavi pitanje: ta je od svega toga greh? Da li um? Kako kad je obraz Boiji? Da li pomisao na zlato? Ali, kako tako neto moe rei onaj ko ima um? Da li, onda, samo zlato? Ali, zato je ono stvoreno? I tako, ostaje da se greh smesti u ono etvrto (tj. u strast srebroljublja), koja nije ni stvar koja poseduje samostalno postojanje, niti pojam o stvari, ve neka ovekomrzna slast koja se raa iz slobodnog proizvoljenja i koja podstie um da zlo upotrebljava tvar Boiju. Zakon Boiji, pak, nareuje da presecamo takvu slast. Dok bude vrio takvo razdeljivanje, pomisao e ieznuti, budui razloena na ono to

jeste. Demon e pobei im se tvoja misao uzdigne gore, dobivi krila od takvog poznanja. Ako, pak, nee da protiv njega okree njegov ma, ve pre eli da ga pobedi svojom prakom, uzmi kamen iz svoje pastirske torbice i stupi u sagledavanje [pitanja] zbog ega aneli i demoni prilaze naem svetu, a mi ne dodirujemo njihov svet. Jer, mi ni anele ne moemo jo vie pribliiti Bogu, niti nam dolazi u glavu da demone uinimo jo neistijima. Takoe, (ui u sagledavanje) [pitanja] zbog ega je "Denica, sin zore, spao sa neba" (Is.14,12), i zato "ini te vri dubina kao lonac, i da se more muti kao u stupi" (Jov 41,22). [Zbog ega] sve uznemirava svojom zlobom i nad svima hoe da naalstvuje? Sozercavanje o tim predmetima veoma ranjava demona i okree u bekstvo njegovu vojsku. Meutim, tako mogu da postupaju samo oni koji su se donekle oistili i koji delimino proziru u uzroke onoga to se desilo. Neisti, meutim, ne mogu da upranjavaju takvo sozercanje. ak i da ih neko naui da zaklinju, nee biti uslieni u vreme borbe zato to se u njima nalazi debela praina i to je u njima sve u neredu usled strasti. Naime, u potpunosti je neophodno da itava vojska tuinaca stane mirno kako bi samo Golijat istupio protiv naeg Davida. Tako emo i na druge neiste pomisli upotrebiti (ukazano) razlaganje, i ovaj [drugi] vid borbe. 21. Deava se da se poneke neiste pomisli suvie brzo okreu u bekstvo. Treba da utvrdimo uzrok te pojave. Neprijatelj nam nije mogao nita uiniti ili zbog retkosti predmeta pomisli, tj. stoga to je teko dostii ga, ili zbog bestraa koje je u nama. Na primer, ako neko od otelnika pomisli da mu je povereno duhovno upravljanje prestonim gradom, ali se ne zadri na matanju o tome, oigledno je da se radi o prvom sluaju (tj. nemogunosti ostvarenja). Ako, meutim, neko primeti da postaje upravitelj grada (to je mogue), ali se takoe (sa prezirom) odnosi prema pomisli, onda se radi o blaenom priasniku bestraa. I kod drugih pomisli e se uzrok brzog povlaenja otkriti na isti nain. Neophodno je da to znamo radi oivljavanja nae usrdnosti i napora, budui da emo na taj nai spoznati da li smo preli Jordan i da li se nalazimo blizu grada palmi (Pon.Zak.34,3), ili se jo nalazimo u pustinji gde nas napadaju tuinci. Veoma je iskusan i, kako mi se ini, snalaljiv da prevari demon srebroljublja. Budui pritenjen krajnjim odricanjem od svega, on esto na sebe uzima lik ekonoma i siromaholjupca, rado prima putnike kojih i nema, alje to je potrebno potrebitima, poseuje gradske tamnice, otkupljuje robove, vezuje se za bogate ene i ukazuje kome treba da saoseaju, a drugima, kojima su pune riznice, savetuje da se odreknu sveta. Na taj nain, malo-pomalo, varajui duu, on je opkoljava pomislima srebroljublja i predaje pomisli tatine. Ona navodi mnotvo (otelnika) koje je Gospod zbog takvih radnji proslavio, a poneke podstie da tiho meu sobom govore o svetenstvu, predskazujui smrt sadanjeg svetenika, i dodaui da upravo oni nee izbei (izbor), pa ma ta inili. Upetljavi se u takve pomisli, bedni um se prepire sa onima koji ga ne primaju, a onima koji ga prihvataju usrdno razdaje darove i sa blagodarnou ih rado prima. Neke, pak, uporne (protivnike) predaje sudijama i trai da se isteraju iz grada. Meutim, kako takve pomisli krue u unutranjosti, prilazi demon gordosti, estim munjama proseca vazduh kelije, huka krilate zmije i, kao krajnje zlo, liava uma. Mi, pak, molei se da nestanu takve pomisli, postarajmo se da se u blagodarnom raspoloenju saivimo sa liavanjima. Jer nita ne donesmo na svet; jasno je da nita ne moemo ni odneti. A kad imamo hranu i odeu, budimo ovim zadovoljni (1.Tim.6,7-

8), seajui ta je dalje rekao Sveti Pavle: Jer je koren sviju zala srebroljublje (1.Tim.6,10). 22. Sve neiste pomisli se u nama zadravaju zbog strasti koje um survavaju u pogibao i propast. Jer, kao to misli o hlebu krue kod gladnoga usled gladi, i misao o vodi kod ednog usled ei, tako se i pomisli o novcu i sramne pomisli, koje se raaju od obilnog jela, takoe zadravaju u nama usled (odgovarajuih) strasti. Isto to e se primetiti i kod pomisli tatine, kao i Kod drugih pomisli, Nemogue je, pak, da um, koji je obuzet takvim pomislima, stane pred Boga i da se ukrasi vencem pravde. Tim pomislima je bio obuzet jadni onaj um koji se, po jevanelskoj prii, odrekao veere bogopoznanja (Lk.14,18-20). Na isti nain je i onaj koji je svezan za ruke i noge i baen u tamu najkrajnju imao ruho satkano od slinih pomisli. Onaj koji ga je pozvao na svadbu takvo ruho smatrae neprilinim za svadbu (Mt.22,11-13). Brano ruho jeste bestrae slovesne due koja se odrekla svetske pohote. Koji je, pak, uzrok to pomisli o ulnim predmetima, koje se dugo zadravaju u nama, kvare poznanje, reeno je u poglavljima o molitvi. 23. Od demona koji se protive delatnom ivotu, tri su na prvoj liniji, a za njima sledi gomila tuinaca. Oni prvi stupaju u borbu i, posredstvom neistih pomisli, pozivaju duu na greh - najpre oni kojima je poverena pohota stomakougaanja; zatim, oni koji oduevljavaju na srebroljublje; i najzad, oni koji nas pozivaju da itemo ljudsku slavu. I tako, ako eli istu molitvu, uvaj se od gneva; ako voli celomudrenost, uzdravaj stomak, ne dajui mu hleba do sitosti i pritenjavajui ga oskudnou vode. Budi bodar na molitvi i daleko od sebe udalji zlopamenje. Neka rei Duha Svetog ne ponestanu u tebi i u vrata Pisma kucaj rukama vrlina. Tada e u tebi zasijati bestrae srca i ti e svoj um ugledati gde na molitvi sija poput zvezde. 24. (Kod Svetog Nila poglavlja dostiu broj 27. Dodaemo i njih. Prethodna 23 poglavlja ukljuuju njegova 24 poglavlja). 25. Ne uspevajui da, posle estih i jakih napada, poremeti ustanovljeno uzdranje, demon stomakougaanja polae u um elju za stroijim podvizavanjem. Radi toga on navodi poznato Danilovo [podvizavanje] - ivot u liavanju i semenje (kao jedinstvenu hranu - Dan.1,16). On [monahu] napominje i neke druge otelnike koji su uvek tako iveli ili bar u poetku podviga, i podstie ga da im podraava, kako, pruivi se ka neumerenom uzdranju i usled nemoi tela, ne bi uspeo ni u umerenom. Mislim da nije ispravno verovati takvim naaptavanjima i liavati se hleba, jeleja i vode. Jer, bratija su iz iskustva saznali da je takva ishrana najbolja, ukoliko se samo ne uzima do sitosti i vie od jedanput dnevno. Jer, bilo bi udno kad bi neko, jedui do sitosti hleba i vode, uspeo da stekne venac bestrasnosti. Bestraem ne nazivam udaljavanje od grehovnih dela, to predstavlja uzdranje, ve odsecanje strasnih pomisli u srcu, to je Sveti Pavle nazvao duhovnim obrezanjem skrivenog Judejca (Rim.2,29). Ukoliko neko pada duhom sluajui ove rei, neka se priseti "izabranog sasuda" (Dap.9,15), apostola, koji je u gladi i ei izvravao svoje poslanje. Ovom demonu podraava i demon uninija, protivnik istine, naaptavajui trpeljivom [monahu] misao o udaljavanju u najdublju pustinju. On ga poziva da podraava Jovana Krstitelja i zaetnika otelnika - Antonija, kako bi, ne izdravi dugovremeno i natoveansko usamljenitvo, pobegao sa stidom, ostavljajui svoje mesto i kako bi on, posle toga, mogao da se pohvali govorei: Nadjaao sam ga (Ps.12, 5). 26. Isto to i 68. poglavlje Evagrija.

27. Demoni ne poznaju naa srca, kao to misle neki ljudi. Jer, jedino Srceznalac "poznaje um oveiji" (Jov 7,20), On koji je ponaosob sazdao srca njihova (Ps.32,15). Meutim, neto na osnovu rei koje izgovaramo, neto iz pokreta tela oni zakljuuju o mnogim pokretima srca. Pretpostavimo da smo u razgovoru osuivali one koji su nas vreali. Iz tih rei demoni zakljuuju da se prema njima odnosimo sa mrnjom. To im postaje povod da u nas polau zle pomisli protiv njih. Primivi ih, mi potpadamo pod breme demona zlopamenja, koji nas zatim neprestano pokree na osvetnike pomisli. Zbog toga nas sa pravom Duh Sveti izobliava, govorei: Sedei, klevetao si brata svog, i sinu majke svoje si podmetao sablazan (Ps.49,20). Naime, otvarao si vrata pomislima zlopamenja, i smuivao um za vreme molitve, neprestano predstavljajui lice svog neprijatelja i od njega inei boga. Jer, ono u ta um za vreme molitve neprestano gleda, pravedno je nazivati bogom. Zbog toga izbegavajmo bolest osuivanja. Nikoga nemojmo pominjati po zlu i nemojmo kriviti lice svoje prilikom spominjanja blinjega svoga. Jer, zli demoni sa radoznalou posmatraju svaki na pokret i nita od onoga to mogu iskoristiti protiv nas ne ostavljaju neispitano - ni ustajanje, ni sedenje, ni stajanje, ni postupke, ni rei, ni pogled. Sve im je zanimljivo, i prevarama se bavie po vas dan (Ps.37,13), kako bi u vreme molitve posramili smireni um i ugasili njegovu blaenu svetlost.

________________________________________

NAPOMENE: Ovaj spis se nalazi u delima prepodobnog Nila. Meutim, poto se meu ovim poglavljima nalaze poglavlja koja su doslovno istovetna sa poglavljima u drugim delima Evagrija, moe se pretpostaviti da je i on pogreno unesen u dela Nila, kao i neki drugi spisi. Sastavljai Dobrotoljublja su ga svakako uzeli iz celokupnih spisa Evagrija.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE XII IZREKE EVAGRIJA MONAHA sadraj 1. Ava Evagrije je rekao: "Izbegavaj razgovore o svetskom da ti se um ne bi smutio i da pravilo tvog bezmolvija ne bi bilo narueno". 2. Govorio je takoe: "Mnogo znai moliti se bez rasejanosti, a jo vie pevati (Psalme) bez rasejanosti". 3. Jo je govorio: "Uvek se seaj svog izlaska i ne zaboravljaj veni Sud, pa e sauvati duu svju od svakog greha". 4. Jo je govorio: "Kad ne bi bilo iskuenja, niko se ne bi spasao". 5. Ava Evagrije je rekao: "Poetak spasenja je samoukorevanje". 6. On je rekao: "Ako padne u malodunost, moli se, i to sa strahom i trepetom, usdrno, bodro i trezveno". 7. U poetku svog monakog ivota ava Evagrije je doao kog jednog starca i rekao mu: "Avo, reci mi duespasonosnu re". Starac muje rekao: "Ako hoe da se spase, nemoj govoriti pre nego to te pitaju, ma kome poao". 8. Jedanput je nekakvim povodom bilo sabranje u Kelijama i ava Evagrije je govorio. Prezviter mu je rekao: "Mi znamo, avo, da bi ti, da si ostao u svom kraju, ve odavno bio episkop i naalstvovao nad mnogima, a sada ovde sedi kao stranac". Premda je bio dirnut time, ava Evagrije se nije smutio, ve je, mahnuvi glavom rekao: "To je tano, oe, ali jednom rekoh, drugo neu dodati(Jov 39,35)". 9. Evagrije u svom Gnostiku govori: "Mi smo od pravednog Grigorija nauili da ima etiri glavne vrline: razboritost, hrabrost, celomudrenost i pravednost. Delo razboritosti, govori on, sastoji se u sagledavanju svetih umnih sila; delo hrabrosti se sastoji u stajanju u istini i ne odstupanju ka nepostojeem, pa makar se susrelo protivljenje; celomudrenosti je, po njegovom miljenju, svojstveno odvraati se od sejaa (tj. neprijatelja) poto se primilo seme od prvog zemljodelca; a delo pravednosti se sastoji u pruanju svakome onoliko koliko mu prilii". 10. Tu on jo govori: "Stub istine - Vasilije Kapadokijski kae: "3nanje koje dolazi od ljudi usavrava se postojanim bavljenjem i vebom, a koje proishodi od blagodati pravdom, krotou i milosrem. Prvo mogu da steknu i strasni ljudi, dok drugo mogu zadobiti samo bestrasni, koji za vreme molitve vide svetlost koja obasjava njihov um"".

11. Jo on tu govori: "Aneo Tmuitske crkve, Serapion kazivae da se um isti oduevljavajui se duhovnim poznanjem, da ljubav lei gnev, a da uzdranje obuzdava pohotu i elju". 12. I jo: "Didim govori: "Neprestano razgovaraj sam sa sobom o promislu i o Sudu i trudi se da njihove predmete dri na pameti. Promisao se osobito vidi u naem usmeravanju od greha i neznanja - ka vrlini i poznanju"". sadraj