Socijalni Izuzetak U Srpskim Ruralnim Prostorima

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE
ISBN 978-86-7728-137-3
This study was financed through project supported by EU Delegation in Serbia
9 788677 281373
Slobodan Cveji Marija Babovi Mina Petrovi Natalija Bogdanov Olivera Vukovi
Slobodan Cveji Marija Babovi Mina Petrovi Natalija Bogdanov Olivera Vukovi SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE Prvo izdanje
Izdava UNDP Srbija, Sektor za inkluzivni razvoj
Prevod saetka Ljiljana Smua
Recenzenti prof. dr Milovan Mitrovi dr Duan Moji
Dizajn i tampa Dosije studio, Beograd
ISBN 978-86-7728-137-3
Tira 300
Stavovi izneseni u ovoj publikaciji jesu stavovi autora, i ne predstavljaju nuno i stavove Ujedinjenih nacija, ukljuujui UNDP, ili drava lanica UN-a
Slobodan Cveji Marija Babovi Mina Petrovi Natalija Bogdanov Olivera Vukovi
Beograd, 2010.
SADRAJ
SKRAENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SAETAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. KONCEPT I METODOLOGIJA STRAIVANJA SOCIJALNE ISKLJUENOSTI U RURALNOJ SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Konceptualne osnove istraivanja socijalne iskljuenosti. . . . . . 1.2. Metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.1. Analitiki okvir istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.2. Jedinice istraivanja i analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.3. Instrument za prikupljanje podataka i uzorak . . . . . . . . . . 1.2.4. Merenje siromatva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. SOCIO-EKONOMSKI KONTEKST I RELEVANTNE POLITIKE . . . . . . . . . . . . . 2.1. Poloaj ruralnih oblasti u transformaciji Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Politike od znaaja za socijalnu ukljuenost seoskog stanovnitva i ruralni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. SIROMATVO SEOSKOG STANOVNITVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Finansijsko siromatvo seoskog stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Materijalna deprivacija seoskog stanovniva . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. ZAPOSLENOST RURALNE POPULACIJE I PRISTUP TRITIMA . . . . . . . . . 4.1. Problemi ekonomske iskljuenosti porodinih gazdinstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.1. Raspoloivi kapital porodinih gazdinstava . . . . . . . . . . . . 4.1.2. Poloaj porodinih gazdinstava na tritu roba, nansijskog kapitala i informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.3. Pristup dravnoj podrci poljoprivredi . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1.4. Diversikacija prihoda porodinih gazdinstava . . . . . . . . 4.2. Pristup ruralne populacije tritu rada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 9 17 19 19 22 22 23 25 28 31 31 34 37 37 40 55 55 57 59 64 66 68
5
Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije
5. PRISTUP RURALNE POPULACIJE SOCIJALNIM USLUGAMA I SOCIJALNOJ ZATITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1. Dostupnost obrazovanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2. Pokrivenost ruralne populacije socijalnim osiguranjem i zdravstvena zatita na selu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.1.Penzijsko-invalidsko osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.2. Zdravstveno osiguranje i zdravstvena zatita . . . . . . . . . . 5.3. Socijalna zatita seoske populacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. SOCIO-KULTURNA PARTICIPACIJA SEOSKOG STANOVNITVA. . . . . . . . . 6.1. Socijalni kapital i socijalna participacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2. Kulturni aspekti socijalne iskljuenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. SOCIJALNA ISKLJUENOST KAO PREPREKA ODRIVOG RURALNOG RAZVOJA ZAKLJUCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PRILOG: TABELE I GRAFIKONI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
77 77 82 82 84 87 91 91 94 97 103 109 113
SKRAENICE
Skraenica Naziv ARS Anketa o radnoj snazi AS BDP CSR EU MOP NSZ OMK PIO RSZ STO Anketa o ivotnom standardu Bruto domai proizvodu Centar za socijalni rad Evropska unija Materijalno obezbeenje porodice Nacionalna sluba za zapoljavanje Otvoreni metod koordinacije Penzijsko invalidsko osiguranje Republiki zavoda za statistiku Svetska trgovinska organizacija Indikatorska podgrupa komiteta za socijalnu zatitu EU Abbreviation LFS LSMS GDP EU FA NES OMC RDI SORS WTO ISSPC EU SILC OECD NUTS LAU IPARD program FADN Name Labour Force Survey Living Standard Measurement Survey Gross Domestic Product European Union Family Allowance National Employment Service Open Method of Coordination Retirement and disability insurance Statistical Oce of the Republic of Serbia World Trade Organisation The Inidacators Subgroup of the Social Protection Commitee EU Statistics on Income and Living Standard SILC Organisation for Economic Co-operation and Development Nomenclature of territorial units for statistics Local administrative units Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development Farm Account Data Network
SAETAK
O istraivanju
Krajem 2009. godine, neposredno pred poetak Evropske godine borbe protiv siromatva i socijalne iskljuenosti nevladina organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu je, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Delegacije Evropske Komisije u Srbiji, sprovela veliko istraivanje o socijalnoj iskljuenosti i siromatvu u ruralnim oblastima Srbije. Istraivanje je sprovedeno sa namerom da se prepoznaju najvaniji problemi u ruralnim oblastima koji stvaraju rizike od siromatva i socijalne iskljuenosti, da se uoi na koji nain se razliiti rizici kombinuju i proizvode (viestruku) iskljuenost i deprivaciju, kao i da se identikuju drutvene grupe koje su pod najveim rizikom od siromatva i socijalne iskljuenosti. Cilj je bio i da se ispitaju aktuelni efekti razliitih relevantnih politika, kao i da se izloe preporuke za unapreenje mera ili njihove implementacije u cilju poveanja socijalne ukljuenosti ruralne populacije, a time i podsticanja ruralnog razvoja kao znaajne komponente odrivog razvoja u Srbiji. Osim toga, oslanjajui se na koncept i metodologiju praenja socijalne ukljuenosti u EU, istraivanje je imalo za cilj da doprinese i pripremama za ukljuivanje Srbije u Otvoreni metod koordinacije (OMK), evropski okvir usaglaavanja nacionalnih socijalnih politika.
O metodologiji
Istraivanje je sprovedeno anketiranjem na uzorku od 1621 domainstva, a uzorak je sainjen u skladu sa OECD standardima za denisanje ruralnih podruja. U skladu sa ovim standardima iz uzorakog okvira su izostavljene one teritorijalne jedinice koje zadovoljavaju tri kriterijuma: Da imaju gustinu stanovnitva veu od 150 stanovnika po km2, Da imaju proporciju stanovnitva koja ivi u gradskim naseljima od 50% ili vie i Da imaju veliki administrativni centar (preko 20.000 stanovnika).
9
Nakon denisanja ciljne populacije optine su razvrstane u 4 stratuma: Vojvodina, centralni stratum (Pomoravlje, umadija, Mava i Stig), zapadni stratum i jugoistoni stratum (brdsko-planinski deo istone Srbije i juna Srbija). Prilikom denisanja stratuma u obzir su uzete geografske odlike podruja koje imaju uticaj na privrednu strukturu i prol poljoprivredne proizvodnje, ali i kulturne razlike, razlike u stepenu institucionalne razvijenosti i razlike u stepenu infrastrukturne izgraenosti. Zbog ovakve denicije ruralnih podruja i slika o ruralnoj Srbiji u pogledu socijalne iskljuenosti i siromatva je nova. Naime, ruralna Srbija koja je opisana i analizirana u ovoj studiji, razlikuje se od uobiajenog poistoveivanja ruralnih podruja sa ne-urbanim podrujima koje domaa statistika denie kao ostalo. Osim toga, metodologija merenja siromatva je postavljena u skladu sa metodologijom EU, to znai da je siromatvo mereno preko prihoda a ne preko potronje. Istraivanjem su obuhvaene sledee dimenzije socijalne iskljuenosti: nansijsko siromatvo i materijalna deprivacija, ekonomski aspekti iskljuenosti u kontekstu trine poljoprivredne proizvodnje i mogunosti zapoljavanja u nepoljoprivrednim sektorima, pristup socijalnim uslugama, socijalna i kulturna participacija seoskog stanovnitva.
Osnovni nalazi istraivanja

1. Siromatvo i materijalna deprivacija su visoko zastupljeni u ruralnoj Srbiji: Sa nansijskim siromatvom suoava se 38,4% stanovnitva, a sa materijalnom deprivacijom 35,0%; 35,7% stanovnitva na selu suoava se sa jednom od posmatranih dimenzija siromatva (sa nansijskim siromatvom ili materijalnom deprivacijom ili deprivacijom u naselju), 21,3% sa dve, a 4,8% stanovnitva suoava se sa sve tri dimenzije siromatva; 26,1% stanovnitva se nalazi u konzistentnom siromatvu (gde se kumuliraju dve odnosno tri dimenzije siromatva);
2. Regionalne razlike u zastupljenosti siromatva su znaajne Vojvodina je region sa najmanjim procentom stanovnitva koje se suoava sa bar jednom dimenzijom siromatva (nansijskim siromatvom ili materijalnom deprivacijom ili deprivacijom u naselju). Dok je u Vojvodini 56% domainstava suoeno sa bar jednom for-
10
Saetak
mom siromatva, u ostalim regionima uee takvih domainstva je na nivou od 6364%. Zapadna Srbija ima najmanje postotke nansijski siromanog (33,4%) i materijalno depriviranog (31,9%) stanovnitva, a jugoistona Srbija najvee (41,2% i 37,8%). Vojvodina ima najmanji procenat stanovnitva suoenog sa deprivacijom u naselju (1,7%) a Zapadna Srbija najvei (12,5%). Zapadna Srbija ima najmanji procenat konzistentno siromanih po dve dimenzije (nansijsko siromatvo i materijalna deprivacija) a Jugoistona Srbija najvei, 13,8% i 18,5%. injenica da meovita domainstva imaju najmanji procenat siromanih i materijalno depriviranih, dovodi do toga da je najmanja stopa nansijskog siromatva i materijalne deprivacije zabeleena u regionu Zapadne Srbije, gde je uee meovitih domainstava najvee od sva etiri regiona.
3. Stanovnitvo iz pojedinih tipova domainstva je izloeno veim rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti. Stanovnitvo iz poljoprivrednih domainsatva ima najvii procenat nansijskog siromatva i visok procenat materijalne deprivacije. Stanovnitvo iz nepoljoprivrednih domainstava, takoe, suoava se sa viim rizikom materijalne deprivacije. Osobe koje ive u samakim domainstvima su izloena veem riziku u svim dimenzijama (nansijsko siromatvo, materijalna deprivacija i deprivacija u naselju). Osobe iz jednoroditeljskih domainstva suoavaju se sa viim stepenom materijalne deprivacije. Osobe koje ive u starakim domainstvima nemaju posebno visok rizik od nansijskog siromatva, ali su sa najviim procentom materijalno depriviranih i deprivaranih u naselju, to reektuje injenicu da su najgore opremljena naselja ujedno i populaciono najmanje vitalna. Osobe iz domainstva sa decom pokazuju neto vii rizik od nansijskog siromatva ali ne i materijalne deprivacije ili deprivacije u naselju. Deca do 14 godina spadaju u starosnu grupu koja se u najveem procentu suoava i sa nansijskim siromatvom i sa materijalnom deprivacijom. Skoro svako drugo dete suoava se tekoama u zadovoljavanju specinih potreba dece. U najveem riziku su deca u
11
jednoroditeljskim porodicama, potom u nuklearnim, dok su u najmanjem riziku deca u proirenim i vieporodinim domainstvima, u kojima deca na selu ive najee. Neobrazovana populacija je najvie ugroena po svim dimenzijama siromatva. Poljoprivrednici i pomaui lanovi najvie se suoavaju sa nansijskim siromatvom i deprivacijom u naselju, a PKV i NKV radnici sa materijalnom deprivacijom.
4. Siromatvo je znaajno povezano sa veliinom gazdinstva, merenom veliinom raspoloivog zemljita. Prema ovom kriterijumu, u Srbiji i svim analiziranim podrujima, izuzev regiona Jugoistone Srbije, vei procenat siromanih je meu velikim gazdinstvima od kojih je veina u 2009. imala velike rashode vezano za poljoprivrednu proizvodnju. Najvei procenat siromanih meu velikim gazdinstvima je na podruju Vojvodine, koja je poljopriverdno najintenzivniji region.
5. Porodina gazdinstva se suoavaju sa ozbiljnim tekoama u pristupu kljunim tritima. 5.1. Trite poljoprivrednih proizvoda trine vikove ima manje od 40% anketiranih gazdinstava, a prihod od prodaje poljoprivrednih proizvoda nije konkurentan zaradama u drugim sektorima Proizvoai sa velikim trinim vikovima penice, kukuruza, industrijskog bilja i mleka, imaju bolje organizovan trini lanac, ali im to zbog nepovoljnih cena nije omoguilo povoljniji dohodak (Vojvodina i Centralna Srbija). Ekonomski povoljniji poloaj ostvarili su proizvoai koji su pijanom prodajom plasirali svoje proizvode (mala gazdinstva i meovita gazdinstva). Direktna naplata, niska ulaganja i skraivanje roka naplate, omoguili su ovim gazdinstvima povoljniju poziciju u odnosu na druga.
5.2. Finansijsko trite nije struktuirano prema potrebama poljoprivrednih gazdinstava i specinostima poljoprivrede mala gazdinstva ne mogu da obezbede kreditne garancije i diversikuju svoju aktivnost ili dohodak. 5.3. Trite informacija je podjednako dostupno svim gazdinstvima regionalne razlike pokazuju da su najmanje informisana gazdinstva sa podruja Jugoistone Srbije.
12
Saetak
6. Znaajan broj domainstava se suoava sa preprekama u pristupu dravnoj podrci poljoprivredi Gazdinstva Jugoistone Srbije i mala gazdinstva izuzetno su retko korisnici dravne podrke poljoprivredi. Nepoljoprivredna gazdinstava se retko nau meu korisnicima budetske podrke, to je disproporcionalno njihovom ueu u ukupnom broju gazidnstava. Uzrok su znatno rigorozniji preduslovi za korienje sredstava agrarnog budeta u ovoj godini, to e usporiti transformaciju gazdinstava i ekstenzivirati proizvodnju.
7. Razlike u standardu porodinih gazidnstava potiu od mogunosti ostvarivanja zarada u drugim sekotrima van poljoprivrede i od socijalnih davanja, odnosno od diversikacije prihoda. Najmanje diversikovane prihode imaju gazdinstva u Vojvodini, koja su snanije od ostalih oslonjena na poljoprivredni prihod i samim tim vie zavisna od poloaja poljoprivrede. Velika gazdinstva sa usko specijalizovanom proizvodnjom i visokim ulaganjima, najvie su izloena nansijskom siromatvu.
8. anse ruralne populacije na tritu rada znaajno su odreene karakteristikama ljudskih resursa i dostupnou radnih mesta u lokalnoj zajednici. Polovina zaposlenih u ruralnim sredinama radno je angaovano u poljorivrednim delatnostima u okviru porodinih gazdinstava. Neplaeni pomaui lanovi privatnih poljoprivrednih gazdinstava su preteno ene, a njihov marginalizovan poloaj u sferi rada i prihoda reektuje se i na nezadovoljavajue ostvarivanje socijalnih prava. Sa velikim preprekama u zapoljavanju izvan porodinog gazdinstva suoavaju se osobe niskog obrazovanja, ene i mladi. Polovina nezaposlenih nekada je bila zaposlena izvan gazdinstva, a na niske anse ponovnog zapoljavanja ukazuje visoko uee (preko polovine) dugorono nezaposlenih. Nezaposleni iz ruralnih sredina ne samo da su iskljueni sa trita rada, ve i iz mera kojima se unapreuje zapoljivost populacije, a koje se u razliitim formama sprovode preko Nacionalne slube za zapoljavanje. Naime, politika podsticanja zapoljavanja u znaajnoj meri zaobilazi ruralne sredine o emu govori izrazito nisko uee nezaposlenih iz uzorka u merama aktivnog zapoljavanja NSZ.
13
9. Siromatvo je znaajno povezano sa karakteristikama zaposlenosti seoskog stanovnitva. Uee siromanih najnie je meu zaposlenima u nepoljoprivrednim delatnostima (24%), a najvie meu nezaposlenima (54%). Meu zaposlenima u poljoprivredi polovina ivi u nansijski siromanim domainstvima.
10. Obrazovne karakteristike ruralne populacije su nepovoljne, a anse za unapreenje ljudskih resursa u ovom aspektu ograniene nizom prepreka. Vie od polovine ispitanika starih 15 i vie godina je bez kvalikacija. Intergeneracijske razlike ukazuju na poboljanje obrazovnih karakteristika kod mlaih generacija. Problem ranog naputanja kolovanja je veoma izraen, obzirom da je 44% ispitanika starih 15 i vie godina napustilo kolovanje pre zavretka srednje kole. Osnovne kole postoje u veini sela, ali su predkolske ustanove, domovi kulture i biblioteke slabo zastupljeni, osim u Vojvodini. Dostupnost dodatnih, alternativnih obrazovnih sadraja je slaba.
11. Obuhvat seoske populacije socijalnim osiguranjem (PIO i zdravstvenim) nije zadovoljavajui. Staraka domainstva koja nisu ostvarila pravo na penziju, a kojih je 12% u uzorku, dvostruko vie su izloena siromatvu nego staraka domainstva koja primaju penziju. Preko polovine ispitanika radnog uzrasta ne uplauje PIO, ime ostaju potpuno nezatieni u sluaju povreda i invaliditeta, a izlau se izrazito visokim rizicima siromatva u doba starosti. Problem nepokrivenosti PI osiguranjem daleko je izraeniji kod poljoprivrednika nego zaposlenih u nepoljoprivrednim delatnostima. ak 13% ispitanika nema zdravstveno osiguranje i suoava se sa ozbiljnim tekoama u pristupu odgovarajuim uslugama zdravstvene zatite. Zaposleni u poljoprivredi i nezaposleni u znaajno veem procentu nisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem nego zaposleni u nepoljoprivredi.
14
Saetak
12. Pristup ruralne populacije uslugama socijane zatite je izrazito slab. Uprkos visokom procentu siromanih, tek 1,9% domainstava prima MOP. Ispitanici koji su pokuali da ostvare pravo na neki oblik materijalne pomoi naveli su da je ei razlog za odbijanje zahteva neispunjavanje drugih kriterijuma, a ne materijalnog cenzusa. U najteem poloaju su stari na selu, posebno oni koji ive u starakim domainstvima, koji se suoavaju sa ozbiljnim preprekama u obezbeivanju socijalnih usluga za stara i nemona lica.
13. Socijalni kapital seoske populacije je nizak, a kulturna participacija pasivna i slabo diversikovana. Nivo socijalnog kapitala u selima Srbije je nizak, bez obzira o kojem regionu ili etnikoj (kulturnoj) grupi se radi. ak 10% ispitanika iz uzorka je izjavilo da uopte ne poseduje vezujui socijalni kapital, to znai da se ne oslanjaju ni na roake, ni na komije i prijatelje kada su u stanju socijalne potrebe Premoujui socijalni kapital gotovo da ne postoji i samim tim ne moe kompenzovati vezujui socijalni kapital u podizanju socijalne kohezije na selu. Tradicionalni oblici vezivanja, preko seoskih okupljanja i ispomaganja kod obimnijih poljoprivrednih radova gube na znaaju, a novi oblici vezivanja su izuzetno slabo razvijeni. Postoji ogroman prostor i ansa da se podizanjem kulture udruivanja i organizovanja povea i nivo socijalne kohezije u seoskim zajednicama. Kulturna participacija je izuzetno slabo diversikovana i svodi se na pasivne oblike (pre svega gledanje televizijskog programa). Kulturni sadraji na maternjem jeziku ne nedostaju, ili ispitanici ne registruju njihov nedostatak kao problem. Glavni razlozi za slabu kulturnu participaciju su stil ivota u kojem se mnogo vremena troi na radne aktivnosti, ali i slaba motivisanost i nezainteresovanost. Postoje izvesne regionalne razlike u potronji kulturnih sadraja koje, generalno govorei, pokazuju neto aktivniji stil stanovnika vojvoanskih sela u odnosu na ostale. Stanovnici sela u Srbiji gotovo da uopte ne prijavljuju direktna iskustva diskriminacije u javnom ivotu, to ne udi s obzirom na izolovan nain ivota i deprivisanost seoskih naselja. Meutim, ukupni uslovi ivota najvei deo stanovnika sela u Srbiji dovode na marginalnu socijalnu poziciju i esto iskljuuju itave zajednice iz razvojnih tokova drutva.
15
*
Izloeni nalazi predstavljaju snano upozorenje o nepovoljnom stanju u ruralnim oblastima u razliitim aspektima, kao i nunostima da se u Srbiji razviju i primene ekasnije politike relevantne za ukljuivanje seoske populacije i odrivi ruralni razvoj. Slika o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji bie svakako potpunija ako u 2010, godini borbe protiv siromatva i socijalne iskljuenosti, bude sprovedeno prvo SILC istraivanje u Srbiji, ime e biti omogueno poreenje ruralne i urbane socijalne iskljuenosti.
16
UVOD
U Evropskoj Uniji 2010. godina proglaena je za Evropsku godinu borbe protiv siromatva i socijalne iskljuenosti. Iako samo u statusu zemlje u procesu pridruivanja, Srbija je od 2008. godine poela pripreme za ukljuivanje u Otvorenu metodu koordinacije (OMK) u oblasti politike socijalne ukljuenosti i socijalne zatite. Pripreme podrazumevaju i nov pristup u borbi protiv siromatva, koji posmatra siromatvo u irem kontekstu socijalne iskljuenosti, pri emu se oba problema smatraju ozbiljnim preprekama odrivom razvoju. U skladu sa ovim nastojanjima, nevladina organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu je, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, sprovela veliko istraivanje o socijalnoj iskljuenosti i siromatvu u ruralnim oblastima Srbije. Istraivanje je sprovedeno sa namerom da se prepoznaju najvaniji problemi u ruralnim oblastima koji stvaraju rizike od siromatva i socijalne iskljuenosti, da se uoi na koji nain se razliiti rizici kombinuju i proizvode (viestruku) iskljuenost i deprivaciju, kao i da se identifikuju drutvene grupe koje su pod najveim rizikom od siromatva i socijalne iskljuenosti. Pored toga, cilj je bio i da se ispitaju aktuelni efekti razliitih relevantnih politika, kao i da se izloe preporuke za unapreenje mera ili njihove implementacije u cilju poveanja socijalne ukljuenosti ruralne populacije, a time i podsticanja ruralnog razvoja kao znaajne komponente odrivog razvoja u Srbiji. Istraivanje socijalne iskljuenosti sprovedeno je anketiranjem na uzorku od 1621 domainstva, u ruralnim oblastima Srbije (denisanim u skladu sa OECD standardima) i to putem ispitivanja najvanijih dimenzija iskljuenosti. U prvom poglavlju kroz objanjenje koncepta socijalne iskljuenosti i njegove povezanosti sa ruralnim razvojem, kao i kroz objanjenje metodologije istraivanja, obrazloen je i osnovni model kroz koji su sprovedeni istraivanje i analiza. U skladu sa tim modelom, nalazi su u narednim poglavljima izloeni prema sledeim dimenzijama socijalne iskljuenosti: nansijsko siromatvo i materijalna deprivacija, ekonomski aspekti iskljuenosti u kontekstu trine poljoprivredne proizvodnje i mogunosti zapoljavanja u nepoljoprivrednim sektorima, pristup socijalnim uslugama, da bi se na kraju panja usmerila na probleme socijalne i kulturne participacije seoskog stanovnitva. Zakljuno
17
poglavlje rezimira nalaze preko identikovanja najvanijih problema socijalne iskljuenosti i siromatva. U poslednjem poglavlju izloene su preporuke za unapreenje politika i mera koje treba da doprinesu poboljanju socijalne ukljuenosti ruralne populacije u cilju uspostavljanja kvalitetnijih uslova ivota i generisanja odrivog ruralnog razvoja.
18
1. KONCEPT I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA SOCIJALNE ISKLJUENOSTI U RURALNOJ SRBIJI

1.1. Konceptualne osnove istraivanja socijalne iskljuenosti
Pristup u istraivanju socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji utemeljen je na konceptu socijalne iskljuenosti i siromatva, koji se danas nalazi i u osnovi razvoja socijalne politike u EU. Savet EU denie socijalnu iskljuenost na sledei nain: Drutvena iskljuenost proces kojim su odreeni pojedinci gurnuti na ivicu drutva i spreeni u punom uestvovanju u drutvu zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i moguosti obrazovanja, kao i od drutvenih mrea i okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donoenja odluka i na taj nain se esto oseaju nemonim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiu na njihov svakodnevni ivot (Council of EU, 2004: 8). Socijalna iskljuenost se na ovaj nain razume kao prekid socijalnih veza i mrea solidarnosti koji su kljuni preduslovi za kvalitetan ivot pojedinaca i grupa, kao i za integraciju itave drutvene zajednice. Siromatvo se razume kao vana dimenzija socijalne iskljuenosti a ono se denie kao nedovoljnost resursa (u odnosu na prosene resurse primerene datom drutvu) zbog koje su pojedinci, porodice i grupe iskljueni iz svakodnevnih ivotnih obrazaca i aktivnosti (Townsend, 1979: 32). U skladu sa tim, Savet EU identikuje kao siromane one pojedince ili porodice iji su resursi (dobra, novani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora) toliko mali da ih iskljuuju iz minimuma prihvatljivog naina ivota u dravi lanici u kojoj ive (Council of EU, 1975). U prouavanju socijalne iskljuenosti vano je usmeriti panju na nekoliko kljunih aspekata: Dimenzije socijalne iskljuenosti. Potrebno je identikovati u kojim aspektima su pojedinci i grupe iskljueni. Mehanizme iskljuivanja. Vano je uoiti na koji nain dolazi do iskljuivanja pojedinaca i grupa u razlitim dimenzijama.
19
Jedinice posmatranja. Potrebno je sagledati kakvi se obrasci iskljuivanja uoavaju kod pojedinaca, domainstava, grupa, pa i itavih naselja, podruja. Uzroci socijalne iskljuenosti. Potrebno je identikovati uzroke koji dovode do socijalnog iskljuivanja pojedinaca i grupa. Posledice socijalne iskljuenosti. Vano je uoiti ta su ishodi socijalne iskljuenosti i kako se oni reektuju na ivotne anse i kvalitet ivota iskljuenih.
Socijalna iskljuenost poseduje multidimenzionalni karakter. Siromatvo se moe razumeti kao jedna od dimenzija socijalne iskljuenosti, ali se moe razumeti istovremeno kao uzrok i posledica socijalne iskljuenosti. Tako, recimo, zbog iskljuenosti sa trita rada pojedinci mogu postati siromani. Sa druge strane, zbog siromatva pojedinci ne mogu da obezbede ekonomske resurse za bolje obrazovanje, adekvatnije vetine, sredstva za ekonomsku aktivnost, koji predstavljaju preduslove za uspeno ukljuivanje u trite rada. Meutim, pored siromatva, koje se opet moe posmatrati kroz oblike nansijskog siromatva i kroz forme materijalne deprivacije, odnosno nezadovoljenosti egzistencijalnih potreba na odreenom nivou, postoji itav niz drugih dimenzija po kojima pojedinci i grupe mogu biti iskljueni iz drutva. Iskljuivanje se moe posmatrati u ekonomskoj dimenziji kroz nemogunost participacje na tritu rada, ili pristupa nansijskim, tritima roba i usluga. Moe se, dalje, posmatrati u oblasti pristupa sistemu blagostanja, odnosno uslugama obrazovanja, zdravstvene zatite, razliitim uslugama socijalne podrke ili direktne pomoi onda kada se pojedinci i porodice nau u stanju socijalne potrebe u najrazliitijim oblicima. Napokon, socijalna iskljuenost javlja se i u obliku iskljuivanja iz socijalnih mrea, organizacija, ire zajednice, ili pak, iskljuivanja iz kulturnih obrazaca, sistema vrednosti i aktivnosti usmerenih na zadovoljavanje kulturnih potreba, zbog ega je potrebno panju usmeriti i na aspekte socio-kulturne participacije. Kada je re o mehanizmima iskljuivanja, potrebno je sagledati naine na koje dolazi do iskljuivanja pojedinaca i grupa prema razliitim dimenzijama. Da li, na primer, neadekvatan pristup obrazovanju vodi iskljuenosti sa trita rada, da li iskljuivanje sa trita rada vodi iskljuivanju iz sistema socijalnog osiguranja i sl. Dakle, ovde se, pre svega radi o identikovanju obrazaca iskljuivanja, u kojima se razliiti aspekti i faktori iskljuivanja udruuju i proizvode viestruku iskljuenost. Jedinice posmatranja najee su pojedinci, porodice, domainstva, ali to mogu biti i ire drutvene grupe denisane prema razliitim obelejima (etnikom, migrantskom statusu, polu, starosti, invaliditetu i sl.) Pored toga, problem socijalne iskljuenosti mogue je analizirati i sa stanovita i20
Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji
tavih zajednica, podruja, regiona. Naime, pojedina sela, oblasti, udaljena su od trita, institucija, informacija, a time i ekonomskih i socijalnih tokova, pa i razvojnih procesa U tom smislu pojedina naselja, ili itava podruja, mogu se identikovati kao iskljuena iz ireg drutva. Takvi oblici iskljuenosti stvaraju velike prepreke za ukljuivanje stanovnika tih podruja u ire drutvene tokove i procese. Stoga prostorni okvir u kome se odvija svakodnevni ivot i u kojem ljudi ostvaruju pristup materijalnim i socijalnim resursima postaje izuzetno vaan. Kvalitet lokalnih resursa moe u manjoj ili veoj meri odrediti (ne)dostupnost drugih mogunosti (ivotnih ansi), te treba praviti razliku izmeu siromatva i socijalne iskljuenosti kao obeleja pojedinaca (koji mogu iveti i u sredinama bogatim resursima) i kao obeleja odreenih podruja. U podrujima koje obeleava deprivacija u odreenim resursima (komunalna, socijalna, saobraajna infratsruktura i sl.), stanovnitvo generalno ima nepovoljnije anse da se adekvatno ukljui u iru zajednicu, bez obzira na razlike u individualnim potencijalima za takvo ukljuivnje (Powell, 2000). Prostorna dimenzija, dakle, doprinosi multiplikaciji fenomena materijalne deprivacije i socijalne iskljuenosti, a po pravilu domainstva i pojedinci koji ive u oblastima sa limitiranim resursima disproporcionalno zavise od lokalnih resursa (Kleinman, 1999). Dalje, vano je napomenuti da razliiti oblici iskljuivanja pojedinaca i grupa imaju razliite, a esto i viestruke uzroke, kao i posledice. Uzroci iskljuivanja koji se nalaze u fokusu panje u ovoj studiji su: Relevantne politike mogu odreivati drutvene ciljeve i sredstva koja ne ukljuuju interese dela populacije ili ih iskljuuju iz aktivnosti usmerenih na dosezanje tih ciljeva (na primer, usmerenost ekonomske politike na podsticanje razvoja pojedinih sektora moe voditi zanemarivanju drugih i posledino rizicima od ekonomske iskljuenosti populacije angaovane u ovim drugim sektorima). Institucije mogu biti selektivne u obezbeivanju pristupa razliitim kategorijama graana. Na primer, mogu biti nedostupne u geografskom smislu zato to su udaljene ili u nansijskom smislu, zbog toga to su usluge skupe. Mogu biti nedostupne ili selektivne zbog toga to nisu ekasne u obezbeivanju usluga zadovoljavajueg kvaliteta (kao u sluaju lista ekanja za specijalistike preglede). Ili, pak, mogu biti diskriminativne zato to kriterijumi pristupa datim institucijama ili neformalne prakse iskljuuju deo populacije.. Procesi nekada samostalno mogu delovati u pravcu iskljuivanja odreenih grupa, kao to je, recimo, sluaj sa procesima ekonomskog restrukturiranja u kojima deo stanovnitva biva istisnut zbog neodgovarajuih kvalikacija.
21
Prakse u ijoj se pozadini najee kriju odreeni vrednosni sistemi i kulturni inioci, a koje deluju diskriminatorno iskljuujui pojedince razliitih karakteristika iz odreenih oblika participacije (recimo, kao to je sluaj kod zapoljavanja ena, raseljenih lica, Roma, starijih radnika, osoba bez radnog iskustva i sl.).
Kada je re o posledicama socijalne iskljuenosti, one se mogu kretati od privremene i parcijalne iskljuenosti po nekoj pojedinanoj dimenziji, do dugorone, multidimenzionalne iskljuenosti koja ozbiljno ugroava ivotne uslove i mogunosti reprodukcije pojedinaca, porodica i grupa i preti da proizvede kumulativne, intergeneracijske oblike iskljuenosti. Tako privremena iskljuenost nekog pojedinca sa trita rada ne mora voditi siromatvu i loim uslovima ivota, posebno ako drugi lanovi domainstva ostvaruju ekonomsku aktivnost. Ali dugorona nezaposlenost, posebno u domainstvima sa drugim, ili svim nezaposlenim licima, vrlo verovatno e dovesti do nansijskog siromatva, materijalne deprivacije, nepovoljnim ansama za obrazovanje i razvoj ljudskih resursa nove generacije, tekoama u ostvarivanju zdravstvenog i penzijskog osiguranja, a vrlo verovatno i socijalnoj izolaciji i pasivizmu. Ova studija, naravno, ne moe da ponudi potpunu sliku o svim navedenim aspektima socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji. Namera je bila da se to ire zabelei fenomen socijalne iskljuenosti to je onemoguilo da se podjednako duboko ispitaju navedeni aspekti. Rezultati istraivanja, ipak, pruaju dobre osnovne uvide u ove kljune aspekte problema.
1.2. Metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

Da bi se rezultati istraivanja i analize lake pratili ovde e biti izloene najvanije metodoloke napomene, kao i denicije osnovnih pojmova. Prvo e biti predoen analitiki okvir na kome su utemeljeni istraivanje i analiza, potom e biti objanjene osnovne jedinice istraivanja i analize, instrument za prikupljanje podataka i uzorak, da bi na kraju bile predoene i metode merenja siromatva.
1.2.1. Analitiki okvir istraivanja

Analiza socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji izloena u ovoj studiji zasnovana je na podacima anketnog istraivanja. Sam pristup u istraivanju
22
i analizi problema socijalne iskljuenosti u znaajnoj meri se oslanja na koncept koji je denisala Indikatorska podgrupa Komiteta za socijalnu zatitu EU (ISSPC), a koji obuhvata etiri osnovne dimenzije: nansijsko siromatvo, zapoljavanje, obrazovanje i zdravlje. U denisanju pristupa usvojene su i sugestije strunog tima koji je za Vladu RS izradio predlog nacionalno specinih indikatora praenja socijalne ukljuenosti, a koji predlae ispitivanje dve dodatne dimenzije: materijalne deprivacije i socio-kulturne participacije (Vlada RS, 2008). Meutim, za potrebe ovog istraivanja analitiki model je denisan neto drugaije, tako da se omoguava lake praenje stanja po navedenim dimenzijama. Socijalna iskljuenost analizirana je preko sledeih dimenzija: 1. Siromatva koje ukljuuje dve ue dimenzije: nansijsko siromatvo i materijalnu deprivaciju. 2. Pristupa tritu rada koji obuhvata mogunost organizovanja trine poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvima i mogunosti zapoljavanja u nepoljoprivrednom sektoru. 3. Pristupa socijalnim uslugama koji obuhvata pristup obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zatiti. 4. Socio-kulturne participacije koja se ispituje preko ukljuenosti u socijalne mree, organizacije i kulturne aktivnosti.
1.2.2. Jedinice istraivanja i analize

Jedinice posmatranja na kojima se vri analiza su razliite. To su najee pojedinci, ali su to povremeno i domainstva, gazdinstva, naselja i regioni. Domainstvo. Pod domainstvom se podrazumeva zajednica lica iji lanovi zajedniki stanuju, zajedniki se hrane i zajedniki troe ostvarene prihode... Pod pojmom zajedno stanuju podrazumeva se zajedniko mesto stanovanja, tj. zajedniki ivot u istoj stambenoj jedinici (RZS, Anketa o potronji domainstava nacrt metodolokog materijala, 2005: 9). U zavisnosti od broja lanova, domainstva mogu biti samaka i vielana. Prema socioekonomskom tipu razlikuju se: poljoprivredna, nepoljoprivredna i meovita domainstva. Poljoprivredna domainstva su ona koja imaju vlastito poljoprivredno gazdinstvo i svi zaposleni lanovi domainstva rade na njemu kao poljoprivrednici. Nijedan lan domainstva nije u stalnom radnom odnosu izvan gazdinstva, niti ima privatnu radnju, mada jedan ili vie lanova mogu da rade povremeno (neformalno) van gazdinstva u cilju ostvarivanja dopunskih prihoda. U poljoprivredna domainstva spadaju i domainstva poljoprivrednih radnika koji nemaju zemlju, iji lanovi rade kao nadnia23
ri, kao i domainstva penzionera zemljoradnika. Meovita domainstva se razlikuju od poljoprivrednih po tome to, pored poljoprivredne aktivnosti, imaju bar jednog lana koji je zaposlen izvan gazdinstva. Nepoljoprivredna domainstva ostvaruju prihode od nepoljooprivrednih delatnosti i nemaju poljoprivredno gazdinstvo (RZS, Anketa o potronji domainstava nacrt metodolokog materijala, 2005: 20). Dakle, domainstva se deniu pre svega kao zajednice stanovanja i potronje, mada se pri denisanju tipova moe uzeti u obzir i njihova ekonomska aktivnost. Poljoprivredno gazdinstvo. Prema metodologiji popisa 2002. godine to je svako domainstvo koje je u vreme popisa koristilo najmanje 10 ari obradivog zemljita, kao i domainstvo koje je koristilo manje od 10 ari obradivog zemljita, a posedovalo je najmanje: a) b) v) g) d) ) e) 1 kravu i tele ili 1 kravu i june, ili 1 kravu i dva odrasla grla sitne stoke, ili 5 odraslih ovaca, ili 3 odrasle svinje, ili 4 odrasla grla ovaca i svinja zajedno, ili 50 komada odrasle ivine, ili 20 konica pela (RZS, 2004: 7).
Prema radnom angaovanju svojih lanova poljoprivredna gazdinstva su podeljena nasledee tipove: Poljoprivredna gazdinstva su ona gazdinstva u kojima svi prihodi potiu od individualnih poljoprivrednika na gazdinstvu. Nepoljoprivredna gazdinstva su ona gazdinstva u kojima prihodi potiu od lana, odnosno od lanova gazdinstva koji obavljaju nepoljoprivredna zanimanja ili obavljaju neko poljoprivredno zanimanje ali van svog ili porodinog gazdinstva ili, pak, prihod potie od penzije, od druge imovine, socijalne pomoi ili neke druge vrste stalnih primanja. Meovita gazdinstva su ona u kojima se istovremeno ostvaruju i prihodi koji karakteriu poljoprivredna i prihodi koji karakteriu nepoljoprivredna gazdinstva. Gazdinstva bez prihoda su gazdinstva u kojima je nepoznat izvor prihoda ili prihod potie od izdravalaca (ukljuujui i pravna lica) koji nisu lanovi gazdinstva. (RZS, 2002).
Bitno je naglasiti razliku izmeu domainstva i gazdinstva, jer se neki aspekti analize odnose na domainstvo, a neki na gazdinstvo. Gazdinstvo je
24
uvek vezano za neko domainstvo, ali ne mora svako domainstvo na selu da ima gazdinstvo. U analizama izloeni u studiji pojam porodino gazdinstvo koristi se prevashodno kada se analiziraju ekonomske aktivnosti gazdinstava. Termin poljoprivredno domainstvo koristi se u irim analizama, onda kada se analiziraju razliiti aspekti socijalne iskljuenosti, ali kada se ele uporediti domainstva prema ekonomskoj aktivnosti. Naselje. Pod naseljem se razume svaki trajan ili privremen oblik ljudske naseljenosti, spontano ili planski nastao, na izgraenom i povezanom prostoru, bez obzira na brojstanovnika, njihovu gustinu i drutvenu heterogenost. U statistikom smislu, naseljem se smatra antropogeografska prostorna jedinica posebnog imena, bez obzira na broj kua. U pravnom pogledu, naseljem se smatraju samo mesta uneta u registar naselja koji ima odgovarajuci pravni znaaj. Ukoliko naselje ima jasno odreeno podruje i relativnu drutvenu i ekonomsku autonomnost, re je o samostalnom naselju (selo, grad, itd.), a ukoliko nema re je o nesamostalnom naselju ili delu naselja (zaseok, susedstvo, etvrt, zona, predgrae) (Vujovi, 2007). U ovoj studiji analiza se odnosi na seoska naselja, koja su zavedena u registar naselja, a nalaze se na podrujima denisanim kao ruralna u skladu sa OECD metodologijom. Region. Denisanje regiona u ovom istraivanju je specino. Region generalno moe da se denie kao ira teritorijalna celina koja obuhvata neke ue (teritorijalne, upravne, ekonomske jedinice), ili moe biti denisan kao ui teritorijalni deo nekog ireg podruja, zajednice. Tako, na primer region Istone Srbije moe da se denie kao ira jedinica koja oubuhvata odreene okruge i optine u tom podruju, ili moe da se denie kao jedna ua teritorijalna celina u odnosu na Srbiju. Kriterijumi za denisanje regiona mogu biti razliiti. U Nacionalnoj strategiji regionalnog razvoja regioni su denisani kao jedinice lokalne samouprave na podruju upravnih okruga (Vlada RS, 2008). U EU, regioni su denisani preko ekonomskih kriterijuma. Za potrebe ovog istraivanja, regioni su denisani kombinovanjem administrativnih, geografskih i ekonomskih kriterijuma (ire o tome u opisu uzorka).
1.2.3. Instrument za prikupljanje podataka i uzorak

Upitnik na osnovu kojeg je obavljeno ovo anketno istraivanje sadri pitanja o domainstvu i pitanja o pojedincima. Osnovni demografski podaci i podaci o obrazovanju, vetinama, osnovnom i dodatnom zaposlenju su prikupljeni za svakog lana domainstva, a podaci o nekim specinim pitanjima vezanim za socijalnu i kulturnu ukljuenost u zajednicu za jednog, na sluaj odabranog lana domainstva. Osim toga, upitnik sadri niz pitanja koja se
25
odnose na stanovanje i infrastrukturnu opremljenost i druge vane aspekte socijalnog i ekonomskog poloaja domainstva, kao i na ekonomske aktivnosti gazdinstva. Uzorak na kojem je obavljeno anketno istraivanje je vieetapni stratikovani, veliine 1621 domanistava. Podaci o osnovnim socio-demografskim karakteristikama lanova domainstava, kao to su pol, starost, status po aktivnosti, obrazovanje, etnicitet i slino, prikupljeni su za sve lanove domainstva. Tako se o ovim osnovnim individualnim karakteristikama moe zakljuivati na dosta velikom uzorku od 6124 pojedinaca. U populaciji obuhvaenoj uzorkom (raunajui sve lanove domainstva) nalazi se 49,5% ena i 50,5% mukaraca. Uee lanova domainstava iz uzorka prema starosnim kategorijama prikazano je u narednom grakonu (Grakon 1).
Grafikon 1: Uee starosnih grupa meu svim lanovima domainstava iz uzorka
Posmatrano po etnikoj pripadnosti, meu populacijom iz uzorka je 83.4% Srba 5.2% Maara, 3.2% Vlaha, po vie od 1% Albanaca, Bonjaka, Bugara, Roma i Slovaka, dok su pripadnici ostalih etnikih grupa (Muslimani, Crnogorci, Hrvati, Makedonci i Rumuni) zastupljeni sa po manje od 1%. Obrazovna struktura populacije iz uzorka je vrlo nepovoljna, s obzirom da je polovina bez obrazovanja ili samo sa niskim obrazovanjem.
26
Grafikon 2: Populacija iz uzorka (svi lanovi domainstva) prema najvioj zavrenoj koli
Prosena veliina domainstava iz uzorka iznosi 3,7 lanova. U uzorku je 3.2% samakih domainstava, 14,3% domainstava sa dva lana, 51.5% domainstava srednje veliine (35 lanova) i 30.9% velikih domainstava (sa 6 i vie lanova). Uzorak je sainjen u skladu sa OECD standardima za denisanje ruralnih podruja. Stoga je i slika o ruralnoj Srbiji u pogledu socijalne iskljuenosti i siromatva drugaija od uobiajene, zasnovane na zvaninoj statistici koja ne izdvaja jasno ruralno naselja. Primena pomenutih OECD standarda znai da su iz uzorakog okvira izostavljene one teritorijalne jedinice koje zadovoljavaju tri kriterijuma1:
1
Da imaju gustinu stanovnitva veu od 150 stanovnika po km2, Da imaju proporciju stanovnitva koje ivi u gradskim naseljima 50% ili vie i
Vano je napomenuti da administrativno ureenje u Srbiji ne odgovara OECD denicijama u skladu sa nomenklaturom teritorijalnih jedinica (nomenclature of territorial units for statistics NUTS) i lokalnih administrativnih jedinica (local administrative units LAU). Naime, okruzi u Srbiji su izmeu NUTS3 i LAU1 nivoa, a optine izmedju LAU1 i LAU2 nivoa, a dodatni problem predstavlja to to su optine u Srbiji vrlo neujednaene veliine, pa su pojedine optine prema broju stanovnika vee od nekih malih okruga. Stoga je odlueno da pomenuta denicija urbanog/ruralnog bude primenjena na optine, a ne na naselja.
27
Da imaju veliki administrativni centar (preko 20.000 stanovnika).
Ovakvom selekcijom uzoraki okvir je smanjen za otprilike jednu treinu u odnosu na ukupnu populaciju Srbije. Ujedno, iz uzorakog okvira je iskljueno 17% od ukupnog broja stanovnika Srbije koji ive u naseljima klasikovanim prema zvaninoj statistici kao ostalo (a to su preteno sela). To znai da se nalazi ovog istraivanja ne odnose na sela koja pripadaju visoko urbanizovanim optinama, nego na jasno denisanu ruralnu Srbiju. Ovakav pristup ima znaajne implikacije na zakljuke o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti na selu u Srbiji. Nakon denisanja ciljne populacije optine su razvrstane u etiri stratuma: Vojvodina, centralni stratum (Pomoravlje, umadija, Mava i Stig), zapadni stratum i jugoistoni stratum (brdsko-planinski deo istone Srbije i juna Srbija). U okviru svakog stratuma odabran je odreeni broj optina, a u okviru optina odreeni broj sela. Na ovaj nain je odabrano ukupno 70 optina i 203 sela. Na pitanja o domainstvu i gazdinstvu je odgovarao glavni aktivni lan domainstva, a na pitanja za pojedince je odgovarala na sluaj odabrana osoba starosti od 15 do 80 godina. Uzorak ovog tipa i veliine omoguuje pouzdano zakljuivanje o istraivanim pojavama i procesima na nivou Srbije i na nivou etiri navedena stratuma.
1.2.4. Merenje siromatva

Sve dimenzje socijalne iskljuenosti merene su na odreen nain, preko jasno uspostavljenih indikatora. Za veliki broj pojedinanih dimenzija iskljuenost sre registruje relativno jednostavno kao prisustvo ili odsustvo odreene aktivnosti, resursa, veze. U tom smislu moemo da lako konstatujemo lice koje nema zdravstveno osiguranje nema ni odgovarajui pristup sistemu socijalne zatite. Ili, pak, da je osoba koja je dugorono nezaposlena, sutinski iskljuena sa trita rada. Ove brojne mere razliitih dimenzija socijalne iskljuenosti bie prikazane u odgovarajuim delovima teksta, u kojima se i analiziraju dati aspekti. Meutim, merenje siromatva znaajno je sloenije, a siromatvo se analizira povezano sa ostalim dimenzijama socijalne iskljuenosti, pa e na ovom mestu biti pojanjena i metodologija merenja siromatva. Prvo je potrebno napomenuti da siromatvo predstavlja samo jednu od dimenzija ekonomske iskljuenosti i to onu koja ukazuje na iskljuenost iz distribucije materijalnih resursa i nivoe potronje i zadovoljavanja potreba ispod odreene granice. Siromatvo se u ovoj studiji analizira preko dve dimenzije: nansijskog siromatva i materijalne deprivacije.
28
Finansijsko siromatvo predstavlja nedovoljnost prihoda, odnosno ukupnih novanih resursa u domainstvu. Ono je mereno na osnovu metodologije EU, preko prihoda u domainstvu, a ne preko potronje kao u Anketi o ivotnom standardu koja je spovedena u vie navrata po metodologiji Svetske banke. Stoga se ova analiza siromatva zasniva na pitanju o ukupnim novanim prihodima domainstva u poslednjih godinu dana iz razliitih izvora (od zaposlenja, od prodaje razliitih poljoprivrednih proizvoda, od davanja u zakup, kamate i dividendi, socijalnih davanja, itd.) 2. Linija siromatva je denisana kao 60% medijane ukupnih novanih prihoda domainstva po ekvivalentnoj potroakoj jedinici na nacionalnom nivou3. Ova denicija linije siromatva je, kao i druge denicije, odreena nekim metodolokim specinostima. Najpre, budui da je anketa kojom su prikupljeni podaci o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji pokrivala veliki broj tema i indikatora iskljuenosti, nije bilo prostora za detaljno izuavanje prihoda i potronje domainstava. Iz tog razloga je izostavljeno precizno merenje prihoda u naturi (poljoprivredna proizvodnja za sopstvene potrebe, razmena usluga i sl.). Ovi prihodi, meutim, nisu ocenjivani ni agregatno, jer se elelo prikazati dohodovni kapacitet ruralnih domainstava u kontekstu njihove ukljuenosti u trinu ekonomiju, odnosno analize poljoprivrede kao razvojne i ekonomski odrive grane, a ne kao okosnice ekonomije preivljavanja. Naravno, kao rezultat, nansijsko siromatvo ruralnih domainstava je dodatno naglaeno u odnosu na urbana domainstva. Drugo, ukupna suma godinjih prihoda je umanjena za iznos ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, kako bi se jasno denisao efekat novanih prihoda od poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj nain je postignut jo jedan cilj, a to je da je uhvaen efekat svetske ekonomske krize koji je uticao i na poslovanje porodinih gazdinstava. Ovaj efekat je bio vei tamo gde su ulaganja bila vea i naglasio situacionu dimenziju nansijskog siromatva, posebno kod velikih gazdinstava. Konano, linija siromatva nije denisana na osnovu podataka iz uzorka, jer bi na taj nain linija siromatva u realnom kontektstu si-
Ovaj pristup je veoma blizak metodologiji koju je Radna grupa za dohodak, siromatvo i socijalnu iskljuenost Evropske komisije predloila za izraunavanje jednog od zajednikih indikatora socijalne iskljuenosti u EU stopa siromatva nakon socijalnih transfera (Laeken Indicators, 2003; Praenje drutvene ukljuenosti u Srbiji, 2009). Dohodak po potroakoj jedinici dobija se deljenjem dohotka domainstva sa modikovanom OECD skalom koja daje ponder 1 prvom odraslom, 0.5 ostalim odraslima starosti 14 i vie godina i ponder 0.3 svakom detetu starosti ispod 14 godina.
29
romanih seoskih podruja Srbije bila pomerena na dole i znatan broj ruralnih domainstava bi bio potisnut iznad linije siromatva, ime bi relativna mera siromatva koja se koristi u ovoj analizi bila dodatno relativizovana. Ova linija je denisana na osnovu podataka o ukupnim novanim prihodima svih domainstava u Srbiji. Iznos koji predstavlja 60% medijane ukupnih novanih prihoda domainstva po ekvivalentnoj potroakoj jedinici na nacionalnom nivou je izraunat na osnovu Ankete o potronji domainstava koju sprovodi Republiki zavod za statistiku i za prvih est meseci 2009. godine iznosi 9.096 dinara. Podaci za druga dva kvartala nisu bili dostupni u vreme naeg istraivanja, a ukljuivanje kvartala iz 2008. godine, sa ciljem da se izbegne uticaj sezonske komponente, bi znatno umanjilo efekte ekonomske krize koja se u Srbiji javila u punom intenzitetu tek pred kraj 2008 godine. Stopa siromatva denisana je kao uee lica iji je dohodak po potroakoj jedinici u domainstvu manji od 60% medijane nacionalnog dohotka po potroakoj jedinici. Materijalna deprivacija predstavlja relativni pokazatelj siromatva koji daje sintetiku informaciju o uslovima ivota ugroenog stanovnitva. Najee se odreuje kao (prinudni) nedostatak neke kombinacije dobara, bez koje pojedinci/domainstva nisu u stanju da organizuju svoj svakodnevni ivot u skladu sa standardima koji su uobiajeni za veinu, ili veliki deo, stanovnitva u odreenom drutvu (Guio, Maquet, 2006: 5). U ovom istraivanju materijalna deprivacija je merena preko dva indeksa: 1. indeksa materijalne deprivacije i 2. indeksa deprivacije u naselju. Metodologija na osnovu koje su sainjeni ovi indeksi prikazana je detaljnije u odgovarajuem poglavlju.
30
2. SOCIOEKONOMSKI KONTEKST I RELEVANTNE POLITIKE

Pre nego to se izloe nalazi istraivanja, potrebno je ukazati na iri socio-ekonomski kontekst od znaaja za razumevanje poloaja i uslova ivota ruralne populacije. Takoe, potrebno je ukazati i na najvanije politike koje oblikuju anse za socijalnu inkluziju ruralnog stanovnitva, ali i razvoj ruralnih oblasti.
2.1. Poloaj ruralnih oblasti u transformaciji Srbije

Ukljuenost ruralne populacije u drutvene tokove i procese razvoja je od kljunog znaaja s obzirom da ruralna podruja ine 85% terirorije Srbije, uestvuju u bruto domaem proizvodu (BDP) sa 41% (Bogdanov, 2007: 31), a njihovi stanovnici ine 42% ukupne populacije.4 Ukljuenost ruralne populacije znaajna je istovremeno iz perspektive kvaliteta ivota, ostvarivanja prava i razvoja humanih potencijala ruralnog stanovnitva, kao i sa stanovita ruralnog razvoja, jer samo inkluzivni razvoj, moe biti odrivi razvoj. Meutim, precizne ocene poloaja ruralnih oblasti u razliitim socijalnim i ekonomskim procesima u Srbiji, kao i karakteristika ruralnog stanovnitva prema razliitim aspektima, teko je obezbediti s obzirom na odsustvo jasne denicije ruralnih oblasti u domaoj statistici. Prosena gustina naseljenosti u ruralnim podrujima u Srbiji je 63 stanovnika/km, sa relativno postojanom veliinom ruralne populacije koja se u periodu izmeu dva popisa stanovnitva (19912002) smanjila za 2.5%. Trendovi migracija iz sela u grad, gotovo su zaustavljeni tokom 1990ih, pa su se u ovom periodu mogle ak uoiti i reverzibilne migracije, odnosno migracije iz grada u selo (Cveji, 2006:145; Bogdanov, 2007:63). Promene izmeu dva poslednja popisa, kao i procene stanovnitva Republikog zavoda za statistiku (RZS) za 2008. godinu pokazuju opti trend poveanja uea urbanog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu Srbije sa 54,5% u 1991. na 56% u 2002 i na 58% u 2009. godini. Dok su u periodu intenzivne urbanizacije (19461980)
4 Republiki zavod za statistiku, Procena stanovnitva, dostupno na adresi: http://webrzs. stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm .
31
gradska naselja apsorbovala vee potencijale migrantske populacije (posmatrano kroz postotak doseljenih u ukupnom stanovnitvu odreenog tipa naselja), u periodu 19922002 negradska (ostala) naselja apsorbovala su, u relativnom smislu, neto vie migranata (22,6% prema 29,7%), uglavnom izbeglica (Stevanovi 2006:79)5. U tom smislu primeeni migracioni tokovi su bez sutinski pozitivnih efekata po ruralna podruja, posebno ona koja su demografski i ekonomski najugroenija. Srbija je nisko urbanizovana zemlja u evropskim razmerama, ne samo po niskom udelu gradskog stanovnitva ve i po niskoj kvalitativnoj urbanizovanosti (infrastrukturnoj opremljenosti teritorijalnom kapitalu) ostalih tipova naselja, to mnoga ruralna podruja ini neatraktivnim za ekonomska ulaganja (ekonomski kapital) i stanovanje (suprotno tendencijama u visoko urbanizovanim zemljama). Otuda je i nivo kulturnog i humanog kapitala ovih podruja nizak, to dobro ilustruje nepovoljna demografska struktura u ruralnim oblastima. Indeks starenja6 je znatno vii u ruralnoj nego u urbanoj Srbiji, pa prema podacima iz procena stanovnitva RZS, u urbanim sredinama na 100 dece (014 godina) dolazi 95 starih (65 i vie godina), dok u sredinama klasikovanim kao ostalo na 100 dece dolazi 135 starih. Indeks zavisnosti7 takoe je vii u ovom drugom tipu naselja, jer proporcija zavisnih kategorija stanovnitva (dece 014 godina i starijih od 64 godine) u odnosu na stanovnitvo radnog uzrasta iznosi (prema procenama RZS za 2008. godinu8) 55%, dok u urbanim naseljima iznosi 43% (RZS). Udeo nepismenih u negradskim naseljima je (prema popisnim podacima iz 2002. godine) 5,9% (u gradskim 1,6%), a osoba bez zavrene osnovne kole ak 35,6% (u gradskim 11,2%), s tim da su ove razlike izraenije u Centralnoj Srbiji (37,9% prema 10%) nego u Vojvodini (29,5% prema 14,2%), to ukazuje na znaaj regionalnih varijacija u tokovima urbanizacije uopte i urbanizacije sela posebno, razvoju putne infratsrukture, itd. (Stankovi 2006: 177). Privredna struktura ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primarnog sektora i jo uvek zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. U ruralnim sredinama u Srbiji dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda, usmerena na rast proizvodnje hrane9. Pored toga, dominantan deo aktivnog
5 Re je preteno o seoskim naseljima u blizini gradskih centara, koja predstavljaju meukorak u integraciji izbeglica i mlaeg seoskog stanovnitva u gradove (sniavanje trokova stanovanja i ivota u gradu uz pokuaj integracije preko trita rada). Indeks starenja predstavlja proporciju kontigenta stanovnitva starog 65 i vie godina prema kontigentu dece starosti 014 godina. Indeks zavisnosti predstavlja proporciju dece (014) i starih (65 i vie) u odnosu na stanovnitvo radnog uzrasta (1564). Podaci dostupni na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm . Za razliku od ovog tradicionalnog tipa poljoprivrede, karakteristinog za nerazvijena podruja u svetu, razvoj moderne poljoprivrede podrazumeva multifunkcionalnu po-
6 7 8 9
32
Socio-ekonomski kontekst i relevantne politike
ruralnog stanovnitva (45%) je zaposleno u poljoprivredi. Ova visoka zavisnost ruralnog stanovnitva od zaposlenosti u poljoprivredi svrstava Srbiju u red najagrarnijih zemalja Evrope (Bogdanov, 2007:32). Istovremeno, poljoprivreda belei konstantni pad uea u BDP nakon 2000. godine.
Grafikon 3: Struktura BDP Srbije prema sektorima delatnosti 20012007.
Izvor: EC, 2008:4.
Heterogenost prirodnih potencijala, privatna svojina nad zemljitem i iskustvo u poslovnom povezivanju, kao neki od osnovnih preduslova diversikacije i razvoja ruralne ekonomije, nisu iskorieni u dovoljnoj meri. Istovremeno, drutveni proizvod po stanovniku u ruralnim podrujima bio je u 2005. godini za 1/4 nii od nacionalnog proseka, to ukazuje na znaajno zaostajanje u razvoju (Bogdanov, 2007: 6365). Kako pokazuje Anketa o ivotnom standardu iz 2007. godine (RZS, 2008), siromatvo je u Srbiji preteno ruralni fenomen. Stopa siromatva10 duplo je via u ruralnim nego u urbanim sredinama (9.8% prema 4.3%). tavie,
ljoprivredu. EU dokumenti deniu multifunkcionalnu poljoprivredu kao onu koja tei odrivom razvoju u obezbeivanju hrane i drugih netrinih funkcija, kao to su razvoj ruralnih podruja, ivotni standard stanovnitva i ouvanje ivotne sredine. Proporcija stanovnitva ija je mesena potronja po jedinici potronje u domainstvu ispod linije siromatva. Linija siromatva u ovom istraivanju denisana je u apsolutnom smislu, kao potronja koja se smatra neophodnom da bi se ostvario minimalni ivotni standard (RZS, 2008: 177).
10
33
razlike u siromatvu izmeu grada i sela su produbljene u periodu izmeu dve ankete o ivotnom standardu (20022007) na ta ukazuje porast odnosa ruralnog siromatva prema urbanom sa 1.6 na 2.3. Dubina i otrina siromatva11 u ruralnim podrujima takoe su bile znatno vee nego u urbanim sredinama. U 2007. godini, skoro dve treine siromanih je ivelo u ruralnim sredinama. Domainstva u ruralnim podrujima koja ne poseduju zemlju ili imaju posede manje od 1 hektara suoena su sa najveim rizikom siromatva (oko 13%). Ove dve grupe inile su 71% siromanih u 2007. godini (RZS, 2008: 23).
2.2. Politike od znaaja za socijalnu ukljuenost seoskog stanovnitva i ruralni razvoj

Sistemsko i strukturno reformisanje agrarnog sektora Srbije poelo je nakon politikih promena 2000. godine. Agrarna politika Srbije je poetkom 2000-ih bila usmerena na reavanje urgentnih problema agrara i saniranje stanja zateenog u sektoru nakon kriznih 1990-ih. Od 2004. godine u agrarnoj politici Srbije nainjen je snaan zaokret u stratekim opredeljenjima i implementacionim mehanizmima. Reforma je bila usmerena na rast konkuretnosti porodinih komercijalnih gazdinstava, tako to je politika podsticaja dohotku zamenjena podsticanjem investicija. Pored toga, od 2005. godine sve vea panja poklanja se ruralnom razvoju (Volk, Bogdanov, Rednak, Erjavec, 2009:1011). Od 2005. godine podrka unapreenju poljoprivrede u Srbiji odvijala se u skladu sa usmerenjima iz Strategije razvoja poljoprivrede (Slubeni glasnik RS, broj 71/2005). Opti ciljevi denisani u Strategiji su: izgraditi odriv i efikasan poljoprivredni sektor koji moe da se takmii na svetskom tritu, doprinosei porastu nacionalnog dohotka, obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potroaa u pogledu kvaliteta i bezbednosti, odrati podrku ivotnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme,
11
Dubina siromatva ukazuje koliki je proseni decit potronje u odnosu na liniju siromatva. Ovaj pokazatelj siromatva ukazuje na to koliko je novanih sredstava potrebno mobilisati i usmeriti siromanima da bi siromatvo teorijski bilo eliminisano. Otrina siromatva meri nejednakosti meu siromanima, odnosno ukazuje koliko su neki siromani dalje od drugih u odnosu na liniju siromatva (RZS, 2008: 180).
34
Socio-ekonomski kontekst i relevantne politike
osigurati podrku odrivom razvoju sela, sauvati ivotnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje, pripremiti poljoprivredu Srbije za integracije u EU, uskladiti politiku domae podrke poljoprivredi sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Znaajna novina u sistemu podrke poljoprivredi od 2004. godine bila je uvoenje registra gazdinstava. Narednih godina sistem je razvijan, tako da je registracija postala gotovo preduslov za korienje sredstava budetske podrke. Meutim, zbog ne posedovanja neophodne dokumentacije, nereenih vlasnikih prava, nespremnosti da se izgube razliiti oblici socijalne podrke, veliki broj gazdinstava se ne registruje, pa time biva iskljuen iz sistema dravne pomoi. Socijalni problemi ruralnih podruja prepoznati su u brojnim nacionalnim strategijama, kao to su Strategija za smanjenje siromatva, Nacionalna strategija zapoljavanja, Strategija odrivog razvoja. U strukturi budetske podrke poljoprivredi, poslednjih godina pojavljivale su se mere iji je cilj bio smanjenje ruralnog siromatva. U takve mere spadaju: podrka nekomercijalnim gazdinstvima (2006), podrka pripadnicima Romske zajednice (2008), niz specinih povlastica za investicije na gazdinstvima koja imaju mlade poljoprivrednike itd. Pored toga, mera podrke koja ima najduu tradiciju u srpskoj agrarnoj politici premija za mleko, ima emu nansiranja koja ukazuje na izraeniju socijalnu nego ekonomsku funkciju12. Efekti ovih mera ipak su vrlo skromni, jer je podrka poljoprivredi u Srbiji izrazito nestabilna i po obimu i po nainu distribucije13. Iz tog razloga veliki broj gazdinstava izlae se velikom riziku poslovanja i ulaganja, a siromana gazdinstva ne uspevaju da prevaziu svoja razvojna ogranienja.
12
13
Pravo na premiju za mleko imaju sva gazdistva i ona nije vezana za mleost grla niti je dinisan miimali obim isporuenih koliina. Premija se isplauje linearno, a predvien je vei iznos za proizvoae u brdsko-planinskim podrujima. Ovakva ema nansiraja praktino doputa podsticaje najirem krugu korisnika, i mnogo vie ima karakter podrke dohotku poljoprivrednika, nego to pomae rast kokurentnosti. Volk, T., Bogdanov, N., Rednak, M., Erjavec, E. (2009): Analiza direktne budetske podrke poljoprivrednom i ruralnom razvoju Srbije, PRSP, Beograd http://www.prsp.sr.gov. yu/download/Analiza%20direktne%20podrske%20poljoprivredi%20i%20ruralnom%20 razvoju.pdf
35
3. SIROMATVO SEOSKOG STANOVNITVA

Siromatvo predstavlja jedan od oblika ekonomske iskljuenosti. Ekonomska iskljuenost se moe razumeti kao iskljuenost pojedinaca, domainstava i itavih drutvenih grupa iz razvojnih sektora ekonomije, ili ak iz trinih sektora ekonomije, kao i procesa distribucije ekonomskih resursa, usled ega oni bivaju spreeni da zadovolje svoje potrebe, osvare svoja prava, razviju svoj ljudski kapital i dostignu zadovoljavajui standard i kvalitet ivota. Stoga se siromatvo moe razumeti kao iskljuenost iz (re)distribucije ekonomskih resursa neophodnih za uspostavljanje minimalnog zadovoljavajueg ivotnog standarda. Odnos izmeu siromatva i drugih formi ekonomske iskljuenosti je vieznaan. Ekonomska iskljuenost sa trita rada svakako predstavlja vaan faktor siromatva istraivanja siromatva u Srbiji pokazala su da su nezaposlenost i neaktivnost osnovni uzroci siromatva i socijalne iskljuenosti (RZS, 2008). U tom smislu, siromatvo se javlja preteno kao posledica iskljuenosti sa trita rada. Sa druge strane, siromatvo je mogue posmatrati i kao relativno autonomni oblik ekonomske iskljuenosti zato to spreava uee na tritima roba i usluga, stanova, spreavajui time adekvatno zadovoljavanje potreba i ivotne uslove siromanih. Trei pristup, pak, moe tretirati siromatvo i kao uzrok ekonomske iskljuenosti sa trita rada, kao i drugih oblika socijalne iskljuenosti, zbog toga to u uslovima nedovoljnosti resursa, siromanima biva ogranien pristup kvalitetnom ili visokom obrazovanju, informacijama, kreditima za investiranje u ekonomsku aktivnost, tehnologijama, pa i socijalnim mreama koje imaju veliku ulogu u stvaranju funkcionalnih kanala u zapoljavanju. Siromatvo je takoe multidimenzionalni fenomen i ovde e biti analizirano preko dva aspekta: nansijskog siromatva i materijalne deprivacije14.
3.1. Finansijsko siromatvo seoskog stanovnitva

Jo jednom je potrebno podsetiti da se nalazi odnose na ruralna podruja Srbije denisana u skladu sa denicijom iznetom u poglavlju o metodologiji, to znai da su sela u blizini veih gradova iskljuena iz uzorakog
14 Postoji i trei aspekt siromatva, a to je subjektivno siromatvo (Bradshow, 2003).
37
okvira, ime je za 17% umanjena populacija koja je prema podacima iz popisa 2002. ivela u naseljima klasikovanim pod ostalo (najveim delom sela). Metodologijom koja je opisana u uvodnom delu, nansijsko siromatvo u ruralnoj Srbiji krajem 2009. godine ocenjeno je na 38,6% kod domainstava i 38,7% kod pojedinaca. Ovako visoka stopa siromatva je zabeleena i u ruralnim oblastima nekih zemalja koje su lanice EU: u Portugalu 2000. godine 33%, u Rumuniji 2005. godine 48%, slino i u Litvaniji i Maarskoj (European Commision, 2008: 14). Koncentracija ruralnih domainstava u Srbiji oko linije siromatva je manja u naem istraivanju nego to je to pokazala AS na nacionalnom nivou. Naime, ako se linija siromatva pomeri za 10% na vie (na 10.006 dinara), procenat siromanih se poveava na 43,5%, to je uveanje za 14,2%, a ukoliko se pomeri za 10% na nie (na 8.186 dinara), procenat siromanih se smanjuje na 35,5%, to je umanjenje za 8,3%. U AS iz 2007. godine, ovo pomeranje linije siromatva za 10% na vie ili na nie dovodi do promene stope siromatva od 35% (u oba smera) (Krsti, 2008: 13). Siromatvo na selu mereno ovakvom metodologijom je determinisano nizom faktora (poloaj na tritu rada, prihodi, broj lanova domainstva, itd.). Ono, naravno, veoma zavisi od strukture prihoda u domainstvu. Regresionom analizom je utvreno da razliiti novani prihodi imaju statistiki znaajan uticaj na porast prihoda po ekvivalentnom odraslom, ali da je najvei uticaj prihoda od penzije15. Ovaj podatak se moe objasniti time da oko 2/3 domainstava koja imaju prihode od penzije imaju vie od dva lana, to najee znai prisustvo jo jednog izvora prihoda i ekvivalenciju ostalih odraslih lanova od 0,5. Osim toga, 73% domainstava koja imaju prihode od penzije su nepoljoprivredna ili meovita po sastavu, to znai da veina penzionera ivi u domainstvima koja imaju proseno vie ekvivalentne prihode i manju stopu siromatva. Na povoljniju ekonomsku poziciju meovitih domainstava ukazala su i druga istraivanja (Babovi, Cveji, 2002; Babovi, 2009). U ovom istraivanju injenica da meovita domainstva imaju najmanji procenat siromanih (vie o tome u drugom delu poglavlja), dovodi do toga da je najmanja stopa siromatva zabeleena u regionu Zapadne Srbije16, gde je uee meovitih domainstava najvee od sva etiri regiona (oko 1/3). tavie, meovita domainstva u Zapadnoj Srbiji imaju ubedljivo najniu stopu siromatva od meovitih domainstava iz svih regiona (18,2% u poreenju sa ak 39,7% u Vojvodini).
15 koecijent imao najveu vrednost za prihode od penzije (0,71, u poreenju sa 0,63 za prihode od prodaje poljoprivrednih proizvoda i 0,33 od zarade od redovnog zaposlenja van poljoprivrede). Nasuprot nalazima iz AS gde je ruralno siromatvo u Zapadnoj Srbiji manje jedino od onog u Jugoistonoj Srbiji.
16
38
Siromatvo seoskog stanovnitva
S druge strane, nepoljoprivredna domainstva (ona koja nemaju nijednog lana primarno zaposlenog u poljoprivredi) su najea u Vojvodini (oko 60%), a upravo tu su i na drugom mestu po siromatvu (stopa siromatva 32,5%, odmah iza Istone i June Srbije sa 44,1%). Ova okolnost je dovela do zakljuka da su Vojvoanska sela prilino izjednaena u siromatvu sa drugim regionima. Potrebno je jo dodati i nalaz da je siromatvo u poljoprivrednim domainstvima (ona u kojoj svi aktivni imaju osnovno zaposlenje na privatnom poljoprivrednom posedu) najnie u Vojvodini (47,6%). Ovako denisano nansijsko siromatvo je testirano modelom logistike regresije17. Analiza je pokazala da je prol siromatva realtivno jednostavan. Na svrstavanje u kategoriju siromanih presudan uticaj ima uee prihoda izvan poljoprivrede (plate, penzije, socijalni transferi, rentiranje...) u ukupnim prihodima. Znaajan je jo i regionalni poloaj domainstva, u smislu da domainstva iz Zapadne Srbije imaju najveu ansu da ne budu siromana. Shodno strukturi prihoda i tip domainstva denisan na osnovu aktivnosti igra ulogu u izbegavanju siromatva, tako da nepoljoprivredna i meovita domainstva imaju veu ansu da ne budu siromana. I obrazovanje nosioca domainstva ima znaaj u ovom modelu, ali tako da samo oni koji imaju visoko obrazovanje imaju vee anse da ne budu siromani nego oni koji nemaju ni osnovnu kolu (ispitanici sa zavrenom osnovnom ili srednjom kolom se, u tom pogledu, ne razlikuju statistiki znaajno od neobrazovanih). Konano, broj lanova domainstva takoe doprinosi, dodue u manjoj meri nego prethodno pomenute varijable, prolisanju ruralnog siromatva, tako da sa poveanjem broja lanova domainstva raste ansa za siromatvo. Uee penzija u prihodima, za koje smo videli da ima znaaj za porast prihoda, je manje bitno za izlazak iz siromatva nego uee prihoda od zaposlenja u ukupnim prihodima. Ni uee prihoda od poljoprivrede i veliina gazdinstva, se nisu pokazali statistiki znaajnim u ovom modelu. Sve u svemu, najbolje anse da izbegnu siromatvo imaju meovita i nepoljoprivredna domainstva, koja, logino, imaju visoko uee nepoljoprivrednih prihoda. ansa da se izbegne siromatvo je vea ako je domainstvo iz Zapadne Srbije, gde je uee meovitih domainstava najvee, ili ako je njegov nosilac fakultetski obrazovan. Najmanje anse da izbegnu siromatvo imaju domainstva koja su visoko zavisna od poljoprivrede.
17 Zavisna u ovom modelu je bila indikatorska varijabla koja je razdvajale domainstva koja su iznad linije siromatva od onih koja su bila ispod. Nezavisne varijable je inilo tri kategorijalne (region, tip domainstva, obrazovanje nosioca domainstva) i sedam numerikih varijabli (uee prihoda van poljoprivrede, uee prihoda od poljoprivredne proizvodnje, uee prihoda od penzije u ukupnim prihodima, veliina poseda i broj lanova domainstva). Referentni sluaj su inila poljoprivredna domainstva iz Jugoistone Srbije iji nosilac nema zavrenu osnovnu kolu. Model je ispravno razvrstavao 67,4% sluajeva, a vrednost Nagelkerke R2 statistike je 0.115.
39
3.2. Materijalna deprivacija seoskog stanovniva

U ovom odeljku analizira se rasprostranjenost materijalne deprivacije stanovnitva u ruralnim podrujima Srbije koja se potom poredi sa pokazateljima nansijskog siromatva. Materijalna deprivacija je relativni pokazatelj siromatva koji daje sintetiku informaciju o uslovima ivota ugroenog stanovnitva. Najee se odreuje kao (prinudni) nedostatak neke kombinacije dobara, bez koje pojedinci/domainstva nisu u stanju da organizuju svoj svakodnevni ivot u skladu sa standardima koji su uobiajeni za veinu, ili veliki deo, stanovnitva u odreenom drutvu (Guio, Maquet, 2006: 5). Tako denisan pokazatelj omoguava da se siromatvo neke populacije bolje razume no kada se posmatra samo po osnovu nansijskih (dohodovnih) indikatora, iz vie razloga. Prvo, jer prua uvid u vie dimenzija siromatva, a samim tim i u mogue varijacije meu osobama suoenim sa nansijskim siromatvom. Drugo, jer ukazuje na odsustvo mogunosti adekvatnog zadovoljenja potreba i onih osoba (domainstava) koje se nuno (istovremeno) ne suoavaju i sa nansijskim siromatvom. Tree, jer ukazuje na probleme u zadovoljavanju elementarnih potreba u duem vremenskom periodu, to doprinosi proceni dugotrajnog siromatva. Istraivanje rasprostranjenosti materijalne deprivacije u seoskoj populaciji neophodna je dopuna dohodovnih indikatora (raunatih na osnovu nacionalnih proseka), kako zbog niih trokova ivota u selu nego u gradu (stanovanje i sl.), tako i zbog injenice da seosko stanovnitvo u manjoj meri od gradskog plaa neke robe i usluge (samoproizvodnje hrane, i sl.). To moe smanjivati rizik od siromatva seoskog stanovnitva i pored nie vrednosti raspoloivog dohotka. S druge strane, neadekvatna opremljenost seoskih naselja u domenu komunalne i socijalne infrastrukture onemoguava adekvatno zadovoljavanje potreba i onih pojedinaca (domainstava) koji nisu nansijski siromani, dok za one koji to jesu, i/ili su suoeni sa deprivacijom potreba u drugim dimenzijama (odea, obua, opremljenost stana i sl), predstavlja znaajnu dodatnu prepreku prevazilaenju siromatva/depriviranosti, odnosno pojaava njene efekte (EC, 2008: 6571). U ovom istraivanju primenjena je metodologija merenja materijalne deprivacije u Evropskoj uniji (EU SILC istraivanja). Njome se identikuju etiri deprivacione dimenzije: 1. ekonomska (nemogunost realizacije odreenih potreba: ishrana, odevanje, odmori, plaanje rauna za stan, i sl.); 2. posedovanje trajnih potronih dobara; 3. stanovanje (infrastrukturna opremljenost stana i kvalitet prostora); 4. susedstvo (infrastrukturna opremljenost naselja, buka, zagaenost, bezbednost i sl.). Ovde je, meutim, odvojeno raunat indeks materijalne deprivacije (prve tri deprivacione dimenzije) i indeks deprivacije u naselju (etvrta dimenzija), da bi se lake sagledale mogue pre40
poruke za njihovo prevazilaenje, jer se konkretne mere mogu odnositi na pojedince, domainstva ili naselja. Indeks materijalne deprivacije konstruisan je na osnovu tri dimenzije: depriviranost u stanovanju, probleme u stanovanju i tekoe u zadovoljavanju nekih osnovnih potreba sa kojima se domainstva suoavaju zbog nedostatka novca u poslednje dve godine. 1. Depriviranost u stanovanju (standard nastanjenosti i opremljenosti), koja je obuhvatila osam indikatora: posedovanje kue koja nije od tvrdog materijala (86,3% domainstva ima kuu od tvrdog materijala, to indikator ini diskrimitativnim po socijalnu iskljuenost); prenaseljenost koja je denisana preko proporcije broja lanova domainstva u odnosu na broj prostorija u stambenoj jedinici koje se realno koriste (vie od dve osobe po sobi), pri emu 89,6% domainstava ima standard ispod dve osobe po sobi (koji je iznad patolokog praga nastanjenosti); nepostojanje tekue vode u kui/stanu (koju ima 93% domainstava); neposedovanje elektrine energije (poseduje je 99,7% domainstava); neposedovanje WC-a u stanu (poseduje 88% domainstava); neposedovanje prikljuka za telefon (poseduje 85% domainstava); neposedovanje friidera (poseduje 97,5% domainstava); neposedovanje maine za ve (poseduje 87,2% domainstava).
Dakle, u obzir nisu uzeti indikatori poput prikljuaka na javni vodovod (koga poseduje samo 45% domainstava) ili posedovanje kompjutera (43,8%), jer se ne mogu smatrati standardnom opremom ruralnih domainstava. Depriviranim su smatrana samo ona domanstva koja se na ovoj dimenziji suoavaju sa nedostatkom na etiri i vie indikatora. 2. Problemi vezani za stanovanje, ine drugu dimenziju indeksa materijalne deprivacije i obuhvataju sledee elemente: nedostatak prostora (15,3% domainstava je izjavilo da se suoava sa ovim problemom); vlagu u stanu (na koju se poalilo 27,8% domainstava); prokinjavanje krova (kod 16,3% domainstava); tekoe zagrevanja prostora (kod 26,9% domainstava); propale zidove i podove (19,5% domainstava); istroenu drvenariju (23,5% domainstava); nedovoljno dnevnog svetla (8,4% domainstava).
41
Depriviranim su smatrana ona domainstva koja se suoavaju sa etiri i vie navedenih problema. 3. Tekoe sa kojima se domainstva suoavaju zbog nedostatka novca u poslednje dve godine predstavljaju treu dimenziju indeksa materijalne deprivacije koja je obuhvatila sledee komponente: neadekvatno grejanje stana (23,4% domainstava u uzorku ima takav problem); nemogunost zamene ili popravke aparata za domainstvo (problem kod 42,1% domainstava); nemogunost kupovine neophodnih namirnica (problem za 19,8% domainstava); nemogunost kupovine potrebne odee i obue (problem za 27,6% domainstava); nemogunost kupovine neophodnih sredstava za higijenu (problem za 12,3% domainstava); nemogunost pokrivanja neoekivanih trokova (problem za ak 56,3% domainstava); nemogunost plaanja rauna due od tri meseca (problem za 22,7% domainstava); nemogunost plaanja kurseva obuke (problem za 19,6% domainstava); nemogunost kupovine lekova (problem za 20,6% domainstava); nemogunost kupovine medicinskih pomagala (problem za 8,4% domainstava); nemogunost da se organizuje proslava porodine slave (problem za 11,8% domainstava).
Depriviranim su smatrana ona domainstva koja se suoavaju sa pet i vie navedenih indikacija depriviranosti. Na osnovu dobijenih vrednosti kompozitnog indeksa izdvojena su domainstva bez deprivacije, domainstva sa niim i domainstva sa viim stepenom deprivacije. Indeks deprivacije u naselju izveden je na osnovu etiri dimenzije: objektivnog nivoa opremljenosti naselja, udaljenosti od najblieg administrativnog centra, udaljenosti uslunih sadraja od kue ispitanika i percepcije problema vezanih za komunalne usluge i bezbednost u naselju. 1. Objektivni nivo opremljenosti naselja praen je preko prisustva devet znaajnih institucija/usluga u naselju: doma zdravlja, osnovne kole, obdanita, prodavnice hrane, veterinarske ambulante, poljoprivredne apoteke, pote, doma kulture i linije gradskog prevoza.
42
Linija deprivacije denisana je veoma strogo, samo ukoliko naselje ima manje od dva objekta (10,4% naselja je u ovoj kategoriji, dok 24 objekta poseduje 42,8% sela a vie od 5 objekata, 46,7%). 2. Udaljenost od najblieg administrativnog centra denisana je tako da su depriviranim smatrana samo naselja koja su udaljena 20km i vie od najblieg administrativnog centra koji ne mora pripadati optini datog naselja. Meu naseljima iz uzorka 11,1% je udaljeno 20km i vie od najblieg administrativnog centra, 35,3% naselja je udaljeno izmeu 10km i 20km, dok je 53,6% naselja udaljeno manje od 10km. 3. Udaljenost uslunih sadraja od kue ispitanika obuhvatila je 6 elemenata, a kao uslov depriviranosti smatrana je udaljenost za koju je potrebno vie od 30 minuta prevozom. Tako je prodavnica prehrambene robe je na veoj udaljenosti od navedene za 5% domainstava, pota za 8,5%, ambulanta i apoteka za 9,4%, osnovna kola za 7,8%. Samo je za usluge javnog prevoza kriterijum postavljen na vie od 30 minuta peke, i u toj situaciji je manje od 2% domainstava. 4. Percepcija problema vezanih za komunalne usluge i bezbednost u naselju obuhvatila je sledee elemente: nezadovoljavajui kvalitet vode (navodi 41,8% ispitanika), vazduha (21,9%), zemljita (25,6%), neodnoenja ubreta (37,6%), nedovoljna osvetljenost (47,1%), nedovoljna bezbednost (14,2%) i nedostatak asfaltiranog puta (48,4%). Depriviranim su smatrana ona domainstva koja navode vie od pet problema a zbog manje diskriminativnosti ove dimenzije dat joj ponder 0.5. Na osnovu dobijenih vrednosti kompozitnog indeksa domainstva koja se suoavaju sa dve i vie dimenzije oznaena su depriviranim, a ona koja su pokazivala vrednost deprivacije samo na jednoj dimenziji su smatrana nedepriviranim. Potrebno je jo jednom napomenuti da je denisanje praga ugroenosti za oba indeksa sledilo princip stroge diskriminativnosti, kako bi se izdvojio samo onaj segment populacije koji se suoava sa zaista ozbiljnom deprivacijom (kod koga se kumuliraju problemi na veem broju indikatora). Za veinu indikatora uvaavan je princip diskriminativnosti po kome se ugroenim smatraju samo suoeni sa nedostatkom onih dobara i usluga koje su dostupne za vie od 80% populacije (Mack, Lamsley, 1985). U ruralnoj populaciji Srbije nansijsko siromatvo i materijalna deprivacija su gotovo ujednaeno zastupljene (38,4% prema 35,0%, od ega je 25% sa niim a 10% sa viim nivoom deprivacije). Svaki peti stanovnik sela suoen je sa deprivacijom u naselju (Tabela 1).
43
Posmatrano po regionima, Zapadna Srbija ima najmanji postotak nansijski siromanih i materijalno depriviranih, a Jugoistona Srbija najvei, premda razlike meu regionima u pogledu ovih dimenzija siromatva nisu velike (Tabela 1). Rasprostranenost deprivacije u naselju, meutim, ukazuje na neto vee razlike. Stanje je najbolje u Vojvodini, gde se samo 5,8% stanovnitva suoava sa ovim vidom deprivacije, a najloije u Zapadnoj Srbiji, gde je, ak, 40,2% stanovnitva deprivirano u naselju, dvostruko vie nego u Jugoistonoj Srbiji koja je na treoj poziciji (sa 19,9%) (Tabela 1).
Tabela 1: Ruralno stanovnitvo Srbije i posmatranih regiona po indikaciji finansijskog siromatva, indeksu materijalne deprivacije i deprivacije u naselju
Finansijsko siromatvo u % Ukupno Regioni Nema Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija UKUPNO SRBIJA 61,7 60,4 66,6 58,8 61,6 Ima 38,3 39,6 33,4 41,2 38,4 Bez 65,0 65,0 68,1 62,1 65,0 Indeks materijalne deprivacije u % Ukupno Nii 26,1 28,3 22,1 22,4 25,0 Vii 8,9 6,7 9,8 15,4 10,0 Indeks deprivacije u naselju u % Nema 94,2 83,5 59,8 80,1 79,9 Ima 5,8 16,5 40,2 19,9 20,1 Ukupno 100 100 100 100 100
100 100 100 100 100
100 100 100 100 100
Za indikaciju nansijskog siromatva Kramerov V .058 p=.000 Za indeks materijalne deprivacije Kramerov V .085 p=.000 Za indeks deprivacije u naselju Kramerov V .287 p= .000
Koecijent korelacije izmeu nansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju je statistiki znaajan ali je njegova vrednost niska (Tabela 2), to ukazuje na injenicu da razliite dimenzije siromatva nisu izrazito koncentrisane u istom segmentu stanovnitva, ve su relativno iroko rasprostranjene meu ruralnom populacijom. Zbog toga je znaajno utvrditi koliki se postotci stanovnitva suoavaju samo sa jednom od posmatranih dimenzija, a koliki sa kumulacijom siromatva po dve ili ak po sve tri dimenzije. U drugom sluaju, re je o stanovnitvu koje se suoava sa konzistentnim siromatvom (kumulacijom siromatva po vie dimenzija) (Bossert et al, 2009: 4).
44
Tabela 2: Koeficijenti korelacije izmeu pokazatelja finansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju
Indikaciija nansijskog Indikacija deprivacije siromatva u naselju Indikacija nansijskog siromatva Indikacija deprivacije u naselju Indeks materijalne deprivacije 1,000 . ,108(**) ,000 ,171(**) ,000 ,108(**) ,000 1,000 . ,107(**) ,001 Indeks materijalne deprivacije ,171(**) ,000 ,107(**) ,001 1,000 .
** Korelacija je znaajna na nivou 0.01 (2-kraja) (Spearman coecient)
Primenom intersekcionog metoda identikacije dolazi se do podatka da je 35,7% stanovnitva na selu deprivirano po jednoj dimenziji, 21,3% po dve, a 4,8% po sve tri dimenzije. Samo 38,3% seoske populacije ne suoava se ni sa jednom od posmatranih dimenzija siromatva i socijalne iskljuenosti (Tabela 3). Meu siromanim po jednoj dimenziji, ujednaena je zastupljenost onih koji su (nansijski) siromani i onih koji su materijalno deprivirani (1416%), dok je dvostruko manje onih koji su deprivirani samo po osnovu naseljskih parametara (6%). Kada je re o siromanim po dve dimenzije, dominira konzistentnost nansijskog siromatva i materijalne deprivacije (12%), a gotovo dva i po puta je manja konzistentnost nansijskog siromatva odnosno materijalne deprivacije sa deprivacijom u naselju (oko 5%) (Tabela 3). Vojvodina ima najvei postotak populacije koja se ne suoava sa siromatvom na bilo kojoj od posmatranih dimenzija (44%) i najmanji procenat stanovnitva u stanju konzistentnog siromatva (siromanih po dve dimenzije je 16,5%, a po tri 2,4%). Zapadna Srbija ima isti procenat stanovnitva bez posmatranih pokazatelja siromatva i deprivacije kao i Centralna i Jugoistona Srbija (sva tri regiona sa oko 3637%). U pogledu rasprostranjenosti konzistentnog siromatva po dve dimenzije, Zapadna Srbija zauzima najloiju poziciju zajedno sa Jugoistonom Srbijom (25,7% odnosno 24,4%), a u pogledu konzistentnog siromatva po sve tri dimenzije sa Centralnom Srbijom (7,5% odnosno 5,5%) (Tabela 3). Pozicija Zapadne Srbije je u pogledu rasprostranjenosti i kumulativnosti problema siromatva/deprivacije tako loa zbog izrazite zastupljenosti deprivacije u naselju. To je, otuda, i jedini region u kome, u strukturi konzistentno siromanih po dve dimenzije, ne dominira kombinacija nansijskog siromatva i materijalne deprivacije.
45
Tabela 3: Ruralna populacija Srbije prema zastupljenosti konzistentnog siromatva, po regionima

% Vojvodina Bez pokazatelja siromatva i derpivacije Samo nansijsko siromatvo Samo materijalna deprivacija Samo derpivacija u naselju Deprivirani na jednoj dimenziji Finansijski siromani i materijalno deprivirani Finansijski siromani i deprivirani u naselju Materijalno derpivirani i deprivirani u naselju Deprivirani na dve dimenzije Deprivirani na sve tri dimenzije Konzistentno siromatvo ua denicija Konzistentno siromatvo 44 17,8 17,5 1,7 37,0 14,2 1,9 0,4 16,5 2,4 16,6 18,9 Centralna Srbija 37,5 17,6 16,3 3,7 37,6 11,8 5,5 2,1 19,4 5,5 17,3 24,9 Zapadna Srbija 36,0 11,0 7,2 12,5 31,2 6,3 7,8 11,6 25,7 7,5 13,8 33,2 Jugoistona Srbija 36,6 16,2 13,0 7,1 36,3 15,4 5,0 4,0 24,4 3,1 18,5 28,5 Srbija ukupno 38,3 15,9 13,8 6,0 35,7 12,0 5,0 4,3 21,3 4,8 16,8 26,1
Kako na osnovu dobijenih podataka odrediti stanovnitvo koje se suoava sa najozbiljnijim problemima siromatva i socijalne deprivacije u ruralnim podrujima? Ako se primeni ui kriterijum, koji se odnosi na neposrednije uslove ivota stanovnitva u domainstvu i obuhvate samo kombinacije nansijskog siromatva i materijalne deprivacije18, dolazi se do 16,8% stanovnitva, u rasponu od 13,8% u Zapadnoj Srbiji do 18,5% u Jugoistonoj Srbiji (Tabela 3). Ukoliko se primeni kriterijum kumulacije svih dimenzija (i deprivacije u naselju sa ostalim), ovoj populaciji se pridruuje jo 9,3% seoskog stanovnitva Srbije19. To
18 19 Oni kod kojih se udruuju nansijsko siromatvo i materijalna deprivacija (od siromanih po dve dimenzije) i siromani po tri dimenzije, kod kojih se ove dimenzije, takoe, udruuju. Dodaju se i preostali koji su siromani po dve dimenzije (sluajevi udruivanja nansijskog siromatva odnosno materijalne deprivacije sa deprivacijom u naselju), koji u
46
znai da je 26,1% seoskog stanovnitva suoeno sa konzistentnim siromatvom, u rasponu 18,9% u Vojvodini do 33,2% u Zapadnoj Srbiji. Za saniranje njihovih problema je neophodno simultano raditi na politici prevazilaenja nansijskog siromatva i podizanja standarda ivota, kako stanovnitva tako i seoskih naselja. Pored niskog standarda ivota u seoskim naseljima, problemi naseljske mree (slaba morfoloka policentrinost gradskih naselja i saobraajna povezanost) posebno su izraeni u Jugoistonoj i Zapadnoj Srbiji (eerov i Neveni, 2009: 86), to dodatno pojaava depriviranost stanovnitva, odnosno poveava problem dostupnosti centara u kojima su koncentrisane neophodne usluge. Stanovnitvo poljoprivrednih domainstava suoava se sa najveim rizikom od nansijskog siromatva (56,7%, u odnosu na 33,1% stanovnitva nepoljoprivrednih i 30,6% stanovnitva meovitih domainstava), najmanje u Vojvodini a najvie u Centralnoj Srbiji (Tabela 4). Povoljnija pozicija Zapadne Srbije u pogledu nansijskog siromatva (Tabela 1), moe se povezati ne samo sa najviim ueem populacije meovitih domainstava (37,8%) u ovom regionu, ve i sa injenicom da se stanovnitvo meovitih i nepoljoprivrednih domainstava (koje ini 70,2% stanovnitva Zapadne Srbije) najree suoava sa nansijskim siromatvom upravo u ovom regionu (Tabela 4). Najloija pozicija Jugoistone Srbije u pogledu nansijskog siromatva (Tabela 1) povezana je sa visokom zastupljenou stanovnitva nepoljoprivrednih domainstava (koje ini 57,6% stanovnitva Jugoistone Srbije), koje u ovom regionu ima najvii nivo nansijskog siromatva u poreenju sa istom kategorijom stanovnitva u drugim regionima.
Tabela 4: Ruralno stanovnitvo Srbije i posmatranih regiona prema rasprostranjenost indikacije finansijskog siromatva po tipu domainstva (prema delatnosti), u %
Region Vojvodina
Domainstvo po tipu delatnosti Nepoljoprivredno Meovito Poljoprivredno Nema Ima Nema Ima Nema Ima
66,7 70,4 73,5 60,3 66,9 33,3 29,6 26,5 39,7 33,1 100 100 100 100 100 62,7 63,8 80,0 68,8 69,4 37,3 36,2 20,0 31,2 30,6 100 100 100 100 100 49,4 37,3 42,2 46,6 43,3 50,6 62,7 57,8 53,4 56,7 100 100 100 100 100
Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistona Srbija SRBIJA
prvom koraku nisu uzeti u obzir.
47
Stanovnitvo poljoprivrednih i nepoljoprivrednih domainstava ee se suoava sa materijalnom deprivacijom (38,8% odnosno 36,8%) u odnosu na stanovnitvo iz meovitih domainstava (26,8%), i to ne samo u pogledu rasporstranjenosti, ve i intenziteta. Pri tome, stanovnitvo nepoljoprivrednih domainstava ima najniu zastupljenosti materijalne deprivacije u Zapadnoj Srbiji, a stanovnitvo meovitih domainstava u Vojvodini (Tabela 5). Nepovoljna pozicija regiona Jugoistone Srbije po ovoj dimenziji (Tabela 1) potvruje se i najviom zastupljenou materijalne deprivacije kod stanovnitva meovitih i poljoprivrednih domainstava u ovom u odnosu na druge regione.
Tabela 5: Ruralno stanovnitvo Srbije i posmatranih regiona prema indikaciji materijalne deprivacije po tipu domainstva (prema delatnosti), u %
Domainstva prema delatnosti Region Nepoljoprivredno Nema Nia Via Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistona Srbija SRBIJA
60,1 26,6 13,3 61,9 29,6 69,2 25,7 8,5 5,1
Meovito
Poljoprivredno
UkuUkuUkuNema Nia Via Nema Nia Via pno pno pno

100 100 100 100 100 84,2 14,9 71,5 27,3 0,9 1,2 100 100 100 100 100 62,4 33,3 4,3 100 100 100 100
61,7 27,3 11,0 25,0 12,6
71,4 17,3 11,3 60,1 27,5 12,3 71,2 22,5 6,3
62,4
64,6 19,0 16,4 63,3 25,1 11,7
57,8 26,6 15,6
61,1 27,7 11,1 100
Stanovnitvo poljoprivrednih domainstava najee se suoava sa deprivacijom u naselju (28,4% u odnosu na 18,6% stanovnitva iz nepoljoprivrednih i 16,3% iz meovitih domainstava) (Tabela 6). Kao to je ve istaknuto, Vojvodina ima najbolje, a Zapadna Srbija najloije pokazatelje ove dimenzije (Tabela 1), i to se potvruje za stanovnitvo svih tipova domainstava (Tabela 6).
48
Tabela 6: Ruralno stanovnitvo Srbije i posmatranih regiona prema indikaciji deprivacije u naselju po tipu domainstva (prema delatnosti), u %
Domainstvo po tipu delatnosti Nepoljoprivredno Region Nema Nema Nema
100 100 100 100 100 90,8 63,2 53,1 86,6 71,6 Meovito
Poljoprivredno Ima
9,2 36,8 46,9 13,4 28,4 100 100 100 100
Ima
Vojvodina
94,8 90,7 66,5 75,0 83,7
5,2 9,3 33,5 25,0 16,3
100 100 100 100 100
97,8 89,5 59,6 87,0 81,4
2,2 10,5 40,4 13,0 18,6
Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistona Srbija SRBIJA
Ima
100
U tabeli 7 dati su podaci o seoskoj populaciji Srbije prema sociodemografskim obelejima domainstva koja doprinose poveanom riziku od siromatva/deprivacije. Tako se stanovnitvo u samakim domainstvima, u odnosu na stanovnitvo iz svih drugih tipova domainstava, suoava sa viim rizikom na svim posmatranim dimenzijama (43,6% finansijski siromanih, 58% materijalno depriviranih i 24,2% depriviranih u naselju). Osobe iz jednoroditeljskih, u odnosu na one iz porodica sa oba roditelja, nemaju vei nivo finansijskog siromatva i deprivacije u naselju, ali imaju znatno vii nivo materijalne deprivacije (54,3%), i vieg i nieg intenziteta (33,2% odnosno 21,1%). Osobe koje ive u veim domainstvima neznatno su izloenije finansijskom siromatvu ali ne i materijalnoj deprivaciji i deprivaciji u naselju no osobe u domainstvima sa malim brojem lanova. Osobe koje ive u domainstvima sa decom imaju neto vie indikacije finansijskog siromatva (40,3%) u odnosu na osobe koje ive u domainstvima bez dece, dok to nije sluaj u pogledu materijalne deprivacije i deprivacije u naselju, sa izuzetkom vieg intenziteta materijalne deprivacije koji je ujednaeno zastupljen u obe kategorije (10,3% odnosno 9,6%). Osobe iz starakih domainstava, u odnosu na one koji ne ive u takvom tipu domainstva, ne suoavaju se sa viim finansijskim siromatvom, ali imaju znatno vii nivo materijalne deprivacije i deprivacije u naselju (51,4% odnosno 31,8%).
49
Tabela 7: Ruralno stanovnitvo prema indikaciji finansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju, po specifinim socio-demografskim obelejima porodice/domainstva, u %
Indikacija nansijskog siromatva Ukupno Nema Ima Stanovnitvo u Indikacija materijalne deprivacije Ukupno Nema Nia Via Indikacija deprivacije u naselju Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Nema 75,8 80,0 78,3 78,7 76,1 80,3 81,1 78,2 68,2 80,6 Ima 24,2 20,0 21,7 21,3 23,9 19,7 18,9 21,8 31,8 19,4
Samakom domainstvu Ostalim Jednoroditeljskom Potpunim porodicama Domainstvu sa 2 lana Domainstvu sa 6 i vie lanova Domainstvu sa decom Domainstvu bez dece Starakom domainstvu Domainstvu koje nije starako
56,4 61,8 65,0 63,0 61,4 59,4 59,7 64,4 62,8 61,6
43,6 38,2 35,0 37,0 38,6 40,6 40,3 35,6 37,2 38,4
100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
42,0 65,6 45,7 62,3 56,0 67,6 66,2 63,2 48,6 65,8
34,3 24,8 33,2 26,0 28,3 21,0 23,6 27,2 28,5 24,8
23,8 9,7 21,1 11,7 15,7 11,4 10,3 9,6 22,9 9,3
100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
Navedeni nalazi potvruju vei rizik od nansijskog siromatva kod osoba iz samakih i domainstava sa decom, donekle i iz domainstava sa velikim brojem lanova, ali ne i iz jednoroditeljskih i starakih domainstava. Od navedenih kategorija najvei rizik od nansijskog siromatva imaju osobe iz samakih domainstava. Vii nivo materijalne deprivacije potvren je kod osoba iz samakih, starakih i jednoroditeljskih domainstava, ali ne i kod osoba iz domainstava sa decom i velikim brojem lanova. I meu ovim kategorijama u poveanom riziku, najvii nivo materijalne deprivacije imaju osobe iz samakih domainstava. Vii nivo deprivacije u naselju ustanovljen je kod osoba iz starakih, samakih i iz domainstava sa malim brojem lanova, a ovaj vid deprivacije naizraeniji je meu osobama iz starakih domainstava. Analiza potvruje specinost konteksta ruralnog podruja u ispoljavanju siromatva i materijalne deprivacije, jer veliina domainstva (u najboljem poloaju su domainstva sa 35 lanova) i prisustvo dece odraavaju ekonom50
sku i demografsku vitalnost naselja odnosno manju deprivaciju stanovnitva i naselja (i njihovu blizinu odnosno bolju povezanost sa gradskim centrima). ene i mukarci na selu suoavaju se sa priblinim nivoom nansijskog siromatva i materijalne deprivacije (38,9% prema 37,9% odnosno 35,4% prema 34,7%) (Tabela 8). Razlike su neto uoljivije u pogledu deprivacije u naselju, koja za ene iznosi 18,3% a za mukarce 24,4%, to je u skladu sa saznanjima o iseljavanju ena iz seoskih podruja ija se ekonomska osnova svodi na poljoprivredu.
Tabela 8: Seosko stanovnitvo polu i indikacijama finansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju, u %
Pol Indikacija nansijskog siromatva Nema Ima 38,9 37,9 38,4 61,1 62,1 61,6 100 100 100 Indikacija materijalne depri- Indikacija deprivacije u vacije naselju Via Ukupno Nema 10,4 9,7 10,0 100 100 100 Ima Ukupno 100 100 100 64,6 65,3 65,0 25,0 25,1 25,0 81,7 18,3 75,6 24,4 78,6 21,4
Ukupno Nema Nia
ene Mukarci Ukupno
Uporedna analiza posmatranih dimenzija siromatva na primeru poloaja dece i starih dobro ilustruje potrebu njihovog kombinovanja. Deca mlaa od 14 godina, u odnosu na ostale starosne grupe, suoavaju se sa najviim nivoom nansijskog siromatva (42,8%), a ono je neto vie kod dece u jednoroditeljskim (50%) nego u nukleranim (44%), odnosno vieporodninim domainstvima (42,4%) (Tabela 9). Poloaj dece na selu u velikoj meri odreuju vieporodina domainstva, koja u strukturi domainstava dece do 14 godina starosti iznose ak 75%. Materijalna deprivacija dece neto je via no kod ostalih starosnih grupa, a posebno je via u nuklearnim porodicama (i verovatno posebno via u jednoroditeljskim, o emu je nemogue pouzdano zakljuivati zbog malog broja sluajeva u uzorku), gde se vie od 50% dece suoava sa materijalnom deprivacijom, a ak 20% sa deprivacijom vieg intenziteta. U vieporodinim domainstvima, meutim, deprivacija dece nije via (Tabela 9) i ukazuje na uoene pozitivne efekte domainstava sa neto veim brojem lanova. Merenje specine deprivacije dece u seoskim domainstvima20, pokazuje, meutim, da se gotovo svako drugo dete (45,1%) suo20 Indeks deprivacije potreba dece konstruisan je preko sledeih indikatora: problemi raznovrsne ishrane (sa kojima se suoava 25,2% domainstava sa decom); blagovremene vakcinacije (10,6%); preventivnih i specijalistikih pregleda (23%); kupovine odgovarajue odee (30,9%); materijala za kolu (22,7%); odlaska na ekskurziju (39,5%); pohaanja dodatne nastave (36,1%) i omoguavanje kolovanja u drugom mestu. Depriviranim su oznaena ona domainstva koja se suoavaju sa problemima u vie od etiri navedena indikatora.
51
ava se ovim tipom deprivacije, i to relativno retko sa niskim stepenom (nisku deprivaciju ima 8,7%, srednju 21,5% a visoku 14,9% dece do 14 godina).
Tabela 9: Seosko stanovnitvo prema starosti i rasprostranjenost finansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju, za decu do 14 godina i starije od 65 godina i po tipu domainstva, u %
Starost i tip domainstva/ porodice Do 14 godina U nuklearnoj porodici U jednoroditelj skoj porodici* U vieporodinom domainstvu 1524 godina 2544 godina 4564 godina Preko 65 godina U starakim domainstvima U ostalim domainstvima Indikacija nansijskog Indikacija materijalne depri- Indikacija deprivacije siromatva vacije u naselju Nema Ima Ukupno Nema Nia Via Ukupno Nema Ima Ukupno 57,2 42,8 56,0 44,0 50,0 50,0 57,6 42,4 62,0 38,0 61,3 38,7 61,1 38,9 65,7 34,3 62,8 37,2 66,8 33,2 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 62,0 47,5 0,0 67,2 67,2 66,9 65,3 62,3 48,6 67,3 25,9 12,1 32,8 19,7 40,0 60,0 24,0 9,8 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 81,9 18,1 85,4 14,6 100 0,0 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
80,8 19,2 79,6 20,4 80,7 19,3 80,9 19,1 76,3 23,7 68,2 31,8 79,5 20,5
21,8 11,0 24,2 26,5 8,9 8,2
25,6 12,1 28,5 22,9 24,6 8,1
* Podatke o deci iz jednoroditeljskih porodica treba uzeti sa velikim oprezom zbog malog broja sluajeva u uzorku.
Stariji od 65 godina nisu izloeni viem nansijskom siromatvu u odnosu na druge starosne grupe, ak ni u samakim/starakim domainstvima. Stariji od 65 godina koji ive u starakim domainstvima, meutim, suoavaju se sa istim stepenom materijalne deprivacije kao i deca do 14 godina starosti u nuklearnim porodicama. Stanovnitvo starije od 65 godina, ee se no druge starosne grupe suoava sa deprivacijom u naselju/okruenju (23,7%), a u posebno nepovoljnom poloaju su stari u starakim domainstvima (31,8%) (Tabela 9). To potvruje injenicu da staraka domainstva i stari najee ive u najloije opremljenim naseljima, koja su i populaciono najmanje vitalna. Najmanje obrazovane osobe suoavaju se sa najviim nansijskim siromatvom odnosno materijalnom deprivacijom (44,1% i 41,6%). Nivo nansijskog siromatva i materijalne deprivacije pravilno opada sa porastom obrazovanja (kod najobrazovanijih iznosi 26,4% odnosno 20,1%), a istovremeno
52
se smanjuje i intenzitet deprivacije (Tabela 10). Uoena pravilnost je manje izraena u pogledu deprivacije u naselju/okruenju, ali upuuje na injenicu da se kvalitetnija radna snaga koncentrie u ekonomski vitalnijim naseljima, kao i da se u manje vitalnim naseljima stanovnitvo razlikuje po mogunostima da prepreke naselja prevazie linim strategijama.
Tabela 10: Seosko stanovnitvo po obrazovanju, prema indikacijama finnasijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju, u %
Indikacija nansijskog siromatva Ukupno Nema Nivo obrazovanja Ima Indikacija materijalne deprivacije Ukupno Nema Nia Via Indikacija deprivacije u naselju Ukupno 100 100 100 100 100 Nema 77,0 77,3 83,1 85,6 83,6 Ima 23,0 22,7 16,9 14,4 16,4
Bez kole i nezavrena osnovna kola Osnovna kola i 12 razreda radnike KV Radnike KV 35 godina Struna kola i gimnazija Vii nivoi obrazovanja
55,9 59,6 64,7 68,4 73,6
44,1 40,4 35,3 31,6 26,4
100 100 100 100 100
58,4 63,7 69,3 69,1 79,9
26,8 26,0 23,6 24,9 16,0
14,7 10,3 7,1 6,0 4,2
100 100 100 100 100
Poljoprivrednici (51,6%) i pomaui lanovi (49,1%) najvie se suoavaju sa nansijskim siromatvom, dok su PKV i NKV radnici najvie izloeni materijalnoj deprivaciji (46,4%) (Tabela 11). Poljoprivrednike i pomaue lanove obeleava i najvei nivo deprivacije u naselju (24,9% odnosno 22,2%). Zaposleni imaju znatno nii nivo nanijskog siromatva i materijalne deprivacije od nezaposlenih (37% prema 55,1% odnosno 31,3% prema 51,8%) a razlike su posebno vidne u zastupljenosti vieg nivoa deprivacije (7% prema 21,5%). Romska populacija ima izrazito visoku zastupljenost nansijskog siromatva (78,7%), a svi ispitanici su materijalno deprivirani (ak 87,2% sa viim stepenom deprivacije). Interesantno je da Romi, i pored izuzetno loih pokazatelja na ostalim dimenzijama, imaju povoljniji poloaj u pogledu deprivacije u naselju u odnosu na prosek uzorka (17,6%), to ukazuje na tendenciju Roma da ive to blie urbanim centrima.
53
Tabela 11: Stanovnitvo prema zanimanju i aktivnosti prema indikacijama finansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju, u %
Indikacija nansijskog siromatva Ukupno Nema Ima Obeleje Indikacija materijalne deprivacije Ukupno Nema Nia Via Indikacija deprivacije u naselju Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Nema 88,0 81,7 88,0 80,1 80,6 75,1 77,8 80,7 83,6 78,5 Ima 12,0 18,3 12,0 19,9 19,4 24,9 22,2 19,3 16,4 21,5
1. Zanimanje Preduzetnici i samozaposleni Strunjaci Slubenici i tehniari VKV i KV radnici PKV i NKV radnici Poljoprivrednici Pomaui lanovi 2. Aktivnost Zaposleni Nezaposleni Neaktivni
73,3 83,2 84,8 73,0 62,2 48,4 50,9 63,0 44,9 63,0
26,7 16,8 15,2 27,0 37,8 51,6 49,1 37,0 55,1 37,0
100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
83,6 83,1 78,2 69,1 53,6 68,1 65,2 68,7 48,2 63,5
15,8 15,7 16,2 23,4 34,7 25,6 26,1 24,3 30,3 25,4
0,7 1,1 5,6 7,4 11,7 6,2 8,7 7,0 21,5 11,1
100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
54
4. ZAPOSLENOST RURALNE POPULACIJE I PRISTUP TRITIMA

4.1. Problemi ekonomske iskljuenosti porodinih gazdinstava
Socijalna iskljuenost i siromatvo ruralnog stanovnitva visoko su zavisni od osnovnih performansi agrarne strukture, ekonomskog poloaja poljoprivrede i njene relevantnosti za nacionalnu/lokalnu ekonomiju. Visoka relevantnost poljoprivrede indikator je nedovoljne razvijenosti drugih sektora, pa samim tim smanjenih mogunosti generisanja eksternog dohotka. U takvim okolnostima naturalna poljoprivreda pradstavlja jedino utoite za brojnu ruralnu populaciju (pogotovo onu sa ogranienim zikim, ljudskim, nansijskim i socijalnim kapitalom) koja nije u stanju da se ukljui u globalni ekonomski rast (Studija o ivotnom standardu Srbija 2002 2007:138). U evropskom kontekstu, socijalna iskljuenost i siromatvo farmera uslovljeni su razliitim faktorima: U zemljama Zapadne Evrope presudna je brzina ekonomske transformacije poljoprivrede i njen tehniko-tehnoloki napredak, kao i prilagoenost lokalnih i nacionalnih politika specinim problemima zemalja ili regiona. Niska produktivnost poljoprivrede, prikrivena nezaposlenost, neaktivirano trite zemljita i odsustvo stabilnih proizvodno-prometnih lanaca, usporavaju strukturnu transformaciju poljoprivrede jugoistone Evrope i doprinose visokim stopama siromatva poljoprivrednika i ostalog ruralnog stanovnitva (European Commission 2008:111).
Struktura osnovnih ekonomskih agregata u Srbiji ukazuje na visok udeo poljoprivrede u BDP, zaposlenosti i spoljnoj trgovini. Ove vrednosti zabeleile su rast u uslovima ekonomske krize, to je oekivano obzirom na nisku ekasnost ostatka privrede. Sa druge strane, ekonomski poloaj poljoprivrednih proizvoaa u 2009. godini znaajno je pogoran u odnosu na protekli period (Prilog, Tabele P2-P6). Cene poljoprivrednih proizvoda su u ovoj godini zabeleile pad u iznosu od 1545% (zavisno od proizvoda) u odnosu na prethodne godine, dok su cene poljoprivrednih inputa poveane za 10120% (Prilog, Ta55
bela P1). Ponovnom agrarizacijom srpske privrede i pogoranjem materijalnog poloaja poljoprivrednika, stvoren je ambijent u kojem neminovno dolazi do usporavnja strukturnih promena u agraru i narastanja ruralnog siromatva (Munan P., Boi D, Bogdanov N, 2010).
Grafikon 4: Zastupljenost porodinih gazdinstava u ukupnom broju domainstava i procenat siromanih gazdinstava
Tabela 13: Distribucija porodinih gazdinstava prema tipu i veliini u odnosu na liniju siromatva
Jugoistocna Srbija %u %u %u %u %u uku% u uku% u uku% u uku%u uku%u pnom ukupnom ukupnom ukupnom ukupnom ukubroju pnom broju pnom broju pnom broju pnom broju pnom sirobroju sirobroju sirobroju sirobroju sirobroju mamanih manih manih manih nih Struktura porodinih gazdistava prema tipu Nepoljopri45.09 39.18 47.16 40.54 40.25 24.18 29.15 25.51 62.25 42.92 vredna Meovita 25.23 19.88 19.15 18.92 31.39 30.72 35.59 19.39 9.93 29.41 Poljoprivred29.68 40.94 33.69 40.54 28.35 45.10 35.25 55.10 27.81 51.22 na Struktura porodinih gazdinstava prema veliini Mala (bez zemlje i do 22.68 23.39 29.43 28.83 17.47 14.38 20.00 19.39 25.36 31.13 1,00 ha) Srednja 45.20 40.35 34.75 26.13 47.34 46.41 50.17 42.86 47.01 43.05 (1,015,00 ha) Velika (preko 32.12 36.26 35.82 45.05 35.19 39.22 29.83 37.76 27.64 25.83 5,01 ha) SRBIJA Vojvodina Zapadna Srbija Centralna Srbija
56
Zaposlenost ruralne populacije i pristup tritima
Anketnim uzorkom obuhvaena su ruralna domainstva od kojih 82,1% poseduje gazdinstvo, odnosno spada u kategoriju porodiih gazdinstava. Meu porodiim gazdinstvima 38,7% ine ona sa dohotkom niim od 60% nacionalne medijane (Grakon 4). Posmatrano po tipu gazdinstva, ispod nacionalne medijane najvie je isto poljoprivrednih gazdinstava (40,9%) i gazdinstava srednje veliine sa posedom 1,015,00ha (40,4%) (Tabela 13). Uee poljoprivrednih gazdinstava u ukupnom broju siromanih, najvee je u brdsko-planinskim podrujima Srbije (Zapadna i Jugoistona Srbija), gde poljoprivredna gazdinstva ine vie od polovine siromaih. Posmatrano u odnosu na veliinu gazdinstva, najvie siromanih gazdistava je meu gazdinstvima sredje veliine (40,4%). Meutim, ovo uee je nie u odnosu na zastupljenost gazdinstava srednje veliine u ukupom broju, koje iznosi 45.2% (Tabela 13). Sa druge strane, uee velikih gazdinstava u ukupnom broju siromanih prevazilazi njihovu zastupljenost u ukupom broju gazdinstava, to je posebno izraeno u Vojvodii. Ovako visoka koncentracija domainstava koja poseduju gazdinstvo (posebno onih sa velikim gazdinstvom, ispod denisane linije siromatva), ukazuje da su multidimenzioni aspekti socijalne iskljuenosti i siromatva ruralnih podruja visoko opredeljeni stanjem poljoprivrede i ekonomijom gazdinstva.
4.1.1. Raspoloivi kapital porodinih gazdinstava

Prosena veliina korienog poljoprivrednog zemljita po gazdinstvu, prema rezultatima istraivanja iznosi 6,4ha, to je gotovo dvostruko vie u odnosu na zvanini statistiki prosek registovan u Popisu 2002. godine.21 Ova razlika moe se objasniti injenicom da uzorkom nisu obuhvaena sela u okolini veih gradova, gde je vea gustina naseljenosti, to bi uzrokovalo i smanjenje prosene veliine gazdinstva. U strukturi porodinih gazdinstava Srbije najvei deo ine gazdinstva srednje veliine korienog zemljita (1,015,00ha poljoprivrednog zemljita) kojih ima 45,2% od ukupnog broja (Tabela 13)22. Meutim, meu ovim
21 Prema Popisu 2002. godine, prosena veliina gazdinstava u Srbiji iznosi 2,42 ha sopstvenih obradivih povrina, a sa zakupom 2,49 ha, obradivog zemljita. Ovde je vano napomenuti da Popis ne evidentira povrine pod livadama i panjacima, te se ne moe dobiti potpuna slika o raspolovim poljoprivrednim povrinama koje gazdinstva koriste. Praktino, za oko 1,5 miliona hektara pod livadama i panjacima (koliko ih ima prema Statistikom godinjaku), ne postoji evidencija ko ih i da li ih koristi. Pored toga, neiskoriene povrine, prema indirektnim nalazima ovog istraivanja, procenjuju se na oko 30%. Zvanina statistika ne evidentira neiskoriene povrine, ali su povrine prikazane u Popisu manje od onih koje belei Statistiki godinjak. Odabrana skala gazdinstava prema veliini korienog zemljita moe se naelno smatrati odgovarajuom, uz napomenu da ona nije najbolje prilagoena agrarnoj strukturi Vojvodine. U Vojvodini bi primerenije bilo gazdinstva povrine iznad 15ha smatrati velikim, to zbog metodolokih ogranienja nije bilo mogue uiniti.
22
57
gazdinstvima najmanje je onih ispod denisane nacionalne linije siromatva (34,6%). Siromanih je vie meu velikim gazdinstvima (43,8% velikih gazdinstava) i onima sa najmanje korienog zemljita (40%). Posedovanje zemljita, stoke, mehanizacije, opreme i graevinskih objekata, nije bilo od presudnog znaaja za diferencijaciju gazdinstava prema liniji siromatva, budui da velika gazdinstva u veem procentu poseduju sve navedene vrste kapitala u odnosu na ona manje veliine23. Uz to, proizvodna struktura velikih gazdinstava usmerena je na intenzivnije proizvodne linije, pa su prosean broj stoke svih vrsta, povrine dugogodinjih zasada i rentirano zemljite viestruko vei nego kod srednjih i malih gazdinstava (Tabela 14).
Tabela 14: Fiziki kapital porodinih gazdinstava prema veliini gazdinstva

% gazdinstava koja: uzimaju zemlju u zakup Mala gazdinstva (do 1ha) Srednja gazdinstva (1.01 do 5 ha) Velika gazdinstva (preko 5.01ha) Srbija ukupno 10.57 32.04 32.57 22.52 imaju stoku 76.33 90.30 94.35 88.44 Prosena povrina imaju graimaju me- imaju dugo- zakupljenog djevinske hanizaciju godisnji zasad zemljita (ha) objekte 86.33 96.66 98.12 94.78 66.00 87.29 96.24 85.34 18.33 50.00 52.71 43.69 0.03 0.17 4.39 1.49
Indikatori ljudskog potencijala porodinih gazdinstava daju jasniju predstavu o razlozima siromatva nego to je to mogue zakljuiti na osnovu podataka o njihovim zikim resursima. Finansijsko siromatvo dominira meu samakim gazdinstvima (od kojih je 51,5% ispod nacionalne linije siromatva), gazdinstvima iji su lanovi u viim starosnim kategorijama i (samim tim) nieg obrazovanja. Posebno visok udeo siromanih je meu samakim gazdinstvima na podruju Jugoistone Srbije (75%) i u Vojvodini (46%). Ovi parametri ukazuju da je demografsko pranjenje sela u navedenim regionima znaajan generator njihovog siromatva.
23 Isti nalaz zabeleen je i u Studija o ivotnom standardu Srbija 2002 2007, gde se takoe pokazalo da raspoloivi ziki kapital ne uzrokuje siromatvo u tolikoj meri kao to to ini kvalitet resursa kojim gazdinstva raspolau. Oba ova istraivanja nisu merila kvalitet resursa (amortizovanost mehanizacije, opreme, objekata, vrednost zemljita isl.), a statistika ne registruje takvu vrstu podataka. Indirektno izvedeni pokazatelji kvaliteta resursa (struktura korienja poljoprivrednog zemljita itd.) u Studiji o ivotnom standardu su pokazali su da gazdinstva sa veim i kvalitetnijim resursima manje ugroena od siromatva u odnosu na druga, dok su u ovom istraivanju rezulatai suprotni. Praktino, odravanje velikog kapitala i vee investicije doprinele su nepovoljnijem poloaju veih gazidnstava.
58
Grafikon 5: Uee gazdinstava ispod linije siromatva, prema broju lanova domainstva
Navedene proporcije upuuju na zakljuak da su na distibuciju gazdinstva u odnosu na liniju siromatva u Srbiji delovali: usporeno strukturno reformisanje poljoprivrede o emu svedoi visok procenat siromanih meu malim i jednolanim gazdinstvima; nepovoljan ekonomski poloaj poljoprivrede u protekloj godini, za ta je argument siromatvo meu velikim gazdinstvima, koja imaju intenzivnu proizvodnju i za nju vezane velike rashode.
Reformisanje agrarane strukture uslovljeno je aktiviranjem trita zemljita, za ta u Srbiji ne postoje institucionalna ogranienja, ali ni podsticaji. Aktiviranje trita zemljita i redistribucija agrarnih resursa prema ekasnijim proizvoaima opredeljeni su ekonomskim poloajem poljoprivrede, odnosno ekonomskim interesom uspenijih proizvoaa da uzimaju zemlju u zakup. U uslovima narastanja dispariteta cena poljoprivrednih proizvoda i inputa (kao to je sluaj u 2009. godini), nestabilnog makroekonomskog ambijenta i decita na tritu novca, interes za proirenjem obradivih povrina ne postoji, ime se dodatno usporava reforma agrarne strukture. U nekoliko navrata drava je distribuirala podrku tritu zakupa i ukrupnjavanju poseda, ali su ovi vidovi podrke od 2006 godine potpuno naputeni.
4.1.2. Poloaj porodinih gazdinstava na tritu roba, nansijskog kapitala i informacija

Trinost proizvodnje i vertikalna trina povezanost Rezultati ukazuju da u poljoprivredi Srbije dominira naturalna proizvodnja, budui da vie od
59
60% porodinih gazdinstava nema trinih vikova (Grakon 6). Vei udeo gazdinstava sa triom proizvodnjom je na podruju Vojvodine (57%), dok na podruju Jugoistone Srbije trine vikove ima samo 24% gazdinstava. Dobro struktuiran trini lanac imaju proizvodi koji su karakteristini za proizvodnu strukturu Vojvodine (kukuruz, penica, industrijsko bilje i mleko). Ovi proizvodi prodaju se preko zadruga, lokalnim preduzeima/otkupljivaima ili direktno preraivaima (Prilog, Tabela P7 i P8). Sa druge strane, pijana prodaja je gotovo iskljuivi nain prodaje mlenih preraevina, meda, preraevina od voa i povra, koji su osnovni proizvodi gazdinstava u brdsko-planinskom podruju.
Grafikon 6: Trini vikovi i siromatvo, prema veliini gazdinstva
Za prodaju na pijacama opredeljuju se gazdinstva sa malim i neredovnim trinim vikovima, kao i ona koja imaju viak radne snage i/ili usko specijalizovanu proizvodnju, kakva su brdsko-planinska gazdinstva (podruja Jugoistone i Zapadne Srbije, (Prilog, Tabela P7 i P8)24. Sa druge strane, otkupljivai (zadruge, preduzetnici, preraivai), nemaju interes da se poslovno povezuju sa malim, pa samim tim i nepouzdanim dobavljaima, niti da manipuliu proizvodima iji promet zahteva potovanje sve rigoroznijih standarda (to je sluaj sa svim vrstama preraevina).
24 Direktnom prodajom ova gazdinstva nastoje da skrate rok naplate svojih proizvoda i izbegavanjem posrednika u prometu postignu bolju cenu.
60
Polunaturalna porodina gazdinstva, iji su resursi i proizvodna struktura takvi da omoguuju povremen izlazak na trite i to sa skromnim i nesigurnim vikovima proizvoda, najvie su izloena siromatvu i socijalnoj iskljuenosti. To je ujedno i razlog njihove vee izloenosti poslovnom riziku, nemogunosti kreiranja strategije opstanka i razvoja gazdinstva. Osim toga, odsustvo (stabilnog) poslovnog partnerstva i povezivanja sa drugim uesnicima u vertikalnom lancu, ova gazdinstva uskrauje za mogunost specijalizacije proizvodnje i boljeg pozicioniranja na tritu. Uspostavljanje ekasnih trinih mehanizama i formiranje vertiklanog proizvodnog i trinog lanca u agrarnom sektoru, koji bi bio zasnovan na ekonomskim principima, u novim zemljama lanicama EU podstican je tokom predpristupnog perioda SAPARD programom, merama za udruivanje. U okviru IPARD programa (Prva osa) predviena je podrka za ove namene. Agrarnim budetom Srbije nije predviena posebna linija za ove podsticaje iako je predviena mogunost da proizvoake asocijacije i zadruge konkuriu za veliki broj drugih mera. 25 Zakon o zadrugama i neregulisan pravni status starih zadruga jo uvek su veliko ogranienje za formiranje novih oblika poslovnog partnerstva otkupljivaa i proizvoaa. Finansijsko trite Uspostavljenje nansijskog trita primerenog specinostima poljoprivrede i kreditnim sposobnostima porodinih gazdinstava, bitan je preduslov za aktiviranje njihovih razvojnih potencijala. Po pravilu, iz nansijskog trita su iskljuena mala gazdinstva, iji ziki kapital nije dovoljna garancija bankarima.
Grafikon 7: Aktivnost porodinih gazdinstava na finansijskom tritu
25
Podsticaji udruivanju predvieni su Prograrmom Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPV) za 2008. godinu, ali su zbog nedostatka sredstava stopirani.
61
Izvori nansiranja za veinu gazdinstava (78,6% ispitanika) su sredstva banaka. Optinske lokalne fondove koristilo je oko 5% gazdinstava, pri emu je primetna vea zastupljenost ovog izvora kredita u Jugoistonoj i Zapadnoj Srbiji. Procenjuje se da je ovde re ne samo o optinskim fondovima (koji u ovim podrujima nisu naroito veliki), ve i o razvojnim nacionalnim i donatorskim programima koji su implementirani u saradnji sa optinskim vlastima. Rezultati pokazuju da su vojvoanska gazdinstva vie aplicirala za kredite, povukla vie sredstava i ree bila odbijana za kredite (Grakon 7). Takoe, podaci ukazuju da je prosena veliina kreditnog zaduenja po gazdinstvu vea u Centralnoj Srbiji nego u Vojvodini, ali i da je interes za kreditima mnogo manji u ovom podruju. Gazdinstva Zapadne i Jugoistone Srbije, mala gazdinstva i nepoljoprivredna gazdinstva znatno su manje aktivna na nansijskom tritu u odnosu na druge regione i vrste gazdinstava. Ovakvo stanje nije neoekivano, jer je re o podrujima i tipovima gazdinstava koja su manje oslonjena na poljoprivredu. Povean interes za kreditima i investiranjem nije primetan kod gazdinstava iji su nosioci mlai lanovi. Dravna podrka kreditiranju poljoprivrede predviala je povoljnije uslove za gazdinstva iji je nosilac mlai od 45 godina, ali je jedino na podruju Jugoistone Srbije registovan povean interes za kreditima meu gazdinstvima iji je nosilac u starosnoj kategoriji 3545 godina. Kao razloge zbog kojih nisu konkurisali za kredite, ispitanici su u najveem procentu navodili visoke kamatne stope i neizvesnost prihoda iz kojih bi kredit otplaivali, to i objektivno i jesu najriziniji faktori na nansijskom tritu u Srbiji generalno. Najei razlog zaduivanja, koji navodi blizu 60% gazdinstava koja su koristila kredite, bio je unapreenje poljoprivredne proizvodnje, a potom unapreenje uslova ivota (gradnja i popravka stambenih objekata). Zanemarljiv broj gazdinstava (manje od 5%) koristio je kredit za bilo kakvu diversikaciju prihoda (zanatstvo, trgovina, prerada itd). Mikrokreditne nansijske institucije sa programima dizajniranim za potrebe poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji nisu zaivele, a ema podrke MPV za subvencionisanje kredita esto se menjala od 2005. godine (kada je uvedena) do danas. Agrarno nansijsko trite i efekti drane podrke njegovom aktiviranju nisu detaljnije istraivani, ali procene govore da postoji velika regionalna neujednaenost u distribuiranim sredstvima. U prvim godinama primene programa podrke kreditiranju poljoprivrede, uspenija u povlaenju sredstava su bila vojvoanska gazdinstva, koja su koristila kredite za obnovu mehanizacije, navodnjavanje i izgradnju stajskih objekata. Gazdinstva sa podruja Centralne i Zapadne Srbije prijavljivala su se za ovu podrku tek u kasnijim godinama, a kredit su koristila za podizanja dugogodinjih zasada i stajske kapacitete.
62
Destabilizacija cena i trita poljoprivrednih proizvoda tokom poslednje godine, dovela je zaduena gazdinstva u duniku krizu i primorala da rasprodaju kapital (kvalitetnu stoku, zemlju) kako bi servisirala dugove. Procene su da e se efekti ovih poromeaja odraziti na ekonomski poloaj gazdinstava u proizvodnoj 2009/2010 godini i imati posebno negativan uticaj na vea gazdinstva koja su se zaduivala da bi intenzivirala svoju proizvodnju proteklih godina. Transfer znanja i trite informacija Jedan od osnovnih preduslova strukturne i ekonomske transformacije poljoprivrede je formiranje ekasnog sistema transfera informacija, znanja i novih tehnologija. Pristup informacijama, znanju i tehnologijama omoguuje gazdinstvima da vre izbor meu razliitim proizvodnim i razvojnim opcijama, a uskraenost ove mogunosti dovodi do zaostajanja u tehnolokom napretku i srednjorono do pada konkurentnosti. U Srbiji je sistem transfera znanja struktuiran prvenstveno kroz mreu savetodavne slube, dok se poslednjih godina u ovoj ulozi pojavljuju i privatni savetodavci, trgovci hemijskim sredstvima, semenskim i sadnim materijalom, kao i sami proizvoai poljoprivrednih inputa. Veina gazdinstava meutim, navodi elektronske medije i svoje lokalno okruenje kao osnovni izvor poslovnih informacija i znanja. Savetodavnu slubu kao izvor znanja veinom navode vojvoanska gazdinstva, dok se u drugim regionima ona pojavljuje sporadino. Takoe, informisanje putem strune literature, posetama sajmovima, izlobama i zimskim kolama primetno je preteno meu vojvoanskim gazdinstvima, dok je u drugim regionima zanemarljivo. Informisanost o dravnoj podrci poljoprivredi je relativno zadovoljavajua oko 70% ispitanika je izjavilo da je ulo za premije za mleko, regrese za mineralna ubriva i kredite, to su praktino mere podrke koje se primenjuju ve vie godina. Ostale mere podrke poznaje manje ispitanika i primetna je regionalna razlika. Naime, regionalne razlike odslikavaju bolju informisanost poljoprivrednika o merama koje su osmiljene za podsticanje proizvodnje koja dominira u njihovom regionu (Grakon 8). Tako naprimer mali broj gazdinstva Zapadne i Jugoistone Srbije poznaje sistem dravne podrke za industrijsko bilje (4050% gazdistava je ulo za ove mere) i proirenje poseda (samo oko 30%). Meutim, ak i one mere koje su bile namenjene prvenstveno za ove regione, kao to su: podrka seoskom turizmu, podrka nekomercijalnim gazdinstvima i subvencionisanje voarko-vinogradarske proizvodnje, manje su poznata gazdinstvima u Zapadnoj i Jugoistonoj Srbiji, nego ostalim potencijalnim korisnicima.
63
Grafikon 8: Informisanost o dravnoj podrci % gazdinstva koja su ula za neku od mera
Ovaj razultat upuuje na zakljuak da je sistem tranfera informacija u poljoprivredno manje razvijenim podrujima nedovoljno ekasan. Takvo stanje neprihvatljivo je i sa aspekta drave (koja ne uspeva da ostvari projektovani zbog kojeg je podrka uvedena) i sa aspekta korisnika (koji ostaju uskraeni za pravovremenu informaciju i pomo).
4.1.3. Pristup dravnoj podrci poljoprivredi

Meu anketiranim gazdinstvima, 58% su bili potencijalni korisnici dravnih podsticaja (registrovana gazdinstva). Najvii procenat registrovanih primetan je meu vojvoanskim gazdinstvima (63%), a najmanji meu gazdinstvima Jugoistone Srbije (49%). Priblino 19% registrovanih gazdinstava, registrovano je na enskog lana gazdinstva (11% ukupnog broja gazdinstava u Srbiji). U 40% sluajeva razlog registracije na enu je bio taj to je ona naslednica ili vlasnica, u 10% sluajeva razlog je to gazdinstvo nema mukih lanova, 7% navodi zaposlenje mukih lanova kao razlog, dok je za preostalih 41% gazdinstava razlog nepoznat.
64
Najmanje registrovanih je meu nepoljoprivrednim gazdinstvima (44%) i meu malim gazdinstvima (24%). Veina ispitanika kao razlog zbog ega se nisu registrovali navodi da nisu zainteresovani za dravnu podrku (14%), ili da nemaju osnov za registraciju (18%). Budui da veliki procenat malih i nepoljoprivrednih gazdinstava ine staraka gazdinstva, ona su neregistrovanjem praktino ostala iskljuena iz dravnog sistema pomoi poljoprivredi (Grakon 9)26. Kao razlog zato se nisu registrovali, nepoljoprivredna gazdinstva ee navode da isu zainteresovana za podrku i da se ne bave poljoprivredom (22% ispitanika) a mala gazdinstva neregistrovanje ee obrazlau nepostojanjem osnova za registraciju (27%). Agrarna politika Srbije je jasno orijentisana na podrku rastu intenzivnosti proizvodnje, to nije primereno resursima malih gazdinstava, te otuda nisu ni imala poseban interes ni razlog za registraciju. Jedina mera za koju su mala gazdinstva sa starijim lanovima mogla biti kvalikovana, sprovoena je 2006. godine u vidu podrke nekomercijalnim gazdinstvima. Rezultati meutim pokazuju da ak ni ovu podrku mala gazdinstva nisu koristila (Grakon 9), to se moe protumaiti njihovom loom informisanou i niskim procentom registracije. Poljoprivredna gazdinstva ee su koristila podrku za proirenje poseda i podizanje novih zasada (67% korisika ove mere ispitanika), to svedoi o njihovoj opredeljenosti za itenziviranje i proirenje proizvodje. Sa druge strane, meovita gazdinstva ee su od drugih koristila regrese za priplodnu stoku (47% korisnika ove mere bila su meovita gazdinstva). Regionalo posmatrano, najvei deo podrke koristila su vojvoanska gazdistva, a potom gazdistva Centralne Srbije. Gazdinstva iz ova dva regiona jedina su koristila podrku proirenju poseda (100%), sa 86% su zastupljena u ukupnom broju korisnika podrke za nabavku opreme i 76% meu korisnicima podrke za obnovu mehanizacije (Prilog, Grakon P11 i P12). Struktura podsticaja poljoprivredi u Srbiji mnogo vie usmerena na podsticaje rastu proizvodnje nego na staranje o strukturnim promenama ruralne ekonomije i standardu ruralnog stanovnitva, posebo poljoprivrednika. U tome pogledu, aktuelna reenja srpske agrarne politike znaajno divergiraju u odnosu na reenja evropske politike, koja obuhvata podsticaje rastu proizvodnje i stabilnosti trita sa jedne strane, i podrku strukturnom prilagoavanju na drugoj strani. Elementi evropske politike se uvode postepeno u domau politiku praksu, ali nedovoljno sistematino i sa malim sredstvima.
26 Prema deniciji tipova gazdinstava prema radnom angaovanju lanova, u nepoljoprivredna gazdinstva spadaju i ona iji su lanovi stariji od 65 godina, dakle staraka gazdinstva.
65
Grafikon 9: Struktura realizovane podrke iz agrarnog budeta, prema merama i veliini gazdinstava
4.1.4. Diversikacija prihoda porodinih gazdinstava

Mogunost generisanja eksternog dohotka ili dodatnog prihoda na gazdinstvu, presudan je faktor za smanjenje rizika siromatva lanova porodinih gazdinstava. Diversikacijom prihoda smanjuje se visok dohodovni rizik poljoprivrednika i zavisnost od poljoprivredne proizvodnje. Struktura prihoda porodinih gazdinstava u ovom istraivanju ukazuje da dohodak od poljoprivrede nije presudan faktor za razdvajanje gazdinstava u odnosu na denisanu liniju siromatva, ve su to zarade po osnovu zaposlenja u drugim sektorima i razliiti oblici socijalnih davanja, posebno penzije (Grakon 10 i Prilog, Grakoni P13 i P14). Samim tim, razlike u ivotnom standardu lanova porodinih gazdinstava opredeljene su mogunou zapoljavanja van gazdinstva, to posredno ukazuje da performanse ljudskog kapitala i radne snage
66
i njihova konkurentnost na tritu rada, imaju najvei uticaj na ekonomski poloaj porodinih gazdinstava27. Poljoprivredni dohodak znaajniji je izvor prihoda samo za velika gazdinstva, kojima prihodi od prodaje poljoprivrednih proizvoda, usluga opremom i mehanizacijom i dopunskog rada u poljoprivredi ine oko 45% ukupnih prihoda. Malim gazdinstvima, poljoprivreda obezbeuje svega 10% ukupnih prihoda, od ega su 4% prihodi po osnovu nadnica.
Grafikon 10: Struktura prihoda porodinih gazdinstava, po veliini gazdinstva
Regionalno posmatrano, prihodi od poljoprivrede imaju vei znaaj za vojvoanska gazdinstva (28,4% prihoda gazdinstva) i gazdinstva Zapadne Srbije (25,2%). Na podruju Vojvodine posebno je izraeno vee uee nadnica u ukupnim prihodima od poljoprivrede, koje iznosi 3,9%. Vii udeo nadnica u strukturi dohotka ruralnog stanovnitva Vojvodine poznat je i iz ranijih istraivanja (Bogdanov, N. 2007, Studija o ivotnom standardu Srbija 2002 2007). Naime, potrebe za poljoprivrednom radnom snagom, posebo u sezonskim radnim vrhovima, u Vojvodini su vee nego u drugim delovima Srbije. Razlozi tome su porast broja starakih gazdinstava, nedovoljna tehniko-tehnoloka opremljenost jednog dela radnih operacija i visoka zastupljenosti radnointezivnih useva u proizvodnoj strukturi ovog podruja. Najmanje diversikovan prihod od poljoprivrede imaju vojvoanska gazdinstva, ijih 61% poljoprivrednih prihoda potie od prodaje ratarskih proizvoda, od ega 70% ine ita. Najvei stepen diversikacije poljoprivrednih prihoda imaju gazdinstva Zapadne Srbije, kod kojih je odnos prihoda od
27 Isti zakljuak, drugaijom metodologijom utvren je i u Studija o ivotnom standardu Srbija 2002 2007:147
67
ratarstva, stoarstva i preraenih proizvoda 33:49:18. U ovom podruju znaajno su vie diversikovani i prihodi unutar ratarstva i stoarstva, i nema izraene specijalizacije (osim u proizvodnji maline). Iako podaci o prihodima nisu precizno utvreni, moe se proceniti da je na povoljniji prihod gazdinstava Zapadne Srbije u odnosu na druga podruja u 2009. godini delovala upravo izraena diversikacija prihoda, i injenica da u agrarnoj strukturi ovog podruja ima vie meovitih gazdinstava (35%) i gazdinstava srednje veliine (50%) nego u drugim podrujima. Praktino, ovi rezultati potvruju tezu da su gazdinstva srednje veliine, meovitog tipa i diversikovanih poljoprivrednih prihoda najstabilnija u uslovima krize. Ova gazdinstva imaju vitalnu radnu snagu, imaju eksterni prihod koji mogu da investiraju u poljoprivredu i bre prilagode proizvodnu strukturu proizvodnje novonasatalim trinim prilikama. Nalazi istraivanja podravaju tezu da je ovakva strategija gazdinstava u uslovima krize ekasna i u Srbiji. Diversikacija prihoda od poljoprivrede i prihoda ostavrenog na gazdinstvu podstie se agrarnim budetom, iz dela sredstava za ruralni razvoj (III osa Razvoj i diversikacija ruralnih ekonomskih aktivnosti). Za ove namene do sada su koriena sredstva za promociju proizvoda sa zatienim poreklom, razvoj tradicionalnih zanata, ruralni turizam idr. Interesantno je napomenuti da pojedine od budetskih linija za ove namene nisu nailazile na dovoljan interes kod korisnika, pa su tako npr. sredstva namenjena ruralnom turizmu ili organskoj proizvodnji ostala neiskoriena. Osnovno ogranienje za odsustvo vee preduzetnike inicijative meu lanovima porodinih gazidnstava je nedovoljna informisanost, nepostojanje partnerstva meu lokalnim preduzetnicimai otean pristup nansijskom tritu. Evropska politika u tom smislu paralelno subvencionie programe edukacije, treninge, razmenu iskustava sa jedne strane, i infrastrukturne radove. Ove mere imaju jednak tretman kao i podrka investicijama u nove biznise na gazdinstvu. U Srbiji, ove pratee mere su izostale, to svakako utie na nisku atraktivnost podrke za diversikaciju ruralne ekonomije.
4.2. Pristup ruralne populacije tritu rada

U analizi pristupa ruralne populacije tritu rada vano je obratiti panju na dva kljuna aspekta. Sa jedne strane, potrebno je uoiti u kojoj meri se zaposlenost na gazdinstvu javlja u formi ukljuivanja u trine tokove, a u kom obimu i zbog ega se odvija u formama autarhine, naturalne proizvodnje usmerene na neposredno zadovoljavanje potreba zbog ega se pre moe govoriti o strategiji opstanka ekonomski iskljuenih. Sa druge strane,
68
vano je sagledati u kojoj meri je stanovnicima radnog uzrasta ruralnih sredina dostupna zaposlenost izvan gazdinstva, na otvorenom tritu rada i u kojim sektorima. Sa ovim poslednjim tesno je povezano i pitanje u kojoj meri seoska populacija uspeva da ostvari zaposlenost u nepoljoprivrednom sektoru, to u izvesnom smislu ukazuje na ukljuenost samih ruralnih sredina u iru ekonomiju drutva. Mogunosti ukljuivanja poljoprivrednih domainstava u trine oblike poljoprivredne proizvodnje analizirane su u prethodnom delu, pa e ovde panja biti preteno posveena mogunostima zapoljavanja seoske populacije u nepoljoprivrednom sektoru i izvan ekonomije porodinog gazdinstva. S obzirom da je ovim istraivanjem obuhvaena iskljuivo ruralna populacija i to po metodologiji koja iskljuuje stanovnitvo sela iz optina koje u skladu sa OECD standardima belee veu gustinu naseljenosti od one koja se smatra gornjom granicom za ruralne oblasti, to i podatke o poloaju na tritu rada treba uzeti u obzir sa ovakvom metodolokom specikacijom. Redovna snimanja stanja na tritu rada dobijena Anketom o radnoj snazi, pokazuju da seosku populaciju u poreenju sa urbanom, konstantno odlikuju vie stope aktivnosti i zaposlenosti i nie stope nezaposlenosti i neaktivnosti28. Meutim, podaci dobijeni iz istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji odnose se iskljuivo na ruralnu populaciju, te ne doputaju ovakve komparativne uvide. Vie od toga, podaci se odnose na izrazito ruralnu populaciju zbog izloenih metodolokih reenja, pa stoga ne udi to se na uzorku belee jo naglaenije karakteristike ruralne sredine: stopa aktivnosti za populaciju radnog uzrasta (1564) iznosi 74.2%, stopa zaposlenosti 64.1%, a stopa nezaposlenosti 13.6%. U pozadini ovako visoke aktivnosti i zaposlenosti populacije iz uzorka zapravo se krije obimno angaovanje stanovnitva u nisko produktivnim poljoprivrednim aktivnostima, koje se esto javljaju i u netrinim formama proizvodnje za potronju u domainstvu, u okviru takozvane ekonomije opstanka. Struktura ruralne populacije stare 15 i vie godina prema aktivnosti pokazuje izjednaenu zaposlenost u sektoru poljoprivrede i van poljoprivrede, kao i relativno nisku zastupljenost nezaposlenih.29 Razlike izmeu regiona nisu velike u pogledu strukture prema aktivnosti, sa izuzetkom Jugoistone Srbije u kojoj se belei znaajno nie uee zaposlenih, posebno u poljoprivredi, kao i vie uee nezaposlenih i neaktivnih (Grakon 11).
28 Prema podacima Ankete o radnoj snazi za 2008. godinu, stopa aktivnosti za urbano stanovnitvo iznosila je 60% a za ruralno 66%, stopa zaposlenosti kod prvih je iznosila 51% a kod drugih 58%, dok je stopa nezaposlenosti u gradskoj populaciji iznosila 16% a u seoskoj 12%. Ovde je re o stopama izraunatim za populaciju radnog uzrasta (1564) (RZS, 2009a). Ovde su podaci dati za stanovnitvo staro 15 i vie godina, kako bi se dobila obuhvatnija slika zbog produene aktivnosti kod poljoprivrednog stanovnitva.
29
69
Grafikon 11: Stanovnitvo staro 15 i vie godina prema aktivnosti i regionu
Odnos poljoprivredne i nepoljoprivredne zaposlenosti u uzorku razlikuje se od podataka iz ARS zbog osobene metodologije denisanja ruralnih oblasti. Naime, dok uee nepoljoprivredne u ukupnoj zaposlenosti ruralnih oblasti (kako ih denie domaa statistika) prema podacima ARS iznosi 58.4%, u uzorku iz ovog istraivanja koje je iskljuilo sela iz urbanih optina, ono je znaajno nie i iznosi 50%. Pored toga, zaposlenost u poljoprivredi u ovom uzorku se gotovo u potpunosti poklapa sa radom u okviru porodinog gazdinstva, jer je tek 2% ispitanika angaovanih u poljoprivredi zaposleno izvan porodinog gazdinstva. Zaposleni u nepoljoprivrednim delatnostima u veini sluajeva (83.2%) se nalaze u statusu zaposlenih radnika (rade za preduzea, poslodavce), dok se 7.3% nalazi u statusu preduzetnika, a 9.5% je samozaposlenih. Preduzetnici preteno obavljaju delatnost u oblasti trgovine i popravke ureaja, dok se samozaposleni, osim u toj oblasti, angauju i u graevinarstvu, saobraaju i skladitenju, ugostiteljstvu i slino. Neformalna zaposlenost, bar u oblasti glavnog zaposlenja zabeleena je kod 17% zaposlenih, to je nie od proseka za Srbiju. Izrazita veina zaposlenih van poljoprivrede radi u privatnim preduzeima, ali ipak jedna etvrtina jo uvek radi u dravnim/drutvenim preduzeima, to je iznad proseka za zaposlene u Srbiji. Zaposlenost u zadrunom
70
sektoru, nekada znaajno zastupljenom u ruralnim oblastima nije zabeleena. Polovinu zaposlenih ine KV i VKV radnici, drugu po veliini grupaciju prema zanimanju predstavljaju slubenici i tehniari, a iza njih slede nekvalikovani radnici i strunjaci. Seoska populacija koja uspeva da se zaposli u nepoljoprivrednim sektorima ima najveu prohodnost ka radnim mestima u tri sektora: industriji, trgovini i opravci ureaja i graevini. Kada je u pitanju zaposlenost u poljoprivredi, pored ve pomenutog podatka koji ukazuje da se ona gotovo u potpunosti odvija kroz angaovanje u poljoprivrednoj proizvodnji u okviru porodinog gazdinstva, vano je podsetiti i na podatak predoen u prethodnom delu koji ukazuje da tek 40% gazdinstava bar deo svojih proizvoda iznosi na trite. Znaajan deo stanovnitva angaovanog u ovakvom obliku rada nalazi se u statusu pomauih lanova domainstva (37% od ukupnog broja zaposlenih u poljoprivredi ili 19% od ukupnog broja zaposlenih). Izrazitu veinu ove kategorije koja predstavlja neplaenu radnu snagu ine ene (74%). Studija o specinostima i problemima ena radno angaovanih u statusu pomauih lanova u porodinoj poljoprivrednoj proizvodnji ukazala je na znaajne posledice ovakvog radnog statusa. Marginalizovan radni status kod ovih ena proizvodi niz prepreka u pristupu socijalnim pravima (zdravstvenom, penzijsko-invalidskom osiguranju) i iskljuuje ih iz irih socijalnih mrea (Babovi, Vukovi, 2008).
Grafikon 12: Ispitanici prema statusu po aktivnosti i siromatvu
71
Poloaj na tritu rada znaajno je povezan sa rizicima od siromatva. Tako je uee siromanih najnie kod kategorije zaposlenih u nepoljoprivrednim delatnostima, dok je najvie u kategoriji nezaposlenih. Meutim, jednako je vano uoiti da su razlike u ueu siromanih veoma izraene izmeu zaposlenih u poljoprivredi i zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima. Siromatvo je znaajno prisutnije u domainstvima lica angaovanim u poljoprivredi nego u domainstvima lica zaposlenih u nepoljoprivrednom sektoru. Nalazi istraivanja pokazuju da se pojedine grupe suoavaju sa ozbiljnim preprekama pri ukljuivanju u trite rada, pre svega ene, mladi, osobe niih kvalikacija i pojedine etnike manjine. Rodne nejednakosti u sferi ekonomske participacije su veoma izraene. Na nivou celog uzorka meu enama se belei manje uee aktivnih lica nego meu mukarcima. Takoe, uee zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima je znaajno manje meu zaposlenim enama nego meu zaposlenim mukarcima. Istovremeno, uee nezaposlenih lica vee je meu enama nego meu mukarcima.. Iz perspektive regionalnih razlika, uoava se da je u Vojvodini neznatno manje uee nezaposlenih lica meu enama nego meu mukarcima, to svakako ne ukazuje na njihov bolji poloaj kada se ima u vidu znaajno manje uee zaposlenosti u nepoljoprivrednom sektoru, manjem angamanu u poljoprivredi i izrazito veem ueu neaktivnih. Centralna Srbija pokazuje dosledno nepovoljniji poloaj ena prema svim pokazateljima, kao i Jugoistona Srbija, u kojoj su rodne razlike posebno snano izraene u aspektu nepoljoprivredne zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti. Zapadna Srbija pokazuje interesantan obrazac po kome je muka populacija u najveem procentu zaposlena u nepoljoprivrednom sektoru, dok enska populacija, koja oigledno nailazi na ozbiljne prepreke pristupu nepoljoprivredne zaposlenosti, biva vie od muke populacije angaovana u poljoprivrednom radu.
Tabela 15: Ispitanici stari 15 i vie godina prema aktivnosti, polu i regionu, u %
Srbija Zaposleni van polj. Zaposleni u polj. Nezaposleni Neaktivni Ukupno 19.7 25.6 9.0 45.7 100 m 33.5 27.5 7.4 31.6 100 Vojvodina 22.8 23.6 8.4 45.2 100 m 32.5 33.2 9.5 24.8 100 Centralna Srbija m 20.2 26.3 9.2 44.3 100 33.2 29.2 6.3 31.2 100 Zapadna Srbija m 19.0 34.3 6.0 40.7 100 37.1 27.5 4.3 31.1 100 Jugoistona Srbija m 16.0 19.1 12.1 52.8 100 31.1 20.2 9.8 38.8 100
Pored ovih najmarkantnijih rodnih razlika u samom ukljuivanju na trite rada, moe se uoiti niz razlika u pogledu karakteristika zaposlenosti u nepoljoprivrednom sektoru izmeu ena i mukaraca. ene se ree nalaze u
72
statusu preduzetnika i samozaposlenih nego mukarci, a ee u statusu zaposlenih radnika; ree rade neformalno, neto ee rade u dravnom sektoru; vie su zaposlene u strunjakim i slubenikim zanimanjima, a manje u radnikim nego mukarci. Ipak, meu enama zaposlenim u nepoljoprivredi najbrojniju kategoriju prema zanimanju predstavljaju kvalikovane radnice (43% zaposlenih ena u nepoljoprivredi). Glavni sektori u kojima se koncentriu ene su trgovina (preko treine zaposlenih), a potom industrija (vie od petine). Druga drutvena grupa koja se suoava sa visokim rizicima od iskljuenosti sa trita rada su mladi. Mladi u uzrastu 1524 godine tek u 21% sluajeva su zaposleni u nepoljoprivrednim sektorima, to je znatno nie u odnosu na starije kohorte kod kojih se ova zaposlenost kree izmeu 40% i 48% (izuzev kod najstarije kohorte 5564 godina starosti). Iako u ovoj starosnoj grupi ak polovinu ine neaktivna lica, to je razumljivo zbog aktuelnog kolovanja, ono to ukazuje na tekoe u pristupu radnim mestima jeste znaajno vee uee nezaposlenih, koje kod ove kategorije, kao i kategorije sledeeg starosnog uzrasta (2534 godina), iznosi 15.5%. Uee nezaposlenih u ovim starosnim grupama je dvostruko vee nego u starijim kohortama (Tabela P9 u Prilogu). Osobe niskih kvalikacija takoe su suoene sa problemima u pristupu radnim mestima u nepoljoprivrednom sektoru. Kao to se vidi iz podataka (Tabela P10 u Prilogu), anse za zapoljavanje u nepoljoprivrednom sektoru znaajno rastu sa nivoom obrazovanja. Tako je meu osobama radnog uzrasta bez kole tek 9% zaposleno u nepoljoprivrednom sektoru, meu osobama sa zavrenom osnovnom kolom ili 12 godine srednje kole za radnika zanimanja takvih je 19%, da bi meu osobama koje su zavrile srednju radniku, strunu kolu ili gimnaziju taj procenat skoio na 43%, a kod osoba sa zavrenom viom kolom ili fakultetom na 61.5%. Kada su u pitanju nezaposlena lica iz uzorka, veoma je vano napomenuti da je polovina sada nezaposlenih ranije bila zaposlena izvan gazdinstva. Karakteristike nezaposlenog ruralnog stanovnitva ukazuju najneposrednije koje se grupe suoavaju sa problemom iskljuenosti sa trita rada bilo u obliku nemogunosti da se zaposle u nepoljoprivrednim sektorima ili da se angauju u poljoprivrednoj proizvodnji u okviru porodinog gazdinstva. Vie od polovine (55%) nezaposlenih su ene. Posmatrano prema starosti, uoava se da mlae starosne kohorte (1534 godina) ine vie od polovine nezaposlenih (55%). Gotovo treinu nezaposlenih (30%) ine osobe bez kvalikacija. Dakle, starost, pol i obrazovnje u znaajnoj meri odreuju anse ukljuivanja na trite rada. U grupama u kojima se koncentriu karakteristike koje poveavaju rizike od iskljuenosti sa trita rada, zapaaju se veoma nepovoljne strukture prema aktivnosti. Tako su, recimo, anse za zaposlenost mladih ena
73
(starosti 2024 godine), bez kvalikacija, izrazito niske. One uglavnom ni ne izlaze na trite rada o emu svedoi podatak da u ovoj kategoriji uee neaktivnih lica iznosi ak 74%. Faktori koji proizvode prikazane probleme iskljuenosti sa trita rada znaajnog dela ruralne populacije su viestruki. Odsustvo razvoja nepoljoprivrednih delatnosti u ruralnim sredinama, nepovoljna infrastrukturna opremljenost seoskih zajednica, udaljenost od gradskih, a time i industrijskih i uslunih centara, samo su neki od sistemskih faktora koji stvaraju niske anse za ukljuivanje seoske populacije u nepoljprivredne sektore ekonomije. Podaci iz istraivanja mogu samo delimino da osvetle uticaj ovih faktora. Tako se uoava da udaljenost od administrativnih centara, kao i infrastrukturna opremljenost sela razliitim uslugama smanjuju anse za zapoljavanje seoske populacije izvan ekonomije gazdinstva. Broj osoba koje su navele da ivot u njihovom naselju predstavlja prepreku u pronalaenju posla raste sa pomeranjem od kategorija zaposlenih u nepoljoprivredi (60% je navelo ovaj problem), preko zaposlenih u poljoprivredi (65%) ka kategoriji nezaposlenih (70% navodi problem). U selima iz uzorka zapaa se takozvani krug propadanja (eng. circle of decline) u kome niska gustina naseljenosti stvara nedostatak kritine mase za usluge i proizvodnju, to dovodi do niske stope stvaranja rmi i poslovnih poduhvata, usled ega izostaje i generisanje radnih mesta. Ovakva slabost trita rada predstavlja potisni faktor za migracije prema urbanijim sredinama, koje u kombinaciji sa starenjem lokalne populacije dalje redukuju gustinu stanovnitva i time stvaraju jo nepovoljnije uslove za ekonomsku ukljuenost ruralnih sredina i njihovog stanovnitva (OECD, 2006). Ovaj krug propadanja u mnogim ruralnim sredinama u EU je prekinut odgovarajuim politikama. Unapreenje infrastrukture, privlaenje investicija, omoguili su da se ove ruralne oblasti regeneriu, ostvare pozitivne stope ekonomskog rasta, razviju industrijske i uslune delatnosti, ali unaprede i samu poljoprivrednu proizvodnju razvojem odgovarajuih klastera u proizvodnji hrane i sl. Za Srbiju je stoga od velikog znaaja denisanje strategije ruralnog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou i delovanje u pravcu prekidanja opisanih lananih trendova koji vode propadanju ruralnih zajednica. Pored ovih kontekstualnih, sistemskih promena, potrebno je istovremeno investirati u razvoj ljudskih resursa seoske populacije, pre svega u smislu podizanja vetina i bolje informisanosti. Naime, rezultati istraivanja pokazuju da politika podsticanja zapoljavanja u znaajnoj meri zaobilazi ruralne sredine. Nezaposleni iz ruralnih sredina ne samo da su iskljueni sa trita rada, ve i iz mera kojima se unapreuje zapoljivost populacije, a koje se u razliitim formama sprovode preko Nacionalne slube za zapoljavanje. ak 88% nezaposlenih iz uzorka nije ulo ni za jednu aktivnu meru trita rada, a tek 2.7% je
74
uestvovalo u nekom od programa NSZ. Pored toga, samo 3.4% nezaposlenih lica pohaalo je dodatne oblike obrazovanja, a meu onima koji nisu pohaali dodatno obrazovanje kao najei razlog je naveden nedostatak novca (u 43% sluajeva), potom nedostatak interesovanja (28%), udaljenost i nedostatak ponude odgovarajuih kurseva (po 9% sluajeva). Meu dodatnim vetinama koje poseduje populacija iz uzorka preovlauju vetine koje nisu adekvatne promenama na tritu rada: 47% ispitanika je navelo kao dodatnu vetinu upravljanje poljoprivrednim mainama, 46% zanatske i tehnike vetine, 63% posedovanje vozake dozvole, 22% umee tradicionalnih zanata i rukotvorina, dok samo 27% tvrdi da poseduje znanje stranog jezika, a 33% da se slui raunarom. Napokon, u uzorku iz istraivanja uoena znaajna veza izmeu socijalnog kapitala i ansi za zapoljavanje u nepoljoprivrednom sektoru. Osobe zaposlene u ovom sektoru prijavile su u 60% sluajeva da poseduju socijalne kontakte koji im pomau ili su im pomogli da pronau zaposlenje, dok je takvih meu zaposlenima u poljoprivredi na porodinom gazdinstvu i nezaposlenima po 50%, a meu neaktivnima 40%. Populacija koja je preteno zatvorena u ekonomske aktivnosti na porodinom gazdinstvu, koja ivi u zajednici bez podsticajne infrastrukture i nema prilike da razvija socijalne kontakte izvan uskih roakih i susedskih mrea, ne poseduje ni odgovarajui socijalni kapital koji je od kljunog znaaja za informisanje, transfer znanja, inovacija, funkcionalnih kontakata i odgovarajue podrke. Meutim, bez odgovarajueg humanog i socijalnog kapitala, nemogue je generisati lokalni ruralni razvoj, pogotovo ne onaj koji bi bio odriv i inkluzivan.
75
5. PRISTUP RURALNE POPULACIJE SOCIJALNIM USLUGAMA I SOCIJALNOJ ZATITI

Pored ekonomskih oblika i mehanizama iskljuenosti, veoma je vao uoiti i druge aspekte socijalnog iskljuivanja, koji su takoe znaajni za celovitu sliku o socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji. Sa tim ciljem, u ovom poglavlju se prvo analizira pristup seoske populacije socijalnim uslugama obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zatiti. Potom se analiza usmerava na razliite oblike socio-kulturne participacije, koja upravo ukazuje na meru integrisanosti u socijalne mree, participaciju u drutvenim organizacijama i uee u kulturnim dogaajima.
5.1. Dostupnost obrazovanja

Razvoj ljudskih resursa u ruralnim sredinama predstavlja jedan od kljunih preduslova za stvaranje ansi za kvalitetne uslove ivota pojedinaca i itavih zajednica. Ujedno, ljudski resursi su vaan oblik kapitala za razvoj ruralnih zajednica. Meutim, obrazovna struktura ruralne populacije nije povoljna, a pristup obrazovnim institucijama, servisima za alternativne oblike obrazovanja i podizanja vetina nije zadovoljavajui. U populaciji iz uzorka staroj 15 i vie godina, vie od polovine ispitanika ine osobe bez osnovne kole, sa zavrenom osnovnom kolom, ili najvie dva razreda srednje kole za radnika zanimanja (grakon 13). Regionalne razlike nisu izraene u veoj meri, izuzev u sluaju Vojvodine koja u odnosu na druge regione belei neto povoljniju obrazovnu strukturu populacije iz uzorka30. Meutim, znaajne razlike u pogledu obrazovne strukture javljaju se izmeu mukaraca i ena, kao i izmeu starosnih grupa. Dve najnie obrazovne kategorije ine vie od polovine meu enama, a 44% meu mukarcima. Meu enama je znaajno manje osoba sa diplomama kvalikovanih radnika, a tek neto vie sa drugim srednjokolskim diplomama (grakon 13).
30 Dok u drugim regionima osobe bez kole, sa zavrenom osnovnom kolom ili najvie dve godine srednje kole za radnika zanimanja ine vie od polovine ispitanika starih 15 i vie godina, u Vojvodini ine 44%. Pored toga, kategorija najvieg obrazovanja zastupljena je sa 3% vie nego u drugim regionima.
77
Grafikon 13: Obrazovna struktura seoske populacije stare 15 i vie godina: ukupno i prema polu, u %
Razlike meu starosnim grupama su jo izraenije. Podaci za populaciju stariju od 18 godina pokazuju da mlae generacije poseduju bolju obrazovnu strukturu (grakon 14). U EU metodologiji praenja socijalne iskljuenosti jedan od najvanijih indikatora iskljuenosti iz obrazovnog sistema predstavlja rano naputanje kole, odnosno prekidanje kolovanja pre zavretka srednjeg obrazovanja. U populaciji iz uzorka proporcija osoba koje su napustile kolovanje, a da nisu zavrile bar trogodinju srednju kolu u populaciji staroj 15 i vie godina je izrazito visoka iznosi 44%. Kada su u pitanju razlozi ranog naputanja kolovanja uoavaju se znaajne intergeneracijske razlike. Za stariju populaciju razlozi su preteno bili spoljne prirode, odnosno pritisak porodice da se napusti kola zbog potrebe angaovanja u radu na gazdinstvu, ili zbog kulturnih praksi koje su bile zasnovane na stavu porodice da dalje kolovanje nije potrebno. Za mlau populaciju, razlozi su ee individualni, iskazani u odsustvu interesovanja za kolovanje. Podaci iz naredne tabele ukazuju da su ovi vrednosni stavovi, odnos prema obrazovanju i percepcija znaaja obrazovanja najei razlozi ranog prekidanja kolovanja, te da se nansijski razlozi javljaju kao manje zastupljeni.
78
Pristup ruralne populacije socijalnim uslugama i socijalnoj zatiti
Grafikon 14: Obrazovna struktura seoske populacije stare 19 i vie godina
Tabela 16: Razlozi za rano naputanje kolovanja kod stanovnitva starijeg od 14 godina koje nije zavrilo srednju kolu i nije na kolovanju
Razlog Rad u poljoprivredi na imanju, u porodinom poslu, domainstvu Zbog obiaja, stava porodice da nije potrebno dalje kolovanje Zbog nedostatka novca Zbog sklapanja braka, trudnoe Zbog nezainteresovanosti % 1924 7.1 5.9 20.0 11.8 48.2 2534 10.4 6.7 25.0 9.8 40.2 3544 15.8 4.3 23.7 11.9 38.3 4554 19.3 9.0 22.4 11.8 30.2 5564 24.1 21.3 24.0 6.7 18.5 65 + 32.5 33.7 15.7 3.9 7.7
Znaajne razlike izmeu mukaraca i ena u ovom aspektu uoavaju se u tome to je kod mukaraca razlog ranog naputanja kolovanja ee rad na gazdinstvu, a kod ena stav porodice da nije potrebno nastaviti kolovanje nakon zavrene osnovne kole. Ostali razlozi gotovo su jednako zastupljeni i
79
kod mukaraca i ena, a interesantno je da je meu enama dvostruko rei razlog bila nezainteresovanost da se nastavi kolovanje nego kod mukaraca. Istraivanjem je identikovano u koliko sela su zastupljene tri ustanove od znaaja za razvoj obrazovnih potencijala: obdanita, osnovne kole i domovi kulture ili biblioteke. Na nivou celog uzorka, registrovano je da osnovne kole postoje u 82% sela, obdanita u 39%, a dom kulture i/ili biblioteka u 30% sela. Regionalne razlike su ogromne u pogledu zastupljenosti ovih ustanova (grakon 15).
Grafikon 15: Zastupljenost Osnovnih kola, obdanita i domova kulture/biblioteka u selima iz uzorka prema regionu, u %
Istraivanjem se nastojalo ustanoviti u kojoj meri su prostorni faktori, poput postojanja odgovarajuih institucija obrazovanja u samim naseljima iz uzorka znaajni za razumevanje nepovoljne obrazovne strukture ruralne populacije, a u kojoj meri su vani drugi faktori poput nedovoljnih nansijskih resursa, kulturnih i vrednosnih obrazaca povezanih sa obrazovanjem. U uzorku iz istraivanja, 16% domainstava ima bar jedno dete uzrasta za obdanite (36 godina), 21.5% domainstava ima bar jedno dete uzrasta 714 godina koje bi trebalo da pohaa osnovnu kolu, 18.4% domainstava ima bar jedno dete srednjokolskog uzrasta (1519 godina), a 6.4% domainstava ima bar jednog studenta. Meu decom i mladima koji se trenutno nalaze na kolovanju 53% pohaa osnovnu kolu, 31.9% srednju kolu za radnika zanimanja, 13.3% srednju strunu kolu ili gimnaziju i 2% ide na viu kolu ili fakultet.
80
Meu domainstvima u kojima ima dece uzrasta 36 godina 36% daje bar jedno od dece ovog uzrasta u obdanite, dok 64% domainstava uopte ne daje decu u obdanite. Ono to iznenauje je injenica da se ne javljaju statistiki znaajne razlike u ovom pogledu u zavisnosti od toga da li u selu postoji obdanite ili ne. Odluka da se dete upie u obdanite esto je odreena nizom faktora koje domainstva uzimaju u obzir. Najsnaniji uticaj ima injenica da ova domainstva raspolau (jeftinim) unutranjim ljudskim resursima koji se brinu o deci. Naime, u domainstvima iz sela u kojima postoje obdanita, 78% domainstava koja ne daju decu u obdanite je kao razlog navelo da nema potrebe, jer ukuani brinu o deci. Razumljivo, stanovnici sela u kojima ne postoji obdanite znatno ee navode udaljenost ustanove kao razlog zbog koga njihova deca ne idu u obdanite u odnosu na stanovnike sela u kojima obdanite postoji (40% prema 7%). Podaci o obuhvatu dece uzrasta 714 godina osnovnim obrazovanjem pokazuju da 2% dece ovog uzrasta ne ide u osnovnu kolu. Re je o malom broju koji ne doputa kvantitativne analize, ali se kao razlozi navode rad na gazdinstvu, nedostatak novca i zdravstveni problemi. Meu decom uzrasta 1519 godina, ak 20% ne pohaa srednju kolu, a kao najvaniji razlozi za to navode se nedostatak interesovanja (u 52% sluajeva) i nedostatak novca (u 24% sluajeva). Udaljenost kole se ne pojavljuje kao jedna od prepreka za veinu domainstava sa decom kolskog uzrasta. Meutim, 5% dece ipak provede na putu do kole i od kole do kue izmeu 2 i 3 sata31. Pored toga, neka domainstva se suoavaju sa problemima u nansiranju kolske opreme i aktivnosti zbog nansijske oskudice. Tako je 19% domainstava zbog nedostatka nansijskih sredstava u poslednjih godinu dana imalo tekoe da kupi pribor za kolu, 28% je imalo tekoe da plati ekskurziju, 25% je imalo tekoe da plati dodatne aktivnosti, a 18% je imalo tekoe da plati kolovanje deteta u drugom mestu. Ispitanici iz 9% domainstava naveli su da se suoavaju sa preprekama u pristupu osnovnom obrazovanju. To je najee udaljenost kole, a u manjem broju zahtevnost u pogledu nansijskih trokova ili nedovoljan kvalitet usluge obrazovanja. Isti procenat ispitanika naveo je sline probleme i u pristupu predkolskim ustanovama, dok je neto vei procenat ispitanika (iz 14% domainstava) ukazao je na prepreke u pristupu srednjim kolama, pri emu se ovoga puta kao problem gotovo u potpunosti izdvojila udaljenost kola. Bez obzira na probleme sadanjeg kolovanja dece, u itavom uzorku, ak 39% ispitanika je izjavilo da je ivot u datom naselju predstavljao veliko ogranienje u nameri da se zavri eljena kola.
31 Naime dece 73% kolskog uzrasta (719 godina) putuju do kole do 30 min., 15% putuje 3060 minuta, 5% putuje 6090 minuta a 7% ivi u gradu gde se koluje. Pritom, 49% dece do kole ide peke, 9% organizovanim prevozom, 36% javnim prevozom, a 7% privatnim prevozom.
81
Prikazano stanje u pogledu pristupa obrazovanju seoskog stanovnitva navodi na zakljuak da ivot u uslovima relativno udaljenih i izolovanih zajednica, uska ogranienost na radni angaman na gazdinstvu, za veinu populacije ne stvaraju podsticaj za obrazovanje. Stoga je aktivnosti unapreenja razvoja humanih resursa u ruralnim sredinama potrebno usmeriti ne samo na nansijske aspekte, dostupnost obrazovnih sadraja, ve i na razvoj svesti o znaaju obrazovanja u savremenim uslovima.
5.2. Pokrivenost ruralne populacije socijalnim osiguranjem i zdravstvena zatita na selu

Ostvarivanje socijalnih prava vezanih za zatitu u sluaju bolesti, invaliditeta i starosti regulisana su u Srbiji Zakonom o obaveznom socijalnom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 62/2006). Seosko stanovnitvo zaposleno u neoljoprivrednim delatnostima regulie ova prava kao i gradsko sanovnitvo putem uplate doprinosa od strane poslodavca ili samostalno (u sluaju registrovane samozaposlenosti). Stanovnitvo zaposleno u poljoprivredi duno je da ove doprinose uplauje samostalno. Istraivanjem je ispitan obuhvat ruralne populacije penzijsko-invalidskim i zdravstvenim osiguranjem.
5.2.1.Penzijsko-invalidsko osiguranje
Prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS, broj 34/03), poljoprivrednici podleu obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju, ukoliko nisu zaposleni (l. 10 i 13)32. Meu licima starim 65 i vie godina 18% ne prima penziju, a poseban problem predstavlja to to 12% starakih domainstava nije ostvarilo pravo na penziju. U uslovima nedostatka penzije i smanjenih sposobnosti angamana na gazdinstvu, ova domainstva su izloena visokim rizicima od siromatva. Incidencija siromatva u starakim domainstvima bez penzijskih prihoda je dvostruko via u odnosu na ista domainstva koja primaju penziju. Kao to je prikazano u poglavlju o nansijskom siromatvu, penzijska primanja igraju znaajnu ulogu u smanjenju siromatva ruralne populacije.
32 Prema zakonu obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domainstva ili jedan lan domainstva koji se iskljuivo bavi poljoprivredom, dok se i drugi lanovi mogu osigurati pod uslovima koje denie zakon. Prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja su: starosna penzija, invalidska penzija, porodina penzija, naknada pogrebnih trokova i novana naknada za telesno oteenje u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti (l. 18). Pravo na porodinu penziju mogu da ostvare lanovi porodice umrlog osiguranika (l. 27 i 28).
82
Meu ispitanicima radnog uzrasta koji ne primaju penziju 17% samostalno uplauje penzijsko-invalidsko osiguranje, za 27% to ini poslodavac, 27% je nekada uplaivalo ali vie ne uplauje, dok 29% nikada nije ni uplaivalo ovo osiguranje. Uplaivanje penzijsko-invalidskog osiguranja povezano je sa ivotnim standardom domainstva u kojima ispitanici ive. Tako ak 70% pojedinaca iz siromanih domainstava ne uplauje ovo osiguranje, dok je takvih meu ispitanicima iz domainstava iznad linije siromatva 49%. Osim zaposlenih u nepoljoprivrednim delatnostima, seoska populacija je vrlo slabo obuhvaena ovim oblikom osiguranja (tabela 17).
Tabela 17: Ispitanici prema statusu po aktivnosti i uplaivanju doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, u %
Uplaivanje PIO osiguranja Sami uplauju Uplauje poslodavac Ne uplauju ali nekada jesu Nisu nikad ni uplaivali Ukupno Zaposleni u nepo- Zaposleni u ljoprivredi poljoprivredi 16.2 64.1 10.5 9,2 100 22,3 2,1 43,4 32,1 100 Nezaposleni 8,7 40,5 50,9 100 Neaktivni 6,5 17,7 75,8 100
Kao to je prikazano u delu o tritu rada ene imaju manje anse da se zaposle izvan gazdinstva, a kada je potrebno uplaivati poljoprivredne penzije, one se nalaze nie na listi proriteta u poreenju sa mukim lanovima domainstva, sudei po njihovoj slabijoj pokrivenosti penzijskim osiguranjem (tabela 18).
Tabela 18: Uplaivanje PIO osiguranja kod ena i mukaraca, u %

Uplaivanje PIO osiguranja Sami uplauju Uplauje poslodavac Ne uplauju ali nekada jesu Nisu nikad ni uplaivali Ukupno 13 22,5 27,3 37,3 100 ene Mukarci 20,1 29,3 26,5 24,2 100
Najvaniji razlog zbog koga seosko stanovnitvo radnog uzrasta ne uplauje PIO je u 81% sluajeva nedostatak novca. Kod 5% ispitanika kao najvaniji razlog navodi se neregistrovana delatnost, odnosno porez na katastarski prihod koji je preduslov za uplaivanje osiguranja, dok 14% tvrdi da uopte ne zna na koji nain bi moglo da uplauje ovo osiguranje. Opisano stanje
83
zabrinjava, jer preko polovine ispitanika radnog uzrasta ne uplauje PIO, ime ostaju potpuno nezatieni u sluaju povreda i invaliditeta, a izlau se izrazito visokim rizicima siromatva u doba starosti.
5.2.2. Zdravstveno osiguranje i zdravstvena zatita

Pristup uslugama zdravstvene zatite potrebno je ispitati u nekoliko kljunih aspekata u kontekstu analize socijalne iskljuenosti: dostupnost usluga zdravstvene zatite u lokalnoj zajednici, obuhvat populacije zdravstvenim osiguranjem i pristup uslugama zdravstvene zatite. Istraivanjem je registrovano da u 41% sela iz uzorka postoji ambulanta. Meutim, kao i kod obrazovnih ustanova i drugih usluga, postoje znaajne regionalne razlike u ovom pogledu. ak 87% sela iz Vojvodine ima ambulantu, dok u Centralnoj Srbiji ambulanta postoji u 33% sela, u Zapadnoj Srbiji u 27% sela a u Jugoistonoj Srbiji u 20% sela iz uzorka. Stoga ne udi podatak da je 41% ispitanika istaklo da ih ivot u datom naselju spreava da poseuju lekara u meri u kojoj je potrebno i kada je potrebno. Ruralno stanovnitvo moe da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje prema razliitim osnovama: na osnovu formalne zaposlenosti koja podrazumeva plaene socijalne doprinose, preko lana porodice koji ostvaruje zdravstveno osiguranje, na osnovu penzije ili na osnovu statusa poljoprivrednika (Zakon o zdavstvenom osiguranju, Sl. glasnik RS 107/05). Institucija nadlena za zdravstveno osiguranje je Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, a poljoprivrednici se prijavljuju na matinu evidenciju zavoda kod lijala prema seditu organa nadlenog za utvrivanje poreza na katastarski prihod od poljoprivredne delatnosti. lanovi porodice osiguranika prijavljuju se na evidenciju kod iste matine lijale (l. 129). Stoga vlasnitvo nad zemljom, predstavlja kljunu osnovu za regulisanje formalnog statusa i socijalnih prava poljoprivrednika. Na osnovu vlasnitva nad zemljom, oni plaaju katastarski porez, a na osnovu regulisanja poreske obaveze reguliu i socijalne doprinose. Uplaivanjem socijalnih doprinosa oni stiu pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ispitanici iz uzorka u 32% sluajeva imaju obezbeeno zdravstveno osiguranje kao zaposlena lica ili poljoprivrednici, u 30% sluajeva kao penzioneri, ili kao suprunici penzionera, u 14% sluajeva kao nezaposlena lica, u 12% sluajeva preko zaposlenog lana porodice dok je 5% navelo neki drugi osnov. Meutim, 12.6% ispitanika nema zdravstveno osiguranje. Razlike u zastupljenosti lica bez zdravstvenog osiguranja se javljaju izmeu regiona, poljoprivrednih, meovitih i nepoljoprivrednih domainstava, i razliitih drutvenih grupa. U Vojvodini je zabeleeno najnie uee osoba bez zdravstvenog osiguranja, a u Jugoistonoj Srbiji najvie (grakon 16).
84
Grafikon 16: Uee osoba bez zdravstvenog osiguranja, prema regionu
Domainstva koja se izdravaju od poljoprivrede se oigledno susreu sa problemom obezbeivanja zdravstvenog osiguranja znatno ee nego meovita i nepoljoprivredna domainstva, dok se na individualnom nivou kao najugroenije kategorije prema aktivnosti u ovom pogledu pojavljuju zaposleni u poljoprivredi i nezaposleni (grakoni 17 i 18).
Grafikon 17: Osobe bez zdravstveno osiguranja prema tipu domainstva
85
Grafikon 18: Osobe bez zdravstvenog osiguranja prema aktivnosti
Velike razlike se javljaju izmeu siromanih domainstava i onih koja to nisu: kod prvih uee osoba bez zdravstvenog osiguranja u uzorku iznosi 22%, a kod drugih 7.8%. Meu mukarcima je vie osoba bez zdravstvenog osiguranja (15%) nego meu enama (9%), mada je u grupi marginalizovanih ena koje se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva angaovanih iskljuivo u poljoprivredi uee osoba bez zdravstvenog osiguranja 14%. Prema navodima ispitanika koji nemaju obezbeeno zdravstveno osiguranje, najei razlog je to to nemaju status na osnovu koga bi mogli da ga ostvare (u 64% sluajeva), to ne znaju kako da ga ostvare (9%), dok je 27% navelo nedostatak novca i druge razloge. Ovi ispitanici se u 50% sluajeva lee sami, 27% se lei u ambulanti, ili domu zdravlja, a 28% plaa privatne zdravstvene usluge. Prema subjektivnoj oceni 22% ispitanika je loeg i vrlo loeg zdravlja, 37% prosenog, a 41% dobrog i vrlo dobrog zdravlja. Takoe 34% ispitanika navelo je da boluje od neke hronine bolesti (najee kardio-vaskularne). Meu ispitanicima koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao loe, 13% nije posetilo lekara u poslednjih godinu dana. Finansijski razlozi navedeni su kao prepreka za zadovoljavajuu zdravstvenu zatitu: 20% ispitanika navelo je da zbog nedostatka novca nije moglo da kupi potrebne lekove, 8% medicinska pomagala, a 17% da plati specijalistike preglede.
86
5.3. Socijalna zatita seoske populacije

Prema Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbezbeivanju socijalne sigurnosti graana (Slubeni glasnik RS, broj 115/05), socijalnom zatitom smatra se organizovana drutvena delatnost koja ima za cilj pruanje pomoi graanima i njihovim porodicama kada dou u stanje socijalne potrebe i preduzimanje mere radi sprecavanja nastajanja i otklanjanja posledica takvog stanja. (lan 2)33. Istraivanjem je ispitana zastupljenost sledeih oblika socijalne pomoi meu domainstvima iz uzorka: materijalnog obezbeenja porodice (MOP)34, dejeg dodatka35, naknade za pomo i negu drugog lica36, kao i
33 Zakon predvia sledee oblike socijalne zatite: 1) pravo na materijalno obezbeenje, 2) Dodatak za pomo i negu drugog lica, 3) Pomo za osposobljavanje za rad, 4) Pomo u kuci, dnevni boravak, privremeni smetaj u prihvatilite i prihvatnu stanicu, smetaj u ustanovu ili smetaj u drugu porodicu, 5) Usluge socijalnog rada, 6) Prvo na opremu korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu: 7) Jednokratne pomoi. Prva tri oblika socijalne zatite, kao i smetaj u ustanovu socijalne zatite su u nadlenosti republike, dok su ostali oblici zatite u nadlenosti lokalnih vlasti. Procesi reforme sistema socijalne zatite ukljuuju i razvoj razliitih socijalnih usluga koje predstavljaju podrku stanovnitvu sa razliitim oblicima socijalnih problema: od disfunkcionalnosti porodice, problema u ponaanju mladih, do zbrinjavanja starih i nemonih osoba. Prisustvo razliitih socijalnih usluga zavisi od lokalne socijalne politike i lokalnih sistema socijalne zatite i stoga se izmeu optina javljaju velike razlike u pogledu dostpunosti ovih usluga. Pored toga, procesi razvoja savremene socijalne politike u Srbiji kreu se u pravcu ukljuivanja nevladinog sektora u ponudu socijalnih usluga, to bi trebalo da povea ponudu ovih usluga u lokalnoj zajednici. Pravo na materijalno obezbeenje ima pojedinac ili porodica koja nema prihode ili ima manji prihod od nivoa socijalne sigurnosti pod odreenim uslovima denisanim ovim zakonom. Prema odredbama zakona, jedan od osnovnih kriterijuma na osnovu kojih se pojedinac ili porodica kvalikuju za ovaj oblik zatite je da ne poseduju zemlju povrine iznad 0.5 ha, kao i drugih nepokretnosti izuzev stambene jedinice u kojoj ive. Pojedinac ili porodica koji poseduju zemlju povrne vee od 0.5 ha mogu da ostvare pravo na materijalno obezbeenje samo ukoliko ovlaste centar za socijalni rad da imovinu, odnosno deo njegove imovine prodaju ili izdaju u zakup i da se iz tih sredstava isplauje materijalno obezbeenje, ili ako vlasnik imovine prenese bez naknade u svojinu Republike druge nepokretnosti (lan 12a). Pravo na deji dodatak ostvaruje jedan od roditelja, odnosno staratelja, hranitelja, koji je dravljanin Srbije i zdravstveno osiguran. Ovo pravo roditelji imaju za prvo etvoro dece o kojima neposredno brinu pod uslovom da deca nisu starija od 19 godina i da se nalaze na redovnom kolovanju. Porodica i u ovom sluaju ne moe posedovati nekretnine osim one u kojoj ivi, kao ni vie od 2ha poljoprivrednog zemljita. Takoe porodica ne moe posedovati novana i druga likvidna sredstva u vrednosti veoj od iznosa 30 dejih dodataka po lanu porodice u trenutku podnoenja zahteva. Ovaj oblik socijalne zatite se regulie u optinskoj, odnosno gradskoj slubi deje zatite u mestu prebivalita roditelja. Pravo na dodatak za pomoc i negu drugog lica ima lice kome je zbog prirode i teine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoc i nega za obavljanje radnji radi zadovo-
34
35
36
87
optinske jednokratne pomoi37. Broj domainstava koji primaju razliite oblike socijalne pomoi je mali, pa time i nepouzdan za utvrivanje statistiki znaajnih razlika izmeu regiona i drutvenih grupa. U celom uzorku 1.9% domainstava prima MOP, 11.3% prima deji dodatak, 3.5% naknadu za tuu negu i pomo, a 1.2% je primilo jednokratnu optinsku pomo u toku prethodne godine. Meutim, broj domainstava koja su pokuala da ostvare pravo na razliite oblike pomoi, ili smatraju da im je potrebna ali ne znaju kako da je ostvare, je znaajno vei. Naime, po 14% domainstava je neuspeno pokualo da ostvari pravo na nadoknadu za tuu negu i pomo i MOP, 20% na deji dodatak, a 10% na jednokratnu opinsku pomo. Kao najvaniji razlozi neuspeha u ovim sluajevima prema navodima ispitanika nije bilo to to nisu proli materijalni cenzus, ve to se nisu kvalikovali po drugim osnovama (tabela 19).
Tabela 19: Domainstva koja su pokuala da ostvare pravo na socijalnu pomo prema razlozima neuspeha, u %
Razlozi neuspeha Materijalni cenzus Nisu ispunili druge uslove Socijalni radnik dao negativno miljenje Ukupno Vrsta socijalne pomoi za koju su se prijavili Naknada za tuu Optinska MOP Deji dodatak negu i pomo pomo 12.9 23.0 37.4 16.9 75.8 11.2 100 70.2 6.7 100 58.8 3.8 100 77.2 5.9 100
Kada su u pitanju socijalne usluge podrke za razliite oblike ranjivosti domainstava, prvo je ispitana uestalost razliitih problema u domainstvima iz uzorka. Uz pretpostavku da ispitanici nerado govore o problemima u domainstvu, dobijene podatke treba shvatiti kao donju granicu prisustva datih problema u uzorku.
37
ljavanja osnovnih ivotnih potreba, pod uslovom da ovo pravo ne moe da ostvari po drugom pravnom osnovu i da ne koristi pravo na smetaj u ustanovu socijalne zatite. Potreba za pomoci i negom utvrduje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pravo na jednokratnu pomo imaju lica koja se iznenada nau u stanju socijalne potrebe, a uslove i visinu naknade odreuju lokalni organi vlasti.
88
Tabela 20: Domainstva prema prisustvu razliitih socijalnih problema

Vrsta problema U domainstvu postoji stara osoba koja ne moe da se brine o sebi U domainstvu postoji nepokretna ili teko pokretna osoba koja zahteva tuu negu U domainstvu postoji osoba sa tekoama u mentalnom razvoju U domainstvu postoji osoba sa senzornim ili drugim invaliditetom U domainstvu postoje problemi u porodinim odnosima U domainstvu postoji problem poremeaja u ponaanju adolescenta % domainstava sa problemom 12.4 9.4 0.9 10.8 2.5 0.6
Istraivanjem se nastojalo ustanoviti kojoj meri domainstva sa razliitim problemima nastoje sama da obezbede potrebnu negu, brigu, podrku ili reenje problema, a u kojoj meri se obraaju institucijama koje pruaju odgovarajue oblike podrke.
Tabela 21: Domainstva koja su navela prisustvo problema prema odgovoru na pitanje: Kome su se obratili za pomo?38
Od koga su trali podrku Nisu traili podrku, mogu i sami Nisu traili jer ne znaju od koga Traili su od CSR Traili su od lokalne vlasti Traili su od gerontolokog centra Traili su od Ministarstva za socijalna pitanja Traili su od zdravstvene ustanove Traili od nekog drugog Ukupno 38 Vrsta problema Nepokretna Osoba sa Stara osoba osoba invaliditetom 43.2 22.6 16.8 1.3 0.6 0.6 11.6 3.2 100 34.2 24.2 19.2 1.7 0.8 0.8 16.7 2.5 100 34.8 15.2 7.2 0.7 1.4 38.4 2.2 100 Porodini problemi 69.7 6.1 12.1 6.1 6.1 100
Zbog malog broja sluajeva izostavljena su domainstva koja su navela da imaju u domainstvu osobu sa tekoama u mentalnom razvoju i problem sa poremeajem u ponaanju adolescenta.
89
Iz podataka se zapaa da su ispitanici najmanje skloni da potrae pomo strunih slubi u sluaju porodinih problema, ali da se i u sluaju prisustva starih, nepokretnih i osoba sa invaliditetom u znaajnoj meri oslanjaju na samostalnu brigu. Takoe, uoava se znaajan broj domainstava iji lanovi ne znaju od koga bi mogli potraiti podrku. Kao dve najblie ustanove kojima se domainstva obraaju za pomo su lokalni Centar za socijalni rad i ambulanta. Podaci dalje ukazuju da veliki broj ispitanika koji se potraio pomo od neke institucije, tu pomo nije dobio. Naime, 45% domainstava koja su potraila podrku u nezi stare osobe, polovina domainstava koja je potraila pomo u nezi nepokretne ili teko pokretne osobe, kao i 35% domainstava meu ijim lanovima se nalazi osoba sa invaliditetom nisu dobila nikakvu podrku. Ona koja su uspela da obezbede podrku, najee su je opet dobila od lokalnog CSR (u sluaju starih i nepokretnih) i zdravstvene ustanove (u sluaju prisustva invaliditeta u domainstvu). Prema navodima ispitanika koji nisu uspeli da dobiju podrku kao najei razlog, bez obzira na vrstu problema navedena je ocena nadlenih da ne ispunjavaju kriterijume za tu uslugu. U posebno nepovoljnoj situaciji nalazi se 21% starakih domainstva u kojima jedan lan nije u stanju da se samostalno brine o sebi, to podrazumeva da teret nege pada na drugo staro lice. Prema iskazima ispitanika 27% ovakvih domainstava nije trailo pomo insitucija/organizacija, jer jo uvek moe da obezbedi negu iz sopstvenih resursa, 35% istie da ne zna od koga bi mogli potraiti pomo, dok se 38% obraalo za pomo institucijama (pre svega lokalnoj zdravstvenoj ustanovi). Treina ovih poslednjih nije dobila traenu pomo. Nezadovoljavajue mogunosti obezbeivanja socijalnih usluga podrke starima posebno zabrinjavaju kada se imaju u vidu trendovi depopulacije sela koji umanjuju anse za porodinu brigu o starima. Sa druge strane, izostanak ponude socijalnih usluga za stare u ruralnim oblastima dovodi do tekih ivotnih uslova najstarijih stanovnika seoskih oblasti. Imajui u vidu, pritom, iskljuenost velikog dela seoskog stanovnitva iz sistema socijalnog osiguranja, to izrazito poveava rizik od siromatva u starosti, moe se oekivati da se problem socijalne iskljuenosti starih na selu i nehumanih uslova ivota starih u predstojeem periodu pojaa.
90
6. SOCIOKULTURNA PARTICIPACIJA SEOSKOG STANOVNITVA

6.1. Socijalni kapital i socijalna participacija
U ovom poglavlju se govori o aspektu ivota u lokalnoj zajednici koji se esto zapostavlja u analizama lokalnog razvoja i projekcijama ekonomskog rasta. Re je o socijalnom kapitalu i participaciji lanova u ivotu lokalne zajednice. U seoskim sredinama, gde je ponuda socijalnih usluga manja nego u gradovima, kohezivnost lokalne zajednice je od velikog znaaja, jer veliki broj njenih lanova u mnogim situacijama zavisi od mogunosti da se osloni da druge lanove zajednice u zadovoljenju potreba. Neki elementi savremenog naina ivota menjaju tradicionalnu kulturu seoskih zajednica, to uruava tradicionalne oblike socijalnog kapitala, dok institucije koje bi trebalo da preuzmu njihovu ulogu jo uvek ne dopiru dovoljno duboko u ruralna podruja. Individualizacija kulturne potronje putem masovnih elektronskih medija udaljava stanovnike sela jedne od drugih i potrebni su novi podsticaji umreavanju da bi se podigao stepen ukljuenosti pojedinaca u lokalnu zajednicu. Slian je sluaj i sa transformacijom sfere rada i injenicom da je sve manji broj ljudi zaposlen u privatnom poljoprivrednom sektoru, tako da su sve ree situacije u kojima se prijatelji i susedi okupljaju da bi jedni drugima pomagali u zahtevnijim poljoprivrednim radovima (mobe), to takoe doprinosi slabljenju direktnih veza i obnavljanju oseaja zajednitva na lokalnom nivou. Konano, zamka socijalne nepokretljivosti (Moseley, Pahl, 2007) koja ve generacijama zadrava potomke poljoprivrednika na nivou obrazovanja i zanimanju njihovih oeva, mnogima, pogotovo onima iz siromanijih porodica, kao jedini izlaz nudi preseljenje u grad, zbog ega na selu ima sve vie starih stanovnika sa niim stepenom aktivnosti. Sve ovo je veoma vano, jer je za uspean lokalni razvoj i porast socijalne ukljuenosti na selu neophodan proaktivan pristup, a tamo gde su socijalne institucije i trite rada slab integrativni faktor graani imaju anse na uspeh samo ako udrue, formalno ili neformalno, svoje aktivnosti oko zajednikih ciljeva. Uz ogradu da socijalni kapital nekada moe poprimiti i negativnu formu, onda kada vodi izolaciji i zatvaranju grupa, ili ak ujedinjavanju oko ciljeva koji ugroavaju iru zajednicu (politiki ekstremizam, organizovani kriminal i sl.), ovde se polazi od pozitivne denicije socijalnog kapitala kojeg ine
91
mree sa zajednikim normama, vrednostima i razumevanjem koji oblikuju saradnju unutar i izmeu grupa (OECD, 2001). Budui da je analiza u ovom izvetaju usmerena na seoske zajednice i da traga pre svega za oblicima socijalne iskljuenosti, fokus e biti na povezivanju sa rodbinom i prijateljima i udruivanju u organizacije39. U prvom sluaju pitanje je koliko ljudi uzrasta 1580 godina ne moe da se osloni ni na krug roaka i komija i prijatelja u situacijama potrebe. U drugom sluaju izvetaj se bavi formalnijim oblicima udruivanja, tj. bie posmatrano koliko stanovnika sela su lanovi razliitih udruenja ili organizacija. Na taj nain e moi da se direktno oceni koliko stanovnika sela je iskljueno i iz primarnih drutvenih mrea, a posredno i koliki je stepen kohezije seoskih zajednica. to se tie primarnih veza, ispitanici su upitani da li se mogu osloniti na nekog bliskog prilikom pronalaenja posla van gazdinstva, u obavljanju posla na gazdinstvu kada je potrebna dodatna pomo, za pozajmicu u novcu, za emotivnu podrku, pri pristupu zdravstvenim obrazovnim i upravnim ustanovama. Proporcija onih koji mogu na nekoga da se oslone je iznenaujue mala. U skoro svim situacijama primarni oslonac su roaci, tek potom prijatelji i komije. Jedino kod pomoi na gazdinstvu i u pronalaenja posla van gazdinstva su prijatelji ei oslonac nego rodbina, to jo jednom potvruje znaaj transformacije trita rada na selu za (de)konstrukciju socijalnog kapitala.
Tabela 22: Postojanje bliskog socijalnog oslonca pri razliitim socijalnim potrebama, % pozitivnih odgovora
U pronalaenju posla van gazdinstva U obavljanju posla na gazdinstvu kad treba vie radnika u sezoni Da vam pozajme novac kad je potrebno U pruanju saveta i emocionalne podrke U pristupu zdravstvenim ustanovama Pri upisu dece u kolu U regulisanju administrativnih poslova (u optini, sudu) 46,6 71,7 60,8 80,2 50,4 19,5 42,7
Prirodno, stepen podrke ima intenzitet u skladu sa egzistencijalnim znaajem potrebe: najpre emocionalna podrka i odmah zatim rad, potom sledi nansijska pomo, pa pristup ustanovama40. Postoje blage varijacije po regionima. U Vojvodini je vie onih koji mogu dobiti podrku prilikom trae39 U empirijskim istraivanjima posveenim ovoj temi uobiajena je podela na vezujui, premoavajui i povezujui socijalni kapital, tj. vrsto povezivanje sa sebi slinima, slabije povezivanje sa sebi slinima i povezivanje sa udaljenijima i drugaijima od sebe (Woolcock, 2001). Nizak procenat za upis dece u kolu je izazvan time to mnogi ispitanici nemaju decu kolskog uzrasta u domainstvu
40
92
nja zaposlenja van gazdinstva, to je oekivano s obzirom na injenicu da u vojvoanskim selima ima najvie onih koji rade van poljoprivrede. Kod moba regionalne razlike su na granici statistike znaajnosti, neto je vea podrka u Vojvodini i Zapadnoj Srbiji. Kod nansijske pozajmice i emocionalne podrke nema razlike izmeu regiona, a kod pristupa ustanovama uoavamo neto bolju umreenost u Istonoj i Junoj Srbiji nego u ostalim regionima. Posmatrano prema polu, primetno je da se mukarci neto vie oslanjaju na najblii socijalni krug kada su u pitanju radne aktivnosti i pozajmice novca, dok su ene u prednosti to se tie emocionalne podrke, a pri pristupu ustanovama su izjednaeni. to se tie starosti, moglo bi se rei da je povezivanje sa bliskim osobama primereno potrebama u datom uzrastu. Za pronalaenje posla van gazdinstva on opada od 20-te godine na vie. Za pronalaenje pomoi na gazdinstvu je ujednaen po starosnim kategorijama. Za pristup zdravstvenim ustanovama je vei za osobe starije od 65 godina. Pozajmice u novcu su podelile uzorak na dve grupe: mlai od 45 godina se tu snalaze bolje. Konano, emocionalnu podrku i savet od prijatelja i roaka ee trae ispitanici mlai od 55 godina. Nasuprot polaznim oekivanjima stepen obrazovanja se nije pokazao kao naroito diskriminativan faktor. Razlika je vidna u sledeim situacijama: obrazovani se vie oslanjaju na podrku prijatelja i roaka prilikom traenja posla van poljoprivrede, dok je manje obrazovanima socijalni kapital potrebniji prilikom moba. U ostalim aspektima ivotnih potreba su izjednaeni, osim to najmanje obrazovani imaju najvie oslonca u primarnim socijalnim mreama prilikom pristupa administrativnim institucijama. Poto u ovom osloncu dominiraju roaci, proverena je pretpostavka da se radi o starijim neobrazovanim osobama ija su deca zaposlena u administraciji. Pretpostavka se pokazala tanom. to se tie povezivanja kroz organizacije, analiza se pokazala veoma jednostavnom. Na alost, razlog je potpuno poraavajua slika to se tie lanstva stanovnika sela u razliitim organizacijama i udruenjima.
Tabela 23: lanstvo u organizacijama i udruenjima, u %

Organizacija Crkvene ili religijske organizacije Sportske ili organizacije za rekreaciju Umetnike, obrazovne ili sline organizacije Sindikat Udruenja poljoprivrednika, pelara i sl. Humanitarne organizacije Zadruge Bilo koje druge drutvene/ nevladine organizacije Aktivnih lanova 1,4 5,1 1 2,4 1,9 1,5 0,8 2,9
93
Ovakvu strukturu podataka ne vredi analizirati ni po jednom kriterijumu. Niti se poljoprivrednici udruuju u zadruge ili poljoprivredna udruenja, niti su zaposleni van poljoprivrede lanovi sindikata, niti ima aktivnih nevladinih organizacija. ak ni crkvene organizacije ne okupljaju stanovnike sela. Moe se dodati samo da, poto su veina lanova sprotskih organizacija mukarci, pretpostavljamo da se radi o lovakim udruenjima. Na kraju, ovoj analizi moe se dodati jo jedna dimenzija. S obzirom na oekivan visok stepen socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji, elelo se znati i da li ispitanici imaju iskustva sa direktnom diskriminacijom u nekim drutvenim odnosima i eventualnim razlozima za takvo iskustvo. Ispitanici su pitani da li im je oteana ili uskraena neka od sledeih usluga: upis deteta u kolu ili vrti, zapoljavanje, pohaanje nastave, rad na radnom mestu, sticanje zdravstvenog osiguranja, kod lekara, u bolnici u traenju socijalne pomoi pri realizaciji socijalne pomoi u drugim slubama u optini od strane policije od strane suda od strane komija
Na svim stavkama osim jedne pojavilo se manje od 1% onih koji su prijavili iskustvo direktne diskriminacije. Izuzetak ini diskriminacija pri zapoljavanju zbog starosti, 4%.
6.2. Kulturni aspekti socijalne iskljuenosti

U ovom delu izvetaja bie razmotreni oblici kulturne participacije, sa posebnim osvrtom na dostupnost sadraja na maternjem jeziku41. Nastojalo se da alternative koje smo ponudili odgovaraju realnom stanju kulturne ponude na selu. Zato su detaljnije razraene opcije masovne komunikacije nego dru41 16% ispitanika iz naeg uzorka nema srpski jezik kao maternji i moe da oekuje ponudu sadraja na svom maternjem jeziku. Kao i u optoj populaciji i u naem uzorku meu ispitanicima koji nisu srpske nacionalnosti najbrojniji su Maari, Bonjaci i Muslimani, Albanci, Slovaci i Vlasi.
94
gi kulturni sadraji. Stanje je sledee. Televizija apsolutno dominira kulturnim poljem stanovnika ruralnih oblasti Srbije. Redovno je gleda 82% ispitanika; 77% gleda informativne emisije na maternjem jeziku, 68% gleda sadraje iz kulture na maternjem jeziku, 59% obrazovne programe na maternjem jeziku, svega 40% slua radio emisije na maternjem jeziku. Dnevne novine ita 49% ispitanika, na maternjem jeziku ih ita 44%. Knjige ita 24% ispitanika, svi i na maternjem jeziku. Opti procenat poseenosti kulturnih dogaaja (koncerti, pozorite, sabori) je takoe izjednaen sa poseivanjem ovakvih manifestacija organizovanih na maternjem jeziku 18%. Vano je istai da glavni razlog zbog kojeg ispitanici ne gledaju ili ne sluaju navedene sadraje nije nedostatak kulturnih sadraja na maternjem jeziju, nego nedostatak vremena ili nezainteresovanost za konkretni sadraj. Ovo drugo obrazloenje se javlja ee nego nedostatak sadraja na maternjem jeziku. Na primer, oni koji ne prate informativne programe na maternjem jeziku kao razlog navode nezainteresovanst u 40% sluajeva, a nedostatak takvog programa u 11% sluajeva. Kod obrazovnih programa ova srazmera je 48% prema 6%, kod itanja denvnih i nedeljnih novina 37% prema 17%. Jedino kod gledanja televizije uopte je nedostatak vremena ei razlog nego nezainteresovanost za sadraj. Za one koji ne itaju novine ili knjige ponovo je glavni razlog nedostatak vremena ili interesovanja, znatno ee nego nedostatak sadraja na maternjem jeziku. Kod kulturnih manifestacija, meutim nedostatak sadraja je po uestalosti izjednaen sa nedostatkom interesovanja i vremena, bilo da se radi o sadrajima na maternjem jeziku ili ne. Na turistika putovanja, izlete i u obilazak kulturnih spomenika ide svega 14% ispitanika iz uzorka. Ovde se glavni razlog niske participacije nalazi u nedostatku nansijskih sredstava (54%) i tek potom u nedostatku vremena (20%). Putovanja su upravo ono to bi stanovnici sela u Srbiji najradije odabrali u slobodnom vremenu (25%), a potom sport i rekreaciju (19%) i pasivan odmor kod kue (11%). Razlozi zbog kojih to ne mogu su nedostatak vremena, nedostatak novca, ali i starost i bolest. ene i mukarci se ne razlikuju znaajno u participaciji u istraivanim oblicima kulturne potronje. U podjednakoj meri idu na izlete i putovanja, kulturne manifestacije, sluaju radio, gledaju TV, kao i informativne emisije. ene neto ee gledaju zabavne, a mukarci obrazovne programe. Mukarci ee itaju novine, a ene knjige. Razlike nigde ne prevazilaze 10 procentnih poena. Meutim, u slobodno vreme mnogo vie ena bi putovalo ili radilo kunu radinost, dok se mukarci opredeljuju za rekreaciju, lov i ribolov. to se tie regionalnih razlika, vredi istai da se u Vojvodini ee nego u drugim regionima slua radio (47%), itaju knjige (32%) i poseuju kulturne manifestacije (23%), a u Istonoj i Junoj Srbiji se najree ide na putovanja. Osim toga, stanovnici vojvoanskih sela su se ree izjanjavali za pasivno pro95
voenje slobodnog vremena nego ispitanici iz drugih regiona (7% u odnosu na 14% kod ostalih). Starosne razlike u kulturnoj participaciji postoje, ali nisu velike. Televiziju gledaju svi podjednako, stariji od 45 neto ee informativne emisije, a mlai zabavne programe. Mlai od 45 ee itaju novine i knjige i znatno ee poseuju kulturne manifestacije. Mlai od 34 ee putuju nego ostali. U pogledu preferiranih kulturnih aktivnosti u slobodno vreme, jedina razlika vredna komentara je da su mlai od 45 godina vie orijentisani ka rekreaciji, a stariji od 55 nisu zainteresovani za aktivno slobodno vreme. Stepen obrazovanja znatno utie na prolisanje kulturne participacije. Razlika se ogleda u tome to u praenju elektronskih medija nema znatne varijacije po obrazovnim kategorijama, ali obrazovaniji vie itaju, bilo novine ili knjige, ee poseuju kulturne manifestacije i idu na putovanja. Ovo se u odreenoj meri preslikava i na preferencije kulturne potronje u slobodnom vremenu: obrazovaniji (ujedno i mlai) su vie orijentisani na rekreaciju, a najloije obrazovani na pasivno odmaranje.
96
7. SOCIJALNA ISKLJUENOST KAO PREPREKA ODRIVOG RURALNOG RAZVOJA ZAKLJUCI

Izloeni nalazi predstavljaju snano upozorenje o nepovoljnom stanju u ruralnim oblastima u razliitim aspektima, kao i nunostima da se u Srbiji razviju i primene ekasnije politike relevantne za ukljuivanje seoske populacije i odrivi ruralni razvoj. Reprezentativnost i pouzdanost zakljuaka iznetih u ovom izvetaju u velikoj meri su opredeljeni izborom uzorka za anketno istraivanje. Ovo se jednako odnosi na primenjene kriterijume za razgranienje ruralnih i urbanih oblasti, kao i na odabir sela i ruralnih domainstava koja su anketirana. Slina metodoloka ogranienja navode se u izvetajima o socijalnoj ukljuenosti ruralnih sredina veine evropskih zemalja. Meutim, za razliku od drugih evropskih zemalja, u Srbiji nedostaju statistika denicija ruralnih podruja, meunarodno standardizovani statistiki indikatori za praenje stanja u ruralnim oblastima, posebno onih koji se odnose na gazdinstvo, kao i FADN (Farm Account Data Network) sistem. Ovi problemi moraju se urgentno reiti, kako bi se uspostavila validna metodoloko-analitika osnova za kreiranje politikih i drugih intervencija vezanih za ruralne oblasti. Slika o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u ruralnoj Srbiji bie svakako potpunija ako u 2010. godini borbe protiv siromatva i socijalne iskljuenosti, bude sprovedeno prvo SILC istraivanje u Srbiji, ime e biti omogueno poreenje ruralne i urbane socijalne iskljuenosti. Rezultati ovog istraivanja, iako uskraeni za komparativne uvide, pruili su obilje evidencije o nepovoljnom stanju u ruralnoj Srbiji u svim ispitivanim aspektima socijalne iskljuenosti. Na ovom mestu izloeni su najvaniji zakljuci utemeljeni na predoenim nalazima i analizama. Siromatvo i materijalna deprivacija su visoko zastupljeni u ruralnoj Srbiji. itav niz pokazatelja ukazao je na znaajno prisustvo nansijskog siromatva, kao i razliitih formi materijalne deprivacije. U pojedinim segmentima ruralne populacije razliite forme siromatva se udruuju, proizvodei tee oblike siromatva, ili takozvano konzistentno siromatvo. Vie od etvrtine seoskih domainstava nalazi se u stanju konzistentnog siromatva, odnosno pogoeno je istovremeno bar sa dva oblika siromatva. U najteoj situaciji nalazi se 5% anketiranih domainstava koja ive u uslovima obeleenim
97
istovremeno nansijskim siromatvom, materijalnom deprivacijom i deprivacijom u naselju. Determinante siromatva su viestruke: vrsta ekonomske aktivnosti i prihoda, nastanjenost u odreenom regionu, veliina domainstva i obrazovanje nosioca domainstva najznaajnije utiu na rizike od siromatva. U tom smislu, najbolje anse da izbegnu siromatvo imaju meovita i nepoljoprivredna domainstva, koja, logino, imaju visoko uee nepoljoprivrednih prihoda. ansa da se izbegne siromatvo je vea ako je domainstvo iz Zapadne Srbije, gde je uee meovitih domainstava najvee, ili ako je njegov nosilac fakultetski obrazovan. Najmanje anse da izbegnu siromatvo imaju domainstva koja su visoko zavisna od poljoprivrede. Regionalne razlike u zastupljenosti siromatva su znaajne, pri emu je situacija najnepovoljnija u Junoj i Istonoj Srbiji, gde su istovremeno zabeleene visoke stope nansijskog siromatva, materijalne deprivacije i deprivacije u naselju. Region Zapadne Srbije odlikuje kombinacija izraene deprivacije u naselju, ali uporedno niih stopa nansijskog siromatva. Manji rizici od nansijskog siromatva, kao to je ve naznaeno, duguju se veem ueu meovitih domainstava i njihovim mogunostima da ublae oslanjanje na poljoprivrednu proizvodnju zaposlenou u nepoljoprivrednom sektoru. Vojvodinu, pak, odlikuje relativno najpovoljnija infrastrukturna opremljenost, odnosno najmanje izraena deprivacija u naselju, ali i vei rizici od nansijskog siromatva (u poreenju sa Zapadnom Srbijom) koji potiu iz snanog oslanjanja na poljoprivrednu proizvodnju. Nalazi istraivanja potvrdili su pretpostavku da tip domainstva prema srodnikoj strukturi utie na rizike od siromatva. Tako su rizicima od siromatva najvie izloene osobe iz samakih i starakih domainstava. Deca do 14 godina suoavaju se sa veim rizikom od siromatva ukoliko ive u porodicama sa samohranim roditeljem, nego ukoliko ive u nuklearnoj porodici ili proirenom domainstvu. Siromatvo je znaajno povezano sa veliinom gazdinstva. U svim analiziranim podrujima, izuzev regiona Jugoistone Srbije, vei procenat siromanih je meu velikim gazdinstvima, od kojih je veina u 2009. godini imala velike rashode vezane za poljoprivrednu proizvodnju. Najvei procenat siromanih meu velikim gazdinstvima je na podruju Vojvodine, koja je poljoprivredno najintenzivniji region, i ija su gazdinstva najvie ulagala u poljoprivrednu proizvodju. Ekonomska iskljuenost porodinih gazdinstava ogleda se u znaajnim preprekama u pristupu razliitim tritima. Vie od polo-
98
Socijalna iskljuenost kao prepreka odrivog ruralnog razvoja zakljuci
vine porodinih gazdinstava ne iznosi svoje proizvode na trite, to ukazuje na jo uvek dominantan tradicionalni oblik ekonomije gazdinstva ija je funkcija naturalno zadovoljavanje potreba domainstva. Pored toga, mala gazdinstva se suoavaju sa tekoama u pristupu nansijskim tritima koje predstavljaju vaan izvor sredstava za razvoj moderne, trine poljoprivredne proizvonje. Pristupanost programa dravne podrke porodinim gazdinstvima predstavlja vaan faktor za njihovo ekonomsko osnaivanje. Meutim za ona gazdinsva kojima je ovakav oblik podrke najpotrebniji (u Jugoistonoj Srbiji i mala gazdinstva) razliiti oblici podrke su i najmanje dostupni. Primetno je znatno nie uee nepoljoprivrednih gazdinstava meu korisnicima budetske podrke, to je disproporcionalno njihovom ueu u ukupnom broju gazdinstava. Takoe, posebno zabrinjava podatak da su proizvoai u brdsko-planinskim regionima loe upozati i sa merama koje su prvenstveno njima bile namenjene. Ekonomska diverzikacija smanjuje rizike od siromatva. Pokazalo se da razlike u standardu porodinih gazdinstava potiu od mogunosti ostvarivanja zarada u drugim sektorima van poljoprivrede i od socijalnih davanja, odnosno od diversikacije prihoda. anse ruralne populacije za zapoljavanje u nepoljoprivrednom sektoru su relatvno niske. Sa velikim preprekama u zapoljavanju izvan porodinog gazdinstva suoavaju se osobe niskog obrazovanja, ene i mladi. Neplaeni pomaui lanovi privatnih poljoprivrednih gazdinstava su preteno ene, a njihov marginalizovan poloaj u sferi rada i prihoda reektuje se i na nezadovoljavajue ostvarivanje socijalnih prava. Polovina nezaposlenih nekada je bila zaposlena izvan gazdinstva, a na niske anse ponovnog zapoljavanja ukazuje visoko uee (preko polovine) dugorono nezaposlenih. Nezaposleni iz ruralnih sredina ne samo da su iskljueni sa trita rada, ve i iz mera kojima se unapreuje zapoljivost populacije, a koje se u razliitim formama sprovode preko Nacionalne slube za zapoljavanje Zaposlenost u nepoljoprivrednom sektoru znaajno smanjuje rizike od siromatva. Uee siromanih najnie je meu zaposlenima u nepoljoprivrednim delatnostima, najvie meu nezaposlenima, a polovina zaposlenih u poljoprivredi ivi u siromanim domainstvima. Obrazovne karakteristike ruralne populacije su nepovoljne, a anse za unapreenje ljudskih resursa u ovom aspektu ograniene nizom prepreka. Vie od polovine ispitanika starijih od 15
99
godina je bez kvalikacija. Problem ranog naputanja kolovanja je veoma izraen, a posebno zabrinjava to je jedan od najeih razloga za to nedostatak motivacije za obrazovanje. To ukazuje na injenicu da seosko stanovnitvo ne vidi obrazovanje kao sredstvo unapreenja ekonomskog i ukupnog socijalnog poloaja. Dostupnost obrazovnih institucija i sadraja u ruralnim sredinama izrazito je nepovoljna i predstavlja znaajnu prepreku unapreenju ljudskih resursa u ovim podrujima. Seosko stanovnitvo izloeno je visokim socijalnim rizicima, a istovremeno ima otean pristup merama zatite od ovih rizika. Preko polovine ispitanika radnog uzrasta ne uplauje PIO, ime ostaju potpuno nezatieni u sluaju povreda i invaliditeta, a izlau se izrazito visokim rizicima siromatva u doba starosti. Staraka domainstva koja nisu ostvarila pravo na penziju, izloena su dvostruko vie siromatvu nego ista domainstva koja primaju penziju. Problem nepokrivenosti penzijsko-invalidskim osiguranjem daleko je izraeniji kod poljoprivrednika nego zaposlenih u nepoljoprivrednim delatnostima. Udeo osoba bez zdravstvenog osiguranja u uzorku iz istraivanja je znaajno vii od proseka za Srbiju (13%)42. Domainstva iz uzorka preteno obezbeuju razliite forme socijalne podrke kroz sopstvene resurse, neformalne mree podrke. Razlog tome je slabija dostupnost usluga socijalne podrke, ali i tradicionalno shvatanje da porodica treba da ima primarnu ulogu u obezbeenju socijalne zatite svojih lanova. Domainstva sa razliitim socijalnim problemima najee se oslanjaju na sopstvene resurse u pruanju nege i brige o starim, nepokretnim, lanovima sa invaliditetom, ili reavanju porodinih problema. Ukoliko nastoje da obezbede socijalnu podrku, to najee ine preko CSR i lokalne zdravstvene ustanove. Socijalni kapital seoske populacije je nizak, bez obzira o kojem regionu ili etnikoj (kulturnoj) grupi se radi. Tradicionalni oblici vezivanja, preko seoskih okupljanja i ispomaganja kod obimnijih poljoprivrednih radova gube na znaaju, a novi oblici vezivanja su izuzetno slabo razvijeni. Obrazovaniji ispitanici koji rade izvan poljoprivrede grade socijalni kapital u pristupu tritu rada, dok se manje obrazovani ispitanici koji rade u poljoprivredi oslanjaju na
42
Prema podacima AS za 2007. godinu 6% populacije Srbije nije pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Prema istom izvoru, meu siromanima je 14% osoba bez ovog osiguranja, a u najugroeniju kategoriju spadaju Romi meu kojima 17% nema zdravstveno osiguranje (RZS, 2008: 89).
100
Socijalna iskljuenost kao prepreka odrivog ruralnog razvoja zakljuci
svoj socijalni kapital kada im je potrebna ispomo. Mukarci su vie orijentisani na radne aktivnosti, a ene na emocionalnu podrku. Kulturna participacija seoske populacije je pasivna i slabo diversikovana. Dominira gledanje televizije, mali broj ispitanika ita bilo novine ili knjige. Jo manji procenat poseuje kulturne manifestacije ili ide na ekskurzije i druga putovanja. Kulturni sadraji na maternjem jeziku ne nedostaju, ili ispitanici ne registruju njihov nedostatak kao problem. Glavni razlozi za slabu kulturnu participaciju su stil ivota u kojem se mnogo vremena troi na radne aktivnosti, ali i slaba motivisanost i nezainteresovanost. Postoje izvesne regionalne razlike u potronji kulturnih sadraja koje pokazuju neto aktivniji stil stanovnika vojvoanskih sela u odnosu na ostale. Stanovnici sela u Srbiji gotovo da uopte ne prijavljuju direktna iskustva diskriminacije u javnom ivotu. Imajui u vidu ostale nalaze istraivanja koji ukazuju na veliku infrastrukturnu deprivisanost sela, slab nivo socijalne kohezije i nizak stepen socijalnog i kulturnog aktivizma, moglo bi se rei da oni zapravo teko i dolaze u priliku da budu individualno diskriminisani. Meutim, ukupni uslovi ivota najvei deo stanovnika sela u Srbiji dovode na marginalnu socijalnu poziciju i esto iskljuuju itave zajednice iz razvojnih tokova drutva.
101
8. PREPORUKE
Na temelju izloenih nalaza i zakljuaka, formulisane su sledee preporuke usmerene na kljune aspekte siromatva i socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji. 1. Harmonizacija statistike i analitikih baza podataka sa meunarodno priznatim standardima 1.1. Potrebno je denisati ruralne oblasti prema metodologiji OECD i EUROSTAT, koja bi sledila relativni koncept stepena ruralnosti podruja u okviru razliitih teritorijalnih i administrativnih jedinica. 1.2. Uvoenje SILC ankete, bez prateih baza (FADN) i razgranienja ruralno/urbanih oblasti, nee reiti probleme nepouzdanosti zakljuaka vezanih za ruralna domainstva sa gazdinstvom. Zbog toga je od presudnog znaaja uspostavljanje FADN sistema. 1.3. Statistiko praenje socijalne iskljuenosti i siromatva u okviru EU SILC istraivanja, treba da sadri indikatore koji bi omoguivali da se istovremeno prate siromatvo i iskljuenost ruralnih podruja i siromatvo i iskljuenost u ruralnim podrujima. 2. Potrebno je unaprediti resurse i infrastrukturu ruralnih naselja 2.1. Prioritetno treba raditi na povezivanju svih seoskih naselja na sistem organizovanog javnog prevoza (svakodnevne linije u naselju). Ovu akciju treba sinhronizovati sa razvojem socijalne infrastrukture (kole, obdanita, domovi zdravlja i sl), budui da nije racionalno da sva seoska naselja imaju ove sadraje ali da je nuno da imaju dobru saobraajnu povezanost i prihvatljivu udaljenost od njih, kako oni ne bi doprinosili materijalnoj deprivaciji i socijalnoj iskljuenosti seoske populacije. U ovom smislu, neophodno je uraditi detaljno mapiranje seoskih podruja (prema saobraajnoj povezanosti, prostornoj dostupnosti socijalne infrastrukture i rasprostranjenosti nansijskog siromatva i materijalne/naseljske deprivacije). 2.2. Sinhronizovano poboljati asfaltiranost puteva, osvetljenje ulica i posebno organizovati odnoenje smea u seoskim naseljima. Ove komunalne aktivnosti postaju neophodne ruralnim oblasti103
ma, ali su i od opteg drutvenog interesa, i svakako ih treba prepoznati kao deo odgovornosti lokalne samouprave u seoskim naseljima. 2.3. Postepeno raditi na poboljanju komunalne infrastrukture ruralnih podruja, te poveati broj domainstava povezanih na javne sisteme vodosnabdevanja i kanalizacije, kao i PTT usluga. 2.4. Neophodno je dovriti povezivanje svih domainstava na elektrinu energiju. Reavanje ovog problema zahteva ne samo infrastrukturnu podrku ve i nansijsku, u vidu subvencija, u sluajevima kada je materijalna deprivacija udruena sa nansijskim siromatvom 2.5. Potrebno je obezbediti svim domainstvima tekuu vodu u stanu/kui. Reavanje ovog problema ne zahteva nuno prikljuivanje na javnu infrastrukturu, te se moe bazirati na merama podsticajna raspoloivih lokalnih resursa. 2.6. Prioritetno treba sanirati materijalnu derivaciju u pogledu stanovanja u kuama koje nisu od tvrdog materijala. Za reavanje ovog problema neophodna je pomo u nabavci graevinskog materijala (direktna provizija ili pod subvencionisanim uslovima), dok za realizaciju objekta treba aktivirati potencijale lokalne zajednice. 2.7. Potrebno je obezbediti subvencije u plaanju komunalnih rauna za domainstva koja se suoavaju sa nansijskim siromatvom. 3. Podrka reformisanju agrarne strukture 3.1. Potrebno je stvoriti povoljniji ambijent za uspostavljanje dinaminijeg trita zemljita kroz dve vrste budetske podrke: Podsticajima za preveremeno penzionisanje poljoprivrednika; Podsticajima mladim poljoprivrednicima da uzimaju zemljite u zakup. Obe predloene mere doprinele bi uspostavljanju socijalno odrivog gazdovanja imanjem, i imale pozitivne efekte na socijalno-ekonomski status osetljivih kategorija poljoprivrednika starakih gazdinstava i gazdinstva iji su nosioci mladi poljoprivrednici (mlade porodice sa sopstvenim imanjem). 3.2. Potrebno je podrati diversikaciju prihoda na gazdinstvu. IPARD program, u skladu sa EU politikom ruralnog razvoja za period 20072013, predvia podrku za diverzikaciju prihoda na gazdinstvu u okviru III ose programa ruralnog razvoja. ema
104
Preporuke
nansiranja III ose ruralnog razvoja u Srbiji predvia podrku za razvoj ruralnog turizma, podsticaje proizvoaima tradicionalnih proizvoda, otvaranju mini vinarija, zatiti geografskog porekla itd. Ova vrsta podrke mora se poveati po obimu predvienih budetskih sredstava, kao i proiriti i na druge proizvodne linije i druge resurse ruralnih sredina. 3.3. Potrebno je obezbediti ekasniji sistem transfera informacija i pomoi proizvoaima da se prijavljuju za razliite vrste podrke. Lokalne vlasti moraju preuzeti deo inicijative u ovom domenu i podsticati uspostavljanje lokalnog partnerstva. 3.4. Optinskim agrarnim budetima potrebno je podsticati projekte diversikacija loklane/ruralne ekonomije. 3.5. Potrebno je obezbediti stabilizaciju trita poljoprivrednih proizvoda. U agrarnoj strukturi Srbije dominiraju gazdinstva sa malom prosenom veliinom poseda i skromnim kapitalom u celini, iji su trini vikovi nepouzdani po obimu i strukturi. Otuda, pristup nansijskom tritu i plasman trinih vikova su osnovna ogranienja njihovom ekspanzivnijem razvoju. U tom smislu potrebno je: Kreirati adekvatan institucionalni okvir i sistem podrke udruivanju (horizontalno povezivanje); Obezbediti ekasniju kontrolu i pomo poljoprivrednicima pri ostvarivanju zakonskih prava za nepotovanje ugovorno preuzetih obaveza otkupljivaa i drugih uesnika u prometu; Denisati ingerencije i nain nansiranja Direkcije za robne rezerve, kako bi se omoguilo ekasnije reagovanje na trine poremeaje i dinamina variranja cena. Ojaati sistem podrke gazdinstvima u vetinama, znanjima i informacijama o dostupnim fondovima i pripremi biznis planova Struna savetodavna sluba svojim kapacitetima ovu vrstu usluga ne moe da obezbedi. 4. Potrebno je unaprediti zapoljavanje ruralne populacije u nepoljoprivrednom sektoru. 4.1. U cilju poveanja zapoljivosti seoske populacije u nepoljoprivrednom sektoru potrebno je ostvariti znaajno vei obuhvat ruralne nezaposlene populacije aktivnim merama zapoljavanja lokalnih lijala NSZ. Ovim programima ne samo da bi se unapredili ljudski resursi nezaposlenih kojima se poveavaju njihove anse za zapoljavanje, ve bi se kroz programe edukacije za samozapoljavanje i preduzetnitvo u nepoljoprivrednim delat105
nostima podstakla i diversikacija ekonomije u ruralnim sredinama, sada previe oslonjene na poljoprivredu. 4.2. Potrebno je razmotriti institucionalna reenja koja bi omoguila da ene u statusu pomauih lanova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava dobiju pristup programima podrke kao i nosilac gazdinstva. Ovime bi se stimulisalo da u okviru ekonomije gazdinstva one mogu da razvijaju male autonomne segmente specijalizovane proizvodnje i time jaaju svoj ekonomski poloaj i poloaj moi u domainstvu. Mogunost da pristupe ovim programima podrke moe znaajno da osnai njihove radne potencijale, i spremnost da razvijaju svoje ideje o delimino autonomnom poslu unutar gazdinstva. Time bi snaile i ekonomiju celokupnog domainstva. Podsticanje na relativno samostalnu proizvodnju unutar gazdinstva predstavljalo bi pogodniju formu nego klasino preduzetnitvo i samozapoljavanje za mnoge ene koje nisu pokazale spremnost da se radno angauju izvan gazdinstva. 4.3. Potrebno je da lokalne samouprave u okviru razvojnih strategija i aktivnosti prilagode programe privlaenja investicija na nain koji bi vodio investiranju u ruralna podruja u cilju poveanja zapoljivosti ruralne populacije i diversikacije ruralne ekonomije. 5. Potrebno je unaprediti socijalne usluge u ruralnim sredinama kao preduslov unapreenja ljudskih resursa. 5.1. Iskustva EU pokazuju da je unapreenje ljudskih resursa od izuzetnog znaaja za ostvarivanje povoljnih stopa ekonomskog rasta u ruralnim sredinama. Stoga je potrebno podstai ukljuivanje seoske omladine u srednje i visoko obrazovanje, putem boljeg informisanja, podizanja motivacije za obrazovanje, stipendiranje, povoljne pozajmice i sl. 5.2. Veoma je vano proiriti obrazovnu ponudu za seosku populaciju alternativnim obrazovnim programima, kako onim koji su vre povezani sa potrebama na tritu rada, tako i onim koji podiu optu pismenost, obrazovanost i kapacitete za doivotno uenje seoske populacije (kursevi jezika, umetnosti, informatike i sl.). 5.3. Potrebno je da Ministarstvo zdravlja i Republiki zavod za zdravstveno osiguranje sagledaju veliinu problema meu ruralnim stanovnitvom, pre svega u pogledu njihovog nezadovoljavajueg obuhvata zdravstvenim osiguranjem, kao i da deniu odgovarajue mere kojima bi se ovaj obuhvat unapredio.
106
Preporuke
5.4. Potrebno je da Ministarstvo rada i socijalne politike sagleda teinu problema u pogledu regulisanja penzijsko-invalidskog osiguranja ruralne populacije i da pronae reenja koja e ih u datim uslovima podstai na regulisanje ovog oblika osiguranja. 5.5. Potrebno je informisati seosku populaciju o razliitim merama socijalne zatite koje su im dostupne, kako u obliku materijalnih davanja tako i u formi socijalnih usluga u datoj lokalnoj sredini. 5.6. Potrebno je poveati ponudu socijalnih usluga u ruralnim sredinama, pre svega onih namenjenih staroj populaciji, posebno onoj koja je izloena visokim rizicima od socijalne iskljuenosti i loim uslovima ivota u sluaju starakih domainstava. U ovom cilju potrebno je podrati organizacije civilnog drutva, kao i osnaivati partnerstva izmeu tih organizacija i lokalnih institucija socijalne zatite da razviju/proire ponudu usluga na lokalna ruralna podruja. 6. Potrebno je poveati socijalnu koheziju seoskih zajednica i unaprediti socijalnu ukljuenost njihovih lanova. 6.1 Potrebno je raditi na poveanju socijalnog kapitala ruralne populacije podizanjem kulture udruivanja i organizovanja. 6.2. Potrebno je podravati rad udruenja i organizacija ruralnog stanovnitva, podsticati njihovo umreavanje meusobno kao i sa obrazovnim ustanovama, verskim ustanovama i lokalnom administracijom. 6.3. Potrebno je pomagati uspostavljanje ili opremanje kulturnih objekata i prolisanje mesta za okupljanje. 6.4. Potrebno je promovisati i podravati aktivniju participaciju u kulturnom ivotu, aktivniju potronju slobodnog vremena. 6.5. Potrebno je podsticati razmenu iskustava izmeu sela unutar regiona i izmeu regiona. Podrati uee stanovnika sela u ekskurzijama i putovanjima koje e omoguiti razvijanje kulturnih sadraja i aktivnosti u selu. 6.6. Potrebno je podsticati i pomagati odravanje autentinih kulturnih aktivnosti koje e lanovima zajednice doneti zabavu i zadovoljstvo uea u ivotu zajednice.
107
LITERATURA
Babovi, M. (2009) Post-socijalistika transformacija i socio-ekonomske strategije domainstava i pojedinaca u Srbiji, ISIFF, Beograd. Babovi, M. i Cveji, S. (2002) Strategije opstanka domainstava u Srbiji, Sociologija, No. 2, pp. 97126 Babovi, M, Vukovi, O. (2008) ene na selu kao pomaui lanovi poljoprivrednog domainstva: poloaj, uloge i socijalna prava, UNDP, Beograd. Bogdanov, N. (2007) Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, Beograd: UNDP. Bossert, W. Et al (2009) Multidimensional poverty and material deprivation, Society for the Study of Economic Inequality Working Paper Series, ECINEQ WP 2009129 Bradshow, J. 2003, How has the Notion of Social Exclusion Developed in the European Discourse, Social Policy Reserach Centre, University of New South Wales. Council of the European Union (1975) Council Decision of 19 December 1984 on Specic Community Action to Combat Poverty, 85/8/EEC, OJEC, L 2, Brussels. Council of the European Union (2004) Joint report by the Commission and the Council on social inclusion, Brussels. Cveji, S. (2006) Korak u mestu, Beograd:Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta European Commission (2008) Poverty And Social Exclusion In Rural Areas, Brussels. urev, B. (2006) Gradsko stanovnitvo i mrea gradova, U Penev, G. (ur) Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine, Republiki zavod za statistiku, IDN CDI, DDS, Beograd, str. 4752. Guio, A.C, Masquet, I.E. (2006) Material Deprivation and Poor Housing: What can be learned from the EU SILC 2004 data? Conference: Comparative EU Statistics on income and living conditions: Issues and Chalenges, Helsinki, November 2006. Kleinman, M. (1999) There goes the neighborhood: Area Policies and Social Exclusion, New Economy, pp. 188192. Krsti, Gorana (2008), Poverty Prole in Serbia, 20022007 in: Living Standard Measurement Study Serbia 20022007, Republic Statistical Oce and the World Bank Laeken indicators detailed calcualation methodology (2003). European Comission, Working group Statistics on income, poverty and social exclusion, working paper. Mack J, Lansley S. Poor Britain. London: George Allen&Unwin, 1985. 109
Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije Moseley, M. and Pahl, R. (2007) Social Capital in Rural Places. London: RERC. Munan, P., Boi, D., Bogdanov, N. (2010) Ekonomska ekasnost proizvodnje ratarskih kultura na porodinim gazdinstvima u AP Vojvodini (u tami), Ekonomika poljoprivrede, Beograd. OECD (2001) The Well-being of Nations; the Role of Human and Social Capital, OECD Publications, Paris OECD (2006). The new rural paradigm: policies and governance. OECD Publications, Paris Plan strategije ruralnog razvoja, 20092013, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije, http://www.minpolj.gov.rs/download/ruralnirazvoj-strategija.pdf Powell, M. (2000) Towards a geography of people poverty and place poverty, Policy & Politics, Vol. 29: 3, pp. 24358. Stankovi, B. (2006) Obrazovne karakteristike stanovnitva, U Penev, G. (ur) Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine, Republiki zavod za statistiku, IDN CDI, DDS, Beograd, str. 8291. Stevanovi, R. (2006) Migrantsko stanovnitvo Srbije, U: U Penev, G. (ur) Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine, Republiki zavod za statistiku, IDN CDI, DDS, Beograd.str. 7181. Republiki zavod za statistiku Srbije (2009a) Anketa o radnoj snazi, Beograd. Republiki zavod za statistiku Srbije (2008) Studija o ivotnom standardu Srbija 2002 2007, Beograd. Republiki zavod za statistiku (2005) Anketa o potronji domainstava nacrt metodolokog materijala, Beograd. Republiki zavod za statistiku Srbije (2004) Domainstva prema posedovanju poljoprivrednog gazdinstva i broju lanova, Beograd. Republiki zavod za statistiku Srbije (2002) Popis stanovnitva, domainstava i stanova u 2002, Poljoprivreda 2, Beograd. eerov, V. i Neveni, M. (2009) Modeli funkcionalnih urbanih podruja u Srbiji, Regionalni razvoj, prostorno planiranje i strateko upravljanje, tematski zbornik II deo, Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam, str. 75100. Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, Slubeni glasnik RS 34/03 Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju, Slubeni glasnik RS 84/2004, 61/2005, 62/2006 Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik RS 107/05 Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Slubeni glasnik RS 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04 i 115/05. Townsend, P. (1979) Poverty in the United Kingdom, Harmondsworth: Penguin. Vlada Republike Srbije, (2008) Praenje drutvene ukljuenosti u Srbiji Vlada Republike Srbije, Uredbe o registru poljoprivrednih gazdinstava, Slubeni glasnik RS 45/04; 139/04; 71/05; 113/07 110
Literatura Volk, T., Bogdanov, N., Rednak, M., Erjavec, E. (2009): Analiza direktne budetske podrke poljoprivrednom i ruralnom razvoju Srbije, PRSP, Beograd http://www.prsp.sr.gov.yu/download/Analiza%20direktne%20podrske%20poljoprivredi%20i%20ruralnom%20razvoju.pdf Woolcock, M. (2001). The place of social capital in understanding social and economic outcomes, Isuma: Canadian Journal of Policy Research 2:1, pp 117. Vujovi, S. (2007) Naselja, u: Mimica, A., Bogdanovic, M. (urednici), Socioloski recnik, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva
111
PRILOG: TABELE I GRAFIKONI

Tabela P1 Cene poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala
Proizvod/repromaterijal 2006 Cena poljoprivrednih proizvoda Penica dinara/kg Kukuruz dinara/kg Suncokret dinara/kg Soja dinara/kg eerna repa din/kg Cene repromaterijala Seme penice din/kg Seme kukuruza din/s.j. Seme suncokreta din/s.j. Seme soje din/kg Seme eerne repe din/s.j. Min.ubrivo15:15:15 din/kg UREA dinara/kg KAN dinara/kg Dizel gorivo din/litar 20 1.32 2.45 40 5.72 18 21 14.8 68 24.2 1.64 2.14 37 4.62 20 22 15.2 66.5 32 2.86 2.38 56 5.23 31.5 30 17.5 90 26 3.78 3.56 52 5.56 42 32 22.5 80 107.44 230.49 166.36 140.54 120.35 210.00 145.45 148.03 120.30 9.5 10.2 15 16 2.3 11 14 30 28 2.5 15 7.5 24 26 2.8 9 8 16.8 23.6 3 81.82 57.14 56.00 84.29 120.00 Godine 2007 2008 2009 Index 2009/2007
Tabela P2 Obraun bruto mare u proizvodnji PNICE

Elementi 2006 3.9 9.5 37.05 24.52 12.53 Go d i n e 2007 2008 3.8 11 41.8 27.207 14.593 4.8 15 72 37.05 34.95 2009 4.2 9 37.8 42.45 4.65 Index 2009/2006 110.53 81.82 90.43 156.03
Prinos t/ha Trina cena dinara/t A) Vrednost proizvodnje din/ha B)Ukupni varijab. trokovi V) Bruto mara V = A-B
113
Tabela P3 Obraun bruto mare u proizvodnji KUKURUZA

Elementi 2006 5.9 10.2 60.18 28.964 31.216 Go d i n e 2007 2008 4.1 14 57.4 32.168 25.232 5.5 7.5 41.25 43.322 14.078 2009 6.7 7.8 52.26 47.466 4.794 Index 2009/2006 163.41 55.71 91.05 147.56 19.00
Prinos t/ha Trina cena dinara/t A) Vrednost proizvodnje din/ha V)Ukupni varijab. trokovi G) Bruto mara G = A-V
Tabela P4 Obraun bruto mare u proizvodnji SUNCOKRETA

Elementi Go d i n e 2006 2007 2008 2009 Index 2009/2006
2.1 15 31.5 24540 6.96
2 30 60 26.605 33.395
2.4 26 62.4 33.45 28.95
2.5 16.8 42 37.76 4.24
125.00 56.00 70.00 141.93 12.70
Tabela P5 Obraun bruto mare u proizvodnji SOJE

Elementi Go d i n e 2006 2.8 16 44.8 26.61 18.19 2007 2.1 28 58.8 28.445 30.355 2008 2.5 28 70 37.59 32.41 2009 2.6 23.6 61.36 40.94 20.42 Index 2009/2006 123.81 84.29 104.35 143.93 67.27
Tabela P6 Obraun bruto mare u proizvodnji EERNE REPE

Elementi Go d i n e 2006 44.9 2.3 103.27 50.53 52.74 2007 41.1 2.5 102.75 52.664 50.086 2008 48.3 2.8 135.24 73.346 61.84 2009 47.2 3 141.6 83.322 57.278 Index 2009/2006 114.84 120.00 137.81 158.21 114.36
114
Prilog: Tabele i grakoni
Tabela P7 Kanali distribucije trinih vikova biljnih proizvoda, po regionima Kome ste prodavali navedene proizvode?
Lokalnim privatnim preduzetnicima Na pijaci u gradu Time su placene usluge drugih u naturi Seoskoj zadruzi Komsijama i na seoskoj pijaci Preradjivacima
Penicu Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistona Srbija Total Kukuruz Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistona Srbija Total Industrijsko bilje Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total Sveze voe Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total 81.3 13.6 3.7 0.0 19.1 12.5 13.6 33.3 45.8 28.1 0.0 0.0 3.7 25.0 7.9 0.0 59.1 44.4 20.8 33.7 0.0 9.1 3.7 8.3 5.6 6.3 4.5 11.1 0.0 5.6 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 1.65 8.47 0.00 0.00 3.20 4.12 15.15 0 0 5.77 0.00 1.69 20.00 11.76 2.74 0.00 3.03 66.67 13.04 3.85 34.71 6.78 0.00 14.71 23.29 25.77 6.06 0.00 4.35 17.95 42.98 16.95 0.00 41.18 34.70 51.55 18.18 33.33 47.83 43.59 19.83 42.37 80.00 29.41 28.77 14.43 21.21 0.00 26.09 17.31 0.83 22.03 0.00 2.94 6.85 4.12 33.33 0.00 8.70 10.90 0.00 1.69 0.00 0.00 0.46 0.00 3.03 0.00 0.00 0.64
3.0 11.1 0.0 0.0 3.8
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
41.8 22.2 0.0 0.0 38.0
34.3 11.1 50.0 100.0 32.9
20.9 55.6 50.0 0.0 25.3
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Drugo 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
115

Na pijaci u gradu Lokalnim privatnim preduzetnicima Time su placene usluge drugih u naturi Seoskoj zadruzi Komsijama i na seoskoj pijaci Preradjivacima
Sveze povre Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total 62.5 23.53 12.50 15.00 31.17 16.67 47.06 68.75 55.00 44.16 4.17 0.00 0.00 0.00 1.30 12.50 23.53 12.50 30.00 19.48 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 5.88 6.25 0.00 2.60 4.17 0.00 0.00 0.00 1.30
Tabela P8 Kanali distribucije trinih vikova stoarskih proizvoda, po regionima Kome ste prodavali navedene proizvode?
lokalnim privatnim preduzetnicima na pijaci u gradu time su placene usluge drugih u naturi 7.69 0.00 0.00 0.00 0.62 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 3.70 1.98 0.00 0.00 1.56 seoskoj zadruzi komsijama i na seoskoj pijaci preradjivacima
Telad Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total Junad Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total Prasice Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total
23.08 21.57 8.82 10.00 14.20 4.76 12.50 12.50 0.00 8.96 18.52 33.66 35.29 20.00 29.69
0.00 13.73 35.29 40.00 26.54 0.00 8.33 25.00 66.67 14.93 7.41 14.85 20.59 60.00 21.88
0.00 0.00 5.88 0.00 2.47 4.76 4.17 0.00 0.00 2.99 3.70 0.00 0.00 0.00 0.52
69.23 64.71 45.59 50.00 54.32 47.62 66.67 31.25 16.67 47.76 48.15 46.53 38.24 16.67 40.63
0.00 0.00 4.41 0.00 1.85 42.86 8.33 31.25 16.67 25.37 18.52 2.97 5.88 3.33 5.73
116
Drugo

na pijaci u gradu lokalnim privatnim preduzetnicima time su placene usluge drugih u naturi 2.17 0.00 0.00 0.00 1.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 2.17 0.46 0.00 0.00 2.17 0.00 0.96 5564 15.5 35.2 6.1 43.2 100 7.3 13.4 100 seoskoj zadruzi komsijama i na seoskoj pijaci preradjivacima 15.22 3.03 23.08 0.00 11.00 0.00 2.78 0.00 0.00 1.16 85.37 83.95 81.63 73.91 81.57 0.00 3.85 2.17 0.00 1.92 40.0 39.2
Svinje Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total Ovce Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total Mleko Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total Sir i kajmak Vojvodina Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistocna Srbija Total
28.26 24.24 7.69 12.50 23.00 25.00 36.11 15.63 16.67 25.58 9.76 2.47 12.24 4.35 6.45 66.67 69.23 36.96 24.14 42.31
4.35 6.06 15.38 62.50 11.00 8.33 11.11 31.25 0.00 17.44 0.00 0.00 0.00 2.17 0.46 33.33 19.23 34.78 62.07 38.46
13.04 0.00 0.00 0.00 6.00 58.33 47.22 50.00 66.67 51.16 0.00 2.47 0.00 4.35 1.84 0.00 7.69 21.74 13.79 15.38
36.96 66.67 53.85 25.00 48.00 8.33 2.78 3.13 16.67 4.65 4.88 11.11 6.12 13.04 9.22 0.00 0.00 2.17 0.00 0.96
Tabela P9 Ispitanici prema statusu po aktivnosti i starosti

Status prema aktivnosti Zaposleni van poljoprivrede Zaposleni u poljoprivredi Nezaposleni Neaktivni Ukupno 1524 21.2 13.3 15.1 50.3 100 2534 Starosne kohorte 3544 4554 47.2 37.1 8.3 7.4 100
48.1 28.3 15.5 8.2 100
117
Tabela P10 Ispitanici radnog uzrasta prema statusu po aktivnosti i stepenu obrazovanja
Najvia zavrena kola Status prema aktivnosti Bez O 9.1 46.7 8.0 36.1 100 O i 12 srednje 19.0 38.4 7.4 35.3 100 35 srednje radnike 43.2 30.1 12.1 14.6 100 4 god. Strune i Vie i fakultet gimnaz. 43.7 22.6 12.4 21.3 100 61.5 14.4 9.3 14.8 100
Zaposleni van poljoprivrede Zaposleni u poljoprivredi Nezaposleni Neaktivni Ukupno
Grakon P11 Korienje dravne podrke poljoprivredi, prema tipu gazdinstva
118
Grakon P12 Korienje dravne podrke poljoprivredi, prema regionima
Grakon P13 Struktura prihoda porodinih gazdinstava prema regionima
119
Grakon P14 Struktura prihoda porodinih gazdinstava prema tipu gazdinstava
120
CIP , 316.334.55:364.65-058.5(497.11) 364:364.65-058.5(497.11) 364.662(497.11) SOCIJALNA iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije / Slobodan Cveji ... [et al.]. 1. izd. Beograd : UNDP Srbija, Centar za inkluzivni razvoj, 2010 (Beograd : Dosije studio). 120 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm ...nevladina organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu je, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Delegacije Evropske Komisije u Srbiji, sprovela veliko istraivanje o socijalnoj iskljuenosti i siromatvu u ruralnim oblastima Srbije. --> Saetak. Tira 300. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliograja: str. 109111. ISBN 978-86-7728-137-3 1. , , 1963 [] a) b) c) COBISS.SR-ID 175676684

Socijalni Izuzetak U Srpskim Ruralnim Prostorima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Socijalni Izuzetak U Srpskim Ruralnim Prostorima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE

This study was financed through project supported by EU Delegation in Serbia

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE

Izdava UNDP Srbija, Sektor za inkluzivni razvoj

Prevod saetka Ljiljana Smua

Recenzenti prof. dr Milovan Mitrovi dr Duan Moji

Dizajn i tampa Dosije studio, Beograd

SOCIJALNA ISKLJUENOST U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

77 77 82 82 84 87 91 91 94 97 103 109 113

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Osnovni nalazi istraivanja

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

1. KONCEPT I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA SOCIJALNE ISKLJUENOSTI U RURALNOJ SRBIJI

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

1.2. Metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

1.2.1. Analitiki okvir istraivanja

Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

1.2.2. Jedinice istraivanja i analize

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

1.2.3. Instrument za prikupljanje podataka i uzorak

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Grafikon 1: Uee starosnih grupa meu svim lanovima domainstava iz uzorka

Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Da imaju veliki administrativni centar (preko 20.000 stanovnika).

1.2.4. Merenje siromatva

Koncept i metodologija istraivanja socijalne iskljuenosti u ruralnoj Srbiji

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

2. SOCIOEKONOMSKI KONTEKST I RELEVANTNE POLITIKE

2.1. Poloaj ruralnih oblasti u transformaciji Srbije

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Socio-ekonomski kontekst i relevantne politike

Grafikon 3: Struktura BDP Srbije prema sektorima delatnosti 20012007.

Izvor: EC, 2008:4.

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

2.2. Politike od znaaja za socijalnu ukljuenost seoskog stanovnitva i ruralni razvoj

Socio-ekonomski kontekst i relevantne politike

3. SIROMATVO SEOSKOG STANOVNITVA

3.1. Finansijsko siromatvo seoskog stanovnitva

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Siromatvo seoskog stanovnitva

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

3.2. Materijalna deprivacija seoskog stanovniva

Siromatvo seoskog stanovnitva

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Siromatvo seoskog stanovnitva

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

100 100 100 100 100

100 100 100 100 100

Siromatvo seoskog stanovnitva

** Korelacija je znaajna na nivou 0.01 (2-kraja) (Spearman coecient)

Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije

Tabela 3: Ruralna populacija Srbije prema zastupljenosti konzistentnog siromatva, po regionima

Siromatvo seoskog stanovnitva

Centralna Srbija Zapadna Srbija Jugoistona Srbija SRBIJA