Seminarski rad Jelena Sekulić

UVOD

Sa ekonomskog aspekta, sve šira integracija tržišta roba, usluga, novca i kapitala u
svetu dovodi do globalizacije. Glavni nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije.
Jedan od primera globalnog poslovanja može biti ovaj: gvozdena ruda se vadi u Brazilu,
prerađuje se u Južnoj Koreji, u Japanu se proizvodi roba od tog gvožđa, a prodaje se u
Španiji. Potrebni su izuzetno dobri informacioni sistemi da bi globalno poslovanje moglo
uspešno da funkcioniše. Ceo svet još uvek nije zahvaćen procesom globalizacije, ali se
globalizacija iz određenih centara brzo širi i prepreke koje joj stoje na putu se ubrzano
otklanjaju.
Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu postepeno ukidaju ograničenja
protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima svijeta.
Globalizacija svoje korene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni
zagovornik bila još Britanska Imperija u 19-tom veku i koji je nastao za vreme I svetskog
rata među ratom osiromašenim velikim silama.
Iako su pokušaji globalizacije započeli još nakon II svetskog rata, taj proces se
intenzivirao tek sa završetkom hladnog rata i uspostavljanjem SAD kao jedine globalne
sile. U njoj je kao dominantna ideologija vladao ekonomski liberalizam te je agresivno
promovisana globalizacija kao rešenje većine problema u savremenom svetu.
Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo
do jačanja tržišne utakmice, odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Takođe se navodi
kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama u svetu smanjilo mogućnost
velikih sukoba.
U poslednje vreme, a pogotovo nakon poslednjih poteza SAD na međudržavnom
planu, razvio se antiglobalizacijski pokret kao reakcija na globalizaciju. Antiglobalisti
zastupaju stav da će globalizacija u svom neograničenom obliku zacementirati nejednakost
u svetu, učiniti siromašne države zavisnim od bogatih i sprečiti ih da razviju vlastite
ekonomije, odnosno da će se ceo svet staviti pod kontrolu multinacionalnih korporacija
motiviranih profitom umesto brigom za dobrobit čovečanstva.

1. GLOBALIZACIJA KAO POJAVA

1
Seminarski rad Jelena Sekulić

Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio

aktuelne globalne okolnosti. Razvojem informatičke i komunikacijske tehnologije svet je
postao jedinstveni sistem, a veza između dva subjekta u različitim delovima sveta neretko
se ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje privrednih i političkih integracija je u
uzročno-posledičnoj vezi s procesom globalizacije.
Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država širom sveta i odvijanja niza
nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju države, regione, čitav svet. Ovaj splet
svih odnosa kojima se povezuju brojni sudionici na državnom, regionalnom nivou, pa i
civilizacije - u raznim oblastima, vremenima, pri različitim brzinama odvijanja, s
tendencijom sveobuhvatnosti, ali i širenja i kod onih procesa koji su već postali globalni -
nazivamo globalizacijom.
Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a
vremenski je smeštaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili čak od sredine osamdesetih
godina. Međutim, globalizacija se odvija u mnoštvu oblasti, a prva globalizacija desila se
vrlo davno i odvija se vrlo dugo, što znači da globalizacija nije nastala, odnosno nije
produkt ovog vremena.
Ako je naime, tačna teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu tj. u
jednom regionu i da se onda u talasima migracija raširila na još pet kontinenata, onda prvu
globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije.
Znači, prva globalizacija je bila demografska.
Druga u istoriji, a prva među novijim bila je saobraćajna globalizacija, a do nje je
došlo kada je pronađeno plovilo koje je moglo ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak.
Saobraćajna globalizacija omogućila je globalizaciju u celom nizu drugih oblasti - trgovini,
kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti.
Slijedeći značajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je
omogućio pronalazak telegrafa, a kasnije: radija, telefona, televizije i kompjutera koji su
istovremeno značili i informatičku globalizaciju. Danas smo blizu mogućnosti da sva
znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom čoveku.

2. DEFINICIJA GLOBALIZACIJE

2
Seminarski rad Jelena Sekulić

Globalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koju su se ranije
samo drugačije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciji mogli bismo pomenuti
''univerzalizaciju'', ''internacionalizaciju''... Globlozacija potiče od francuske reči ''global'',
što znači celovitost, sveukupnost. Pojam globalizacije može se shvatiti i definisati na
različite načine.
Jedan način definiše globalizaciju kao pozitivan i optimističan proces koji donosi
razvitak tehnologije, proširenje tržišta, veći profit, lagodniji život, naučni napredak, raspad
diktatorskih režima i uživanje u potrošnji (dakle, kao potrebu povezivanja sveta bez
nacionalnih granica).
Drugačije, globalizacija se može definisati i kao nužno zlo, prevlast SAD-a i
Evropske Unije u svim aspektima života: u ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao
oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima).
Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor. Globalizacija se
karakterise kroz sledeće:
• Intenziviranje društvenih veza širom sveta i to tako da veoma udaljena
mesta bivaju povezana u toj meri da događaji u jednom mestu mogu biti
uzrokom ili posledicom događaja u nekom drugom, koje je stotinama ili
hiljadama kilometara udaljeno, i obrnuto.
• Ona predstavlja najveću ekonomsku i društvenu promenu još od
industrijske revolucije.
• Predstavlja proces porasta veza između društava i problema.
• Predstavlja proces kojim se intenzivira konkurentnost na tržištu.
• Izaziva pokretanje snaga svetskog tržišta i ekonomsko slabljenje država.

2.1. Globalizacija uopšte

Izvorište globalizacije uklapa se u novu filozofiju poznatu kao "novi svetski
poredak" koji je zamišljen u Sjedinjenim Američkim Državama nakon propasti
komunističkih poredaka i Sovjetskog bloka, a čija je najvažnija odrednica stvaranje
globalnog tržišta.
Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih početaka svojim
kretanjem i izumima teži sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doživela
raspadom realnog socijalizma i slomom komunističkih jednostranačkih režima u zemljama
srednje i istočne Europe i u bivšem Sovjetskom Savezu.
U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske države, a ta ideja
o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o večnom miru kojeg bi taj savez trebao
3
Seminarski rad Jelena Sekulić

sigurati. Globalizaciju je kao proces nemoguće izbeći, s obzirom na razvijenost

visokosofisticirane tehnologije, posebno informatičke što svet pretvara u takozvano
"globalno selo". Takvo globalno otvoreno tržište nameće visoke kriterijume kvaliteta,
produktivnosti, te razvojnih sposobnosti i afiniteta poduzeća kao i kompetencije
menadžera.

2.2. Proces globalizacije

Proces globalizacije počinje industrijskom revolucijom i kapitalističkim načinom
proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može povećati uz brz rast
proizvodnje, uz manji nivo troškova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i
tehnološki napredak smanjivali su troškove proizvodnje i omogućavali stvaranje novih
proizvoda, do tada potpuno nepoznatih.
Proces globalizacije podstaknut je posebno tehnološkim napredkom u
telekomunikacijama i transportu, a kraj je 20-tog veka doneo i informatičku tehnologiju.
Ekonoski gledano, može se reći da su uzroci i podsticaji globalizacije:
• kapitalistički način proizvodnje,
• tehnološki napredak i
• međunarodna regulacija.

U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija,

rad, informacija kao i dobra i usluge, slobodno kreću celim svetom.
Razni proizvođači lociraju svoje pogone tamo gde je to najjeftinije - u nerazvijene
zemlje ili zemlje u razvoju. Domaće tržište tih zemalja tako polako prestaje da postoji, ono
postaje deo jedinstvenog globalnog tržišta.
Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa
svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrezu
ekonomskih, socijalnih, i političkih veza.
Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih
tržišta, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje ili
ograničavanje konkurencije i dominacije u svetskoj razmeni od strane nerazvijenih
svetskih zemalja. Predpostavke svetske povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule
razvijene zemlje, da se dalji racionalni razvoj privrede može ostvariti na osnovu oštrijih
kriterijuma poslovanja i gde su velike multinacionalne kompanije osnova i nosioci
povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.

4
Seminarski rad Jelena Sekulić

3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA

Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i

ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsticajima kroz
razvoj tehnologije u oblasti informatike i komunikacija, provodi se ekonomska
globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i kapitala.
Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu kao rastuću privrednu
međuzavisnost država širom sveta, tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne
veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim
brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne. Tek
tada su sastavni deo procesa ekonomske globalizacije.
Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu
svestrane a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida, tj. prestanak
takozvanog "hladnog rata".
Ekonomska globalizacija je prirodan, tj. nužan proces i proizvod je delovanja
tržišnih zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih ekonomskih
ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih kompanija. U tom
procesu posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i
komunikacija.
Oba glavna toka globalne ekonomske integracije: međunarodni tokovi kapitala i
međunarodni tokovi roba. Oba toka se kreću ciklično, ali imaju jasnu tendenciju brzog
rasta, znatno bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda.

3.1. Ubrzavanje međunarodnih tokova kapitala

Na globanlom planu, finansije sve više postaju digitalna delatnost, jer finansijska
tržišta danas postaju unutar kompjuterske mreže i više nema potrebe za fizičkim
strukturama. U poslednjoj dekadi 20-tog veka primetna je visoka mobilizacija kapitala,
internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija. Taj kapital se zapanjujućom
brzinom integriše, povećava. U ukupnim novijim tokovima kapitala odvijale su se dve
značajne strukturne promene:
1. značajno preusmeravanje sa bankarskih kredita na posredna i neposredna
ulaganja i ulaganja u državne obveznice,

5
Seminarski rad Jelena Sekulić

2. preusmeravanje novčanih ulaganja sa superindustrijalizovanih na

novoindustrijalizovane zemlje, uključujući tu i Kinu ( sve do azijske
finansijske krize).

Danas su praktično sve zemlje sveta - i one bogate i one siromašne - i uvoznice i
izvoznice kapitala.

3.2. Ubrzavanje međunarodnih tokova roba

Brži rast i neobično velika brzina i obim kretanja nekih oblika kapitala kao i
činjenica da je praktično celi svet pokriven mrežom transnacionalnih i međunarodnih
finansijskih ustanova, još uvijek ne znače da su međunarodni tokovi kapitala postali glavni
instrument ekonomske globalizacije.
Nasuprot, međunarodna trgovina je bila i ostala najglobalizovaniji vid
međunarodnih ekonomskih odnosa.
Zahvaljujući, s jedne strane, vrlo dinamičnom rastu industrijske i poljoprivredne
proizvodnje u pojedinim regionima i zemljama, a sa druge, liberalizacjij svetske trgovine,
kao i liberalizaciji trgovine unutar integracionih celina, međunarodna je trgovina postala
efikasna i ubrzana.
Ključnu ulogu u procesu globalizacije tokova roba (isto kao i kod globalizacije
tokova i tehnologije) igraju multinacionalne kompanije. Zahvaljujući dejstvima
"demonstrativnih efekata" one prvo globalizuju ukuse i modele potrošnje, a onda
proizvodnju ili samo potrošnju dobara i usluga, kao i njihove tokove.
Ekonomska ujedinjenja odnosno stvaranje velikih ekonomskih blokova je proces
otvaranja i sve intenzivnije međusobne ekonomske saradnje gotovo svih zemalja sveta. Sve
ovo predstavlja samo jednu etapu na velikom putu globalizacije svetske privrede.
Među mega integracijama, svakako, najkrupniju predstavlja Azijsko-pacifička
ekonomska kooperacija (APEC). APEC je postao petokontinentalna integraciona celina,
jer okuplja zemlje Severne i Južne Amerike, Azije; Evrope i Australije. Zemlje zapadne
Evrope su takođe izgradile snažne komercijalne veze, podsticanjem međunarodnih tokova
roba. Tako su oformile jaku ekonomsku i monetarnu uniju.
Međunarodna kretanja roba prate kretanja novca i kapitala. Sistem međunarodnih
plaćanja u svom razvoju je doveo do postizanja grupe međunarodnih sporazuma o sistemu
međunarodnih plaćanja i institucija, koji omogućavaju i olakšavaju plaćanja. Stvoren je
međunarodni monetarni sistem.

6
Seminarski rad Jelena Sekulić

Tehnološki razvoj, s jedne strane, te liberalizacija tekućih i kapitalnih računa, s

druge strane dovela je do jednog strašnog rasta tokova kapitala, tako da je finansijska
integracija, zapravo, ''nezavisna'' od drugih aspekata ekonomske integracije, odnosno
finansijski tokovi su višestruko nadmašili ekonomske tokove roba.

4. NOSIOCI GLOBALIZACIJE

Kako je ranije navedeno, ključnu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne

kompanije. Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju širom sveta.
Ovakve kompanije imaju sedište u jednoj zemlji, a posluju u mnogo drugih zemalja
(General Motors, IBM, General Electric, Sony, Toyota).
Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u različitim
zemaljama. Mogu širom sveta prikupljati novac za svoje operacije. Koristi im to što su u
mogućnosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u kojima njihovi proizvodi
mogu biti proizvedeni najproduktivnije i najefikasnije. Kompanije s operacijama
rasprostranjenim širom sveta ponekad imaju pristup prirodnim resursima i materijalima
koji možda nisu uvek dostupni domaćim kompanijama. Multinacionalne kompanije imaju
slobodu da zaposle menadžere i ostalo osoblje iz celog sveta.
Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na izazove i
rizike povezane s delovanjem u stranim okruženjima. Jedan od problema predstavlja porast
nacionalizma u mnogim zemljama. Iz tog razloga multinacionalne kompanije moraju
održati dobre odnose sa zemljom domaćinom, što može biti teško, jer dolazi do čestih
promena vlada tih zemalja, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i neprestano im
se prilagođavati.
Iako mnoge kompanije teže da postanu globalne, ne uspevaju sve u tome, naime
vrlo ih malo u tome i uspeva. Put ka tome zahteva razvijanje proizvoda imajući na umu
celi svet. Pri donošenju strateških odluka treba voditi računa o celokupnoj situaciji u svetu,
dok taktike moraju biti prilagođene nacionalnom i lokalnom okruženju. Sa kompanijama iz
zemalja u koje je globalnim kompanijama onemogućen pristup, potrebno je osnovati
strateške alijanse.

5. GLOBALNE KOMPANIJE

7
Seminarski rad Jelena Sekulić

Globalne korporacije su izrazito velika preduzeća koja svoje delatnosti obavljaju u

novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u starim industrijama
koje su svoju tehnološku potku bazirale na informacijskoj tehnologiji (GM, Ford, ABB,
Reebok, Coca-cola, Nike...), gledajući na celi svet kao na jedno tržište. Za globalne
korporacije nacionalne granice nisu prepreka da se nađe najbolji izvor materijala,
proizvode proizvodi po najnižim cijenama.
Globalne korporacije vide celi svet kao jedno tržište. Lociraju svoje operacije i
resurse u različitim delovima sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode
prilagođene lokalnim potrebama, a teže ostvarenju vodećeg mesta u prodaji određenih
proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije odlučuju postati globalnim
korporacijama, je težnja da se u uslovima jake konkurencije osigura vodeća pozicija u
prodaji određenog proizvoda na svetskom tržištu.
Domaće (nacionalno) preduzeće je ono koje domaće tržište vidi kao primarno, a
međunarodno kao sekundarno. Jedna od najpoznatijih i verovatno najstarijih firmi će nam
poslužiti kao primer na kakav način je jedna obična, nacionalna firma postala globalna
firma.
5.1. Globalizacija na primeru firme Coca-Cola
Svaka priča o globalnoj ekonomiji i njenim instrumentima bila bi prazna bez
pomena najsnažnijeg svetskog brend-a "Coca-Cole". Coca-Cola je je "rođena" krajem XIX
veka, 1895. ili 1896. godine, iste sezone kada i film i strip, a zahvaljujući izvesnom Džonu
Pambertonu, apotekaru iz Atlante, u državi Džordžija. Ono što je Pamberton izmislio, u
stavari bio je sirup protiv kašlja kome je dodavana obična voda. Jednog dana je jedan
vlasnik prodavnice soda-vode, greškom pomešao sodu sa kokinim koncentratom i izazvao
oduševljenje kupaca. Ime napitku je dao Frenk M. Robinson, Pambertonov knjigovođa i
kasnije partner.
Tokom prve godine prodato je jedva 25 galona pića. Pamberton ubrzo umire, i sa
prvom krizom patent i firma bivaju prodati Ejsi Dži Kendleru, koji stabilizuje prodaju u
SAD i lansira koku u inostranstvo. Već 1897. godine ustanovljen je njen karakterisični
znak, ali ne i njena karakteristična bočica. Početkom 20-tog veka počinje proces
dizajniranja originalne ambalaže, koji je dovršen 1916. godine, kada je oblikovan sadašnji
izgled bočice Coca-Cole. Posle Ejsinove smrti, ne verujući u trajnost investicije, njegovi
naslednici se, brže bolje, oslobađaju preduzeća i ono 1923. godine prelazi u ruke tada
mladog privatnika Roberta V. Vudrafa. Prava istorija za Coca-Colu tek tada počinje.

8
Seminarski rad Jelena Sekulić

Vudraf lansira tezu o "tajnoj formuli", te je sve do danas pravilo firme da recept znaju
samo dve osobe koje nikad ne putuju zajedno avionom.
Cena od pet centi po bočici dugo je bila jedan od važnih elemenata Coca-Cola
mitologije. Najveći Vudrafov poduhvat vezan za tu cenu je i to da je za vreme II Svetskog
rata, veštim poslovnim manevrom obavezao svoju firmu da će svakom američkom vojniku,
bez obzira na kom se frontu u svetu nalazio, osigurati Coca-Colu po tradicionalnih pet
centi, nezavisno od toga koliko je to kompaniju zaista stajalo. U toku rata podignute su u
inostranstvu 64 punionice, od kojih većina u neposrednoj blizini velikih bojišta. Kada su
"topovi utihnuli", postalo je jasno kako je Coca-Cola jedan od najvećih ratnih dobitnika.
Danas se preko 705 miliona puta dnevno konzumira neki od Coca-Colinih proizvoda u više
od 195 zemalja, u svim klimatskim zonama. Coca-Cola ima oko 5.8 milijardi potrošača,
koji govore na 80 različitih jezika. Oko 94% svetske populacije danas zna za "Coca-Colu“
a dnevna potrošnja je oko 8.000.000.000 litara. Coca-Cola danas ima svoje punionice u
više od 200 zemalja sveta. Dakle, ako se nekada zateknete na Tibetu i monarh pije slavnu
"Coca-Colu", nemojte biti začuđeni jer sve je to deo globalizacije.

6. PROCES GLOBALIZACIJE TRŽIŠTA I

EFEKTI NA POSLOVANJE PREDUZEĆA

Globalizacija svetske ekonomije stvara više prilika, ali i više pretnji kako za
postojeće tako i za potencijalne učesnike u nekoj privrednoj grani.
Globalizacija u suštini predstavlja proces na nivou planete i obuhvata sve promene
u odnosima između država, kao privrednih subjekata. Ona obuhvata sve odnose vezane za
promene čak i promene za društva i određena ponašanja.
Državne velike kompanije, razne nevladine organizacije provode proces
globalizacije i integracije, nameću određene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike,
zahteve...
Posebno značajne promene desile su se 60-tih godina prošloga veka kao što su:
• tehnološke promene: brža i bolja komunikacija, brži i bolji transport, sve više
informacionih mreža koje globalno povezuju ljude;
• međunarodne ekonomske integracije: manje carinske tarife, valute povezane
flukruirajućim kursevima, globalni tokovi kapitala;

9
Seminarski rad Jelena Sekulić

• sazrevanje tržišta u razvijenim zemljama: sporiji domaći rast, agresivniji izvoznici,

manje intervencije države;
• pad komunističkog i socijalističkog režima: sve više zemalja povezanih sa
kapitalističkim sistemom, više privatizacije.

Globalizacija tržišta na takav način dovodi do stvaranja više prilika što ima za
posledicu povećanu brzinu razvoja i veću i jaču konkurenciju, a s druge strane stvaraju se
veće tržište i manje međudržavne barijere.
Da bi se izbegle pretnje globalizacije i/ili iskoristile prilike, preduzeća moraju
izabrati transformaciju kojom će postati jači konkurenti.
Tipične metode transformacije su:
• reinženjering
• restruktuiranje programiranih kvaliteta
• integracija i akvizicije
• promene kulture i ostale strateške promene.

Menadžment svakog preduzeća mora biti svestan ovih promena. Čak i komanije
koje prodaju proizvode na manjim geografskim regionima osetiće posledice globalizacije.
O globalnom poslovanju se govori kada je optimalni obim poslovanja neraspoloživ
na jednom nacionalnom tržištu. Potrebno je da se stvore globalni proizvodi. To su oni
proizvodi koji se prodaju u celom svetu. Prethodno je potrebno usaglasiti prioritet da se
čitav svet posmatra kao jedno tržište.

7. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA ZEMLJE U TRANZICIJI

Zemlje u tranziciji su premale za velike probleme i prevelike za male probleme.

Države Evropske Unije su svoje nadležnosti prenele nadnacionalnim
organizacijama. Tako je stvorena evopska moneta "Euro" koji je postao simbol monetarne
unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope.
Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila
jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim podsticanjem konkurencije i razvoja. Protivnici
sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da
onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.

10
Seminarski rad Jelena Sekulić

Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje

jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država i zemalja u tranziciji
da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost
vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne
institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti
utiču na vlastiti razvoj.
Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe,
kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura.
Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove
kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi
vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima.
Otvorenost prema svetskom tržištu, duboka međunarodna integracija i revolucija u
ekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogućnostima zemalja
u tranziciji da utiču na ekonomske procese. Vlade pojedinih država raspolažu sa sve manje
moći koja prelazi u ruke menadžera multinacionalnih interesa kojima su podređene i
najveće države sveta, što uzrokuje nestanak državnog kapitalizma i nacionalne države. Na
međunarodnom planu, vlade deluju sve više zajedno s međunarodnim organizacijama.
Globalizacija uključuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, tj. otvaranje vrata
krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na čelu tog biznisa. Vlade država stvaraju
maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa.
Povezanost velikog biznisa, vlada, regionalnih i međunarodnih institucija u
stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u
kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogrešno
današnju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od
centara moći i u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistočnoj i jugoistočnoj
Aziji, kao što je Kina, a uskoro i Indija.
Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na društvene,
privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore.
Pozitivni uticaji globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca,
dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i
razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri čemu se nabrojani uticaji posmatraju
kroz integraciju nauke i proizvodnje.
Drugu grupu pozitivnih uticaja čine prestrukturiranje proizvodnje gde se radno
intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je tamo jeftinija radna snaga, a
kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u područjima razvijenih zemalja.
11
Seminarski rad Jelena Sekulić

Treću grupu pozitivnih uticaja čini međuzavisnot koja se odražava kroz regionalna
udruživanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukovanje radnika, mogućnost tehničko-
tehnološkog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd.
Negativni uticaji globalizacije izražavaju se preko opštih uticaja: nametanje običaja
i shvatanja od strane razvijenih i potiskivanje domaćih tradicionalnih vrednosti,
nesolidarnost,...
Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti, do finansijske dominacije
razvijenih zemalja nad zemaljama u razvoju (jer razvijene zemlje imaju kapital),
ograničavanje mogućnosti za razvijanje nacionalnih privreda od strane od razvijenih, itd.
Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne
privatne firme spajaju i šire, dok se mala poduzeća gube i nestaju u globalizovanju poslova
koje rade. Na isti taj način stvaraju se vlasnici jakih globalnih firmi koje je teško
kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala žele još više, traže, kupuju, prodaju, sve da bi
ostvarili još veći profit.
Relativno brzo nakon uspostavljanja "novog svetskog poretka" pokazalo se da
međusobna uslovljenost tranzicije i globalizacije u postrealsocijalističkim zemljama (kao
zemljama u tranziciji, što je i naša država) daje učinke daleko od onih koje su pripadnici
društvene većine u dominantnom delu tih zemalja želeli i očekivali.
S druge strane, globalizacija, i pored značajnih dostignuća u tehnološkom,
ekonomskom, informativnom, delom i kulturnom povezivanju sveta, pokazala je svoje
duboke procepe i pre svega oslonac na nasilje ove ili one vrste.
Entuzijazma više nema, čak ni u najmoćnijim zemljama Zapada. Džinovske
kompanije planetarnog dosega nastupaju rušeći sve pred sobom na novoosvojenim
prostorima. Umesto obećanog blagostanja javlja se masovno osiromašenje. Politička
sloboda jeste znatno veća nego u bivšem realsocijalističkom režimu. Ali su još veći beda,
nezaposlenost i socijalno beznađe većine stanovništva u preovlađujućem delu zemalja
postrealsocijalističke „tranzicije".

12
Seminarski rad Jelena Sekulić

ZAKLJUČAK

Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše

životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji
bila bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije. Pesimistički pogled na
globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi svetske nejednakosti i uveliko
pogoršava živote siromašnih. Postoje tvrdnje da globalizacija stvara svetske pobednike i
gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na bedan i očajnički život.
Glavni promoteri ekonomske globalizacije su transnacionalne korporacije,
transnacionalne banke, međunarodni finansijski centri moći, međunarodne i regionalne
organizacije. Osnovni oblici manifestovanja globalizacije su finansijski, investicioni i
trgovinski procesi, a osnovna strategija njene realizacije je istovremeno lokalna i globalna,
jer je to preduslov unifikacije međunarodnih standarda ekonomskog ponašanja.
Globalne strategije su dominantno zasnovane na znanju, a nacionalne ih podržavaju
i prilagođavaju im se u manjoj ili većoj mjeri. Tu alternativa praktično ne postoji (osim
fatalistička).
Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju
kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlačenju
moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste
jedna od njenih posljedica. Nacije gube dio svoje ekonomske moći koji su nekada
posedovale.
Nezavisno od svih negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti
kao izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.
Budućnost kako i svetskih tako i preduzeća zemalja koje su u tranziciji zavisi od građenja
konkurentnosti sa sposobnošću ostvarivanja konkurentskih prednosti na nacionalnom
tržištu, kao delu globalnog tržišta, i na ukupnom globalnom tržištu. Vođene sposobnim i
inovativnim menadžmentom, preduzeća zemalja u tranziciji imaju šansu da ostvare rast na
takvom tržištu. Neka od nacionalnih preduzeća, ona koja za to imaju kapacitete, moraju se
povezivati sa međunarodnim kompanijama i na taj način se uspešnije uključivati u
globalno tržište.
Vlade država koje su u tranziciji imaju ispred sebe zadatak da usklade kapacitete
nacionalne privrede i pripreme ih za ekonomsku liberalizaciju koju donosi globalizacija.

13
Seminarski rad Jelena Sekulić

Pri tom se mora naći prostora i za povoljne uslove privređivanja i vlastitih preduzeća i
stranih firmi koje nastupaju na međunarodnom planu.
Globalizacija ruši, zamagljuje i marginalizuje sve ranije kriterijume podele
(političke, ideološke, nacionalne, klasne, rasne, verske i sl.) i potčinjava ih racionalnom i
univerzalnom ekonomskom kriterijumu, koji, po prirodi stvari, vodi dominaciji i moći onih
koji raspolažu mobilnim kapitalom, tehnologijom, znanjem i informacijama. Krupni
kapital u raznim oblicima ruši sve barijere i preko njega se na globalnom planu skoro sve
rešava.
Svet XXI veka će sigurno, po mnogo čemu, biti globalan. Pa ipak, i pored
nezapamćene otvorenosti i međusobne zavisnosti, koje prate globalizaciju, a omogućene su
bumom informacionih, komunikacionih i transportnih tehnologija, ne primećuje se
značajnije povećanje ekonomske, građanske, pravne, institucionalne, političke, kulturne i
civilizacijske homogenizacije sveta. Paradoks globalnih nejednakosti (razlika) je previše
uočljiv i to je možda najtanja vezivna nit globalizacije.
Moramo živeti sa nealternativnošću globalizacije kao izvora sukoba, šansi, rizika i
konkurencije. Moramo joj se prilagođavati i pokušavati od nje izvući što više koristi,
iskoristiti što više šansi i mogućnosti koje ona pruža, ublažiti njena brojna negativna
dejstva i pri svemu tome sačuvati što više svojih pozitivnih ekonomskih specifičnosti.

LITERATURA

14
Seminarski rad Jelena Sekulić

1. Komazec R., Savić J., Aničić R. i drugi: Makroekonomija,

Viša poslovna škola Čačak, 2006.
2. Drašković V., Jovović R.: Globalizacija u ekonomskom kontekstu,
Montenegrin journal of economics No 3, Podgorica, 2006.
3. Vidojević Z.: Kuda vodi globalizacija, Projekat: Tranzicija društva i
privrede Srbije u procesu globalizacije i regionalizacije – pravci
promena i aplikativni modeli, Beograd, 2006.
4. Časopis Finansije br. 1-6, Ministarstvo finansija Republike Srbije,
Beograd, 2005.
5. Bogdanović M., Šestović L.: Ekonomija od A do Z,
Beogradska otvorena škola, Beograd, 2003.
6. http:// www.economy.co.yu
7. http://www.wikipedia.org
8. http://www.thecoca-colacompany.com

15