PLATON

(427 347 g. p. n. e.)

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

Problem Platonovih dela

Dijalog kao forma podrazumeva konverzaciju, a ne izlaganje otvorenost i nedogmatinost Svoje miljenje stavlja u usta Sokratu ili nekom drugom , a spoljanja forma sadri dekor i Forma istraivanja je dijaloka, dramatinost Traganje za istinom i nametenost dijaloga odnose se meusobno kao razvoj stvari same i subjektivno mnjenje Pitanja se postavljaju tako da je mogu jedan jedini odgovor Treba razlikovati predstavni i spekulativni sadraj Treba razluiti kada se, vrlo slobodno, prelazi sa ideje na mit i obratno Umetnika vrednost isprepletena sa didaktikim pristupom

Problem Platonovih dela

dsustvo:
sistematskog izlaganja filozofije pregleda celine merila da li je predmet iscrpen ili ne

Danas posedujemo ceo opus Platonovih spisa, ali ne i beleke sa predavanja koja je drao u Akademiji U celokupnom Corpus platonicum-u od 46 sauvanih spisa ve su stari odbacili 10 kao lane Od napada antike i moderne kritike ostalo je poteeno samo 5 spisa Od 36 spisa:
6 se odbacuje 6 uslovno prihvata 24 se smatra izvesno autentinim
3

Problem Platonovih dela

Autentini spisi se dele u 4 grupe (faze razvoja): 1. Sokratski period: period: Platon se kree na podruju svog uitelja, prikazuje njegov ivot i metodu, odreuje etike pojmove i u kojima se uglavnom dolazi samo do negativnog rezultata ispitivanja. Dela: Apologija, Kriton, Eutifron, Lahet, Ijon, Protagora, Harmid, Lisid, I knjiga Drave. 2. Prelazni period: period: izgrauju se stavovi prema aktuelnim etikoko-politikim pitanjima, osamostaljuje se miljenje i ustaje se protiv sofista. Dela: Gorgija, Menon, Eutidem, Hipija Vei, Hipija Manji, Kratil, Meneksen. 3. Period zrelosti: zrelosti: dublje se razvijaju ranije zamisli i utemeljuje se uenje o idejama Dela: Gozba, Fedon, Drava, Meneksen. 4. Pozni period: period: ontoloka strana teorije ideja biva zamenjena logikom (dijalektikom), metafizika biva zamenjena matematikom i astronomijom, usklauje se sa istorijskim konkretnostima, zanemaruje se umetnika forma u korist spekulacije. Dela: Teetet, Parmenid, Sofist, Dravnik, Fileb, Timaj, Kritija, Zakoni i Dodatak Zakonima, VII i VIII Pismo 4

Teorija ideja

Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome to je opte, ideji, dobrom, dok ono to ulno egzistira jeste samo privid Ideja nije puki subjektivan pojam, ve objektivna sutina. Ideja kao bivstvena optost postoji transcendentno To ne znai da ideje postoje prostorno odvojeno od ulnih stvari (ideje su bestelsna sutastva), ve da poseduju realnost nezavisnu od ulnih stvari (ne menjaju se i ne propadaju s njima) Iz istog razloga one se ne nalaze u naoj svesti (mi ih nemamo), ve se putem saznanja otkrivaju u duhu Platon naizmenino upotrebljava termine idea (ideja) i eidos (forma)

Teorija ideja
Razliiti konteksti u kojima se javlja sutina Platonove teorije ideja:
lepo koj je udesno po svojoj prirodi, uvek bivajue koje ne nastaje, niti propada. (Gozba) bitna stvarnost sama, koju shvatamo kao pravo bivstvovanje, samo Isto, samo Lepo, Svako koje je ono samo, bie samom za sebe samo, sama bit (Fedon)

Iz takvih formulacija onda izranja i re ideja. U poznim Platonovim dijalozima utvruju se pojmovi:

genos, eidos i idea ija znaenja nisu uzajamno razgraniena, niti bilo koji od njih ima prednost Pojam ideje je izbio u prvi plan tek naknadno (Ciceron)
6

Teorija ideja
ulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su paradeigma uzori (kao to su umetniku uzor neke ideje po kojima stvara svoje delo). Ideja Dobra je centralna ideja: - saznajno naelo (omoguava saznanje) - ontoloko naelo (bivstvovanja) U delu Drava Platon dobro uporeuje sa Suncem, ija svetlost ini predmete prirode vidljivim za sve i stoga je izvor njihove vrednosti i lepote.

Ideje su uzroci tastva svih stvari Jedno je uzrok tastva ideja Jedno = Dobro = Lepo
7

Teorija ideja
Inteligibilni svet ideja svoje bivstvovanje duguje Jednom, koje je:
sjedinjavajue naelo svrha Imanentno (jer ga fenomeni preslikavaju (mimesis), iako u oni u njemu i sudeluju
(methesis))

transcendentno (jer nadilazi i samo bivstvovanje) svrha

Dobro nije bivstvo, ve se po dostojanstvu i moi uzdie iznad njega HIJERARHIJA IDEJA: to je ideja apstraktnija to je via Demijurg:
je upravlja (delatni uzrok) delovanja uma u kosmosu a nije uzronik (primarani uzrok ili otac, nego je to Jedno)

Budui da je ulni svet slika sveta ideja, on nije potpuno nestvaran, ali sadri element nene-bia
8

Saznanje kao seanje

Saznanje nije uenje (Sokrat), ve seanje (anamnesis). Uenje ne kao unoenje novih sadraja u svest, nego kao podsticanje seanja svesti Svest tako otkriva ono to je ve nekako posedovala u svojoj biti Saznanje spoljanjih stvari zavisi od samog spoljanjeg realiteta. Ali ono to je u realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd, ne moe se saznati naom ulnom sveu, nego samo sveu kao misaonom. Dva nivoa seanja:
reprodukovanje onoga ve svesnog (zdravorazumski nivo) saznanje kao samoudubljivanje svesti (logiki smisao uoptavanje onoga spoljanjeg u optoj biti svesti (Kant))

Platonovo favorizovanje prisutnosti

Platon bivstvo (ousia) tumai kao idea ili eidos prizor, izgledanje ono to se opaa kod onog to je vidljivo U izgledanju izvorno lei:
tranje neke prisutnosti PRISUSTVO (da(da-stvo) existentia ono to trii TO TO PRISUSTVUJE (ta(ta-stvo) essentia

Ali u Platonovoj filozofiji dolazi do:

favorizovanja tata-stva uniavanja da da-stva (do te mere da ono uistinu ak nije, jer samo izopaava ideju ugraujui joj grau)

Rezultat je nepremostiv jaz izmeu:

ideje (uzora, ideala) kao onoga to stvarno biva (pra(pra-slika) pojave (privida) kao onoga to zapravo ne biva (pa(pa-slika)
10

Dijalektika

Poetni stav Platonove teorije o idejama: Izlazak okovanog iz peine na dnevno svetlo je metaforino predstavljeno izlaenje ljudske svesti iz varljivog pojavnog i ulnog sveta u sferu umnoga Ono to postoji kao ulni svet pojava ne predstavlja istinski bitak Ljudska svet nainom ulnog saznanja i mnjenja moe dokuiti ulni pojavni svet Meutim, ako on nije istinski bitak, onda ni naini njegovog saznanja ne mogu biti istinski

11

Dijalektika

Mo vida = dijalektika (prva upotreba izraza). Dijalektika = put kojim se stie do sutine Dijalektiar shvata bit svake stvari to znai da moe sebi i drugima dati objanjenje Dijalektika ima dva vida: tehniki (vetina unoenja nereda u subjektivne predstave da bi se pokazala njihova nitavnost) negativan rezultat epistemoloko epistemoloko ontoloki (put koji duu kroz razliite nivoe (od ulnog do idealnog) vodi do vrhunskog dobra i lepote)

12

Klasifikacija znanja

Treba razlikovati: - filozofe (episteme), koji putem uma (noesis) saznaju poela (arhe) ideje i to metodom putem dijalektike - filodokse (doksa), koji borave izmeu saznanja (bivstvujueg) i nesaznanja (nebivstvujueg) Um (noesis) Razum (dianoia) Verovanje (pistis) Slutnja (eikasia) postajanje (mit, pesnitvo, umetnosti) bie (matematika, astronomija geometrija, harmonija)

13

Praktika filozofija

Srasla je sa dijalektikom i uenjem o idejama Platon stoji na stanovitu vrste obiajnosne zajednice ivota nepodeljenost praktinog ivota na sfere (moral, pravo, politika, ekonomija) Drava Platon shvata da naruavanje obiajnosne zajednice ivota vodi propadanju polisa Nasuprot stanovitu subjektivne slobode, moralnosti, prema kojemu se svaki pojedinac izdvaja iz sklada zajednice uzimajui samog sebe kao merilo onoga to je dobro i to, pre svega, dobro za njega samog. sofistiki stav Platon afirmie ono OPTE bit pojedinca i njegove zajednice i odstranjuje destruktivne elemente subjektivnosti, a sa njima i prava na vlastita uverenja, znanja svrhe, pa ak i privatnu svojinu.

14

Platonova teorija drave

Smatra da postojei oblici ureenja drave (demokratija, oligarhija, aristokratija, tiranija i monarhija) nisu dobri Zadatak iznalaenja ideje idealne drave, Platon dodeljuje filozofiji i izlae ga u svom dijalogu Drava Stav sofista: ne postoji jedan odgovor na pitanje ta je pravednost, ve je on izraz interesa onoga ko je na vlasti, usled ega su svi zakoni jednako pravedni i nepravedni: Ono to je za jednog pravedno za drugog je nepravedno i obratno. U Platonovo ime, sofistima se suprotstavlja Sokrat, nastojei da pokae kako je pravedno dati svakome ono to mu pripada, te da e pravedna drava biti ona u kojoj budu zadovoljeni interesi svih, a ne samo jednog dela drutva Drugi princip na kome poiva Platonova ideja drave je da o svemu treba da odlui onaj koji zna, a ne veina, jer znanje nikada nije kod veine nego kod pojedinaca
15

Idealna drava
Staleko ureenje: umnost trajni sklad Mudrost vladari Hrabrost branioci Umerenost hranioci Psihologija etiri kardinalne vrline: Umni deo ovek Voljni deo ivotinje Poudni deo biljke dua pravednost (svako obavlja svoj posao)

16

Sistem obrazovanja
godine 1 3. 3 6. 7 10. 10 13. 14 16. 16 18. 18 20. 20 30. 30 35. 50. vrsta pouavanja Telesna snaga Pripovedanje mitova Gimnastika itanje i pisanje Pesnitvo Matematika i astronomija Vojniko vebanje Dalje obrazovanje (inovnici) Dijalektika (komandanti) Vladar
17

Zakonske odredbe drave

ene treba da se obuavaju isto kao i mukarci Brani odnosti moraju biti pod strogim nazorom, a brak u pravom smislu biva dozvoljen samo proizvoaima Deca su zajednika Raanje potomstva se vri na osnovu odabira i nadzora vlasti. Iskljuuje se princip subjektivne slobode pojedinanost). Svi imaju vrednost samo kao opti ljudi Time ima da se iskorene: strasti, mrnja, sporovi, kriminal itd. Kasnije e u Zakonima ublaiti ove restriktivne odredbe idealne drave. (svaka

18

Teorija ideja: rodovi i vrste

Ideje su optosti, tj. rodovi i vrste ulnih pojavnih stvari. Sve stvari duguju svoje postojanje svojim nepropadljivim rodovima i vrstama, odnosno: - svom ueu u njima - njihovom prisustvu u sebi. Rodovi su trajni, dok su njihovi pojedinani likovi propadljivi. Ideja dobra (svrhe) je:
svojevrsni rod rodova jedinstvena i opta svrha svih rodova svrha svih svrha bit svih biti ono kao Jedno gospodari u svim razlikama rodova, optosti i pojedinanosti stvari ono neprolazno
19

Stvarnost ideja

Kad je Platon drao predavanje o svojim idejama i pomenuo nekakvo stolstvo i peharstvo, rekao je (Diogen): - Moj Platone, ja vidim sto i pehar, a stolstvo i peharstvo nikako ne vidim. A ovaj mu odvrati: -Sasvim tano, jer ti, svakako, ima oi kojima se mogu videti sto i pehar, a razuma kojim se mogu videti stolstvo i peharstvo nema.
Diogen Laertije: ivoti i miljenja istaknutih filozofa, (VI, 53)

20

Tekoe teorije ideja

Tekoe koje su nastale oko podvoenja ideja pojedinanih stvari (npr. oveka i konja) pod zajedniku ideju, a koje nisu imale veze kao ideje lepote i dobra Platon je reio tako to je sve posebne sutine (da ne bi ostale odvojene jedna od druge) podredio najvioj rodovnoj sutini, ime je, u stvari, napravio skok iz ontologije u logiku. Postoji problem da li sve pojedinane stvari imaju ideje, pa i takve kao dlaka, blato itd. Ako je pojedinani predmet slika ideje (pa one ne uestvuju u potpunosti u predmetu), postavlja se pitanje ta ispunjava preostali deo predmeta ideja (ovek neovek) I samo postavljanje pojam uestvovanja je problematino, jer se ideje i objekti ne mogu porediti kao sami objekti
21

Idejna optost i ulna pojedinanost

Ideju dobra, dakle, treba da shvati kao neto to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to dui koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok naeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom... Tako i u stvarima koje se tiu saznanje prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego upravo iz njega samoga proizlazi njihovo bivstvovanje i njihova bit, a samo dobro nije bit, nego se po uzvienosti i moi uzdie iznad nje.
Platon: Drava, 508 b-c

22

Idejna optost i ulna pojedinanost

Poto je dua sve nauila, onda ne postoji nita to bi nekoga moglo spreiti da, ako se podseti samo na jedno to se kod ljudi zove uenjem sve ostalo pronae sam, ako je samo hrabar i uporan u traenju. Jer traenje i uenje je u potpunosti samo seanje.
Platon: Menon

Saznanje nije rezultat uenja, ve seanja (anamnesis) Uenje kao unoenje u svest onih sadraja kojih u njoj pre nije bilo Svest otkriva ono to je ve nekako (kao dispoziciju) posedovala u svojoj biti Saznanje spoljanjih stvari zavisi od samog spoljanjeg realiteta, ali ono to je u realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd., ne moe se saznati naom ulnom sveu, nego samo sveu kao misaonom. Seanje:
uobiajeni, empiriki smisao: reprodukovanje onoga ve svesnog logiki smisao: saznanje kao samoudubljivanje svesti, tj. uoptavanje onoga spoljanjeg u optoj biti svesti

23

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

A sada rekoh uporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i bratova tako da se ne mogu mai s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, meutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podiu maioniari da iznad nje pokazuju svoju vetinu. Zamiljam ree on.

24

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve mogue tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pri tom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni rei ne govore. Tvoje je poreenje neobino ree on a neobini su i tvoji zatvorenici. Slini su nama rekoh. Zar misli da oni vide neto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid peine? Kako bi mogli da vide kad su prinueni da celog veka dre glave nepokretno? A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nee i sa njima biti to isto? Razume se.
25

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

A kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno. A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misli da e oni im neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi? Zevsa mi, tako je. Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. Tako je ree Glaukon. A sada zamisli nastavih ja kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja...

26

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova i bio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe i pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome osea bolove, a od svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao, ta misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut veoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on biti u neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao, stvarnije od ono-ga to mu se sad pokazuje? Tako je, naravno.

27

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oi, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to moe gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje. Zaista bi tako uinio ree Glaukon. Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne izvue na sunevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, i zar mu se, kad bi zatim doao na svetlost, oi ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim? Ili, bar, ne bi to mogao odmah. Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. U poetku bi najlake raspoznavao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a same njih jo docnije. Zatim bi, gledajui svetlost zvezda i meseca, lake video nebeska tela i samo nebo nou, nego sunce i njegovu svetlost danju?
28

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

Svakako. Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. Zacelo. I posle toga e ve moi da doe do zakljuka kako je sunce ono koje odreuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nain proizlazi sve to se moe videti. Jasno je da e naposletku doi do toga. Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondanje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da e se tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo? Svakako.
29

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obino prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii, misli li da e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom, pa e arko eleti da pre bude kod siromanog oveka sluga i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nain? Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvim ivotom.

30

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

Promisli jo i o ovom rekoh. Kad bi takav ovek ponovo siao i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sa sunca, oi ne bi ispunile mrakom? Dabome da bi. Pa kad bi, dok su mu oi jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamoovamoonamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet poeleo da se sa onim zatvorenicima takmii u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi neko po-kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi mogli da ga uhvate i da to uine. Razume se.

31

Alegorija peine (Platon: Drava, VII knjiga)

Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono to smo ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju sa boravkom u tamnici, a svetlo ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje due u sferu umnog (noton topon), onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da uje. Ali, bog zna da li je to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kako se te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivog c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanja nuno sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u podruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um...

32

Drutvena priroda praktikih znanja

Platon ne deli Sokratovo moralno, individualistiko i subjektivno delatno stanovite (izvor krize polisa). Vraa se stanovitu jedinstva praktikog ivota, ali ne vie spontanospontano -obiajnosnom, ve racionalno utemeljenom Etiku neopozivo povezuje sa drugim disciplinama praktike filozofije: ekonomijom, pravom i politikom.

33

Kritika platonizma

Platonu se zamera da: podvostruavanje sveta (inteligibilni i ulni) postavljanje mnotva bivstvenih sutina bez metafizikog utemeljenja ili osnove (ideje su nezavisne ak i od boga) ne uspelost objanjenja odnosa izmeu ulnih stvari i ideja:
uspeva, eventualno, epistemoloko objanjenje (kako se stvari saznaju), poto se uzima jedinstvo logosa te i aisthesisa ali ne uspeva ono vanije, ontoloko objanjenje (kako stvari postaju).

ne objanjava odnose izmeu ideja (npr. vrsta: rod) niti nalazi neko stvarno naelo jedinstva

34