SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

Nebojsa Momirovi, 2Radojko Lukovi, 3Milos Kljaji

Poljoprivredni fakultet, Zemun 1 Inovacioni Centar, Arilje2 Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Odravanje i unapreenje plodnosti zemljita

Odravanje i unapreenje zemljine plodnosti u malinjacima predstavlja veoma vaan zadatak sa nekoliko razliitih aspekata: popravljanje strukrure zemljita, optimizacija vodnog i vazdunog reima zemljita, izgradnja adsorptivnog kompleksa unoenjem odgovarajuih koliina koloidnih materija, neutralizacija zemljine izmenljive kiselosti i poveanje potencijalne plodnosti zemljita, te smanjenje pritiska pratilakog kompleksa: patogenih mikroorganizama, tetoina i korova. Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljitima pH 5,5-6.5, dobre vododrljivosti, ali dobro dreniranim zemljitima. U pogledu mehanikog sastava zemljita, zasadi malina najbolje rezultate postiu na lakim, ili peskovitim ilovaama. ak i na vrlo lakim, peskovitim zemljitima, malina moe da uspeva bez ogranienja, ali uz primenu velikih koliina organske materije, bilo da se primenjuje zelenino ubrenje, ili se pak unose adekvatne koliine stajnjaka, komposta, ili nekih drugih organskih ubriva. Prema jednom od koncepta odravanja plodnosti zemljita, ali i odravanja dobrog fitosanitarnog stanja, u povrinski sloj zemljita do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od 5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadrajem azota (npr, kompost zaostao nakon gajenja ampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovani komposti meavina konjskog, goveeg ili pileeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u povrinski sloj zemljita do dubine od 10 cm unosi u koliinama od 20 m 3/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni se preporuuju naroito na zemljitima veoma lakog meganikog sastava i poeljno je da sadre malo amonijanog azota, kako ne bi dolo do pojave njegove toksinosti. Odnos C/N u sluaju unoenja visokohumifikovanih, kompostiranih organskih ubriva kree se od najmanje 25, pa do 40. Poluzgoreli, ili svei stajnjak treba zaorati u zemljite tokom jeseni, nikako tokom leta, jer se u vreme maksimalne aktivnosti patogena poveava opasnost od infekcije zemljita plamenjaom ili uvenuima. U sluaju unoenja velikih kolina sveeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza, kao preduseva pred sadnju maline je prilino dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokuluma Phytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti injaka i grica u zemljitu. Kao vrlo pogodnaza zelenino ubrenje esto se koristi heljda, naroito kod kiselih zemljita. Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenino ubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima ra, jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, ak i lucerka na zemljitima neutralne hemijske reakcije. Ra dobro podnosi kisela zemljita, kao i heljda. Ukoliko se zasniva u septembru, veoma je znaajno da se razoravanje obavi rano u prolee. U protivnom, ako to nije mogue, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u prolee pre inkorporacije u zemljite. Uljana repica, ogrtica, ili slaica sadre izotiocijanate, to znaajno doprinosi smanjenju pritiska pratilakog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se poetkom septembra i ak i u uslovima hladnijeg i vlanijeg klimata obezbeuju dovoljne koliine organske materije za zelenino ubrenje sa vrlo izraenim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a zaorava nakon 3 meseca. 1

Osim zeleninog ubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje meurednog prostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljite, predstavlja uobiajen nain odravanja povoljnog stanja zemljita u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim to se ovim putem modifikuje mikroklima i time znaajno utie na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizik od eventualnih ekolokih akcidenata, kao to su erozija i zagaivanje povrinskih vodotokova, ili podzemnih voda. Takoe, vrlo vaan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u meuredni prostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje se koriste uobiajene viegodinje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi moe biti i jeevice. Zatravljivanje kompletne povrine meuernog prostora se moe vriti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene herbicidne, ili mehaniki obraene trake. Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, oviji vijuk i belu detelinu, kao ivi mal, odnosno jeam, kao pokrovni usev. Velika masa jema kao mrtvog organskog mala, smanjuje zakorovljenost, ali utie negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malera (6 do 8 po sezoni) uspeno se kontrolie zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smei sa vijukom. Kod teih zemljita, kod kojih je veoma znaajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimino zgoreli stajnjak, ili delimino kompostiran organski materijal, te zelenino ubrenje, jer se na taj nain u znaajnoj meri smanjuje zapreminska masa, vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehanike frakcije gline, koja dominira u mehanikom sastavu zemljita. Dobre rezultate daje i unoenje peska (opeskivanje) pri emu treba voditi rauna o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadraju koloida, u reim sluajevima i o mineralnom sastavu peska. Unoenjem stajnjaka poveava se vodordljivost lakih zemljita, poveava se aerisanost tekih zemljita, infiltracija vode u zemljite je znatno bra. U prolee se zemljite bre zagreje, te je mikrobioloka aktivnost vea, mineralizacija bra i dostupnost neophodnih biljnih hraniva vea. Sve to doprinosi boljem i ujednaenijem porastu i razviu u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskih promena smanjuje se i pristisak inokuluma razliitih patogena i tetoina. Potpunom humifikacijom nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele, zahvaljujui emu raste procenat iskorienosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat po ivotnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagaenja povrinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja. Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih, visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih ubriva, koja mogu sadrati i do 4% azota, koji se obino sporije mineralizuje, to je i poeljno, naroito na lakim zemljitima, gde je nitratna forma podlona brzom ispiranju, a amonijani oblik pristupanog azota, pogotovu na viim temperaturama, dovodi do toksinog efekta. Da bi se zemljite na adekvatan nain pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditi njegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko se prethodno gaji zelenini usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupanog azota u zemljinom rastvoru, 20 ppm prisstupanog fosfora i 180 ppm pristupanog kalijuma. Nakon zaoravanja zeleninog useva na dubinu orninog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadraj unoenjem mineralnih ubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlini rezultati u ubrenju zemljita za jagodasto voe, uopte, a naroito za malinu postiu se granulisanim vodorastvorljivim ubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkom soli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od meanih ubriva na bazi kalijum sulfata, a naroito klasinih, citratno rastvorljivih mineralnih ubriva na bazi kalijum hlorida, visok kvalitet obezbeuje nadprosene rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnoj mineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujua ubriva, najee sa inhibitorima nitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupana biljkama u duem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana ubriva sa kontrolisanom emisijom hraniva u zemljini rastvor. 2

Uobiajeno je da se kreni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljine kiselosti, ali se retko napominje da je neophodan sadraj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljitu nakon izvrene pripreme za sadnju. Sadraj magnezijuma treba da se kree 40-45 na peskovitim do 95-100 ppm na teim tipovima zemljita. Posebno je znaajno da odnos Ca 2+, K+ i Mg2+ bude uravnoteen. Osim to omoguuje izbalansirano usvajanje makrohraniva, optimalna obezbeenost kalcijumom i magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjae. Veoma je vano utvrditi i status obezbeenosti zemljita neophodnim mikroelemntima, posebno manganom Mn i cinkom Zn. Ukoliko je njihov sadraj ispod 8 ppm za oekivati je eventualnu pojavu deficita, to se uspeno otklanja folijarnim tretiranjem, ili unoenjem osnovnih ubriva koja sade sva biogena mikrohraniva. Na zemljitima lakeg mehanikog sastava ukoliko je pH vrednost zemljita nia od 5,5 vrlo esto dolazi do deficita u ishrani kalcijumom, magnezijumom i fosforom. U tom sluaju se koriste mleveni krenjak, ili dolomit, njihove meavine, ili drugi kreni materijali u cilju neutralizacije izmenljive zemljine kiselosti. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline, obavezno uz zaoravanje velikih koliina stajnjaka, kako bi mikrobiolokom aktivnou karbonati mogli biti razloeni delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3-). Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljitima pH vrednosti > 7, zbog este pojave deficita magnezijuma i niza mikroelemenata, u prvom redu gvoa i mangana. Za sniavanje pH vrednosti zemljita unose se adekvatne koliine organskih ubriva sa dodatkom sumpora, dok se kasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva ubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat, kalijum sulfat, magnezijum sulfat , ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat- Multi K pHast) sa niskom pH vrednou. Trajno meliorisanje alkalnih zemljita postie se unoenjem dovoljnih koliina gipsa (kalcijum sulfata), a uobiajeno da se osim dopunskog unoenja velikih koliina organske materije istovremeno vri i opeskivanje povrinskog sloja zemljita. Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljitima. Optimalni uslovi za proizvodnju iskljuuju prevlaivanje korenovog sistema, ak i u veoma kratkom vremenskom periodu. Korenove dlaice sa aktivnim rastom e poeti da se gue i nakon samo 24 asa dolazi do odumiranja u sluaju prevlaenosti i nedostatka kiseonika. Poveana vlanost zemljita poveava infekciju zemljinih patogena, posebno pojavu pamenjae na korenovom sistemu Phytophtora fragarie var. rubi. U sluaju pojave plunog ona, ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog, ili Bt horizonta kod pseudoglejnih zemljita, neophodno je izvriti podrivanje na dovoljnu dubinu, kako bi se uspostavlio normalan sistem drenae i omoguila brza infiltracija padavina, normalan vodnovazduni reim, ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. Podrivanje u sluaju pojave plunog ona izvodi se na nekoliko centimetara veu dubinu, kako bi se izbegla prevelika energetska potronja i visoki trokovi zasnivanja malinjaka. Kod meliorisanja pseudoglejnih zemljita, neophodno je izvriti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm, kako bi se uspostavio optimalni vodno-vazduni reim. Podrivanje se obino vri tokom avgusta, kada je sadraj vlage u zemljitu najnii, pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiu na visok kvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljita. U ovom sluaju drobljenje monolita na sitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraenije, a efekat dugotrajniji. Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje, onda ne treba preduzimati rigolovanje kao u sluaju podizanja viegodinjih zasada drvenastih vrsta voa, ili vinove loze, jer e u ornini, odnosno povrinski sloj zemljita biti izneta velika koliina gline, pa je do adekvatne strukture zemljita mogue doi samo primenom velikih koliina stajnjaka. Dobro dreniran, strukturan sloj zemljita treba formirati do dubine od 50 cm. U tom sluaju uz zapreminsku masu zemljita od 1,35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na povrini od jednog hektara. Ako zbog velike koliine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet ubrenja od 1,5%, proizilazi da u zemljite u tom sluaju treba zaorati preko 100 t/ha delimino zgorelog stajnjaka.

Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija, u prvom redu ogranienu raspoloivost dobro negovanog stajnjaka, visoke trokove transporta, manipulacije i unoenja u zemljite, ali i mogue negativne ekoloke konsekvence. Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada, ili panjaka, bez obzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljinih tetoina, u prvom redu grica i injaka. U cilju smanjenja njihove brojnosti poeljno je gajiti na takvom zemljitu kukuruz, ili jo bolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego to se pristupi sadnji maline. Takoe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomonica (fam. Solanaceae): krompir, paradajz, paprika i plavi patlidan, batat, ali i duvan i soja, doprinose uveanju inokuluma Verticillium spp. u zemljitu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva. Posebnu panju, takoe, treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju irenju uvenua i drugih zemljinih patogena, poput pepeljuge-Chenopodium album, tira-Amarathus retroflexus, ika-Xanthium strumarium, ili crne pomonice-Solanum nigrum. Mehanizmi na osnovu kojih unoenje kompostirane organska materije doprinosi biolokoj kontroli biljnih bolesti prema aktualnom pregledu literature (Hoitink, 1999; Hoitink i Boehm, 1999; Stone et al., 2004) su: 1. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i mikroelemenata, kao i organske materije neophodne za kolonizaciju - poznato je da spore patogena sporije klijaju u sluaju nedovoljnih rezervi energije, ili hraniva, to oteava kolonizaciju novounete organske materija, podjednako od strane bakterija, ili patogenih gljiva. Naroito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisne mikroorganizme kao to je npr. Trichoderma harzianum kod istovremenog unoenja visokohumifikovanih organskih ubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijom spora ove korisne gljive antagonista patogena. 2. Antagonizam podrazumeva luenje razliitog enzimskih materija, kao to su glukonaze, proteinaze, hitinaze i celulaze, ime se razlae elijski zid patogena, kao predominantni oblik mikoparazitizma. Drugi najei sluaj jeste luenje antibiotika, najee iz grupe izonitrila i seskviterpena, ali i streptomicina, koji direktno deluju bakteriostatino. 3. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanoenjem mikrobiolokih stimulanata ubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje, npr. Trichoderma harzianum, ili nepatogeni Fusarium equiseti protiv uvenua Verticillium spp. 4. Indukovana sistemina otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitoj strukturi genoma koriste potencijal odreenih gena u otpornosti na bakterijska, gljivina i virusna oboljenja, podjednako na korenovom sistemu, sprovodnim tkivima, ili lisnoj masi. Na lakim zemljitima moe doi do pojave nematoda, naroito nakon gajenja leguminoznih useva. Takva zemljita treba izbegavati za sadnju maline, a u cilju prevencije, kao useve za zelenino ubrenje treba gajiti sudansku travu, crveni vijuk, ili slaicu i kadifice, sa daleko najizraenijim nematocidnim efektom. U sluaju jaeg prisustva nematoda neophodno je izvriti dezinfekciju dazomet-om, ili chlorpikrine-om. Najvei problem u pripremi zemljita za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanje viegodinjih korova kao to su: pirevina Agroyrum repens, palamida Cirsium arvense, poponac Convolvulus arvensis, itd. Ukoliko se ne povede rauna o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasada maline, onda se suoavamo sa velikim problemima. Viekratna obrada zemljita na strnitu pre duboke obrade u jesen moe biti veoma efikasan nain eradikacije viegodinjih korova, ali dovodi s druge strane do ubrzanog razlaganja organske materije, odnosno mineralizacije humusa. S toga je primena totalnih herbicida mnogo jednostavnija, dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda. Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su viegodinji korovi visine 20-tak cm, sa 3 do 4 lista, to je obino u terminu druge dekade maja. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajem avgusta, ili u septembru, a kod vee zakorovljenosti upotrebiti veu dozu herbicida. U obavezne fitosanitarne mere u primepremi zemljita za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta jagodastog voa na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada, u prvom redu divlje kupine. 4

Sama priprema zemljita za sadnju obuhvata otvaranje rova irine tri aova i dubine jedan aov. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljita nije uneta dovoljna koliina organske materije, onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa), ili 1 do 2 t/ha visokohumifikovanih peletiranih organskih ubriva, deliminim meanjem sa zemljitem u rovu. Tada se mogu upotrebiti i neophodne koliine NPK formulacija, najbolje one koje sadre fosfor u vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina, kao i potrebne koliine kalcijum nitrata, magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih ubriva na osnovu prethodne hemijske analize zemljita. Osim fizikih i hemijskih osobina, primena komposta ili lumbriko-komposta doprinee u znaajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljita i smanjiti pritisak inokuluma najvanijih patogena (Allison et al., 2006). Odravanje zemljine plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno ubrenje potpuno zgorelim stajnjakom, kvalitetnim kompostom, ili peletiranim, visokohumifikovanim organskim, odnosno organsko-mineralnim ubrivima. Koliine zavise od sastava, porekla i kvaliteta ubriva, ali i od brzine njihove mineralizacije, odnosno karakteristika zemljita i klime podruja. Najee se primenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog ivinskog stajnjaka, ili pak kvalitetnih peletiranih, visokohumifikovanih meavina konjskog, goveeg i ivinskog stajnjaka. Kada se primenjuju delimino zgoreli kompost, ili stajnjak, onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana pre berbe kod gajenja bunastih formi, odnosno 90 dana kod gajenja maline uz palirnu potporu. Ono to je prema Dean et al., (2000) karakteristino za primenu vrstog pileeg stajnjaka jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. Poreenjem primene 55 kg N/ha kao NH NO ili 100 ili 200 kg N/ha kao pileeg stajnjaka dolo se do slinih rezultata u pogledu prinosa. Sadraj azota nakon berbe maline u leto, treba da poslui za izradu plana ubrenja u narednoj sezoni sa vanom napomenom da tokom jesenje-zimskog kinog maksimuma u najveoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota. U novije vreme, naroito u zatienom prostoru sve vie se koriste visoka leja za gajenje maline. Visina leje ima veoma vanu ulogu za postizanje visokih prinosa, posebno u gajenju maline namenjene sveoj potronji. Prema nekim ispitivanjima visina leje vea od 30 cm doprinosi optimizaciji vodnog i vazdunog reima. Visina leje za sadnju maline prema Wilcox et al., (1999) ima veoma veliku ulogu u postizanju visokih prinosa, ali i smanjenju potencijalne opasnosti od pojave plamenjae i po svom efektu gotovo da se meri sa primenom Trichoderma spp., odnosno sa izborom otporne sorte za gajenje. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjae imala je ogrnien efekat. Heiberg (1999) navodi da je u poveanju prinosa maline jedino primena crne mal folije kao pojedinani faktor bila statistiki znaajna. Najvii prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje, primene crne mal folije i aplikacije oxsadixyl-a, dok je najmanje problema sa pojavom plamenjae bilo pojedinano po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom, kao i u interakciji ova dva faktora. Jo bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije, ispod koje se zemljite skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujui braon Al Or naliju, ali je znaajno smanjen napad vai i ostalih tetoina, poto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektuje srebrna boja, odbija insekte i deluje antifidno. Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organski materijali. Primena piljevine za nastiranje povrine zemljita u malini ne daje tako dobre rezultate kao u zasadu borovnice, gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu, ili umsku stelju-lie. Ukoliko se koristi za nastiranje, onda piljevini ne treba dodavati dopunske koliine azota. Ukoliko se piljevina
4 3

inkorporira u zemljite, na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota, ako se pretpostavi relativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. Ova tehnika doprinosi znaajnom poveanju prinosa jagode (Roberts i Melenthin, 1960). Nastiranje slamom utie direktno na smanjenje prinosa maline, a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage, Pedreros et al. (2008), dobili su korienjem piljevine etinara, to je u odnosu na kontrolu sa mehanikom obradom dalo i znaajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne trokove odravanja i nege zasada.

Navodnjavanje i mineralna ishrana maline

Zasad malina se uobiajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim poveanjem prinosa, ali i kvaliteta i vrstine plodova. Pravilno navodnjavanje se takoe pozitivno odraava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. Neadekvatan vodni reim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljitu. Dubina i graa korenovog sistema odreuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i reim navodnjavanja. Obino sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konane dubine korenovog sistema maline.

Bez obzira to korenov sistem dostie dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986) glavni deo korena raste neposredno u povrinskom sloju zemljita (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po nekim drugim autorima, glavni koren dopire u dubinu do ak 2,5 m, ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljita od 25 cm, a itavih 90 % do dubine od 50 cm, to ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najvei deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz povrinskog sloja zemljta do dubine od desetak centimetara. U navodnjavanju je vano da upravo povrinski sloj zemljita ne ostane bez vode, jer malina ne moe kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljita. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje reima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja. Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljtu, ak i u sluajevima pojave kratkih sunih perioda, to se veoma negativno odraava na porast i prinos. Kritian period za nedostatak 6

vode u zemljiu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova. S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljita na kojim se gaji malina u Srbiji poeljno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj nain obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaenja po duini i irini rizosfernog sloja. Prema mehanikim osobinama zemljita u naim glavnim malinogrjima, najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je znaajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvoaa, visinska razlika na duini reda moe iznositi i preko 35 m. Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaivanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm, kako bi se definisao to precizniji reim navodnjavanja zasada maline. injenica da malina spada u useve koji za uspean rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da ak ni privremeno ne podnosi prevlaivanje, zahteva da predzalivna vlanost treba da padne neposredno ispod take optimalne obezbeenosti, pratei vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajue stanje vlanosti zemljita detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm. Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap poveava prnos maline 2,4 do 19,2% u poreenju sa navodnjavanjem oroavanjem. Na lakim zemljitima zalivne norme su nie, a intervali izmeu zalivanja krai. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljitu, sa niim sadrajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su znaajne utede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem oroavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godinjem nivou na samo 203 mm to je doprinelo, poveanju prinosa, krupnoe i kvalteta maline, sadraju eera i vitamina. Od ukupno usvojenih kolina vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakim zemljitima, solidno obezbeenih organskom materijom, proseno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh koliina vode, iz sloja dubne 10 do 20 cm jo 25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm jo 19 %, dok se iz podorinog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al., 2002). U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne to vea krupnoa plodova, a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeu sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovita kontrole veliine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voa uopte (Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi odreene predzalivne vlanosti (-150 hPa; -300 hPa i -600 hPa) moemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje), ali i vrstina plodova i uee rolenda moe biti visoka. Obilno navodnjavanje naroito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi dolo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu, tako da sadraj vlage na tenyiometra bude u okviru sile dranja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo, 2006). Navodnjavanjem zasada mailne u ileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije, karakteristika zemljita i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifine modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoe i vrstine ploda na racionalnim i odrivim osnovama. Navodnjavanje nije jedini nain da se utie na vodni reim maline. Drugi veoma vaan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osim to se smanjuje evaporacija sa slobodne povrine zemljita, eliminiu se korovi I gubici zemljine vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo vee prinose kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida.

Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem mal folijom u punom vegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu znaajno prorediti uobiajenu dinamiku navodnjavanja, ve eventualno odloiti zalivnu normu za dan ili dva. Zahvaljujui injenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. Kod zemljita srednjeg mehanikog sastava rastojanje meu emiterima moe biti i do 50 cm. Vrlo je znaajno da se zbog promene u distribuciji zemljine vlage, novi izdanci za narednu godinu javljaju iskljuivo u zoni reda, to smanjuje koliinu rada u njihovoj kontroli. Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazini prinos od 8 t/ha ukljuujui ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljita u proseku iznese 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisie od obezbeenosti zemljita najvanijim makroelemntima i njihove pristupanosti biljkama, katakterisitikama klime odreenog proizvodnog podruja i meteorolokim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehnikih i pomotehnikih mera koje se praktikuju, ali i od specifinosti odreenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljinog rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljita, u sluajevima nepristupanih formi odreenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u sluaju neadekvatne vlanosti zemljita, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne koliine hraniva, neophodnih za normalan porast i razvie, ak i na zemljitima veoma bogatim u pogledu sadraja osnovnih biogenih elemenata. Najvaniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na suu I zimske mrazeve. Heiberg (2002) opisujui funkcionalne vezu izmeu mineralne ishrane azotom, suzbijanja korova u meurednom prostoru i kontrole izdanaka istie da je pedantan odnos prema merama nege uticao u znaajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu, povean vegetativni porast, ali i krupnou ploda. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap, norme ubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do znaajnog poveanja prinosa. Jeffries et al., (2008) navode da je za razvoj odrivog sistema ishrane zasada maline azotom u cilju smanjenja zagaenja podzemnih voda nitratima neophodno odrati sadraj pristupanog azota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setva pokrovnih useva, ili se permanentno odrava zatravljen meuredni proctor. Dobra mineralna ishrana zasniva se na to preciznijem uzorkovanju zrmljita i detaljnim agrohemijskim analizama obezbeenosti mikro i mikrolementima, kako vrednostima ukupno razmenljivih hraniva, tako i vrednostima u zemljinom rastvoru koje smnatramo lako pristupanim biljkama. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje injenicom da se zasad maline obino ubri u trake, bilo da se unose mineralna ubriva, ili pak neka mineralna ubriva, kao ivinski stajnjak. Zebarth et al., (2002) navode da je potpuno sluajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje neprecizan zbog specifinosti naina ubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogo bolje rezultate: u zoni reda, u zoni trake u koju se obino ulau ubriva neposredno uz red, u zoni sredine meurednog prostora i konano u pojasu na sredini izmeu trake za ubriva i sredine meurednog prostora. MIneralna ishrana odvija se podjednako na korienju konvencionalnih metoda, ali i naprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema za navodnjavanje. Veoma je vano da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata u zemljitu. Visok sadraj izmenljivog fosfora esto dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. Posebno voditi rauna o injenici da se visoke koliine fosfora nalaze u pileem stajnjaku, tako da stalna neselektivna upotreba ovog organskog ubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije u povrinskom sloju zemljita. 8

Sve vrste jagodastog voa izuzetno su osetljive na korienje bilo NPK formulacija, ili pojedinanih ubriva koje u svom sastavu imaju hloride. Klasina meana ili kompleksna ubriva rastvorljiva u citratima, uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl), te ih treba izbegavati kod osnovnog ubrenja i zasnivanja malinjaka, ali i kod redovne mineralne ishrane. Kada sadraj hlorida u zemljinom rastvoru pree granicu od 600 do 700 ppm poinje znaajno smanjenje usvajanje nitrata, kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljitu, a posle izvesne granice, hlor u biljnim tkivima poinje da deluje toksino. Neocleous i Minas, (2007), su utvrdili negativan efekat pojaanih koncentracija NaCl u kulturi in vitro, odnosno Neocleous i Vasilakakis, (2007) u gajenju maline sorte Autumn Bliss u plastenicima. Usled poveanja sadraja soli u medijumu i akumulacije hlorida u biljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veliine I funkcionalnosti stominog aparata, bez obzira to se ne poveava sadraj CO2 u tkivima. Konstatovano je dalje da se smanjuje sadraj hlorofila u listu, smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopte brzina usvajanja vode. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka, smanjene lisne povrine, bre odumiranje listova, smanjenje ukupne biljne mase. Autori smatraju da je toksina akumulacija u tkivima osnovni uzrok tetnog delovanja hlora, u mnogo veoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranja stoma. Zato treba u ubrenju maline koristiti samo meana, ili kompleksna granulisana ubriva formulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata, ili diamonijum fosfata. ubriva formulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo reenje na zemljitima sa neutralnom, ili blagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljinog rastvora. Lenartowicz, (1986) navodi da ubrenje kalcijuma uvek utie na smanjenje usvajanja ostalih makroelemenata, Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi poveanom usvajanju cinka i bakra. Spiers et al, (1999) su u gajenju maline na istom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishrane N, P, K, Ca, i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe, dok se smanjuje usvajanje Ca i Mg. Poveane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu, ali smanjuju usvajanje Ca. Visoke doze kalijuma u ishrani, oekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg, a poveava koncentraciju u listu P2O5, K2O, Fe i Cu. Ukoliko se poveavaju doze kalcijuma u mineralnoj ishrani, dolazi do poveane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Ukolio se pak poveaju doze magnezijuma, onda e se smanjivati usvajanje Ca. Pojave deficitaili pak toksinosti, najee su kod poremeaja u mineralnoj ishrani azotom, kalijumom I magnezijumom. Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane, po kome ak 10 do 15% ukupnih koliina hraniva treba uneti putem folijarne primene. Na taj nain doprinosi se postizanji vrhunskog kvaliteta, ali i poveanju, odnosno indukovanju otpornosti na preovlaujue bolesti. Redovna viekratna folijarna primena kalcijuma, prema nekim autorima doprinosi duem uvanju, (Ali, 1994), ali se dobijaju i krupniji i mnogo vri plodovi, sa veim ueem rolenda i sa veim sadrajem bojenih materija. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i veoj otpornosti na sivu trule (Montealegre i Valdes, 1993). Krajem leta, novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata, obino zajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zatiti. Folijarna ishrana bogata fosforom i kalijumom doprinee da nakon obilnog navodnjavanja, kiovitog leta, ili obilne ishrane azotom, stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente. U jesen se vri obavezno tretiranje izdanaka, tzv. plavo prskanje, kada srednje dnevne temperature jo uvek ne spadnu ispod 15oC. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu, neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednou rastvora oko 6,5. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Drugo tretiranje, koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom uslovie pripremu izdanaka za prezimljavanje. Poveanje koncentracije, odnosno gustine elijskog soka, smanjenje koliine slobodne vode u intercelularima, nakupljanje plastinih materija poveava viskozitet, odnosno otpornost na niske 9

temperature i smanjuje opasnost od mogueg izmrzavanje izdanaka. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u prolee u eljenom terminu, shodno oekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadrajem mikroelemenata, koje ne sadre biuretnu ureu u azotnoj komponenti, niti hlor, ili druge tetne, pa ak ni balastne materije. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala, a neophodno je da odnos amidne i amonijane forme azota bude adekvatno izbalansiran. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u sluajevima ozbiljnih problema u porastu i razviu zasada maline. Obino se najee primenjuju kod stresnih situacija, poput toplotnih udara, nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom, pojave grada, ili nakon defolijacije usled napada patogena, tetoina, ili mehanikog delovanja olujnog vetra. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zatitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvoa i bora. Veoma dobre rezutate, kako u folijarnoj primeni, tako i u fertigaciji daju i ubriva sa dodatkom biostimulatora, poput ekstrakta morskih algi najee Ascophyllum nodosum (Loyola i Muoz, 2008). Primenom u borovnici, ali i u ostalim vrstama jagodastog voa ne dolazi do znaajnog poveanja prinosa, ali se poveava signifikantno krupnoa plodova i sadraj suve materije. U organskoj proizvodnji se esto koriste razliiti pripravci, ajni rastvori kompostiranog organskog materijala, koji veoma doprinose i poveanju sadraja antioksidanasa, elaginske kiseline i drugih polifenola, flavonida i tanina (Hargreaves et al., 2008) sa izrazitom zatitnom funkcijom u pogledu ljudskog zdravlja. Sadraj elaginske kiseline je specifina sortna karakteristika, podjednako kod maline, kao i kod kupine (Vrhovsek et al., 2008). Gudej i Tomczyk, (2004) istiu da meu flavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. Wang et al., (2009) istiu da na sadraj flavonida u velikoj meri utie i pravovremenost berbe, ali i duga izloenost jakom svetlu do momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja. U proizvodnji maline u plastenicima, prebujan vegetativni porast je esto veliki problem. Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira biosintezu giberelina), to za rezultat ima skraenje internodija i visine porasta, ali ne i smanjenje broja cvetova i zametanja plodova. Prema Palonen et al., (2009) ovi tremani nisu imali uticaj na poveanje otpornosti izdanaka na niske temperature. Redalen (1986) pak smatra da je selekcija orpornih sorti jedini put umanjenja teta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka.

Polinacija i bioloka zatita maline

10

Malina spade u vrste jagodastog voa iji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustva prirodnih, ili introdukovanih polinatora. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni, u sluaju loe i nepotpune oplodnje, kvalitet plodova je slab, a procenat rolenda relativno nizak. Razlog tome esto lei u injenici da svaki pojedinaan semeni zametak u zbirnom plodu kotunici mora biti zasebno oploen. Poevi od osnove do vrha ploda svaki ig tuka biva receptivan na polen u vrlo kratkom periodu, da bi prsten po prsten, tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana), ceo sloeni plod bio oploen. Praenje polena traje oko 35 sati, mada kod lepog vremena 70-80% polena prai tokom prvog dana cvetanja. Kia, hladno vreme, ili pak niska relativna vlanost vazduha zaustavljaju praenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. Pri tome samo igovi tukova spoljnjeg prstena pasivno prime polen sa pranika, dok se centralno pozicionirani igovi tukova, nikad ne dodiruju sa anterama. Sasvim je jasno, za dobru oplodnju neophodan je veliki proj poseta insekta polinatora.

U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova, dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0,6 do 1 milion), jer cvetanje traje due i do 45 dana, za razliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. Solitarni insekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih i starijih cvetova). U odnosu na medonosnu pelu koja preferira nektar, bumbari vie sakupljaju polen i podjednako poseuju tek otvorene, kao i starije cvetove, one koji su lako uoljivi, ali i one koji su relativno sakriveni. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnou ploda maline, tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno ukljuiti u kombinovani zasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za sveu potronju. Inae, malina je veoma atraktivna pelinja paa, pa se sa hektara moe sakupiti ak 150 do 250 kg meda, to je desetrostruko vie u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha). U ekosistemima sa ouvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom proizvodnjom za smrzavanje obino ne predstavlja vei problem. Populacija solitarnih pela iz spontane prirode je veoma visoka, posebno Osmia spp., Megahillidae , mada odreene vrste kao to su Osmia cornuta i O. rufa mogu biti koriene i putem dopunske introdukcije (Kruni i Stanisavljevi, 2006; Stanisavljevi i Nedi, 2008) Kod gajenja maline u zatienom, ili poluzatienom prostoru uz dopunsku polinaciju bumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati, posebno na nekim sortama namenjenim preteno sveoj potronji, kao to je Tulameen. Preliminarni rezultati polinacije zasada maline bumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa ouvanim biodiverzitetom, bumbari trpe prilino visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pele iz spontane populacije. Za razliku od proizvodnih podruja sa ouvanim biodiverzitetom, u vie urbanim proizvodnim uslovima, odnosno u sluaju gajenja maline u poluzatienom, ili zatienom prostoru, polinacija bumbarima za rezultat ima uobiajeno poveanje prinosa od 13 do 25%. Posebno je izrazit efekat 11

poveanja krupnoe ploda maline na udaljenosti do 100 m od konica sa bumbarima. Prema prosenim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja, upotrebom bumbara u polinaciji zasada maline prosena masa ploda se poveava za 0,5 gr. U polinaciji maline se koriste sledei tipovi konica bumbara: TIP Normal (N) Extra (E) Tripol (T) VELIINA KOLONIJE (radilice/matice) 50-60 /1 70-80 /1 350-400 / 3 POVRINA (m2) 750-1000 1000-1500 Do 5000

U staklenicima i pojedinanim plastenicima obino se koriste uobiajene konice, iji broj i dinamika unoenja zavise od povrine zasada, ali i od potencijala rodnosti. Ukoliko veliina plastenika ili staklenika dozvoljava, poeljno je za polinaciju odabrati veliku konicu Narupol E. Osim veeg broja radilica, kolonija je neto starija, a bumbari krupniji. To znai da e vie vremena provoditi u sakupljanju polena, pa e i efekti polinacije biti bolji, naroito ako uslovi nisu savreni. Izolovane konice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzatienom prostoru (PE nastrenice i mrearnici). ine ih tri jake kolonije, svaka sa maticom, a ista se pravilnom upotrebom moe koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voa i povra ak 8 do 10 sedmica. Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28C, odnosno u uem opsegu 15 do 25C. Kada se temperatura u konici podigne iznad 28C, radilice ne poseuju cvetove, ve ostaju u konici trudei se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni reim. U polinaciji je veoma vaan monitoring, koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraaju u konicu. Ako se kod konica prosene aktivnosti ustanovi npr. da se za 10 minuta 18 jedinki vraa u konicu, to znai da e tokom dana biti poseeno oko 260.000 cvetova. Dakle za dobro opraivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol konice, u kojim su po 3 drutva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja, tako da mogu posluiti u prethodnoj polinaciji jagode, borovnice, ili nekih drvenastih vrsta voa sa ranijim cvetanjem npr. trenje i vinje. Konice se u zasad unose neposredno pred cvetanje, ili 5 do 7 dana pred cvetanje. U ovom sluaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Sa ishranom treba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Ukoliko je meuredni prostor zatravljen i preovlauiju cvetne vrste poput mrtve koprive, maslaka i sl., onda konice mogu biti otvorene par dana pred poetak cvetanja zasada maline. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8 asova i popodne od 16 do 19 asova. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta, a u optimalnim uslovima i 4 do 5 cvetova. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu, obino dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna, tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja i zametanje u zbirnoj kotunici. Konice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0,5 do 1 m, na mestima relativno zatienim od direktnog sunca (osim u rano prolenom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu. Takoe, treba voditi rauna da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatnim insekticidom, ili korienjem mamaca od boraksa i smeeg eera. Nakon postavljanja konice vano je da se drutva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditi otvore na konici. U zatienom prostoru konice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvori zatvoreni, kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zatien prostor. Nakon orijentacionog leta, bumbari odmah zapoinju polinaciju maline. Generalno, bumbari su u zatienom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima. Polinacija bumbarima, uostalom kao i drugim solitarnim vrstama, podrazumeva oprez prilikom planiranja i izvoenja hemijske zatite. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksinih preparata dospeju u digestivni trakt polinatora, ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovima maline. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje konica i njihovo prekrivanje, dok drugi pak 12

podrazumevaju privremeno uklanjanje konica iz zasada u trajanju od svega pola dana, pa do 2-3, odnosno 7 dana. npr. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksian za bumbare i perzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. Ukoliko je drutvo zatvoreno due od 2 dana neophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u koliini 5 gr po drutvu dnevno, kako ne bi dolo do uginua larvi bumbara. Sistemini pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivaju kod bumbara vee tete u malini nego recimo kod useva paradajza, koji produkuje uglavnom polen, za razliku od paprike, a naroito jagodastih vrsta voa, koje produkuji i srazmernu koliinu nektara. Zbog obilne produkcije nektara, sa dovoljnim sadrajem eera nije neophodna dopunska ishrana kolonija bumbara eernom vodicom, pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima. Radi manipulacije konicama, neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora, ostaviti najmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor, kao bi se kompletno drutvo prikupilo u konicu. Konice koje se uklanjaju iz zasada, uvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20C. to se tie polinacije u zatienom prostoru najee se preporuuje korienje ekstra velikih drutava, koja obino dolaze sa nedelju dana starijim radilicama, koje su krupnije, veie vremena provode van konice i efekti polinacije su bolji. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u zatienom prostoru. Sistem itegralne zatite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu kombinovanja precizne primene pesticida i uvoenja odgovarajuih mera bioloke zatite i svih drugih tehnika u kontroli pojave kljunih bolesti i brojnosti tetoina. Malina, kao i drugi zasadi sitnog voa, sve vie se zasniva u razliitim oblicima zatienog prostora: tunelima, modernim plastenicima, ili staklenicima, gde uslovi gajenja pogoduju uspenom korienju predatora i parazita, bilo da se oni unose, ili se spontano javljaju u prirodi. Takoe, selekcijom naprednih sorti maline mogue je ostvariti znaajan stepen genetske otpornosti, to e sinergistikim delovanjem korisnih organizama dati eljen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al., 2004). Najznaajnije tetoine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u naim malinogorjima (Miloevi, 2001) su; malinina buba (Byturus tomentosus Fabr), malinin cvetojed (Authonomous rubi Herbst), malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk), malinin prstenar (Agrilus rubicola Abeille), malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp), malinin korebus (Coroebus rubi L), malinina muica (Thomasniana theobaldi Barnes), lisne vai (Aphididae), malinina muva (Pegomia rubivora Coqu), malinin smotavac (Notacelia udmanniana L), malinina muva galica (Lasioptera rubi Heeg), malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag), malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr. Milenkovi i Stanisavljevi, (2003) u svom izvetaju o mogunostima integralnog suzbijanja tetoina maline u Srbiji navode da su prouzrokovai najvee ekonomske tete u zasadima maline: mala i velika malinina va Aphis idaei, Amphorophora idaei, malinin (jagodin) cvetojed Anthonomus rubi, malinina grinja Phyllocoptes gracilis, u toplim i sunim letima obian pauinar Tetranychus urticae, a sporadino manje tete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella, malinina muva galica Lasioptera rubi, malinina buba Bytirus tomentosus, majski gundelj Melolontha melolontha, rutava buba Tropinota hirta, crni ruiar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthus pellucens. Uspenost kontrole vai u gajenju maline zavisi od predominatnih tetnih vrsta i jaine napada. Kljuna vrsta je velika malinina va, koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. Hemijska kontrola zasniva se na korienju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na bioloki program zatite, koji se sastoji od unoenja populacije Phytoseiulus persimilis, Amblyseius cucumeris, ali treba imati na umu da je u odnosu na Aphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta tetan. U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspenija u kontroli vai od predatorskih osa kao npr. Aphidius colemani, koja se veoma esto koristi u biolokoj zatiti povra. Posebno je vano da temperature tokom noi budu iznad 14-15 0C. Dakle, ranije tokom sezone moe se koristiti hemijska zatita, a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon cvetanja i zametanja, tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. Komercijalni preparati sadre obino oko 1000 pupa Aphidoletes u nosau od vermikulita. Nakon to predatorske vrste 13

galica izlegu jaja u kolonijama vai, larve koje se pile intenzivno se hrane i reguliu na taj nain veliinu populacije vai. Unosi se na nedeljnom nivou u koliini 1 jedinka/m2 do konanog uspostavljanja bioloke ravnotee. Osolike muve Episyrphus balteatus, Syrphidae, su znaajni predatori vai, koje imaju veliki potencijal u malini. Kao i kod kod muve galice, presudnu aktivnost u kontroli vai imaju larve ove vrste osolikih muva. Komercijalno se pupe isporuuja u nosau od vermikulita i direktno nanose iz boica na mal foliju, nikako na direktnu sunevu svetlost, odakle se pile odrasle jedinke. Na temperaturama od 20oC enke legu na stotine jaja u blizini kolonija vai. Jedna larva osolike muve, tokom dve sedmice razvoja, proseno pojede 300 do 500 vai. Unosi se kod lakeg napada 100 pupa/ha, odnosno 2 boice, najee 3 puta, kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC , nikako pre cvetanja, jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju. Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela, odnosno od mikroklime u zatienom prostoru. Vea energetska efikasnost, odnosno toplija klima u plastenicima pogoduje ranijem razvoju populacije na mladim izdancima u prolee. Veoma vana u uspenoj integralnoj zatiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najee crvenog pauka). Obino se prvo javlja na starijem liu, ali podjednako treba posvetiti panju i mlaim listovima. U kontroli pod lupom, ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova. Standardne mere zatite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje Phytoseiulus persimilis, to podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. im se uoi prvi napad grinja, u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosau nalaze nimfe, ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis, korisni insekti se direktno posipaju na listove, ili u papirne kutijice (dibox), u intervalima od po 7 do 15 dana, onoliko puta koliko je neophodno da se uspostavi prirodna ravnotea izmeu korisnih i tetnih grinja. U aritima napada ponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci, odnosno u proseku 20 jedinki/m 2. Bolji rezultati po Linderu et al. (2003) postignuti su sa 2 unoenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskom grinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje, Amblyseius andersoni u visokom procentu preivljava niske temperature na prizemnom delu stabla. Ova predatorska grinja se uspeno koristi i u gajenju jagodastog voa na otvorenom polju, podjednako u kontroli standardne populacije, ali i tarzanomidnih vrsta grinja (Easterbrook, 1992). Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus, mada se ponekad javlja i spontano, posebno tokom leta. Obino se nabavlja u malim cevicama u kojima je oko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polau jaja blizu kolonija grinja. Larve Feltiella se hrane jajima i larvama grinja i na taj nain reguliu brojnost populacije grinja. Kod blaeg napada grinja 1-2 cevice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana), a kod jaih napada do 5 cevica. Korienje muva galica je jednostavno, a primena jevtina, stim to je optimalni nivo temperature kod introdukcije daleko vii 20-27 0C, te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima, ili kod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. Introdukcija na otvorenom polju obavlja se tokom leta, ali to podrazumeva uvoenje koncepta integralne, ili bioloke zatite, sa selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i tetoina. Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus) californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u sluaju gajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. Osim to pokazuje manju zavisnost od temperatura, ima daleku veu tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus, mada je u optimalnim uslovioma manje efikasna. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate od Phytoseiulus-a. Rezultati koje navode Bylemans et al., (2001) ukazuju da u kontroli obinog pauinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3,5 m uspeno moemo koristiti sve pomenute vrste predatora, ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri. Takoe, Cabaleiro et al. (2003) istiu i mogunost primene biljnih ulja, uglavnom uljnih emulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. oleifera L.), mineralnih ulja, ili pak ribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline, pri emu visoke koncentracije primene ne dovode do fitotoksinosti, iako je konstatovano delimino skraenje bonih izdanaka. 14

U sluaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna, iako je broj akaricida koji se uspeno mogu primenjivati vrlo ogranien. Tokom leta, nakon berbe maline, obino se koristi chlofentezine (Apollo), kako se ne bi ugrozio bioloki program zatite. Karenca u odnosu na vreme primene je oko 7 dana, kao i kod useva krastavca. U plastenicima gde se u hortikulturnoj proizvodnji koristi bioloka zatita, u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacija fenbutatinoxide (Torque) + hexythiazox (Nissuron), a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate (Floramite), koji na uspostavljenu bioloku zatitu nema ni najmanji negativan uticaj, a karenca nakon primene je veoma kratka. Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju, kontrola tripsa u proizvodnji maline u zatienom prostoru mora zapoeti veoma rano, Praenje brojnosti populacije zasniva se na redovnom monitoringu pomou plavih lepljivih ploa, uz korienje feromonskih atraktanata. Predatorska grinja Amblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov bioloke kontrole populacije, bilo da se koristi iz boce nanoenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m 2), ili iz kesice iz koje se ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. Obino se primenjuje 4000-5000 kesica/ha veanjem na izdanke maline u poetku cvetanja. Optimalni temperaturni opseg je 15-25 0 C, to podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvia. Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa, kako duvanovog, tako i kalifornijskog, a poto se hrani polenom, uspeno preivljava i bez prisustva jedinki tripsa, pa se unosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta na primenu konvencionalnih fungicida. Unosi se kad nona temperature dostigne 16 do 17 oC, a dnevne preu 20 oC. U proizvodnji u zatienom prostoru sa dogrevanjem, obino se svakih mesec dana obavlja unoenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritine vrednosti. Ukoliko doe do jaeg napada u arita se unosi 2 jedinke/m2. Kada se zbog velike bujnosti ne moe u konvencionalnoj zatiti efikasno obaviti suzbijanje preparatima spinosad (Laser), ili abamectin (Vertimec), onda se istim u pripremi rastvora za tretiranje dodaju specifini atraktanti poput ATTRACKER koji specifinom meavinom fruktoze, saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj nain poveavaju unoenje aktivne materije u digestivni trakt insekta. Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se javljaju u zasadima maline. U proizvodnji na otvorenom polju obino nema nikakvih ekonomski znaajnih teta, dok je u proizvodnji u zatienom prostoru opasnost mnogo vea, naroito kod dvorodih sorti. Mogu napad velikog broja vrsta, ak i kupusara Mamestra brassicae, treba obavezno pratiti korienjem feromonskih klopki, a zatitu zapoeti kada broj uhvaenih insekata dostigne 2 odrasle muke jedinke. Najbolje zatitu obaviti korienjem Bacillus thuringiensis var. kurstaki (Bt), jer na taj nain u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu bioloku ravnoteu. S obzirom da najbolje deluje na mlae larve, tretiranje treba zapoeti otprilike nedelju dana nakon to prva imaga detektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije na 7-10 dana. Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju, kontrola bela leptiraste vai Trialurodes vaporariorum moe biti veliki problem u zatienom prosturu sa grejanjem, naroito kod gajenja dvorodih sorti maline. Uspena kontrola korovske vegetacije je veoma znaajna, jer krajem avgusta i poetkom septembra obino dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije na otvorenom polju na zasad maline u zatienom, ili poluzatienom prostoru. Populacija tokom zime takoe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima, odakle rano tokom vegetacije poveava brojnost populacije i nanosi velike tete mladim listovima. Zbog toga je neophodno rano postaviti lovne lepljive ploe ute boje. Tamo gde se uz sistem za grejanje po elima, bonim stranama plastenika i du oluka populacija ubrzano umnoava, mogu se postaviti i rolertrap trake, koje slue za hvatanje, a ne samo monitoring ove tetoine. Bela leptirasta va se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmocerus eremicus, kod jaih napada. Ukoliko je prisutna Bemisia tabaci onda se koristi Etetmocerus mundus. 15

U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste ponu sa unoenjem, kada srednja dnevna temperarura vazduha ne pada ispod 17oC, to je obino u negrejanim objektima od maja do septembra. Obino se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2, dok se ne uspostavi bioloka ravnotea, dok se u sluaju jaeg napada unosi do 9 jedini/m2. Encarsia parazitira larve bele leptitaste najuspenije u drugom i treem stadijumu, koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po karaktersinoj crnoj boji. Osa se pili iz tela parazitirane vai nakon 4 do 9 dana. Preivljava na optimalnoj temperature i vlanosti 36 do 43 dana, parazitirajui 60 do 143 larvi bele. Kartonske ploice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispod vrhova biljka maline. Prema navodima Hristova-e, (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose u zasadima maline u zatienom prostoru omoguavaju uspenu kontrolu bele leptiraste vai, zahvaljui injnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana, dok je kod bele duina ciklusa obino od 30 do 47 dana. Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa; acetamiprid/Tonus, Mospillan) u konvencionalnom programu zatite, program integralne ili bioloke zatite podrazumeva primenu novih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem, a putem sistema za navodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri remete uspostavljenju bioloku ravnoteu korienih predatorskih vrsti. Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najvei problem u gajenju maline na otvorenom polju, dok se u zatienom prostoru relativno retko javlja. U sluaju kada se u organskim sistemima gajenja postavlja ogranienje upotrebe konvencionalnih insekticida, obino se u jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhaa Pyrethrum spp. (=Chrysanthemum eg. Tanacetum cinerarifolium), sa vrlo visokom efikasnou (Berglund et al,. 2007). Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozatitnim pauinastim folijama, to takoe smanjuje napad cvetojeda, najee samo jednom pred samo cvetanje. esto se zatita agril folijama namee kao jedino reenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode, maline i drugih vrsti jagodastog voa. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije bioloke zatite ne mora da proe izvesno vreme, jer nisu apsolutno perzistentni. S druge strane Inocenzi et al., (2001), a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate mogue uspene kontrole cvetojeda korienjem feromonskih klopki. Dakle, u ovom momentu uestalost pojave, intenzitet napada najee diktiraju karakter itavog sistema zatite maline. Mogunost uspene kontrole cvetojeda seletivnim insekticidima jeste veliko ogranienje za introdukciju biolokih naina kontrole drugih tetoina zasada maline. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkama maline koje slue kao klopka za spreavanje daljeg irenja napada iz pretenog pravca migracije, sa visokom barijerom izraenom od zatitnih mrea adekvatne gustine u pravcu zasada. Mada kod nas nema izvetaja o pojavi rilaa Otiorhynchus sulcatus, tete koje nanosi u mehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike, a njihove larve grice takoe mogu znaajno da ugroze proizvodnju, posebno u gajenju na supstratima, gde je veliina korenovog sistema maline znaajno limitirana. Najee se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar) neposredno pred berbu, a dobre rezultate u suzbijanju larvi grica i injaka daje i primena putem sistema kap po kap. U novije vreme u sistemu integralne zatite koristi se preparati na bazi Na-Alfluorida, kojim se postiu dobri rezultati bez tetnog uticaja na korisne organizme. U sluaju jakog napada tokom leta, treba primeniti deltametrhin (Decis), obavezno sat vremena posle mraka, poto se radi o nonim insektima, ali treba raunati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana. U plastenikoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditis megidis. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline na zemljitu, dok u sluaju gajenja maline na supstratima, potreban broj zavisi od zapremine supstrata. Primena je obino putem navodnjavanja, ali se moe primenjivati i prskalicama. Supstrat/zemljite pre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se odravati u optimalnom nivou vlanosti, a temperatra mora biti iznad 13oC. Vreme primene je obino od sredine avgusta do kraja septembra. Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana, kod razvuenog piljenja larvi. Larve rilaa koje su ve inficirane, menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana. 16

Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznaajniju tetoinu zasada maline u itavoj Evropi i severnoj Americi, kod nas se ree javlja. Mnogo vee tete nanosi u proizvodnji na zemljitu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. Rutinsko tretiranja insekticidima u stadijumu poetka zrenja maline moe biti vrlo efikasno, ali je u pogledu uspostavljenog sistema bioloke zatite krajnje nepoeljno, posebno kod niskog pritiska tetoina. Bele lepljive ploe (Rebellbianco, Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i koje mogu da sadre atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praenju brojnosti, tako da na hemijski tretman treba saekati nakon to konstatujemo do 5 jedinki malinine bube u zasadu maline namenjenog sveoj potronji. Dobre rezultate istiu i Woodford et al., (2001) ocenjujui efikasnost dve vrste atraktanata, kao i dve razliite vrste polietilenske vreice odnosno kontejnera. Bele lepljive ploe koje se sastoje od dva elementa sastave se paretom ice i postave u zasad pomou kanapa, kao na slici. Postavljaju se sredinom aprila, blizu prolaza, najpre na visinu 0,51,0 m, a kasnije se podignu na visinu 1,0-1,5 m, tako da ne budu zaklonjene bonim izbojcima. Kod jakih napada lovne klopke (lepljive ploe) postavljaju se na svakih 3050 dunih metara. Zamena ploa se vri kada je 15% povrine prekriveno insektima. Malinina muva galica Resseliella theobaldi moe nekad naneti velike tete na izdancima maline i dovesti do znaajnog umanjenja prinosa, posebno zbog sekundarnih infekcija brojnim patogenima. Sortiment u velikoj meri utie na napad ove tetoine. Na sortama Tulameen i Autumn Bliss gotovo i da se ne javlja, ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanaka brojnost populacije moe biti zabrinjavajua. Odrasle galice polau jaja u pukotinama na izdancima obino u maju zavisno od temperature vazduha. Standardna zatita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanaka chlorpyrifos-om, to osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistem bioloke zatite. Najvie istraivakih napora usmereno je ka korienju feromonskih klopki u biolokoj zatiti, ali je i preventiva veoma vaan aspekt uspene kontrole malinine muve galice, posebno korienje nezaraenog sadnog materijala. Od gljivinih i bakterijskih bolesti prema Miloeviu (2001) najveu tetu malinjacima nanose: ljubiasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl./Sacc), suenje izdanaka 17

(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk), siva plesan i trule plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary, Alternaria ssp., Pencicilium ssp. Cladosporium ssp., Rhizopus ssp. i Mucor ssp.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke and Berth), rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacterium rubi /Hild/Starr. et Weiss). Williamson (2001) istie niz manje ekonomski znaajnih patogena zasada maline kao npr. antrakoza Elsinoe veneta, pegavost Didymella applanata i suenje izdanaka Leptosphaeria coniothyrium, pepelnica Sphaerotheca macularis, plamenjaa Peronospora rubi, Phragmidium rubiidaei, Hapalosphaeria deformans, ali je siva trule daleko najopasnije oboljenja zasada maline. Za integralnu zatitu u zatienom prostoru veoma je znaajno dobrim provetravanjem smanjiti uslove za infekciju sivom trulei. Iskustva iz Nemake (Erich et al, 2003) ukazuju, da osim dichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio, u poslednjoj dekadi je registrovano dosta aktivnih materija za uspenu kontrolu sa kraom karencom. Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u odreenim fenofazama porasta za suzbijanje sive trulei: Captan (Captan), Iprodion (Dional), Vinclozolin (Ronilan), Prosimidone (Sumilex), Boscalid (Cantus), Boscalid + Pyraclostrobin (Signum), Pyrimethanil (Mythos), Cyprodinil + Fludioxonil (Switch), Fenhexamid (Teldor), sve vie je istraivanja koja ukazuju na ogranienu mogunost njihovog korinjenja u integralnim sistemima zatite i na tetno delovanje na pojedine vrste predatora. Naroito je prema sopstvenim iskustvima tetna primena boscalida na populaciju Macrolophus caliginosus, vrste predatora neophodne u konroli bele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta. Takoe, razvijaju se i preparati koji su efikasni u biolokim i organskim sistemima gajenja maline. Jorg et al., (2003) istiu da su u odnosu na Meeker, sorte Autumn Bliss i Tulameen dosta osetljivije na sivu trule, a da je u meusobnom poreenju efikasnosti u nekoliko sezona, veoma dobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Locke et al., (2002) s druge strane ispitujui strobularine u kontroli sive trulei navode relativno dobru efikasnost, prvenstveno azoxytrobin-a (Quaris), ali i pojave fitotoksinosti, kako kod ribizle, tako i u zasadima maline. Osim to se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zatiti i u zatiti od sive trulei od momenta kada se ostvari infekcija, pojedini od navedenih preparata imaju i poveanu fitotoksinost, to je i sortna specifinost, a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. U zatienom prostoru zasad maline osim sive trulei trpi povean rizik od infekcije ljubiaste pegavosti izdanaka Dydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis. Korisni mikroorganizmi koji produkuju razliite hitinaze (Shternshis et al., 2006) npr. Streptomyces sp. i Serratia marcescens izolovani sa plantaa maline u Novosibirsku, znaajno su umanjile infekciju Dydimelle aplanate i veliinu lezija na izdancima, to ukazuje na efikasnu mogunost kontrole biolokim nainom suzbijanja. Veoma je vano da koliine azota ne prelaze 100 kg/ha, a da koliina u pojedinanoj primeni ne bi trebalo da bude via od 50 kg/ha. Takoe izbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunolokog sitema, kojim se poveava, ili indukuje otpornost. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih ubriva doprinosi poveanju indukovane otpornosti na sivu trule i druge patogene, kao i naknadna primena huminskih kiselina, ekstrakta morskih algi, drugih organskih makromolekula (polipeptida ili esencijalnih aminokiselina). Primena PE mal folija, ili pak nastiranje meurednog prostora mrtvim organskim malom, ili njegovo zatravljivanje, takoe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive trulei u malini. U konceptu integralne zatite, osim preventivnog pristupa kontroli sive trulei, brojne su i metode 18

kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. Tanovi et al. 2008), osim primene: fenhxamid, vinclozolin, benomyl i pyrimethanil 2x, ispitivali su i biofungicid Polyversum (a.i. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a.i. Bacillus subtilis) 4x pri emu su najbolju efikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa. Bioloka i organska proizvodnja maline i jagodastog voa uopte, kada je re o uspenoj kontroli sive trulei, bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichoderma harzianum, Bacillus subtilis, Aureobasidium pululans, kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis u kombinaciji sa okvaivaima, ili adjuvantima. Harman (2000) istie da zahvaljujui kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichoderma uspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa, zahvaljujui kome je usvajanje vode i hraniva intenzivnije. Korisna gljiva lui materije koje rastvaruju nepristupane forme fosfora, obino sa kalcijumom, ime je pristupanost makroelemenata, sekundarnih makroelemenata Mg2+, ali i mikroelemenata Fe3+, Mn4+, Zn znaajno vea. Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakteristian po otpornosti na delovanje veine konvencionalnih fungicida (Harman et al, 2004). Osim to produkuju razliite enzime (glukonaze, proteinaze, hitinaze i celulaze) direktno razarajui elijski zid patogenih gljiva, zatim biljne hormone i vitamine, kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine, diterpene, salicilnu i jasmoninu kiselinu), jedan od najznaajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika, odakle klju izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja. De Meyer et al., (1998) istiu da su rezultati indukovane otpornosti povra i voa na sivu trule primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do itavih 100% u zavisnosti od naina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja, ili folijarnim tretiranjem. Adykaram et al., (2002) navode visoku efikasnost primene Aureobasidium pululans u kontroli sive trulei plodova, posebno na mestima povrede epitela, ak i sa razmakom 2 do 3 dana u inokulaciji patogena i elija kvasca. Naroito dobro delovanje u kontroli sive trulei ispoljava na zelenim plodovima pre nego to zapone zrenje.

Kolonizacija elija kvasca Auerobasidium pullulans (plavo) i gljivinih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela

U proizvodnji maline u zatienom prostoru esto se javlja se i problem pepelnice Sphaerotheca macularis. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. Kao i kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su meavina laktat peroksidaze, enzima izolovanog iz mleka i soli, kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. Primenjuje se 0,15% rastvor i 19

visoke koliine vode (1000 l/ha), u redovnim nedeljnim intervalima. Neophodno je da biljna masa ostane prevlaena najkrae 10 do 20 minuta nakon primene preparata.

Dobre rezultate daju i biljna ulja u meavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primene do 2%. U organskim sistemima gajenja najee se koriste hladno ceena ulja, u prvom redu ulje dobijeno iz uljane repice. Ukoliko se eli i delimina kontrola vai i drugih tetnih insekata, onda se rastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun, to spreava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi.

Savremeni sistemi gajenja maline u zatienom i poluzatienom prostoru

Kao i ostalo jagodasto voe namenjeno sveoj potronji i malina se sve vie gaji u zatienom prostoru, ili pod PE (polietilenskim) nastrenicama, odnosno pod mrearnicima. Karakteristike zatienog prostora i nivo tehnologije gajenja maline odreene su samim zahtevima trita, karakteristikama klime odreenog podruja, odnosno potrebom za energetskom efikasnou u odreenom delu sezone, kao i preovlaujuom cenom na lokalnom tritu ili u izvozu. Cena maline u sveoj potronji na odreenim tritima opravdava ak i gajenje maline u staklenicima sa dopunskim grejanjem. Ipak, daleko vei komercijalni znaaj ima gajenje u plastenicima, uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. Najvei deo proizvodnje odvija se u pojedinanim objektima bez bonog provetravanja. Polazei od zahteva za dobrim pasivnim eonim provetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline, visina objekta treba da je najmanje 3,5 m. U zavisnosti od irine i tipa konstrukcije, unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (irina oko 5 m), odnosno 3 reda (irina 7 do 8 metara). Duina ovih plastenika obino ne prelazi 30 m, polazei od pravila da je maksimalni odnos duina : visina = 8 : 1. Gotski tip sa okomitim stranicama (manja irina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa vie snega, kako bi se brim spadanjem poveala osunanost, odnosno smanjile eventualne tete usled bonog pritiska nanosa snega. Kod spojenih multi tunela, sa kompletnim otvaranjem bonih i eonih strana, duina i irina ne bi trebalo da prelazi 40 m, kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno. Upotreba savremenih plastenikih folija omoguila je znaajne prednosti u kontroli najvanijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti, temperature i vlanosti 20

vazduha, temperature i sadraja vlage u zemljitu, ali i utede mainskog i ljudskog rada, te efikasniju kontrolu biljnih bolesti, korova i tetoina (Momirovi et al., 2010; Momirovi et al., 2011). Poslednjih godina se deava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija i njihovom prilagoavanju zahtevima razliitih useva. Osim pruanja fizike zatite, folije za plastenike utiu na energetski ekvilibrijum unutar zatienog prostora filtrirajui dolazeu svetlost i menjajui intenzitet izraivanja iz zemljita. Fotoaktivne folije absorbuju, reflektuju ili emituju razliit deo spektra sunevog zraenja. Izraene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE linear low density polyetilen) i kopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat), koji sadre razliite aditive sa termikim i antikapajuim osobinama. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svoju funkciju vremenom, te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije, koji je omoguio proizvodnju najee troslojnih, a u novije vreme petoslojnih, ak i sedmoslojnih folija i kombinovanje veeg broja aditiva, odnosno eljenih osobina. Najznaajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnih sistema gajenja povra, cvea i zainskog bilja (IPM). UV absorbujua folija u kombinaciji sa insekt proof mreama smanjuje u znaajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vai, bele muice, tripsa, minera i drugih tetnih insekata. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost od nekih fotosenzitivnih gljivinih oboljenja kao to su siva trule (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenue (Fusarium oxysporum) znaajno smanjujui uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog ciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al., 1996).. Tzv. antivirusne folije imaju visoko uee difuzne svetlosti zbog ega su maksimalne temperature tokom leta mnogo nie, to pogoduje odravanju zasada u optimalnoj kondiciji, postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti, ali i kontroli nonih temperatura. Poznato je naime, da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voa, zahtevaju neto nie temperature, kako u tamnoj fazi fotosinteze, tako i u toku noi. U takvim uslovima sadraj eera i briks je daleko vii, jer se manje stvorenih asimilata troi na disanje i odravanje drugih ivotnih funkcija. Osim toga, stvara se vie antioksidativnih materija i sadraj akumuliranih nitrata je nii. Kod gajenja dvorodih sorti, neophodno je da performanse zatienog prostora budu daleko naprednije. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bonim provetravanjem, te se pokrivanje vri iskljuivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastinosti na gripovima (klipsama), ali i zbog vrlo niske relativne vlanosti unutraenje atmosfere, ak i sluaju ogranienog provetravanja. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2,5 m, kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazduno strujanje iznad redova maline u svim pravcima i smerovima. Ako se na bonim stranama zahteva visina bonog otvaranja od 2,5 m, onda visina tunela u slemenu mora biti od 4,5 do 5,5 m (Momirovi, 2002). Gajenje maline za sveu potronju izvoznog kvaliteta, kao i organizovana napredna proizvodnja, pakovanje i izvoz jagodastog voa: jagode, borovnice, kupine i ribizle nesumljivo imaju jasnu perspektivu. Narasla svest o potrebi zatite zdravlja uvoenjem sveeg jagodastog voa u redovnu ishranu, uslovie konstantan rast tranje na evropskom tritu. Za ovakvu proizvodnju neophodno je podii nove, moderne zasade, sa inovativnim sortimentom, u kojim e se ostvariti bolja kontrola prirodnih uslova, ali i pratilakog kompleksa. Osim u modernim plastenicima, tunelima, i veronskim, lakim montano-demontanim konstrukcijama, vrlo uspena proizvodnja maline u integralnim sistemima zatite mogua je i u poluzatienom prostoru: polietilenskim nastrenicama, mrearnicima, ili pod protivgradnim mreama. Svaki od ovih sistema ima svoje specifinosti u pogledu potrebnih investicionih

21

ulaganja, ali u zavisnosti od dela sezone u kome se oekuje glavnina prinosa i cene maline, podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost. Nastrenice od polietilenske folije (PE nastrenice) u najveoj meri doprinose ranostasnosti, kvalitetu i mogunosti proizvodnje samo uz bioloku zatitu. PE folija ima specijalnu izradu uz ojaanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za vrsto vezivanje folije na podune pocinkovane ice, dok je na ojaanom srdinjem delu odreeni broj perforacija, koji onemoguava kondenzaciju vodene pare. Ukoliko se pokrivanje vri samo u periodu od zametanja do berbe, tkanim, polipropilenskim, polutransparentnim folijama, onda se ne moe oekivati znaajan efekat akumulacije neophodne toplotne sume i ranostasnosti, ve samo efikasna zatita od padavina u momentu sazrevanja i berbe plodova. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trenje da bi se spreilo pucanje u fazi zrenja. Konstrukcije mrearnika (net house) se rade od slinih, ili gotovo istih elemenata. Za pokrivku se koriste mree razliite gustine, zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napada tetoina. Namena je uglavnom vezana za umnoavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala, ukljuujui i odravanje matinih zasada. Protivgradne mree su svakako najevtiniji i obavezni oblik zatite modernih malinjaka. Osim osnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve, zavisno od namene proizvodnje. Najpre, ukoliko imaju odreen procenat zasene smanjie insolaciju i mogue tete kod berbe u letnjem periodu. Berba se produava i na taj nain obezbeuje kontinuitet u snabdevanju trita. Najednostavnije reenju su rashel UV stabilizovane mree zelene boje, sa 30 % zasene, koje uspeno tite zasad i od moguih teta od grada, a smanjuju i negativan mehaniki uticaj jakih, olujnih padavina. Boja specijalnih protivgradnih mrea moe u znaajnoj meri uticati na prinos, kvalitet, ukus i aromu, ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Fotoselektivne protivgradne mree mogu umanjiti negativno delovanje svetlosti u odreenom delu spektra i isto tako znaajno stimulisati foto-fizioloki odgovor gajene biljne vrste na talasnu duinu odreenog dela spektra fotosintettski aktivnog zraenja (PAR). Kod vonih vrsti sa crvenom bojom plodova, mree crvene boje sa 30% zasene daju vrlo znaajno poveanje ukupnog prinosa, ali i uea izrazito krupnih plodova u strukturi prinosa (Shahaket al., 2008). Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utie u znaajnoj meri na sadraj polifenola, flavonida, antioksidanasa i drugih zatitnih materija (Wang et al., 2009). U takvim sluajevima i plodovi koji se beru pre nego tu uu u potpuno zrenje, propisnim uvanjem poprimaju isti sadraj antocijana, ali sadraj elaginske kiseline, kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenim delovanjem drastino opada duim uvanjem. Stoga pravilno korienje protivgradnih, ili mrea za zasenu ima izvanredan znaaj za postizanje visoke bioloke vredosti u proizvodnji maline i njenog specifinog brendiranja na svetskom tritu. Bitni elementi konstrukcije su: nosei stubovi od impregniranog drveta, armiranog betona, ili pocinkovanog elika, zatitne kape, poprene sajle dijametra 8 i 6 mm, podune pocinkovane ice dijametra 2,2 i 3,4 mm, zatezai, konzole, abice za vezivanje, plastine kope i dr. Njihove dimenzije i raspored zavise od uzgojnog oblika, a samim tim i od projektovanih performansi optereenja samim rodom, ali i ruom vetrova odreenog podruja. Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veoma je vano maksimalno odloiti vreme berbe. Da bi se kod Polke, Polane, Autumn Bliss ili sorte Heritage postiglo odlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom juna, kada su izdanci visine tridesetak centimetara, izvriti pinciranje vrhova. Uklanjanje apikalnog meristema doprinosi intenzivnom bonom granjanju, odlaganju poetka i produavanju trajanja berbe, ali i poveanju prinosa u plastenikoj proizvodnji. 22

pepelnicom. Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehniki sistemi klimatizacije zatienog prostora, treba da meusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskim temperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. Za razliku od jagode kod koje je dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama, kod maline je neophodno 800 do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama, to je vie od kupine (700 sati), odnosno borovnice (650 do 850 sati zavisno od sorte), ali skoro priblino brusnici (2000 sati). Nakon tog perioda, od sutinskog znaaja je im pre dostii optimalne temperature i osunanost za nesmetanu fotosintetsku aktivnost i porast maline. Mada smo znaaj nastiranja ve istakli u pripremi zemljita za sadnju maline na otvorenom polju, treba podvui da visoke leje daju veoma dobre rezultate i u gajenju maline u zatienom i poluzatienom prostoru. Tipovi i boja polietilenske mal folije u velikoj meri utiu na ranostasnost, kvalitet i prinos povra i voa gajenog u plastenicima (Momirovi i Savi, 2007). U jagodastom povru uopte, a samim tim i u zasadima maline u proizvodnji na zemljitu u sistemu visokih gredica koriste se crne, crveno-braon folije, srebrne-braon i bele mal folije. Crna matirana PE mal folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji, jer se zemljite relativno brzo zagreva, a kod jae insolacije ne dolazi do pojave oegotine plodova i listova. U uslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna mal folija, pogotovo u uslovima visokog pritiska inokuluma Phytophtora fragarie var. rubi na neto teim tipovima zemljita. Ova folija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline, jer za jesenje zrenje ima vie reflektovane difuzne svetlosti, te se produuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraeg dana i slabijeg inteziteta insolacije. Sazrevanje je neto sporije, ali su plodovi jako krupni. Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogledu prinosa, ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al., 2007). Poto ova vrsta folije reflektuje vie difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa viim odnosom fotonskog snopa (FR/R), u znaajnoj meri doprinosi poveanju krupnoe ploda i do 20%, ali i kvalitetu, aromi i ukusu plodova. Sve fotoreflektivne i UV apsorbujue folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vai, belu leptirastu i tripsa, te osim smanjenja njihove brojnosti u znaajnoj meri se smanjuje i prenoenje virusnih oboljenja. S tim u vezi naa iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon mal folije kod gajenja svog jagodastog voa na visokoj leji, mada se zemljite neto sporije zagreva u odnosu na nastiranje zemljita crnom folijom (Momirovi et al. 2011). Debljina mal folije zavisi od sistema gajenja, ali obino se kree 30 do 100 mikrona, u zavisnosti od planirane duine eksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije. 23

Produenje berbe nakon pojave prvih radijacionih mrazeva u jesen mogue je ili dopunskim grejanjem, ili se pak zasad maline pokriva pauinastim termozatitnim barijerama, debljine 30 do 60 g/m2 kako bi se konzervisala to vea koliina akumulirane toplote i spreilo negativno delovanje izraivanja tokom noi. Deblji flis-agrotekstil se takoe manje oteuje i cepa. Bitno je da se nakon izgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjih temperature vazduha u plasteniku, termozatitne barijere uklanjaju, kako ne bi poveanjem vlanosti uticale na pojavu infekcija sivom trulei ili

Kada se moderna proizvodnja maline i jagodastog voa odvija na supstratima u vreama, saksijama, ili razliitim vrstama kontejnera, onda se zemljite obino nastire belom PE folijom u kontinuitetu, ili se koriste tkane polipropilenske agrotekstilne podloge. Supstratne smee za proizvodnju jagodastog voa bazirane su na organomineralnim jedinjenjima, poput crnog, belog i delimino oksidisanog treseta, kokosovih vlakana ili kore, sa dodatkom bentonita, ili ekspandiranih minerala gline, poput vermikulita, perlita, ili zeolita. Izbor supstratne smee uglavnom zavisi od zapremine suda, odnosno projektovane veliine korenovog sistema, savrenosti tehnikih sistema za navodnjavanje, sezone gajenja, ali i tehnolokog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvoaa. Osim visoke adsorptivne sposobnosti, supstratna smea za malinu mora da ima veoma dobre osobine filtracije i odgovarajuu pF krivu dranja vode (Milivojevi i Momirovi, 2006). U vrlo modernim objektima se praktikuju sline tehnike kao u proizvodnji jagode. Iz zelene sadnice jednorodih sorti se u toku prve godine proizvedu u plastenicima snane biljke, koje se nakon defolijacije smetaju tokom decembra u hladnjau na -1oC i ponovo sade sa pripadajuim supstratom na korenu u terminima oekivanih visokih cena i tranje svee maline (Heiberg et al., 2008), ali obino ne kasnije od polovine maja, eventualno polovine juna, poto se u suprotnom znaajno smanjuje zametanje i prinos. Beccaro et al., (2004) istiu da je ovakva tehnika kod sorte Tulameen dala bolje rezultate nego dranje u hladnjai biljaka sa golim korenom. Na ovaj nain se moe dobiti izvanredna proizvodnja vansezonske maline za sveu potronju. Dijkstra i Scholtens, (1993) navode da se u Holandiji rana berbe maline za sveu potronju obavljauiz proizvodnje u plastenicima i staklenicima, dok se od avgusta do septembra koriste bunaste forme. Kasnije, sve do novembra, ponovo se u plastenicima gaje dvorode sorte. Najvei deo vrlo rane i vrlo kasne proizvodnje u zatienom prostoru odvija se gajenjem maline u saksijama sa supstratom, praktino 2 useva u istoj godini, odnosno 3 godine u istoj saksiji. Dvorode sorte po njima su u kasnoj jesenjoj proizvodnji standardnije u pogledu prinosa u odnosu na standardne sorte prenete iz hladnjae. Sporije i neujednaeno kretenje pupoljaka u prolee je esto vrlo karakteristian problem za proizvodnju maline u plastenicima. White et al., (1999) navodi da je produena ishrana u jesenjem periodu sa odnosom makrohraniva NPK 2:1:2 i kompletnim sadrajem mikroelemenata pokazala dobre rezultate. Osim breg kretanja zasada, konstatovana je i vea duina bonih izdanaka, ali i dan, dva kasnija berba. Preliminarna iskustva sa folijarnom ishranom u vlastitim istraivanjima ukazuju na izraziti znaaj to ranijeg uvoenja zasada u jesen u period dormancije korienjem NPK odnosa 1:0:3 ili 1:0:4. Prizvodnja maline za industrijsku potronju, a posebno za sveu potronju podrazumeva i upotrebu jonizujueg zraenja (Skou, 1965), ili tretmana ozonom (Bialca i Demirci, 2007) za dezinfekciju plodova od Escherichia colli i Salmonella bakterija, ali i za indukciju dueg uvanja u manipulaciji, transportu i prodaji izlaganjem u periodu do sat vremena, to infekciju smanjuje za 2 do 3 puta. S druge strane, malina koja se nakratko zamrzava ili se due uva u sveem stanju, u poslednje se vreme tretira kalcijum hloridom, to delimino utie na sadraj antocijana (Sousa et al, 2007). Za potrebe utvrivanja vrstine plodova maline, podjednako one namenjene zamrzavanju i onoj za sveu potronju, treba raspolagati brzim i neinvazivnim tehnikama i metodama (Hall i Stephens, 1999). Svakako da ovladavanje procedurama koji potvruju dobru poljoprivrednu praksu i visoke higijenske standarde, osim dobijanja meunarodno priznatih sertifikata (GLOBBAL GAP, 24

HACCP/ISO 9001, ISO 22000) koji podrazumevaju i nesmetan plasman na svetskom tritu, neizostavno predstavljaju osnovni preduslov za dalje brendiranje kvaliteta srpske maline.

Literatura
Adikaram, N.K.B., Joyce, D.C., Terry, L.A. (2002): Biocontrol activity and induced resistance as a possible mode of action for Aureobasidium pullulans against grey mould of strawberry fruit. Australasian Plant Pathology, 31(3): 223-229. Ali, G. (1994): The effect of pre-harvest calcium chloride application on the harvesting quality and storage duration and ethrel induced ripening of Sceptar red raspberry. Mediterraniean Agronomic Institute in Chania Greece, Ph.D.Thesis: 1-81. Allison, L.H., Thies, Jack E., Thies, Janice E. (2006): Compost and vermicompost as amendments promoting soil health, In Biological Approaches to Sustainable Soil Systems, Ed. Norman Uphoff, CRC Press: 453466 Antignus, Y., Mor, N., Ben Joseph, R., Lapidot, M., and Cohen, S. (1996): UV absorbing plastic sheets protect crops from insect pests and from virus diseases vectored by insects. Environmental Entomology 25: 919-924. Antignus, Y. (2000): Manipulation of wavelength-dependent behaviour of insects: an IPM tool to impede insects and restrict epidemics of insect-borne viruses. Virus Research, Vol. 71(1-2): 213-220. Beccaro, G., Bounous, G., Baudino, M., Giordano, R. (2004): Modification of the bearing period of red raspberry cv. Tulameen with cold stored bare root and potted long canes planted at different dates. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium - COST-Action 836 Final Workshop Berglund, R., Svensson, B., Nilsson, C. (2007): Evaluation of methods to control Phytonemus pallidus and Anthonomus rubi in organic strawberry production. Journal of Applied Entomology, Vol. 131 (8): 573-578. Bialka, K.L., Demirci, A. (2007): Utilization of gaseous ozone for the cecontamination of Escherichia coli O157:H7 and Salmonella on Raspberries and Strawberries. Journal of Food Protection. Vol. 70(5): 10931098 Birch, A.N.E., Gordon, S.C., Fenton, B., Malloch, G. Mitchell, C., Jones, A.T., Griffiths, D.W., Brennan, R., Graham, J., Woodford, J.A.T. (2004): Developing sustainable IPM system for highvalue Rubus crops (raspberry, blackberry) for Europe. ISHS Acta Horticulturae 649: Euro Berry Symposium - COST-Action 836 Final Workshop, 289-292. Bould, C., Bradfield, E.G., Clarke, G.M. (1963): Leaf analysis as a guaide to the nutrition of fruit crops. IIdistribution of total N, P, K Ca and Mg in the laminae and petiols of raspberry ( Rubus idaeus L.) as influenced soil treatments. Journal of the Science of Food and Agriculture 14(5): 359-364 Buskiene, L., Uselis, N. (2008): The influence of nitrogen and potassium fertilizerson the growth and yield of raspberries cv. Polana. Agronomy Research 6(1): 27-35 Bylemans, D., Janssen, C., Latet, G., Meesters, P., Peusens, G., Pitsioudis, F., Wagelmans, G. (2003): Pest control by means of natural enemies in raspberry and red currants under plastic tunnel. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 37-44. Cabaleiro, C., Garcia-Berios, J., Carcelan, E. (2003): Use of natural oils protection of Rubus and Ribes crops. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 197-202. Dean, D.M., Zebarth, B.J., Kowalenko, C.G., Paul, J.W., Chipperfield, K. (2000): Poultry manure effects on soil nitrogen processes and nitrogen accumulation in red raspberry. Canadian Journal of Plant Science, Vol. 80(4): 849-860

25

De Meyer, G., Bigirimana, J., Elad, Y., Hfte, M. (1998): Induced systemic resistance in Trichoderma harzianum T39 biocontrol of Botrytis cinerea. European Journal of Plant Pathology, Vol. 104(3): 279-286. Dijkstra, J., Scholtens, A. (1993): Growing early and late raspberries in containers. ISHS Acta Horticulturae Vol. 352: VI International Symposium on Rubus and Ribes Easterbrook, M.A. (1992): The possibilities for control of two-spotted spider mite Tetranychus urticae on fieldgrown strawberries in the UK by predatory mites. Biocontrol Science and Technology Vol. 2: 235-245. Erich, J., Harzer, U., Ollig, W. (2003): Control of Botrytis grey mould on raspberry and red currant. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 139-146. Freyman, l.S. (1989): Living mulch ground covers for weed control between raspberry rows. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 262: V Int. Symp. of Rubus and Ribes, Gudej, J., Tomczyk, M. (2004): Determination of flavonoids, tannins and ellagic acid in leaves from Rubus L. species. Archives of Pharmacal Research, Vol. 27(11): 1114-1119 Gurovich, L.A. (2008): A model to define fertigation strategies for raspberries, integrating soil water and nutrient availability to cropping objectives ISHA Acta Horticulturae 777: IX Int. Symp. of Rubus and Ribes Hall, H.K., Stephens, M.J. (1999): Fruit firmness in raspberries. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes. Hargreaves, J., Adl, M.S., Warman, P.R., Rupasinghe, H.P.V. (2008): The effects of organic amendments on mineral element uptake and fruit quality of raspberries Plant and Soil, Vol. 308(1-2): 213-226 Harman, G.E. (2000): Myths and dogmas of biocontrol changes in perceptions derived from research on Trichoderma harzianum T-22 . Plant Disease, Vol. 2: 43-56, Harman, G.E., Howell, C.R., Viterbo, A. Chet, I., Lorito, M. (2004): Trichoderma species - oportunistic, a virulent plant symmbionts. Vol. 84(4): 377-393. Heiberg, N, (1999): Effects of raised beds, black soil mulch andoxadixil on root rot Phytophtora fragarie var, rubi in red raspberry. ISHS Acta Horticulturae Vol. 505: VII Int. Rubus and Ribes Symp. Heiberg, N, (2002): Effect of vegetation control and nitrogen fertilization in red raspberry. ISHS Acta Horticulturae Vol. 585: VIII Int. Rubus and Ribes Symp. Heiberg, N., Lunde, R., Nes, A., Hageberg B. (2008): Long cane production of red raspberry plants and effect on cold storage. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 777: IX International Rubus and Ribes Symposium Hoitink, H. A. J., and Boehm, M. J. (1999): Biocontrol within the context of soil microbial communities: A substrate-dependent phenomenon. Annual Review of Phytopathology, Vol. 37: 427-446. Hoitink, H. A. J. (1999): Compost use for disease supression. Annual Review of Phytopathology , Vol. 37: 427446. Hoppula, K.I., Salo, T.J. (2006): Effect of irrigation and fertilization methods on red raspberry winter survival. Acta Agriculturae Scandinavica, Section B - Plant Soil Science, Vol. 56(1): 60-64 Hoppula, K.I., Salo, T.J. (2007): Tensiometer-based irrigation scheduling in perennial strawberry cultivation. Irrigation Science, Vol. 25(4):401-409.

26

Hristova. E. (1990): Possibilities of using Encarsia formosa Gah and Ashersonia aleurodes Webber in the control of Trialurodes vaporariorum Westw. ISHS Acta Horticulturae Vol 17: Symposium of protected growing of vegetables. Innocenzi, P. J., Hall, D. R. & Cross, J. V. 2001. Components of the male aggregation pheromone of strawberry blossom weevil, Anthonomus rubi Herbst, (Coleoptera: Curculionidae). Journal of Chemical Ecology, Vol. 27(6), 1203-1218. Jeffries, M., Hughes-Games, G., Sweeney, M., Mouritzen, C. (2008): Sustainable nitrogen management in British Columbia raspberry crops. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 777: IX Int. Symp. of Rubus and Ribes, 435-438 Jrg, E., Harzer, U., Olig, W. (2003): Control of botrytis grey mold on raspberry and red currant. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2): 153-160. Kasperbauer, M.J., Hunt, P.G. (2007): Light reflected from re mulch ripening strawberries affects aroma, sugar, and organic acid concentrations. Photochemistry and photobiology, Vol. 74(1): 103-107. Kopytowski, J., Wazbinska, J. (1999): Mineral fertilization of raspberries in the conditions of Olsztyn Poland Pt.1 Effect of calcium and nitrogen fertilization on morphology and zield of raspberries Pt. 2. Content of some chemical constituents in fruit and leaves of raspberryin relation to calcium and nitrogen fertilization. Biueletyn Naukowy Akademia Rolnicyo-Techniczna Olsztynie, No. 3: 111-126. Kruni, M., Stanisavljevi, Lj. (2006): Population Management in the Mason bee species Osmia cornuta and O. rufa (Hymenoptera: Megachilidae) for Orchard Pollination in Serbia. Entomologia generalis, Vol. 29(1): 29-38. Lanauskas, J., Uselis, N., Valiukalite, A., Vikelis, P. (2006): Effect of foliar and soil applied fertilizers on strawberry helthness, yield and berry quality. Agronomy Research, Vol. 4: 247-250. Lenartovicz, W. (1986): Influence of fertilization on the quality of small fruits. Pt. 5. Influence of mineral fertilization on the content of mineral elements in raspberry fruit. Fruit science report, Vol. 13(4): 175-184 Linder, C. Mitazz, C. Carlen, C. (2003): Biological control of Tetranychus urticae on plastic covered raspberries with native and introduced phytoseiids. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2): 113-118. Locke, T., Bobbin, P., Atwood, J., Owen J., (2002): Effect of strobilurin fungicides on disease control and yield in blackcurrants. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 585: VIII International Rubus and Ribes Symposium Loyola, N., Muoz, C. (2008): Effect of the biostimulant foliar addition of marine algae on O Neal production. ISHS Acta Horticulturae Vol. 810: IX International Vaccinium Symposium. Milenkovi, S., Stanisavljevi, M (2003): Raspberry pests in Serbia. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2): 23-27 Milivojevi, J., Momirovi, N., Nikoli, M., Klaji, M. (2006): Uticaj razliitih supstratnih smea na rodni potencijal sorte Clery gajene u visokom tunelu. Journal of Scientific Agricultural Research, Vol. 67 (4):59-68. Miloevi, T. (2001): Majznaajnije bolesti, tetoine i korovi zasada maline u Jugoslaviji i metode zatite. Acta agriculturae Serbica. Vol. 6 (12): 81-86. Momirovi, N. (2002): Korienje polietilenskih folija u poljoprivredi. Povrtarski glasnik, Vol.1 (4): 5-11, Novi Sad. Momirovi, N., Savi Jasna (2007): Efekat primene razliitih mal folija u plastenikoj proizvodnji paprike. Inovacije u ratarstvu i povrtarstvu, Zbornik abstrakta,

27

Momirovi, N., Oljaa, M., Podgorek, J., Dolijanovi, ., Poti, D. (2010): Uticaj naina primene razliitih polietilenskih folija na energetsku efikasnost hortikulturne proizvodnje u zatienom prostoru. Poceedings of IV Int. Conf. of Agricultural Logistics, Novo Mesto, Slovenia, (Uvodno predavanje po pozivu) ISBN 978-9616562-42-3. Momirovi, N., Oljaa, M., Dolijanovi, ., Poti, D. (2011): Primena polietilenskih folija u integralnim sistemima hortikulturne proizvodnje. Acta Agriculturae Serbica (u tampi) Montealegre, J.R., Valdes, J.M. (1993): The effect of calcium applied before harvest on the susceptibility of raspberry fruits to Botrytis cinerea. Fitopatologia. Vol. 28(2): 93-96. Neocleous, D, Minas, G.J. (2007): An in vitro test for salt (NaCl) tolerance of red raspberry (Rubus ideaus L.) cultures. ISHS Acta Horticulturae Vol. 741: I Int. Symp. on Fresh Food Quality Standards: Better Food by Quality and Assurance. Neocleous, D, Vasilakakis. M. (2007): Effects of NaCl stress on red raspberries (Rubus ideaus L. Autumn Bliss). Stientia Horticulturae Vol. 112 (3): 282-289. Palonen, P., Pehkonen, E., Rantanen, M. (2009): Vegetative growth, cropping and winter hardiness of selected raspberry cultivars as affected by proca. ISHS Acta Horticulturae 838: Workshop on Berry Production in Changing Climate Conditions and Cultivation Systems. COST-Action 863: Euroberry Research: from Genomics to Sustainable Production, Quality and Health Pedreros, A., Gonzales, M.I., Manosalva, V. (2008): Effect of organic mulching on growth and yield of raspberrz cv. Heritage. ISHS Acta Horticulturae Vol. 585: IX Int. Rubus and Ribes Symp. Redalen, G., (1986): Winter survival, variation in bud burst and fruit ripening, and some yield components in raspberry cultivars and selection. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 183: IV International Rubus and Ribes Symposium. Roberts, A.N., Melenthin, W.M. (1959): Effects of sawdust mulches II horticultural crops, Technical Bulletin 50, Oregon St.Coll.Agr. Exp.Station:1-34 Rolbiecki, S., Rolbiecki, R, Rzekanowski, R. (2002): Effect of micro-irrigation on the growth and yield of raspberry (Rubus ideaus L.) cv. Polana grown in very light soil. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 585: VIII Int. Rubus and Ribes Symp. Shahak, Y., Ratner, K., Giller, Y.E., Zur, N., Or, E., Gussakovsky, E.E., Stern, R., Sarig, P., Raban, E., Harcavi, E., Doron, I. Greenblat-Avron, Y. (2008): Improving solar energy utilization, productivity and fruit quality in orchards and vineyards by photoselective netting. ISHS Acta Horticulturae Vol. 772: 65-72, XXVII IHC Enhancing Econ. & Environ. Sustain.of Fruit Prod. in a Global Economy Shternshis, M.V., Beljaev, A.A:, Shpatova, T.V., Duzhak, A.B., Zoja I. Panfilova, Z.I. (2006): The effect of chitinase on Didymella applanata , the causal agent of raspberry cane spur light. Bio Control, Vol. 51(3): 311322. Skou, J.P. (1965): On the use of ionizing radiation for controle of microorganisms on fresh fruit and vegetables. Horticultura, Vol. 16:143-149. Sousa, M.B., Canet, W., Alvarez, M.D., Tortosa, M.E. (2007): The effect of the pre-treatments and the long and short-term frozen storage on the quality of raspberry (cv. Heritage) European Food Research and Technology. Vol. 221(1-2): 132 Spiers, J.M., Braswell, J.H., Gupton, C.L. (1999): Influence of P, K, Ca, and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505, VII Int. Symp. of Rubus and Ribes,

28

Stanisavljevi Lj., Nedi N. (2008): Uloga pela (Hymenoptera: Apoidea) u opraivanju voaka. XXIII Savetovanje-Unapreenje proizvodnje voa i groa, 25. juli 2008., Grocka. Zbornik naunih radova, 2008. Vol. 14(5): 89-96. Institut PKB Agroekonomik, Beograd. Stone, A. G. Scheurell, S. J. and Darby, H. M. (2004.): Suppression of soil borne diseases in field agricultural systems: Organic matter management, cover cropping, and other cultural practices. Pgs 131-177. In Soil Organic matter in Sustainable agriculture. F. Magdoff and R.R Eds. CRC Press. New York. 398 p. Spiers, J.M., Braswell, J.H., Gupton, C.L. (1999): Influence of P, K, Ca, and Mg rates on leaf elemental concentration and plant growth of Dormanred raspberry. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505, VII Int. Symp. of Rubus and Ribes,

Tanovic, B., Rekanovic, E., Potocnik, I., Todorovic, B. (2008): Effectiveness of fungicides and biofungicides in the control of grey mould of raspberry in Serbia. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 777: IX Int. Symp. of Rubus and Ribes, 31, Treder, W., Chlebowska, D., Hotownicki, C. (1993): Effect of irrigation and mulching with black foil on yielding of raspberry cv. Canby. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 352: VI Int. Rubus and Ribes Symp. Vrhovsek, U., Giongo,L., Mattivi, F., Viola, R. (2008): A survey of ellagitannin content in raspberry and blackberry cultivars grown in Trentino (Italy) European Food Research and Technology. Vol. 226(4): 817-824. Wang, S.Y., Chen, C.T., Wang C.Y. (2009): The influence of light and maturity on fruit quality and flavonoid content of red raspberries. Food Chemistry, Vol. 12(3): 676-684. White, J.M., Wainwright H., Ireland, C.R. (1999): The effect of autumn fertigation on bud break in raspberr y: a preliminary study. ISHS Acta Horticulturae, Vol. 505: VII International Symposium on Rubus and Ribes Wilcox, W.F., M.P. Pritts and M.J. Kelly. (1999): Integrated control of Phytophthora root rot of red raspberry. Plant Disease, Vol. 83 (12): 1149-1154. Williamson, B. (2003): A possible resurgence of minor fungal diseases in Rubus caused by reduction in fungicide use. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol 26(2): 139-146. Woodford, J.A.T., Birch, A.N.E., Gordon, S.C., Griffiths, D.W., McNicol, J W., Robertson, G.W. (2003): Controlling raspberry beetle without insecticides. Integrated Plant Protection in Orchards-soft fruits, IOBC Bull., Vol. 26(2): 87-92. Zebarth, B.J., Dean, D.M., Kowalwnko, C.G., Paul, J.W., Chiperfield, K. (2002): Spatial and temporal variation in soil inorganic n concentration, and soil test P and K, in red raspberry fields and implications for soil sampling strategies. Canadian J. Soil Science, Vol. 82: 355-364

29