Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Rusija daleko i blizu-feljton Večernjih novosti

Rusija daleko i blizu-feljton Večernjih novosti

Ratings: (0)|Views: 29|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Jul 14, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/08/2013

pdf

text

original

 
Sva nada u ruskog cara
 Nebojša Bogunović | 02. jul 2013Voţd znao da Turke moţe da pobedi samo uz pomoć sa strane. Prota Mateja i drugovi dva meseca
 putovali do Petrograda
Voţd KaraĊorĊe Petrović
 
VOĐE Prvog srpskog ustanka sa KaraĊorĊem na ĉelu bili su
 
svesni da je za njihovu uspešnu borbu protiv još uvek moćnog Otomanskog carstva potrebna meĊunarodna podrška. Zato su se samo mesecdana posle odluke o dizanju ustanka, obratili svom prvom susedu Austriji. Nade srpskih ustanika da ćeova hrišćanska carevina pomoći njihovu borbu protiv Turske, koja je bila oliĉenje islamske civilizacije,nisu se ostvarile, jer je Austrija u to vreme bila iscrpljena ranijim ratovima i po svaku cenu ţelela daodrţi kakav
-takav mir sa Portom.
Osim toga, sa stanovišta dugoroĉnih interesa Habzburške monarhije bilo je mnogo prihvatljivije da Srbii dalje ostanu pod suverenitetom turske carevine, nego da stvore samostalnu drţavu. U takvimokolnostima voĊama ustanka nije preostajalo ništa drugo nego da se za pomoć obrate dalekoj, al
iistorijski i verski bliskoj Rusiji.
Odluka da se Rusija obavesti o stanju u Srbiji i o zloĉinima koje ĉine janiĉari u Beogradskom pašalukudoneta je, kao što se zna, na Ostruţniĉkoj skupštini, maja 1804. godine. U nemogućnosti da uspostave
direktan konta
kt sa dvorom u Petrogradu, skupštinari su uputili pismo ruskom poslaniku na turskojPorti u Carigradu, grofu Andreji Italinskom, u kom su napisali: „Mi danas nemamo druge pomoći i
 
nade nego da traţimo zaštitu od ruskog prestola... Naša je ţelja da zalaganj
em svete ruske nepobedive
drţave dobijemo slobodu, da moţemo naše hrišćanstvo saĉuvati, crkve i manastire podizati i izbaviti seod nesnosnoga jarma turskoga“.
 
NA PUT KAO PROSJACI
O teŠkoĆama, pre svega novĉanim, najbolje je ĉuti od samog prote
Mateje, koj
i je te nevolje ovako objasnio u svojim „Memoarima“: „Najposle pitam ja Ĉardakliju koliko je potrebno novca za taj put, jer ja nisam nikud od Sarajeva dalje putovao. On veli: 300 dukata. Kaţem ja njemu da imam 250, a koliko on ima. Ĉardaklija kaţe: Ja nemam više nego ovih 11 forinti i ovu pušku, no daj išti jošte ako dadu; (misli se na KaraĊorĊa i Jakova Nenadovića) ako li ne dadu, da idemoi sa tih 250, pa dokle doĊemo; Rusi ionako popovima dele milostinju, pa ćemo prositi“.
 Dok je srpska poruka putovala d
o Carigrada, u Srbiji se pojavila jedna zanimljiva liĉnost
- Petar 
 Novaković Ĉardaklija. To je bio bivši mehandţija koji je uspostavio veoma bliske veze sa austrijskim
vlastima prilikom poslednjeg austrijsko-turskog rata (1788-
1791), u kom je i sam uĉestvo
vao i dobio
ĉin frajkorskog kapetana. On je posle ovoga rata otišao u Beĉ, a potom u Budim i kao vešt i prodoranĉovek probio se u vrhove aristokratskih krugova u austrijskoj i ugarskoj prestonici. Njegova ţena je,kako svedoĉe hroniĉari, odrţavala bliske
veze sa ruskom velikom kneginjom Aleksandrom Pavlovnom,
roĊenom sestrom tadašnjeg ruskog cara Aleksandra Prvog.
 
Ĉardaklija je uverio KaraĊorĊa da se pismom koje je poslato ruskom predstavniku u Carigradu ništaneće postići, nego je predloţio da se uputi je
dna srpska delegacija u Petrograd, koja bi o stanju u Srbiji
direktno obavestila ruski dvor i tamošnje vladajuće krugove. Srpski voţd je prihvatio ovaj predlog iodmah odredio delegaciju od tri ĉlana, u koju su ušli prota Mateja Nenadović, već iskusan dipl
omatski
 pregovaraĉ iz ranijih susreta sa turskim i austrijskim predstavnicima, zatim Jovan Protić, trgovac izPoţarevca, kao i pomenuti Ĉardaklija.
 
Sa današnjeg stanovišta, dvesta i više godina unazad, ova voţdova odluka bila je više nego hrabra, jer 
 je ru
ska prestonica bila udaljena nekoliko hiljada kilometara, saobraćajnih sredstava u to vreme gotovo
da nije bilo, a Srbija je oskudevala u novcu.
Svesni odgovornosti koju su preuzeli na sebe, delegati su zahtevali da im se izda pismeno punomoćje
koje mogu p
okazati pred ruskim vlastima. KaraĊorĊe je naredio da se delegaciji izda punomoćje sasledećim ovlašćenjima:
 
„1. Što god ova tri pomenuta lica budu govorila, traţila i molila za srpski narod, to sam srpski narodgovori, traţi i moli.
 
2. Sve što budu ova tri lica u ime srpskoga naroda ma kome obećavala, ili koga ma u ĉemu uveravala,to Srbija obećava i uverava“.
 
Posle toga, u najvećoj tajnosti, u dva sata noću, 13. septembra 1804. godine ukrcali su se ĉlanovidelegacije u ĉamac koji ih je ĉekao u blizini Ade
Ciganlije i krenuli na dalek i neizvestan put, koji ih je
vodio Savom i Dunavom do Vlaške, a onda preko Moldavije i Ukrajine do Moskve i Petrograda.
 
Kada su delegati krišom prolazili pored zidina Kalemegdana i uplovili u Dunav, prota Mateja reĉe:„Ovako je plovio Kolumbo sa svojom druţinom da naĊe Ameriku i upozna je sa Evropom, a mi plovimo po tihom Dunavu da naĊemo Rusiju, o kojoj ništa ne znamo, niti gde je, no samo što smo u pesmama ĉuli o njoj i da Srbiju upoznamo sa Rusijom!“
 
Posle dvomeseĉnog putovanja i raznih peripetija, prota Mateja Nenadović i njegovi drugovi su 7.novembra 1804. godine stigli u Petrograd. U Rusiji im se pridruţio Teodor Filipović, poreklom Srbin,koji je bio profesor Univerziteta u Harkovu i koji im je sluţio kao prevodilac.
 
 
Tad
a je u Rusiji na prestolu bio mladi i ambiciozni car Aleksandar Prvi, unuk ĉuvene Katarine Velike,koji će se kasnije proslaviti kao pobednik nad Napoleonom u rusko
-francuskom ratu 1812. godine.
Ministar inostranih poslova bio je knez Adam Ĉartoriski, pore
klom Poljak, koji je bio veliki carev
 prijatelj. To je onaj isti Ĉartoriski koji će ĉetiri decenije kasnije, kada je napustio Rusiju, nagovorititadašnjeg srpskog politiĉara Iliju Garašanina da napiše „Naĉertanije“, odnosno prvi srpski nacionalni
 program.
Od cara zlatni dukati
 Nebojša Bogunović | 03. jul 2013.Srpska misija dobila punu podršku dvora, vlade i ruske crkve. Rusi traţe da 4.000
-5.000 srpskih
vojnika preĊu Dunav
 
„Kozaĉka konjica“, rad Mazurovskog
 SRPSKI delegati, koje je ministar inostranih
 poslova Ĉartoriski veoma srdaĉno primio, predali su mu jedan opširan memorandum sa molbom da ga preda caru Aleksandru. U ovom veoma vaţnom izanimljivom dokumentu, pisalo je, izmeĊu ostalog:
 
„Srpski narod još od davnih vremena oĉekuje pravo spasenje samo o
d srodne i jednoverne Rusije. U
današnjim našim teškim prilikama, svome ocu i jedinome prirodnom zaštitniku svoga roda i vere,Velikom Imperatoru sveruskom, preblagom i ĉovekoljubivom caru Aleksandru I moleći pruţamo svoje
ruke, na kolena padamo i najsmern
ije molimo za zaštitu i za spasenje.
 
Samo oskudica u novcu i oruţju uzrok su što Srbi dosad nisu svoju vojnu radnju razvili onako, kako suţeleli. S toga je potrebno: oruţja za veliki broj Srba gotovih i rešenih za opšti ustanak; odreĊen broj
topova s
veštim artiljeristima, praha i ostalog provijanta (vojniĉke hrane); nešto redovne vojske saspremnim oficirima a pre svega veća suma novca. Kad bi se sve to dobilo, dalo bi Srbima mogućnostida preduzmu svoje osloboĊenje s nadom da za vrlo kratko vreme postignu najţeljeniji uspeh. Ovavelika i neocenjena pomoć... toliko bi ohrabrila ceo srpski narod da je lako predvideti kako bi se celaoblast, u kojoj Srbi ţive, u jednom trenutku sjedinila i zbacila sramni, neĉoveĉni i tiranski jaram.
 
Jednoglasna je ţelja
sviju Srba: da se u Srbiji ustanovi samostalna srpska uprava pod imenom
’Serbskoje pravlenije’, ili pod drugim sliĉnim imenom, ali pod neposrednom zaštitom Rusije, ĉuvajućiu isto vreme nenarušiva prava sultanova, koja mu pripadaju, to jest plaćati mu umer 
en danak. Tome bi
dodali još i ovu novu duţnost: da svagda vojuju protiv sultanovih odmetnika. Verovatno da će sultan,
 pritisnut od raznih svojih odmetnika, lako uvideti velike koristi od ovoga i na ovu novinu pristati.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->