KLJUNI DOPRINOSI I AKTUELNOST REFORMNE PEDAGOGIJE

OBRAZOVNI TRADICIONALIZAM VS. OBRAZOVNI PROGRESIVIZAM

Prvu polovinu dvadesetog veka karakterie velika rasprava izmeu tradicionalista i progresivista

Tradicionalisti - sve ono to je bilo uinjeno u prolosti je dobro. Tradicionalni kurikulum se do sada pokazao uspenim, te ne zahteva modifikacije

Progresivisti kritiki odnos prema prolosti. Kurikulum treba prilagoditi savremenim potrebama kako bi obrazovanje uinili znaajnijim

Obrazovni tradicionalizam nije jednostavno definisati

Neki se fokusiraju na visoku kulturu utemeljenu u zapadnoj intelektualnoj tradiciji Drugi veruju da treba razvijati iskljuivo vetine, znanja i ponaanja koja e osposobiti uenike da postanu produktivni radnici-graani Zajedniko je: favorizovanje uenja iz knjiga odravanje autoritarnih odnosa insistiranje na unapred utvrenim standardima ponaanja

Istaknuti predstavnici obrazovnog tradicionalizma: Bagley, Hutchins, Bobbitt, Bloom, Adler

S CHOOL

Na drugoj strani nalaze se pristalice novih stremljenja koji su krajem 19. i poetkom 20. veka razvili brojne progresivne ideje

Ponekad se o progresivnom pokretu govori kao o jedinstvenom entitetu Ipak, njegovi zastupnici pristupaju problemima obrazovanja iz prilino drugaijih perspektiva

Neki zastupaju nauni pristup obrazovnoj praksi, drugi su socijalni reformatori primarno zainteresovani za poboljanje poloaja siromanih i potlaenih
Neki veruju u dobrotu deje prirode, a neki su inovatori koji u praksi primenjuju ideje renomiranih pedagoga
5

Zajednika im je kritika preovlaujue kolske prakse u kojoj dominira: mehaniko memorisanje dril kruta disciplina uenje unapred fiksiranog sadraja bez povezivanja sa ivotnim kontekstom uenika

Progresivisti su bili inspirisani pedagokim idejama:

Snaan podsticaj u Djuievim mislima

6

Progresivisti su generisali irok raspon ideja

Neki zastupaju programe izgraene oko umetnikih sadraja (umetniko vaspitanje) Drugi - kurikulum zasnovan na praktinoj obuci za rad i samorad (radna kola) Neki su zahtevali individualizovani kurikulum (kola po meri Clapared) Pojedini od uenika oekuju da sami generiu kurikulum koji je zasnovan na njihovim interesima i potrebama Najpoznatiji pobornici progresivizma u obrazovanju su: Kilpatric, Washburne, Rugg, Counts, Goodman ...
7

Velike rasprave o kurikulumu izrasle su upravo iz ovih reformnih pokuaja Dok su progresivisti nastojali da ubede jedni druge da je jedna vrsta kurikuluma bolja od druge, tradicionalisti su nastojali da objasne i odbrane svoje poglede

Ove rasprave rezultirale su irokom lepezom ideja o kurikulumu iji su uticaji na obrazovnu praksu i danas prisutni

Obrazovni progresivizam
Svet se menja velikom brzinom Drutvo nije savreno i zahteva izmene Ne treba se preterano brinuti oko uvanja svega onog to je postojalo u prolosti Potrebno je stalno usklaivati ideje i ponaanja sa novim zahtevima sveta Znanje se menja velikom brzinom, a kurikulum bi trebalo da reflektuje tu injenicu umesto da bude fokusiran na gomilu do sada poznatog znanja

Deca su nedotaknuta predrasudama prolosti

Dete je nevino i dobro Predrasude i zlo razvijaju se godinama

Detinjstvo nije stanje nedostatka koje treba da se prevazie prelaskom u stanje odraslog doba. Naputa se navika da se o pouavanju misli kao o ulivanju znanja

Obrazovanje je obogaivanje sadanjosti jednako kao i priprema za budunost 10

Cilj - kod deteta razviti sposobnost kritikog miljenja

Nain da se pojedinci adekvatno pripreme za neizvesnu budunost da se naue kako da misle i reavaju probleme Potrebno je razvijati kreativne pojedince. Jedino oni mogu inteligentno da reaguju na promenljive uslove sutranjice
Sloboda je vanija od discipline

11

Tradicionalni kurikulum je, prema progresivistima, namenjen eliti

Tradicionalni kurikulum: - udaljava decu od realnog ivota - deca ne uoavaju vezu izmeu ivota i onoga to ue u kolama Progresivni kurikulum: - otvara prostor za praktino znanje - sadraji uenja su izvedeni iz raznolikosti ivota, a ne iz akademskih ostataka prolosti
12

Obrazovni progresivizam
U kurikulume je potrebno ukljuiti sadraje koji su od izuzetnog socijalnog znaaja i prilagoeni sposobnostima i iskustvima dece
Naravno da je potrebno da deca savladaju vetine itanja, pisanja i raunanja, ali postoje brojni sadraji koji se ne mogu preneti sa jednog oveka na drugog. Oni se jednostavno moraju praktikovati u ivotnom iskustvu.

13

Akcenat je na celokupnom detetu

Vetine kritikog miljenja i Iskustveno uenje, uenje otkriem, reavanja problema ne kooperativne i mogu se savladati uenjem kolaborativne aktivnosti iz knjiga ili sluanjem predavanja iz tradicionalnih predmeta. Potrebno je eksperimentisati u realnim ivotnim situacijama

14

 Manji akcenat se stavlja na testiranje i ispitivanje uenika Uloga nastavnika: Fasilitator, savetnik i mentor koji podstie razvoj individualnih potencijala, pre nego to modeluje uenika prema nekom unapred odreenom obrascu
15

Obrazovni tradicionalizam
Prolosti je vredno naslee koje treba nauiti, obogaivati i preneti na sledee generacije Tradicija je veoma vana, jer uvodi red u ljudske ivote Sumnjiavi su prema promenama, jer veruju da su vekovi napornog rada obezbedili postojee znanje i kulturu, i to je suvie dragoceno da bi se olako odbacilo

16

kola treba da vodi dete od stanja nezrelosti ka zrelijim obrascima ponaanja odraslog oveka kola je odvojena od ivota, i ono to se dogaa u njoj primarno je u funkciji pripreme za budunost

Opti cilj - prenoenje unapred izgraenih oblika znanja (vetina, vrednosti i navika)
17

 Predmetni /akademski/ kurikulum Akcenat je na akademskim vetinama: vetine itanja i pisanja, raunanja i merenja Akcenat je na direktnoj moralnoj instrukciji i na graanskom i zdravstvenom obrazovanju Geografija i nacionalna istorija formiraju osnovu kurikuluma
18

Deja interesovanja su nestalna Mudrost prolosti je uvek relevantna Sistematizovana i organizovana znanja treba prenositi logikim redosledom, bez obzira na iskustvo uenika

Reavanje problema jeste znaajno, a budunost jeste nepoznata Najbolji put da se mladi pripreme za neizvesnu budunost jeste da steknu sumu znanja akumuliranog u okviru kulture odreenog drutva

19

Nastavnik akademski instruktor, superiorna linost koja raspolae znanjem koje treba da prenese uenicima

Uenici treba preteno da pamte sadraje, pri emu se ocenjuje tanost reprodukcije
evaluacija

U centru je poznavanje sadraja koji se moe objektivno testirati ili meriti

Osnovna metoda predavanje, verbalno prenoenje znanja

20

Tradicionalizam vs Progresivizam
Tradicionalni kurikulum obrazovanje je proces socijalnog oblikovanja
Progresivni kurikulum obrazovanje je pitanje personalnog razvoja, oblikovanja odgovornih graana

Obrazovanje je transmisijski proces prenosa informacija i vrednosti

Kreativnost i oseanja vaniji su od injenica

21

Ova dva pristupa kurikulumu razlikuju se u svojim filozofskim shvatanjima

Neslaganja izmeu tradicionalista i progresivista proizilaze iz: irih filozofskih pretpostavki o prirodi realnosti i ljudskoj prirodi prirode znanja i nainima sticanja znanja etike pretpostavki o prirodi ljudskog drutva
22

Fiksna i univerzalna ljudska priroda Mehanistiki model oveka (izolovani subjekt koji je postavljen nasuprot objektivnom svetu) Znanje je nepromenljivo Epistemoloka pozicija - naivni realizam (nae predstave su pasivni odraz realnih predmeta

Cilj obrazovanja i uenja prenoenje kulture istinitih saznanja i rezultata nauke

23

Obrazovanje je isto tako i pitanje ideologije

Konzervatizam - tradicija je vaan izvor kolektivne mudrosti (odravanje drutvenog kontinuiteta i socijalne kohezije) Obrazovanje ne treba da menja drutvo, ve da uvrsti postojei drutveni poredak. Podravanje nepromenljivosti vlasti i privilegija u drutvu
kole priprema uenika da ispunjavaju odreene uloge u drutvu, a ne da ga menjaju

24

Cilj obrazovanja unapred dat i sve to doprinosi kultivaciji krajnjih vrednosti i vrlina moe se posmatrati kao instrument obrazovanja

Predoiti injenice, naela i pravila koja treba nauiti, upamtiti i primeniti. Znanje treba potraiti u nekoj knjizi

Tradicionalni kurikulum se oblikuje prema jednostavnom teleolokom obrascu:

Najprihvaenija postavka u dananjem obrazovanju. Njena privlanost - nudi jasno odreenje sadraja uenja; predlae 25 standarde za procenu uspenosti

Ueniki um - tabula rasa, prazna posuda koja eka da bude napunjena

Uenje - mehaniko pamenje (uenje se svodi na sticanje odgovora)

Pod uticajem biheviorizma, panja se usmerava na promenu ponaanja i mogunosti njegovog planiranja unapred Izraavanja obrazovnih ciljeva u obliku hijerarhije obrazovnih zadataka (Blum)

26

Alternativa mehanistikom vienju oveka delatnik koji poseduje mo da menja svet

Organizmiki model oveka - promenljiva dimenzija ljudske prirode Filozofija pragmatizma - nema apsolutne istine. Znanje je ljudski proizvod, a ne neto to postoji nezavisno od oveka

Epistemologija - istina je relativna; saznaje se u kontekstu stvarnog iskustva pojedinca sa svetom.

27

Ideoloki aspekt - nasleena tradicija je prepreka ljudskom napredovanju ili opresivni aparat moi koji koristi elita kako bi se vladajue drutvene grupe odrale Liberalna ideologija - napredak je mogu i poeljan ovek se ne raa sa utvrenim poloajem u ivotu, ve sopstvenim naporima kri sebi put

Obrazovanje - sredite socijalnih reformi 28

Uloga kole
kreiranje obrazovanih graana i samostalnih mislioca koji mogu doprineti izgradnji pravednijeg drutva

Cilj - nije prilagoavanje drutvu, kontinuirani rast i razvoj u toku itavog ivota
29

U novije vreme progresivno obrazovanje je revitalizovano pojavom konstruktivizma

Deca konstruiu model sveta koji im pomae u graenju vlastitog iskustva Deca nisu neznalice ili prazne posude, ve osobe koje mogu razmiljati i zakljuivati i sami i kroz diskurs sa drugima Istine su proizvod dokaza, argumenata i konstrukcije, a ne autoriteta, tekstovnog ili pedagokog

30

Obrazovni

tradicionalisti: predmetni /akademski/ kurikulum pouavanje standardi ispiti, red disciplina pamenje pouzdanost

Obrazovni progresivisti: kurikulumom usmeren na dete emocije relevantnost otkrie kritiko miljenje kreativnost
31

Progresivizam i tradicionalizam retko se pojavljuju u istom obliku Praktiari se uvek nalaze blie ili dalje krajevima kontinuuma ove dve ekstremne pozicije Kategorizacija je korisna. Pomae da se uoe veze meu mnotvom ideja koje su se razvile poetkom 20. veka, a ije je poznavanje nuno za razumevanje savremenih naina razmiljanja o obrazovanju Brojne kontroverze oko dananjeg obrazovanja i kolovanja izrastaju iz neslaganja izmeu ova dva pristupa
32