Menadzment Mart 2012

MENADMENT
dr Lazar Oegovi
2012
FENOMEN MENADMENTA
PITANJA koja emo analizirati?
1. Menadment - pojam
2. Znaaj izuavanja menadmenta
3. Drutveno-ekonomske dimenzije menadmenta
4. Razliiti pogledi na menadment
5. Upravljanje-nauka ili vetina?
6. Definisanje menadmenta
Engleska re menadment (Management) najbolje se
prevodi pojmovima upravljanje i rukovoenje.
Upravljanje (management) je proces planiranja,
organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu
postizanja odreenih poslovnih ciljeva.
Rukovoenje (leadership) je alokacija ponaanja
pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim ciljevima
organizacije.
Upravljanje je univerzalna aktivnost, jer njegovi
principi su primenljivi u svim oblastima ekonomije i
drutva: proizvodnja, bankarstvo, trgovina,
poljoprivreda, sport, vojska, umetnost, zdravstvo,
religija, meunarodno poslovanje
1. Menadment - pojam

Osnov za tumaenja menadmenta
Motiv za neprestano izuavanje menadmenta-
konstantne promene koje uslovljavaju i promene u
nainu delovanja i organizovanja u cilju to
kvalitetnijeg zadovoljenja potreba ljudi

NE OPSTAJU NI NAJSNANIJE, NI
NAJINTELIGENTNIJE VRSTE, VE ONE
KOJE SE NAJBRE PRILAGOAVAJU
PROMENAMA - arls Darvin
2.t je i zato je bitan menadment?
Empirijska istaivanja i analize pokazuju da je menadment kao skup
povezanih aktivnosti koje obavljaju ljudi opremljeni za to, a odnose se
na pretvaranje stratekih ciljeva preduzea u korisne proizvode i dobit,
kao i stabilne ekonomske rezultate u poveanju kapitala svake
zajednice, najefikasniji ako se zadovolje sledei uslovi:
Da postoje konkurentski uslovi poslovanja,
Da u upravljanju preduzeem dominira ekonomski kriterijum
poslovanja,
Da postoji, odnosno da je dominantan deoniarski kapital,
Da su rukovodioci profesionalci, odnosno da je organizovan rad za
njihovo kolovanje i usavravanje,
Da postoji trite hartije od vrednosti itd.

Menadment kroz istoriju uvek je bio predmet veoma
intenzivnog interesovanja naunika i istraivaa.
U novijoj istoriji dobio je vei znaaj, kako u naunim
krugovima, tako i u praksi.
Danas poslovne organizacije su drugaije:fleksibilnije su i
decentralizovanije,
Karakterie ih rad u grupama, grupno odluivanje,
participiranje zaposlenih u odluivanju,bolja
informisanost,kontrola, saradnja i sl.
Ljudski su resursi postali najvaniji resurs poslovanja
organizacija i osnova njihove konkurentske prednosti.
Upravo su to promene koje se dogaaju u okruenju i unutar
organizacije i koje su dovele do novih pristupa menadmentu
i postizanju organizacijskog uspeha.

Menadment kao sistem upravljanja poslovnom
organizacijom jedinstven je kao pojava u prirodi.

Njega ostvaruju ga ljudi koji imaju potrebu da opiu i
protumae prirodu tog posla, da razviju metode i tehnike
prihvatljivih odluka i da omogue njihovo izvrenje.

Ovi ljudi, osetili su potrebu da formiraju fond znanja o
tome kako bi se ta znanja uveavali,prenosili na druge, a sve
radi efikasnijeg sopstvenog rada.

Uspeh menadera i njegovo delo,ceni se na osnovu toga na
koji nain jedan menader ume da organizuje veliki broj ljudi
i koliko efikasno on moe da izvue maksimum iz svakog
zaposlenog pojedinano i u okviru jednog zajednikog rada.
To je MENADMENT

3. DIMENZIJA KOJE OBUHVATA
MANADMENT
Menadment vrlo iroko korienje pojma
PO PRIVREDNIM GRANAMA:
Industrijski M, Bankarski M, Trgovinski M, M u
saobraaju, poljoprivredi, zdravstvu, kolstvu...
PO VRSTAMA ORGANIZACIJA:
velike/male; privredne/neprivredne;
profitne/neprofitne; vladine/nevladine
PO FUNKCIJAMA:
finansijski, marketing, operativni, nabavke, kvaliteta,
ljudskih resursa...
4. RAZLIITI POGLED NA
MENADMENT

a) Upravljati, znai predviati,planirati,komandovati,
koordinirati i kontrolisati (Fajol)
b) Proces kroz koji odabrana grupa ljudi usmerava
sve zaposlene u kompaniji prema zajedniki
zadatom cilju (Masi i Daglas)
c) Koordiniranje razliitih resursa u procesu
planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrole
usmereno prema utvrenim zajednikim
ciljevima (Kunc i O'Donel)

5. Upravljanje-nauka ili vetina
Upravljanje, kao i svaka druga nauka(medicina, komponovanje muzike,
mainstvo), je umenost.
Ono je know-how (znati-kako),a to znai raditi stvari u datoj situaciji i
biti suoen sa rezultatima koji u tom trenutku postoje.
Menaderi mogu uvek bolje koristei se organizovanim znanjem o
menadzmentu,a to znanje je ono to ini jednu nauku.
Upravljenje kao praksa je vetina, a organizovano znanje na kojem se
zasniva ta praksa mozemo nazvati naukom.
U tom se kontekstu nauka i vetina meusobno se ne iskljuuju ve se
dopunjuju.
Kako se nauka razvija, tako treba da se razvija i vetina,
Znanje o menadmentu moe da unapredi praksu upravljanja(kad se lekari
ne bi koristili naukom, bili bi tek neto vie od vraeva.
Rukovodioci koji pokuavaju da upravljaju bez nauke o menadmentu,
moraju da se pouzdaju u sreu, intuiciju ili u ono to su radili u prolosti.

Sistemsko izuavanje menadmenta
Menadment kao sistem upravljanja
preduzeem jedinstvena je pojava u prirodi
ostvaruju ga ljudi koji imaju potrebu da opiu i
protumae prirodu tog posla, da razviju metode
i tehnike prihvatljivih odluka i da omogue
njihovo izvrenje
menadri imaju potrebu da formiraju fond
znanja o tome kako bi se ta znanja uveavali
prenose svoja znanja na druge, u cilju
efikasnijeg sopstvenog rada.
Sistemsko izuavanje
menadmenta
SISTEMATSKO
IZUAVANJE
MENADMENTA
Menadment podrazumeva
korienje veoma razliitih
resursa ljudskih,materijalnih,
finansijskih, informacionih..
U menadmentu se prepliu:
ekonomski, finansijski, pravni,
tehnoloki, psiholoki,
socioloki i dr aspekti...
Meadment obuhvata i mnoge
druge dimenzije kao to su:
filozofija, ponaanje ljudi,
motivacija, komuniciranje,
obuka kadrova, teorija
sistema i sl.
DEFINISANJEMENADMENTA
U strunoj literaturi postoje brojne definicije
menadmenta, od kojih ni jedna nije kompletna.

Svaka ima parcijalni pristup ovoj problematici,
jer naglaava jednu a zanemaruje drugu takoe
znaajnu stranu.

1. MENADMENT
Meri Parker Folet (Mary Parker Follet):
Menadment je sposobnost (vetina,
umenost) obavljanja posla preko ljudi, ili
krae: obavljanje poslova pomou drugih
ljudi.

1. MENADMENT
H. Fayol (1916)
Menadment znai: planirati, organizovati,
komandovati, koordinirati, kontrolisati

Potrebno je istai da je sve organizacione
operacije Fayol delio na sledee funkcije:
tehniku, komercijalnu, finansijsku,
bezbednosnu, raunovodstvenu i menadersku.
DEFINISANJE MENADMENTA
Brojni autori daju definicije
menadmenta,shodno svom pristupu
izuavanju ovog fenomene. Tako je
menadment:
H.Koontz-aktivnost kojom se vre
odreene funkcije sa ciljem da se na
efikasan nain obezbede,rasporede i
iskoriste ljudski napori i fiziki
resurski kako bi se postigao neki cilj,
D.Waren-proces oblikovanja
i odravanja okruenja u
kome se pojedinci, radei
zajedno i u grupama,efikasno
ostvaruju odabrane ciljeve.
1. MENADMENT
Peter F. Drucker
(1909-2005)
Menadment je generika funkcija i specifino i
svojstveno sredstvo svake organizacije ma kakva da je
njena misija (svrha).
Menadment predstavlja pruanje znanja u cilju
otkrivanja kako postojee znanje moe da se najbolje
primeni da bi se proizveli rezultati
Menadment je nova tehnologija (pre nego bilo kakva
nauka ili otkrie)
Isak Adies
Menadment je proces odluivanja i sprovoenja odluka.
PROMENE
PROBLEMI
SPROVOENJE ODLUKA
MANAGEMENT
ODLUIVANJE
Joseph Massie- posebna grupa ljudi iji je zadatak da
svoj napor usmere prema zajednikim ciljevima
aktivnou drugih ljudi

V.Bulat-proces planiranja, organizovanja i
kontrolisanja rada rada ljudi u datim uslovima,radi
postizanja ciljeva

S. Robbins i M. Coulter (2006)
Menadment znai koordinisanje aktivnosti vezanih
za posao, tako da se one obave efikasno i efektivno
s ljudima i uz pomo drugih ljudi

ZATO PROUAVAMO MENADMENT
ejms Stoner poznati profesor menadmenta
istie"teorija je koherntan skup predpostavki
koje slue da se objasni odnos izmeu dve ili
vie sagledivih injenica kao i da se obezbedi
vrsta baza za predvianje buduih dogaaja".
Teorije nam omoguavaju:
da neprekidno uimo o svetu u kome ivimo.
stabilno stanovite da bismo razumeli naa
iskustva.
da efikasno komuniciramo i tako ulazimo u sve
kompleksnije odnose sa ljudima.
RAZVOJ
TEORIJE MENADMENTA
PITANJA koja emo analizirati ?
Drevne civilizacije:
Sumari,Egipat,Vavilon,Jevreji,Kina,Grka,Ra
ni vojni doprinos,Rim,Menadment u
srednjevekovnom periodu,Feudalna
organizacija,Pisani radovi,Trgovci iz
Venecije,Venecijanski Arsenal
Prvi moderni koncepti i praktina
primena menadmenta datira iz perioda
drevnih civilizacija.

Solomon, uvena biblijska linost,
rukovodio je sklapanjem detaljnih
trgovinskih ugovora, upravljao projektima
izgradnje objekata i modelovao mirovne
sporazume u desetom veku pre nove ere.

I pre njega postojala je potreba da se
pronae neki nain ili sistem za
rukovoenje i menadment ljudima.

Mnoge poznate linosti koje su pripadale drevnim
civilizacijama koristile su svoje poverljive ljude, sluge,
za ispunjavanje svojih elja, dajui im velika
ovlaenja.

Ti ljudi kasnije su zajedno inili vee ili savetodavni
odbor svojih efova. Kako je rasla mo i reputacija ovih
efova, veina od njih je zauzela teokratske pozicije u
svojim plemenima.

Tako su oni postali i ovozemaljske i duhovne voe
naroda. Da bi upravljali, oni su razvili pravila i tabue
ponaanja. Kroz svoju spiritualnu poziciju, oni su
koristili strah od nadprirodnog, kao i strah od mogue
poruge kako bi obezbedili da se ostali ljudi pridravaju
njihovih pravila.
Sumari
Kod Sumera (5000. godina p. n. e.)
uvode se profesionalni upravljai i
profesionalne upravljake strukture.
Sumerska mitologija je stvarala
hijerarhiju voa po kojoj je bog
najvei i kao takav ovlastio
zemaljskog samrtnika na svakoj
teritoriji da vlada kao njegov
predstavnik.

Egipat

Strukture. Izgradnja piramida sa tehnologijom koja bi se prema
dananjim standardima mogla smatrati primitivnom, ukazuje na
znaajne organizacione i menaderske sposobnosti drevnih Egipana
od 5000. do 523. godine pre nove ere.Keopsova piramida pokriva
trinaest ari i sadri 2.300.000 kamenih blokova, od kojih je svaki teak
u proseku dve i po tone.
Pretpostavlja se da je za izgradnju ove piramide bilo neophodno
uloiti rad od oko 100.000 ljudi tokom dvadeset godina. Ako uzmemo
u obzir planiranje, organizaciju i menadment koji su morali biti
realizovani prilikom gradnje piramide, jasno je da koncept
menadmenta i tehnike koje poznajemo nisu nastali u XXI veku.
Pisana dela. Pored svoje arhitekture, drevni Egipani su ostavili za
sobom i brojnu literaturu sa elementima poimanja menadmenta,
esto u obliku saveta koje su
oevi ostavljali svojim sinovima.
Primer za to je knjiga instrukcija
Ptahhotep, za koju se smatra da
je napisao vezir kralja Issi-a,oko
2.700. godina pre nove
e.Egipatski vladari-menaderi su
shvatali takoe i znaaj
planiranja (posmatranja unapred), kao i saveta koje su pruali
zaposleni, to se moe videti iz starih zapisa koje je u formi
instrukcija neki otac ostavio svome sinu.Dokazano je da su
Egipani bili svesni osnovnih principa menadmenta, kao na
primer autoriteta i odgovornosti. Savetodavni po svojoj prirodi,
mnogi njihovi principi mogu se lako primeniti i danas u praksi.

Egipat

Egipat
Vladavina. Prouavanje Egipatske
vladavine kroz periode Old Kingdom
(staro kraljevstvo), Middle Kingdom
(srednje kraljevstvo) i New Empire (novo
carstvo) ukazuje na to da su drevni
Egipani prepoznavali principe
menadmenta kroz centralizovanu
organizaciju.
U svojoj imperiji, oni su prvo ustanovili
labavu decentralizovanu formu vladavine.
Ustvari u periodu od 2160. do 1788.
godine pre n. e., vladavina je bila toliko
decentralizovana, da je poreska komisija
bila jedina prava veza izmeu centralne
vlade i pripadajuih drava.
Vavilon
Kralj Vavilona, Hamurabi (17281686.
godina p. n. e.) uveo je proraune, voenje
knjiga, procenjivanje i opisivanje radnih
mesta.
Hamurabijev zakonik je jedan od
najtemeljitijih zakonskih akata koji dobrim
delom obrauje pravna pitanja menadmenta.
Sve u svemu, tih 285 zakona, sreenih na
skoro nauni nain, pod naslovima Lina
svojina, Nekretnine, Trgovina i poslovanje,
Porodica, tete i rad, sainjavaju zakonik
koji je napredniji i civilizovaniji od asirskog
1000 godina kasnije, a u mnogim aspektima
dobar kao i zakon neke moderne evopske
drzave

Detalj s reljefa
Hamurabijeve stele, koji
prikazuje kralja kako stoji
ispred boga Sunca amaa,
koji mu predaje
Hamurabijev zakonik.
Jevreji

Jedan od najpoznatijih Jevreja bio je
Mojsije, voa i menader, ije su
sposobnosti u vladanju, izradi zakona i
meuljudskim odnosima odredile njegov
znaaj.
Njegovo pripremanje, organizacija i
egzekucija izlaska Jevreja iz ropstva pod
Egipanima bio je izvanredan potez
menadera. Mojsije je nainio znaajne
poteze u izboru kadrova, obuci i
organizaciji po preporukama tasta Jethroa,
prepoznaje se potreba za delegiranjem
autoriteta koja se zasniva na dodeli poslova.

Jevreji
Na slici 2.1. vidi se Mojsijeva organizacija rukovoenja Jevreja

prema Dejn i Rensisu Likertu. U literaturi se obino navodi kako
su injenicu da se u velikim preduzeima vlasnitvo odvaja od
upravljanja prvi otkrili A. A. Berle i Gardner Means 1932. go-dine
u knjizi The Modern Corporation and PrivateProperty (Macmillan,
1932.)

Jevreji
Odvajanje vlasnitva od upravljanja, nisu otkrili Bearle i
Means 1932., nego se to dogodilo davno pre. Hrist je u
Novom zavetu, u Matejevom evanelju (25, 14-30) sjajno
definisao odvajanje upravljanja od vlasnitva, naela
upravljanja, naela izbora i nagraivanje upravnika
(menadera). Taj odlomak glasi otprilike ovako:
Neki vlasnik upravnicima predade svoju imovinu na
upravljanje. Jednom je dao pet talenata, drugom dva,
treem jedan: svakome prema njegovoj sposobnosti.
Odmah onaj koji je primio pet talenata ode i poe da radi
sa njima te zaradi i drugih pet. Isto tako onaj koji primi
dva talenta zaradi druga dva. Ali onaj koji primi jedan
talenat ode, iskopa zemlju i tu sakri gazdin novac.

Kina

Kinezi su oduvek bili poznati po svojoj mudrosti,
ali su njihovi stavovi prema menadmentu
uglavnom malo istraivani. Drevni zapisi koji
potiu iz perioda od 1.100. do 500. godine p.n.e.
pokazuju, da su Kinezi bili svesni izvesnih
principa koji se tiu organizovanja, planiranja i
kontrole.
Drevni zapis Chow, verovatno napisan oko 1.100.
godine p.n.e. predstavlja popis svih civilnih sluga
imperatora i to od premijera sve do kunih
posluga, zajedno sa njihovim precizno
definisanim dunostima. Prema tome u Kini staroj
preko tri hiljade godina nalazimo koncepte koji
imaju savremeni menadment prizvuk:
organizacija, funkcije, kooperacija, procedure koje
dovode do efikasnosti i razne kontrolne tehnike.

Kina
Sun Tzu. Delo The Art of War (umetnost

ratovanja), napisano oko 500. godine p.n.e od
strane Sun Tzu-a, predstavlja najstariju vojnu
studiju na svetu. I danas kada su koije nestale, a
oruje se bitno izmenilo, ovaj drevni zapis ima
znaaj poto se bavi sutinskim stvarima. Za
moderne menadere ivojne lidere, ovo delo je i
danas znaajna studija i vredno gradivo koje
izmeu ostalog tretira pitanja planiranja i
menadmenta.
Govorei pre dve hiljade godina o organizaciji,
Sun Tzu upozorava: Kada je general slab i kada
nema autoriteta; kada njegova nareenja nisu jasna
i oigledna; kada dunosti nisu precizno dodeljene
oficirima i osoblju; rezultat je potpuna
dezorganizacija.
Grka
Stara Grka je u upravljanju prva
uvela naelo demokratije.
Platon se zalagao za izbor najsposobnijih
i zahtevao je obrazovanje rukovodioca.
Sokrat je isticao da: ne treba
omalovaavati ljude koji su sposobni
da vode domainstvo, jer onaj koji zna
rukovoditi ljudima u privatnom
domainstvu, bie sposoban da
rukovodi ljudima i u javnim
preduzeima. Onaj koji ne zna
rukovoditi, greie u rukovoenju
jednim ili drugim preduzeem.
Grka
U Grkoj civilizaciji pronalazimo poetke naunog metoda. Ispitujui
sve vrste znanja i ideja, Grci su otkrili istraivaki nain posmatranja
pojava i uveli obrazovanje i nauku u mnoge
sfere ivota. Uticaj naunog metoda na
menadment je oigledan. Ovaj objektivni tip
istraivanja kasnije je postao krajnji cilj ljudi
kao to su Frederik Taylor, Henri Fayol, Frank
Gilbreht i drugi znaajni istraivai u oblasti
menadmenta.
Grci su razvili i novi pristup upravljanju gradom, nazvan polis, koji
je ohrabrivao slobodnu razmenu ideja. Polis je donosio praksu i
iskustvo kroz otvorenu razmenu miljenja i kroz njega su Grci
dolazili do pozitivnih primera i obimne evidencije vrednosti u
procesu koji u menadmentu nazivamo konsultacijom ili
konsultativnim nadgledanjem.
Grka
Principi menadmenta. Grci su veoma rano spoznali princip
po kome se maksimalni rezultati dostiu
korienjem uniformnih metoda po
unapred odreenom tempu.
Platon je dao ekonomskoj nauci prvu
teoriju specijalizacije odnosno podele
rada.
Jedno od prvih objanjenja principa univerzalnosti
menadmenta dao je Sokrat u svojim diskusijama koje je
zabeleio (ili zapamtio) Ksenofan, jedan od Sokratovih
uenika. Jasno se zapaa da je ovek ak u petom veku p.n.e.
bio svestan ili poinjao da bude svestan injenice da menader
koji je dobar za fabriku sapuna moe isto tako da bude dobar i
na elu automobilskog koncerna ili kao ministar odbrane.

Grka
Sokrat razmatra dunosti uspenog poslovnog
oveka i dobrog generala, kako bi pokazao da su
oni u stvari isti. Dunost i jednog i drugog je da
svoje podreene uine poslunim i voljnim, kao i
da prave ljude odrede na prava mesta. Pored toga
i jedan i drugi moraju da nagrade dobro i da
kazne loe. Za obojicu je takoe od interesa da
privuku ljude sa strane i one koji mogu da
pomognu. Jedan i drugi moraju da sauvaju ono
to poseduju. U svome radu oni moraju da
ispolje napor i vrednou.
Ksenofan je jasno istakao da je
shvatio i verovao da menadment
treba da bude izdvojeno i posebno
umee neka vrsta umetnosti.

Rani vojni doprinosi

Iz vojske dolazi vei broj primera ranog
poimanja menadmenta. ivot Cyrusa kao
vojnog lidera i kao vladara zavreuje nekoliko
ilustracija naprednog miljenja o menadmentu
tog perioda. Cyrus je bio svestan potrebe
specifikacije prilikom dodele zadataka, a takoe
i znaaje jasnih instrukcija. Bio je jedan od
prvih praktiara u oblasti studije pokreta,
razmetanja i manipulisanja materijalima.
Takoe je bio svestan principa podele rada,
jedinstva menadmenta ili komandovanja,
rasporeda (mesta za sve i sve na svoje mesto), a
prepoznao je i potrebu za timskim radom i
koordinacijom.Nakon rata, Cyrus je posvetio
panju upravljanju svojim carstvom.

Rani vojni doprinosi
Prva znjaajnija indikacija korienja tabnog sistema
odnosi se na vladavinu Aleksandra Velikog (336.-
323. p.n.e.). On je komandovao jednom od najveih
vojnih struktura u itavoj istoriji tokom trinaest
godina neprekidnog pohoda koji je zahvatao podruja
itavog do tada poznatog sveta. Genijalan kakav je
bio, ak ni on nije mogao da uini sve sam. Osnovu
njegove organizacije inila je grupa oficira koji su
bili pod njegovom direktnom komandom. Iako ne
raspolaemo podacima o njihovim dunostima,
raspoloivi podaci jasno pokazuju da je svaki od
podreenih oficira iz taba bio zaduen za odreenu
funkciju.Vojni metodi koje je Aleksandar
primenjivao, kao i njegova organizacija i
rukovoenje ljudima uticali su kasnije na druge
vojskovoe kao to su Hanibal, Cezar i Napoleon.

Rim
Sa punom reenou i superiornim
sposobnostima menadera, Rimljani su
drali pod kontrolom oko pedeset miliona
ljudi, sve od Velike Britanije na zapadu do
Sirije na istoku, ukljuujui Evropu i ceo
sever Afrike. Odsustvo menadmenta,
meutim, izazvalo je pad rimskog carstva,
ali neoboriva je injenica da su Rimljani bili
sposobni da izgrade vlast i vojnu strukturu
tako gigantskih razmera i da sve funkcionie
uspeno veliki broj godina, jeste priznanje
njihovim superiornim i naprednim
kapacitetima i sposobnostima menadera.

Rim-Organizacija imperije

Prinueni stalnim osvajanjima novih teritorija i ljudi,
Rimljani su rano poeli da razmiljaju o tome na koji
se najefikasniji nain moe organizovati i upravljati
njihovom imperijom. Teorija menadmenta dosta je
nauilaod uspeha i greaka Rimljana na polju
organizacije kao prvog eksperimenta na svetu u
organizovanju prve rasprostranjene imperije.
Problem je naravno bio, kako odravati kontrolu,
lojalnost i uredno plaanje poreza u geografski
rasprostranjenoj imperiji. Zbog velikih distanci i
potrebe za lokalnim autonomijama, visoko
centralizovani model organizacije nije se pokazao
adekvatnim.
Dioklecijan je bio I lir. Rodio se u Splitu, gde je i
umro. Poeo je kao vojnik, postao je vet komandant
i vojskovoa, a zatim postao car Rimskog Carstva.

Dioklecijan se isticao hrabrou i vetinom u
komandovanju. On je bio pristalica stroge
discipline u vojsci, slabe politike moi Senata i
uskraivanje prava Vojsci da bira imperatora.
Zahtevao je da ga oslovljavaju sa Velianstvo.
Dioklecijan je imao tu sreu da bude prvo vojnik,
pa onda komandant. To je bilo odluujue da uvede
operativnu vojsku, sa osnovnim jezgrom u gardi.
Kao poslednji rimski vladar, Dioklecijan je bio
protiv irenja hrianstva. Posle dvadeset jedne
godine vladavine, predao je vlast Cezarima.
Nakon odlaska Dioklecijana sa prestola, graanski
ratovi su ponovo buknuli i neredi su se ponovo
vratili.

Maksimilijan je pokuao da nagovori Dioklecijana da
se vrati na rimski presto.Godine 284. nove ere
Dioklecijan je postao imperator i ustanovio je novi
sistem organizacije koji je naglaavao uspenu
raspodelu autoriteta. Shvatajui da ne moe da upravlja
udaljenim delovima imperije bez veeg delegiranja
svoga autoriteta, on je podelio imperiju na sto jednu
provinciju..
Neki autori navode rimsku organizaciju kao primer za
decentralizaciju, meutim to se moe tvrditi samo za
period Rimske Republike i eventualno raniji period
I mperije, dok se Dioklecijanovo doba moe posmatrati
iskljuivo kao period centralizovanog sistema
organizacije.

Menadment u srednjem veku

Izmeu pada Rimskog Carstva i ranih poetaka
konceptualnih formi menadmenta, nalazio se
period srednjeg veka koji se esto naziva periodom
pomraenja. Tokom veeg dela ovog perioda
feudalizam je bio predominantni oblik ureenja u
zemljama Zapadne Evrope. Sa padom Rimske
Imperije, stanovnitvo Zapadne Evrope svelo je
svoje brige na osnovnu potrebu za
samopreivljavanjem. Zatita od ubistva, robije ili
nasilja bila je primarna preokupacija svakog
pojedinca. Da bi obezbedili svoju zatitu, ljudi su
uglavnom pronalazili one koji su bili moniji od
njih samih, a kao protiv uslugu, plaali su cenu
kroz podaniki odnos, ukljuujui i gubitak linih
sloboda.

Menadment u feudalizmu
Menadment u feudalizmu karakterie
hijerarhijska dimenzija sa svojim redom i
strogim pravilima ponaanja. Nosioci
vlasti su nastojali da izvrnu vlast predaju
onim vazalima koji su im najvie
obeavali.
Time su se feudi sve vie osamostaljivali,
zapostavljajui zajednike interese.
Celina slabi i poprima oblik labavih veza
sa zatvorenou i izolovanou.
Tako nastaju drave u malom sa svojim
aparatom koji je bio samostalan i
nezavistan, ne samo od drugih delova u
celini, ve i od centralnog feuda.
U liniji hijerarhije u feudalnoj organizaciji se
izdvajaju etiri nivoa upravljanja i to:
(1) kralj je predstavljao prvi nivo upravljanja;

(2) vojvode su bile drugi nivo upravljanja;

(3) baroni su bili trei nivo upravljanja;

(4) vitezovi kao etvrti nivo upravljanja.
U feudalizmu nastaje esnafska
organizacija, kao udruenje majstora
iste struke.
Prema mnogim procenama, esnafske
organizacije su odigrale odluujuu
ulogu u razvoju gradova i zanatstva.
Zanatski preduzetnici su zapoljavali
vei broj radnika, dok su sitne zanatlije
prele na izradu samo pojedinih delova
proizvoda.
Esnafska organizacija je izotrila
kriterije za prelazak kalfi u
majstore, to je dovodilo do vee
profesionalizacije ove organizacije.
Najvei uticaj na menadment
feudalne organizacije imale su
religiozne organizacije odnosno
crkve.
Upravljanje katolikom crkvom
zasnivalo se na neprikosnovenom
autoritetu njenog centra.
Lojalnost centru, stroga hijerarhija,
neprikosnovenost centra da
nareuje i podanika da izvravaju
znaajna su pravila koja karakteriu
ovu crkvenu organizaciju.

Islamska organizacija imala je
drugaije organizaciono ustrojstvo.
Ona se ne zasniva na klasinoj
crkvenoj organizaciji, niti na crkvenom
autoritetu.
Samo je jedan autoritet, kome se svi
moraju pokoravati, a on je Alah.
Svi vernici treba da potuju boanske
zakone.
To se odnosi i na obrazovana verska
lica koja su delegirana od Alaha da
ire islamsku veru.
Ovde svetenstvo nije crkveni autoritet.
Pravoslavna crkva se u svom
organizacionom ustrojstvu
razlikuje u odnosu na katoliku i
islamsku organizaciju.
Njenu osnovu ine patrijarije.
Pravoslavna crkva nema
zajednikog poglavara, niti
jedan zajedniki centar.
Svaki patrijarh, mitropolit i
arhiepiskop je samostalan i
nezavisan jedan od drugog.
Bez obzira na dogmatska shvatanja,
crkvene organizacije su imale znaajan
uticaj na menadment u srednjem veku.
To je i normalno, jer je svetenstvo sve do
kraja trinaestog veka bilo najbrojnija
obrazovna populacija.
Religijske organizacije su pored pravila i
organizovanja imale znaajan uticaj i na
razvijanje ideje pravednosti koja je do
tada bila skoro nepoznata.
Mnogi kadrovi iz svetenstva su
preuzimali vane poslove u reorganizaciji
voenju privrede, kolstva itd.
U feudalizmu, praktian znaaj u razvoju
menadmenta imala je Mletaka republika.

Kod mletakih trgovaca nalazimo ortaka i
deonika drutva kao poslovne
organizacije.

Ovde se prvi put istie zahtev da
raunovodstvo bude u funkciji upravljanja.

Tako su zarade predilaca, tkaa i bojadija
evidentirane do detalja na jednom listu.
Braa Soranzo su upisivali sve
poslovne promene u memorijal a
zatim u dnevnik, pre unoenja u
glavnu knjigu, tako da je u sluaju
gubitka glavne knjige (pljaka, poar,
brodolom) bilo mogue pomou ove
knjige (dnevnika) uspostaviti glavnu
knjigu sa istim ulazima (kolonama).
Feudalizam je zahvaljujui napretku
orua i steenim iskustvima u radu
promenio odnos oveka i organizacije.
Ovde se metod prinude zamenjuje i
uvode blai, ali i efikasniji metodi za
eksploataciju kmetova.
Pisani radovi

Tokom perioda srednjeg veka, gotovo da i nisu bile pisane
knjige koje su se bavile konceptima menadmenta.
Oni koji su pisali bili su pisari, lanovi verskog reda ili bolje
organizovani lanovi dvora.
Knjige su pisane rukom, a jedina vana stvar bila je
evidencija bogatstva.
Uglavnom se pisalo o veri, upravljanju kraljevstvom, ratu i
zakonima o zemljitu.
Menadmentu, iako vanom u svakom od najbrojnijih oblasti
pridavan je mali znaaj.
Retki primeri ovakvog pisanja su Alfa rabi (oko 900. godine)
i Ghazali (1100. godina).
Pisani radovi

Razmiljanje o menadmentu moe se bolje
analizirati iz radova nekih istoriara koji su se
pojavili u XIV i XV veku i koji su iza sebe ostavili
zapise(trgovina) koji su daleko blii savremenim
razmiljanjima o menadmentu.

Jedan od takvih ljudi bio je istoriar Frederic C.
Lane koji je napisao dve neobine knjige iz kojih
se moe stei uvid u praksu menadmenta iz tih
dana.

Ove knjige predstavljaju detaljan prikaz napredne
trgovine u Italiji XIV, XV i XVI veka i vredan su
doprinos na polju menadmenta.

Trgovci iz Venecije
Knjiga Andrije Barbarigoa slika procvat trgovine u Veneciji u
XV veku. Lane je izabrao Barbarigo-a bio tipini venecijanski
trgovac.
Za one koji prouavaju menadment, najinteresantnija podruja
kojima se bavi ovo delo su dva tipa poslovne organizacije u
Veneciji.
Partnerstvo i zajednika ulaganja dva su osnovna tipa poslovne
organizacije u Renesansnoj Italiji.
Partnerstvo je razvijeno i korieno preteno u poslovnim firmama,
dok su zajednika ulaganja najee bila kod jednokratnih ugovora,
istraivanja ili ulaganja.
Kod organizacije bazirane na partnerstvu, jedan ovek vlasnik
velikog bogatstva i moi uobiajeno bi se udruivao sa partnerima
koji su posedovali manje novca, a time i moi.
Ova partnerstva esto su bila bazirana na rodbinksoj vezi, a takve
organizacije esto su bile ekonomski i politiki mone.

Trgovci iz Venecije
U meunarodnoj trgovini Andrija Barbarigo i drugi
trgovci najee su koristili dva tipa povezanosti:
a) zajedniko vlasnitvo i
b) agenciju.
Zajedniko vlasnitvo uglavnom je bilo zajedniko ulaganje u
kome su vlasnici imali ogranienu odgovornost.
Venecijanske organizacije bazirane na zajednikim
ulaganjima koristile su agente za prodaju, a za koju bi dobili
odreeni procenat od dobiti.
Primenjivani trgovinski i finansijski ugovori venecijanskih
trgovaca zahtevali su poseban sistem dokumentacije i
voenja rauna.
U XV veku u Veneciji je zapoeto korienje dvojnog
knjigovodstva, ali je knjigovodstvo u Italiji uvedeno i u
drugim podrujima pre nego u Veneciji.

Venecijanski Arsenal
Rastom venecijske mirnodopske moi, njeni stanovnici su uvideli
potrebu za postojanjem naoruane flote koja bi titila njihovu
trgovinu.
U prvo vreme, grad se oslanjao na privatna brodogradilita u
kojima su se gradili vojni brodovi, dok su se u periodima krize
pojedini komercijalni brodovi pretvarali u vojne.
Kako je rastao grad, a samim tim rasla je i njegova trgovina, mo i
potreba za odbranom, tako da je 1436.godine bila zapoeta
izgradnja dravnog brodogradilita - Arsenala.
U Venecijanskom brodogradilitu, knjigovodstvo je bilo znaajno
u svakodnevnom poslovanju, ali se odvijalo na neto drukiji
nain. Supervizori su lino bili odreeni da belee i upravljaju
sredstvima, dok su od sredine XV veka za te poslove bile
angaovane knjigovoe.Da bi se postigla efikasnost,
brodogradilite je vodilo striktno knjigovodstvo novca, materijala i
ljudi.

Venecijanski Arsenal
U esnaestom veku, kada su Venecija i njena mornarica bile na vrhuncu
svoje moi javila se potreba za metodama masovne proizvodnje,pre svega
radi razvoja i odranja ratne flote. Venecijanski Arsenal, postao je najvee
svetsko preduzee tog doba. Veliki broj problema koji su nastali kao
posledica veliine (knjigovodstvo, rasporeivanje materijala, disciplina
radnika i sl.) reavani su sa efikanou koje i moderna industrija moe
dobro da koristi.
U njemu su se odvijala tri znaajne posla:
(1) proizvodnja galija;
(2) skladienje opreme pre korienja; i
(3) sastavljanje i ponovno opremanje brodova iz rezerve.
Nekoliko podruja menadmenta primenjenih u Arsenalu vredno je nae
panje: (1)numerisanje i skladitenje gotovih delova; (2) linija za
sastavljanje i opremanje galija; (3) personalna praksa; (4) standardizacija
delova; (5) kontrola preko knjigovodstva; (6) kontrola inventarisanjem i
(7) kontrola trokova.

Pisci iz esnaestog veka
1) Sir Tomas Mor,
2) Niccolo Machiavelli,
3) Buenje svesti o menadmentu,
4) Organizacija proizvodnje,
5) Domainski sistem,
6) Otkupni system,
7) Fabriki sistem,
8) Rana praksa o konceptu menadmenta,
9) Richard Arkwright,
10) Sir James Steuart,
11) Adam Smith
12) Prelazna faza
Sir Tomas Mor
Utopija, kao i mnoge druge knjige na
ovu temu predstavlja literarni pokuaj
Tomasa Mora da stvori idealnu dravu.
Iskusan u zakonodavstvu, ali izvesno
poznatiji kao svetenik i uitelj, Mor je
svoju dravu prvenstveno posmatrao
kao dravu dobra. Roen u Londonu
1478. godine pripadao je katolikom
svetenstvu, da bi ipak odabrao pravo i
posao gradonaelnika Londona i
predsednika vea Lordova Engleske.
Idealna drava koju je zamislio ispravila bi nepravde
i zloupotrebe menadera koje je on tada video u
Engleskoj i Evropi.
Utopija, prva knjiga, iznosi nedostatke njegovog
drutva, dok druga knjiga opisuje idealnu dravu.
Mor kritikuje ekonomske probleme Engleske
izazvane neadekvatnim menadmentom ili
nedostatkom menadmenta od strane vladajue klase
plemia.
Kao moralistiki ekonomista, Mor je posmatrao
zadovoljstvo i razliitosti bogatih i siromanih kao
budui izbor ekonomskih problema.
U svojoj idealnoj dravi, Mor je predloio da se kroz
bolji menadment eliminie nekorisna potronja
bogatih i usmeri na korisnije svrhe.
U Utopiji, Mor posmatra zanate prema principima
specijalizacije rada i maksimalnog iskorienja
ljudskog rada.
Iako se u svojoj knjizi nije direktno bavio pitanjima
organizacije i menadmenta, Mor je ipak dao odreeni
doprinos ovoj tematici kroz nekoliko znaajnih
principa vrednih promena.
Posredno on je isticao ekonominost masovne
proizvodnje.
Takoe je naglasio vanost podele rada specijalizacije
diskutujui o zanatima u svojoj idealnoj dravi.

Niccolo Machiavelli
Roen 1469. godine u Firenci.
U 29. godini on je osigurao svoj poloaj
zaposlenjem u dravnoj slubi.
Vet u korienju rei i pisanju
dokumenata, ubrzo je sebe prepoznao
kao deo renesansne birokratije i
pripadnika grupe strunjaka.

Jo kao perspektivni student politikih nauka,
poslat je na zadatke kao neoficijalni emisar u sve
vanije gradove Italije, kao i u neke susedne
zemlje.
Kao diplomata, on je imao mogunosti da
posmatra ljude i vlade u akciji. Izvetaji koje je
slao natrag u Firencu bili su jasni i raspoznatljivi.
Principi vostva i vlasti koji su okupirali
Makijavelija, bili su primenljivi na gotovo svaki
svrsishodan i organizovan rad.
Kada bi pisao danas, Makijaveli bi sigurno
analizirao strukture vlasti i moi u velikim
korporacijama,savetovao bi mlae neposredne
izvrioce na koji nain mogu doi do vrha
postojee hijerarhije upravaljanja.
U svojim delima moe se izdvojiti nekoliko
znaajnih principa koji su primenjivi na
menadment treeg milenijuma:
Princip oslanjanja na masovnu saglasnost.

Makijaveli je esto isticao injenicu da
neprekidno postojanje svih vlada, bilo
monarhistinih, aristokratskih ili demokratskih
zavisi od podrke masa.

Makijaveli jasno razumeo i prihvatao teoriju
autoriteta da autoritet dolazi sa dna ka vrhu, a
ne sa vrha ka dnu, to je koncept mnogih
naunika dvadesetog veka.

Princip kohezivnosti
Princip kohezivnosti u organizaciji treba da obezbedi
neprekidnu sposobnost za ivot jedne drave.
Kod ovoga principa, on je isticao da je najefikasniji
nain na koji vladar moe da odrava organsku
zajednicu, pruanjem podrke firmama koje dre
njegovi prijatelji.
U upravljanju stranim domionim(zemljama koje je
osvojio),on je savetovao vladara da ivi na osvojenoj
teritoriji gde moe da sprovede rigoroznu kontrolu.
Najvaniji element organizacione kohezivnosti je da
se obezbedi da ljudi znaju ta mogu da oekuju od
svog vladara i sa druge strane, ta se oekuje od njih
princip oigledne odgovornosti.

Princip Liderstva
Makijaveli je opisao dva tipa lidera (ili menadera):
a) prirodni tip i
b) tip ije su tehnike steene.
Glavni cilj knjige The Prince, bio je da podui mlade
vladare u sticanju tehnika neophodnih za liderstvo
(menadment).
Makijaveli je esto isticao kraljeve i prineve (tipove koji
najee nasleuju svoju mo) koji su propali kao vladari
poto je njihovoj linosti falio elemenat harizmatskog,
znaajan za velike voe.
Vladar (ili menader) treba svojim primerom da inspirie
svoje ljude da postiu vee rezultate.
Da bi bio dobar menader, vladar mora da nudi nagrade i
podstie one koji e initi dela za dobro naroda i drave.

elja za preivljavanjem.

Jedan od osnovnih ciljeva svake organizacije, po
Makijaveliju, jeste njen opstanak.
Vladini uredi, crkvene grupe i korporacije, svi oni
tee venou.
Vladar mora stalno da bude na oprezu zbog nemira,
kako bi mogao da ih suzbije na vreme.
Iako Makijavelijevi principi odnosili na uspeno
funkcionisanje drave, a ne neke poslovne
organizacije, oni predstavljaju jedan od prvih
publikovanih osnova svakog organizacionog rada.

Buenje svesti o menadmentu
Analizirani su neki elementi prakse menadmenta
od poetka civilizacije do 17.veka i ilustrovani su
u razliitim disciplinama.
Poetkom 18.veka dolo je do niza dogaaja koji
su imali velikog uticaja na praksu menadmenta.
Meu najvanijima je rast gradova, primena
specijalizacije, iroka upotreba tampe i poetak
industrijske revolucije.
Sa ovim je nastala i nova generacija menadera
koji su imali line koncepte i tehnike pri
svakodnevnim poslovima.

O d svih ideja samo je mali broj uvek sasvim nov i to se odnosi na
praksu i teoriju menadmenta oko 1700.godine.
Malo je ideja koje su primenjivane u oblasti menadmenta, a da se
nisu mogle pratiti hronoloki od ranijih vremena.
Neke tehnike su ponovo otkrivene, neke su pozajmljene, ali je
malo novih razvijeno.
Jedini doprinos ovog perioda je primena i eventualno poboljanje
ve postojeih i poznatih tehnika i principa. To nije bio period
inovacija.
Pre 1700.godine mnoge manufakture su koristile mali kapital i
nekvalifikovanu radnu snagu.
Ubrzani tehniki razvoj u ovom periodu otvorio je mogunosti za
primenu nekih novih vetina u sistemu manadmenta.
Iako je napredak bio mali,naroito u odnosu na onaj koji e tek
uslediti, ova poboljanja su sluila daljim istraivakim
poduhvatima poetkom 19.veka.

Organizacija proizvodnje
Period izmeu 1700. i 1785.god. obeleila je u
Engleskoj industrijska revolucija.
U tom kratkom rasponu, Engleska se drastino
promenila, od ruralne zajednice pretvorila se u najveu
radionicu na svetu.
To je bila prva nacija koja je uspeno sprovela prelaz sa
ruralno-agrarne na industrijsko trino drutvo.
Verovatno je najznaajnija inovacija oznaena
promenama u bazinoj organizaciji proizvodnje.
Iako su bile postepene u mnogim domenima, promene
se mogu posmatrati hronoloki i redosledom njihovog
uticaja na celinu.

Domainski sistem
Na poetku 18.veka je bio sistem domainstva - osnovna faza
materijalno produktivne civilizacije.
Kada se specijalizacija razvije do take u kojoj pojedinac
prestaje da zadovoljava samo line potrebe ve poinje da
izrauje jedan ili dva predmeta koje namenjuje prodaji ili
razmeni, tada poinje cvetanje domainskog sistema.
Sistem je obino organizovan na nivou porodice i funkcionie u
saradnji sa farmom na kojoj radi seljak i lanovi njegove
porodice.
Sistem je opstao velikim delom zahvaljujui znaajnim
faktorima: maloj koliini uloenog kapitala koji je neophodan
da bi se zapoela takva delatnost u decentralizaciji stanovnitva.
U nedostatku efikasnih prevoznih sredstava, na raspolaganju je
bio mali broj trinih mesta (bolje reeno pijaca), a bez njih
retko su zapoinjani poslovi s velikim ulogom.

Pod domainskim sistemom, bilo je malo
mogunosti za razvoj savrenih tehnika
menadmenta.
Sistem planiranja nije ni razvijao u ovakvim
uslovima.
Bez eksplicitnog planiranja tritu je uveliko
nametnuto stanje stvari.
Proizvoa bi uvao novac sve dok ne bi mogao da
kupi opremu za izradu nekog industrijskog
proizvoda, a stanje na tritu je uveliko diktiralo
koja e to oprema biti.
Mali kapital, proizvoaa kontrolisao stepen
snabdevanja repro-materijalom i to u skladu sa
stanjem cena na tritu, to je bitno uticalo i na
domete njegovog rada.

Trite je imalo vrlo malog uticaja na planiranje kakvo
je onda postojalo, veliki broj menaderskih funkcija
obavljen je na neformalnoj i nesofisticiranoj osnovi.
Tipinu organizaciju je predstavljala porodica koja je
bila premala da bi se u njoj razvili savreniji principi
planiranja ili kontrole.
Razvoj menaderskih sposobnosti usporen je i kao
posledica neobrazovanja kadrova.
Radni ovek je smatran za izuzetno obrazovanog
ukoliko je znao operacije sabiranja i mnoenja i ako se
snalazio u svom Molitveniku.
Da bi dolo do neki promena moralo se razmiljati na
drugi nain. Moralo se krenuti sa otkupnim sistemom.

Otkupni sistem
Sledea faza je predstavljala loginu posledicu evolucije
domainskog sistema.
Na seoskim vaarima je postalo uobiajeno da se
pojavljuju nakupci ili posrednici koji su od porodica
otkupljivali itavu proizvodnju po utvrenim cenama.
Nije trebalo dugo da se preskoi onaj period ekanja da
se sakupi dovoljno novca za kupovanje repro-materijala i
opreme za novu proizvodnju.
Novi sistem sutinski razlikuje od prethodnog.
U okvirima istorije menadmenta, ovaj trenutak je od
izuzetnog znaaja jer oznaava promenu statusa radnika
od nezavisnog proizvoaa on postaje zaposlen, u slubi
drugoga.

Sistem se razvio kao rezultat nekoliko faktora:
a) Prvo posrednicima koji su ugovarali prodaju velike koliine
dobara bila je potrebna kontrola nad izvorima za snabdevanje
kako bi izbegli eventualno nepotovanje obaveza od strane
proizvoaa.
b) Drugi znaajan faktor je primena savrenijih orua u jednom
delu manufakturne proizvodnje.
Pored ve pomenutih uticaja, jedna funkcija menadmenta koja
je dobila nov znaaj je sistem kontrole materijala.
Cena isplaivanja proizvoaima pri otkupu bila je relativno
niska, tako da su se ovi oseali oteeni i nije im bilo strano da
deo materijala zadre za sebe i prodaju ih na crno.
Da bi se zatitili od ovakve prakse, trgovci su zahtevali zakone
i dobili su ih.
I pored rigoroznih mera, praksa krae je imala tako irok
zamah da je zakon nije mogao da sprei, i ona e imati
odluujui uticaj na krah otkupnog sistema i stvaranje fabrika.

Fabriki sistem
Iako je potrebna kontrola radnika i materijala prouzrokovala
donekle pojavu fabrika.
Fabriki sistem koji poznajemo danas iniciran je pojavom
pogonskih maina.
Pojava maina poveala je proizvodnju, ali je istovremeno
poveala neophodan kapital i trokove.
Malo je ljudi moglo da nabavi i instalira maineriju u svojim
kuama.
To je znailo da umesto odnoenja maina u kuu radnika,
radnik odlazi u kuu u kojoj je stanovala maina - u fabriku.
Sa tehnike take gledita moemo rei da je fabriki sistem
zaiveo uvoenjem pogonske mainerije, s pozicije menadera,
odluujui faktor u pojavi fabrika bila je potreba kontrole.
Koncentracija svih gore pomenutih elemenata proizvodnje pod
istim krovom fokusirala je panju na funkcije i praksu
menadmenta.

Upravu pod ovim sistemom se karakterisala
vojnika kontrola i organizacija.
Vlasnici su kvalifikovani kao trgovaki
proizvoai i oni su bili vie zainteresovani za
prodaju proizvoda nego za razvoj osnovnog
sistema dobrog menadmenta.
Ipak javila se potreba da se primene neki od
osnovnih principa prakse menadmenta.
Iz te potrebe izrasli su neki uopteno
prihvaeni principi menadmenta.

Rana praksa i koncepti menadmenta
Uvoenje fabrikog sistema unapredilo je kontrolu materijala,
svelo krau na minimum, to je i bio prevashodni cilj.
S druge strane, kontrola kvaliteta je sasvim malo unapreena.
Proizvodi su bili pravljeni od nestandardizovanih materijala, to
je rezultiralo razliitim kvalitetom.
Jedini pravi standardi su korieni pri merenju dimenzija, teine
i, u nekim sluajevima, u odreivanju stepena istoe.
Najprostija kontrola kvaliteta je bila ona koju je u formi
inspekcija sprovodio kupac.
Koncept kontrole proizvodnje je bio u primitivnoj fazi,ali bio je
poznat jedan znaajan princip radnik koji prima nadoknadu
po obraenom komadu (normi) proizvoda bolje radi od
onoga koji prima dnevnicu.
Kontrola proizvodnje tako se svodila na niske zarade i rigorozni
nadzor.

Finansijska kontrola je, verovatno, najbolje razvijen
aspekt rane upravljake kontrole.
Iako je moda odlian sistem tehnika i kontrole
postojao u Venecijanskom arsenalu, njih je teko
bilo primeniti kod engleskih trgovaca iji se posao
sastojao u kupovini, utovaru i prodaji.
Tokom 18.veka, vrednost eksplicitnog i briljivog
planiranja poela je da se uoava.
Iako vlasnici fabrika, izgleda, nisu shvatili do koje
mere plan moe biti koristan i nisu imali nameru da
ga ukljue u aktivnosti fabrike i njene
administracije, najmanje dve tehnike planiranja su
uspeno koriene u ovom periodu i one su ujedno i
najproduktivnije: a)fabrika lokacija i b)kalkulacija
o vraanju novca.

1759.g. nailazimo na dokaze o planiranju lokacija u
Karonovim elianama u kotskoj, gde je ... sve, ak i
teren, planirano u smislu najvee efikasnosti proizvodnje
i transporta pored otapanja i livenja gvoa.
Planiranje poelo da zamenjuje hazarderske postupke.
Adam Smit je uoio i znaaj vraanja uloenih sredstava
i skicirao model njihovog ulaganja u reparaciju maina i
njihovu zamenu.
Objasnio je da: Poto se postavi bilo koja skupa maina
i pre nego to se izuzetno vredan rad koji se njome
obavlja i istroi, mora se oekivati da ona zameni kapital
koji je u nju uloen i da obezbedi, ako nita drugo,
uobiajeni profit.
Funkcija supervizora je uvedena da bi obezbedila
sprovoenje uobiajenog reda, ali je pravi razlog njenog
opstanka leao u potrebi da se i poslednja trunka
produktivnosti izvue iz radnika.

Richard Arkwright
Riard Arkrajt je bio berberin po struci, a bavio se
i mehaniarskim poslovima. Poznat je potome to
je uveo razboj na vodeni pogon, da bi kasnije, sa
pronalaskom parne maine razvio parni razboj.
Uveo ga je u proizvodnju tekstila u svojoj
predionici pamuka 1776.godine u Manesteru.
Arkrajt je i meu prvima otkrio potrebu za
naunim pristupom menadmentu, jer je vodio
firme koje je u jednom trenutku zapoljavala 5.000
zaposlenih.
Riard Arkrajt obezbedio tehnike menadmenta, za
uspenu koordinaciju ljudi, novca, materijala i
maina i to u proizvodnji irokog asortimana.

Arkrajt je bio i inovator i praktiar na planu
koncepta personalnog menadmenta. Na primer, dok
je radni dan u veini fabrika trajao 14 asova,
Arkrajt nikada nije dozvolio svojim radnicima da
rade vie od 12 asova.
Arkrajt je stvorio model menadmenta koji je
odgovarao njegovim savremenicima.
Njegov doprinos kontinuiranoj proizvodnji,
planiranju lokacija, koordinaciji u radu s mainama,
materijalima, ljudima i kapitalom, fabrikoj
disciplini i podeli rada, svrstava ga meu pionire koji
su koristili efikasne principe manadmenta.
Rani ekonomisti, kao to su bili Riard Kantillon ili
(Riar Kantijon) i drugi fiziokrati, bili su
zaokupljeni primenom efikasnog sistema
menadmenta u poljoprivredi, ali ne i u industriji.
Sir James Steuart
Ako neko trai sve vane makro i mikro
ekonomske principe, onda e ih nai u
knjizi Ser Dejmsa Stjuarta
Ispitivanje principa politike
ekonomije. Knjiga je objavljena
1767.godine devet godina pre Smitovog
Bogatstva nacija i napisana je iz ugla
dravnika. Njegovi principi su raeni za
dravnika ili menadera koji se bavi
administracijom u oblasti politike
ekonomije jedne zemlje.

Stjuart je bio veoma svestan nasleenih problema dobara i
njegova primedba o sposobnostima koje se stiu
ponavljanjem odreenih radnji u stvari prejudicira koncept
podele rada koji je predloio Adam Smit.

U Stjuartovo vreme pretila je i opasnost od automatizacije,
nata ukazuje i njegov odgovor na pitanje. Da li uvoenje
maina u industriju ide na ruku dravi?

U svom odgovoru Stjuart istie da dok e radnici neko
vreme biti nezaposleni, maine e stvoriti jo mnogo vie
poslova i tako e nezaposleni radnici ubrzo ponovo biti
zaposleni u jednoj zdravoj ekonomiji.

Adam Smith
Adam Smit je bio ekonomista koji je uticao na razvoj
menadment funkcija.
Posvetio je panju podeli rada i tako itav vek ranije
anticipirao odreene aspekte podele posla.
Autor koga je nemogue zaobii kada se pominje
industrijska revolucija, ne samo u ekonomskoj teoriji,
ve i u misli o menadmentu.
Adam Smit je kotski profesor moralne filozofije i jedan
od najveih ekonomista.
Pre industrijske revolucije pominjana su dva ekonomska
faktora - zemlja i rad.
Adam Smit je prepoznao i preduzetnitvo kao kljuni
faktor koji je u stanju da oplodi kapital, to jest koristi ga
na takav nain da donese.
Adam Smit i ekonomske nauke su sinonimi.
Mnogi kritaari Adama Smita ukazuju na injenicu
da je on mislio na neto sasvim drugo kada je
govorio o podeli rada.
Po njihovom miljenju, Smit je mislio da radnike
treba specijalizovati u odnosu na proizvod, a ne u
odnosu na funkciju.
Postoje jasni dokazi da je on mislio na podelu
funkcija u industriji. On jasno izjavljuje: U svakom
naprednom drutvu, farmer obino nije nita drugo
nego do farmer, proizvoa je proizvoa. Rad koji
je potreban za proizvodnju bilo ega je uvek
podeljen izmeu brojnih ruku....
Smit radio na mnogim problemima iz oblasti
menadmenta. Njegova ideja o podeli rada je
fundamentalna za moderna istraivanja
pojednostavljenja rada i utroka vremena.

Prelazna faza
Poetkom 18.veka, poetni zamah industrijske revolucije
poinje da se stiava: nova tehnologija raste zajedno sa
izuavanjima mogunosti za njeno poboljanje - nauni
menadment.
Nauni pristup se sporo razvijao izmeu 1600. i 1700-tih
god. i njegovo prisustvo se ve osealo i u litetaturi i u praksi.
Bilo neophodno da neki marljivi pioniri uine napor i
pokuaju da dou do naunih principa za menadment
ljudima, materijalima, novcem i kapitalom.
Ti ljudi su voe dananjeg pokreta, avangarde menadmenta.
Oni su donosili obazrive i racionalne odluke; vodili su tane i
uredne knjige; reagovali su brzo na dogaaje i informacije i to
rafinirano i sa poznavanjem stvari.
To su bili ljudi koji su pospeili primenu naunih principa
menadmenta u periodu 1785. i 1835. god.

Rani nauni menadment

Prvi primer kompletne primene naunog
menadmenta u proizvodnji je u livnici Soho u
Velikoj Britaniji.
U ovoj fabrici se mogu nai konkretni dokazi o
istraivanju trita, prognoziranju, planiranju
lokacije za izgradnju livnice, studiju o
mogunostima maina u skladu sa potrebnim
radnim tokovima; tu su i utvreni standardi
proizvodnje, plan proizvodnje, standardizovanje
komponenti, kontrola primene, raunovodstvo,
obuka zaposlenih i program za dobrobit radnika.
LivnicuBolton Vat i sinovi su formirali Metju
Bolton i Dejms Vat radi proizvodnje Vatove parne
maine. Njihova dva sina su 1800.godine nasledili
odgovornosti menadmenta fabrikom, promenili joj
ime i ustanovili praksu koja je gore opisana.

Livnica Soho
Dejms Vat
Oni su primenili jedan moderan koncept - prognozu i
planiranje proizvodnje.
Na primer, njihovi agenti na kontinentu su izvetavali
upravu o dogaajima koji utiu na potranju parnih
maina, a na osnovu ovih informacija pravljene su
prognoze za prodaju i buduu proizvodnju.
Kad su zavreni planovi za izgradnju nove Soho
fabrike, oni su sadrali i kompletne liste materijala
zasnovane na definisanom i preciznom planu to se od
fabrike oekuje.
Planovi su bili tako detaljni da je tampano uputstvo
koje je skiciralo operacije i maine neophodne za
proces proizvodnje. Normalna praksa toga vremena je
da su radnici plaali trokove nabavke i odravanja
njihovih alata, ali u novoj Soho fabrici tekua
popravka alata i njihovo otrenje snosi onaj ko ih
koristi, dok trokove nabavke novih snosi naa
strana.

Nova uprava je izraunala brzinu svake maine i prilagodila
je tipu posla koji se na njoj obavlja i tako preduhitrila
donekle Tejlora za itav vek.
Proces proizvodnje svakog artikla posebno je podeljen u itavu
seriju manjih operacija, ukazujui tako na visok stepen podele
rada.
Svaki radnik je imao utvren standardni posao; radnici su
klasifikovani po sposobnostima i zanatskim vetinama.
Ovo sve ukazuje na novu nauku primenjenu na funkcionisanje
organizacije i uprave, ali i na ideju o menadmentu toga vremena
u celini.
Iz ovoga se mogu zakljuiti bitne injenice:
1) iskazana je velika upotreba detaljnog operativnog plana;
2) primenjeni metodi su bili nauni; problemi su razdvojeni
na elemente i statistiki obraeni; i
3) proces proizvodnje je organizovan na osnovu osobina
maina i radnika.

Menaderi u Sohou su brinuli i o komparativnim prednostima
isplate po komadu koje su bile primenjivane za neke klase
radnika.
Kontrola koja je postojala dozvoljavala je ovakvu vrstu isplate.
Isplata po komadu je primenjivana samo za one artikle koji su
bili standardizovani i koji su se mogli lako klasifikovati u grupe.
Za ovakvu vrstu isplate uprava je imala vie kriterijuma, od
kojih je znaajna i standardizacija vremena potrebnog za
proizvodnju odreenog artikla (i opet su u ovome preduhitrili
Bebida, Tejlora i Gilberta).
Dokazi jasno pokazuju da se pre utvrivanja isplate po komadu
obavljani eksperimenti.
Uprava je,shvatila da e isplata po komadu naterati ljude da rade
bre.
Radnici su dobijali nadnicu za proizvodnju u okviru
standardnog vremena i broja komada, a dodatak za rezultat koji
je prevazilazio utvrene standarde.
U livnici radnici koji su bili angaovani na
kolektivnom poslu dobijali su nedeljnu zaradu.
Predradnik je isplaivan po proizvedenom komadu,
naravno, jer se raunalo da je on direktno
zainteresovan za rezultat rada i da e zato ubrzati
proizvodnju.
Menaderi u Sohou su uloili veliki trud da sistem
nadnica uine jednostavnim i prihvatljivim za
radnike. Koriene su tri vrste nadnica:
1) obina isplata po komadu;
2) isplata po komadu koja je varirala u odnosu na
veliinu i masu i
3) isplata po komadu koja je zavisila od konjske
snage maine na kojoj radi.

Bolton je podizao i moral svojim radnicima
obezbeujui im povremeno specijalni zabavni
program.
Plaao je prekovremeni rad svim radnicima za
posao preko odreenog broja sati.
Shvatio je da je znaajno i radno okruenje; tako
su zidovi livnice bili obojeni belim kreom za
razliku od ostalih crnih fabrika iste vrste.
Graene su kue za radnike, a deo njihovih
nadnica bio je uzet radi nadoknede za trokove
stanovanja.
U vreme Boia, zaposleni i njihove porodice su
dobijali poklone, a uveavala bi se i nadnica.
Bolton je osnovao i meovito osiguravajue
drutvo koje je titilo njegove radnike, to je
verovatno prvi sluaj takve vrste u istoriji.
Metju Bolton
Livnica je imala veoma precizan raunovodstveni
sistem.
Posebno je voena evidencija o trokovima, knjiga sa
podacima o utroku vremena, knjiga trokova po
odeljenjima, kompletan inventarski popis, knjiga sa
podacima o ceni rada itd.
Sve ove podatke koristila je uprava da bi odredila
eventualne gubitke, otpad i neefikasnost, kao i za
utvrivanje cene rada, nadnica itd.
U ovom svetlu je jasno da je Soho bila pionirska
fabrika koja je primenila nauni pristup u dizajniranju
svoje delatnosti.
Danas tipini upravljaki problemi bili su prisutni i
onda i nema nikavog razloga da sumnjamo u injenicu
da je bio potreban obian zdrav razum da bi se
problemi reili.
Soho je bio jedan vek ispred svog vremena.

New Lanark
U kotskoj je u to vreme postojalo mesto
koje se zvalo Nju Lanark.
U Nju Lanarku su postojali redovi radnikih
domova sa po dve sobe u svakoj kui.
Ni jedno dete ispod deset godina starosti nije zapoljavano u
fabrici, izaposlena deca su radila samo 10 asova i 45 minuta
i nisu kanjavana.
Vrata menadera su uvek bila otvorena i svako mu se mogao
poaliti u vezi bilo kog problema.
Svaki radnik je imao pravo da pregleda knjigu rezultata i
mogao se aliti ukoliko je smatrao da je oteen.
Velika slava ovog eksperimenta bila je jo znaajnija, jer je
Nju Lanark ostvarivao profit. To nije bila puka filantropska
veba, ve mogunost da se ispitaju teorije koje je razvio
Robert Oven za napredak oveanstva u celini.

Robert Oven
Robert Oven je na naim prostorima poznat pre svega
kao socijalista utopista, ali je on bio i uspean biznismen
svoga doba, reformator i jedan od pionira misli o
menadmenu.
Roen je 1771.godine u siromanoj familiji i nije imao
mogunosti da stekne neko vee formalno obrazovanje.
Sa nepunih 10 godina poeo da ui zanat u tekstilnoj
industriji koja je tada bila vodea i tehnoloki
najnaprednija grana u Velikoj Britaniji.
Sa 18 godina je zapoeo svoj samostalni poslovni put u
Manesteru, da bi neto kasnije, 1795. godine ve imao
svoju prvu fabriku pamuka.
Preselio se u kotsku 1800.godine u mesto Nju Lenark
(New Lanark) gde je od Dejvida Dejla (David Dale)
kupio tekstilnu fabriku.

Oven je Engleskoj pokazao da
industrijalizacija ne mora biti sprovedena na
jeftinom i zloupotrebljenom radu;
On je utemeljio put ozakonjenju fabrika tako
to je dokazao da njegovi principi uspeno
funkcioniu.
On je, svakako, bio decenijama ispred svog
vremena kada je predloio da se ljudskim
mainama mora posvetiti bar isto toliko panje
koliko i onim drugim.
Verujui da obim i kvalitet rada zavise od
okruenja na poslu i van njega, njegova
politika u odnosu na rad je bila paternalistika
i privlaila je mnogo panje ali je malo
primenjivana.

Oven se posvetio upravljanju kao profesiji.
Po njegovim instrukcijama su graene ulice i
kue, podignuta je donja granica godina za decu
koja se ne smeju zapoljavati, skraen je broj
radnih sati, obezbeena je ishrana radnika,
obezbeeno je kolovanje i otvoreni su veernji
rekreativni centri kako bi se reilo pitanje
slobodnog vremena.
Robrta Ovena lako moemo nazvati ocem
savremenog personalnog menadmenta. U
menadment je pokuao da uvede neto, to je
danas poznato kao menadment ljudskih
resursa.
Proizvodnja komponenti
Suprotno uvreenom miljenju, proizvodnja
standardnih delova nije zapoela osnivanjem
fabrike Elija Vitnija, Mil Rok, u Nju Hevenu.
V.F. Darfi ukazuje na mnogo primera proizvodnje
standardnih delova pre ovoga. Tomas Deferson
je u jednom svom pismu iz Francuske upueno
Donu Deju opisao versajske manufakture koje
su prethodile ideji Vitanija. Deferson 1785.god.
pie o Leblanovom principu:
Ostvareno je poboljanje ovde u konstrukciji
muketa to bi moda bilo interesantno za
Kongres da sazna...Sastoji se od tako jednakih
delova, da jedan koji pripada odreenoj puci
moe odgovarati i bilo kojoj drugoj u radnji.

Tehnoloke i upravljake implikacije ove
rane primene proizvodnje standardnih
delova su mnogobrojne.
Ovakva proizvodnja ukazuje na visok
stepen tehnolokog znanja i naprednog
poznavanja orua i alata.
Ukazuje na ranu ali sofisticiranu primenu
podele rada u manufakturama, kao i razvoj
odlinih tehnika za kontrolu kvaliteta.

Zaetak amerikog sistema
Do ovog vremena, razvoj i primena naunog
menadmenta odvijali su se uglavnom u Engleskoj.
Sada su se pokazali i zaeci amerikog sistema
manufakturne proizvodnje.
Otac ovog sistema bio je Eli Vitni. Na njegovom radu su
drugi pioniri naunog menadmenta izgradili svoje
discipline.
Uveliko razoaran rezultatima svog rada sa mainom za
ienje pamuka, Vitni se okrenuo proizvodnji koja je
imala bolju budunost - proizvodnji puaka za dravu.
Izrade standardnih delova je bila rezultat plana koji je
Vitni razvio i u koji je imao ogromno poverenje.
Vitni je razvio i ekstenzivan obraun trokova po kojem
je svaka komponenta, svaki proces ima svoju dolarsku
vrednost
Vitni je dotakao principe menadmenta
kada je izvestio:Mislim da je uzaludno
zaposliti veliki broj ruku, sem ukoliko
lino ne mogu biti na mnogo mesta
istovremeno - ne samo da treba da
objasnim radniku ve moram i da mu
pokaem kako se svaki deo izrauje..
Tokom svoje duge i uspene karijere,
Vitni je izumeo brojne savremene
maine koje su mnoge poduhvate uinile
moguim. Od posebnog je znaaja
maina za iskivanje koja se i danas
nalazi u mnogim fabrikama.

Pojava literature o menadmentu:
rani autori

U poreenju sa prethodna dva, poetak 19.
veka doneo je pravo bogatstvo u literaturi
posveenoj menadmentu.
Ekonomisti su shvatili i pisali o konceptu
menadmenta, funkcijama i primeni teorije.
Smit i Targot su uoili odvajanje vlasnitva
od uprave, ali i uzdizanje sloja menadera.
Zbog toga su ekonomisti onoga vremena
pisali o menaderu, raspravljali o njegovim
funkcijama, dunostima i mestu u novom
poretku.

Klasini ekonomisti

Pre iznoenja linih koncepata o menadmentu, mnogi klasini
ekonomisti su zapoinjali sa opisivanjem linosti za koju su
smatrali da bi trebalo da bude dobar Menader.
Semjuel P. Njumen je pisao 1835.god.:
Potrebno je stvoriti dobrog preduzetnika, kombinaciju kvaliteta
koja se teko nalazi u jednoj linosti.
Da bi njegovi planovi bili dobri, on mora posedovati
neuobiajenu vidovitost i racionalnost.
Takoe mora pokazati istrajnost i kontinuitet u sprovoenju
planova.
esto je u situaciji da izdaje direktive i kontrolie napore drugih,
da bi to inio valjano, potrebni su mu kako diskrecija, tako i
odlunost karaktera.
Da bi dobro obavljao posebne dunosti u procesu proizvodnje,
potrebno je mnogo znanja,o detaljima koji se odnose na odreene
zadatke i poduhvate.

D.S.Mil dodaje ovoj listi dve vane
kvalifikacije: odanost i predanost,

Alferd Maral predlae i
samopouzdanje i spremnost, kao
vredne osobine dobro kvalifikovanog
menadera.

Alferd Maral
Ekonomisti ovog vremana su razlikovali
funkcije menadera i funkcije organizacije.
Od svih njih, Njumen je izgleda jedini imao
najizotreniji pogled kada je pisao da su
funkcije menadera planiranje, ureivanje i
rukovoenje u razliitim procesima
proizvodnje.
Svi ti radovi predstavljaju bukvalno prva dela
koja objanjavaju funkciju menadera, kao
neku vrstu teorije u usponu.
Njihovi autori su utemeljili put za Fajola i
druge koji e ih pratiti pola veka kasnije.

Obino se misli da su izuavanja motornih i
vremenskih funkcija inovacija iz vremena Tejlora i
Gilberta.
Dejms Mill je sugerisao da su izuavanja motornih i
vremenskih funkcija posebna aktivnost. U njegovim
pisanim radovima nalazimo prvi konceptualni pristup
analizi i sintezi ljudskih pokreta, na nivo upravljake
svesti koji je postojao.
Ekonomisti toga vremena su se, oigledno, podelili u
stavovima da li je mogue uspeno podeliti vlasnitvo
i upravu.
Rikardo tvrdi da je kapital a ne vetina menadera
faktor kontrole, to ukazuje na injenicu da bi
iznajmljeni menader bio beskoristan.

Funkcije i principi menadmenta
Neki ekonomisti smatraju planiranje
najvanijim od svih pet funkcija menadmenta
(planiranje, organizovanje, personal, izdavanje
naloga i kontrola).
Maral je jedan od njih.
Laflin objanjava: Onaj koji kontrolie veliki
kapital koji je direktno ukljuen u proizvodnju
nikada ne moe biti inertan: mora biti pun novih
ideja; mora imati mo da inicira nove eme za
proirenje trita; mora pravilno rasuivati pri
usvajanju novih znanja, a ipak, ne sme biti
zaveden njihovom vrednou i efikasniu.
Jedini element funkcije personalnog menadmenta koji
su ovi ekonomisti prepoznavali bila je obuka. Iako niko
od njih nije bio oduevljen obuavanjem zaposlenih,
D.Lavelej istie da je dunost poslodavca da pomognu
radnicima tako to e ih dobro obuiti.
Maral dodaje: Ko god ima dovoljno novca da ga
uloi u obuavanje radnika dolazi u poziciju da
poseduje samog radnika..
D. Lavelej se pridruio drugim ekonomistima 19.veka
u zalaganju za dobro obrazovanje u poslovanju,
primeujui da prvenstvena panja vlade mora biti
usmerena na stvaranje institucija koje e se sluiti kao
kole za dobre menadere u industriji.
Funkcija organizacija je bila u ii interesovanja ovih
ljudi.
Sistem kontrole jedva da je pomenut. Bouven je u
svojim kritikama istakao: Upravni odbori su
poslovino nemarni i previe se upliu;
neharmonini su i neuspeni; jedna sposobna
menaderska glava predstavlja sutinu uspenosti
poduhvata.
Maral je dodao da je podela odgovornosti
nepreporuljiva, ak i na najnioj lestvici
organizacije.
U poetku ekonomisti su bili prevashodno
zainteresovani za kontrolu, da bi se spreile krae.
Ubrzo su se preorijentisali na kontrolu otpada i
gubitaka (to ne znai da su zaboravili u
potpunosti krae). Jo uvek najbolja kontrola je
oko gazde.

U upravljanju velikim kapitalom i velikim
transakcijama, posebno u tome menaderi nemaju
vlastitog interesa, krupan kapitalista je svestan;
ukoliko razvije efikasan sistem kontrole, izbei e
otpad ili gubitak.
Ukoliko je postojala taka oko koje su se sloili svi
rani ekonomisti onda je to princip specijalizacije ili
podele rada.
Treba istai da su oni ovu tematiku tretirali na tri
nezavisna nivoa. Meunarodna trgovina je obino
smatrana kao produena ruka teritorijalne podele
rada. Specijalizacija preduzea bi se mogla nazvati
organizovanom podelom rada. Specijalizacija
pojedinaca moe se nazvati profesionalnom
podelom rada.
Sistem nadnica
D. Lavelej je insistirao na skali efikasnosti:
Radnici koji zadravaju za sebe sve to proizvedu,
Radnici koji imaju udela u profitu,
Radnici koji su plaeni na osnovu rada koji obave,
Radnici koji su plaeni na osnovu vremena koje
treba da provedu radei,
Radovi iji radni rezultati pripadaju samo gazdama
Veina ekonomista poetkom 19.veka se slae sa
Lavelejom i smatra da isplata po komadu moe biti
odgovor na nisku radnu produktivnost.
Smit je smatrao da e radnik sebe satrti, unititi
zdravlje i konstituciju za svega nekoliko godina
ukoliko je liberalno plaen po komadu.

Automatizacija
Opte je poznato da automatizacija nije problem
samo dananjice.
Tridesetih godina 19.veka javio dr strah da e
maine potisnuti ljude.
Semjuel Njumen,smatra da automatizacija nikada
nee biti kompletna: Pretpostavlja se, da e primene
maine u potpunosti zameniti ljudski rad; i postavlja
se pitanje da li e rezultat u tom sluaju biti
pozitivan. Ja odgovaram: takva pretpostavka je
nemogua...U onolikoj meri koliko ljudi budu
osloboeni kuluka radi zadovoljenja minimalnih
prohteva, toliko e imati vie slobodnog vremena i
volje da se angauju na poslovima uma.
Doprinos ekonomista

Znaaj ovih ekonomista je verovatno oigledan svima.
Njihov znaaj je zato trojak:
Prvo, oni su ustanovili koncept menadmenta kao
odvojenu tematiku - tematiku vrednu izuavanja i
razumevanja.
Drugo, sama injenica da su o ovome pisali ukazuje na
vei znaaj predmeta za preduzea i ekonomiju u
celini.
Tree, njihova dela na temu menadmenta su pospeila
dalja razmiljanja i nastanak novih radova na istu temu,
i to iz pera izvrsnih naunika i menadera.
Ekonomisti nisu imali itavu ovu oblast samo za sebe,
meu autorima bilo je lekara, industrijalaca, profesora,
inenjera, oficira i dr.

Drugi autori
Karl von Klauzevic (1780-1831) je bio pruski
genaral koji je pisao o ratu i upravljanju velikim
ratnim armijama.
U Klausewicovim teorijama se nalazilo i
objanjenje zato vojni voa ne moe da razradi
potpun plan bitke i zatim da ga se slepo dri:
ovek nije mogao svesti strategiju na neku
formulu. Detaljno planiranje nuno je
propadalo zbog neizbenih prepreka na koja se
nailazilo. Zatim: Strategija nije bila opiran
plan akcije. To je bila evolucija sredinje ideje
u trajno promenjljivim okolnostima.

Po njemu strategija se ne moe svesti na jedinstvenu
formulu.
Clausewitz je znao da nikakva jedinstvena formula nee
pomoi da se dobije rat. Okolnosti e se menjati,
zahtevajui od generala da menja strategiju kad pone
bitka. Isto se odnosi i na poslovanje, jer promenljivi
uslovi zahtevaju od poslovnog voe da menja strategiju
prema promenljivim uslovima (ekonomije, konkurencije,
tehnologije itd.)
Nema potrebe pisati dugoroan plan i slepo ga se drati.
Clausewitz je znao da je glupo slepo slediti plan koji je
napravljen pre nego to je zapoela bitka. Strategija nije
bila iscrpan plan akcije. Svaki menader mora da bude
prilagodljiv poslovni voa, krojei strategiju prema
datim okolnostima.

Netreba misliti da e jednostavna primena
Klausewicove strategija funkcionisati u nekoj
organizaciji.
To je kljuna Clausewitzova pouka.
Menader mora da pokree svoje akcije na nivou
kompanije kao jednu po jednu inicijativu. Njegov je
uspeh izrastao na evoluciju sredinje ideje u trajno
promeljivim okolnostima.
Neija poslovna laboratorija nije istovetna s
laboratorijom generala Klausewica, a neizbena
trenja u poslovnoj organizaciji razlikovae se
zavisno od promenljivih okolnosti.

Klauzevic je prvenstveno bio zainteresovan za vojni
menadment u uslovima rata, on je smatrao da se njegovi
koncepti mogu primeniti i na uprave velikih organizacija.
Klauzevic propisuje briljivo planiranje i prevashodno
ustanovljenje cilja.
Sve odluke moraju biti zasnovane na verovatnoi, a ne na
loginim potrebama, kao to se obino verovalo.
Njegova ideja verovatnoe nije bila tako detaljna kao nae
dananje statistike verovatnoe, ali teoretski ideja o
pripremi na ono to se moe dogoditi je u sutini ista.
Moda je njegov najvei doprinos menadmentu tvrdnja da
menaderi moraju prihvatiti neizvesnost i da moraju raditi
na osnovu detaljnih analiza i planova kako bi tu neizvesnost
sveli na minimum.
Klauzevic je zagovarao donoenje odluka na naunoj bazi,
pre nego na osnovu predoseaja, kao i sistem menadmenta
zasnovan na analizi, a ne na intuiciji.
Charles Dupin
Francuski inenjer arl Dipen pisao je
intenzivno o industriji i dobrobiti radnika.
Dipen je izuavao englesku mornaricu
kako bi otkrio osnovu za efikasnost
organizacije koju bi Francuzi pozajmili i
tako osnovali vlastitu snanu mornaricu.
Principi menadmenta koje je Dipen
prepoznao i eleo da pozajmi od
Britanaca odnosili su se na personalni
menadment i meuljudske odnose.
Dipen je, takoe zagovarao integritet u
upravljanju, adekvatno plaanje dugova i
nagraivanje truda i sporazuma.

arls Bebid
arls Bebid je moda danas najpoznatiji po
svom pionirskom radu na razvoju digitalnih
kompjutera.
On je bio matematiar, naunik i pisac, profesor
na Cambrige University u Engleskoj.
Napravio je, prvi na svetu, praktino upotrebljiv
mehaniki kalkulator diferencijalni motor
koji je prikazao 1822.godine. Poeo je da
razvija svoj analitiki motor, prvi kompjuter
koji je usavrio 1833. godine.
Prema ideji Bebidov kompjuter posedovao je
sve osnovne elemente savremenih verzija.. Vie
od jednog veka Bebidova ideja o kompjuteru
ekala je razvoj elektronske tehnologije.

U cilju razvoja svojih otkria, Bebid je poseivao
radionice i fabrike irom Evrope i interesovao se za
interakciju ljudi i maina.
arls Bebid je mnogo vie nego bilo koji drugi
autor njegovog vremena, doprineo inicijalnom
razvoju i naunom pristupu izuavanju
menadmenta.
Bio je svestan da su principi organizacije primenjivi
na svim poljima gde je potrebna koordinacija
ljudskog rada. Bebid je,zato, prvenstveno bio
zainteresovan za organizaciju ljudskog faktora.
Bebid je preporuio da se podaci dobijeni strogim
istraivanjem primenjuju u upravljanju preduzeima.
Menadment mora ustanoviti koliko puta se odreena
operacija ponavlja tokom jednog asa.
Bebid je isticao znaaj podele rada, ukazujui da se moe
znatno skratiti vreme potrebno za obuavanje i da neophodna
vetina u tom procesu moe biti uveana podelom rada.
On je predloio principe:analizirati proces proizvodnje i
trokove,upotrebiti tehnike za izuavanje utroka vremena,
upotrebiti standarne forme ispitivanja u tampanoj formi,
upotrebiti komparativan metod u izuavanju poslovne
prakse, izuavati efekte razliite vrste papira i boje mastila
da bi se ustanovilo koje najmanje zamaraju oi,odrediti kako
je najbolje formulisati pitanja,odrediti ta se tano oekuje
od statistike koja se zasniva na prihodima,centralizovati
proizvodni proces,integrisati istraivanje i razvoj.
Bebid bio paljiv posmatra i precizan izveta proizvodne
prakse, generator ideja i glasnik naunog menadmenta koji
e tek uslediti.

W.S. Jevons
Devons je roen u Liverpulu 1835.godine,
petnaestoj godini je ve pohaao koled. Sa 30 god.
Imenovan je za predavaa na Kvins koledu
imenovan je 1865. godine.
U englesku ekonomiju Dovens je uneo duh
discipline, vie od bilo kog drugog prethodnika. Bio
je naunik drutvenog usmerenja koji se
specijalizovao za ekonomska pitanja da bi uspostavio
zakone koji ih reguliu.
Devons je zagovarao partnertstvo u industriji,
ukljuujui i podelu profita i deonica meu
radnicima.
Devonsov uticaj bi, dakle, bio: naunik od ugleda je
pokuao da ustanovi osnovne zakone na osnovu kojih
se rukovode ljudi i uprava pri obavljanju posla.
Uvod u nauni menadment

1. Henry Poor,
2. Daniel C.McCallum,
3. Pokret naunog menadmenta,
4. Hanry R.Touni,
5. Hanry Matcalfe,
6. Frederick Halsey,
7. Razvoj u Engleskoj,
8. Obrazovanje i menadment

Graanskim ratom u Americi zapoela je nova
industrijska era izazvana:
1. prvenstveno ekspanzijom mehanike industrije i
2. ukidanjem ropskog rada.
Kapital jo nije postojao kao odluujui inilac.
Moderna forma kapitala nije postojala sve do 1862.
godine, kada je osnovano prvo deoniarsko drutvo sa
ogranienom odgovornou.
Liila je na korporaciju po tome to su deonice bile
prenosive.
Podseala je na partnerski odnos po tome to je svaki
vlasnik deonica lino odgovarao za gubitke, a i odnosi
meu lanovima su bili regulisani po optem zakonu
partnerstva.

Osnivanje deoniarskog preduzea omoguilo je, u
ekonomskom smislu, odvajanje kapitaliste od zaposlenog i
podelu izmeu kapitala i menadmenta (uprave).
Vlasnici nisu bili deoniari, a zaposleni su bili, uglavnom,
menaderi sa platom.
Kao rezultat ovih promena, izgraene su organizacije
velikog poslovanja.
One su imale velikog uticaja na razvoj amerike ekonomije
u 19.veku.
U ovom periodu najdramatinijeg razvoja u Americi,
eleznice su posebno dobile na znaaju.
Produene su linije, nove teritorije su osvojene i zavladala
je velika utakmica u poslovanju.
Posle ovog inicijalnog perioda ekspanzije, menaderi su
poeli da konsoliduju svoje stavove kako bi efikasnije
funkcionisali i ostvarivali vei profit.

Henry Poor
Menaderi ovog doba su ubrzo otkrili da administracija (uprava)
velikih eleznikih organizacija postavlja sasvim nove probleme
od onih na koje se nailazi u manjim preduzeima.
Kao odgovor na ove probleme, na sceni se pojavio Henri Pur, da
bi postavio osnovne principe menadmenta velikih poslovnih
organizacija.
Pur je smatrao da menaderi na eleznici treba da se rukovode
sledeim principima:organizacijom,komunikacijom i
informacijom, kao i briljivom podelom rada, to je najvanije od
svega.
Predloio je da eleznika organizacija treba da bude tako
koncipirana da obezbedi puno iskorienje radnog vremena
svakog oveka i opreme.
Pod informacijom Pur je podrazumevao sistem podnoenja
izvetaja to e omoguiti menaderu punu informisanost o svim
aspektima operacije,kao analiziranje da bi se poboljala
operativnost.

Daniel C. McCallum
Mek Kalum je bio nadzornik i blisko je saraivao sa
Henrijem Purom.
Bio je jedan od prvih koji je praktino primenio
Purove preporuke.
U to vreme to je bio zamor materijala, odnosno ina.
U osnovi, to je bio problem kontrole.
Veina menadera je oseala da su linije toliko
ratrkane da je fiziki nemogue kontrolisati ih.
Smatrali su da je takav sistem neefikasan i
neprofitabilan.
Mek Kalum je mislio drugaije jer je verovao je da
e efikasan rezultat doi kao posledica preciznih i
dobro definisanih pravila operacije.
Mek Kalumov pristup je bio jednostavan
sistem zdravog razuma, sa upotrebom
izvetaja i kontrole.
Uveo je opise radnih mesta, izvrio
unapreenja na osnovu zalaganja i insistirao
da su zadueni za odreene zadatke ujedno
odgovorni i za finansijske gubitke.
Ono to je za tadanje eleznice
predstavljalo novinu danas smatramo
loginim: delegiranjem autoriteta,
isticanjem odgovornosti, kontrolom
sistema i potrebom za trenutnim
istraivanjem.

Mek Kalum je razvio organizacione liste za
eleznicu, dvostruku strukturu koja je
predstavljala predsednika i odbor na centralnoj
poziciji i pet glavnih grana, odnosno odeljenja
preduzea.
Dobar menadment, po njemu zasniva se na:
disciplini, detaljnom opisu radnih zadataka,
estim i tanim izvetajima o rezultatima
poslovanja, pravinom plaanju i unapreenju
prema vrednostima i zaslugama, jasno
definisanoj hijerarhiji autoriteta, jedinstvu
komandovanja i doslednom izvravanju
obaveza u celoj organizaciji.

Mek Kalum je formulisao sledee principe
menadmenta:
a) Pravilna podela odgovornosti,
b) Odgovarajua ovlaenja koja e omoguiti
da se obaveze izvre,
c) Nain da se sazna da li su obaveze izvrene u
potpunosti,
d) Najhitnije izvetavanje o svim povredama
dunosti, to treba da omogui da se greka
brzo ispravi.
Informacije, koje se dostavljaju sistemom

dnevnog izvetavanja i provera, treba da budu
takve da ne dovede u nepovoljan poloaj glavne
slubenike niti da umanje njihov ugled pred
podreenim slubenicima.
Prihvatanje jednog sistema, kao celine, koji nee
samo omoguiti glavnom upravniku eleznice da
otkrije greke u najkraem roku, nego e odmah
ukazati i na krivce.
Mek Kalum je razvio menadment informacioni
sistem do najvieg nivoa u svoje vreme. Koristio
se telegrafom da bi svoje operacije uinio
sigurnijim i dobijao ee izvetaje o poslovanju.
Pokret naunog menadmenta
Prve prave publikacije na temu menadmenta
u ono vreme su bile retke i tampane su skoro
iskljuivo u inenjerskim asopisima.
Ispitujui ove prve naslove, vidimo da je jedan
od prvih problema bio sistem nadnica.
Ovaj problem, uvean industrijskom
revolucijom, iskazao se kao problem
efikasnosti rada.
Velike organizacije su gubile vlast i
mogunost direktnog nadzora i menaderi su
traili adekvatnu zamenu za stare sisteme.

Henry Tauni
Henri Taun se smatra osnivaem menadmenta.
On je prvi izrazio potrebu za kreiranjem
menadmenta kao nauke.
Daleke 1886.godine je Ameriko
drutvo mehanikih inenjera osnovalo
svoje profesionalno drutvo.
On je tvrdio da u Americi ima mnogo inenjera, ali
malo dobrih biznismena.
Osim toga, gotovo da je retkost da se obe uloge nau
objedinjene u jednoj linosti.
Menadment po njemu, iz tog razloga, predstavlja
pravi nain za njihovo kombinovanje.

Taun je u radionicama svog preduzea primenio moderne
metode menadmenta.
Izdavai asopisa Industrijski menadment tvrdili su da
je Taun nesumnjivo bio pionir naunog sistema
menadmenta,.
U svom radu Taun istie da je menadment radionicom
isto tako vano kao i sam inenjering u svakom
poduhvatu.
Ustanovio je da postoje informacije o efikasnom
menadmentu, ali da su one teko dostupne i da ne postoji
pravi sistem za njihovo razumevanje.
Zagovarao je priznavanje nauke o menadmentu, uz
postojanje literature, asopisa i asocijacija. Taunov
najznaajniji doprinos je stvaranje klime i atmosfere za
kasniju primenu naunih metoda.

Henry Metcalfe

Henri Metkalfi je otkrio da se tradicionalne
metode organizacije i kontrole neefikasne i
beskorisne. Njegovo reenje je roeno
1881.godine, u vidu sistema kontrole koji je
bio tako kompletan.
Tejlor i Amerika asocijacija za menadment
priznali su Metkalfijev genije.
Metkalfi je posedovao svoj sistem,i
1885.godine, izdao je svoju knjiguTrokovi
proizvodnje i administracija dravnih i
privatnih preduzea.
Knjiga je nazvana pionirskim delom u nauci
o menadmentu.

Metkalfijeva teorija se zasnivala na sistemu i
kontroli.
On je insistirao da sav autoritet treba da
proistie iz datog izvora i da mu se vraa u
formi detaljnih informacija.
Ovim se ne eli rei da je Metkalfi da je bio
generator podataka i izvrenja,on se naprotiv,
oslobodio se svih osim najvanijih i
najpotrebnijih izvetaja.
Metkalfi je nastavio da eksperimentie sa boljim
tehnikama kontrole.
Zavrio je karijeru kao predava na Vest Pointu.
Frederick Halsey
Frederik Helzi je 1891.godine izneo vaan
referat pred Amerikim drutvom mainskih
inenjera, izlaui svoje ideje o nadnicama.
On se nije slagao sa Taunijevim idejama o
podeli profita jer je smatrao da profit nastaje iz
mnogih razliitih izvora, a ne samo kao rezultat
napora radnika;
Smatrao je da se nagrade isplauju dugo posle
ostvarivanja zarade i da nije poteno da radnici
dele samo profit, a ne i gubitke.
Snano se protivio ustaljenoj praksi normi u
sluajevima kada se poveavala zarada radnika.
Da bi se prevazile slabosti, Helzijev plan
premija izazivao je odreivanje normalnog
vremena (oko dve treine norme) za obavljanje
posla, sa premijom za utedu na vremenu.
Plan je svakom radniku garantovao celu
dnevnicu plus premiju, ako je zaslui.
Ustanovljenje norme je bilo jednostavnije od
odreivanja mogueg rezultata rada.
Rezultat rada zaposlenog uziman je kao standard
ili norma.
Radnicima je dozvoljena ista koliina vremena
koju su troili i ranije, dve treine vika ilo bi
poslodavcu, a jedna treina zaposlenom.

Henzli je istako prednosti svog sistema: svakom
radniku je garantovana dnevnica, bez obzira
na rezultat; neki od osnovnih nesporazuma su
prevazieni samom injenicom da radnik
dobija premiju ako proizvede vie; osim toga,
izuavanja utroenog vremena nisu vie
potrebna.
Henzlijev doprinos je zaista bio originalan, iako
je mnogo planova zasnovanih na premijama
isproban i ranije.
Prvo, ovo je bio pokuaj da se prevazie
antagonizam izmeu uprave i rada, a garantovao
je i dnevnu ili asovnu normu koja se zasnivala
na predhodnim radikalnim rezultatima.

Po Henzlijevom planu, s obzirom na deobu vika
od dve treine prema jednoj treini, radnik nikada
nee moi biti preplaen, ak i kada bi duplirao
rezultate svog rada, a poslodavac nee doi u
iskuenje da sniava normu jer i on, kao i radnik,
zarauje vie pri poveanim rezultatima.
Plan je ponudio unapreenje u odnosu na Taunija
iji je sistem nudio nagradu i dobrom i loem
radniku podjednako.
Ovaj Henzlijev plan je bio od presudnog uticaja u
Sjedinjenim Dravama i Velikoj Britaniji i
zajedno sa Taunijevim idejama o isplati po
komadu, sluio je kao model za mnoge kasnije
sisteme isplaivanja zarada.
Razvoj u Engleskoj
U Engleskoj je 1893.godine tampana mala knjiga koja je
istakla praktino sve tada postojee ideje o svim etapama
industrijskog menadmenta.
To je bila knjiga pod naslovom Skice industrijske
administracije koju su napisali Herford, Hildid i
Denkins.
Ona jeobeleava poetak sveobuhvatnog pogleda na
menadment u Britaniji.

U knjizi je Heldid naveo sledee obaveze
planiranja lokacije i izgleda fabrike:

a) Odluiti se koja je najbolja oblast za nau
organizaciju ili preduzee,
b) Izneti nae zahteve u odnosu na mesto,veliinu,
oblik i topografske odlike i odluiti, od svih
raspoloivih mesta, gde e organizacija biti
locirana,
c) Odrediti najbolji tip zgrada, njihovu veliinu,
oblik i metod konstrukcije, kao i najbolje
osvetljenje, grejanje i snabdevanje energijom,
d) Fiksirati rad maina u razliitim
procesima i to u zavisnosti od njihovih
pozicija unutar zgrada, imajui u vidu i
dopremanje i isporuku gotovih
proizvoda,
e) Na isti nain odrediti raspored zgrada na
terenu, tako da je sirovine lako i
ekonomino dopremiti i eventualno
staviti u skladita iz kojih je opet, lako
otpremiti na mesto proizvodnje. Zavrni
proizvod mora biti lako i ekspeditivno
poslan putem, eleznicom ili vodom.

f) Poto smo doneli sve ove odluke i sastavili
plan koji se moe smatrati idealnim, ili skoro
idealnim, potrebno je izvriti briljivu procenu
trokova za njegovo sprovoenje. Potrebno je
utvrditi koliko ta procena odgovara sredstvima
koja su nam na raspolaganju.
Ukoliko procena premauje sredstva, potrebno
je iznai mogunost za obezbeenje dodatnih
sredstava.
Ukoliko to nije mogue, mora se odluiti o
modifikaciji utvrenog plana kako bi se
uskladio sa raspoloivom sumom novca, i to
uz minimalan gubitak efikasnosti i rada.

Herford smatra da se ni jedan materijalni faktor

ne moe upotrebiti u proizvodnji bez
menadmenta i manipulacije ljudskog mozga i
ruku.

Organizacija nije stvar brojki ve kooperativna
akcija odreenog broja pojedinaca koji imaju
zajedniki cilj i svrhu.
Herford je smatrao da dunosti svakog pojadinca
moraju biti dobro shvaene, svaki ovek mora da
zna od koga da oekuje posao i kome ga alje.

Obrazovanje i menadment

1881.god. nov razvoj na menadmentskom horizontu.
Uoavajui potrebu za obrazovanjem, finansijski strunjak i
fabrikant iz Filadelfije, Dozef Vorton je dao 100.000 dolara
Univerzitetu Pensilvaniji za osnivanje odeljenja na kome e mladi
ljudi moi da se obrazuju i obuavaju za karijeru menadera.
Po Vortonovom miljenju, koled tog perioda su pripremali ljude
za samo nekoloko profesija (lekare, advokate i svetenike).
Zato je on eleo to novo odeljenje na Univerzitetu, kako bi
inkorporirao obrazovanje za poslove menadmenta u kompletnost
biografije jednog obrazovanog oveka.
Tako je osnovana Vortonova kola, prva u nizu obrazovnih
institucija na kojima se prouavala nauka o menadmentu.
itavih 17 godina to je bila jedina takva kola, sve do
1898.godine kada su Univerziteti u ikagu i Kaliforniji osnovali
svoje prve poslovne kole. Do 1911.godine ve je bilo 30
ovakvih kola na delu.

Nauni menadment
1. Razvoj Tejlorovog radionikog sistema
2. Tejlorovi radovi
3. Tejlorov koncept menadmenta
4. T ejlorovi principi menadmenta
5. Buenje interesovanja za nauni menadment
6. Uticaj naunog menadmenta
7. Ciljevi naunog menadmenta

Nauni menadment
Tokom kasnog 19.veka nain amerikog poslovanja
se menjalo.
Zapad je postajao sve naseljeniji;
Industrija se irila i pokuavala da odri korak s
apetitima populacije za jo vie dobara;
Poela je da se osea tehnoloka nezaposlenost.
Veliko poslovanje je stvorilo razlike izmeu uprave i
rada, a rast sloja menadera u industriji je bio
oigledan.
U ovom periodu razvili su se koncepti kontrole koji
zamenjuju vizuelnu inspekciju gazde.
Tauni i Metkalfi poinju da razvijaju i
primenjuju jedinstven sistem menadmenta
umesto zbrkanih aktivnosti koje su mu
predhodile.

Tauni je, pozvao menadere da formiraju svoje
organizacije, da izdaju asopise i da razmenjuju
iskustva i stavove.
To je bio period geneze ukupnog aspekta
menadrnenta.

Tauni je ovu novu filozofiju menadmenta
nazvao naukom o menadmentu.
Frederick W.Taylor 1856-1915
Tejlor se uzdigao svojim novim i totalnim
konceptom menadmenta.
Menaderi su po Tejloru, morali razviti novu
filozofiju i pristup upravljanju.
Oni moraju da promene i proire svoje poglede i da
shvate da njihov posao podrazumeva elemente
planiranja, organizacije i kontrole.
Tejlor se nije pojavio na sceni sa gotovim idejama ve
su se one razvijale dok je radio za razliita preduzea
poevi od izraivaa kalupa, on se uzdigao do
glavnog inenjera 1884.g. kada je imao 28 godina.

Prvo je poeo da uoava neke od kratkih spojeva u
fabrici:
da uprava nema jasnu predstavu o odgovornostima;
nisu primenjivali efikasni radni standardi;
nije uinjen nikakav napor da bi se poboljali radni uinci;
sistematsko komandovanje je cvetalo;
odluke menadmenta su bazirane na predoseaju, intuiciji,
ranijim iskustvima i proizvoljnim procenama;
nikada nije napravljen pokuaj da se izradi kompletan plan
podele rada po odeljenjima;
radnici su bili loe rasporeeni na mestima za koje su
imali premalo ili nimalo sposobnosti, i
uprava oito nije shvatala da bi poboljanje rada
rezultiralo nagradom, kako za nju tako i za same radnike.
U to vreme on je zapoeo seriju eksperimenata
koji e trajati vie od dve decenije.
Eksperimentisao je sa mainama, alatima,
brzinom, metalima itd. Sproveo eksperimente
koji su doveli do pronalaska brzo - reznog
elika i savrenije tehnike rezanja metala.
Drugi eksperimenti su se odnosili na rukovanje
mainama i materijalima, na izuavanje
motornih i vremenskih funkcija, to je dovelo
do stvaranja nove teorije o menadmrntu.
Koncept je dalje proiren na filozofiju
menadmenta koji se danas naziva naukom o
menadmentu.

Razvoj Tejlorovog radionikog

sistema
Da bi razumeli Tejlorove principe, korisno da ukratko
podsetimo na hronoloke korake koji su doveli do
njegovog sistema menadmenta u radionicama.
Prvo, on je eleo da zna koliko je dugo potrebno maini
ili radniku da obavi dodeljeni posao, da proizvede deo, a
to mu je omoguilo da ustanovi standarde po oveku, po
maini ili radnom satu maine, koji je obino vei od
proseka.
Drugo,Tejlor je eleo da razvije unificirani metod ili
rutinu za pripremanje i menadment, naporom onih koji
su odgovorni za obezbeivanje uslova pod kojim gore
pomenuti standardi mogu funkcionisati.

Tejlor je organizovao i koordinirao sve operacije u
jednoj radionici i to u uslovima gde su metodi rada bili
standardizovani, to je dalo pravi smisao radnim
standardima koji su ustanovljeni za radnike.
Tree, on je uoio potrebu za uspostavljanje metoda
kojim bi se sa sigurnou moglo utvrditi koji je ovek
najbolji za odreeni posao, uzimajui u obzir njegove
sposobnosti i potencijale za uenje.
etvrto, uz ovo paljivo rasporeivanje radnika po
njihoviln sposobnostima, Tejlor je shvatio potrebu za
isto tako dobrim nadzorom. Iz ovoga se razvio njegov
koncept funkcionalnog predradnika.
I najzad, eleo je da oslobodi predradnika njegove uloge
nosaa bia i ponudio je radnicima vie zarade kao
rezultat poveane proizvodnje.

Tejlorovi radovi

Delo Henrija Taunija je imalo dubokog uticaja na
Tejlora s obzirom na sveobuhvatnost po kojima je
menadment jedan kompletan proces analize razliitih
inilaca kao to su: nadnice, zalihe, trokovi itd.
Tejlorov rad Isplata po komadu predstavlja znaajno
delo jer je u njemu detaljno opisan sistem menadmenta i
koji je potpuno razvio, ukazujui posebno na sistem
isplate nadoknade zaposlenima.
Na njegovo razoarenje, sam naslov i sutina rada
skrenuli su panju na sistem nadnica, daleko od njegovog
koncepta, i o menadmentu u celini. Zbog toga se 1903.g.
ponovo pojavio pred Dutvom sa radom Upavljanje
radionicom koji je fokusirao panju na njegovu
filozofiju menadmenta.

Tejlor pokuavao da kae sledee:
Cilj menadmenta je da isplati visoke nadnice i da ima niske
trokove proizvodnje;
Da bi se postigao ovaj cilj moraju se primeniti nauni metodi
istraivanja i eksperimenta i moraju se formulisati principi i
standardi ukupnog procesa koji omoguava kontrolu
proizvodnih operacija;
Zaposleni moraju biti rasporeeni po naunim metodama na
poslovima gde su materijali i radni uslovi nauno izabrani tako
da se uklapaju u ustanovljene standarde;
Zaposleni moraju biti nauno i precizno obueni da bi poboljali
svoje sposobnosti i da bi zadovoljili standardizovane kriterijume
za finalni rezultat;
Mora se razviti klima bliske i prijateljske saradnje i ona se mora
negovati izmeu menadmenta i radnika kako bi se obezbedio
kontinuitet psiholokog okruenja i omoguila primena drugih
gore istaknutih principa.

Tejlorov koncept menadmenta

Glavna Tejlorova teza je da najvee dobro jednog drutva
lei u saradnji izmeu uprave i rada i da se to moe
obezbediti primenom naunog menadmenta.
Tejlor je smatrao da se njegova teorija mora primeniti na
razliite aspekte na selekciju radnika, stvaranje pravog
okruenja i to tako da se odredi pravi zadatak za svakog
oveka.
Pod ovim uslovima radnik ostvari kvalitetan rezultat, on
mora biti nagraen; ukoliko standardni rezultat nije
postignut, radnik mora biti sankcionisan.
Tejlor je zagovarao mentalnu revoluciju, kako u
menadmentu tako i meu radnicima, kako bi bolje shvatili
ovaj novi kolektivan duh i potrebu za harmonijom.
Tejlor je aludirao na injenicu da su uprave nemarne u
svojim funkcijama, da predstavljaju prepreku za
uvoenje novih metoda rada i da u startu skidaju sa sebe
svaku odgovornost.
Tejlor je tvrdio da menadment mora da radi na
planiranju, organizaciji, kontroli, metodama
optimalizacije.
On je procenio da preko 50% rada treba direktno da
doe od menadmenta, to se obezbeuje putem
funkcija specijalizovanih predradnika.
Tejlor je smatrao da je ovo najbolji nain na koji
zaposleni mogu da slue poslodavcu. Pod ovim
uslovima, harmonina kooperacija e rezultirati
poveanom proizvodnjom, viim nadnicama, veim
profitom i optim napredkom.

Tejlorovi principi menadmenta

1. Treba razviti nauku za svaki element ljudskog rada
koja zamenjuje stari oruk sistem;
2. Neophodna je selekcija i obuka radnika, umesto
starog sistema kada je svako sebi birao posao i
obuavao se za njega kako je znao i mogao;
3. Potpuna saradnja sa ljudima kako bi se posao
obavio u skladu sa principima nauke koja se
razvila;
4. Postoji skoro ista podela rada i odgovornosti
izmeu radnika i menadmenta. Menader
preuzima sav rad za koji je bolje opremljen od
radnika, dok radnik preuzima deo posla za koji je
obuen.

Buenje interesovanja za nauni
menadment

Razvoj Tejlorovih koncepata i njihov uticaj na nau
celokupnu delatnost i ekonomiju, zaista je zapanjujui.
Neki ga smatraju ocem dananjeg menadmenta.
Ukoliko svi izneti koncepti izgledaju danas oigledno,
rutinski, ortodoksni i tradicionalni, kada je u pitanju
praksa menadmenta, moramo se setiti da su oni
predstavljali pravu avangardu na poetku XX veka, bili
su tako novi da bi ih neki nazvali revolucionarnim.
Mnoge Tejlorove ideje, kao to smo videli, izneli su i
pre njega neki drugi naunici.
Tejlorov genije ih je odveo putem asimilacije,
konceptualizacije i direktne primene.

Uticaj naunog menadmenta

Oigledan uticaj naunog menadmenta je poboljanje
menadmenta u fabrikama.
Dovelo je do efikasnije upotrebe opreme, rada i
materijala.
Za radnike,bolje radno mesto i mogunost
napredovanja, vie dnevnice, bolje radne uslove,
smanjenje radnih asova i davanje mogunosti za
pojedinanu inicijativu.
Za upravu je to bio novi put ka efikasnijoj organizaciji,
sigurnijoj proizvodnji, boljoj radnoj snazi i boljem
razumevanju klijenata.
Sve ove prednosti su izrasle iz Tejlorovog naunog
menadmenta i zato je on tako vaan.
Tejlor je posadio seme istraivanja i uveo
koncept standarda u svaku fazu menadmenta.
Obezbeeno je sistematsko planiranje to
predstavlja oiti napredak.
Tejlor je menadmentu poklonio i kompletan
sistem kontrole koji ima velikog uticaja na
kompletnost i operativnost menadmenta.
Tejlor je ustanovio i princip kooperacije,
istiui da se samo kroz razumevanje i saradnju
moe doi do take na kojoj se susreu
menadment i rad.
Na njegovih pet koncepata mora se zasnivati
svaki dobar menadment.

Ciljevi naunog menadmenta

1. Usklaivanje industrijskih tendencija i trita kako bi se

regulativno standardizovale operacije na nain koji uva
investicije, odrava preduzee kao agenciju za
zapoljavanje i obezbeuje kontinuitet proizvodnje i
zaposlenosti;
2. Obezbeivanje radnog mesta zaposlenih korektnim
posmatranjem trita, ali i planiranjem i balansiranjem
operacijama koje podravaju stalni izvor prihoda;
3. Zarada koja se ostvaruje smanjenjem gubitaka i otpada;
vei prihod koji se dobija iskoriavanjem ljudskih i
materijalnih potencijala i energije, koji e biti podeljen
kroz poveanje zarada i profita radnika i menadmenta
preduzea;
4. Omoguavanje vieg standarda ivota kao rezultat
poveanja prihoda radnika;

5. Obezbeivanje srenijeg doma i drutvenog ivota
radnika preko poveanja zarada i smanjenja
neprijatnih i zabrinjavajuih faktora u ukupnoj
situaciji;
6. Obezbeenje zdravih i socijalnih i pojedinanih
prijatnih radnih uslova;
7. Obezbeenje vee mogunosti za poveanje linih
kapaciteta kroz naune metode radnih analiza i
selekcije, obuke, raspodele, transfera i promocije
radnika
8. Obezbeenje obuke i instruktae specijalizovanih
predradnika i mogunost radnika da razviju vee
kapacitete i dou do unapreenja i viih pozicija;
9. Razvoj samopouzdanja i samopotovanja meu

radnicima preko mogunosti boljeg razumevanja
posla, kao i planova i metoda rada uopte;
10. Razvoj samoistraivanja i samozadovoljstva preko
stimulativnog uticaja atmosfere istraivanja i
preispitivanja vrednosti, kao i slobodu uspostavljanja
horizontalnih i vertikalnih kontakata kroz pravilno
obavljanje posla;
11. Izgradnja karaktera kroz pravilno obavljanje posla;
12. Promocija pravde kroz eliminaciju diskriminacije u
nadnicama i u drugim aspektima;
13. Eliminasanja faktora okruenja koji su inicirajui i
koji mogu izazvati nesporazume i uticati na
meusobno razumevanje, toleranciju i duh timskog
rada.
Koncepcije poetkom 20. veka

1. Henry L. Gantt
2. Frank i Lillian Gilbreth
3. Hugo Mnsterberg
4. Harrington Emerson
5. Harlow Stafford Person
6. Henri Fayol
7. Fajolova karijera
8. Koncepti menadmenta

Koncepcije poetkom 20. veka
Jedan broj saradnika, savremenika i sledbenika Tejlorove
ideje o naunom menadmentu, proklamovao je line
verzije nove nauke o menadmentu a to su Harlou S.
Person i Hugo Munsterberg;
Tejlorovi saradnici, kao to je bio Henri L. Gant;
konsultatnti, kakav je bio Harington Emerson ili
individualni istraivai, kao na primer Anri Fajol.
Svaka od ovih linosti doprinela je stvaranju jedne nove
dimenzije u problematici menadmenta i obezbedila
dalju podrku i presti samom pokretu.

Henry L. Gantt

Gantt je moda najpoznatiji po svojem
razvoju grafikih naina opisivanja
planova, to menaderima omoguava
bolju kontrolu. Naglaavao je vanost vremena, a ne
samo trokova pri planiranju i kontrolisanju rada. To
je sa vremenom dovelo do poznatih Gantovih kartica,
koje se mnogo koriste i danas, a bio je i prethodnik
modernih tehika poput: tehnike prikazivanja i
valorizacije programa (PERT).
Neki istoriari drutva smatraju Ganttove kartice
najvanijim drutvenim izumom dvadesetog veka.

Gantt je naglaavao znaaj obuke, kako bi i uprave i
radnici razumeli sisteme, kako bi shvatili da je u svim
problemima menadmenta ljudski element najvaniji.
Razlikovao se od Tejlora, posebno u pogledu svojih
simpatija prema neprivilegovanim i u odnosu prema
demokratiji iji stepen je merio ansama koje se pruaju
svima. Na osnovu ovakvog razmiljanja izrasla je njegova
koncepcija humaniza, zadatka & nagrade i stvoren je
sistem nagraivanja koji je objavljen koji se zasnivao na
Tejlorovom diferencijalnom sistemu tarifa po komadu, ali
se, po reima samog Ganta udaljio to je vie mogue
od staromodnog metoda po kome su nadoknade
odreivane po fiksnim tarifama koje su podrazumevale
da se odreena koliina posla vrednuje u odreenom
vremenu potrebnom da se taj posao obavi.

Umesto vremena neophodnog za obavljanje posla,
rad se vrednovao standardnim trgovakim uslovima i
prvoklasnom izradom.
Zaposleni, ukoliko je obavio svoj radni zadatak u
jednom danu, primao bonus kao dodatak uobiajenoj
dnevnici.
Ukoliko ne bi obavio zadatak, primao bi samo
dnevnicu, ali ne bi bio kanjen.
Ovo je bilo razliito u odnosu na Tejlorov sistem koji
zaposlenima nije garantovao dnevnicu u sluaju
rezultata koji je bio ispod standarda;
Tejlorov sistem je podrazumevao isplatu po uinku
(po komadu) radnicima koji su bili iznad proseka,
dok je Gantov sistem bio humaniji i oslanjao se na
utvrenu dnevnicu.

H. L. Gantt je nainio etiri prepoznatljiva doprinosa
tada postojeim konceptima u menadmentu.
1. Jedan je veoma lako uoiti - to je lista koja ilustruje
i meri aktivnost vremenom potrebnim da se ona
obavi. Danas je poznata kao Gantova lista i uprave
je koriste da bi se uporedile realizovana i planirana
proizvodnja.
2. Drugi doprinos proizilazi iz Gantovog strastvenog
zalaganja za humaniji pristup menadmenta i ogleda
se u sistemu nagraivanja radnika. Gantov sistem
je garantovao propisanu nadnicu i za rezultate ispod
standarda, dok su bonus dobijali radnici iji su
rezultati bili vanserijski.
3. Trei doprinos - politika obuavanja radnika
koja mora zameniti prinudu. Ovde je Gant
primenuo ono to se moe obuhvatiti terminom
psihologija radnih odnosa, sa idejom da uprava
ima obavezu da poduava i obuava radnike
kako bi ovi postali struniji, kako bi stekli bolje
radne navike, gubili manje vremena i bili
pouzdaniji.
4. Gant se zalagao da kvalitet usluge treba
staviti iznad profita. Jedino ukoliko se usluga
postavi kao prvenstveni cilj, sistem celokupnog
poslovanja moe da opstane. Gant je vie od
bilo kog drugog prethodnika uinio za koncept
odgovornosti poslodavca.

Frank i Lillian Gilbreth

U implementaciji rada, Franka Gilbretha je
uveliko podravala njegova ena, Lillijan.
Bila je jedna od prvih industrijskih psihologa
i stekla je svoju doktorsku titulu na tom podruju
1915.godine.Nakon prerane smrti mua, nastavila je
njegov savetniki posao i bila je veoma priznata kao
prva dama menadmenta .
Interes Lillijan Gillbreth za ljudske aspekte rada i
interes njenog mua za efikasnost - traenje u stvari
najboljeg naina obavljanja datog zadatka - dovela je
do retke kombinacije talenata.
Zato ne udi da je Frank Gillbreth dugo
naglaavao da kod sprovoenja naela naunog
menadmenta moramo prvo pogledati radnike i
shvatiti njihove line osobine i potrebe.
Zanimljivo je takoe, da su Gillbrethovi doli do
zakljuka da nije monotonija na poslu to to
prouzrokuje toliko mnogo radnikog
nezadovoljstva, ve pre nepostojanje interesa
menadmenta preduzea za radnike.
Tu su, naravno, bili i mnogi drugi pioniri
menadmenta koji su gradili deo svojeg
razmiljanja i prakse na idejama i otkriima
Frederika T
Hugo Mnsterberg

Jo u ranim godinama svoje karijere Dr
Mnsterberg je predloio upotrebu
psihologije u praktine svrhe, a 1910.g.,
zajedno sa svojim studentima, zapoeo je
istraivanja o primeni psihologije u industriji.
Rezultat ovog rada je pionirska knjiga koja je
objavljena 1913.g. Psihologija i efikasnost u
industriji, koja se iskreno zalagala posebno za
bolje razumevanje i primenu psihologije.

Mnsterberg je izneo tezu o ulozi psihologa u industriji:
1. da pomogne da se za odreeni posao pronau ljudi koji
mu najbolje odgovaraju;
2. da odredi pod kojim psiholokim uslovima ljudi mogu
ostvariti najvei uinak;
3. da kreira odgovarajue uticaje na ljudski um koji su u
interesu uprave.
Kako je sam kazao . . .pitamo se kako da iznaemo
najbolji mogui posao i kako da obezbedimo najvei
mogui uinak.
Mnsterberg je verovao u industrijsko istraivanje i
eksperiment.
Mnsterberg je uveo na velika vrata uputstva za
profesionalnu orijentaciju, zajedno sa naunim
pristupom industriji.
Harrington Emerson

Emerson je prvi upotrebio termin efikasan
inenjering i to u opisu svoje savetnike
uloge. On je doveo koncept efikasnosti
do takvog stepena da se o njemu danas esto govori
kao o visokom sveteniku efikasnosti.
Emersonov koncept efikasnosti je bio jednostavan:
konzervacija - eliminacija nepovratnog, pogubnog
gubitka. On je pod ovim podrazumevao gubitke
dravne uprave, gubitke izazvane kraom i
unitavanjem prirodnih resursa i gubitke izazvane
neefikasnou ljudi i maina u naem industrijskom
sektoru.

Emersonovi principi
Prvih pet principa odnose se na meuljudske odnose,
posebno izmeu poslodavca i zaposlenih, dok se ostalih
sedam odnose na metodologiju ili sisteme u menadmentu.
1. Jasno definisan ideal - znati ta se eli postii; eliminisati
praznine, nepreciznosti i besciljnosti u svim poduhvatima.
2. Zdrav razum - uzvieni zdrav razum koji omoguava da se
razlikuje drvo od ume. Ovaj zdrav razum tei ka znanju,
ui se na iskustvu i prevladava sve to moe da ugrozi
ravnoteu.
3. Kompletan savet - aktivno traiti savet od kompetentnih
pojedinaca.
4. Disciplina - pridravanje pravila; stroga poslunost.
Funkcija ovog principa je da se obezbedi potovanje
ostalih jedanaest principa.
5. Potenje - pravda i pravinost.
6. Pouzdanost, trenutnost, adekvatnost i permanentnost
podataka - dostupnost injenicama na kojima se baziraju
odluke.
7. Izvrenje - nauno planiranje koje obezbeuje da je svaka
mala operacija u funkciji celine i koja dozvoljava da
proizvodnja dostigne eljeni cilj.
8. Standardi i rasporedi-metod i vreme za sprovoenje zadatka.
9. Standardizovani uslovi - uniformnost radne okoline.
10. Standardizovana operacija - uniformnost metoda.
11.Pisani standardi - praktine instrukcije - sistematski i
precizno pretakati praksu u pisana uputstva (ovde se misli
na Emersonovu pravnu kodifikaciju industrijske prakse).
12.Nagrada za efikasnost- nagrada za efikasno obavljanje
poverenog zadatka.

Harlow Stafford Person
Harlou S. Person je tokom itavog ivota bio najblii tituli
Gospodin Menadment, blii od ma kog drugog u svetu.
Dr Person, organizovao je prvu konferenciju na temu naunog
menadmenta u Sjedinjenim Dravama, odajui tako, po prvi
put, na sva zvona akademsku potu Tejloru i njegovim
metodama.
Dr Person bio je dui niz godina direktor Tejlorovog drutva
koje je danas poznato kao Drutvo za promociju naunog
menadmenta. Svojim pisanjem i delom umnogome je uticao
na proirenje miljenja da nauni menadment nije posveen
toperici i ubrzanju, ve prvenstveno svrsishodnosti i naunom
odreenju efikasnih naina da se obave povereni zadaci.
Personov doprinos je u tome to je naunom menadmentu dao
nov akademski ugled i to je pomogao da se raspri ideja o
tome da je nauka o upravljanju odskona daska za ubrzanje.

Henri Fayol

Fajolizam, sveobuhvatna generalna
teorija menadmenta ima interesantnu
istoriju.
Dok su menaderi u Evropi nairoko izuavali
Tejlorove metode, a ameriki pioniri naunog
menadmenta smatrali su ovu oblast u celini
amerikim izumom. ak i sada mnogi menaderi
otkrivaju da je ovaj Francuz imao pravo ime za celu
nauku i da su oni posmatrali praksu menadmenta
kao neto daleko od finansiranja, proizvodnje,
distribucije i drugih poslovnih funkcija. Fajolizam je
varijanta novog naina miljenja menadera.
Fajolova karijera

Andri Fajol je, roen 1841.g.
Fajol je naimenovan za inenjera u Kometrijevim
rudnicima 1860.g. u Furambou, gde se do
1888.g. uzdigao do poloaja generalnog direktora
rudnika.
Kada je doao na ovu poziciju, preduzee je bilo
na ivici bankrotstva; kada je penzionisan 1918.g.,
finansijska situacija preduzea je bila fantastina.
Fajolov jedini i originalni doprinos je u tome to
je izolovao i analizirao koncepte i principe
menadmenta. Otvorio je vrata razvoju
funkcionalne kole.

Iako su se razlikovali po pristupu, Fajol i Tejlor su radili na
istom problemu Tejlor od radionice navie, a Fajol od
upravnog odbora nadole.
Tejlorov pristup menadmentu odnosio se na analizu
poslova, rutinske pokrete zaposlenih i standarde vremena; a
s druge strane, Fajol je posmatrao menadment kao teoriju
podlonu poduavanju i koja se odnosi na planiranje,
organizaciju, izdavanje naloga, koordinaciju i kontrolu.
Primenom i testiranjem svojih ideja u Komambou, Fajol je,
najzad, 1914. g. bio spreman da preda u tampu svoju
sveobuhvatnu teoriju menadmenta. Ali, umeao se rat tako
da je tek 1916.g. izala njegova uvena Industrijska i opta
administracija, objavljena u biltenu Drutva za rudarsku
industriju. Kasnije, 1925.objavljana je kao knjiga.
Po objavljivanju njegove knjige, francuski
menaderi su poeli da analiziraju vlastite
postupke u novom svetlu.
Pred njima je bio ovek s velikim iskustvom koji
je govorio njihov jezik, prepoznavao njihove
probleme i predstavio svoje ideje u jasnoj teoriji
koja ih nije zbunjivala ve, naprotiv, doprinosila
boljoj percepciji problema.
Tako je Fajolova teorija doivela uspeh, kako u
industriji, tako i na drugim podrujima, jer se on
snano zalagao da se uspena teorija o upravljanju
ne moe ograniiti na poslovanje, ve je
primenljiva u svim oblastima ljudske delatnosti.

Koncepti menadmenta
Fajol je gledao na menadment kao na aktivnost svojstvenu
ljudima, u kui, na poslu ili u dravnoj upravi.
Zapazio je da sve aktivnosti ljudi zahtevaju u nekom
odreenom stepenu planiranje, organizaciju, izdavanje
naloga, koordinaciju i kontrolu.
Fajol je smatrao da e njegovo upoznavanje koristiti svima i
pa ga iz tog razloga treba izuavati u kolama i na
univerzitetima.
Ovo ga je, prirodno, dovelo do pitanja - koji predmet treba
izuavati? U to vreme, naravno, nije bilo teorije
menadmenta koja bi bila prihvatljiva za akademske
krugove.
Prezentirao je vlastitu teoriju koja je kao model za nastavu
Fajol je podelio itavu industrijsku proizvodnju
na est nezavisnih aktivnosti (funkcije):
1. Tehnika (proizvodnja, zanatstvo,
prilagoavanje)
2. Komercijala (kupovina, prodaja, razmena)
3. Finansije (potraga za optimalnim korienjem
kapitala)
4. Bezbednost (zatita imovine i ljudi)
5. Raunovodstvo (zalihe, bilansi, trokovi,
statistika)
6. Menadment (sa pet segmenata planiranje,
organizacija, izdavanje naloga, koordinacija,
kontrola)

Ukazujui na injenicu da je poslednja esta
aktivnost(menadment) najznaajnija aktivnost
i da joj treba posvetiti najvie panje, Fajol je
otiao jo dalje u razvijanju ovog koncepta.
Utvrdio je da se itav menadment sastoji od
pet komponenti i svaku od njih je razvio:
1. planiranja,
2. organizacije,
3. izdavanja naloga,
4. koordinacije i
5. kontrole.
Fajolova metoda menadmenta je, je kompletna teorija.
Ona predstavlja kombinaciju dokazanih principa,
elemenata, procedura i tehnika (svi dokazani na
praktinom iskustvu)slinost izmeu Fajolove teorije i
dananjeg naina miljenja dovoljan je dokaz za njenu
primenljivost i istinsku vrednost.
U vrednovanju Fajolovog rada, ovek mora biti
impresioniran njegovim logikim razmiljanjem i
dalekovidou.
Poruke iz iskustva iskoristio je da odgovori na potrebe
budunosti to je rezultiralo filozofijom menadmenta
koja se ini tako modernom.
Njegovo sveobuhvatno posmatranje funkcije planiranja
bilo je sasvim jedinstveno u tom vremenu.
Njegov uticaj na nain miljenja u Francuskoj,
kao i u drugim evropskim zemljama, ravan je
onom koji je imao Tejlor u Sjedinjenim
Dravama.
Ova dva briljantna oveka su bili savremenici,
iako su se totalno razlikovali u svojim pristupima.
Tejlor je prvenstveno bio zaokupljen
radnikim nivoom i tehnikim aspektima
proizvodnje, istiui znaaj tehnikog umea
uprave. Fajol je, s druge strane, bio
koncentrisan na sistem menadmenta od vrha
do dna, stavljajui u prvi plan sposobnost
uprave da primeni valjane principe i tehnike
na celu organizaciju.

Obojica su bili izuzetne linosti, daleko ispred
svog vremena.
Pod velikim je znakom pitanja da li je ijedan od
njih bio u potpunosti shvaen od strane svojih
savremenika.
Tejlor se moe vie oznaiti kao filozof u srcu.
Iako je njegova filozofija izrasla na ranim
eksperimentima.
Fajol, iako donekle filozof, nije posedovao
onaj skoro religiozni zanos uoljiv kod Tejlora.
Tejlor nam se prikazuje kao ovek koji se bori
za odreenu stvar, dok je Fajol vie ovek koji
je odabrao misiju u ivotu.
Manje poznati autori i kritiari
1. Alexander H. Church
2. John C. Duncan
3. Luis D. Brandeis
4. James Hartness
5. Robert F. Hoxie
6. Horace B. Drury
7. Ordway Tead
8. Morris L. Cooke
9. Carl C. Parsons
10. Wiliam H. Leffingwell
11. Waletr Dill Scott

Alexander H. Church
Aleksander Hamilton er, konsultant

i specijalista za trokovni sistem,
objavio je svoju prvu knjigu Pravilna
distribucija osnovnih trokova, prvo kao seriju
lanaka u asopisu Ininjering 1901.g, a
1916.god. kao posebnu knjigu. Ove lanke mnogi,
kako u Sjedinjenim Dravama, tako i u Velikoj
Britaniji, smatraju referentnim radom na polju
raunovodstva.
er je posebno mnogo uradio na trasiranju puta
tehnici standardnih trokova i to je njegov najvei
doprinos razvoju koncepta trokova u menadmentu.

John C. Duncan
D.S.Dankan je bio profesor raunovodstva na
Univerzitetu Ilinoi. Objavio je svoje Principe
industrijskog menadmenta 1911.g. i predstavljala je prvi
udbenik za industrijski menadment .
Sadraj knjige je ukratko iznosio problem - od toga gde i
kako treba sagraditi fabriku, koji je najbolji izvor energije,
sve do integracije, koncentracije i specijalizacije u
proizvodnji; istaknuti su tipovi interne organizacije,
sistem odravanja rada i radnika, rukovanje materijalom i,
najzad, posebno je obraena efikasnost opreme.
Uoio je potrebu da se pojasni problem menadmenta u
industriji; ali, i vie od toga, shvatio je da je neophodno
masovno obrazovanje studenata na ovom polju razvoja
menadmenta.
Louis D. Brandeis
L.D.Brandejs je svakako jedan od najnesebinijih
ljudi u celoj istoriji nauke menadmenta. On je
narodu Sjedinjenih Drava, kroz dobrovoljne priloge
donacije, energiju, novac i vlastite sposobnosti,
poklonio mnogo vie nego to mu se to danas priznaje, zbog
njegoveskromnosti i odbijanja da prihvati javne poasti.
Brandejsov doprinos sistemu menadmenta iznet je 1911.g.
kada je osporavao predloene tarife eleznikih trustova.
Izneo je stav da eleznice nisu u pravu kada tvrde da ne
postoji mogunost veih uteda u postojeim uslovima.
Njegov govor je pokazao da upotrebom naunog
menadmenta eleznice mogu utedeti i milion dolara
dnevno tako da ovaj sluaj privukao panju cele nacije i
doprineo popularizaciji naunog menadmenta .

James Hartness
D. Haitnes je roen 1861.g.
Kao izuzetan inovator na polju mehanike,
patentirao je 119 zvaninih izuma Sjedinjenih
Drava, od kojih je najznaajniji ravan ekrk u obliku
tornja.Svoju jedinu knjigu, Ljudski faktor u
poslovima menadmenta objavio je 1912.g. gde je
izrazio tri osnovne ideje:
(1) da su mnoge karakteristike novog pristupa
menadmentu suvie mehanike;
(2) da mnogi od novih poklonika inenjeringa potpuno
ignoriu ljudsku prirodu i
(3) da problem poveanja efikasnosti podrazumeva kako
ininjering i ekonimiju, tako i psihologiju.

Robert F. Hoxie
Robert Frenklin Hoksi, vanredni profesor politike
ekonomije na ikakom univerzitetu, napisao je
tokom svoje karijere dve knjige - 1915.god.Nauni
menadment i rad i 1917.god.Sindikalni pokret u
Sjedinjenim Dravama.
Hoksijev najvaniji doprinos menadmentu ogleda se
u kritikim pitanjima koje je postavio u odnosu na
fundamentalne postulate naunog menadmenta.
Hoksi je na nauku o menadmentu gledao kao na
pokuaj da se kroz odgovarajuu industrijsku analizu
otkriju i operacionalizuju sutina i zakoni koji
podstiu poveanu efikasnost u proizvodnji i to uz
pomo testova koji se odnose na praksu i vreme
itav drugi deo Hoksijeve knjige Nauni menadment i
rad'' posveen je razotkrivanju naunog menadmenta.
Smatrao je da nauni menadment moe uspeno
funkcionisati samo u uslovima stalne i neprekidne
promene industrijskih uslova; dok, s druge strane,
sindikalni pokret moe biti uspean samo u odravanju
fiksne industrijske situacije i uslova.
Hoksi je smatrao da e nauni menadment zapeatiti
sudbinu sindikata u Sjedinjenim Dravama.
Ovde prvi put nailazimo na oprena miljenja u odnosu na
nauni menadment i njegove, principe.
Hoksi e ostati upamen jer je naterao ljude da preispitaju
sudbinu u koju ih je uvukao nauni menadment, kao i
svoje stavove i uverenja o efikasnosti i vrednosti jednog
drutva.

Horace B. Drury

Horas Bukvolter Druri je bio profesor ekonomije i
sociologije na Dravnom univerzitetu Ohajo. Godine 1915.g.
napisao je Istoriju i kritiku naunog menadmenta.
Prvi deo knjige bavi se evolucijom i istorijom naunog
menadmenta, dok u drugom delu iznosi svoja kritika
razmiljanja.
Sagledavajui celinu dela, Drurijev kriticizam je bio povoljan
po nauni menadment. Smatrao je da postoji mnogo toga
dobrog u sistemu i da se ovaj nalazi jo u fazi formiranja.
Smatrao je da nauni menadment predstavlja pomeranje
fokusa interesovanja sa maina na ljude. Smatrao je da se
nauni menadment zasniva na miljenju da zadovoljan
radnik moe biti profitabilniji od nezadovoljnika i da je
jedinka daleko zahvalniji predmet izuavanja nego grupa.

Ordway Tead

Ordvej Tid, uspeno pie od 1918.g. i to na temu naunog
menadmenta i obrazovanja.
Tid se bavio ljudima - kako i zato se ponaaju na odreeni
nain, kako uticati na njihovo ponaanje i kako ih
organizovati da bi njihovo ponaanje bilo usmereno u
pravcu ostvarenja cilja.
U knjizi I nstinkti u industriji, objavljenoj 1918.g., pravoj
studiji psihologije radnike klase, pokuao je da pokae
vezu izmeu strahova, ambicija, stavova i dostignua radnih
ljudi i realne ljudske prirode.
Zakljuio je da vanu ulogu u trci koja odreuje ljudsko
ponaanje imaju instinkti.
Tid je znaajan jer je primenio psihologiju u industriji i
istakao znaaj i potovanje svakog pojedinca.
Morris L. Cooke
Radovi Morisa Levelina Kuka umnogome su
doprineli demonstraciji kako se principi i tehnike
naunog menadmenta mogu primeniti na polju industrije.
Kuk je primenio naunu metodologiju u optinskim
upravama i organizaciji univerziteta.
On je jedan od prvih koji je shvatio efekat koji se moe postii
primenom nauke u industriji. Iste principe je primenio i na druge
forme.
U svojoj knjizi Akademska i industrijska efikasnost(1910)Kuk
posmatra univerzitet kao poslovnu instituciju, i u njoj otkriva
tipine nedostatke univerzitetske uprave; saveti su predominantni u
odluivanju, efovi odeljenja imaju premalo autoriteta i univerzitetu
nedostaje prava efikasnost.
Kukov najvei doprinos je sistematska primena metoda naunog
menadmenta u funkciji optinske uprave i organizacije
univerziteta.
Carl C. Parsons

Karl Parsons je napisao knjigu Organizacija
kancelarije i menadment, 1918.g.
Verovao je da je srce efikasnosti svake poslovne
organizacije kancelarija; njeni uticaji dopiru do
svakog odeljenja i svakog radnika; u njoj se vodi
precizno i bezbedno knjigovodstvo; podaci, izvetaji
i statistika iz kancelarije dolaze do menadera koji na
osnovu njih donosi inteligentne odluke. Parsons je
eleo da sutinu menadmenta vidi u kancelariji.
Isticao je da uspean slubeniki posao zavisi od
pravolinijskog principa u svim domenima. Jo je
dodao da kancelarija, kao i fabrika, mora imati
pravilno osvetlenje, grejanje i ventilaciju, a da se
buka mora svesti na minimum.

William H. Leffingwell
V.Lefingvelu je bio prvi koji je demonstrirao da princip
naunog menadmenta moe biti primenjen u kancelariji
sa istim uspehom kao i u prodavnici, na primer.
Njegova knjiga Nauni menadment u kancelariji,
objavljena 1917.g., predstavljala je putokaz za sva
moderna izuavanja menadmenta kancelarijom i ukazala
na rezultate poveane efikasnosti u uslovima primene
naunih metoda.
Lefingvel je pisao o pravilnom izgledu kancelarije,
osvetljenju, ventilaciji i tome slino;
Odvojio je vreme da ispita ak i pokrete daktilografa,
uobiajene pokrete glave i ruku; razvio je poseban tip
vebi za miie prstiju; beleio je vreme koje se gubi u
brisanju greki; prilagodio je visinu daktilo stola.

Walter Dill Scott
Volter D.Skot, znaajan ameriki naunik, poznat kao pionir u
poslovnoj psihologiji, a posebno u oblasti reklamiranja i
menadmenta personalom.
U Psihologiji reklamiranja u teoriji i praksi(1921), Skot
je nainio sveobuhvatnu studiju pravilnog sistema
reklamiranja po kojem se psiholoki deluje na itaoca.
Sistematino je istakao psiholoke koncepte koji se mogu
primeniti u pisanoj rei, ukljuujui percepciju, matu,
asocijativnost ideja, memoriju emociju, sugestiju i iluziju.
Po njegovoj tezi postoje dve metode ubeivanja - argument
i sugestija, od kojih je ovaj drugi isto tako efikasan kao i
logiko razmiljanje, a u nekim situacijama, ako se ispravno
primeni, moe biti i efikasniji.

Filozofi menadmenta
1. Oliver Sheldon
2. Elton Mayo
3. James D. Monney
4. Mary Parker Follett
5. Chester Barnard
6. Lindall Urwick
Oliver Sheldon
eldon razvio koncepte koji su ga uinili poznatim, a koji se u

mogu nai u njegovoj knjizi Filozofija menadmenta (1
On se skoncentrisao na ukupnu problematiku problema
menadmenta i njegovu loginu poziciju u drutvu.
Ovo su bile novine u menadmentu. eldon se opirao
industrijskoj atmosferi koja se razvila tokom Prvog
svetskog rata i koja se odlikovala veliinom i novinama.
eldon je isticao etiku ili potrebe ljudi kada je u pitanju
odgovornost u industriji.
Rukovodei se tezom da je prvenstvena odgovornost uprave
sluenije drutvu, eldon je razvio komplet principa u formi
vodia koji zadovoljava kako nauni pristup proizvodnji,
tako i obaveze prema drutvu. eldon je dao do znanja da je
mehanizacija manje bitna u odnosu na ljudski faktor.

eldon je razvio osnove svoje filozofije
menadmenta. Ukratko reeno to su:
1. Industrija postoji da bi obezbedila pogodnosti i
usluge koje su neophodne za dobar ivot drutva
u potrebnim okvirima.
2. Industrijski menadment se mora rukovoditi
principima koji se baziraju na konceptu usluge
drutvenoj zajednici.
3. Menadment je, kao deo industrije, odvojen od
kapitala i rada i deli se na tri glavna segmenta:
administraciju, upravu i organizaciju.
a) Administracija je industrijska funkcija koja se
bavi odreivanjem ukupne politike, finansijskom
koordinacijom, odreivanjem kompasa
organizacije i finalnom kontrolom proizvodnje.
b) Uprava (u uem smislu) je industrijska funkcija
koja je koncentrisana na izvrenje utvrene
politike, u okviru granica koje postavi
administrator, kao i na angaovanje organizacije
na ostvarivanju dogovorenih ciljeva.
c) Organizacija je proces koordinacije rada
pojedinca ili grupe sa sredstvima neophodnim za
izvrenje posla koji obezbeuje najbolje kanale za
efikasnu upotrebu snaga koje su na raspolaganju.

4. Dok odrava industriju na ekonomskoj osnovi,

uprava mora zadovoljiti ciljeve drutvene
zajednice zbog koje postoji, i to razvojem
efikasnosti, kako ljudskog tako i materijalnog
elementa u fabrici.
5. Ova efikasnost se mora razvijati korienjem
naunog menadmenta i razvojem ljudskih
resursa u industriji.
6. Efikasnost zavisi od strukture organizacije koja je
zasnovana na detaljnoj analizi posla koji treba da
se obavi sa neophodnim sredstvima.
7. Aktivnosti, uprave se dele na etiri funkcije:

Prvo, funkcije koje se odnose na sam poetak
proizvodnje - dizajn i oprema; drugo, funkcije u
okviru trenutne proizvodnje; tree, funkcije koje
olakavaju proces - transport, planiranje,
poreenje i rad;etvrto, funkcije neophodne za
distribuciju proizvoda - planiranje prodaje i
izvrenje.
8. Upotreba naunih metoda za ekonomske potrebe
ljudi i objekata proizvodnje u jednoj fabrici
9. Naelo drutvene odgovornosti zahteva odreenu
vebu kada je u pitanju ljudski element u
proizvodnji.
Elton Mayo
Radio na vezi izmedju drutva i industrije
Njegov rad je vie eksperimentalne prirode
Istraivao efekate osvetljenja, duine radnog
dana, pauza i odmora na produkt.
Logiki faktori manje znaajni od emocionalnih u
odredjivanju efikasnosti
U odnosu na sve ljudske faktore koji utiu na ponaanje
zaposlenih najsnaniji su oni koji nastaju kao posledica
uea radnika u delovanju neke socijalne grupe
Isticanjem u prvi plan ovih novih odnosa, fabrika je dobijala
novu drutvenu dimenziju, pored nesumnjivog ekonomskog
aspekta
Udario temelje bihejvioristikom pristupu u menadmentu

James D. Monney

1926. g. razvio ideju da principi
organizacije koje su koristile sve velike
voe kroz istoriju moraju biti isti
Istakao da se hijerarhijska struktura nalazi u osnovi
svake organizacije
Klasian tretman tradicionalnog upravljanja
baziranog na stepenastoj hijerarhiji, funkcionalnoj
definiciji radnih mesta i fundamentalnoj koordinaciji.

Mary Parker Follett
Pokuala da uspostavi filozofiju menadmenta na
pretpostavci da svako postojano i produktivno
drutvo mora biti zasnovano na motivisanju elja
pojedinaca i grupe
Shvatila da je osnovni problem svake organizacije
harmonizacija i koordinacija grupnih napora kako bi se
postiglo najefikasnije obavljanje zadatka
Pokazala da je autoritet kao in subordinacije uvredljiv za
ovekove emocije i da ne moe posluiti kao dobra
osnova za kooperaciju u organizaciji
Predloila autoritet funkcije gde pojedinac ima autoritet u
vlastitom domenu rada
Posmatrala koordinaciju kao sutinu upravljanja
Chester I. Barnard
Po njemuj organizacije ima 3 cilja :
1. Odravanje ravnotee kompleksnih
osobina u neprekidnom menjanju sredine koja se
sastoji od psihikih, biolokih i socijalnih materijala,
elemenata i pravaca;
2. Istraivanje eksterne sredine i prilagoavanje;
3. Istraivanje i razumevanje funkcionisanja direktora
na svim nivoima
Organizacije su sastavljene od podsistema u kojima
postoje po tri elementa: a)volja za kooperaciju
b)Svrha c)Komunikacija

Lyndall Urwick
Smatrao da je koliina neophodnog
znanja iz oblasti menadmenta
dovoljno velika da bi se od njega nainila nauka

Vremenski konsolidovao principe menadmenta
koje su razvili drugi.

Novonastale kole: klasifikacija
koncepata menadmenta
Svaka od ovih linosti, zbog specifinog naslea i
obrazovanja, osvetlila je celokupnost menadmenta
sa razliitih pozicija.
Tejlor je, poblie ispitao funkcionisanje radionice,
kao rezultat svog inenjerskog obrazovanja i
iskustva na poslovima sa metalom.
Fajol je istakao administrativnu stranu i problem
koordinacije u poslovima menadmenta kao rezultat
svog administrativnog iskustva u rudniku.
eldon i Gant, su otvorili novu dimenziju
odgovornosti menadera, uz isticanje pojedinca i
njegove uloge u upravljakim poslovima, itd.

Struja misli menadmenta koja se odmah namee
je tradicionalna ili nauna kola - koji put
nazvana klasinom kolom. Njoj pripadaju Tejlor
i Gilberti.
Druga struja je linosti kakve su bile Mejo i
Munstberg i moe se nazvati bihejvioristikom
kolom.
Treoj grupi pripadaju oni pojedinci koji su
analizirali menadment kroz proces i funkcije.
Ovde bi mogli smestiti Fajola i eldona.
Tu je i kvantitativna kola iji su predstavnici
smatrali da se u sistemu menadmenta veliki broj
odluka donosi na osnovu kvantitativnih analiza.
Osnova za novi menadment

PITANJA koja emo analizirati?
1. Tradicionalna kola: nauni menadment
2. Bihejvioristika kola
3. kola menadment procesa - procesna kola
4. Kvantitativna kola: operaciona istraivanja kao
prva nauka o menadmentu
5. Teorija kulturnog sklada
6. Teorija korienja digitalnog nervnog sistema
7. Promena tehnologija i oekivanja
8. Upravljanje snagom injenica
9. Korienje informacija
10. Kancelarija bez papira
KLJUNE TEORIJE MENADMENTA: PREGLED
Aproksimativni datumi kada je svaka teorija nastala
1890 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990
Muckrackers (kopai
ubreta iznose ekspoze
o poslovanju 1902.
Poetak Velike
depresije
Deming predaje
o kvalitetu u
Japanu
Apple
korporacija
osnovana
1977.
Potraga za odlinou
Postaje bestseler sredinom
1980.
Ustanovljena
Baldrid
nagrada 1987.
Nestaica
radne
snage
Prvi svetski rat
(1914 1918)
Drugi svetski rat
(1941 1945)
Protestni pokreti
(1960. i ranih
1970.)
Predstavljen
IBM PC
1981.
Posledica
rasprodaje
afilijacija
AT&T (1984)
KOLA NAUNOG MENADMENTA KOLA KLASINE TEORIJE ORGANIZACIJE
BIHEJVIORISTIKA KOLA
NAUNI MENADMENT
SITSTEMSKI PRILAZ
PRILAZ
NEPREDVIENE
SITUACIJE
PRILAZ DINAMIKOG ANGAOVANJA
Tradicionalna kola:
nauni menadment
Tokom kasnog 19. veka razvoj industrije i

drutva, posebno u Americi, dovodi do pojave
naunog menadmenta
Veliki biznis je stvorio razlike izmeu uprave
i rada
Menadment poinje da se menja - od
operacija tipa "od danas do sutra" i "gaenja
vatre", do sveobuhvatnijeg pristupa "na due
staze"

Uzdigao se svojim novim i totalnim
konceptom menadmenta
Menaderi moraju razviti novu filozofiju i pristup
upravljanju, njihov posao podrazumeva elemente
planiranja, organizacije i kontrole
Poznato delo: upravljanje radionicom cilj dobre
uprave je da isplati visoke nadnice i da ima niske
trokove proizvodnje
Smatrao da treba odrediti pravi zadatak za svakog
oveka i meriti uinak
Procenio da preko 50% rada treba direktno da doe
iz uprave, to se obezbeuje funkcijama
specijalizovanih predradnika.
Frederick W. Taylor
Istakao da kombinacija navedenih principa
ini sutinu naunog menadmenta
a) Razviti nauku za svaki element ljudskog rada
b) nuna je selekcija i obuka radnika
c) svesrdna saradnja sa ljudima
d) gotovo ista podela rada i odgovornosti izmeu radnika i
uprave
Izuavanje utroka vremena i metode za njegovo pravilno
sprovoenje funkcionalno ili podeljeno nadzornitva
Standardizacija svih alata, kao i motornih funkcija radnika
u svakoj klasi posla
Poeljno obezbediti prostoriju za planiranje ili itavo
odeljenja
Instrukcione kartice za radnike
Diferencijalna isplata zarada
Sistem trake i savremeni sistem trokova
2. KOLE MENADMENTA
FRENK (1868 1924) I
LILLIAN (1878 1972) GILBRETH

Studija vremena i pokreta analizirao pokrete radnika
to je omoguavalo zaposlenima da na najbolji nain
obavljaju radne operacije
Gilbretovi su sastavili listu od 17 osnovnih pokreta
koji im je pomogao da anliziraju radne zadatke u
mnotvu organizacija, a koriste se i danas
Gilbretovi su razvili tzv. tropozicioni plan
unapreenja koji se koristi kao razvojni program
zaposlenih i kao moralni podsticaj
Pojam
potie od engleske rei behavior
(ponaanje) koje se definie kao

svaka akcija pojedinca ukljuujui i one
koje se mogu posmatrati, ali i merljive
psiholoke promene, kognitivne (svesne)
slike, fantazije i emocije
BIHEJVIORISTIKA KOLA MENADMENTA
2. KOLE MENADMENTA
BIHEJVIORISTIKA KOLA MENADMENTA
Bihejvioristika kola menadmenta je kola koja
promovie tezu da su ljudi najznaajnija komponenta
svake organizacije.

Pokuala da uspostavi filozofiju menadmenta
na pretpostavci da svako postojano i
produktivno drutvo mora biti zasnovano na
motivisanju elja pojedinaca i grupe
Shvatila da je osnovni problem svake
organizacije harmonizacija i koordinacija
grupnih napora kako bi se postiglo najefikasnije
obavljanje zadatka
Pokazala da je autoritet kao in subordinacije
uvredljiv za ovekove emocije i da ne moe
posluiti kao dobra osnova za kooperaciju u
organizaciji

Ostvario veliki uticaj na kompleksni
predmet ljudske organizacije

Razvio vlastitu logiku analizu
organizacione strukture i primenio na
socioloke aspekte menadmenta

Opisao pojam formalne organizacije i
osnovne funkcije rukovodioca

Henri L. Gantt

Henri L. Gantt - humanista u menadmentu

Dao etiri prepoznatljiva doprinosa postojeim
konceptima u menadmentu
Gantova lista koja ilustruje i meri aktivnost
vremenom potrebnim da se ona obavi
Zalaganje za humaniji pristup menadmentu kroz
sistem nagradjivanja radnika
Politika obuavanja radnika koja mora zameniti
prinudu
Kvalitet usluge treba staviti iznad profita

Hugo Munsterberg

Izneo tezu o ulozi psihologa u industriji:

da pomogne da se za odreeni posao pronau ljudi
koji mu najbolje odgovaraju
da odredi pod kojim psiholokim uslovima ljudi
mogu ostvariti najvei uinak
da kreira odgovarajue uticaje na ljudski um koji su u
interesu uprave.
Verovao u industrijsko istraivanje i eksperiment
Uveo na velika vrata uputstva za profesonalnu
orijentaciju

Radio na vezi izmeu drutva i industrije
Njegov rad je vie eksperimentalne prirode
Istraivao efekate osvetljenja, duine
radnog dana, pauza i odmora na produkt.
Logiki faktori manje znaajni od emocionalnih u
odreivanju efikasnosti
U odnosu na sve ljudske faktore koji utiu na ponaanje
zaposlenih najsnaniji su oni koji nastaju kao posledica
uea radnika u delovanju neke socijalne grupe
Isticanjem u prvi plan ovih novih odnosa, fabrika je
dobijala novu drutvenu dimenziju, pored nesumnjivog
ekonomskog aspekta
Udario temelje bihejvioristikom pristupu u menadmentu

Elton Mayo
Ova kola gradi svoju teoriju na procesima
menadmenta, uspostavljajui za njih konceptualni
okvir i identifikujui principe koji ih odreuju.

Menadment se posmartra kao univerzalan i praktino
istovetan proces, bez obzira na sferu operacije: dravnu
upravu, industrijsko ili institucionalno okruenje.

Poto je menadment vien kao proces, kola analizira
funkcije menadera (planiranje, organizovanje,
personalna pitanja, izdavanje naloga i kontrola).

kola menadment procesa - procesna kola
Henri Fayol
Najistaknutiji Evropljanin u menaderskoj misli
Originalni doprinos - izolovao i analizirao koncepte
i principe upravljanja
Otvorio vrata razvoju funkcionalne kole
Gledao na menadment kao na aktivnost svojstvenu ljudima
Podelio idnustrijsku proizvodnju na est nezavisnih aktivnosti:

1. Tehnika (proizvodnja, zanatstvo, prilagodjavanje)
2. Komercijala (kupovina, prodaja, razmena)
3. Finansije (potraga za optimalnim korienjekapitala)
4. Bezbednost (zatita imovine i ljudi)
5. Raunovodstvo (zalihe, bilansi, trokovi, statistika)
6. Upravljanje (planiranje, organizacija, izdavanje naloga,
koordinacija, kontrola)

Utvrdio da se menadment sastoji od pet komponenti
planiranja, organizacije, izdavanja naloga, koordinacije i
kontrole; razvio svaku od njih.
Kvantitativna kola: operaciona istraivanja
kao prva nauka o menadmentu
Kvantitativan pristup menadmentu, termin koji se koristi
za razliita istraivanja aktivnosti, za praktina operativna
izuavanja i nauku o menadmentu.
On se sastoji od prikupljenih znanja razliitih disciplina, sa
ciljem da se doe do efikasnog reenja problema.
Ovaj pristup moe na zajednikom poslu ujediniti, recimo,
matematiara, fiziara, ekonomistu, inenjera i statistiara da
bi se prouio.
To je, nauni metod koji koristi nauna orua i obezbeuje
kvantitativnu osnovu za donoenje odluka u menadment
procesu.
Jednostavno reeno, ovaj nain reavanja problema menadera
sastoji se od:
Formulisanja problema (ovo se odnosi kako na problem korisnika
odnosno onog koji donosi odluku, tako i na problem istraivaa).
Konstruisanje matematikog modela koji e postaviti problem
izuavanju. Ovaj model izraava efikasnost sistema kao funkcije
razliitosti od kojih je barem jedna pod kontrolom.
Izvlaenje reenja iz modela.Ovo podrazumeva pronalaenje
vrednosnih normi za kontrolu varijeteta to dovodi do
maksimalne efikasnosti sistema.
Testiraje modela i reenja iz njega proizalog. Ovo predvia
procenu varijeteta, proveru modela u stvarnosti i poreenje
trenutnih i prognoziranih rezultata.
Ustanovljenje kontrole nad reenjem. Ovo podrazumeva razvoj
orua za odreivanje naina za modifikaciju reenja u sluaju
pojave znaajnih promena koje se mogu javiti kod varijeteta i
funkcija od kojih ono zavisi.
C
l

#

# . l )

" l l
0I F
"

"l l
l
# l

"
"
Teorija kulturnog sklada

Utemeljitelji teoriije kulturnog sklada (najmlae teorije
organizacije i menadmenta)ars Hendi polazi od toga da je
izmenjim ulsovnima poslovanja,dakle u uslovima globalizaciije i
tranzicije,gde su izreene stalne i dinamine promene
okruenja,kultura kritian faktor menaderskog stila voenja
organizacije.
Uspean menadment e svoje osnovne aktivnosti:kreiranje
vizije,misije,ciljeva i strategije,kao i motivisanja
zaposlenih,bazirani na vlastitoj organizacionoj i nacionalnoj
kulturi.
Charles and Elizabeth Handy.
Promena tehnologija i oekivanja
I nternet stvara sasvim novi sveobuhvatni prostor za
distribuciju podataka, saradnju i trgovinu.
Danas smo s informacijama povezani samo kad sedimo
za radnim stolom, prikljueni icom za internet.
U budunosti e prenosni digitalni ureaji stalno
odravati kontakt sa drugim sistemima i pojedincima.
Svakodnevne sprave kao to su merai potronje struje i
vode, sigurnosni sistemi i automobili takoe e biti
povezani, pa e nas izvetavati o svojoj upotrebi i stanju.
Sve ovo zajedno omoguie nam radikalnu promenu
naina ivota i poslovanja.
Uz bri pristup informacijama o naoj prodaji, delovanja
partnera, i najvanije, naih klijenata, bre reagujemo na
tekoe i iznenadne prilike.
Da bismo delovali u digitalnom dobu, razvijena je nova
digitalna infrastrukturu.
Ona je slina ljudskom nervnom sistemu.
Bioloki nervni sistem aktivira vae reflekse da biste
mogli brzo da delujete u sluaju opasnosti ili neke potrebe.
On vam daje informacije potrebne za razmiljanje o nekim
injenicama ili za donoenje odluka.
Obavetava vas o najvanijim stvarima, a spreava priliv
nevanih informacija. Preduzeima je za neometan rad i
efikasnost u delovanju potreban slian nervni sistem,
sistem koji e brzo reagovati na vanredna stanja i iznenada
ukazane prilike, koje e vane informacije brzo pribaviti
onima kojima su potrebne i omoguiti brzo donoenje
odluka i kontaktiranje sa klijentima.

Teorija korienja digitalnog nervnog

sistema

1980-te su se vrtele oko kvaliteta, a 1990-te oko reinenjeringa
poslovanja, a 2000-te e se vrteti oko brzine.
Oko brzine promene nainu poslovanja i oko brzine odvijanja
poslovnih transakcija.
Oko brzine kojom e pristup informacijama promeniti nain ivota
ljudi i njihovo poimanje poslovanja.
Poboljanje kvaliteta i poslovnih procesa odvijae se mnogo bre.
Kad poveana brzina poslovanja postane dovoljno velika, menja se
sama priroda poslovanja.
Sve te promene e se dogoditi zbog jedne vrlo jednostavne zamisli:
toka digitalnih informacija. U informatikom dobu nalazimo se
otprilike tri decenije, ali kako je veina informacija razmenjivanih
izmeu preduzea ostala u papirnom obliku, proces kupaca koji
trae prodavce nije se promenio.

Da bismo tok digitalnih operacija uinili sastavnim delom svoje
firme, potrebno je ispuniti dvanaest kljunih uslova:
Za rad sa znanjem:
1. Istrajte na tome da komunikacije kroz preduzee teku e-potom,
tako da se na novosti moe reagovati trenutno.
2. Podatke o prodaji prouavajte zajedniki, umreeno, kako biste u
njima nali uzroke i razmenili miljenja. Pronaite trendove
zbivanja i prilagodite uslugu pojedinim klijentima.
3. Poslovnu analizu obavljajte na raunarima, a radnike znanja
pretvorite u analitiare proizvoda, usluga i profitabilnosti.
4. Upotrebom digitalnih alata stvorite virtuelne radne ekipe
nevezane za geografske lokacije koje u stvarnom vremenu dele
saznanja i iskoriavaju tue ideje. Digitalne sisteme upotrebite
za stvaranje svima dostupne istorije preduzea.
5. Svaki papirni proces pretvorite u digitalni, ime ete otkloniti
administrativna zaguenja.

Za trgovinu:

Zamenite informacije za vreme. Upotrebom digitalnih
transakcija sa svim dobavljaima i partnerima skratite vreme
ciklusa, a svaki poslovni proces promenite u isporuku tano
na vreme.
Iz transakcije s kupcem, digitalnom isporukom eliminiete
posrednika. Ako ste posrednik, digitalnim alatima dodajte
vrednost transkcijama.
Upotrebom digitalnih alata pomozite klijentima u reavanju
njihovih tekoa,a lini kontakt ostavite za sloene, najvanije
kupeve potrebe.

Za poslovne operacije:
6.Upotrebom digitalnih alata eliminiete jednostavne
poslove ili ih pretvorite u poslove s dodatom vrednou
koji bolje iskoriavaju sposobnost radnika znanja.
7.Stvorite digitalnu povratnu petlju za poveavanje
efikasnosti fizikih procesa i poboljavanje kvaliteta
stvorenih proizvoda i usluga. Svaki zaposleni mogao bi
lako da prati sve kljune injenice.
8. Digitalne sisteme upotrebite za direktno prosleivanje
albi licima koja mogu da poboljaju proizvod ili
uslugu.
9. Digitalne komunikacije upotrebite za promenu prirode
vaeg poslovanja i granica oko vae firme. Zavisno od
upotreba vaih klijenata, postanite vei i supstantniji ili
manji i intimniji.
Za trgovinu:

10.Zamenite informacije za vreme. Upotrebom
digitalnih transakcija sa svim dobavljaima i
partnerima skratite vreme ciklusa, a svaki poslovni
proces promenite u isporuku tano na vreme.
11.Iz transakcije s kupcem, digitalnom isporukom
eliminiete posrednika. Ako ste posrednik, digitalnim
alatima dodajte vrednost transkcijama.
12.Upotrebom digitalnih alata pomozite klijentima u
reavanju njihovih tekoa,a lini kontakt ostavite za
sloene, najvanije kupeve potrebe.

Upravljanje snagom injenica

Nain prikupljanja, obrade i upotrebe informacija odredie
hoete li biti pobednik ili gubitnik.
Pobednici e biti oni koji stvore prvorazredne digitalne nervne
sisteme sposobne za uspostavljanje neometanog protoka
informacija kroz firmu,informacija namenjenih stalnom i
najboljem strunom usavravanju.
U preduzeu negde postoje dobri podaci na kojima se moe
zasnivati akcija. Protok informacija je krvotok firme, jer
omoguava najbolje iskoriavanje ljudskih potencijala i uenje
od kupaca.
Preduzea ne sme svoj poloaj na tritu da smatra
nepromenljivim. Njega treba stalno procenjivati. Neka firma
moe da pree na trini segment druge firme. Druga e da
odabere ono to najbolje radi i toga se vrsto drati. Najvanije
je pritom imati informacije koje e menaderima omoguiti
razumevanje trenutnog poloaja i svojih mogunosti, odnosno
koraka koje valja preduzeti u osvajanju novog segmenta trita.

Korienje informacija
Informatiki posao je posao razmiljanja. Kad u razmiljanju i
saradnji se vie koristi raunarska tehnologija, dobijamo digitalni
nervni sistem. On se sastoji od naprednih digitalnih procesa koje
radnici znanja koriste za donoenje boljih odluka.
Srednji menadment i svi zaposleni, a ne samo top menadrii, moraju
da vide poslovne podatke, a srednji menadment svake firme mora da
razume gde se zarauje, a gde gubi, koji marketinki programi deluju,
a koji ne, koji trokovi su opravdani, a koji nisu.
Digitalni nervni sistem ima dve glavne uloge u razvoju poslovnog
razumevanja.
Prvo, on poveava analitike mogunosti pojedinca ba kao to
maine to obavljaju na fizikom nivou i povezuje sposobnosti
pojedinaca u organizacionu inteligenciju i jedinstvenu sposobnost
delovanja.
Drugo, digitalni nervni sistem line vrline pretvara u firmine, a sve to
za dobrobit klijenta.
.

Kancelarija bez papira

Zamena papirnih procesa digitalnim oslobaa strunjake za
obavljanje kreativnih zadataka.
Potpuno digitalizovano radno mesto obino nazivamo
kancelarijom bez papira.Radi se o velikoj viziji. Nema vie hrpa
papira u kojima ne moete da pronaete ono to vam treba.
Kancelarija bez papira, ba kao i vetaka inteligencija, jedna je od
onih neminovnih tehnologija koje nikako da se ostvare.
Danas postoje svi preduslovi za ispunjenje te vizije. Grafiki
korisniki interfejs i bolja analitika orua uveliko olakavaju
integraciju podataka razliitih vrsta.
Umreeni personalni raunari velike snage neizbean su deo
kancelarijske sredine. Internet povezuje raunare irom sveta. I
pored toga, potronja papira nastavlja da se udvostruava svake
etiri godine, a 95 odsto svih informacija u SAD i dalje se nalazi na
papiru, u poreenju sa samo 1 odsto uvanih elektronski. Papir se
mnoi bre nego to digitalna tehnologija moe da ga ukloni!

Menadzment Mart 2012

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Menadzment Mart 2012

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MENADMENT

Na slici 2.1. vidi se Mojsijeva organizacija rukovoenja Jevreja

Sun Tzu. Delo The Art of War (umetnost

Rani vojni doprinosi

Princip oslanjanja na masovnu saglasnost.

Informacije, koje se dostavljaju sistemom

Herford smatra da se ni jedan materijalni faktor

Razvoj Tejlorovog radionikog

Tejlorovi principi menadmenta

Ciljevi naunog menadmenta

1. Usklaivanje industrijskih tendencija i trita kako bi se

9. Razvoj samopouzdanja i samopotovanja meu

Koncepcije poetkom 20. veka

Aleksander Hamilton er, konsultant

eldon razvio koncepte koji su ga uinili poznatim, a koji se u

4. Dok odrava industriju na ekonomskoj osnovi,

7. Aktivnosti, uprave se dele na etiri funkcije:

Tokom kasnog 19. veka razvoj industrije i

Teorija kulturnog sklada

Teorija korienja digitalnog nervnog

You might also like