Zvanini prirunik za korisnike

Linux Mint
MATE Edicija

Strana 1 od 48

Sadraj
UVOD U LINUX MINT............................................................................................................... 4 ISTORIJA.........................................................................................................................................4 NAMENA.........................................................................................................................................4 BROJEVI VERZIJA I KODIRANA IMENA IZDANJA.....................................................................................5 EDICIJE..........................................................................................................................................6 GDE SE OBRATITI ZA POMO..............................................................................................................6 LINUX MINT INSTALACIJA.................................................................................................... 7 PREUZIMANJE ISO FAJLA.................................................................................................................7 PUTEM TORRENT-A.........................................................................................................................8 Instalacija klijenta za Torrent....................................................................................................8 Preuzimanje Torrent fajla..........................................................................................................8 PUTEM DIREKTNIH LINKOVA ZA PREUZIMANJE (DOWNLOAD MIRORS)..........................................................8 PROITAJTE BELEKE O IZDANJU (RELEASE NOTES)............................................................................8 PROVERITE MD5............................................................................................................................9 SNIMITE ISO NA DVD..................................................................................................................10 POKRETANJE SA LIVEDVD............................................................................................................11 INSTALACIJA LINUX MINT-A NA VA HARD DISK................................................................................12 BOOT SEKVENCA............................................................................................................................19 UVOD U LINUX MINT OKRUENJE ................................................................................... 21 MATE RADNA POVR....................................................................................................................21 PODEAVANJA RADNE POVRI...........................................................................................................21 UPOZNAVANJE SA GLAVNIM MENIJEM................................................................................................22 Meni Places.........................................................................................................................22 Meni System........................................................................................................................24 Meni Applications...............................................................................................................28 Polje za pretraivanje (Search)............................................................................................30 IZABERITE OMILJENE APLIKACIJE.......................................................................................................31 NAPRAVITE VAE PREICE...............................................................................................................31 AUTOMATSKO POKRETANJE APLIKACIJA NAKON PRIJAVLJIVANJA..............................................................31 PROMENITE IZGLED MENIJA..............................................................................................................31 AKTIVACIJA PRIKAZA SKORANJIH DOKUMENATA.................................................................................32 POVRATAK NA ORIGINALNO PODEAVANJE..........................................................................................32 ZAMENITE MENI SA OSNOVNIM MATE MENIJEM................................................................................33 UPRAVLJANJE PROGRAMIMA........................................................................................... 34 UPRAVLJANJE PAKETIMA U LINUX MINT-U.......................................................................................34 SOFTWARE MANAGER....................................................................................................................39 GLAVNI MENI..............................................................................................................................39 SYNAPTIC I APT..........................................................................................................................39 UKLANJANJE PROGRAMA.................................................................................................................40

Strana 2 od 48

IZ MENIJA.....................................................................................................................................40 KORIENJEM APT PROGRAMA.......................................................................................................40 SYNAPTIC.....................................................................................................................................41 OSVEAVANJE VAEG SISTEMA I PROGRAMA.......................................................................................41 KORIENJE UPDATE MANAGER PROGRAMA......................................................................................41 TRIKOVI I SAVETI.................................................................................................................. 46 KOPIRAJ I ZALEPI UZ POMO MIA...................................................................................................46 BELEKE SA TOMBOY PROGRAMOM..................................................................................................47 ZAKLJUAK............................................................................................................................. 48

Strana 3 od 48

Uvod u Linux Mint

Linux Mint je operativni sistem za raunare napravljen da radi na veini modernih raunarskih sistema, ukljuujui tipine x86 i x64 PC raunare. Uloga Linx Mint sistema se moe uporediti sa Microsoft Windows, Apple Mac OS, ili slobodnim BSD operativnim sistemom. Linux Mint je napravljen da se moe koristiti istovremeno sa drugim sistemima (ukljuujui gore navedene), i prilikom instalacije se moe podesiti da radi u dualnom ili multi-boot okruenju (pri emu korisnik ima mogunost da izabere operativni sistem nakon ukljuenja raunara). Linux Mint je odlian operativni sistem kako za pojedince tako i za kompanije.

Istorija
Linux Mint je veoma moderan operativni sistem; njegov razvoj je poeo 2006. godine. Sistem je napravljen korienjem proverene i zrele softverske podloge koja ukljuuje Linux jezgro, GNU alatke i MATE radnu povr. Linux Mint koristi i Ubuntu i Debian projekte kao sistemsku osnovu. Linux Mint projekat se fokusira na poboljanje upotrebljivosti i efikasnosti vaeg raunara za svakodnevne zadatke i potrebe regularnih korisnika. Ispod radne povri ovaj operativni sistem obezbeuje i veliku kolekciju programa koji su na raspolaganju, kao i raznorazne integrisane uslune alatke. Linux Mint postaje sve popularniji i sve vie ljudi ga svakodnevno koristi.

Namena
Svrha Linux Mint sistema je da obezbedi kvalitetan operativni sistem za kune korisnike i kompanije koji je efikasan, lak za korienje, maksimalno elegantan, i moe se koristiti bez nadoknade i plaanja. Jedna od ambicija Linux Mint projekta je da postane najbolji operativni sistem po tome to e uiniti napredne tehnologije jednostavnim za korisnike koji e da ih prihvate i koriste, za razliku od koncepta da se tehnologije pojednostavljuju (ime se gubi na mogunostima) ili kopiraju od drugih razvojnih timova. Na cilj je da razvijemo sopstvenu ideju idealnog sistema. Nae je miljenje da treba maksimalno iskoristiti moderne i napredne tehnologije koje dolaze sa Linux-om i da ih napravimo pristupanim za svakoga.

Strana 4 od 48

Brojevi verzija i kodirana imena izdanja

Linux Mint izdanja su obeleena sa brojem verzije i kodiranim imenom po sledeoj logici: Kodirana imena (codename) omoguavaju jednostavnije prepoznavanje izdanja nego da korisnici pamte brojeve verzija. Od verzije 5, Linux Mint izdanja izlaze u 6-mesenim ciklusima i koristi se jednostavija ema za verzije. Broj verzije se povea za jedan svakih 6 meseci. Ako se pravi revizija u okviru istog izdanja (slino konceptu Service Packs u Windows-u) broj verzije dobija inkrementalno poveanje podbroja verzije. Na primer 3 postaje 3.1. Kodirana imena u Linux Mint-u su enska imena koja se zavravaju sa a. Imena prate alfabetski redosled i prvo slovo imena izdanja odgovara indeksu broja verzije u alfabetu.

U dosadanjim izdanjima, Linux Mint je koristio sledea kodirana imena: Izdanje 1.0 2.0 2.1 2.2 3.0 3.1 4.0 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Kodirano ime Ada Barbara Bea Bianca Cassandra Celena Daryna Elyssa Felicia Gloria Helena Isadora Julia Katya Lisa Maya

Strana 5 od 48

14 15

Nadia Olivia

Edicije
Edicija (edition) je izdanje Linux Mint sistema koje je prilagoeno odreenim potrebama i tipino je vezano za izbor radne povri. Ovaj prirunik pokriva MATE ediciju. Najpopularnije edicije su: MATE Edition (koristi MATE radnu povr) Cinnamon Edition (koristi Cinnamon radnu povr) KDE Edition (koristi KDE radnu povr) Xfce Edition (koristi Xfce radnu povr)

Ako niste sigurni koju ediciju da koristite, preporuujemo da izaberete MATE Edition. Napomena: Ukoliko nameravate da distribuirate ili komercijalno koristite Linux Mint u SAD ili Japanu ili ako niste sigurni u vezi zakona o patentima preporuujemo da koristite instalacione diskove obeleene sa CD No Codecs.

Gde se obratiti za pomo

Linux Mint zajednica je veoma aktivna i korisna. Ukoliko imate pitanja ili se pojavi problem vezan za Linux Mint, najverovatnije je da ete pomo od drugih korisnika moi dobiti online. Za poetak, treba da se registrujete na Linux Mint Forumu. To je pvo mesto gde treba potraiti pomo: http://www.linuxmint.com/forum. Ukoliko elite da priate sa drugim korisnicima moete se povezati na IRC at (chat) sobu. U Linux Mint okruenju, startujte Xchat program iz menija. Ukoliko koristite drugi operativni sistem ili drugi program za IRC proverite da je server nameten na irc.spotchat.org i ukljuite se u kanale #linuxmint-help i linuxmint-chat. Linux Mint koristi Ubuntu repozitorijume (kasnije e biti rei o tome) i potpuno je kompatabilan sa njim. To znai da e veina informacija, lanaka, tutorijala, i programa namenjenih za Ubuntu raditi i za Linux Mint. Ukoliko ne moete odmah nai pomo u vezi nekog pitanja ili problema, obavezno pokuajte pronai odgovor na isto pitanje vezano za Ubuntu.
Napomena: Ubuntu je drugi operativni sistem na bazi GNU/Linux-a.

Strana 6 od 48

Napomena: Repozitorijum programa je online mesto na kome se skladite programi i sistemske kompoente koje su preko Interneta na raspolaganju za instalaciju i osveavanje. Veina operativnih sistema bazirana na GNU/Linux-u koriste repozitorijume i povezuju se sa njima putem HTTP ili FTP za instalaciju ili osveavanje softvera i sistemskih komponenti.

Linux Mint Instalacija

Linux Mint operativni sistem se moe preuzeti besplatno. Dolazi u formi ISO fajla koji treba da snimite na prazan DVD disk. Tako kreirani liveDVD (ivi) disk se moe koristiti za podizanje sistema i prua potpuno funkcionalni operativni sistem koji moete pokrenuti i testirati i bez instalacije tj. bez promena na vaem raunaru. Prosto reeno, kada stavite Linux Mint DVD u va raunar moete da ga isprobate i pre nego to napravite bilo kakve izmene na vaem sistemu.
Napomena: Postoji i mogunost da se ISO fajl snimi na USB medij ili drugi memorijski ureaj, te da se Linux Mint podigne na taj nain. ak je mogue i podii sistem sa ISO fajla na vaem hard disku, ali su te opcije moda malo naprednije i komplikovanije. U ovom priruniku emo se zadrati na opisanoj metodi sa DVD diskom. Za alternativne metode pokretanja i instalacije preporuujemo da posetite forume.

Ukoliko vam se dopadno ono to vidite pod liveDVD sistemom imate mogunost da sistem instalirate na va hard disk. Sve alatke potrebne za instalaciju su ve prisutne na DVD-u.

Preuzimanje ISO fajla

Napomena: Ukoliko nemate stalnu i brzu internet konekciju uvek moete naruiti DVD diskove sa sledeeg sajta: http://www.osdisc.com U suprotnom, moete posetiti Linux Mint web stranice za preuzimanje (download): http://www.linuxmint.com/download.php i tu moete izabrati ediciju koju elite. Na toj strani moete da naete: MD5 sigurnosni potpis torrent link listu alternativnih mesta za preuzimanje (download mirrors)

Dokument koji treba da preuzmete je tipa ISO. Postoje dva naina za preuzimanje ovog fajla: putem torrent-a (peer-to-peer konekcija) ili putem jedne od stranica za preuzimanje sa liste (HTTP ili FTP protokol).

Strana 7 od 48

Putem Torrent-a
Torrent je takozvani Peer to Peer (P2P) protokol. To znai da umesto da se dokument preuzima sa jednog centralog mesta, preuzimanje putem torrent protokola omoguava da se ISO fajl preuzima u delovima od raznih ljudi koji su takoe korisnici. to je vie ljudi koji preuzimaju ISO fajl i brzina preuzimanja se poveava. Torrent je preoporueni nain za preuzimanje Linux Mint-a. Instalacija klijenta za Torrent Za preuzimanje putem torrent-a potreban vam je softver koji se naziva klijent za torrent protokol. Ukoliko ste na Linux sistemu, moete instalirati i koristiti program koji se zove Transmission. Ukoliko koristite Linux Mint, Transmission je ve instaliran i stoji vam na raspolaganju. Ukoliko ste na Windows-u, moete koristiti Vuze (http://azureus.sourceforge.net/ ). Preuzimanje Torrent fajla Sledei korak je da kliknete na torrent link na Linux Mint web mestu da bi ste preuzeli .torrent fajl. Ovaj fajl je veoma mali. Nakon to ga preuzmete potrebno je da ga otvorite sa vaim klijentom za torrent protokol. Klijent za torrent e vas najverovatnije pitati gde elite da snimite ISO fajl. Izaberite mesto na disku i saekajte da se preuzimanje zavri. Za vie informacija o torrent protokolu posetite: http://en.wikipedia.org/wiki/BitTorrent

Putem direktnih linkova za preuzimanje (download mirors)

Ukoliko ne moete, ili ne elite da koristite torrent, moete pogledati listu direktnih linkova za preuzimanje (download mirrors). Lista e vam dati linkove za direktno preuzimanje ISO fajla. Napomena: Potseamo vas da je propusna mo servera za direktno preuzimanje limitirana to znai da brzina opada ukoliko vie ljudi pokuava da preuzme ISO fajl sa istog mesta. Takoe, ukoliko iz nekog razloga doe do prekida u toku preuzimanja moe se desiti da je preuzeti fajl oteen ili izgubljen te da preuzimanje treba inicirati iz poetka. Zbog ovih razloga je preporuljivo koristiti posebne programe za preuzimanje (download managers) koji omoguavaju nastavak u sluaju prekida.

Proitajte beleke o izdanju (Release Notes)

Strana 8 od 48

Preuzimanje e najverovatnije trajati oko jednog sata, tako da to vreme taman moete da upotrebite za upoznavanje sa karakteristikama i novim mogunostima izdanja koje preuzimate. Beleke o izdanju (release notes) se nalaze na Linux Mint web mestu i sadre odgovore na sledea pitanja: Koje su nove mogunosti isporuene u tekuem izdanju? Koji su poznati problemi u tekuem izdanju? Kako da svoj sistem unapredim (upgrade) sa prethodnog na tekue izdanje?

Web stranice takoe sadre i snimke ekrana od poslednjeg izdanja. Naravno, uvek moete saznati o novim mogunostima i kroz samo korienje sistema, ali je najpouzdanije proitati beleke o izdanju da ne bi ste propustili neto. Opis izdanja za Linux Mint 15 Olivia se nalaze ovde: http://www.linuxmint.com/rel_olivia.php

Proverite MD5
Zavrili ste preuzimanje, proitali ste informacije u belekama, i jedva ekate da se poigrate sa novim mogunostima i isprobate Linux Mint. Spremni ste da snimite ISO fajl na DVD i pokrenete va sistem... ali, saekajte trenutak! Ukoliko se desi da DVD ima greke doiveete neobine probleme i imaete vrlo neprijatno iskustvo. Dva najea razloga za faline DVD diskove su: Problemi prilikom preuzimanja su rezultirali problemima u ISO fajlu Problem prilikom snimanja ISO fajla rezultuje promenjenim sadrajem na liveDVD disku

MD5 sigurnosni potpis, koji se nalazi na stranici za preuzimanje omoguava da jednostavno proverimo da je ISO fajl korektno preuzet. Znai, pre snimanja ISO fajla na DVD najbolje je da testiramo ISO fajl i spasemo sebe moguih problema. Ukoliko koristite bilo koju verziju Linux-a verovatno ve imate program md5sum instaliran. Otvorite terminal i pozicionirajte se (cd) u direktorijum gde se nalazi preuzeti ISO fajl (na primer, ako je linuxmint.iso snimljen na Desktop), ukucajte sledee u terminalu:
cd ~/Desktop md5sum linuxmint.iso

Strana 9 od 48

Rezultat izvrenja ove komande je serija brojeva i slova koji predstavljaju MD5 sumu, ili potpis, od vaeg ISO fajla. I najmanja promena u ISO fajlu e rezultovati da ovaj potpis bude drastino izmenjen, to nam omoguava da potvrdimo da li je ISO fajl ispravan. Uporedite MD5 sumu koju dobijete sa onom na Linux Mint stranicama za preuzimanje. Ako su ova dva potpisa ista znate da je va ISO fajl identian originalu i da ste spremni da ga snimite na DVD. Ukoliko sve ovo radite na Windows-u, sve su prilike da nemate md5sum program preinstaliran. Moete ga preuzeti ovde: http://www.etree.org/md5com.html Stavite preuzeti ISO fajl i md5sum.exe program u isti direktorijum na disku (recimo C:\) i pokrenite cmd.exe. U komandnoj liniji ukucajte sledee komande:
C: cd \ md5sum linuxmint.iso

Uporedite dobijeni potpis sa onim na web sajtu.

Snimite ISO na DVD

Sada poto ste proverili ISO fajl sa MD5, spremni ste da ga snimite na DVD.
Napomena: Linux Mint takoe nudi vezije koje staju na 700MB CD-ove. Ukoliko nemate mogunost da snimate DVD, molimo vas preuzmite CD verziju.

Uzmite prazan DVD-R (DVD-RW bi trebalo takoe da radi, ali je ovaj tip medija poznat da ponekad ima probleme sa kompatabilnosti) i obeleite ga vaim omiljenim markerom. Iako obeleavanje DVD-a zvui trivijalno, preporuujemo da to uradite, poto vam se lako moe desiti da odjednom imate 20 neobeleenih diskova na vaem stolu i ne znate koji je koji. :) Ubacite prazan DVD-R u va raunar i spremni ste da snimite ISO. Ukoliko koristite Linux sa MATE radnom povri, kliknite desnim dugmetom mia na ISO fajl i izaberite opciju Write to Disc. Ukoliko koristite Linux sa KDE, startujte K3B program i u Tools meniju izaberite Write ISO Image. Ukoliko koristite Linux i elite da koristite Terminal, u direktorijumu gde se nalazi preuzeti ISO fajl ukucajte:
cdrecord -v -dao dev=1,0,0 linuxmint.iso

Strana 10 od 48

Izaberite pravi ureaj zamenom brojeva posle dev= brojevima koje odgovaraju vaem DVD pisau. Moete pokrenuti sledeu komandu
cdrecord -scanbus

da bi utvrdili korektne brojeve za va ureaj. Na nekim distribucijama morate biti root da bi koristili ove komande. Ukoliko ste na Windows-u, moete koristiti program kao to je InfraRecorder: http://infrarecorder.sourceforge.net/?page_id=5
Napomena: Budite sugurni da ste izabrali snimanje ISO fajla u formi binarne slike na disk, a ne da snimite samo ISO fajl na disk. To je jedna od najeih greaka koju ljudi naprave, posebno ako koriste program Nero. Znai, preuzeti ISO fajl ne treba snimati na disk u formi fajla koji e se pojaviti na disku, nego u formi binarne slike koja se iskopira na celokupan sadraj diska. Nakon snimanja ISO fajla, ne biste trebali da na disku vidite ISO fajl, nego direktorijume sa imenima kao to su casper ili isolinux. Veina programa za snimanje diskova ima posebnu opciju za snimanje ISO fajla u formi binarne slike.

Pokretanje sa LiveDVD
Stavite DVD u va raunar i ponovo pokrenite sistem (restart). Pri inicijalnom pokretanju trebalo bi da vidite sledei ekran:

Napomena: Ukoliko ne vidite ovaj ekran i va PC se pokree kao i obino to je verovatno to BIOS na vaem sistemu nije podeen da se pokrene sa DVD-a. Ponovo pokrenite sistem i pritisnite F1, F2, Del, ili Esc tastere (ili ve koji taster vas pusti u konfiguraciju BIOS-a na vaem sistemu) i promenite podeavanja u BIOS-u tako da se va raunar podie sa DVD diska.

Strana 11 od 48

Instalacija Linux Mint-a na va hard disk

Na prvom ekranu izaberite osnovnu Start Linux Mint opciju i pritisnite Enter.

Ubrzo potom va live sistem bi trebalo da je spreman i prikazuje radnu povr:

Strana 12 od 48

U ovom momentu Linux Mint nije instaliran na va raunar nego je pokrenut sa DVD-a. Ipak, sistem koji imate ispred sebe je skoro identian sistemu koji ete imati na vaem raunaru nakon instalacije. Poigrajte se sa live sistemom i vidite da li vam se dopada. Imajte ipak na umu da, kada radi sa DVD-a, Linux Mint je daleko sporiji nego kada je instaliran na hard disku, poto se svi podaci i programi itaju sa DVD diska koji je daleko sporiji medijum nego hard disk. Kada ste spremni, duplim klikom na ikonu Install Linux Mint pokrenite installaciju. Pojavie se instalacioni program:

Ukoliko do sada jo niste proitali beleke o izdanju, i imate aktivnu konekciju ka internetu, sada je idealno vreme da to uradite; jednostavno kliknite na podvueni link (release notes). Preporuuljivo da korisnici proitaju detalje u opisu izdanja pre nego to instaliraju sistem u cilju da se informiu o novim mogunostima, ali i postojeim problemima koji se mogu ticati konfiguracije specifine za njihov hardver. Izaberite va jezik i kliknite na Forward dugme.

Strana 13 od 48

Na sledeem ekranu, proverite da li je va raunar povezan na ispravlja (ukoliko koristite laptop), konekciju za Internet, i da li imate dovoljno mesta na disku kao to je to preporueno. Pritisnite Forward dugme.

Na sledeem ekranu pravite izbor da li se Linux Mint instalira na ceo hard disk ili pored nekih drugih operativnih sistema. Ovde postoji i mogunost da sami runo definiete i dodelite particije na hard disku.

Ukoliko izaberete ceo disk, njegov prethodni sadraj e biti izbrisan i Linux Mint e biti jedini operativni sistem na vaem raunaru. Ukoliko izaberete instalaciju zajedno sa drugim operativnim sistemima, instalacioni program e iskoristiti slobodni prostor na postojeim particijama hard Strana 14 od 48

diska da bi kreirao particiju za Linux Mint. Biete upitani koliko prostora elite da odvojite za Linux Mint. Instalacioni program e onda smanjiti postojee particije i odraditi itav posao za vas. Nakon instalacije, va raunar e imati boot ekran na kome ete imati mogunost da izaberete operativni sistem koji elite da pokrenete. Ukoliko izaberete opciju da runo sami definiete particije, pojavie se ureiva particija koji vam daje punu kontrolu nad vaim hard diskom. Ova opcija je preporuljiva samo za napredne korisnike koji razumeju kako treba particionisati disk za rad pod Linux-om. Obratite panju da Linux Mint trai particiju koja je najmanje 6GB i da je preporuena veliina za swap particiju 1.5 puta veliina RAM memorije koja je instalirana na vaem raunaru.

Izaberite eljenu opciju i kliknite na Forward dugme.

Sledei ekran vas pita da potvrdite napravljene izbore. Nakon provere, pritisnite Install Now dugme za poetak instalacije. Od ovog trenutka, instalacija se deava u pozadini, a za to vreme e vas instalacioni program pitati dodatna pitanja:

Strana 15 od 48

Izaberite lokaciju na mapi klikom mia na grad koji vam je najblii. Svrha ovog izbora je da se identifikuje i izabere vaa vremenska zona. Proverite da se trenutno vreme (current time) posle ovog izbora pojavi korektno i kliknite Forward dugme.
Napomena: Ponekad instalacioni program ne odradi skroz korektno letnje/zimsko podeavanje vremena, tako da iako korektno izaberete grad moe se desiti da vidite razliku od jednog sata u odnosu na stvarno vreme. Jednostavno ignoriite to u ovom delu instalacije, ali nakon prvog pokretanja sistema sa vaeg diska proverite da li je vreme korektno.

Strana 16 od 48

Izaberite raspored za vau tastaturu. Ukoliko niste potpuno sigurni koji raspored odgovara vaoj tastaturi, kliknite na tekst polje pri dnu ekrana i isprobajte kuckajui po vaoj tastaturi. Proverite da tasteri koje pritiskate korektno odgovaraju slovima, brojevima, i simbolima u tekstualnom polju u cilju da potvrdite korektan izbor rasporeda. Poneke tastature se razlikuju samo po odreenim simbolima, brojevima, ili specijalnim znacima. Obratite posebnu panju da proverite i te specifine znakove. Nakon izbora, kad ste spremni, kliknite na Forward dugme. Unesite vae puno ime, korisniko ime (username) i ifru. Prilikom korienja Linux Mint sistema koristiete ovo izabrano korisniko ime i ifru. Nakon instalacije, biete u mogunosti da definiete i dodatne korisnike ukoliko e i drugi ljudi koristiti va raunar. Takoe, potrebno je da izaberete ime za va raunar. To ime e se koristiti kao ime za va raunar na mrei i u raznim opcijama na vaem raunaru. Ukoliko pre niste razmiljali o imenima za va raunar sada je pravi trenutak. Ljudi tipino izaberu imena cvetova (rua, lala, suncokret) ili imena planeta (mars, jupiter, pluton) za imena raunara na njihovoj mrei. Izbor je na vama ta elite da koristite, ali je vano da izaberete imena koja volite i koja ete lako zapamtiti.
Napomena: Velika slova, razmak i specijalni simboli nisu dozvoljeni u korisnikom imenu ili u imenu za va raunar.

Ukoliko ste vi jedina osoba koja koristi taj raunar i ako elite da preskoite unos korisnikog imena i ifre, izaberite opciju za Log in automatically.

Strana 17 od 48

Za nastavak kliknite na Forward dugme.

Instalacioni program moe prepoznati druge operativne sisteme na vaem raunaru i upitati vas da li elite da prenesete neke od vaih personalnih podataka. Ova opcija tipino omoguava prebacivanje zapamenih mesta u vaem web itau, kontakte, i slino, u va Linux Mint koji trenutno instalirate. Za nastavak kliknite na Forward dugme.

Strana 18 od 48

Instalacija bi trebalo da traje izmeu 10 i 15 minuta.

Napomena: Instalacioni program e preuzeti dodatne pakete za jeziku podrku sa interneta. Va raunar treba da bude povezan na internet da bi to bilo mogue. Ukoliko internet nije na raspolaganju za instalaciju, izaberite Skip (preskoi) opciju za ovaj korak i moi ete izbor i podeavanja za jeziku podrku da namestite kasnije nakon podizanja raunara u va svee instalirani sistem.

Nakon zavrene instalacije pritisnite Restart Now dugme da izaete iz liveDVD okruenja i ponovo pokrenete sistem. Kada dobijete instrukciju za to izvadite DVD iz raunara i pritisnite Enter. Va PC je sada spreman da se podigne u Linux Mint sa hard diska.

Boot sekvenca
Nakon novog pokretanja sistema (reboot), ukoliko imate vie operativnih sistema instalirano, pojavie se boot menu. Nakon to Linux Mint zavri sa uitavanjem trebalo bi da vidite novi ekran koji vas poziva da unesete vae korisniko ime i ifru. Ovaj ekran je MDM Login Manager i skraeno se naziva MDM. Unesite ifru koju ste izabrali za vreme instalacije.

Strana 19 od 48

Napomena: Vaa administratorska ili root ifra e inicijalno biti ista kao ifra koju ste izabrali tokom instalacije. Ukoliko ne znate ta to znai, nemojte se puno brinuti o tome za sada.

Strana 20 od 48

Uvod u Linux Mint okruenje

U ovom delu prirunika fokusiraemo se na tehnologije i alatke koje su specifine za Linux Mint i upoznaemo se sa nekim od aplikacija i tehnologija koje su inicijalno raspoloive u MATE ediciji nakon instalacije.

MATE radna povr

Radna povr (desktop) je komponenta operativnog sistema koja je zaduena za elemente koji se pojavljuju na vaem ekranu u toku korienja: panel, pozadina, kontrolni centar, meniji, i drugo. MATE Edition Linux Mint sistema koristi MATE radnu povr koja je i intuitivna i veoma mona.

Podeavanja radne povri

Podeavanja radne povri (Desktop Settings) je alatka posebno razvijena za Linux Mint i omoguava vam da brzo i jednostavno podesite sve aspekte vezane za vau MATE radnu povr na kojoj ete provoditi najvie vremena.

Podeavanje se inicira klikom na Menu (u donjem levom uglu vaeg ekrana), a zatim izborom Preferences, te konano klikom na Desktop Settings. Strana 21 od 48

Linux Mint dolazi sa karakterinim glavnim menijem za aplikacije. Ovaj meni je rezultat inspiracije koja je dola od Slab menija razvijenog od strane SUSE tima, ali je drukiji na razne naine. Linux Mint takoe dolazi i sa osnovnim MATE menijem koji moete da aktivirate umesto Linux Mint menija, to emo nauiti kasnije. Linux Mint meni vredi nauiti. Iako je verovatno drugaiji od onog na ta ste se navikli vrlo je verovatno da ete ga brzo zavoleti im se malo naviknete. Za otvaranje menija kliknite na Menu dugme u donjem levom uglu ekrana ili pritisnite CTR+SUPER_L (Super_L je levi Windows taster na vaoj tastaturi).

Upoznavanje sa glavnim menijem

Meni Places

U gornjem levom uglu menija videete deo koji se naziva Places (mesta) koji ima pet dugmadi. Ova dugmad vam pruaju brzi pristup najvanijim mestima na vaoj MATE radnoj povri.

Strana 22 od 48

Mesto Computer (raunar) pokazuje koje sve memorijske jedinice su prisutne na vaem raunaru. Ukoliko su vae particije nakaene (mounted) i Desktop Settings (podeavanja radne povri) nameteni da prikau nakaene jedinice (Mounted Volumes) na radnoj povri, vi verovatno neete imati estu potrebu za ovim mestom. Ipak, ukoliko namestite da ne prikazujete raspoloive memorijske jedinice na radnoj povri ili treba da nakaite jedinicu koja nije automatski nakaena ovo mesto vam moe itekako biti od koristi.

Strana 23 od 48

Za razliku od kompjuterskog mesta Computer, Home (kua) mesto je jedno od dugmadi u meniju koje ete najee koristiti. Ukoliko ste koristili MATE pre, verovatno ste ve navikli da kliknete na Home ikonu na vaoj radnoj povri. U situaciji kada imate razne prozore otvorene, i kada se radna povr ne vidi cela, meni e vam biti od velike koristi da na brz i lak nain pristupite vaem Home mestu.

Va Home direktorijum je osnovno mesto na disku za vae personalne podatke Desktop direktorijum sadri dokumente koji su prikazani na vaoj radnoj povri, znai stavljanjem dokumenta ovde ete ga istovremeno i uiniti vidljivim na radnoj povri. Network mesto jednostavno prikazuje ostale raunare, deljene servise (shared services), domene (domains), i radne grupe (workgroups) na vaoj mrei. Trash mesto je direktorijum u kome se nalaze dokumenti koje ste obrisali.

Kada kliknete desnim dugmetom mia na dokument imate opciju da ga pomerite u ubre (Move to Trash) ili obriete (Delete). Ukoliko izaberete da ga obriete (Delete), dokument e biti trajno izbrisan i generalno neete biti u mogunosti da ga povratite. Ukoliko izaberete da ga premestite u ubre (Move to Trash) dokument e biti premeten u Trash mesto, koje je dostupno iz menija. Odatle ete biti u mogunosti da ga kliknete i prevuete na neko drugo mesto s ciljem da bi ste ga povratili. Takoe, odatle ga moete i trajno obrisati, a moete trajno obrisati i sve dokumente u Trash mestu ukoliko izaberete opciju Empty Trash (isprazni ubre). Meni System U donjem levom uglu menija se nalazi System sekcija. Ova sekcija nudi est dugmadi koji vam pruaju brzi pristup vanim sistemskim opcijama.

Strana 24 od 48

Software Manager (upravljanje programima) dugme startuje Linux Mint alatku za upravljanje programima (software manager). Ovaj program je preporuljivi alat za instalaciju programa pod Linux Mint-om. Kasnije u priruniku emo govoriti vie o ovom alatu; za sada, hajdemo samo da pregledamo raspoloive opcije u System meniju.

Strana 25 od 48

Package Manager (upravljanje paketima) dugme pokree program koji se zove Synaptic. Namena ovog programa je upravljanje paketima koji su instalirani na va sistem i paketima koji su na raspolaganju u programskim riznicama (repositories). Ukoliko vam ovo nita ne znai, ne brinite, govoriemo vie o paketima i kako se oni koriste kasnije u priruniku.

Strana 26 od 48

Control Center dugme pokree kontrolni centar MATE radne povri. Ovaj program vam omoguava da konfiguriete sve aspekte MATE radne povri i vaeg raunara uopte. Kasnije u priruniku emo adresirati svaku pojedinanu opciju u kontrolnom centru.

Terminal dugme pokree program koji se zove Terminal i koji vam omoguava unos komandi putem tastature. Ukoliko ste navikli na Microsoft Windows moe vam se uiniti da je u pitanju zastareo koncept poto u Windows-u komandne linije nisu napredovale dalje od DOS prompt prozora koji je skriven u menijima. Jedna od glavnih razlika u odnosu na Windows je da su terminal i direktan unos komadni veoma vani u Linux sistemima i da se esto koriste za napredno korienje i preuzimanje kontrole nad sistemom. Mi emo se sloiti da Terminal nije vizuelno najprivlanija aplikacija koja dolazi sa Linux Mint-om, ali je vredno znati da je jedna od najvanijih. Jednom kad nauite Terminal videete da ga nije teko koristiti. U sutini, korisno je razumeti da svaka komanda koju izvrite ak i putem grafikog okruenja prolazi kroz Terminal. Kada kliknete na neku od ikonica u meniju, na primer, vi ustvari dajete instrukciju MATE okruenju da prosledi tekstualnu komandu Terminalu. U edukativne svrhe, moete otvoriti glavni meni (Main Menu) iz Look and Feel (izgled i oseaj) sekcije, i uite te neki od aplikacionih menija, izaberite aplikaciju, i kliknite na Properties (osobine). Videete da tekst u polju komande (Command) sadri upravo tekst komande koji e biti prosleen Terminalu kada kliknete na tu aplikaciju u meniju. Drugim reima, vi ste ve koristili Terminal neko vreme, a da to najverovatnije niste ni shvatili. Jedina razlika je u tome to umesto da kucate komande, vaa radna povr (MATE) je to radila za vas (to je dobra stvar poto niko ne eli da pamti stotine komandi i imena programa sve vreme).

Strana 27 od 48

Pre ili kasnije moe vam se desiti da budete u situaciji u kojoj ete koristiti Terminal direktno, da li zbog toga to elite da koristite komande nedostupne kroz grafiko okruenje (GUI) ili to ete na taj nain biti efikasniji. Da, dobro ste proitali! Mogue je biti efikasniji kada ukucate komandu za odreeni zadatak umesto da otvarate razne prozore da biste postigli istu stvar. to vie koristite komande to ete ih vie voleti. Setite se samo kako neke stvari niste voleli dok ste bili dete a sada ne bi mogli da ivite bez njih. Terminal je jedna od tih stvari. U samo nekoliko nedelja, biete kompletno zavisni. Dobiete oseaj da imate bolju i kompletniju kontrolu nad vaim raunarom. Naravno, ponekada iako ne morate da koristite Termina vi ete se moda odluiti za to jer e vam biti lake i bre. A i ljudi oko vas koji vas posmatraju e sa divljenjem misliti da ste profesionalac. Logout dugme otvara dijalog u kome moete da se odjavite ili da promenite aktivnog korisnika. Quit dugme pokree dijalog u kome moete da izaberete sledee: Suspend snima vau trenutnu sesiju u RAM i va raunar ide na spavanje (sleep mode) sve dok ne pritisnete neki taster. Hibernate snima vau sesiju na hard disk i va raunar se iskljuuje. Restart ponovo pokretanje vaeg raunara i podizanje sistema. Shut Down iskljuivanje vaeg raunara.

Napomena: Takoe je mogue da zakljuate ekran (lock) pritiskom na kombinaciju tastera CTRL+ALT+L

Meni Applications Sadraj na Linux Mint DVD-u je kompresovan i sadri oko 3GB podataka. Aplikacije koje su ukljuene odmah po instalaciji se smatraju osnovnom selekcijom softvera (Defailt Software Selection). Poto je jedan od ciljeva da Linux Mint bude lak za korienje i rad odmah po instalaciji, kolekcija programa koja je ukljuena u osnovnu selekciju vam omoguava da postignete tipine i najee ciljeve. Sa desne strane glavnog menija moete videti instalirane programe. Oni su organiziovani po kategorijama. Prva kategorija se naziva All (svi) i, kao to se po nazivu pretpostavlja, prikazuje listu svih instaliranih programa. Poslednje dve kategorije, Preferences i Administration, prikazuju alatke i programe koji su namenjeni konfigurisanju i administraciji Linux Mint sistema. Kasnije emo se pozabaviti ovim programima poto su oni takoe izlistani u sekciji Control Center. Pet kategorija u centru sadre veinu aplikacionih programa (aplikacija) koje ete koristiti na dnevnoj bazi. Kako budete instalirali dodatne programe, nove kategorije se mogu pojaviti u meniju.

Strana 28 od 48

U Accessories (uslunoj) kategoriji, moete pronai sledee programe: Ime Calculator Character Map Disk Usage Analyzer Search for Files... Take Screenshot Opis Kalkilator ili digitron Alat za jednostavno kopiraj i zalepi (copy and paste) specijalnih znakova (na primer slova sa akcentima) Alat koji prikazije ta zauzima prostor na vaem hard disku. Alat koji omoguava pretraivanje dokumenata na vaem raunaru. Alat za snimanje sadraja ekrana (screenshot). Ovaj program moete takoe startovati pritiskom na Prnt Scrn na tastaturi da snimite ceo ekran, ili pritiskom na ALT+ Prnt Scrn da sauvate sadraj tekueg tj. aktivnog prozora. Terminal Konfigurisanje sata i datuma Ureiva (editor) za tekst Program za kratke beleke (notes)

Terminal Time and Date Pluma Tomboy Notes

U Graphics (grafikoj) kategoriji, moete nai sledee programe: Ime GIMP Image Editor LibreOffice Draw Simple Scan gThumb Opis Program koji vam omoguava da modifikujete, konvertujete ili ak kreirate slike. Ovaj program je najbolji Linux ekvivalent za Photoshop. Deo LibreOffice paketa, program za crtanje. Alat za preuzimanje slika sa skenera (scanner) Alat za upravljanje vaim fotografijama

U Internet kategoriji, moete nai sledee programe: Ime Firefox Thunderbird Pidgin Opis Web ita Program za elektronsku potu (email) Internet Messenger (program za poruke, kompatabilan sa AIM, Bonjour, Gadu-Gadu, Google-Talk, GroupWise, ICQ, IRC, MSN, MySpaceIM, QQ, SIMPLE, Sametime, XMPP, Yahoo i Zephyr protokolima) Klijent program za torrent protokol IRC program za at (razgovor preko tastature, chat). Dolazi konfigurisan da se automatski povezuje sa Linux Mint at sobom (veoma korisno ukoliko elite da porazgovarate sa ostalim Linux Mint korisnicima). Strana 29 od 48

Transmission Xchat

U Office kategoriji, moete nai sledee programe: Ime Dictionary LibreOffice Base LibreOffice Impress LibreOffice Calc LibreOffice Writer Opis Renik (zahteva aktivnu internet konekciju) Program za bazu podataka (alternativa za Microsoft Access). Program za prezentacije i pravljenje slajdova (alternativa za Microsoft Powerpoint i kompatabilan sa PPT formatom) Program za tabele (spreadsheet, alternativa za Microsoft Excel i kompatabilan sa XLS formatom) Procesor teksta (alternativa za Microsoft Word i kompatabilan sa DOC formatom)

U Sound & Video (zvuk i video) kategoriji, moete nai sledee programe: Ime Brasero Movie Player Banshee Opis Program za snimanje CD/DVD diskova. Brasero moe da pravi i audio (muzike) CD-ove na bazi multimedijskih fajlova. Program za multimedije koja se koristi za pregled veine video i audio fajlova (alternativa za Microsoft Media Player) Program za muziku koji preko koga moete da sluate online radio, muziku sa interneta, ili da presluavate vau kolekciju muzikih fajlova (alternativa za iTunes). Banshee se moe koristiti za upravljanje sa podcasts, portabilnim ureajima za medija (media players) i moe preuzima muziku sa CD-ova. Snima zvuka ili muzike. Alat za pregled video fajlova, poznat po tome to moe da otvori veinu video formata koji se danas nalaze na internetu.

Sound Recorder VLC

Polje za pretraivanje (Search) Ukoliko ne moete da se setite kako da pronaete neki program u meniju, ili ako elite bre da ga otvorite moete koristiti polje za pretraivanje. Dovoljno je da kliknete na Menu u donjem levom uglu ekrana i ponete da kucate ime ili opis programa koji traite. Dok kucate, samo programi koji odgovaraju tekstu u polju za kucanje e ostati viljivi u meniju.

Strana 30 od 48

Ukoliko pretraivanje nema rezultata, meni e vam ponuditi sugestije koje su sline kljunoj rei koju ste ukucali. Na primer, ukoliko ukucate opera, a Opera web ita nije instaliran na va sistem, meni e vam ponuditi dugme da ga instalirate ili e inicirati pretraivanje riznice programa da ga pronae.

Izaberite omiljene aplikacije

Sva je prilika da ete neke programe koristiti vie nego neke druge tako da ete vrlo brzo pronai najbri nain da pokrenete vae omiljene programe koje najee koristite. Glavni meni vam omoguava da definiete vae omiljene (favorites) programe i da ih postavite na posebno mesto u meniju za laki pristup. Pritisnite desno dugme mia iznad programa koji elite u meniju i izaberite opciju za prikazu u omiljenim programima (Show in my favorites). Takoe moete i da izaberete i prevuete (drag & drop) program u Favorites dugme koje je locirano u gornjem desnom uglu glavnog menija. Pritiskom na Favorites dugme u gornjem desnom uglu menija promeniete glavni meni da prikazuje vae omiljene aplikacije (moete pritisnuti dugme opet da se prebacite nazad na kompletnu listu programa). Dok je lista omiljenih programa aktivna u glavnom meniju, omogueno vam je da reorganizujete raspored programskih ikonica. Klikni i prevuci (drag & drop) metod vam omoguava da promenite redosled, dok vam klik na desno dugme omoguava da umetnete prostor i separatore, kao i da uklonite odreene ikone (ili razmake i separatore) iz menija.

Napravite vae preice

Ukoliko vam se ne dopada koncept omiljenih (Favorite) programa, moete koristiti lajsnu (panel) ili radnu povr da postignete sline rezultate (tane da omoguite sebi brz pristup vaim programima). Jednostavno kliknite i prevucite program koji elite iz menija na lajsnu (panel) ili na vau radnu povr.

Automatsko pokretanje aplikacija nakon prijavljivanja

Moete kliknuti desnim dugmetom mia na bilo koji program u meniju i izabrati opciju za pokretanje nakon prijavljivanja (Launch when I log in). Ovaj program e biti pokrenut automatski svaki put nakon to se prijavite na sistem. Ovo se moe iskljuiti na isti nain.

Promenite izgled menija

Izgled menija moete promeniti na razne naine. Kliknite desnim dugmetom mia na Menu i izaberite konfiguisanje pritiskom na Preferences. Strana 31 od 48

Pojavie se alat za konfiguraciju menija. Ovde moete da modifikujete skoro svaki aspekt Linux Mint menija. Veina promena e biti primetne odmah, ali neke e zahtevati da se meni ponovo pokrene (ovo se moe postii klikom desnim dugmetom mia na Menu dugme i izborom opcije Reload Plugins).

Aktivacija prikaza skoranjih dokumenata

Glavni meni dolazi sa dodatkom (plug-in) za prikaz fajlova koji su bili u skorijoj upotrebi. Ovaj dodatak nije inicijalno aktivan (prvenstveno zbog toga to povea veliinu menija). Funkcija dodatka je da prikazuje 10 dokumenata koji su bili poslednji otvarani. Da aktivirate ovaj dodatak, kliknite na meni preferences i izaberite prikaz skoranjih dokumenata (Show Recent Documents).

Povratak na originalno podeavanje

Ukoliko elite da povratite meni u osnovno originalno podeavanje, kliknite desnim dugmetom mia na dugme menija i izaberite opciju da ga uklonite sa lajsne (Remove from Panel). Zatim otvorite terminal i unesite sledeu komandu:

Strana 32 od 48

mintmenu clean

Nakon toga, kliknite desnim dugmetom na prazan deo lajsne (panela) i izaberite Add to Panel (dodaj na lajsnu) opciju. Izaberite mintMenu iz liste.

Zamenite meni sa osnovnim MATE menijem

Ukoliko zakljuite da vam se ne dopada meni bez obzira koliko je kul i elite da koristite osnovni MATE meni umesto njega, ispratite sledee korake. Klikni desnim dugmetom na dugme menija i izaberite ukloni sa lajsne (Remove from Panel). Onda, desnim dugmetom kliknite na prazan deo lajsne i izaberite Add to Panel (dodaj na lajsnu) opciju. Ovde sada u ponuenoj listi izaberite Main Menu ukoliko elite pojednostavljeni MATE meni, Menu Bar ukoliko elite osnovni MATE meni ili mintMenu ukoliko se predomislite i elite ponovo da koristite Linux Mint meni.

Strana 33 od 48

Upravljanje Programima
Upravljanje paketima u Linux Mint-u
Ukoliko instalirate Linux po prvi put vrlo je mogue da niste familijarni sa konceptom organizovanja softvera u pakete. Uskoro ete nauiti o upravljanju paketima i poeti da cenite prednosti po pitanju sigurnosti, kontrole, i lakoe korienja. Linux Mint je napravljen tako da je veina vaeg hardvera detektovana i neophodni drajveri su instalirani automatski tako da bi va raunar trebalo da radi od poetka (out of the box). Takoe smo uloili napor da napravimo da u startu moete poeti da koristite sistem bez potrebe da po internetu traite dodatne programe. Moda ste ve primetili da je va Linux Mint opremljen sa kompletnim kancelarijskim paketom, alatom za ureivanje slika profesinalnog kvaliteta, instant messinger-om i IRC at klijentom, programom za snimanje diskova, i raznim alatima za video i audio (kao i puno uslunih programa). Opustite se, u redu je! Niste nita ukrali! U pitanju je slobodan i besplatan softver! Ono to je stvarno mono u vezi upravljanja paketima na Linux Mint-u je da u principu ne treba da idete daleko i traite dodatne programe, ak i kada budete zakljuili da vam trebaju dodatni programi i poelite da proirite funkcionalnosti vaeg Linux Mint sistema. Namena ovog dela u priruniku je da vam pokae kako upravljanje paketima i programima funkcionie i koje prednosti vam donosi. Moda je malo podugaak ali se nadamo da e vam obezbediti dobro razumevanje filozofije programskih paketa i zato se smatra da je prava stvar (Good Thing). Ukoliko vam se uri moete preskoiti ovaj deo do sledee sekcije koja govori kako se sistem paketa koristi u praksi. Postoje razni problemi vezani za za lutanje po web stranicama raznih proizvoaa aplikacija, i preuzimanjem i instaliranjem istih:

Vrlo je teko i ponekad nemogue pronai da li je program testiran da ispravno radi sa vaim operativnim sistemom Vrlo je teko ili nemogue znati kako e program da koegzistira sa drugim programima koji su instalirani na vaem raunaru Vrlo je teko ili nemogue znati da li moete da imate poverenja u program koji su napisali ljudi koje ne poznajete i da li e program naneti neku tetu, namerno ili ne, vaem sistemu. ak i ako ste upoznati sa proizvoaem i informisani o datom programu ne moete uvek biti sigurni da program koji preuzimate sa interneta nije zamenjen sa verzijom koja sadri maliciozni kod.

Dalje, jedan od problema sa preuzimanjem i instaliranjem raznoraznih programa koji dolaze sa raznih mesta je da nema nikakve upravljake strukture i podrke. Pre nego pomislite pa ta, zamislite samo koji je posao da se svi ti razni programi odravaju na

Strana 34 od 48

poslednjoj verziji sa zadnjim korekcijama defekata. Ukoliko poelite da uklonite neki program kako znate koji je najbolji nain da to uradite? Ba taj program se moe desiti da ne dolazi sa opcijom za isto uklanjanje, ili ak ako i ima program za deinstalaciju, uvek ostaje pitanje da li je deinstalacija prola kompletno i isto. Ono to je veoma est sluaj danas je da onog momenta kada ste instalirali neki program zatvorenog koda koji ste preuzeli sa interneta, vi ste kompletnom strancu prepustili deo kontrole nad vaim kompjuterom. Konano, najea situacija sa programima koji se distribuiraju na ovaj nain je da zbog prirode stvari oni dolaze u statinom obliku. To znai da osim samog programa, vi takoe preuzimate biblioteke koje su potrebne za njegovo pokretanje. Poto proizvoa programa ne zna koje biblioteke vi ve imate oni najee ukljue sve to im je potrebno. Ovo znai da se vrlo lako moe desiti da imate duplirane verzije biblioteka, da se sve ove biblioteke odravaju posebno i da se moe desiti da imate i razne verzije od iste biblioteke na vaem raunaru, ali i da preuzimanje zahteva kopiranje veih fajlova. Da sumiramo, distribucija statikog softvera rezultira u nepotrebnom dupliranju posla i potroenih resursa. Upravljanje paketima u Linux Mint-u, i GNU/Linux operativnim sistemima uopte, je uspostavljeno ve neko vreme i preferirani metod za upravljanje programima postoji da bi se izbegli gore pomenuti problemi. Mi instaliramo softver na siguran i automatski nain i bez dupliciranja jo od ranih 1990-ih. Programe piu programeri, kao to ste i oekivali, i programeri su jedan kraj proizvodnog lanca koji se naziva upstream. Kao korisnik Linux-a vi ste na onom drugom kraju proizvodnog lanca koji emo nazvati downstream (osim ako niste administrator sistema, u kom sluaju su vai korisnici krajnja taka downstream, ali to ve znate poto ste administrator). Nakon to progameri napiu ili unaprede program oni objave i njegov izvorni kod (source code). Programeri takoe dokumentuju i koje su biblioteke i ostale programe koristili dok su pravili program. Ovaj pristup postoji ve due vreme i postoji standardizovani proces kako se to radi. Znai programeri daju potpuni pristup listingu programa i prateoj dokumentaciji (izuzetak su neki proizvoai harvera, na primer, nVidia ili ATI, ili velike kompanije kao Adobe). Ovaj in ima viestruke implikacije, ali je za ovu diskusiju najvanije to to su programeri spremni da predaju njihov rad na uvid i pregled od strane drugih programera i bilo koga drugog ko ima pristup internetu. Pilino je teko da na ovaj nain neko od programera ubaci neki maliciozan kod (spyware) kada dopustite da ceo svet vidi ta ste napisali. Napisani program se dalje pomera u lancu do ljudi koji odravaju softverske pakete. U pitanju su ili volonteri ili plaeni profesionalci koji rade za neku od Linux distribucija. Njihova dunost je da prevedu izvorni kod, da ga provere i testiraju na distribuciji, i da identifikuju i ree sve probleme na koje naiu. Konano, posao im je da kreiraju softverski paket za tu distribuciju. Softverski paketi sadre izvrni program, konfiguracione fajlove, i instrukcije koje se proslede programu za upravljanje softverom. Najee ovi paketi ne moraju da sadre statike biblioteke poto su bibilioteke moda ve preinstalirane sa nekim drugim programom, tanije u pitanju je koncept deljenih tj.

Strana 35 od 48

zajednikih (shared) biblioteka. Program za upravljanje softverskim paketima e na osnovu instrukcija u paketu znati koje su biblioteke potrebne i instalirati samo u sluaju da ve prethodno nisu bile instalirane. Instrukcije koje dolaze od programera i ljudi koji odravaju pakete su dovoljno detaljne da se obezbedi sigurnost u kompatabilnosti i interoperabilnosti. Konani softverski paket se dalje postavi na specijalne servere koji se nazivaju riznice softverskih paketa (software repository). Upravo je softverska riznica gde na jednom mestu moete preuzimati i instalirati programe koji vam trebaju. Znaete da je riznica pouzdano mesto kome moete verovati (bona fide), zato to je potpisana sa sertifikatima koje va upravlja za programe moe proveriti. Takoe, za svaki individualni paket koji instalirate znate da je siguran poto je potpisan sigurnosnim GPG kljuem, koji e program za upravljanje instalacijama na vaem raunaru proveriti. ak e se za svaki fajl proveriti i MD5 suma to dodatno proverava da nije dolo do oteenja paketa prilikom preuzimanja, slino kao to smo to radili prilikom preuzimanja liveDVD ISO fajla. Sve ovo se deava automatski, dok vi moete da se opustite, uivate uz martini, i razgovarate na #linuxmint kanalu na atu. Upravlja paketima e preuzeti pakete koje ste izabrali, i ispratie sve instrukcije do zadnjeg reda, da bi uspeno instalirao programe na va raunar. Upravlja paketima automatski i instalira neke od biblioteka ukoliko su potrebne i to u ispravnom redosledu. Jednostavno nema prostora za ljudske greke ukoliko je program radio kod grupe koja odrava Linux distribuciju onda bi trebalo da radi i kod vas poto upravlja paketima prati identinu proceduru. to se tie odravanja i praenja verzija programa, va upravlja paketima e automatski porediti verzije programa koje su na vaem raunaru sa najnovijim verzijama koje su na raspolaganju u riznici. Ukoliko je, na primer, verzija 2.4 od NajboljegPrograma postavljena u riznicu, a vi trenutno imate verziju 2.3, upravlja paketima e uporediti ova dva broja i ponuditi vam da za vas instalira poslednju verziju, pri tome vodei rauna da su i svi pratei programi i biblioteke osveene i kompatabilne sa tom poslednjom verzijom. Dopada vam se? Jo je i bolje. U principu svi ponekad napravimo neke greke i s vremena na vreme stvari krenu naopako. Na primer, grekom, moe se desiti da instalirate pogrene drajvere i to moe napraviti probleme. Svima nam se to desilo. Ili ponekad novije verzije imaju neke izmene koje vam se ne dopadaju. U tim situacijama, upravlja za programe pokazuje svoju punu snagu. Naime, upravlja za instalacije programa uva veoma detaljnu istoriju svega to radi, tako da je u stanju i da ukloni instalirane pakete u obrnutom redosledu, znai potpuno isto i kompletno. Upravlja e paziti da uklanjanje jednog programskog paketa ne utie na rad drugih programa. Vi takoe moete da kaete upravljau da odreene programe zadri na verziji koja vama odgovara, ili moete da se vratite na prethodnu verziju. Konano, treba da razumemo da je ovaj itav mehanizam pod budnim okom itave zajednice. Mi smo svi deo velike zajednice Linux korisnika, i svi koristimo iste riznice za programe. Ukoliko neto poe naopako moete biti sigurni da e se oko toga dii velika praina i da e problem biti brzo reen! Na ovaj nain, distribucija softvera u

Strana 36 od 48

GNU/Linux distribucijama je podrana poverenjem u programere, proizvoae distribucija, ali i itavu zajednicu kojoj i sami pripadamo. Moete biti sigurni u programe koje preuzmete iz riznica, ne samo zbog sigurnog procesa koji smo opisali, ali i zbog injenice da ako neto poe naopako svi e o tome priati. Hajde da jo jednom pregledamo probleme i ta smo reili:

Teko je ili nemogue potvrditi da li je program testiran i proveren za verziju vaeg operativnog sistema Znate da su programi koji dolaze kroz programske riznice testirani do najsitnijih detalja od strane ljudi koji odravaju pakete i znate da je tim za testiranje upravo koristio identinu verziju sistema kao to vi imate. Tim za odravanje i testiranje paketa se trudi da izbegne greke, prvenstveno iz principa, ali i zbog toga to ako se pojavi greka znaju da e im pristizati gomila email poruka. Teko je ili nemogue znati kakvu e interakciju pojedini programi imati sa drugim programima na vaem sistemu Slino kao pre, tim za odravanje paketa se maksimalno trudi da paketi ne budu u konfliktu sa drugim paketima u distribuciji. Naravno, i u procesu testiranja se moe desiti da je nemogue proveriti sve kombinacije (tim pakete pravi od izvornog koda i proverava njihov kvalitet na raznim nivoima), ali ukoliko neki korisnik nae problem moete biti sigurni da e problem biti prijavljen i da e neko raditi na njemu da se rei. Ukoliko niste korisnik koji testira beta verzije vrlo je mala verovatnoa da ete iskusiti konflikte. To se upravo radi u beta fazi testiranja. Teko je ili nemogue znati dali moete verovati programerima koji su napravili program i da li e njihov program naneti tetu vaem sistemu, namerno ili nenamerno Vrlo je mala verovatnoa da e tim koji odravaja pakete ukljuiti i programe koji mogu da naprave tetu. Samo programi koji su dobro poznati i moe im se verovati budu ukljueni u riznice programa. ak i ako znate detalje o nekom programu i timu koji ga je razvio, ne moete biti u potpunosti sigurni da izvrni program koji preuzimate sa interneta nije zamenjen sa nekim malicioznim programom od strane zlonamernih ljudi.. Uz sigurnosne mere koje tipino postoje na serverima institucija na kojima su paketi (tipino prestine akademske institucije, istraivaki instituti, ili velike firme) riznice programskih paketa su dodatno zatiene korienjem GPG kljueva. Ako neto poe naopako, upravlja paketima e vas obavestiti. Autor ovog teksta, u svojih deset godina koritenja Linux-a, nijednom nije iskusio problem ove vrste. Veoma je teko ukloniti instalirane programe ili njegove komponente Poto upravlja paketima vodi detaljan i kompletan zapisnik (log) svih akcija, u potpunosti je mogue izvriti i inverzne korake tako da je uklanjanje programskih paketa pouzdano bez straha da e uticati na ostale programe na sistemu.

Strana 37 od 48

Statiki paketi su glomazni i spori za preuzimanje Poto sad akoristite upravlja paketima, preuzimanje statikih biblioteka e biti potrebno samo u sluajevima kada ne postoje deljene (shared) alternative. Ukoliko vam treba nova deljena biblioteka, upravlja paketima e to uraditi automatski za vas. To se dogodi samo jednom, poto svi ostali programi kojima moe zatrebati ta biblioteka e koristiti tu deljenu. Ukoliko uklanjate programe ili pakete i posle toga nijedan drugi program ne zahteva deljene bibiloteke one e automatski biti uklonjene. Naravno, ukoliko elite da zadrite deljenju bibiloteku i to moete izabrati u upravljau paketima. Jo uvek nisam skroz ubeen To je u redu. Poaljite poruku na forume ukoliko imate stvarni razlog za brigu u vezi upravljanja paketima. Upitajte druge korisnike o njihovim iskustvima. Upravljanje programskim paketima u GNU/Linux-u se zasniva na poverenju korisnika i razvojnih timova i ukoliko postoji problem mi definitivno elimo da budemo obaveteni o tome!

Konano, mogue je da ste uli glasine da Linux jo nije zavren, ili da ako koristite Linux vi ste samo beta tester, ili da su programi na Linux-u nezavreni i nestabilni. Te glasine su samo donekle istina. Linux nee nikad biti zavren, kao to se ni jedan drugi vaniji operativni sistem ne moe smatrati zavrenim. Od jezgra Linux sistema pa do grafikog dizajna na vaem ekranu, svi elementi vaeg sistema e uvek biti u nekom procesu razvoja. Razlog za to je to programeri kontinualno rade na tome da prate deavanja u softverskom i hardverskom svetu. To ne znai da su programi koji su vam na raspolaganju loeg kvaliteta. Linux Mint-a je pod razvojem skoro dve decenije, prilino je zreo, stabilan, i dokazan u praksi. Iako definitivno postoje nestabilne verzije veine programa na vaem sistemu, vi ih neete koristiti poto vi niste beta tester. Znate da niste beta tester im itate ovaj prirunik. Programi koji su vam na raspolaganju putem programskih riznica e uvek biti stabilni i dobro provereni, osim ako vi namerno ne promenite riznice koje koristite na one koje koriste ljudi koji testiraju (u tom sluaju vam estitamo, poto ste upravo postali tester). U sutini je jednostavno kao to vidite. Da sumiramo diskusiju sa primerom, kada instalirate programe Opera, Real Player, ili Google Earth u Linux Mint-u, ti programi ne dolaze od njihovih originalnih razvojnih timova (Opera, Real, i Google). Naravno, to je tano incijalno (upstream), ali do vas postaju dostupni tek nakon testiranja i kreiranja paketa od strane Linux Mint tima. Znai, preporuljivo je da koristite programe koji su pregledani i testirani od strane Linux Mint i Ubuntu timova, a ne da preuzimate programe sa raznoraznih stranica na internetu. Linux Mint se osveava automatski kroz alat koji se naziva Update Manager (upravlja osveenjima) koji e osim to osveava osnovni operativni sistem, instalirati i osveavanja programa koji su instalirani na va sistem. Ne moe jednostavnije! Neki od najpopularnijih programa koji nisu preinstalirani na Linux Mint su Opera, Skype, Acrobat Reader, Google Earth i Real Player.

Strana 38 od 48

Software Manager
Najlaki nain za instaliranje porgrama u Linux Mint-u je da se koristi program Software Manager (upravlja programima). On je napravljen kao nadgradnja tehnologije za pakete koju smo diskutovali pre, i daleko je laki za razumeti zato to je fokus na programima, a ne paketima (iako ne treba da zaboravimo da se u pozadini i dalje koriste paketi). Iz glavnog menija pokrenite program Software Manager. Software Manager vam omoguava da pregledate programe koji su na raspolaganju za Linux Mint. Programe moete pregledati po kategoriji, pretraivati po kljunoj rei (keyword) i sortitati po ocenama i popularnosti.

Glavni Meni
Ukoliko znate ta traite moete programe instalirati i iz glavnog menija bez pokretanja uslunih programa. Samo ponite da kucate ime aplikacije u meniju i moete ga instalirati odatle. Na primer, da instalirate gftp paket: Pritisnite CTRL+Super_L da otvorite meni Ukucajte gftp Pritisnite strelicu na gore (Up) da izaberete dugme za instaliranje (Install gftp) Pritisnite Enter Da li vam ve spomenuli kako je upravljanje paketima mono i jednostavno?

Synaptic i APT
Ukoliko planirate da instalirate vie od jednog programa u isto vreme ili ako traite neke pakete koje ne moete da naete u Software Portal-u ili kroz Software Manager program, Linux Mint podrava jo dva naina kako se programi mogu instalirati. Jedan je program sa grafikim okruenjem i zove se Synaptic, a drugi se koristi iz komandne linije i zove se APT. Na primer hajde da vidimo kako se koriste ova dva alata za instalaciju Opera programa (alternativa za Firefox web ita): Iz glavnog menija izaberite Package Manager program. Kliknite na dugme za pretraivanje (Search) i ukucajte opera. Proite kroz listu ponuenih paketa i izaberite paket koji odgovara Opera web itau. Kliknite na kuicu pored njega da ga obeleite za instalaciju (Mark for Installation) i onda kliknite na Apply dugme da primenite eljene izmene. Hajde sada da vidimo kako se Opera instalira iz komandne linije korienjem APT alata. Strana 39 od 48

Iz glavnog menija pokrenite Terminal. Zatim ukucajte sledeu komandu:

apt install opera Napomena: Proverite da je synaptic program zatvoren pre nego koristite APT. Synaptic program koristi APT u pozadini tako da ne mogu oba da se koriste u isto vreme. Isto vai i za Software Manager program.

Kao to vidite APT se veoma lako koristi iako nema grafiko okruenje. To je u redu. Ako ste poetnik s Linux-om moda e vam biti privlanije da koristite programe sa grafikim okruenjem (zbog toga su tu) ali kako vreme ide moe se desiti da vas privuku brzina i efikasnost koju nidu komandna linija. Primer je instalacija Opera itaa sa komandom apt install opera. Ne moe biti jednostavnije od toga. Ovde je vano primetiti osnovnu razliku izmeu programa Software Manager i Synaptic/APT. U Synaptic i APT programima radite sa paketima. U naem primeru sa Opera programom stvari su malo jednostavnije poto Opera dolazi u jednom paketu koji se zove opera, ali to nije uvek sluaj. Ponekad nije lako utvrditi koje ime paketa odgovara aplikaciji koju elimo da dodamo. Ponekad moda neete imati ni pristup paketima za poneke aplikacije. Software Manager program je drukiji poto sa njime instalirate programe (aplikacije) izborom pravih paketa za vas. Software Manager program ima pristup paketima u riznicama, ali omoguava i instalaciju programa sa drugih mesta na internetu. Verovatno ete eleti da koristite Software Manager program zbog dva razloga: Zato to niste naviknuti na APT/Synaptic Zato to sa njime moete instalirati i aplikacije koje vam nisu dostupne kroz druge alate

Uklanjanje programa
Iz menija
Uklanjanje programa je veoma jednostavno u Linux Mint-u. Jednostavno izaberite program iz glavnog menija, kliknite desnim dugmetom mia na njega i izabetite opciju za deinstalaciju (Uninstall). Meni nae programe i ostale pakete od kojih izabrani program zavisi. Kliknite na opciju za uklanjanje (Remove) i program e biti uklonjen.

Korienjem APT programa

Strana 40 od 48

Drugi nain za uklanjanje aplikacija da koristite program APT. Opet govorimo o uslunom programu koji se pokree iz komandne linije, ali ipak sami prosudite koliko je jednostavno. Otvorite meni i izaberite Terminal. Ukucajte sledeu komandu:
apt remove opera Napomena: Proverite da je synaptic program zatvoren pre nego koristite APT. Synaptic program koristi APT u pozadini tako da ne mogu oba da se koriste u isto vreme.

To je to. Sa samo jednom komandom ste uklonili Opera program sa vaeg raunara.

Synaptic
Takoe moete koristiti i Synaptic za uklanjanje programskih paketa... Linux vam i ovde omoguava raznolikost u izboru kako da to uradite. Iz glavnog menija izaberite Package Manager program. Kliknite na dugme za pretraivanje (Search) i izaberite opera. Onda proite kroz listu paketa i identifikujte onaj koji odgovara Opera web itau. Izaberite kuicu i obeleite paket za uklanjanje (Mark for Removal). Nakon toga uzvrite izabrano klikom na dugme Apply (primeni).

Osveavanje vaeg sistema i programa

im se pojavi nova verzija nekog paketa ili programa instaliranog na va kompjuter vi moete da ga osveite (upgrade). U pitanju moe biti sigurnosni dodatak za neku komponentu operativnog sistema, moe biti optimizovana verzija neke od biblioteka, ili moe biti nova verzija Firefox-a. U principu, va sistem se saastoji od skupa programskih paketa i oni se mogu vremenom osveavati. Ovo znai da se trenutno instalirani paketi zamenjuju sa novijom verzijom. Postoje razni naini da se to uradi, ali je samo jedan od njih preporuljiv. Moete koristiti APT program da osveite sve vae pakete jednom komandom u Terminalu (apt upgrade), ali vam mi strogo preporuujemo da ne radite tako. Razlog je to APT ne pravi razliku izmeu paketa i njihove vanosti, te smatra da vi elite da osveite sve koji postoje. Za neke delove sistema osveavanje moe biti sigurni i preporuljivo, a za neke ne. Na primer, jezgro sistema (kernel) moe biti nesigurno osveavati svaki put kad izae nova verzija. Ovakve promene mogu izazvati da zvuna kartica ili kartica za beine komunikacije prestanu da rade. Ponekad ak i neke aplikacije (npr. VMWare i Virtualbox) prestanu da rade poto su tesno povezane za jezgro sistema.

Korienje Update Manager programa

Strana 41 od 48

Linux Mint dolazi sa alatom koji se naziva Update Manager (upravlja programskih osveavanja). Ovaj program vam nudi dodatne informacije o programskim osveenjima i omoguava da podestite nivoe sigurnosti za programska osveenja. Ovaj program izgleda kao mali tit (ikonica) u donjem desnom uglu vaeg ekrana. Ukoliko preete miem preko ikonice tita, dobiete informaciju da li je va sistem potpuno osveen ili postoje programska osveenja koja se mogu dodati.

Ukoliko kliknete miem na ikonicu, Update Manager program se otvori i prikae programska osveenja koja su na raspolaganju. Ovaj prozor je veoma jednosavan za korienje. Za svaki paket za koji postoji osveenje moete proitati i obavetenje, opis, i poslednje promene (u kojima su programeri objasnili ta je promenjeno), i ponekad Linux Mint prikae dodatna upozorenja i obavetenja. Ovde moete i videti koja je verzija instalirana na vaem raunaru i koja je na raspolaganju za osveenje. Konano, ovde je data i informacija koja vam govori o proceni stabilnosti softverskog paketa. Programska osveenja vam donose poboljanja i popravke postojeih sigurnosnih defekata, ali to ne mora da znai da ne postoje rizici i da se moda nee pojaviti novi defekti. Zbog toga vam Linux Mint prua ove dodatne indikacije o stabilnosti i sigurnosti pojedinih programskih osveenja. Ovde moete kliknuti na kolone da sortirate pakete po stabilnosti, statusu, imenu, ili po verziji. Moete selektovati ili onemoguiti osveavanje svih paketa pritiskom na Clear (oisti) ili Select All (izaberi sve) dugmad. Strana 42 od 48

Osveenja nivoa (level) 1 i 2 su bez rizika i uvek bi trebalo da ih primenite. Osveenja 3. nivoa bi trebalo da su sigurni, ali iako vam mi preporuujemo da ih instalirate, savetujemo da pregledate listu pre nego to uradite. Ukoliko iskusite neke probleme sa osveenjima na nivou 3, molimo obavestite Linux Mint tim tako da oni preuzmu mere da ga prebace u nivoe 4 ili 5 tako da upozore ili obeshrabe druge korisnike od ovih programskih dodataka i osveenja.

Ukoliko kliknete na dugme za podeavanja (Preferences) trebalo bi da vidite ekran kao na slici iznad. U osnovnom izboru Update Manager program vas informie o osveenjima koje pripadaju nivoima 1, 2 i 3. Vi ovde moete da izaberete da li elite da vam osveenja iz nivoa 4 i 5 budu vidljiva (visable). To rezultira sa malo duim listama osveenja kada je program operativan. Ukoliko elite vi moete ak markirati nivoe 4 i 5 da su sigurni za instalaciju (ali to nije preporuljivo). U tom sluaju e i osveenja tih nivoa biti prikazana i selektovana za instalaciju. Update Manager program broji samo sigurna osveenja. Znai kada vam kae da je sve u redu (up to date) to znai da nema novih programskih osveenja u nivoima koje ste definisali kao sigurnim. Update Manager program prikazuje samo vidljiva osveenja (visable) Na primer, ukoliko se namesti da su svi nivoi vidljivi (visable), a samo nivoi 1 i 2 sigurni (safe) verovatno je da ete videti puno paketa u listi osveenja, a Update Manager program e vam rei da je sve u redu (system up to date). Auti-Refresh kartica (tab) vam omoguava da definiete koliko esto va sistem proverava da li ima novih programskih osveenja. Update Method kartica vam omoguava da podesite kako e sistem proveravati za nova osveenja. Startup delay (ekanje nakon starta) je vreme koje Update Manager eka pre nego pone da proverava internet konekciju. Ovo podeavanje je tu da bi va program za Strana 43 od 48

konfigurisanje mree (Network Manager) imao dovoljno vremena da uspostavi konekiciju nakon podizanja sistema. Takoe moete i definisati ime domena (domain name) koje Update Manager koristi da proveri internet konekciju. Update Manager program e pokuavati da prozove (ping) ovaj domen pre nego pone da proverava osveenja. Include dist-upgrade packages opcija vam omoguava da li da Update Manager instalira i nove pakete od kojih nova verzija zavisi. Na primer, ako za neki paket A imate instaliranu verziju 1 i pojavi se nova verzija 2, ali verzija 2 zavisi od nekog paketa B koji nije instaliran... ta e se desiti? Ako ostavite ovo polje selektovano, upravlja paketima e instalirati i paket B kao da je usluna biblioteka. Budite obazrivi sa ovom opcijom. Neki programi e biti instalirani kao neophodni za druge programe, ali isto tako moe da se desi da prilikom skidanja tj brisanja nekog programa se desi da neki drugi program bude takoe obrisan. U Ignored packages moete da definiete pojedine pakete za koje ne elite osveenja. ? i * znakovi za masku (wildcard) su podrani. Proxy kartica vam omoguava konfigurisanje proxy servera. Poslednja kartica (tab) vam omoguava da promenite ikone koje Update Manager program koristi na lajsni u donjem desnom uglu ekrana. Ukoliko dobijate poruke o grekama, na primer o nemogunosti da se osvei lista paketa (Cant refresh list of packages), moete proveriti detalje u zapisniku (log). Desnim dugmetom kliknite na ikonicu katanca u donjem desnom uglu (na mestu tita) i izaberite meni o informacijama (Information). Pojavie se sledei ekran:

Strana 44 od 48

Na ovom ekranu moete videti ID procesa koji predstavjla Update Manager program, i da li je pokrenut sa administratorskim (root) dozvolama, kao i sadraj log dokumenta (zapisnika). Ovde moete pregledati i istoriju osveavanja koji su primenjeni na vaem sistemu (pod uslovom da su primenjeni putem Update Manager programa) klikom na View meni pa izborom History of Updates (istorija osveavanja).

Strana 45 od 48

Trikovi i saveti
Da li koristite vau radnu povr na raunaru na najbolji nain? Da li pritiskate CTRL+C da koporate neki tekst? Da li otvarate ureiva teksta da na brzinu zapiete neku beleku? Na koji nain razmenjujete dokumente sa prijateljima? Ima naravno puno naina da se odrade jednostavniji zadaci, i neki su naravno jednostavniji od drugih. Ovo poglavlje e govoriti o nekim posebnim trikovima koji su karakteristini za Linux MATE, i za Linux Mint radnu povr, i omoguavaju vam da na najefikasniji nain koristite va sistem.

Kopiraj i zalepi uz pomo mia

Veina ljudi je navikla da koristi Edit meni ili desno dugme mia na sadraj koji ele da iskopiraju. U Linux Mint-u takoe moete ovo uraditi, ali veina GNU/Linux operativnih sistema vam nudi i opciju da kopirate i zalepite sadraj korienjem mia. Evo primera: levim dugmetom kopirate, a srednjim zalepite. To je to. Hajde da probamo. Pokrenite LibreOffice Writer ili va ureiva teksta (editor) ili bilo koji program za unos teksta. Ukucajte par reenica. Izaberite deo teksta koji ste ukucali levim dugmetom mia. Sada verovatno mislite da treba da odete u Edit meni i pritisnete Copy? Ne? Moda ste pomislili da treba da pritisnete neku kombinaciju na tastaturi, na primer CTRL+C. U Linux-u je mnogo jednostavnije. Ve samim oznaavanjem teksta vi ste ga ve prekopirali. Upravo tako... tekst je prekopiran u vae skladite mia i ne morate pritisnuti nita drugo.

Strana 46 od 48

Sada kliknite u neki deo dokumenta da bi ste pomerili kursor tamo i kliknite na srednje dugme mia (ili na toki ukoliko imate mi sa tokiem, ili na kombinaciju levog i desnog dugmeta ukoliko va mi ima samo dva dugmeta). Kao to vidite, prethodno obeleen tekst je zalepljen (kopiran) na novo mesto. Kopiraj i zalepi u vaem radu e postati veoma brz proces im se malo naviknete na ovu mogunost. Ova tehnika radi na skoro svim Unix ili GNU/Linux operativnim sistemima.
Napomena: Skladite mia za ovu namenu ustvari nije isto ono skladite koje koristi MATE okruenje. Vi takoe moete kopirati neto i putem mia, ali i korienjem CTRL+C ili putem Edit menija. Na ovaj nain mogue je i kopirati dva elementa u isto vreme, naravno u zavisnosti da li koristite srednje dugme mia ili CTRL+Vili Edit meni.

Beleke sa Tomboy programom

Svi mi zapisijemo beleke. Bilo da su u pitanju adresa koju nam neko da preko telefona ili uvek rastua lista stvari koje treba da uradimo, vrlo esto se naemo u situaciji da treba brzo neto da zapiemo. Neki odnas imaju gomilu ispisanih beleki oko raunara i gotovo nam se redovno desi da nemamo olovku ba kad nam treba. Neki od nas tada pokreemo programe koji nisu ba najpogodniji za beleke (na primer LibreOffice Writer nije ba najpogodniji) i veoma malo ljudi u realnosti koristi programe namenjene brzom zapisivanju beleki. Za tu namenu Linux Mint dolazi sa preinstaliranim programom za kratke beleke koji se naziva Tomboy Notes. Tomboy Notes je alat koji se veoma lako koristi. Jednim klikom na njega dobijete listu svih vaih beleki. Takoe, moete brzo kreirati novu beleku klikom na Create New Note (kreiraj novu beleku).

Strana 47 od 48

Nova stranica (ili papiri) za beleke se otvori. Promenom naslova menja se i naziv beleke. U prozoru beleke moete zapisati ta god elite i zatvoriti ga. Sadraj koji ste napisali e ostati pristupaan kroz Tomboy Notes program; ne morate nita da snimate i moete ak i ugasiti raunar. Znai, vae zabeleke su sauvane automatski dok ih piete. Ukoliko odluite da vam neka od beleki vie ne treba, moete je otvoriti i izabrati opciju za brisanje (Delete dugme). Ukoliko na primer napiete ime jedne beleke u okviru druge koju trenutno piete, Tomboy e automatski napraviti link na tu drugu beleku i kasnije ete moi da kliknete na ovaj link da bi otvorili tu drugu zabeleku. Moete koristiti razne opcije za formatiranje kao i razne dodatne mogunosti koje Tomboy Notes ima (sinhronizacija izmeu razliitih raunara koje koristite, snimanje beleki u PDF/HTML formate... i drugo).

Zakljuak
Ima jo puno toga to se moe nauiti o Linux Mint-u i Linux-u uopte. Ovaj prirunik obuhvata samo neke osnovne stvari. Nadamo se da vam je pomogao da se komfornije oseate u radu sa Linux Mint-om i da imate bolje razumevanje pojedinih delova sistema. Kuda dalje? Da li ete sada da nauite vie o Terminalu? Da li ete da isprobavate druga grafika okruenja (KDE, Xfce, i sl.)? To je u potpunosti na vama. Zapamtite, Linux je tu da u njemu uivate i zajednica je tu da pomogne. Nemojte uriti i pokuajte d svaki dan pomalo napredujete. Uvek ima neto novo da se naii bez obzira koliko ve znate. Uivajte u Linux-u i hvala vam to ste izabrali Linux Mint.

Strana 48 od 48