Kapitalizam je unitio obrazovni sistem

Razgovarao: Duan Komarevi

Fakulteti se podreuju logici kapitalistikog trita, a profesori se pretvaraju u preduzetnike: Vida Kneevi i Marko Mileti Unitavanje nekadanje socijalne drave i prelazak u kapitalistiko drutvo je proces koji traje barem dve decenije, i to nije samo ekonomska promena ve pre svega ideoloka. Godinama se promovie neophodnost privatizacije, komercijalizacije svih sektora drutvene proizvodnje, uspostavljanje otvorenog trita itd. Te promene su nedavno stigle i do stvari koje smatramo javnim dobrom, kao to je sistem obrazovanja, pa ne treba uditi to imamo i studente koji smatraju normalnim da plaaju skupe kolarine na svojim fakultetima. To je prosto rezultat kampanje koja nas ubeuje da je potrebno uloiti puno novca u obrazovanje poto emo posle steeno znanje moi da unovimo na tritu rada - kau u razgovoru za e-Novine Vida Kneevi i Marko Mileti iz Kontekst kolektiva Blokada Filozofskog fakulteta u Beogradu okonana je pre dve sedmice, nakon skoro mesec dana trajka koji je poeo 17. oktobra na Filolokom fakultetu, da bi se nekoliko dana kasnije proirio na Filozofski. Za razliku od akademaca okupljenih oko konvencionalnih studentskih tela, pristalice Plenuma, pouene iskustvima iz prethodnih godina, odluile su se na radikalniji nain trajka, odnosno zauzimenje zgrada fakulteta i blokadu nastave. Suoeni sa takvom situacijom, uprave i Rektorat, ma koliko se trudili, nisu mogli da ignoriu prisustvo studenata. Meutim, umesto dijaloga, odluili su da se sa trajkaima obraunaju brutalnom silom kojoj su u vie navrata pribegavali. Rektor je dva puta pozvao dravu da intervenie, a Dekanat Filozofskog unajmio je dodatno privatno obezbeenje koje je trebalo da zavede red. Rektorov poziv uli su i huligani iz redova neonacista okoji su upadali u fakultete i nasrtali kamenicama i bakljama na studente. Podrku trajkaima uputilo je svega nekoliko profesora, nevladinih organizacija i umetnikih grupa, meu kojima je i Kontekst kolektiv. Sa Vidom Kneevi i Markom Miletiem iz Kontekst kolektiva razgovarali smo o studentskom buntu i njegovom irem drutvenom znaaju, ali i o Kontekst kolektivu, nezavisnoj kulturnoj sceni i izazovima sa kojima se ona suoava danas u Srbiji. * Bili ste u kontaktu sa studentima koji su nedeljama protestovali na fakultetu. Kako biste sa ove distance opisali atmosferu koja je tamo vladala? ta su najvei uspesi blokade?

Svi lanovi Kontekst kolektiva (ima nas petoro) su bili ili jo uvek jesu studenti istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, u tom smislu smatramo da nam je i obaveza da budemo direktno zainteresovani ta se na naem fakultetu dogaa. Vie puta smo prisustvali plenumima, alternativnoj nastavi i protestima tokom blokade i mislimo da se pre svega treba istai injenica da se pojavila grupa mlaih kolega koji su spremni da diskutuju i argumentuju svoje stavove, mnogi od njih su na plenumima prvi put dobili priliku da sami priaju o svojim problemima i da zajedno sa ostalim uesnicima pokuaju da nau reenja. To je svakako i najvei uspeh plenuma i blokade, ti ljudi e u nekom sledeem protestu biti mnogo spremniji da jasno postave ciljeve i da ih argumentovano brane. Ta samoedukacija koja se deavala bi imala i mnogo vee efekte da studenti koji su uestvovali u plenumu i blokadi nisu konstantno bili izloeni represiji koja je dolazila pre svega od uprave fakulteta i Univerziteta. * Kako ocenjujete ponaanje nadlenih institucija tokom protesta? Rektor je u svojim izjavama zazivao dravu, koristei konstrukcije "milom ili silom". Na studente su u nekoliko navrata nasrnuli neonacisti. Je li paranoino uspostaviti uzrono-posledinu vezu u ovom sluaju? Sramotne izjave rektora i dekanke kojima su pokuavali da diskredituju studentski protest su posredno otvorile prostor za napade neonacista na studente tokom blokade Filozofskog fakulteta (kao i Filolokog dok je bio blokiran). Ne treba zaboraviti i da su studente fiziki napadali i pojedini profesori, a kako bi stvar bila jo gora oni su se krili iza svojih studenata koje su vodili u direktan sukob sa kolegama i koleginicama koji su drali blokadu nastave. Studente je napadalo i privatno obezbeenje koje je fakultet unajmio. Deo istog tog sistemskog aparata su i lanovi Studentskog parlamenta koji je u potpunosti instrumentalizovan od strane politikih partija. * Ko bi prema vaem miljenju trebalo da inicira reenje problema na koje su studenti ukazali?

Photo: picasaweb.google.com Studenti su kroz plenume tokom blokade fakulteta otvorili ira drutvena pitanja koja se pre svega odnose na socijalnu nejednakost, a pitanje obrazovanja postavili u kontekst javnog dobra. Upueni zahtevi i kritike spram

sistema zahtevaju ukljuivanje gotovo itavog drutva kako bi se dolo do reenja i u toj situaciji je licemerno smatrati da studenti sami mogu da ponude te odgovore. Svoju podrku, produbljivanje kritike sistema, i poneke predloge su dale neke organizacije civilnog sektora, deo nezavisne kulturne scene, nekoliko radnikih sindikata i par intelektualaca. Bitno je da su podrka i saveti stizali i iz regiona to pokazuje da su problemi i borbe gotovo identini, ali i da ima solidarnosti na kojoj je potrebno graditi budue promene. Meutim, treba konstatovati i poraavajuu injenicu a to je nedostatak ne samo podrke nego i minimalnog razumevanja od strane profesora i ire akademske zajednice Univerziteta. Svega nekoliko profesora je dalo jasnu podrku studentskoj blokadi i zahtevima, a neki od njih su odrali i alternativna predavanja tokom blokade. * Kako komentariete to utanje akademske zajednice? Zakonske izmene u visokom obrazovanju su dovele do potpunog odvajanja profesora i studenata. Tanije, drava sve manje ulae u visoko obrazovanje, a kako vidimo iz trenutnih diskusija o ovom pitanju ne ispunjava ni one obaveze koje je preuzela na sebe. Ovo su sve neoliberalni uinci u sferi visokog obrazovanja koji se poslednjih godina strukturalno implementiraju i kod nas. Ovi procesi prisiljavaju fakultete da se podrede logici kapitalistikog trita, a nae profesore pretvaraju u preduzetnike. Tako i studenti postaju puki konzumenti usluga fakulteta (znanje je postalo roba), a profesori potrona roba u proizvodnom lancu koju je uvek mogue zameniti. Tako sistem produkuje antagonizam i ogromni jaz izmeu profesora i studenata. Ovo su samo neki od razloga preko kojih se moe objasniti utanje akademske zajednice i ne podravanje studentskih zahteva za smanjenjem kolarina. Ipak, oni ne mogu opravdati neosuivanje nasilja kojem su studenti bili izloeni tokom protesta. utanje profesorskog kadra u tom sluaju je zaista nedopustivo i samo govori o potpunom gubitku etikih normi, integriteta i oekivane relevantnosti akademske zajednice u odnosu na opta drutvena deavanja. Ove poraavajue injenice - da su studenti i profesori postali neprijatelji, kao i da veliki deo studenata ne eli da podri iznesene zahteve koji ih se direktno tiu - su posledica sistemskih promena koje se sprovode u Srbiji, a i ire. * Uporedo sa profesorima, utali su i studenti kojih se protest zapravo i ticao. Veinu njih kao da nije zanimalo ta se deava na Plenumu. Otkud tolika koliina apatije meu onima koji bi trebalo da budu nosioci promena u drutvu? Unitavanje nekadanje socijalne drave i prelazak u kapitalistiko drutvo je proces koji traje barem dve decenije, i to nije samo ekonomska promena ve pre svega ideoloka. Godinama se promovie neophodnost privatizacije, komercijalizacije svih sektora drutvene proizvodnje, uspostavljanje otvorenog trita itd. Te promene su nedavno stigle i do stvari koje smatramo javnim dobrom, kao to je sistem obrazovanja, pa ne treba uditi to imamo i studente koji smatraju normalnim da plaaju skupe kolarine na svojim fakultetima. To je prosto rezultat kampanje koja nas ubeuje da je potrebno uloiti puno novca u obrazovanje poto emo posle steeno znanje moi da unovimo na tritu rada. To je jednostavno velika prevara o kojoj se moe dosta diskutovati. Ne treba zaboraviti da kapitalizam podrazumeva i klasnu podelu drutva u kojoj vladajuoj klasi nikako nije u interesu da obrazovanje bude dostupno svima. Tako visoko obrazovanje sve vie postaje privilegija bogatih a nekadanja socijalna pokretljivost polako ali sigurno nestaje.

. Photo: vaseljenska.com * Uprava i Ministarstvo okarakterisali su zahteve studenata kao nerealne i neprihvatljive. Kontekst kolektiv je, pak, podrao studente u nastojanju da se izbore za besplatno obrazovanje. Koliko je to ostvarivo u ovom trenutku? Mi smo dali podrku ovom studentskom protestu i blokadi smatrajui da su zahtevi koje su studenti ispostavili sasvim legitimni a njihovo ispunjenje nuno kako bi se sistem obrazovanja makar malo egalitarizovao. Pored toga u pokretanju Plenuma videli smo potencijal da vie ljudi zaista doe do mogunosti da diskutuje o problemima kolstva. Plenum je omoguio studentima da artikuliu svoje stavove, da dou do argumentacije i da rade na traenju reenja. U naem pismu podrke smo i pozvali studente da odustanu od partikularnih zahteva i da nastave borbu sa zahtevom za besplatnim obrazovanjem za sve. To nije nikakva utopija, kroz razne poreze koje plaamo, svi punimo dravni budet iz koga deo odlazi na obrazovanje. Problem je u nainu raspodele tog novca, moemo se samo zapitati koliko novca odlazi politikim partijama, crkvi itd. Naravno, jasno je da drugaija raspodela dravnog budeta zahteva sistemske promene, ali sve je to mogue i u tom smislu nikako ne treba odustati. * Kontekst galerija je zatvorena pre tano godinu dana. Molim vas da nae itaoce ukratko podsetite na hronologiju i okolnosti koje se tiu zatvaranja? Ukratko, Kontekst galeriju smo poetkom 2006. godine kao projekat pokrenuli u okviru tadanjeg Centra za kulturu Stari grad. Sam taj Centar je bio vana i prepoznatljiva ustanova kulture u poslednjih nekoliko decenija i mnogi vai itaoci se sigurno seaju nekih programa koji su realizovani u njoj. Od 2006. godine do gaenja te institucije mi smo radili u njoj na projektu Kontekst galerija, koji je izmeu ostalog i iniciran kao deo ire ideje da se Centar revitalizuje kao optinski kulturni centar to je i bio nekada ranije. Na predlog je bio da se jedan deo Centra pretvori u prostor istraivanja i (samo)obrazovanja u oblasti savremene vizuelne umetnosti i kulture. Ideja da Centar ponovo postane optinska institucija kulture nikad nije zaivela u formalno-pravnom smislu, iako je veliki potencijal i potreba za tim postojala ono to nije postojalo jeste volja i vizija upravljakih struktura u optini da se ovakva znaajna institucija kulture spasi. Ono to se desilo jeste da je tokom 2010. godine Centar za kulturu Stari grad ugaen, a u istom prostoru je otvorena nova ustanova kulture pod nazivom Parobrod. Postavlja se pitanje zato je bilo potrebno da se jedna institucija kulture ugasi i ukine, ukoliko je njeno naslee i vrednost koju nosi sa sobom toliko vano, zato nije mogla samo ponovo da se prepozna kao vana optinska ustanova kulture, i nastavi da funkcionie sa svojim tekuim programima

kao i do sada samo to bi to u sluaju dobijanja podrke i u pravno-formalnom i u finansijskom smislu od strane Optine Stari grad uinilo tu instituciju mnogo jaom i stabilnijom. Pozadina svega toga jeste da se ovde ne radi ni o kakvoj ideji da se jedna institucija kulture podri i revitalizuje, ve se radi o neem sasvim drugom, a to u krajnjoj instanci nije samo pojedinaan sluaj, izuzetak od pravila, ve simptom za mnogo ire i ozbiljnije probleme koji se deavaju na polju kulture. Takoe, bitno je naglasiti da ti novi procesi nisu vezani za na specifini kontekst, ve se mogu locirati globalno. Institucije kulture (kao i druge javne institucije) se percipiraju kao partijski feudi, kao vane poluge za redistribuiranje vladajue ideologije, a u irem smislu i u skladu sa globalnim trendovima, kao mesta kulturne komodifikacije. Ljudi koji se postavljaju da vode takve institucije nisu strunjaci u svojim oblastima, ve perspektivni partijski inovnici. Naravno da oni nemaju svest o istoriji mesta, ne uzimaju ga uopte u razmatranje, njih se to ne tie, kao to ih se ne tie ni znaaj institucije kao mesta projekcije budunosti. Mi nismo hteli da uestvujemo u ovim procesima i to je naa politika odluka koju smo na vie mesta i u brojnim javnim diskusijama na ovu temu jasno isticali. Projekat Kontekst galerija je naim izlaskom iz nove institucije Parobrod zavren, ali na rad u okviru Kontekst kolektiva je nastavljen, pre svega kroz projekte koje smo inicirali nakon ovog dogaaja: Borba za autonomni prostor kao refleksija i dugorona analiza situacije u kojoj smo se nali ali i generalnijeg pitanja kulturne politike danas, kao i kroz projekat Kontekst u mesnoj zajednici na kojem trenutno radimo. * Kontekst kolektiv je deo Nezavisne kulturne scene Srbije - asocijacije koja okuplja oko 80 organizacija i inicijativa koje su potpisale deklaraciju u kojoj se resorni organi drave pozivaju na dijalog o problemima sa kojima se kao nezavisni kulturni akteri suoavate. Kakav je odgovor Ministarstva kulture? Koji su glavni problemi Nezavisne kulturne scene danas u Srbiji i ko je glavni krivac za to?

Nekadanji Centar za kulturu "Stari grad", danas UK Parobrod Photo: wikimedia.org Potpisivanjem protokola o saradnji sa Ministarstvom je uspostavljen zvanini dijalog i saradnja sa predstavnicima vlasti zaduenim za polje kulture na dravnom nivou. Ta saradnja se sporo razvija ali moe se rei da postoje neki

pomaci. Moda je najosetniji taj da su predstavnici nezavisne scene zvanino dobili mesto u komisijama koje odluuju o raspodeli budeta namenjenog za produkciju umetnikih programa i projekata. Treba rei da nisu sve organizacije sa nezavisne scene ule u mreu Nezavisna kulturna scena Srbije. U samoj mrei je veliki broj organizacija to je ini veoma heterogenom, postoje velike razlike u kapacitetima, stavovima, projektima itd koje razliite organizacije predstavljaju. Miljenja smo da e se teko ostvariti neki napredak u poloaju itave nezavisne scene, odnosno poloaju radnika i radnica u kulturi, i njihovih projekata ukoliko se u okviru same mree ne razree ta pitanja. Moramo da skrenemo panju na zaista bednu poziciju u kome se nalazi nezavisna scena sam poloaj u koji je postavljena (nemanje prostora, ne prepoznavanje njene vrednosti, ne finansiranje, itd). Ovakav neregulisan poloaj autonomnih organizacija i pojedinaca sa umetnike scene otvara zapravo prostor za zavisnost od dobre volje pojedinaca i interesnih grupa koje imaju mo da odluuju o dodeljivanju sredstava, prostora... Dalje to vodi sukobima i manjku solidarnosti meu samim akterima scene, a potencijal otpora takvoj politici je gotovo i nestao jer se mnogi nadaju da e svojim ne injenjem zadrati sadanje pozicije (nivo grantova, ili prostor). Zapravo je najvea slabost nezavisne kulturne scene veliki manjak kritikog promiljanja sopstvene pozicije. * ini se da je organizovanost nevladinih organizacija, nezavisnih kulturnih inicijativa, zelenih i studentskih pokreta u zemljama regiona prvenstveno mislim na Hrvatsku na mnogo veem nivou, kao i ira participacija graana u njihovim borbama? Kakva je saradnja na regionalnom nivou? Razlike u stepenu organizovanosti u uea u razliitim drutvenim pokretima koje postoje ako poredimo zemlje bive Jugoslavije su deo irih politiko-ekonomskih promena koje se deavaju u naim zemljama. To zahteva jednu ozbiljniju analizu u koju sada ne bi smo ulazili. Kada govorimo o regionalnoj saradnji, preko primera studentskih borbi moemo videti koliko je ta saradnja dobra i neophodna. Plenum Filozofskog fakulteta u Zagrebu koji je sve zadivio svojim uspehom je delimino nastao po uglednu na blokadu Filozofskog fakulteta u Beogradu 2006, ali je stvar razvijena i dobila je artikulisanije oblike. Sada se ta loptica na kratko prebacila ponovo do Beograda, ali borba se vodi i u drugim gradovima Hrvatske i Srbije. Slina saradnja postoji i na polju kulture, a verovatno emo je videti i u radnikim pokretima. * Na koji nain koncept Nove kulturne politike utie na nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji? Koje su njene posledice na lokalnu kulturnu produkciju? Molim vas da naim itaocima pojasnite u emu se ogleda radikalizacija programa Kontekst kolektiva o kojoj govorite u jednom intervjuu? Principe nove kulturne politike to jest, neoliberalne kulturne politike moemo da detektujemo svugde oko nas. U ovako postavljenoj kulturnoj politici kljuni zahtevi se vode ekonomskim/trinim principima, a oni su: komercijalizacija i komodifikacija kulturne i umetnike proizvodnje, kompeticija (trina utakmica), festivalizacija kulturne proizvodnje, zahtev za velikim brojem publike u kome se publika posmatra kao konzument, itd...Ovde se mora istai da se radi o kompleksnom odnosu izmeu lokalnih drutveno-politikih fenomena i globalnih pojava, zatim o sinergiji dravne vlasti, civilnog sektora i privatnih interesa upregnutih u kreiranje mogunosti za generisanje novog profita kroz polje kulture. U takvom okruenju ne samo nezavisna umetnika i kulturna praksa, ve i itava savremena umetnost koja ne poiva na gore navedenim principima gubi svoj oslonac, podrku, svoju autonomiju i brutalno se marginalizuje. Govorimo o onoj umetnikoj praksi koja je neprofitna, nekonzumerska, nematerijalna, konceptualna, eksperimentalna, alternativna, istraivaka, kritika, politika, angaovana, i koja kao takva gubi mogunost svog postojanja. Ona ne moe da se takmii sa kreativnim industrijama na tritu kulture. Ona je upravo zbog svega ovoga to smo naveli javno dobro i kao takva mora biti podravana od strane javnih fondova i javnih institucija. Iako se ovim principima pre svega odlikuje nezavisna umetnika proizvodnja, to nije uvek tako i toga svi mi koji participiramo na sceni moramo da budemo svesni. esto i sami njeni akteri pristaju da uestvuju u takvoj proizvodnji. Sa druge strane, ima puno primera u okviru institucionalnih praksi gde se pokuava na odreen nain ouvati autonomija umetnosti, iako je jasno da je takvih primera sve manje i manje.

Kada govorimo o pitanju radikalizacije i repolitizacije nae prakse u kontekstu nove kulturne politike tu prevashodno mislimo na svesnost i nunost da se kroz na rad bavimo kritikom analizom proizvodnje i protoka neoliberalnog diskursa ne samo u polju kulture ve u irokom polju drutvenosti. Nama se konstantno namee kako kroz mainsteam akademski okvir tako i kroz dominantnu kulturnu politiku da neoliberalizam nema alternativu. To ni u kom sluaju nije tako. ini nam se da je danas gorua potreba konstantno i uporno proizvoenje kritike analize neoliberalnih procedura preko kojih se ta vizija sveta proizvodi, iri i usauje, kao i proizvoenje novog znanja koje e sluiti odbrani one kulturne (i umetnike) proizvodnje koja je javno dobro i od opteg interesa.