BIBLIOTEKA XX VEK

Klod Levi Stros

37

TOTEMIZAM DANAS

Urednik IVAN OLOVI

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD 1979.

Naslov originala: Claude Levi-Strauss: LE TOTEMISME AUJOURD'HUI Presses Universitaires de France, 1962

. . . logiki zakoni, koji konano upravljaju svetom intelekta, po svojoj prirodi su nepromenljivi i optevaei, ne samo za sva vre mena i sva mesta, ve i za sve stvari, bez obzira na razliku meu onima koje nazivamo stvarnima ili nestvarnima: njih, u sutini, ima i u snovima . . . Ogist Kont

Preveli: IVAN OLOVI (Uvod, I i II poglavlje) BOKO OLAK-ANTI (, IV i V poglavlje) Korice IVAN MESNER Tehniki urednik DRAGAN PAUNOVI

UVOD

Sa totemizmom je isto kao sa histerijom. Kad se najzad posumnjalo da se izvesne pojave mogu proi zvoljno izdvajati i grupisati, da bi se tako dobili dijagonostiki znaci neke bolesti ili objektivne usta nove, i sami simptomi su nestali ili su poeli da se opiru izjednaujuim tumaenjima. U sluaju veli ke" histerije, ova promena se ponekad objanjava kao posledica evolucije drutva, koja je, navodno, simbo liki izraz mentalnih poremeaja premestila sa somatskog na psihiko podruje. Ali poreenje sa totemi zmom ukazuje na drukiju vezu izmeu naunih teorija i stanja civilizacije, gde se uticaj duha nauni ka osea isto koliko i uticaj duha ljudi koje oni prouavaju, pa i vie od toga. Reklo bi se da su prvi, naunici, pod velom naune objektivnosti, nesvesno nastojali da druge bilo da je re mentalnim bolesnicima ili tobonjim primitivnim ljudima" uine u veoj meri drukjima nego to doista jesu. Moda histerije i moda totemizma dolaze u isto vreme, nastale su u istoj civilizacijskoj sredini, a njihovo paralelno opadanje treba, najpre, objasniti zajedni kom tenjom vie naunih grana krajem XIX veka da konstituiu posebno i to, prema tada omiljenom izrazu, u obliku prirode" ljudske fenomene koje su naunici voleli da dre izvan svog moralnog sveta, da bi zatitili svoju mirnu savest u odnosu na njega.

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

Prvi nauk Frojdove kritike arkoovog shvatanja histerije bio je u tome to nas je on uverio da ne postoji bitna razlika izmeu zdravih stanja i mental nih bolesti; da ono do ega dolazi na putu od jednih do drugih najvie ako je izvesna promena u odvijanju optih operacija koje svako moe posmatrati sam na sebi, te da je, prema tome, bolesnik na brat, jer se od nas razlikuje samo po involuciji po prirodi neznat noj, po obliku sluajnoj, po definiciji proizvoljnoj i, bar u pravu, privremenoj istorijskog razvoja, koji je u biti razvoj svake individualne egzistencije. Bilo je udobnije gledati na mentalnog bolesnika kao na retko i osobito bie, objektivni proizvod spoljnjih ili unutar njih zlih kobi, kao to su naslee, alkoholizam ili debilnost. Na isti nain, da bi likovni akademizam mogao da spava mirnim snom, El Greko nije smeo da bude zdravo bie, kadro da odbaci izvesne naine predsta vljanja sveta, nego je morao biti bolesnik iji izdueni likovi samo potvruju da mu je vid bio poremeen . . . U oba sluaja, svojstva kulture uvruju se tako to se ukljuuju u prirodni poredak, jer da su bila prihvaena kao takva, to bi ubrzo dovelo do partikularizacije drugih svojstava kojima je bila data univer zalna vrednost. Pravei od histerine osobe ili od slikara novatora nenormalnog oveka, dozvoljavamo sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju nita zajedniko sa nama i da to to oni postoje ne dovodi u pitanje prihvaeni drutveni, moralni ili intelektualni poredak. U spekulacijama koje su dovele do nastanka totemske iluzije ponovo nalazimo uticaj istih motiva i trag istih pristupa. Nesumnjivo, vie nije re neposredno prirodi (mada se, kao to emo videti, esto javlja

pribegavanje instinkitvnim" verovanjima i stavovi ma). Ali pojam totemizma mogao je da pomogne da se na skoro isto tako radikalan nain napravi razlika izmeu drutava, ako ne uvek tako to bi se neka od njih prebacivala u prirodu (postupak koji dobro izlustruje izraz Naturvlker), ono bar razvrstavanjem shodno njihovom stavu prema prirodi, stavu na koji ukazuje mesto dato oveku u ivotinjskoj seriji i pretpostavljeno poznavanje ili nepoznavanje mehani zma raanja. Nije, dakle, sluajno Frejzer spojio totemizam i nepoznavanje fiziolokog oinstva: tote mizam pribliava oveka ivotinji, a tobonje nepoz navanje uloge oca u zaeu na kraju dovodi do toga da ljudski roditelj bude zamenjen duhovima, koji su jo blii prirodnim silama. Ova prirodnost" nudila je probni kamen koji je dozvoljavao da se, u samom krilu kulture, divljak odvoji od civilizovanog oveka. Da bi se sauvao integritet oblika miljenja nor malnog, belog i odraslog oveka, i da bi se istovreme no ti oblici miljenja postavili na vrstu osnovu, najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega obiaje i verovanja uistinu veoma raznorodne i teko izdvojive oko kojih e se kristalizovati, kao neka intertna masa, ideje koje ne bi bile tako bezalene da je bilo prihvaeno da one postoje i da deluju u svim civilizacijama, pa i u naoj. Totemizam je pre svega izbacivanje iz naeg sveta, kao u nekoj vrsti egzorci zma, mentalnih stavova nespojivih sa zahtevom za diskontinuitetom izmeu oveka i prirode, koji hrianska misao smatra bitnim. Dakle, mislilo se da e taj zahtev biti potvren ako se njemu suprotan zahtev uini atributom one druge prirode", koju civilizovani ovek, u uzaludnoj nadi da e se nje osloboditi, a s

10

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

11

njom i prve, pretvara u primitivna" ili arhaina" stanja sopstvenog razvoja. U sluaju totemizma to je odgovaralo utoliko vie to je rtvovanje, iji se pojam zadrao u velikim religijama Zapada, predstavljalo tekou istog tipa. Svako rtvovanje podrazumeva solidarnost prirode izmeu vrioca obreda, boga, i rtvovane stvari, bilo da je re ivotinji, biljci ili nekom predmetu koji se uzima kao da je iv, jer njeno unitavanje ima znaenje samo u obliku holokosta. Dakle, ideja rtvo vanja takoe nosi u sebi klicu poistoveenja sa ivotinjom, a to poistoveenje ak preti da se proteg ne, preko oveka, sve do boanstva. Pomou spajanja rtvovanja i totemizma dobija se objanjenje prema kome je prvo od njih ostatak li trag ovog drugog, a time i mogunost da se sterilizuju verovanja koja se tu kriju, tako to e biti osloboena svega to moe biti neisto u ideji ivom i delotvornom rtvovanju ili, u najmanju ruku, tako to e ovaj pojam biti rastavljen da bi se napravila razlika izemeu dva tipa rtvova nja, od kojih svaki ima posebno poreklo i posebno znaenje. Istiui na samom poetku labavost hipoteze totemizmu, ova razmatranja pomau nam da shvati mo njenu jedinistvenu sudbinu. Jer ona se rairila neobino brzo, osvojivi itavu oblast etnologije i istorije religije. Meutim, uviamo sada da su se znaci koji su nagovestili njen raspad javili maltene jo u vreme kad je njen ugled bio najvei: ve se raspadala u trenutku kad se inilo da je najvra. U svojoj knjizi l'Etat actuel du probleme totemique, udne meavine uenih obavetenja, pristrasnosti, pa ak i nerazumevanja, sve to povezano sa

retkom teorijskom smelou i slobodom duha Van Genep (Van Gennep) je, na kraju predgovora koji nosi datum: april 1919, napisao:
Totemizam je ve stavljao na probu otroumnost i domiljatost mnogih naunika; i moe se s razlogom verovati da e tako biti tokom mnogih sledeih godina.

Prognoza je razumljiva, jer dolazi nekoliko godina posle objavljivanja Frejzerovog monumentalnog dela Totemism and Exogamy, godina kad je meunarodni asopis Anthropos otvorio svoje stranice raspravi totemizmu, koja je imala zmaajno mesto u svakom broju. Meutim, teko je bilo varati se i dalje. Van Genepova knjiga bila je poslednji celovit rad posveen tom pitanju i, kao takva, ostaje nezaobilazna. Ali, daleko od toga da predstavlja prvu etapu jedne sinteze koja e biti nastavljena, ona je bila labudova pesma umovanja totemizmu. A upravo u smeru prvih Goldenvajzerovih (Goldenweiser) radova, [1] koje je Van Genep prezrivo odbacio, uporno e se raditi na razbijanju danas ve dovrenom hipoteze totemizmu. Naem radu, zapoetom 1960, godina 1910. dala je zgodnu polaznu taku: razmak iznosi tano pola veka a, uz to, 1910. pojavila su se dva dela nejednakog obima, mada su, u krajnjoj liniji, Goldenvajzerovih 1 110 stranica [l] izvrile trajniji teorijski uticaj nego Frejzerova etiri toma sa svojih 2200 stranica . . . U trenutku kad je Frejzer objavljivao, poto ih je sakupio, sve tada poznate injenice, da bi temizam zasnovao kao sistem i da bi objasnio njegovo poreklo,
1. Vidi Bibliografiju, str. 151

12

Klod Levi Stros

Totemizam danas

13

Goldenvajzer je osporavao da je opravdano staviti na isto mesto tri pojave: klanovsku organizaciju, p r i d a vanje klanovima ivotinjskih ili biljnih imena ili amblema, i verovanje u srodstvo izmeu klana i njegovog totema, jer se opsezi ovih pojava poklapaju samo u malom broju sluajeva i svaki od njih moe da se javi bez ostalih. Tako, Indijanci sa reke Tompson imaju toteme ali ne i klanove, Irokezi klanove sa imenima ivotinja koje nisu totemi, dok Jukagiri, podeljeni na klanove, imaju religijska verovanja u kojima ivotinje igraju znaajnu ulogu, ali posredstvom pojedinih a m a n a a ne drutvenih grupa. Tobonji totemizam izmie sva kom pokuaju apsolutne definicije. On se, u najboljem sluaju, zasniva na sluajnom rasporedu nespecifinih elemenata. To je skup pojedinosti, empirijski uoljivih u izvesnom broju sluajeva, a da iz toga ne proistiu izvorna svojstva; ali to nije organska sinteza, objekt drutvene prirode. Posle Goldenvajzerove kritike, prostor posveen totemskom p r o b l e m u u amerikim raspravama iz godine u g o d i n u postaje sve manji. U francuskom prevodu Lovijeve (Lowie) knjige Primitive Society, jo se na 8 stranica govori totemizmu: tu se najpre osuuje Frejzerov poduhvat, a zatim se rezimiraju i podravaju p r v e Goldenvajzerove ideje (i to uz primedbu da je njegova definicija totemizma kao soci jalizacije emotivnih v r e d n o s t i " suvie ambiciozna i uoptena: dok uroenici sa Buina imaju prema svojim totemima s k o r o religijski odnos, totemi Kariera iz Zapadne Australije nisu predmet nikakvog t a b u a niti oboavanja). Ali Lovi pre svega zamera Goldenvajzeru to je delimino odustao od svog skepticizma, pa je prihvatio empirijsku vezu izmeu totemizma i kla-

novske organizacije: meutim, plemena Vrana, H i daca, Veliki S t o m a k i Apai imaju klanove bez totemskih imena, a Arande imaju totemske grupe razliite od njihovih klanova. I Lovi zakljuuje: Izjavljujem da, uprkos pronicljivosti i erudiciji koje su u tu svrhu utroene, nisam uveren da je dokazano stvarno postojanje totemskog fenomena (str. 151). Otada, likvidacija se ubrzava. To se vidi k a d uporedimo dva izdanja Kreberove Anthropology. Ono iz 1921. jo sadri brojne reference, ali se samom problemu govori samo da bi se povukla razlika izmeu klano va i polovina, kao metoda drutvene organizacije, i totemizma, kao simbolikog sistema. Meu njima ne postoji n u a n odnos, ali postoji stvarna povezanost koja predstavlja nereen problem. A u izdanju iz 1948, uprkos tome to ima 856 stranica, indeks koji sam zauzima 39 stranica sadri samo jednu jedinu referencu, a ona upuuje na jednu uzgrednu n a p o m e n u povodom Kanela, malog plemena centralnog Brazila: . . . drugi par polovina . . . ne odnosi se na brane veze: on je totemski drugim recima, izvesne ivotinje i prirodni predmeti slue u svrhe simbolikog predstavlja nja svake polovine (str. 396). Vratimo se Loviju: u An Introduction to Cultural Anthropology (1934), on totemizmu raspravlja na pola stranice, a njegova druga studija sociologiji primitivnih drutava Social Organization (1948) p o minje re t o t e m i z a m " samo jedanput, i to uzgred, da bi bilo objanjeno stanovite P. mita (P. Schmidt). Godine 1938, Boas objavljuje General Anthropo-

14

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

15

logy, raspravu od 718 stranica, koju je napisao uz saradnju svojih uenika. Razmatranje problema totemizma zauzima 4 stranice. Njihov autor, Gledis Rajhard (Gladys Reichard), primeuje da su pod imenom totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoa ri imena ili amblema, verovanje u natprirodnu vezu sa neljudskim biima, zabrane koje se mogu, ali ne moraju, odnositi na hranu (na primer, gaziti travu i jesti iz iste zdele, u Santa Krusu; dodirnuti bizonov rog ili zametak ili, pak, ugalj ili oksid bakra, insekte i gamad, kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila egzogamije. Ovi fenomeni se vezuju as za srodnike grupe, as za vojnika ili religijska bratstva, as za pojedince. U zakljuku stoji".
totemizmu je suvie pisano . . . da bismo mogli sebi da dopustimo da ga p o t p u n o ostavimo po strani. . . Ali on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne naine, slinosti su sasvim povrne, a fenomeni se mogu javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili pretpostavljenim krvnim srodstvom, tako da je apsolutno nemoguno svrstati ih u istu kategoriju (str. 430).

Za vreme prvog svetskog r a t a Linton je bio pripadnik 42 divizije ili divizije D u g a " , to je bilo ime koje je tab divizije na svoju r u k u izabrao, jer je ona okupljala jedinice iz raznih amerikih drava, tako da su boje njenih pukova bile raznolike kao boje duge. Ali im je divizija stigla u Francusku, ovaj naziv uao je u svakod nevnu upotrebu: Ja sam D u g a " , odgovarali bi vojnici na pitanje: Iz koje si jedinice?" F e b r u a r a 1918, to jest 5 ili 6 meseci poto je divizija dobila svoje ime, bilo je opte prihvaeno da pojava duge predstavlja za nju srean predznak. Tri meseca kasnije, svaki p u t k a d bi divizija ulazila u borbu, ljudi su tvrdili da su videli dugu, pa ak i onda kad su metereoloki uslovi takvu pojavu iskljuivali. U maju 1918, 42. divizija nala se u blizini 77. divizije, koja je na svojoj opremi imala poseban amblem, kip Slobode. Divizija D u g a " prihvatila je taj obiaj, podraavajui svoje susede, ali i u nameri da se od njih razlikuje. Negde avgusta ili septembra, itava divizija prihvatila je noenje z n a k a u obliku duge, uprkos verovanju da je obeleavanje posebnim znakom najpre bilo oblik kanjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u bici. Tako je na zavretku r a t a ameriki ekspedicioni korpus bio organizovan kao niz jasno razgranienih i esto meusobno ljubomornih grupa, od kojih se svaka odlikovala posebnim skupom ideja i ponaanja" (str. 298). Autor nabraja: 1. podela na grupe svesne svoje individualnosti; 2. oznaavanje svake grupe imenom neke ivotinje, predmeta ili prirodne pojave; 3. korienje tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa strancima; 4. noenje amblema na oruju i opremi jedinice, ili kao linog ukrasa, uz odgovarajui t a b u upotrebe amblema u drugim grupama; 5. potovanje zatitnika" i njegovog znaka; 6. nejasno verovanje u njegovu zatitniku mo i ulogu predznaka. Skoro da nema istraivaa koji bi, kad bi u nekoj necivilizovanoj ljudskoj zajednici naiao na takvo stanje stvari, oklevao

U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se izvinjava to se tu ne bavi pitanjem totemizma, primeujui da se on veoma malo ispoljava na razini formalnih struktura:
. . . ako pretpostavimo da drutvene grupe moraju biti imenovane, izrazi iz ivotinjskog sveta imaju izgleda da b u d u upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. 50).

Jedna Lintonova neobina studija svakako je doprinela sve veoj ravnodunosti amerikih naunika prema ovom problemu, kome je nekad toliko raspravljano.

16

Klod Levi Stros da taj skup verovanja i obiaja povee sa totemskim kompleksom. . . Nesumnjivo, sadrina je ovde veoma siromana u poreenju sa visoko razvijenim totemizmorn Australijanaca i Melaneana, ali je bogata koliko i totemski kompleksi severnoamerikin plemena. Osnovna razlika, u odnosu na pravi totemizam, ogleda se u odsustvu pravila za sklapanje b r a k a i verovanja u roditeljsku ili prosto srodniku vezu sa totemom." Meu tim, primeuje Linton u zakljuku, ova verovanja su pre funkcija klanovske organizacije nego totemizma u p r a vom smislu, jer ga ne p r a t e uvek.

Totemizam

danas

17

upotrebe predmeta, sem pod odreenim uslovima (Rivers, t o r n I I , s t r . 75). B u d u i d a e ideje s a v r e m e n i h e n g l e s k i h e t n o l o g a biti analizirane i pretresene u n a s t a v k u ovog rada, ovde emo samo suprotstaviti Riversu najpre jedan esto korieni prirunik: Vidi se da je termin totemizam" primenjen na neverovatno raznolike veze izmeu ljudskih bia i pri rodnih vrsta ili pojava. Tako je nemoguno doi do zadovoljavajue definicije totemizma, mada su pokuaji da se to uini bili esti . . . Svaka definicija totemizma je ili toliko uska da iskljuuje mnoge sisteme koji se, meutim, obino nazivaju totemskim" ili toliko iroka da obuhvata mnoge pojave koje se ne bi mogle tako oznaiti (Piddington, str. 203204). Zatim, najnoviji consensus, ispoljen u 6. i z d a n j u (1951) zbornika Notes and Queries on Anthropology, koji j e o b j a v i o R o y a l A n t h r o p o l o g i c a l I n s t i t u t e d totemizmu, u najirem smislu, moe se govoriti: 1. kad je pleme ili grupa . . . sastavljena od grupa (totem ski h) u koje ulazi sva populacija i od kojih se svaka nalazi u izvesnim odnosima sa jednom klasom ivih ili neivih bia (totem); 2. kad su odnosi izmeu drutvenih grupa i bia ili predmeta obino svi istog tipa; .'i. kad nijedan lan grupe ne moe (izuzev u naroitim okolno stima, na primer kad je re usvajanju) da se preseli u drugu grupu.

Sve dosad izloene kritike amerike su; ne zbog toga to amerikoj etnologiji dajemo povlaeno mesto, ve zato to je istorijska injenica da je razbijanje totemskog problema zapoelo u Sjedinjenim Drava ma (i pored nekoliko Tajlorovih proroanskih strani ca, koje su ostale bez odjeka i na koje emo se vratiti), i da je tamo bilo uporno nastavljeno. Da bismo se uverili da nije re razvoju ogranienom na jedno mesto, razmotriemo ukratko razvoj ideja u Engle skoj. Jedan od najistaknutijih teoretiara totemizma, V. H. R. Rivers (W. H. R. Rivers), 1914. definisao je totemizam kao skup tri elementa. Jedan od njih je drutveni: vezivanje neke ivotinjske ili biljne vrste, ili nekog neivog predmeta, ili, pak, klase neivih predmeta za odreenu grupu zajednice i, to je tipino, za egzogamijsku grupu ili klan. Drugi je element psiholoki: verovanje u rodbinsku vezu izme u lanova grupe i ivotinje, biljke ili predmeta, to se esto ogleda u ideji da je ljudska grupa od njih potekla. Trei element je obredni: potovanje ukazano ivotinji, biljci ili predmetu, koje se tipino ispoljava u zabrani jedenja ivotinje ih biljke ili, pak, u zabrani

Ovoj definiciji dodata su jo tri uslova:

. . . pojam totemske veze podrazumeva da se ona potvruje izmeu bilo kog lana vrste i bilo kog lana 2. Tekst je prenet iz ranijih izdanja bez znaajnijih izmena.
2 Totemizam danas

18

Klod Levi Stros grupe. Po optem pravilu, lanovi iste totemske grupe ne mogu stupiti u brak. Cesto su na snazi pravila obaveznog ponaanja . . ponekad zabrana jedenja totema; ponekad naroite oz nake pripadnosti, upotreba ukrasa ili amblema, i propi sano ponaanje. . . (str. 192).

Totemizam danas

19

Ova definicija je sloenija i tananija od Riversove, mada obe sadre po tri take. Ali, tri take iz Notes and Queries razlikuju se od Riversovih. Taka 2 (verovanje u srodstvo sa totemom) nestala je; take 1 i (veza izmeu prirodne klase i tipino" egzogamne grupe, zabrana hrane kao t i p i a n " oblik potovanja) prebaene su, sa drugim nestalnim momentima, meu sporedne uslove. Umesto njih, Notes and Queries navode: postojanje u uroenikoj misli dvostruke serije, p r i r o d n e " i drutvene; homologiju odnosa izmeu lanova dveju serija; i stalnost ovih odnosa. Drugim reima, od totemizma, kome je Rivers hteo da da sadrinu, ovde je ostala samo forma: Termin totemizam odnosi se na jednu formu drutve ne organizacije i magijsko-religijske prakse za koju je karakteristino vezivanje izvesnih grupa (obino klanova ili rodova) unutar jednog plemena za izvesne klase ivih ili neivih predmeta, s tim to je svaka grupa vezana za posebnu klasu (ibid.). Ali, ova obazrivost u rukovanju pojmom totemi zma, koji je ovde sauvan tek poto je uklonjena njegova supstanca, poto je, u neku ruku, dezinkarniran, samo potvruje vanost naelnog upozorenja koje je Lovi uputio izumiteljima ustanova: Treba znati da li uporeujemo kulturne realnosti ili samo fantazme proistekle iz naih logikih obrazaca klasifikacije (Lowie /4/, str. 41.).

Prelaz sa konkretne na formalnu definiciju totemi zma u stvari potie od Boasa. Jo 1916, ciljajui kako na Dirkema tako i na Frejzera, on je osporavao shvatanja da se kulturne pojave mogu svesti na jedinstvo. Pojam m i t a " je kategorija naeg miljenja koju proizvoljno upotrebljavamo da bismo jednom reju oznaili pokuaje objanjenja prirodnih pojava dela usmene knjievnosti, filozofske spekulacije i sluajeve pojavljivanja lingvistikih procesa u svesti subjekta. Isto tako, totemizam je vetaka celina koja postoji samo u misli etnologa i kojoj u spoljnom svetu ne odgovara nita specifino. Kad se govori totemizmu u stvari se brkaju dva problema. Najpre, problem este identifikacije ljud skih bia i biljaka ili ivotinja, koji vodi veoma irokim pogledima na odnose izmeu oveka i priro de, pogledima koji se tiu umetnosti i magije koliko i drutva i religije. Drugi problem predstavlja imenova nje grupa zasnovanih na srodstvu, to se moe uiniti pomou reci za oznaavanje ivotinja ili biljaka, ali i na mnoge druge naine. Izraz totemizam pokriva samo sluajeve podudarnosti izmeu dva reda. U izvesnim drutvima nailazimo na pojavu da se veoma rasprostranjena tendencija za uspostavljanjem prisnih odnosa izmeu oveka i prirodnih bia ili predmeta koristi da bi se konkretno oznaile klase srodnika ili ljudi za koje se pretpostavlja da su u srodstvu. Da bi se takve klase odrale u posebnom i trajnom obliku, potrebno je da ta drutva imaju vrsta pravila za stupanje u brak. Moe se, dakle, rei da tobonji totemizam uvek pretpostavlja izvesne oblike egzogamije. U ovoj taki Van Genep je pogre no protumaio Boasa: ovaj se zadovoljava time da istakne logiko i istorijsko prvenstvo egzogamije u
2

20

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

21

odnosu na totemizam, ali ne tvrdi da je totemizam rezultat ili posledica egzogamije. I sama egzogamija moe biti shvaena i primenjena na dva naina. Eskimi svode egzogamnu jedinicu na porodicu koja obuhvata veze stvarnog srodstva. Bu dui da je sadrina svake jedinice tano odreena, demografsko irenje povlai za sobom stvaranje novih jedinica. Grupe su statine; poto ih odreuje celina jedne vrste odnosa, one nemaju sposobnost integraci je, i opstaju pod uslovom da pojedince, ako se tako moe rei, izbacuju napolje. Ovaj oblik egzogamije nespojiv je sa totemizmom, jer su drutva koja ga primenjuju bar na ovom planu liena formalne strukture. Nasuprot tome, ako je egzogamijska grupa sama sposobna da se iri, oblik grupa ostaje postojan: raste samo sadrina svake od njih. Postaje nemoguno da se pripadnost grupi odredi neposredno, pomou empirij skih rodoslovlja. Otuda neophodnost da postoje: 1. pravilo nedvosmislene rodbinske veze, kao to je jednostrano poreklo; 2. ime, ili bar diferencijalno obeleje, koje se prenosi putem rodbinske veze i zamenjuje poznavanje stvarnih veza. Po optem pravilu, u drutvima ovog poslednjeg tipa dolazi do progresivnog smanjivanja broja grupa koje ih ine, jer demografska evolucija dovodi do irenja nekih od njih. U odsustvu institucionalnog mehanizma koji bi dozvolio cepanje grupa u ekspan ziji, to bi vaspostavilo ravnoteu, ova evolucija na Kraju dovodi do drutava svedenih na dve egzogamijske grupe. To bi moglo biti poreklo takozvanih vojnih organizacija.

S druge strane, u svakom drutvu diferencijalna obeleja moraju formalno biti istog tipa, s tim to se meusobno razlikuju po sadrini. Inae, jedna grupa bi se odreivala po imenu, druga po obredima, trea po grbu . . . Ima, meutim, sluajeva ovog tipa, istina retkih, koji dokazuju da Boasova kritika nije ila dovoljno daleko. Ali on je bio na dobrom putu kad je zakljuio:
. . . homologija distinktivnih obeleja drutvenih podeia u n u t a r jednog plemena dokazuje da se njihovo poreklo nalazi u sklonosti ka klasifikaciji (Boas 111, str. 323).

Ukratko, Boasova teza, koju je Van Genep pogre no shvatio, svodi se na stav da je obrazovanje sistema na drutvenom planu nuan uslov za pojavu totemizma. Zbog toga on iskljuuje Eskime, ija je drutve na organizacija nesistematska, i zahteva jednolinijsku rodbinsku vezu (kojoj se moe dodati dvolinijska, jer ona nastaje razvijanjem, putem sastavljanja, prve, mada se esto pogreno brka sa nediferenciranom rodbinskom vezom), budui da je samo ona struktu ralna. To to sistem pribegava imenima ivotinja i biljaka predstavlja poseban sluaj diferencijalnog imenova nja, ija svojstva ostaju ista bez obzira na tip upotrebljene denotacije. Moda upravo ovde Boasov formalizam promau je cilj: jer ako denotirani predmeti moraju, kao to on tvrdi, da sainjavaju sistem, nain denotacije, da bi integralno ispunio svoju funkciju, takoe mora biti sistematski; Boasovo pravilo homologije suvie je apstraktno i suvie uplje da bi zadovoljilo ovaj

22

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

23

zahtev. Znamo za drutva koja ga ne potuju, pri emu nije iskljueno da sloenije diferencijalne razli ke koje ta drutva koriste takoe predstavljaju si stem. S druge strane, postavlja se pitanje zato ivotinjsko i biljno carstvo daju najprihvatljiviju nomenklaturu za denotiranje sociolokog sistema, i koji logiki odnosi postoje izmeu denotativnog i denotiranog sistema. ivotinjski i biljni svet ne kori ste se samo zato to su pri ruci, ve zato to oveku nude jedan metod miljenja. Veza izmeu odnosa oveka prema prirodi i karakterizacije drutvenih grupa, koju Boas smatra sluajnom i proizvoljnom, izgleda takva samo zato to je stvarna veza izmeu ova dva reda posredna i to ide preko ljudskog duha. Ovaj uspostavlja homologiju, ne toliko u okviru denotativnog sistema koliko izmeu diferencijalnih odstupanja koja postoje, s jedne strane, izmeu vrste Ari vrste y i, s druge strane, izmeu klana a i klana b. Znamo da je izumitelj totemizma na teorijskom planu bio kotlananin Maklenan, (Mclennan) u ijim se lancima iz Fortnightly Review, objavljenim pod naslovom The Worship of Animal and Plants", nalazi uvena formula: totemizam je fetiizam plus egzogamija i matrilinearna rodbinska veza. Ali bilo je potrebno da proe samo 30 godina da bi bili formulisani, ne samo kritika skoro doslovce nalik na Boasovu, ve i stavovi koje smo ukratko izloili na kraju prethodnog stava. Tajlor je 1899. objavio deset strani ca totemizmu: njegove opaske" pomogle bi da se izbegnu mnoga stara i novija zastranjivanja da nisu ile toliko protiv struje. Jo pre Boasa, Tajlor je eleo da se prilikom ocenjivanja mesta i znaaja totemi zma . . .

. . . vodi rauna tenji ljudskog d u h a da ovlada svetom pomou klasifikacije (to classify out the universe) (str. 143). Tako posmatran, totemizam moe biti definisan k a o povezivanje jedne ivotinjske vrste i jednog klana. Ali T a j l o r n a s t a v l j a : Bez oklevanja protestujem zbog naina na koji su totemi postavljeni, ili bezmalo postavljeni, u temelj religije. Totemizmu, tom n u s p r o d u k t u teorije prava, poteklom iz irokog konteksta primitivne religije, pridaje se znaaj nesrazmeran njegovoj pravoj teolokoj ulozi (str. 144). I zakljuuje:

Mudrije je saekati . . . dok totem ne bude sveden na pravu meru u teolokim shemama oveanstva. A nemam n a m e r u ni da se latim podrobnog razmatranja sociolo kih zapaanja koja se navode da bi se totemizmu pridao socioloki znaaj jo vei od njemu pripisanog znaaja na religijskom p l a n u . . . Egzogamija moe postojati, i ona doista i postoji, bez totemizma . . . ali uestalost njihovog spajanja na 3/4 zemljine kugle pokazuje koliko je delovanje totema moralo biti staro i efikasno, da bi se klanovi uvrstili i da bi se meusobno povezali tako da na kraju obrazuju iri krug plemena (str. 148).

Na taj nain je postavljen problem logike snage denotativnih sistema pozamljenih od carstva prirode.

I TOTEMSKA ILUZIJA

Kad god se za temu diskusije uzme neka kategorija koja se inae smatra lanom, postoji opasnost da se, time to joj se poklanja panja, podri iluzija njenom stvarnom postojanju. Da bi se bolje odredila neka nejasna prepreka, jae istiemo njene obrise, mada elimo samo da pokaemo njenu nepostojanost; jer, kad se obara na neku ravo zasnovanu teoriju, kritika poinje da joj ukazuje neku vrstu poasti. Privienje, nesmotreno prizvano u nadi da e biti konano odagnano, iezava samo zato da bi ponovo iskrslo, i to, na nae iznenaenje, ne tako daleko od mesta gde se prvi put javilo. Moda bi bilo mudrije prepustiti zaboravu prevaziene teorije i ne buditi mrtve. Ali, s druge strane, kao to kae stari Arkel, istorija ne stvara nekorisne dogaaje. To to su tokom toliko godina veliki duhovi bili skoro opinjeni jednim problemom koji nam danas izgleda nestvaran nesumnjivo svedoi tome da su oni nejasno oseali da te pogreno predstavlje ne, proizvoljno grupisane i ravo analizirane pojave ipak zasluuju panju. Kako bismo mogli da do tih pojava dopremo, da bismo ponudili njihovo drugaije tumaenje, ako ne pristanemo da najpre ponovo preemo, korak po korak, put, koji e nas, mada nikuda nije vodio, podstai da traimo novi i moda pomoi da ga obeleimo?

26

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

27

Poto od poetka sumnjamo u stvaro postojanje totemizma, stalo nam je da naglasimo da emo termin totemizam upotrebljavati samo kao navod iz autora sa kojima emo ovde ui u raspravu. Ne bi bilo zgodno da ga stalno stavljamo pod znakove navoda ili da mu dodajemo epitet tobonji". Potrebe dijaloga doputa ju ustupke u reniku. Ali znakove navoda i pomenuti epitet uvek emo podrazumevati, tako da bi bilo neumesno ukazivati na neku reenicu ili neki izraz koji naizgled protivree naem jasno iznetom uverenju. Pokuajmo sada da odredimo spolja, i to u njego vim najoptijim vidovima, semantiko polje u kome su smetene pojave obino grupisane pod imenom tote mizma. U ovom, kao i u drugim sluajevima, metod koji nameravamo da sledimo sastoji se iz sledeeg: 1. definisati prouavanu pojavu kao odnos izmeu dva ili vie stvarnih ili virtuelnih termina; 2. konstruisati sliku mogunih permutacija izmeu ovih termina; 3. uzeti ovu sliku kao opti predmet analize koja, samo na toj razini, moe da doe do nunih veza, pri emu je empirijska pojava uzeta na poetku samo jedna moguna kombinacija meu drugima, iji celoviti sistem mora da bude prethodno rekonstruisan. Re totemizam pokriva odnose, posmatrane ideal no, izmeu dve serije, jedne prirodne, druge kulturne. Prirodna serija sadri, s jedne strane, kategorije, s druge strane, individue; kulurna serija sadri grupe i osobe. Svi ovi izrazi odabrani su proizvoljno, da bi se, u svakoj seriji, napravila razika izmeu dva vida postojanja, kolektivnog i individualnog, i da bi se izbeglo brkanje serija. Ali, na ovom uvodnom stupnju,

mogu se upotrebiti bilo koje reci, pod uslovom da su razliite:

PRIRODA. . . KULTURA . . . Kategorija. Grupa. Individua. Osoba.

Ima etiri naina da se povezu, dva po dva, termini uzeti iz razliitih serija, to jest da se, pod najmanjim uslovima, zadovolji poetna hipoteza da postoji odnos izmeu dve serije:
1 PRIRODA KULTURA Kategorija Grupa 2 Kategorija Osoba 3 Individua Osoba 4 Individua Grupa

Svakoj od ove etiri kombinacije odgovaraju poja ve koje se mogu posmatrati u jednoj ili vie populaci ja. Australijski totemizam, u svom takozvanom soci jalnom" i seksualnom" obliku, uspostavlja odnos izmeu jedne prirodne kategorije (ivotinjske ili biljne vrste, ili klase predmeta ili pojava) i jedne kulturne grupe (polovina, odeljak, pododeljak, religijsko brat stvo, ili skup osoba istog pola); druga kombinacija odgovara individualnom" totemizmu Indijanaca Severne Amerike, kod kojih pojedinac nastoji, podvrga vajui se probama, da zadobije za sebe neku prirodnu kategoriju. Kao primer tree kombinacije naveemo Mote sa Benksovog ostrvlja, gde se dete smatra inkarnacijom ivotinje ili biljke koju je njegova majka nala ili pojela u trenutku kad saznaje da je trudna; tome se moe dodati primer izvesnih plemena iz grupe Algonkin, koja pretpostavljaju da se naroita veza uspostavlja izmeu novoroeneta i ivotinje koja je primeena u blizini kolibe njegovih roditelja. Kombi-

28

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

29

naciju grupa-pojedinac potvruju primeri iz Polinezi je i Afrike, svaki put kad su izvesne ivotinje (guteri uvari na Novom Zelandu, sakralni krokodili i lav i panter u Africi) predmet koletktivne zatite i oboa vanja; verovatno je da su stari Egipani imali verovanja ovog tipa, a njima su srodni i ongoni iz Sibira, mada ovde nije re stvarnim ivotinjama nego figurativnim likovima prema kojima se grupa odnosi kao da su ivi. Govorei jezikom logike, etiri kombinacije su ekvivalentne, jer ih stvara ista operacija. Ali, samo su prve dve bile ukljuene u sferu totemizma (pri emu se jo i raspravljalo tome koja je od njih osnovna a koja izvedena), dok su preostale dve bile samo posredno vezane za totemizam, jedna kao njegov nagovetaj (tako je Frejzer postupio kad je bilo reci plemenu Mota), druga kao ostatak. Mnogi autori ak najradije ih ostavljaju potpuno po strani. Dakle, totemska iluzija potie, najpre, od iskrivlja vanja semantikog polja kome pripadaju pojave istog tipa. Izvesni vidovi polja bili su povlaeni na raun drugih, pa su im tako date originalnost i neobinost koje oni u stvari nemaju: jer oni su uinjeni tajanstve nim ve time to su odvojeni od sistema iji su integralni deo kao njegove transformacije. Da li su se od drugih vidova razlikovali bar po veoj prisutno sti" ili veoj koherentnosti? Dovoljno je razmotriti primere, a pre svega onaj koji predstavlja izvor svih spekulacija totemizmu, pa da se uverimo da njihova prividna vrednost potie od ravog rezanja stvarnosti. Poznato je da je re totem napravljena na osnovu odibva (ojibwa), algonkinog jezika plemena nasta njenih na severu Velikih Jezera u Kanadi. Izraz ototeman, koji otprilike znai on mi je rod", razlae

se na: prvo sufiks 3. lica, t epentezu (da bi se razdvojili samoglasnici), prisvojno m, an sufiks 3. lica i, najzad, ote, koje izraava srodstvo izmeu ega i mukog ili enskog roaka, odreujui, dakle, egzogamnu grupu na razini narataja kome pripada subjekt. Tako se izraava pripadnost odreenom klanu: makwa nindotem medved je moj klan"; pindiken nindotem ui, brate po klanu", itd. Doista, klanovi Odibva pre svega nose ivotinjska imena, to je Tavne (Thavenet) francuski misionar koji je iveo u Kanadi krajem XVIII i poetkom XIX veka objasnio seanjem, sauvanim u svakom klanu, na neku ivotinju iz njegove postojbine: najlepu, najpitomiju, najopasniju, najeu ili, pak, onu koja je bila obino lovljena (Cuoq, str. 312313). Ovaj sistem kolektivnog imenovanja ne treba brka ti sa verovanjem istih Odibva da svaki pojedinac moe da stupi u vezu sa nekom ivotinjom koja e postati njegov duh zatitnik. Jedinu re za koju se pouzdano zna da oznaava tog duha zatitnika transkribovao je kao nigouimes jedan putnik iz sredine XDC veka; ona, dakle, nema nita zajedniko sa reju totem ili nekim drugim izrazom istog tipa. U stvari, istraivanja Odibvama pokazuju da je prvi opis tobonje institucije totemizma" iz pera engleskog trgovca i tumaa Longa, krajem XVIII veka rezultat brkanja klanovskog renika (gde ivotinjska imena odgovaraju nazivima kolektiva) i verovanja u vezi sa duhovima zatitnicima (koji su zatitnici pojedinaca) (Handbook of American Indians, lanak Totemism"). To e jo bolje pokazati analiza drutva Odibva. Ovi Indijanci bili su organizovani u vie desetina, ini se, patrilinearnih i patrilokalnih klanova, od

30

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

31

kojih su pet mogli biti stariji od drugih, ili, u svakom sluaju, uivati poseban ugled. Jedan mit objanjava da ovih pet prvobitnih" klanova vode poreklo od natprirodnih antropomorfnih bia koja su izila iz okeana da bi se pomeala sa ljudima. Jedan od njih imao je zavezane oi i nije smeo da gleda Indijance, mada se inilo da on to arko eli. Ne mogui da se savlada, on najzad odbaci svoju koprenu i njegov pogled pade na jednog oveka, koji ostade na mestu mrtav, kao gromom pogoen. Jer, mada je posetilac bio prijateljski raspoloen, njegov pogled je bio suvie jak. Zato ga njegovi prijatelji naterae da se vrati u morske dubine. Ostala petorica ostala su meu Indijancima i obasula ih mnogim blagodetima. Od njih potiu veliki klanovi ili totemi: riba, dral, gnjurac, medved, los ili kuna (Warren, str. 4344). Uprkos tome to je ovaj mit do nas doao u okrnjenom obliku, on je za nas veoma zanimljiv. Najpre, on potvruje da izmeu oveka i totema ne moe postojati neposredan odnos, zasnovan na dodi ru. Jedina moguna veza mora biti preruena", dakle metaforika, to dokazuje injenica, potvrena u Austriji i Americi, da je totemska ivotinja ponekad oznaena imenom razliitim od imena stvarne ivoti nje, t a k o da klanovski nazivi ne izazivaju, neposredno i normalno, zooloke ili botanike asocijacije u u r o e nikoj svesti. Zatim, mit uspostavlja jednu drugu opoziciju, izmeu linog i kolektivnog odnosa. Indijanac ne umire samo zato to je bio vien, ve i zbog osobitog ponaanja jednog od n a t p r i r o d n i h bia, dok druga postupaju opreznije i u grupi. Ova dvostruka veza implicitno odvaja totemski odnos od odnosa sa d u h o m zatitnikom, koja p r e t p o -

stavlja stupanje u neposredan dodir, na kraju linog i usamljenog traganja. Dakle, sama uroenika teorija, izraena u mitu, poziva n a s da razlikujemo koletivne toteme od linih zatitnika i da istaknemo posrednost i metaforinost odnosa izmeu oveka i klanovske eponimije. Najzad, ona nas uva od iskuenja da konstruiemo totemski sistem zbrajanjem odnosa, od kojih je svaki uzet posebno i svaki p u t spaja jednu grupu ljudi sa jednom ivotinjskom vrstom, dok, u stvari, prvobitni odnos spaja dva sistema: jedan zasnovan na razlikovanju grupa, drugi na razlikova nju vrsta, t a k o da su u isti m a h stavljene u korelaciju i u opoziciju, s jedne strane, mnoina grup, s druge strane, moina vrsta. Prema Varenovim (Warren) obavetenjima on je i sam bio Odibva od pet glavnih kamova potekli su drugi klanovi: Riba: dral: Gnjurac: Medved: Los: vodeni duh. som, tuka, moruna, losos iz Velikih Jezera, riba titonosac; orao, kobac; galeb, morski gavran, divlja guska; vuk, ris; kuna, sob, dabar.

Mikelson (Michelson) je 1925. zabeleio sledee klanove: kuna, gnjurac, orao, losos (bull-head), me dved, moruna, veliki ris, ris, dral, koko. Nekoliko godina kasnije, u jednoj drugoj oblasti (jezero S t a r a Pustinja), Kinic (Kinietz) je otkrio est klanova: vodeni duh, medved, som, orao, kuna, pile. On je t o m spisku dodao dva nedavno iezla klana: dral i neka neodreena ptica. Kod istonih Odibva sa ostrva Peri (Parry) (u

32

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

33

Dordijskom zalivu, delu jezera Hjuron (Huron), Denes (Jenness) je 1929. sastavio seriju ptijih" klanova: drdal, gnjurac, orao, galeb, kobac, gavran; seriju klanova sisara": medved, sob, los, vuk, dabar, vidra, rakun, jazavac; seriju klanova riba": moruna, tuka, som. Postojao je i klan polumesec i itav niz imena koja odgovaraju pretpostavljenim ili iezlim klanovima iz te oblasti: veverica, kornjaa, kuna, pekan, vizon, kora breze. Jo ivi klanovi sveli su se na est: sob, dabar, vidra, gnjurac, soko, kobac. Moguno je, takoe, da je postojala podela na pet grupa, izvedena daljim deljenjem ptica na nebeske" (orao, kobac) i vodene" (sve druge) i sisara na kopnene" i vodene" (one koji se sreu u movarnim oblastima, kao kanadski jeleni, ili one koji love ribu: pekan, vizon, itd.). U svakom sluaju, kod Odibva nikad nije zapae no verovanje da su lanovi klana potekli od totemske ivotinje, niti je ta ivotinja bila predmet kulta. Tako Land (Landes) primeuje da konani nestanak soba iz june Kanade nimalo nije uznemirio lanove klana oznaenog njegovim imenom: To je samo ime", rekli su oni istraivau. Totem je bio slobodno ubijan, i jeden, uz izvesne obredne predostronosti: prethodno traenje dozvole za lov od same ivotinje i naknadno izvinjenje. Odibva su ak tvrdili da se ivotinja radije izlae strelama lovaca njenog klana i da je zato treba osloviti imenom totema" pre no to se ustreli. Koko i svinja ivotinje evropskog porekla upotrebljavane su da bi se meancima poteklim od indijanske ene i belog oveka dao konvencionalni klan (zbog patrilinearne rodbinske veze, koja bi ih inae liila klana). Ponekad su, takoe, oni dodeljivani klanu orla, jer se ta ptica nalazi na grbu Sjedinje-

nih Drava, ija je slika postala irom poznata zahvaljujui metalnom novcu. Sami klanovi bili su podeljeni na grupe, oznaene pomou delova tela klanovske ivotinje: glava, zadnji cerek, salo itd. Kad se sakupe i uporede obavetenja potekla iz mnogih oblasti (a svako od njih nudi samo deo spiska, jer klanovi nisu svuda podjednako predstvljeni), na sluuje se trodelna podela: voda (vodeni duh, som, tuka, titonosac, moruna, pastrmka itd., to jest svi klanovi riba"); vazduh (orao, kobac, i: dral, gnju rac, galeb, morski gavran, guska, itd.); zemlja (najpre sa grupom: sob, los, kanadski sob, kuna, dabar, rakun; zatim: pekan, vizon, jazavac, veverica: najzad: medved, vuk, ris). Mesto zmije i kornjae je neizvesno. Potpuno razliit od sistema totemskih naziva, koji je ureen po naelu ekvivalencije, sistem duhova" ili manido javlja se u obliku hijerarhizovanog panteona. Besumnje, kod Algonkina postojala je hijerarhija klanova, ali ona nije poivala na nadmoi ili podree nosti pripisanih eponimnim ivotinjama, sem u ali: Moj totem je vuk, tvoj je svinja . . . Pazi se! Vukovi jedu svinje!" (Hilger, str. 60). Najvie ako su zapaeni nagovetaji fizikih ili duhovnih specijalizacia, shva enih kao specifina sojstva. Nasuprot tome, sistem duhova" oito je bio ureen po dve ose: s jedne strane, osa velikih i malih duhova, s druge strane, osa dobrih i zlih duhova. Na vrhu je veliki duh; zatim, njegove sluge; dalje, idui nanie duhovno i fiziki sunce i mesec; 48 gromova koji se suprostavljaju mitskim zmijama; mali nevidljivi Indijanci"; vodeni duhovi, muki i enski; etiri strane sveta; najzad, horde manidosa, znanih i bezimenih, koje se kreu nebom, zemljom, vodom i podzemnim svetom. U izvesnom smislu, ova dva sistema totemi" i
3 Totemizam danas

34

Klod Levi Siros Totemizam danas

35

manidosi" seku se pod pravim uglom, jedan je priblino vodoravan, drugi okomit, i podudaraju se samo u jednoj taki, jer se samo vodeni duhovi nedvosmisleno nalaze i u jednom i u drugom. Time se moda moe objasniti zato su natprirodni duhovi, od kosih, prema ranije navedenom mitu, potiu totemski nazivi i podela na klanove, prikazani kako se poja vljuju iz okeana.
SISTEM MANIDO"

deo tela odreene ivotinje, meso bodljikavog praseta, jezik losa itd. ivotinja kojoj je ovde re ne nalazi se nuno na spisku klanovskih naziva. Isto tako, sticanje duha zatitnika dolazi kao rezultat striktno individualnog poduhvata, na koji se 'devojice i deaci podstiu u vreme ulaska u pubertet. U sluaju uspeha, oni za sebe pribavljaju natprirod nog zatitnika, ije osobine i okolnosti u kojima se javio, govore zainteresovanima njihovim sklonosti ma i njihovoj vokaciji. Ove prednosti su zajamene samo pod uslovom da se tienik prema svom zatitni ku odnosi sa dunom poslunou i panjom. Nezavi sno od svih ovih razlika, Longovo brkanje totema i duha zatitnika delimino se moe objasniti time to taj duh nikada nije bio:
. . . neki poseban sisar ili ptica, neka od onih ivotinja koje su mogle preko dana da se vide oko vigvama, ve natprirodno bie koje je predstavljalo itavu vrstu (Jenness, str. 54).

Za sitem manido" vezane su sve zabrane u odnosu na hranu koje su zabeleene kod Odibva, i sve se one objanjavaju na isti nain: nekome se u snu javio izvesni duh i zabranio mu da jede jednu vrstu mesa ili

Preimo sada u jedan drugi kraj sveta, sledei Rejmonda Firta (Raymond Firth), ije su analize mnogo doprinele da se uvidi krajnja sloenost i raznorodnost verovanja i obiaja koji su suvie brzo podvedeni pod znak tetomizma. Njegove analize su jo ubedljivije zato to se odnose na jednu oblast Tikopija za koju je Rivers mislio da prua najbolji dokaz postojanju totemizma u Polineziji. Meutim, primeuje Firt, pre nego to se tako neto ustvrdi,
. . . treba znati, kad su u pitanju ljudi, da li veza (sa prirodnim vrstama ili predmetima) obuhvata celinu populacije ili se tie samo nekih osoba, i, kad su u
3

36

Klod Levi Siros pitanju ivotinje, da li je re vrstama uzetim ucelo ili pojedinim primercima; da li se prirodni predmet smatra predstavnikom ili amblemom ljudske grupe; da li se potvruje, u jednom ili drugom obliku, poimanje identiteta (izmeu jedne osobe i jednog prirodnog stvora ili predmeta) i poimanje rodbinske veze koja ih spaja; najzad, da li se panja posveena ivotinji ili biljci tie neposredno nje ili je, pak, treba objasniti njihovom pretpostavljenom vezanou za duhove predaka ili bo anstva. U ovom poslednjem sluaju, neophodno je razumeti kako uroenici shvataju jednu takvu vezu (Firth /l/, str. 192).

Totemizam danas

37

Ovaj tekst nam pokazuje da dvema ve izdvojenim osama: grupa-pojedinac i priroda-kultura, mora biti dodata trea, po kojoj se razmetaju razliiti zamislivi tipovi odnosa izmeu krajnjih lanova prve dve ose: odnos amblema, identiteta, rodbinske veze, interesa, neposrednog i posrednog itd. Drutvo Tikopija sastoji se iz etiri patrilinearne grupe, nazvane kainanga, koje nisu nuno egzogamijske. Na elu svake grupe nalazi se poglavica, ili ariki, koji odrava povlaene odnose sa atua. Ta re oznaava bogove u pravom smislu, duhove predaka, due ranijih poglavica itd to se tie uroenike predstave prirodi, njome vlada osnovno razlikovanje izmeu stvari za jelo", e kai, i stvari koje nisu za jelo", sise e kai. Stvari za jelo" su, p r e svega, biljna h r a n a i ribe. Meu biljkama, etiri vrste imaju najvei znaaj, jer je svaka od njih u naroitom odnosu sa jednim od etiri klana: jam slua" klan sa Kafika, pokorava mu se"; isti odnos vlada izmeu kokosa i klana sa Tafua, taroa i klana sa Taumako, hlebnog drveta i klana sa Fangarere. U stvari, kao na Markizima,

smatra se da biljka neposredno p r i p a d a klanovskom bogu (koga otelovljuje jedan od mnogobrojnih varije teta slatkovodne jegulje ili jegulje sa priobalnih grebena), a poljoprivredni obred se najpre javlja kao molba upuena bogu. Poglavica klana ima, pre svega, ulogu da n a d z i r e " jednu biljnu vrstu. Uz to, treba uoiti razliku izmeu ovih vrsta: saenje i branje jama i taroa, i skupljanje ploda hlebnog drveta padaju u odreeno godinje doba. To nije sluaj sa kokosima, koji se spontano mnoe i iji orasi zru preko ele godine. Toj razlici moda odgovara razlika zapaena izmeu odgovarajuih oblika nadzora: svi imaju, gaje, skupljaju plodove tri prve vrste, ljute ih i jedu, a samo odreeni klan slavi obrede. Ali ne postoji poseban klanovski obred za kokose, i klan Tafua, koji ih nadzire, samo je podvrgnut nekolikim t a b u i m a : njegovi lanovi, kad piju mleko kokosovog oraha, moraju da naprave otvor u njegovoj ljusci, umesto da je razbiju; a kad razbijaju orah. da bi izvadili njegovo jezgro, mogu koristiti samo kamen, a ni u kom sluaju neko napravljeno orue. Ova diferencijalna ponaanja nisu zanimljiva samo zato to ukazuju na korelaciju izmeu obreda i verovanja, s jedne strane, i izvesnih objektivnih uslova, s druge. Ona, takoe, potkrepljuju nau kriti ku Boasovog pravila homologije, jer tri klana izraa vaju svoju vezu sa prirodnim vrstama p u t e m obreda, a etvrti p u t e m z a b r a n a i propisa. Homologiju, ako postoji, moramo, dakle, traiti na dubljoj razini. U svakom sluaju, jasno je da se u oblasti Tikopija veza izmeu ljudi i izvesnih biljnih vrsta javlja na dva plana: sociolokom i religijskom. Kao kod Odibva, mit ima z a d a t a k da spoji ta dva plana:

38

Klod Levi Stros Pre mnogo vremena, bogovi se nisu razlikovali od ljudi, i bogovi su na zemlji bili direktni predstavnici klanova. Ali, jednom je neki strani bog, po imenu Tikarau, posetio Tikopiju, i domai bogovi su mu spre mili velianstvenu gozbu. Pre gozbe, priredili su takmi enje u snazi i brzini, elei da se nadmeu sa svojim gostom. U sred trke, ovaj toboe posrnu i ree da je povreen. Pravei se da hrama, on iznenada priskoi pripremljenom jelu i ponese ga u brda. Porodica bogova krenu u poteru za njim; ovoga puta Tirakau se stvarno saplete i pade, tako da su klanovski bogovi mogli da uzmu nazad: ', kokosov orah, drugi, taro, trei, plod hlebnog drveta. a poslednji, jam . . . Tikarau je uspeo da stigne na nebo sa veim del om hrane pripremljene za gozbu, ali su etiri jestive biljko spaene za ljude (Firth /l/, str! 296).'

Totemizam danas

39

Uz sve razlike izmeu ovog mita i mita Odibva, oni imaju nekoliko zajednikih taaka koje treba istai. Najpre, zapaamo istu opoziciju izmeu indivi dualnog i kolektivnog ponaanja, pri emu je prvo kvalifikovano kao negativno, a drugo kao pozitivno u odnosu na totemizam. U oba mita, individualno i tetno ponaanje vezano je za lakomog i bezobzirnog boga (uostalom, slinog skandinavskom Lokiju ko ga je magistralno prouio . Dimezil). U oba slu aja, totemizam kao sistem uveden je u vidu onoga to ostaje od jedne osiromaene celine, to je moda nain da se kae da lanovi sistema vrede samo ako su razmaknuti jedni od drugih, jer oni ostaju sami da pokriju jedno prvobitno bolje popunjeno semantiko polje, u koje je prodro diskontinuitet. Najzad, ova dva mita upuuju nas na pomisao da je neposredan dodir (u jednom sluaju, izmeu bogova-totema i ljudi, u 1. Ova knjiga je ve bila u tampi kad smo dobili najnovije Firtovo delo /4/, gde se mogu nai druge verzije istog mita.

drugom, izmeu bogova-ljudi i totema), to jest veza po bliskosti, neto suprotno duhu institucije: totem postaje ono to je samo pod uslovom da najpre bude udaljen. U oblasti Tikopija, kategorija stvari za jelo" sadri i ribe. Meutim, nije primeena nikakva nepo sredna veza izmeu klanova i jestivih riba. Pitanje postaje jo sloenije kad se razmotri u vezi s bogovi ma. S jedne strane, etiri biljke smatraju se svetim zato to predstavljaju" bogove jam je telo" Kafike, taro Taumakoa; plod hlebnog drveta i koko sov orah su glava" Gangarerea, odnosno Tafuaa ali, s druge strane, bogovi jesu" ribe, i to jegulje. Dakle, ponovo nalazimo, u izmenjenom obliku, razli ku izmeu totemizma i religije, koja n a m se ve ukazala posredstvom opozicije izmeu slinosti i bliskosti. Kao kod Odibva, totemizam Tikopija izra ava se pomou metaforikih odnosa. Nasuprot tome, na religijskom planu, veza izmeu boga i viotinje je metonimijska. Najpre, zato to se smatra da atua ulazi u ivotinju, ali se ne pretvara u nju; zatim, to nikad nije u pitanju celina vrste, ve samo jedna posebna ivotinja (dakle, deo vrste), po ijem se netipinom ponaanju vidi da se kroz nju javlja neki bog. Najzad, do ove vrste dogaaja dolazi samo povremeno i ak izuzetno, dok je posrednija veza izmeu biljne vrste i boga stalna. Kad se ovako posmatra, moglo bi se skoro rei da metonimija odgovara redu dogaaja, a metafora redu strukture (up. Jakobson i Halle, pog. V).2
2 . Kad se posmatra s tog stanovita moe se primetiti da se dva mita poreklu totemizma koje smo ovde ukratko izloili i uporedili mogu smatrati i mitovima poreklu metafore. A budui da je metaforika struktura uopte svojstvena mitovima, oni tako pred stavljaju metafore na drugom stupnju.

40

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

41

Jo jedna temeljna opozicija izmeu atua i hrane potvruje da jestive biljke i ivotinje nisu same bogovi. U stvari, imenom atua oznaavaju se ribe, insekti i gmizavci koji ne slue za jelo; bez sumnje, objanjava Firt, zato to stvorenja nepogodna za jelo ne pripadaju normalnom redu prirode . . . U sluaju ivotinja, za natprirodna bia vezuju se one koje ne slue za jelo, a ne jestive" (str. 300). Ako, nastavlja Firt:
. . . sve ove pojave moramo smatrati sastavnim delovima totemizma, onda moramo priznati da u Tikopiji postoje dva razliita oblika te institucije: jedan je pozitivan, odnosi se na biljnu h r a n u i naglaava plod nost; drugi je negativan, tie se ivotinja i daje prednost onima koje nisu za jelo (Firth /l/, str. 301).

Dvoznanost pripisana ivotinjama ini se da je jo vea, jer bogovi upranjavaju vie oblika ivotinjskog otelotvorenja. Za pripadnike sa Tafua klanovski bog je jedna jegulja, koja ini da sazru kokosovi orasi njenih vernika; ali on, takoe, moe da se pretvori u slepog mia i da, u tom obliju, uniti palme drugih klanova. Otud potie zabrana jedenja slepih mieva, kao i liske i drugih ptica; najzad, i zabrana jedenja riba, koje su u naroito bliskoj vezi sa izvesnim boanstvima. Ove zabrane, koje mogu biti opte ili ograniene na jedan klan ili jedan rod, ipak nisu totemske prirode: goluba, koji je u bliskoj vezi sa klanom Taumako, ne jedu, ali ga ipak bez ustezanja tamane zato to nanosi tetu vrtovima. S druge strane, zabrana je ograniena na odrasle. Iza posebnih verovanja i zabrana ocrtava se jedna osnovna shema, ija formalna svojstva postoje nezavi sno od veza izmeu neke ivotinjske ili biljne vrste i

nekog klana, potklana ili roda, povodom kojih se ova shema ispoljava. Tako je delfin u naroitoj bliskosti sa rodom Korokoro iz klana Tafua. Kad se dogodi da se delfin nasue na al, ova proodica ga daruje sveom biljnom hranom, darivanje nazvano putu: dar na grobu nedavno preminulog". Zatim se delfinovo meso kuva i razdeljuje meu klanovima, izuzev pomenute porodi ce, za koju je ono tapu, jer je delfin omiljeno otelotvorenje njenog atuae. Pravila ove deobe delfina glavu dodeljuju klanu Fangarere, rep klanu Tafua, prednji deo tela klanu Taumako i zadnji deo tela klanu Kafika. Dakle, dva klana ije su biljne vrste (jam i taro) telo" boga imaju pravo na delove tela", a druga dva, ije su vrste (plodovi kokosa i hlebnog drveta) glava" boga, dobijaju krajeve (glavu i rep). Forma jednog sistema odnosa proirena je, i to koherentno, na jednu situaci ju koja, na prvi pogled, moe da se ini da joj je potpuno tua. I kao kod Odibva, jedan drugi sistem odnosa sa natprirodnim svetom, koji podrazumeva zabrane u vezi sa hranom, slae se sa jednom formal nom strukturom, i dalje se od nje jasno razlikujui, dok bi hipoteza totemizmu vodila njihovom brkanju. Divinizirane vrste, predmeti ovih zabrana, ine siste me odvojene od sistema klanovskih funkcija, koje su i same vezane za biljnu hranu: na primer, hobotnica, povezana sa planinom, iji svetlucavi potoci lie na pipke, i, iz istog razloga, sa suncem i njegovim zracima; i jegulje, jezerske i morske, koje su predmet tako stroge zabrane jedenja da ponekad i sam pogled na njih izaziva povraanje. Zajedno sa Firtom, moemo zakljuiti da u oblasti Tikopija ivotinju ne smatraju ni amblemom, ni

42

Klod Levi Siros

Totemizam

danas

43

pretkom ni roakom. Potovanje, zabrane, iji pred met mogu biti izvesne ivotinje, zahtevaju sloeno objanjenje, i to na osnovu trostruke ideje: da je grupa potekla od jednog pretka, da se bog otelovljuje u jednoj ivotinji i da je u mitska vremena postojala rodbinska veza izmeu pretka i boga. Potovanje prema ivotinji do grupe stie zaobilaznim putem. S druge strane, stavovi prema biljkama i ivotinja ma meusobno se suprotstavljaju. Ima poljoprivred nih obreda, ali ne i obreda ribolova ili lova. Atua se pojavljuju pred ljudima u ivotinjskom obliju, ali nikad u obliku biljke. Zabrane vezane za hranu, kad ih ima, odnose se na ivotinje, ne na biljke. Veza bogova sa biljnim vrstama je simbolina, dok je njihova veza sa ivotinjskim vrstama stvarna; u sluaju biljaka, ona se javlja na razini vrste, dok ivotinjska vrsta nije nikada atua, ve je to samo odre ena igotinja i to u odreenim okolnostima. Najzad, biljke obeleene" diferencijalnim ponaanjima uvek su jestive; u sluaju ivotinja, to je obrnuto. Ponavlja jui, skoro doslovno, jednu Boasovu formulaciju, a posle brzog poreenja injenica oblasti Tikopija sa ostalim zapaanjima Polineanima, Firt je doao do zakljuka da totemizam nije pojava sui generis, ve poseban sluaj odnosa izmeu oveka i inilaca njegove prirodne sredine (str. 308). Jo udaljenije od klasinog shvatanja totemizma su injenice Maorima, koje se neposredno vezuju za one navedene Tikopiji i tako potkrepljuju dosada nje izvoenje. Izvesni guteri su potovani kao uvari pogrebnih peina i drvea na kome se zamkama love ptice, zato to guter predstavlja boga Vira (Whiro), personifikaciju bolesti i smrti. Besumnje, postoji rod binska veza izmeu bogova i prirodnih elemenata ili

bia: iz spajanja stene i vode roene su sve vrste peska, ljunka, peanih stena i drugi minerali: nefrit, sileks, lava, zgura; takoe, insekti, guteri i gamad. Bog Tane-nui-a Rangui i boginja Kahu-parauri rodili su sve ptice i sve umske plodove; Rongo je predak kultivisanih biljaka, Tanagoa predak riba, Haumira predak divljih biljaka (Best).
Za Maorije itav svet se grana kao dinovska loza, gde su nebo i zemlja najstariji preci svih bia i svih stvari: mora, obalskog peska, uma, ptica, ljudi. Kao da se uroenik ne osea dobro ako ne moe i to do najsitnijih pojedinosti da predoi sebi rodbinske veze koje ga spajaju sa ribama iz okeana ili sa putnikom kome prua gostoprimstvo. Sa pravom strau Maori visokog roda istrauje genealogije, uporeuje ih sa genealogijama svojih gostiju, nastojei da otkrije zajednike pretke, razdvajajui starije ogranke od mlaih. Navode se primeri pojedinaca koji su pamtili genealogije sa po 1400 osoba (Prvtz-Johansen, str. 9).

Novi Zeland nikada nije pominjan kao oblast koja prua tipine primere totemizma. Ali on predstavlja granini sluaj, koji pomae da se u istom stanju izdvoje meusobno iskljuive kategorije, iju su uskladljivost hipoteze totemizmu bile prinuene da potvrde. Upravo stoga to Maori doista smatraju viotinje, biljke i minerale precima, ovi ne mogu da igraju ulogu totema. Kao u evolucionistikim" mito vima na Samoi, serija obrazovana od elemenata poteklih iz tri velika prirodna reda shvata se kao neprekidna, sa genetikog i dijahronijskog stanovita. No, ako su prirodna bia i elementi preci i potomci jedni drugima i, svi zajedno, ljudima, svaki od njih postaje nepogodan da potpuno sam igra ulogu pretka

44

Klod Levi Siros

Totemizam danas

45

odreene ljudske grupe. Reeno modernom terminolo gijom, totemizam, gde se smatra da su svi klanovi potekli od razliitih vrsta, samim tim mora biti plurigenetski (dok je polineanska misao monogenetska). Ali ovaj plurigenetizam pokazuje jedno naroito svojstvo, jer totemizam, kao u nekim igrama, od samog poetka pokazuje sve svoje karte: ne uva nijednu za obeleavanje prelaznih stupnjeva izmeu ivotinjskog ili biljnog pretka i njegovog ljudskog potomka. Dakle, prelaz izmeu njih nuno je zamiljen kao diskontinuiran (svi prelazi istog tipa uostalom su istovremeni): prava ,,otvorena promena" bez ikakvog vidljivog dodira izmeu poetnog i konanog stanja. U najveoj mogunoj meri udaljene od obrasca pri rodnih geneza, totemske geneze se svode na primene, projekcije ili disocijacije; one se sastoje iz metafori kih veza, ija je analiza vie stvar etno-logike" nego etno-biologije": rei da klan A potie" od medveda a klan od orla, samo je konkretan i saet nain da se odnos izmeu A i postavi kao analogan odnosu izmeu vrsta. Pored toga to pomae da se rasplete zbrka izmeu pojmova geneze i sistema, etnografija Maorija dozvo ljava da se stane na put brkanju (za koje je takoe odgovorna totemska iluzija) pojma totema i pojma mane. Maori odreuju svako bie, ili tip bia, na osnovu njegove prirode" ili norme" tika, i na osnovu njegove posebne funkcije, njegovog distinktivnog ponaanja tikanga. Posmatrane sa jednog diferencijalnog stanovita, stvari i bia se razlikuju po tapu-u, koji im dolazi iznutra, i ija se ideja suprotstavlja ideji mane, koji im dolazi spolja i pre predstavlja naelo poravnanja i brkanja:

Smisao mane ima mnogo ta zajedniko sa smislom tupu-a, ali u jednoj znaajnoj taki oni su potpuno razliiti. Obe reci iskazuju rast, delanje, ivot; ali dok se tupu odnosi na prirodu stvari i ljudskih bia ispoljenu iznutra, mana izraava uee, aktivni oblik praenja, koji, po prirodi, n i k a d nije neraskidivo vezan za n e k u posebnu stvar ili posebno ljudsko bie (Prytz-Johansen, str. 85).

I obiaji vezani za tabue (tapu, to ne treba brkati sa tupu) postavljeni su na plan diskontinuiteta, koji ne dozvoljava spajanje (kome su esto teili Dirkem i njegova kola) pojmova mane, totema i tabua:
Ono to obiaje tapu povezuje i ini institucijom . . . to je duboko potovanje p r e m a ivotu, s t r a h p u n poto vanja koji navodi ljude as na uasavanje as na slavlje nje. Ovaj s t r a h pun potovanja ne odnosi se na ivot uopte, ve na pojedinana lspoljavanja ivota, i to ne na sva: samo na ivot zatvoren u krugu srodnike grupe, krugu koji obuhvata vrtove, ume i mesta gde se lovi riba, iji je najvii izraz linost poglavice, ali su to i bogatstva i posveena mesta (Prytz-Johansen, str. 198).

II AUSTRALIJSKI NOMINALIZAM

Van Genep je 1920. nabrojao etrdeset i jednu razliitu teoriju totemizma, meu kojima su one najznaajnije i najnovije bile nesumnjivo zasnovane na injenicama sakupljanim u Australiji. Nije zato udno to je A. P. Elkin, istaknuti savremeni stru njak za Australiju, polazei od istih injenica, poku ao da na nov nain pristupi ovom problemu, n a d a h nut istovremeno empirijskom i deskriptivnom meto dom i analitikim okvirima koje je nekoliko godina ranije postavio Redklif-Braun. Elkin se tako vrsto dri etnografske stvarnosti da je neophodno da se najpre podsetimo izvesnih osnov nih podataka, bez koji bi bilo nemoguno pratiti njegovo izlaganje. Mnoga merenja radioaktvnosti ugljenika 14 ve dozvoljavaju zakljuak da se prvi ovek u Australiji pojavio p r e 8. milenijuma. Danas se ne smatra da su u toku tog ogromnog razdoblja australijski uroenici bili p o t p u n o odseeni od spoljnog sveta: bar na severnoj obali moralo je biti mnogobrojnih dodira i razmena sa Novom Gvinejom (bilo neposredno, bilo prako ostrva iz Toresovog moreuza) i sa junom Indonezijom. Meutim, govorei u relativnom smislu, verovatno je da su se australijska drutva u celini

48

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

49

razvijala izolovano, i to u mnogo veem stepenu nego drutva u drugim krajevima sveta. Time se mogu objasniti mnogobrojne njima zajednike osobine, n a roito u oblasti religije i drutvene organizacije, i esto karakteristini raspored modaliteta jednog istog tipa. Sva drutva nazvana besklasnim" (to jest, bez polovina, odeljaka i pododeljaka) nalaze se na perife riji kontinenta, na obalama Dampijerove zemlje, Arnemove zemlje, Karpentarijskog zatona, Rta Jork, Novog Junog Velsa, Viktorije i Velikog australijskog zaliva. Razloge takvog rasporeda treba traiti bilo u tome to su ovi oblici najstariji, te su se njihovi ostaci zadrali na obrubu kontinenta, bilo u marginalnom raspadanju sistema sa klasama, to je verovatnije. Drutva sa matrilinearnim polovinama (bez odelja ka i pododeljaka) rasporeena su na jugu; ona u velikom broju nastanjuju jugoistok (jug Kvinslenda, Novi Juni Vels, Viktoriju i istone krajeve june pokrajine) i, takoe, malu obalnu oblast na jugozapa du zapadne pokrajine. Drutva sa patrilinearnim polovinama (sa odeljcima i pododeljcima) nastanjena su na severu kontinen ta, od Dampijeove Zemlje do Rta Jork. Najzad, organizacije sa 4 odeljka susreu se na severozapadu (u pustinjskoj oblasti i sve do zapadne obale) i na severoistoku (Kvinslend), s obe strane centralne oblasti, koju zauzimaju organizacije sa 8 pododeljaka (od Arnemove zemlje i Rta Jork do oblasti jezera Ejr na jugu). Podsetiemo u k r a t k o na emu se zasnivaju ove organizacije sa branim klasama". Skoro da to i nije neophodno k a d su u pitanju polovine, jer njih odreu je prosto pravilo da osoba koja p r i p a d a jednoj polovi-

ni (po patrilineamoj ili matrilinearnoj rodbinskoj vezi, jer se u Australiji susreu oba sluaja) mora obavezno da svog branog p a r t n e r a uzme iz druge polovine. Zamislimo sada dve grupe, koje stanuju na odvoje nim teritorijama i verne su, svaka za svoj raun, pavilu egzogamije polovina, i pretpostavimo (jer je to ei sluaj, m a d a bi nas i suprotna pretpostavka dovela do simetrinog rezultata) da je rodbinska veza matrilinearna. Da bi se zdruile, dve grupe odluuju da njihovi lanovi mogu uzimati brane partnere samo iz grupe kojoj sami ne pripadaju, i da e ena i deca iveti kod oca. Nazovimo Diran i Dipon dve matrilinearne polovine, a Pariz i Lion dve mesne grupe. Pravilo za b r a k i filijaciju bie:

Diran iz Pariza = Dipon iz Liona < i Diran iz Liona = Dipon iz Pariza. < I

To znai: ako mukarac Diran, iz Pariza, uzme enu Dipon, iz Liona, deca e biti Dipon (kao njihova majka), i iz Pariza (kao njihov otac). To se zove sistemom sa 4 odeljka, ili sistemom tipa Karijera, po imenu jednog plemena iz Z a p a d n e Australije. Na isti nain, ali polazei od 4 mesne grupe, umesto od 2, doiemo do sistema sa 8 pododeljka. Ako slovima oznaimo mesne patrilinearne grupe, a brojevima matrilinearne polovine, tako da, bez obzira na smer itanja (sleva nadesno ili zdesna.nalevo), prvi binom predstavlja oca, drugi majku, a strelica pove zuje binom majke sa binomom dece (sistem Aranda"), dobiemo dijagram:
4 Totemizam danas

50

Klod Levi Stros

Totemizam danas

51

Smisao ovih pravila lepo je izloio Van Genep:

. . . rezultat a verovatno i cilj egzoganije je meusobno povezivanje izvesnih osobitih drutava, koja bez toga ne bi imala bolje kontakte od onih izmeu ruanskih zidara i marsejskih frizera. Kad se s tog stanovita prouavaju brani propisi . . . dolazi se do zakljuka da je pozitivni element egzogamije u socijalnom pogledu snaan koliko i njen negativni element, ali da se tu, kao i u svim drugim zakonicima, blie propisuje samo ono to je zabranje no .. . Ova institucija, u svoja dva nerazdvojna vida, slui jaanju kohezije, ne toliko izmeu lanova jednog klana koliko izmeu raznih klanova i drutva u celini. Tako dolazi do branog ukrtanja, od narataja do n a r a taja, koje je to sloenije to pleme, politika jedinica, postoji due i to je podeljeno na vei broj ogranaka, do meusobnog ukrtanja i meanja, iju pravilnost i periodino vraanje obezbeuje egzogamija (Van Gennep, str. 351)

Ovo tumaenje, koje je i nae (up. Les structures elementaires de la parente), ini nam se i danas prihvatljivijim od Redklif-Braunovog. On je, ak i u svojim poslednjim spisima, izvodio sisteme sa 4 odeljka iz jedne dvostruke dihotomije: dihotomije matrilinearnih polovina (koja se ne osporava) i dihotomije mukih loza iz naizmeninih narataja, imenovanih ili neimenovanih. Doista, u Australiji se esto dogaa da se loze dele na dve kategorije, tako da jedna od njih sadri narataje sa parnim, a druga narataje sa

neparnim brojem, raunajui od oveka ija se loza odreuje. Tako e neki mukarac biti svrstan u istu kategoriju sa svojim dedom i unukom, dok e mu otac i sin biti u drugoj kategroji. Ovu klasifikaciju bilo bi nemoguno objasniti ako se u njoj ne bi videla neposredna ili posredna posledica sloenih pravila za sklapanje braka i rodbinsku vezu. Sa logikog stano vita, ona se ne moe smatrati primarnim fenomenom. Nasuprot tome, svako ureeno drutvo, bez obzira na to kakva je i koliko sloena njegova organizacija, mora se, na jedan ili drugi nain, odrediti u odnosu na boravite; dakle, opravdano je u posebnom pravilu koje se odnosi na mesto boravka videti strukturalno naelo. Zatim, tumaenje zasnovano na dijalektici boravi ta i rodbinske veze ima tu veliku prednost to dozvoljava integraciju klasinih australijskih sistema Karijera i Aranda u jednu optu tipologiju, koja nee ostaviti po strani nijedan takozvani nepravilni sistem. Meutim, ovde nije od velike koristi isticanje ovog drugog vida, jer se pomenuta opta tipologija zasniva iskljuivo na sociolokim svojstvima i zane maruje totemska verovanja i obiaje: oni kod Karijera imaju sporednu ulogu, i mada se to ne moe rei za Arande, njihova totemska verovanja i obiaji, bez obzira na svoj znaaj, javljaju se potpuno nezavisno od branih pravila i reklo bi se da na njih ne utiu.

Originalnost Elkinovog pokuaja sastoji se upravo u tome to on prouavanju australijskih drutava pristupa preko totemizma. On nudi tri merila za odreivanje totemskog sistema: forma, ili nain na
4*

52

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

53

koji su totemi raspodeljeni meu pojedincima ili grupama (prema polu, ili pripadnosti jednom klanu, polovini itd.); znaenje, s obzirom na ulogu koju totem igra u ivotu pojedinca (pomonik, zatitnik, drug ili simbol drutvene ili kulturne grupe); najzad, funkcija, koja odgovara ulozi totemskog sistema u grupi (brani propisi, drutvene i moralne sankcije, filozofija itd.). Uz to, Elkin daje naroito mesto dvema formama totemizma. Individualni" totemizam susree se naj vie na jugoistoku Australije. On podrazumeva vezu izmeu vraa i neke ivotinjske vrste, uglavnom reptila. ivotinja pomae vrau, s jedne strane, u svojstvu vrioca dobrih ili zlih dela, s druge strane, kao glasnik ili uhoda. Poznati su sluajevi kad vra pokazuje neku pripitomljenu ivotinju kao dokaz svoje moi. Ovaj oblik totemizma zapaen je u Novom Junom Velsu, kod Kamilaroja i Kurnaja, a u Severnoj pokrajini, sve do Kampijerove zemlje, on se susree u vidu verovanja u mitske zmije, koje ive u telima vraeva. Zamiljeno izjednaavanje totema i oveka povlai za sobom zabranu jedenja ivotinje, jer bi ono bilo ravno autokanibalizmu. Tanije reeno, zooloka vrsta javlja se kao posrednik izmeu due vrste i vraeve due. Seksualni" totemizam sree se od oblasti jezera Ejr do obale Novog Junog Velsa i Viktorije. Dijeri polove dovode u vezu sa dvema biljkama. Ponekad se navode i ptice": slepi mi i sova (Dijeri); slepi mi i detli (Vorirni); cari" (emu-wren) i grmua" (su perb warbler) (Kurnaj); cari" i slepi mi (Juin). U svim ovim plemenima, navedeni totemi slue kao obeleje polne grupe. Ako se desi da predstavnik jednog pola povredi totem drugog pola, itava polna

grupa smatra to uvredom i izbija svaa izmeu mukaraca i ena. Ovakva funkcija totema poiva na verovanju da svaka polna grupa ivi u zajednici sa ivotinjskom vrstom. Kao to kau pripadnici pleme na Vodzobaluk: ivot slepog mia je ljudski ivot". Ne zna se tano kako uroenici shvataju ovo srodstvo: da li je po sredi verovanje u reinkarnaciju svakog pola u obliku odgovrajue ivotinje, ili u prijateljsku ili bratsku vezu, ili se imaju na umu mitovi u kojima preci nose ivotinjska imena. S nekoliko retkih izuzetaka, zapaenih na obali Novog Junog Velsa i Viktorije, ini se da je seksualni totemizam vezan za matrilinearne polovine. Otuda potie hipoteza da bi seksualni totemizam mogao da odgovara elji da se snanije obelei" enska grupa: kod Kurnaja ene prisiljavaju suvie uzdrane mu karce da im ponude, brak tako to ubijaju muki totem; to dovodi do sukoba koji se moe izgladiti samo zarukama. Meutim, Rohajm (Roheim) je sek sualni totemizam naao i uz reku Finke, kod izvesnih Aranda na severozapadu i kod pripadnika plemena Alurida. A Arande imaju patrilinerane polovine obrednog karaktera, potpuno odvojene i od mesnih totemskih kultova i od totemizma zaetnikog" oblika, kome e jo biti rei. Drugi obiaji i institucije imaju izvesnih slinosti sa onim to se sree kod Kurnaja. Kod Aranda ene takoe ponekad uzimaju stvari u svoje ruke: obino da bi odredile totem svog deteta, tako to same objavljuju mesto njegovog zaea; zatim, prilikom specifino enskih, erotski nadahnutih, obrednih igara. Najzad, bar u nekim grupama Aranda, materinski totem potuje se isto koliko i sopstveni.

54

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

55

Veliki problem australijskog totemizma predsta vljaju njegovi odnosi sa pravilima za sklapanje braka. Videli smo da ova pravila dovode u svojim najprostijim oblicima do podela i potpodela grupe na polovine, odeljke i pododeljke. Veoma je izazovno protumaiti tu seriju prema prirodnom" redu: 2, 4, 8. Tako bi odeljci bili rezultat deljenja polovina, a pododeljci deljenja odeljaka. Ali kakvu ulogu u ovoj genezi imaju totemske strukture u pravom smislu? I, ire, kakvi odnosi postoje, u australijskim drutvima, izmeu drutvene organizacije i religije? Zbog ovog problema, Arande sa severa Australije jo odranije su privukli panju istraivaa, jer imaju totemske grupe, mesne grupe i brane klase, ali izmeu ta tri tipa struktura ne postoji neka jasna veza, pa se ini da se one nalaze na razliitim planovima i funkcioniu nezavisno jedna od druge. Zauzvrat, na granici istonog Kimberleja i Severne pokrajine utvreno je da postoji spajanje drutvenih i religijskih struktura; ali zbog toga prve od njih prestaju da slue kao osnova pravila za sklapanje braka. Tu se sve dogaa kao da su:
pododeljci, odeljci i polovine . . . oblici totemizma, (nain da se odrede) veze oveka (ne sa drutvom nego) sa prirodom . . . (Elkin 121, str. 66).

Doista, u toj oblasti, zabrana ili dozvola stupanja u brak ne zasniva se na pripadnosti grupi, nego na rodbinskoj vezi. Nije li isto sa izvesnim drutvima sa pododeljcima? U istonom delu Arnemove zemlje, pododeljci imaju razliite toteme, to znai da se pravila za stupanje u brak i totemske veze podudaraju. Kod Mungaraja i

Jungmadna iz Severne pokrajine i Kimberleja, gde su totemi vezani za lokalitete a ne za drutvene grupe, stvari se svode na isto, zahvaljujui domiljatoj teoriji da se duhovi zaea uvek staraju da se smeste u krilu ene iz odgovarajueg pododeljka, da bi se sauvala teorijska podudarnost izmeu totema i pododeljka. To je potpuno drukije kod Kaitia, severnih Aranda i Lorida sa australijskog severozapada. Nji hov totemizm je zaetniki", to znai da totem dodeljen svakom detetu nije vie totem njegovog oca ili njegove majke, niti pak njegovog dede, nego je to ivotinja, biljka ili prirodna pojava koju mitovi dovo de u vezu sa mestom na kom je (ili pored kojeg je) majka prvi put osetila da je u drugom stanju. Besumnje, ovo naizgled proizvoljno pravilo esto doteruju duhovi zaea, koji gledaju da izaberu ene iz onog pododeljka kome pripada i majka totemskog pretka. Uprkos tome, kao to su nekad pokazali Spenser (Spencer) i Dilen, (Gillen) dete iz plemena Aranda ne mora nuno pripadati ni totemskoj grupi svog oca ni grupi svoje majke, ve, prema sluajnom mestu na kome je budua majka postala svesna svog stanja, deca istih roditelja mogu pripadati razliitim totemima. Prema tome, postojanje pododeljaka ne dozvoljava da se identifikuju drutva koja su dosad izjednaava na samo na osnovu tog merila. Ponekad se pododeljci podudaraju sa totemskim grupama, prestajui da budu osnova branih pravila, koja se odreuju na osnovu utvrenog stepena strodstva. Ponekad podo deljci funkcioniu kao brane klase, ali tada nisu u neposrednom odnosu sa totemskim povezivanjima. Istu neizvesnost nalazimo i u sluaju drutava sa odeljcima. as je totemizam u skladu sa podelom na

RASPORED NAJEC'K "OMINJANIH AUSTRALIJSKIH PLEMENA

58

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

59

odeljke, as su brojni totemski klanovi raspodeljeni na etiri grupe, u skladu sa etiri odeljka. Budui da odeljani sistem decu smeta u odeljak u kome se ne nalazi nijedan od njihovih roditelja (u stvari, taj odeljak je u istoj polovini u kojoj je i majin odeljak, to je oblik prenosa nazvan neizravnom matrilinearnom rodbinskom vezam), deca imaju toteme koji se nuno razlikuju od totema njihovih roditelja. Drutva sa polovinama bez odeljaka i pododeljaka rasporeena su na periferiji kontinenta. Na australijskom severozapadu, ove polovine su dobile imena prema dve vrste kengura; na jugozapadu, prema dve ptice: beli kakatoe (austral, papagaj) i vrana, ili soko i vrana; na istoku, p r e m a dve podvrste kakatoea, belog i crnog, itd. Ovaj dualizam se protee na itavu prirodu, dakle, bar teorijski, sva bia i sve pojave podeljene su na dve polovine: tenja vidljiva ve kod Aranda, jer su njihovi totemi a nabrojeno ih je preko 400 grupisani u nekih ezdeset kategorija. Polovine nisu nuno egzogamijske, pod uslovom da se potuju pravila totemske egzogamije, rodbinske i mesne. Naj zad, polovine mogu postojati i same, kao to je to sluaj u drutvima na periferiji kontinenta, ili imati odeljke, pododeljke, ili oba oblika. Tako, plemena iz oblasti Laverton imaju odeljke, ali nemaju ni polovine ni pododeljke; u Arnemovoj zemlji zapaena su ple mena sa polovinama i pododeljcima, ali bez odeljaka. Najzad, Nangiomeri imaju samo pododeljke, bez polo vina i odeljka. Izgleda, dakle, da se polovine ne zasnivaju na genetskoj seriji koja bi ih nainila nunim uslovom postojanja odeljaka (kao to bi ovi, sa svoje strane, bili n u a n uslov postojanja pododelja ka); da njihova funkcija nije nuno i automatski u

ureivanju branih veza; i da je njihovo najstalnije svojstvo u vezi sa totemizmom, preko podele sveta na dve kategorije. Razmotrimo sada onaj oblik totemizma koji je Elkin nazvao ,,klanovskim". Australijski klanovi mo gu biti patrilinearni ili matrilinearni ili, pak, ,,zaetniki", kad okupljaju sve osobe za koje se pretposta vlja da su zaete na istom mestu. Bez obzira na to kome od ovih tipova pripadaju, klanovi su redovno totemski, to znai da njihovi lanovi potuju zabrane jedenja jednog ili vie totema i da imaju povlasticu, ili obavezu, da izvode obrede iji je cilj da se obezbedi razmnoavanje totemske vrste. Veza izmeu lanova klana i njihovih totema odreena je, ve prema tome kome je plemenu re, kao genealoka (totem je predak klana) ili mesna (kad je neka horda vezana za svoje toteme preko svoje teritorije, gde se nalaze totemska mesta, na kojima, kako se veruje, borave duhovi izili iz tela mitskog pretka). Veza sa totemom moe ak biti i samo mitska, kao u sluaju organizacija sa odeljcima, gde ovek u okviru svoje matrilinearne polovine, p r i p a d a istom odeljku kome pripada i otac njegovog oca, i ima s njim zajednike toteme. Matrilineari klanovi preovlauju u istonoj Au straliji, Kvinslendu, Novom Junom Velsu; zapadnom delu Viktorije, i u jednoj maloj oblasti na jugozapadu Zapadne Australije. Doista, iz tobonjeg nepoznava nja (pre e biti da je re poricanju) uloge oca u zaeu deteta proizlazi da dete od majke dobija telo i krv, koji se stalno odravaju u enskoj lozi. Za lanove istog klana t a d a se kae da ine jedno telo", a jezici na istoku June Australije istom reci oznaa vaju telo i totem. Iz ovog telesnog poistoveenja k l a n a

60

Kind

Levi

Stros

Totemizam

danas

61

i totema proistiu istovremeno pravilo klanovske egzogamije, na drutvenom planu, i zabrane jedenja, na religijskom planu: slino ne srne da se mesa sa slinim, bilo da je re jelu ili sparivanju. U takvim sistemima svaki klan obino ima svoj glavni totem i veoma veliki broj drugorazrednih i treerazrednih totema, poredanih prema znaaju. Na kraju su sva bia. sve stvari i prirodne pojave obuhvaeni jednim pravim sistemom. S t r u k t u r a sveta reprodukuje strukturu drutva._j Klanovi patrilinearnog tipa susreu se u Zapadnoj Australiji, u Severnoj pokrajini, na Rtu Jork i na obali, izmeu Novog Junog Velsa i Kvinslenda. Ovi klanovi su totemski kao i matrilinearni klanovi, ali, za razliku od ovih drugih, svaki od njih se p o d u d a r a sa nekom patrilinearnom mesnom hordom, a duhovna veza sa totemom ne uspostavlja se telesno, ve na osnovu mesta, posredstvom stanita totema smetenih na teritoriji horde. Iz takve situacije proizlaze dve posledice, zavisno od toga da li se prenos totema takoe vri po oevoj liniji, ili je taj prenos ,,za etni kog" tipa. U prvom sluaju, p a t r i n i n e a r n i totemizam nita ne dodaje mesnoj egzogamiji. Religija i drutvena struk t u r a skladno su povezane: sa stanovita poloaja pojedinaca, one se udvostruuju. To je suprotno od onoga to smo zakljuili u sluaju matrilinearnih klanova, jer, budui da je u Australiji prebivalite uvek patrilokalno, odnos izmeu pravila rodbinske veze i pravila prebivanja je neskladan, pa se njihova dejstva moraju sloiti da bi se odredio poloaj pojedinca, koji se nikad ne p o d u d a r a do kraja sa

poloajem jednog ili drugog roditelja 1 . S druge strane, totemizam nije u vezi sa uroenikom teorijom raanja. Pripadnost istom totemu izraava samo jednu mesnu pojavu: solidarnost horde. Kad se totem odreuje na osnovu zaea (bilo da je re, kao kod Aranda, mestu zaea ili, kao na zapadu June Australije, mestu roenja), situacija postaje sloenija: budui da je i tu prebivalite patrilokalno, zaee i roenje imaju sve izglede da se dogode na teritoriji oeve horde, dajui tako pravilu prenoenja totema posredno p a t r i l i n e a m i karakter. Ipak, mogu se dogoditi izuzeci, naroito kad se porodice sele, i u takvim drutvima samo je verovatno da e totem dece biti jedan od totema oeve horde. Bilo da je u pitanju posledica ili pratea pojava, tek kod Aranda (bar kod onih sa severa) ne susree se pravilo totemske egzogamije. Oni preputaju egzogamijske propise srodnikim odnosima ili sistemu pododeljaka, koji su potpuno nezavisni od totemskih klanova 2 . udno je to su zabrane jedenja u takvoj korelaciji da su blae, pa ih ak ponekad i nema (kao kod Jaraldija) u drutvima sa patrilinearnim klanovima, dok su strogi oblici ove zabrane izgleda uvek vezani za matrilinearne klanove. Dovoljno e biti da navedemo samo poslednji oblik totemizma koji opisuje Elkin: totemizam iz s n a "
1. Termini skladan (harmonique) i neskladan (dysharmonique) definisani su i njihove implikacije prouene su u delu Structures lementaires de la parente. 2. U toj taki su Spenserova i Dilenova zapaanja danas osporena. Na to emo se vratiti u jednom drugom delu. Recimo ovde samo to da ak i u modernim tumaenjima (Elkin /3/ institucije Aranda ostaju diferencijalno obeleene u odnosu na institucije njihovih severnih i junih suseda.

Totemizam 62 Klod Levi Stros

danas

63

(dream totemism), zapaen na severozapadu, kod Karaerija, i u dve oblasti na zapadu June Australi je, kod Dijeria, Makumba i Lorida. Totem iz sna" moe se otkriti buduoj majci kad ona oseti prve znakove trudnoe, ponekad poto je pojela komad mesa koji joj se ini natprirodan zato to je nenormal no mastan. Sanjani" totem ostaje odvojen od obred nog" totema koji se odreuje na osnovu mesta roenja deteta. Na osnovu duge analize, nastavljene i upotpunjene u drugim radovima, a koju smo mi ovde samo ukratko izneli i komentarisali, Elkin dolazi do zakljuka da u Australiji postoje raznorodni oblici totemizma. Vie njih mogu se nai na istom mestu: tako Dijeri, koji ive na severozapadu june Australije, istovremeno imaju totemizam polovine, seksualni totemizam, totemizam matrilinearnog klana polovine, seksualni tote mizam, totemizam matrilinearnog klana i obredni totemizam vezan za patrilokalno prebivalite. Uz to, neak potuje totem svog ujaka, pored totema svoga oca (jedinog koji e sam preneti svom sinu). U severnom Kimberleju susreu se povezani totemizmi polovine, mesne patrilinearne horde i sna. Arande sa juga imaju patrilinearne totemske obrede (koji se podudaraju sa totemima iz sna) i totemske obrede nasleene od ujaka, dok se kod drugih Aranda susree individualni zaetniki" totemizam, povezan sa po tovanjem materinskog totema. Umesno je, dakle, razlikovati nesvodljive vrste": individualni totemizam; drutveni totemizam i njego ve podvrste: seksualni totemizam, totemizam polovi ne, odeljka, pododeljka i klana (patrilinearnog ili matrilinearnog); obredni totemizam, u sutini religij ski, sa njegove dve podvrste: jedna je patrilinearna a

druga zaetnika"; najzad, totemizam sna, koji moe biti drutveni ili individualni.

Kao to se vidi, Elkinov rad zapoinje kao zdrava reakcija protiv nepromiljenih ili bezonih meavina kojima su pribegavali teoretiari totemizma, da bi postavio totemizam u obliku jedinstvene ustanove, svojstvene velikom broju drutava. Nema sumnje da ogroman istraivaki napor koji su, sledei RedklifBrauna, uloili etnolozi Australije, a naroito Elkin, ostaje neophodna osnova svakog novog tumaenja australijskih drutava. Uz sve divljenje prema jednoj od najplodnijih savremenih antropolokih kola i njenom glasovitom efu, moemo se pitati nije li Elkin, kako na teorijskom tako i na metodolokom planu, dozvolio da ga zarobi jedna dilema koja nikako nije nereiva. Mada njegov rad ima objektivnu i empirijsku formu, ini se da Elkin nastoji da ponovo gradi ono to je amerika kritika razruila. Njegov odnos prema Redklif-Braunu jo je neodreeniji. Kao to emo kasnije videti, Redklif-Braun se 1929. izjasnio totemizmu, pobijajui ga isto koliko i Boas; meutim, on je vie naglaavao primere iz Australije, predlaui razlikovanja koja su praktino istovetna sa Elkinovim. Ali, dok je Redklif-Braun koristio ova razlikova nja da bi, ako se tako moe rei, razbio pojam totemizma, Elkin se okree u drugom pravcu: na osnovu raznovrsnosti australijskih oblika totemizma, on ne zakljuuje, posle Tajlora, Boasa, i posle samog Redklif-Brauna, da je pojam totemizma nepostojan i da paljivo proveravanje injenica vodi njegovom

64

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

65

ukidanju. On se zadovoljava time da ospori njegovo jedinstvo, kao da veruje da e moi da spase realnost totemizma ako ga svede na mnotvo raznorodnih oblika. Za njega ne postoji vie jedan totemizam, nego ima vie totemizama, od kojih je svaki nesvodljivi enititet. Umesto da doprinese unitenju hidre (i to na terenu gde bi takav poduhvat bio odluujui, s obzirom na ulogu australijskih primera u stvaranju totemskih teorija), Elkin je komada i miri se sa njenim delovima. Ali varljiv je i sam pojam totemizma, a ne samo njegovo jedinstvo. Drugim recima, Elkin veruje da moe da reifikuje totemizam, i to samo tako to e ga atomizirati. Oponaajui Dekarta, mogli bismo rei da on deli tekou pod izgovorom da e je tako bolje otkloniti. \ Ovaj pokuaj bio bi bezazlen, i mogao bi biti prosto razvrstan kao 42, 43. ili 44. teorija totemizma, da njegov autor za razliku od veine prethodnika nije jedan od najveih terenskih etnografa. Kad je takav sluaj, postoji opasnost da teorija povratno deluje na empirijsku stvarnost i da je tako razbije. A to se ovde i dogaa: homogenost i ustaljenost injeni ca australijskim drutvima (zbog kojih ona imaju tako znaajno mesto u etnolokoj misli) mogu se sauvati, ali samo pod uslovom da se odustane od totemizma kao sintetikog vida njihove stvarnosti; a ako totemizam zadrimo makar i u mnoini kao realnu seriju, izlaemo se opasnosti da i same injeni ce budu zaraene tim pluralizmom. Umesto da pusti da se doktrina raspadne da bi vie potovao injenice, Elkin razlae injenice da bi spasao doktrinu. Ali, elei da po svaku cenu sauva realnost totemizma, on se izlae opasnosti da svede etnografiju Australije

na zbirku raznorodnih injenica, meu kojima postaje nemoguno da se uspostavi neka veza. U kakvom stanju je Elkin zatekao etnografiju Australije? Bez sumnje, ona je bila gotova da podleg ne pod nasrtajima duha sistema. Kao to smo ve reku, bilo je vrlo izazovno da se uzmu u obzir samo oblici koji su izgledali najbolje organizovani, da se oni poredaju prema stepenu sloenosti, a da se odluno zanemare oni njihovi vidovi kao totemizam Aranda koji se teko mogu uklopiti. Ali, na takvo stanje stvari moe se reagovati dvojako. Ili tako to e se, kako kau Englezi, zajedno sa prljavom vodom iz korita izbaciti i dete, to jest, naputajui svaku veru u sistematsko tumaenje, umesto da se ono pokua na temelju novih injenica. Ili tako to e se pokloniti poverenje ve nasluenim obrisima reda, da bi se perspektive proirile, da bi se tragalo za optijim stanovitem, koje dozvoljava da se integriu oblici ija je redovnost ve utvrena i oni koji se opiru sistematizaciji, moda ne zato to imaju svoja unutranja svojstva, ve zato to su ravo definisani, nepotpuno analizirani ili posmatrani iz suvie uskog ugla. Upravo na taj nain iskrsava problem u vezi sa pravilima sklapanja braka i sistemima srodstva i mi smo se, u jednom drugom radu, trudili da damo obuhvatno tumaenje kadro da istovremeno uzme u obzir ve teorijski analizirane sisteme i one druge za koje se smatra da su nepravilni ili nastrani. Pokazali smo da je moguno pod uslovom da se izmeni uobiajeno shvatanje pravila sklapanja braka i siste ma srodstva dati koherentno tumaenje svih inje nica tog tipa. No, u sluaju totemizma, Elkin radije ne dira u
5 Totemizam danas

66

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

67

pojam (s tim to on tobonju socioloku vrstu" zamenjuje nesvodljivim varijetetima, koji, na taj na in, i sami postaju vrste), i pristaje na to da pojave takoe budu podvrgnute usitnjavanju. Nasuprot tome, nama se ini (mada ovde neemo to pokazati 3 ), da je bilo bolje najpre obnavljajui pristup na koji smo ukazali u prethodnom stavu traiti mogunost da se proiri polje tumaenja i zatim mu pripojiti dodat ne dimenzije, u nadi da e se takb rekonstruisati globalni sistem, ali koji e sada u sebe ukljuiti drutvene i religijske pojave, pa makar sintetiki pojam totemizma ne izdrao takav postupak. Vratimo se sada aritmetikoj progresiji klasa, jer sve polazi odatle. Kao to smo ve rekli, mnogi autori su je objasnili kao genetiku seriju. U stvari, to nije tako jednostavno, jer se polovine ne pretvaraju" u odeljke, niti odeljci u pododeljke. Logika shema ne sastoji se iz tri stupnja, za koje bi se moglo pretposta viti da su suksesivni: 2, 4, 8; ona je pre ovakva: Polovine

(0) Pododeljci Drugim reima, organizacije mogu biti samo sa polovinama, ili sa odeljcima, ili sa pododeljcima, ili, pak, mogu ih initi makoja dva od ovih oblika, izostavljajui trei kao to je Elkin pokazao. Ali, da li 3. Na ovo pitanje vratiemo se u drugom delu. na osnovu toga treba zakljuiti da se konani smisao

ovih naina grupisanja ne moe nai na sociolokom planu, i da ga treba traiti na religijskom planu? Razmotrimo najpre najjednostavniji sluaj. Teorija dualistikih organizacija dugo je patila od brkanja sistema sa polovinama, koji su empirijski dati i koji se mogu posmatrati kao institucije, i dualistike sheme, uvek sadrane u organizacijama sa polovinama, ali prisutne i drugde, u nejednako objektiviranim oblici ma, sheme koja ak moe biti univerzalna. Dualisti ka shema je u osnovi ne samo sistema sa polovinama, ve i onih sa odeljcima i pododeljcima, i ona se ispoljava ve u injenici da su odeljci i pododeljci uvek deljivi sa 2. Dakle, pitanje da li su organizacije sa polovinama nuno vremenski prethodile sloenijim oblicima predstavlja lani problem. One su to mogle, tamo gde se shema ve bila konkretizovala kao institucija; ali dualistika shema mogla je odmah da se na institucionalnom planu javi u razvijenijem obliku. Moe se, dakle, zamisliti da prost oblik, zavisno od okolnosti, nastaje saimanjem sloenog 4 oblika, ili da mu prethodi u vremenu. Boas je dao prednost prvoj pretpostavci, ali ona svakako ne odgovara jedinom mogunom obliku geneze, jer mi smo i sami videli, kod Nambikvara iz centralnog Brazila, kako se pred naim oima jedna dualistika organizacija stvara, ne svoenjem veeg broja grupa na dve ve spajanjem dve proste drutvene jedinice, koje su prethodno bile izdvojene. Dualizam se, dakle, ne moe smatrati prvobitnom strukturom drutva, ili starijom od drugih. Bar kao shema, on je zajednika osnova organizacija sa polo vinama, sa odeljcima i sa pododeljcima. Ipak, nije
4. Up., vie str. 21
5*

68

Klod Levi Siros

Totemizam danas

69

izvesno da to vai i za poslednju od navedenih organizacija, jer za razliku od dualizma u australijskoj misli nema etvorodelne niti osmodelne sheme koja se moe otkriti nezavisno od konkretnih institucija koje pokazuju strukture tog tipa. Za celu Australiju autori navode samo jedan sluaj gde podela na etiri odeljka (oznaena imenima raznih vrsta kopca) moda potie od iscrpnog i sistematskog etvorenja (quadripartition). S druge strane, kad bi podele ne odeljke i pododeljke bile nezavisne od svoje socioloke funkcije, one bi se morale nai u makojem broju. Rei da odeljaka ima uvek etiri, a pododeljaka osam, predstavljalo bi tautologiju, jer je njihov broj sastavni deo njihove definicije; ali znaajno je da sociologiji Australije nije bilo potrebno da iskuje druge termine da bi opisala sisteme ograniene razmene. Doista, ukazano je na to da u Australiji ima organizacija sa est klasa: one se javljaju u drutvima sa etiri odeljka, koja su esti brakovi izmeu njiho vih lanova naveli na to da po dva svoja odeljka oznae istim imenom: DRUTVO I b (c = (d = DRUTVO II e) f) g h

sistemu sa etiri odeljka. Posmatrano sa jednog optijeg stanovita, ako datoj klasi (odeljku ili pododeljku) pripadaju najpogodniji ili propisani p a r t n e r i za skla panje braka, oni nisu i jedini koji se u njoj nalaze. Otuda ideja da jedina, pa moda ak i glavna funkcija podele na odeljke i pododeljke nije u usmeravanju branih veza: prema mnogim autorima, m e u kojima je i Elkin, ona e pre biti neka vrsta saetog metoda, korienog prilikom meuplemenskih svetkovina, za razvrstavanje pojedinaca na srodnike kategorije, u skladu sa potrebama odreda. Podela na odeljke i pododeljke svakako moe da ima tu funkciju, kao neki pojednostavljeni kod, koji je pogodniji za korienje kad se postavljaju pitanja ekvivalentnosti izemu vie dijalekata ili jezika. Po to je pojednostavljen u poreenju sa sistemima srodstva svojstvenim svakoj grupi, ovaj kod nuno zapostavlja razlike. Ali, i kad treba da ostvari svoju ulogu, on ipak ne moe da bude u protivurenosti sa sloenijim kodiranjima. Prihvatiti da svako pleme ima dva koda za izraavanje svoje drutvene straukture: sistem srodstva i pravila za s k b r a n j e braka, s jedne, i organizaciju po odeljcima ili pododeljcima, s druge strane, nikako ne povlai za sobom da su ti kodovi svojom prirodom odreeni za prenoenje razliitih poruka, nego to ak iskljuuje. Poruka ostaje ista; samo okolnosti i poiljaoci mogu biti razliiti: Pododeljci Murudina zasnovani su na sistemu braka i rodbinske veze, i oni u sutini predstavljaju jednu strukturu srodstva. U njima dolazi do uoptavanja struk ture razgranatog srodstva, gde je broj veza mnogo vei. tako to se svrstavaju zajedno grupe srodnika i oznaa vaju istim izrazom. Ovim metodom grupisanja izrazi

Istina, Redklif-Braun je pokazao da Karijere, u svo jim propisima za sklapanje b r a k a veu panju posve uju stepenu srodstva nego pripadnosti odgovaraju em odeljku. A kod Vulamba (ranije nazivanih M u r n din) iz Arnhemove zemlje pododeljci ne igraju stvar nu ulogu u propisima za sklapanje braka, jer se on sklapa sa sestrom od tetke, to bi bolje odgovaralo

70

Klod Levi Siros srodstva svedeni su na osam, jer sistem pododeljaka sadri osam delova (Warner, str. 117).

Totemizam danas

71

Metod je naroito koristan za vreme meuplemenskih skupova: Na velike svetkovine dolaze ljudi sa podruja iji opseg iznosi vie stotina kilometara . . . i njihove termi nologije srodstva mogu biti potpuno razliite. Ali imena odeljaka su praktino ista. i ima ih samo osam: dakle, domorocu je relativno lake da na osnovu podele na odeljke otkrije u kakvoj je vezi sa nekim strancem (Warner, str. 122) Ali kao to smo na drugom mestu pokazali pogreno je na osnovu toga zakljuiti da: . nasuprot miljenju starih autora, sistem odeljaka i pododeljaka ne odreuje propise za sklapanje brako va . . jer rodbinska veza izmeu oveka i ene konano odreuje koga e oni uzeti . . kod Murndina. ovek uzima enu Bl ili B2 ako je on sam A1 ili A2 {ibid str 122-123). Svakako. Ali: 1) On ne moe da uzme neku drugu, i tako sistem, na svoj nain, izraava propise sklapa nju braka na razini odeljaka, ako ne na razini pododeljaka; 2) ak i na razini pododeljaka ponovo je uspostavljena podudarnost izmeu klase i rodbinskog odnosa, pod uslovom da se prihvati da se dva tipa braka upranjavaju naizmenino; 3) ,,Miljenje starih a u t o r a " temeljilo se na razmatranju grupa koje moda nisu same shvatale sistem pododeljaka, sa svim njego vim sociolokim implikacijama, ali su ga zato potpu no usvojile. To nije sluaj sa Murndinima, koji ne mogu biti stavljeni na isti plan.

Dakle, verujemo da nema nikakvog razloga da se vratimo na tradicionalnu koncepciju branih klasa. Sistem sa etiri odeljka moe se u poetku objasniti samo kao postupak socioloke integracije jednog dvostrukog dualizma (pri emu nije neophodno da jedan istorijski prethodi drugome), a sistem sa osam pododeljaka kao udvajanje istog postupka. Jer, dok nita ne govori tome da su organizacije sa etiri odeljka najpre bile organizacije sa polovinama, ini n a m se da ima razloga da se prihvati postojanje genetike veze izmeu organizacija sa 8 pododeljaka i organizacija sa 4 odeljka: najpre zato to, kad ne bi bilo tako, morale bi se nai organizacije sa makojim drugim brojem podrazreda; i, najzad, zato to, za razliku od dvostrukog dualiteta, koji je i dalje dualitet, trostruki dualitet unosi novo naelo. Ovaj se moe nai u sistemima sa 6 klasa tipa Ambrim-Duhovska ostrva. Ali upravo takvih sistema nema u Australija, gde sistemi sa 8 pododeljaka mogu, prema tome, biti samo rezultat operacije tipa: 2X4. Kako onda protumaiti one sluajeve, koje navodi Elkin, gde izgleda da su pododeljci isto totemski i bez uticaja na propise sklapanju braka? Najpre, njegovo korienje ovih primera nije sasvim ubedljivo. Ograniimo se na sluaj Murndina. Sistem pododlejaka tu je tako malo odvojen od enidbenih propisa da je, na vrlo domiljat i sloen nain, podeen samo zato da bi se vaspostavila saglasnost: uvodei pododeljke, domoroci su izmenili njegov mehanizam (dodajui 5. Izneto je i suprotno miljenje (Lane), ali mada sistem tipa Karaeri moe teorijski da funkeionie sa samo tri roda, nita u posmatranim injenicama ne ukazuje na stvarno postojanje trojne podele, jer je sami Elkin utvrdio da postoji i etvrti rod (Elkin /3/, 12 donje 12 1961, str. 7779).

72

Klod Levi Siros

Totemizam danas

73

pravilo sklapanja braka po izboru, koje se primenjuje priblino u jednom od dva sluaja), tako da potru uticaj podele na pododeljke na brane razmene. Jedini zakljuak koji se iz ovog primera moe izvesti jeste taj da Murndini, kad su uveli pododeljke, nisu nastojali da nau bolji metod socijalne integracije od onog koji su ranije primenjivali, niti metod zasnovan na druki jim naelima. Zadravajui tradicionalnu strukturu, oni su je, ako se tako moe rei, zaodenuli, pokrili pozajmicama od susednih populacija, nadahnuti di vljenjem koje australijski domoroci, ini se, oseaju prema vrlo sloenim drutvenim institucijama. Poznati su i drugi primeri takvih pozajmica:
N e k a d a su Murinbatae imali samo patrilinearne polo vine. Pododeljici su skoranjeg d a t u m a , uveli su ih neki izuzetno inteligentni uroenici, veliki putnici, koji su u stranim logorima savreno nauili mehanizam podode ljaka. ak i k a d su neshvaena, ova pravila uivaju veliko uvaavanje, m a d a ponegde ima reakcionara. N e ma sumnje, sistem pododeljaka neodoljivo privlai ova plemena . . . Meutim, zbog prethodnog patrilinearnog sistema, pododeljci su nespretno odreeni, zbog ega dolazi do velikog broja brakova nepravilnih sa formal nog stanovita, m a d a su rodbinske veze potovane (po Stanner-u).

pododeljaka; i b r a k je sada bio ozakonjen" na osnovu t u e teorije. Na kraju ovih objanjenja oni su izneli ogorene primedbe na r a u n severnih Aranda, koji su tako uobraeni da nameu svoj sistem staroj junoj pokrajini, gde ljudi od pamtiveka ive podeljeni u 4 klase: Za nas, ljude s juga, bolji je sistem sa 4 klase; mi uopte ne razumemo onaj sa 8 klasa. To je neshvatljiv sistem koji niemu ne slui, sasvim dobar za one lude severne Arande; ali mi, mi nismo od naih p r e d a k a nasledili taj glupi obiaj" (Strehlow, str. 72).

Ponekad, takoe, spolja nametnut sistem ostaje nerazumljiv. T. D. H. Strelou (T.G. H. Strehlow) iznosi sluaj dvojice junih Aranda, koje su njihovi susedi doli sa severa razvrstali u razliite podeljke, mada su oni oduvek jedan drugoga nazivali bratom:
Dva junjaka su ove pridolice razvrstale u razliite klase, jer je jedan od njih uzeo enu iz neke grupe sa 8

Recimo, dakle, da je funkcija odeljaka i pododelja ka, svaki put kad su oni bili izumevani, kopirani ili inteligentno pozajmljivani, najpre bila socioloka, to jest da su oni sluili i jo esto slue za to da se srodniki sistem i sistem branih razmena kodiraju na relativno jednostavan nain, primenljiv i izvan ple menskih granica. Ali, kad su te institucije jednom date, one poinju da ive nezavisno: kao predmet radoznalosti ili estetskog divljenja; takoe, zahvalju jui svojoj sloenosti, kao simbol civilizacije na viem stupnju razvoja. Zbog tih odlika, vie puta su ih pozajmljivala susedna plemena, koja -su tek nejasno shvatala njihovu funkciju. U takvim sluajevima, one su bile donekle prilagoene starijim drutvenim pra vilima, ili ak uopte nisu. One postoje ideoloki, domoroci se igraju" odeljaka i pododeljaka ili ih trpe, ali ne znaju da se njima stvarno slue. Drugim recima, a nasuprot onome u ta veruje Elkin, ove sisteme ne treba proglasiti nepravilnim zato to su totemski: zato to su nepravilni oni mogu biti samo totemski, totemizam im daje kad ve to nije drutvena organizacija jedini plan gde i mogu funkcionisati, jer su po prirodi spekulativni i izmilje ni. Uz to, re nepravilan" nema isti smisao u oba

74

Klod Leid Stros

Totemizam

danas

75

sluaja. Elkin navodi ove primere da bi preutno osudio svaki pokuaj sistematske tipologije, koju on nastoji da zameni obinim inventarom, ili empirij skim opisom raznorodnih modaliteta. Ali, po naem miljenju, re nepravilan" ne opovrgava postojanje pravilnih oblika; ona se odnosi samo na patoloke oblike, rede nego to se obino misli, i koji se ne javljaju pod pretpostavkom da je njihovo stvarno postojanje pouzdano utvreno na istom planu sa normalnim oblicima. Kao to je govorio Marks, osip nije tako pozitivan kao koa. Uostalom, iza Elkinovih empirijskih kategorija mo e se naslutiti obris jednog sistema. On, s pravom, suprotstavlja totemizam matrilinearnih klanova totemizmu patrilinearnih klanova. U prvom sluaju, to tem je meso": u drugom, on je san". Dakle, u jednom sluaju, on je organski i materijalan, a u drugom, spirituelan i netelesan. tavie, matrilinearni totemizam potvruje dijahronijski i bioloki konti nuitet klana, to je meso i krv, koje ene roda prenose sa jednog narataja na drugi; a patrilinearni totemi zam izraava mesnu povezanost horde", to jest spoljnu, a ne unutarnju, teritorijalnu, a ne bioloku vezu, koja sinhronijski a ne vie dijahronijski spaja lanove klana. Sve je to tano, ali da li na osnovu toga treba zakljuiti da su pred nama razliite socioloke vrste"? To je toliko neizvesno da opozicija moe da se preokrene: matrilinearni totemizam takoe ima sinhronijsku funkciju, koja se sastoji u tome na svakoj patrilokalnoj teritoriji gde se nastanjuju su pruge iz razliitih klanova da se u simultanom obliku ispolji diferencijalna struktura plemenske gru pe. Patrilinearni totemizam ima dijahronijsku funkci-

ju: on izraava vremenski kontinuitet horde, tako to, pomou obradnih grupa, periodino obnavlja seanje na dolazak mitskih predaka u odreenu oblast. Dakle, dva oblika totemizma ne pokazuju se kao heterogeni, ak se pre ini da se nalaze u komplemen tarnom odnosu. Sa jednog na drugi prelazi se pomou preobraaja. Mada razliitim sredstvima, oba uspo stavljaju vezu izmeu materijalnog i duhovnog sveta, dijahronije i sinhronije, strukture i dogaaja. To su dva razliita, ali korelativna puta, dva meu drugim mogunim nainima da se ispolje paralelna svojstva prirode i drutva, j Elkin to osea tako jasno da se trudi poto je najpre razbio totemizam na odvojene entitete da tim entitetima ipak vrati neko jedinstvo. Svi tipovi totemizma, zakljuuje on, ispunjavaju dvostruku funkciju: s jedne strane, oni izraavaju srodstvo i saradnju oveka sa prirodom, s druge strane, konti nuitet izmeu sadanjosti i prolosti. Ali to reenje je suvie neodreeno i uopteno, tako da vie ne razumemo zbog ega taj vremenski kontinuitet trai da se prvi preci javljaju u ivotinjskom obliju, i zbog ega solidarnost drutvene grupe nuno mora da se potvr uje u obliku mnoine kultova. Svaka filozofija i svaka religija, ma kakve one inae bile, imaju svojstva kojima bi Elkin hteo da odreai totemizam:
. . . filozofija koja . . . uliva dovoljno vere, nade i h r a b r o sti da ovek, suoen sa svojim svakodnevnim potrebama, eli da istraje i da opstane, kako kao pojedinac tako i kao lan drutva (Elkin 2., str. 131).

Zar su bila potrebna tolika posmatranja, tolika istraivanja, da bi se dolo do jednog ovakvog za-

76

Klod Levi Siros

kljuka? Covek ne vidi nikakvu vezu izmeu Elkinovih bogatih i prodornih analiza i ove saete sinteze. P r a z a n prostor izemeu dva plana neodoljivo podsea na p r a z n i n u u Gretrijevoj (Gretry) harmoniju, zbog koje su mu njegovi savremenici zamerali, govorei da bi izmeu njegovih visokih i niskih tonova mogle proi koije.

III FUNKCIONALISTIKI TOTEMIZMI

Upravo smo videli kako je Elkin pokuao da spase totemizam: razmiui svoj borbeni poredak da bi propustio ameriku ofanzivu, dok je izvrio pregrupisavanje svojih snaga na dva krila, od kojih se jedno oslanja na detaljniju analizu, a drugo na grublju sintezu nego to je to bilo sluaj s njegovim prethod nicima. Istini za volju, ova strategija odraava glavne uticaje kojima je bio izloen i koji su ga vukli u suprotne pravce: od Redklif-Brauna. nasledio je metod briljivog posmatranja i sklonost ka klasifikaciji; s druge strane, primer Malinovskog navodi ga na brzopleta uoptavanja i sveobuhvatna reenja. Elkinove analize pothranjuju se poukama Redklif-Brau na; njegov pokuaj sinteze pridruuju se pokuajima Malinovskog. Malinovski zaista priznaje stvarno postojanje totemizma. Pa ipak, njegov odgovor na amerike kritike ne sastoji se, kao u sluaju Elkina, u vaspostavljanju totemizma na injenicama, po cenu da ga raspara u odreene celine, ve u tome da se odmah prevazie razina zapaanja, da bi se totemizam intuitivno shvatio u njegovom jedinstvu i u njegovoj ponovo pronaenoj jednostavnosti. U tom cilju, Malinovski prihvata vie bioloku i psiholoku perspektivu nego

78

Klod Levi Siros

Totemizam danas

79

isto etnoloku. Njegovo tumaenje vie je n a t u r a l i stiko, utilitarno i afektivno. Po njemu se tobonji totemski problem svodi na tri pitanja na koja je lako odgovoriti kada se uzimaju izdvojeno. P r e svega, zbog ega totemizam naglaava ivotinje i biljke? Zato to oveku pruaju h r a n u i to potreba za h r a n o m zauzima prvo mesto u svesti primitivnog oveka, gde izaziva intenzivna i raznovr sna oseanja. Stoga nije nimalo iznenaujue to izvestan broj ivotinjskih i biljnih vrsta, koje predsta vljaju osnovnu ishranu plemena, postaju za njegove lanove arite interesovanja: Kratak je put koji vodi od devianske ume do stomaka a zatim do duha divljaka: svet mu se predstavlja kao zbrkana slika na kojoj se razaznaju samo korisne ivotinjske i biljne vrste i, prvenstveno, one koje su jestive. (Malinowski 1. str. 27). Postaviee se pitanje na emu se zasnivaju verovanje u afinitet oveka sa biljkama i ivotinjama, obredi razmnoavanja, p r e h r a m b e n e zabrane, i sakralni obli ci jedinjenja. Afinitet oveka i ivotinje moe se lako proveriti: kao i ovek, ivotinja se kree, odaje zvuke, izraava emocije, ima telo i lik. tavie, moi ivotinje izgleda da su vee od moi oveka: ptica leti, riba pliva, gmizavci menjaju kou. ivotinja zauzima sred nji poloaj izmeu oveka i prirode i podstie kod oveka meovita oseanja: divljenje ili strahovanje, elju za jelom, to su sastavni delovi totemizma. Nepokretni predmeti biljke, prirodne pojave ili proizvedene stvari pojavljuju se tek u obliku drugorazredne tvorevine . . . . koja nema nieg zajed nikog sa sutinom totemizma".

to se tie kultova, oni odgovaraju elji da se upravlja vrstom, bez obzira da li je ona jestiva, korisna ili opasna, i verovanje u takvu mo povlai za sobom ideju ivotnoj zajednici: potrebno je da ovek i ivotinja postoje u istoj prirodi, da bi prvi mogao da deluje na drugu. Iz toga proistiu oevidna ogranie nja", kao zabrana ubijanja ili jedenja ivotinja, uklju ujui i korelativnu p o t v r d u moi date oveku da izazove njeno razmnoavanje. Poslednje pitanje tie se istovremenog postojanja, u totemizmu, jednog sociolokog i jednog verskog sta novita, jer do sada se vodilo rauna samo prvom. Meutim, injenica je da svaki obred tei magiji, a svaka magija tei pojedinanoj ili porodinoj specija lizaciji: U totemizmu, magijsko razmnoavanje svake vrste mora prirodno postati zadatak ili privilegija jednog strunjaka, kome pomau njegovi bliski roaci (str. 28). Poto porodica sama po sebi tei da se preobrazi u klan, davanje razliitog totema svakom klanu pred stavlja problem. Na taj nain, totemizam se sam po sebi podrazumeva: Totemizam nam izgleda kao blagoslov koji je religija dala primitivnom oveku, u njegovom naporu da izvue iz sredine ono to mu moe biti korisno, kao i u njegovoj borbi za ivot (str. 28). Problem je stoga dvostruko obrnut; totemizam nije vie k u l t u r n a pojava, ve prirodni rezultat p r i r o d n i h uslova". U svom korenu, i u svojim manifestacijama, on potie od biologije i psihologije, a ne od etnologije.

80

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

81

Ne radi se vie tome da se sazna zato totemizam postoji, tamo gde postoji, i to u razliitim vidovima, ije posmatranje, opis i analiza izazivaju samo drugo razredno interesovanje. Jedini problem koji bi mogao da se postavi ali da li se on postavlja? bio bi da se shvati zato on ne postoji svuda . . . uvajmo se zaista da ne pomislimo da se pod udarima arobnog tapia Malinovskog dosta lakih udara, u oba smisla reci totemizam rasprio kao oblak. Problem je jednostavno obrnut i, u tom sluaju, jedino bi etnologija, sa svim svojim tekovinama, sa svojim znanjem i svojim metodima, mogla zaista da nestane. Redklif-Braun je, pri kraju svog ivota, odluujue doprineo likvidiranju totemskog problema, uspevajui da izdvoji i razotkrije stvarne probleme koji se kriju iza fantazmagorije teoretiara. To emo nazvati nje govom drugom teorijom. Meutim, neophodno je da prvo prouimo prvu, ije postavke, mnogo analitinije i mnogo stroe u svom naelu od postavki Malinov skog, ipak dovode do veoma slinih zakljuaka. Polazna taka Redklif-Brauna, mada on to bez sumnje ne bi rado priznao, podudara se sa polaznom postavkom Boasa. Kao i ovaj, pita se da li izraz totemizam, uzet u tehnikom smislu, nije nadiveo svoju korisnost". Kao i Boas, i skoro istim recima, nagovetava svoj projekt da svede tobonji totemizam na specifian sluaj odnosa oveka i prirodnih vrsta, onako kako to formuliu mitovi i odredi. Pojam totemizma iskovan je od elemenata pozaj mljenih od razliitih institucija. Samo u Australiji mora se praviti razlika izmeu vie totemizama:

seksualnog, mesnog, individualnog; polovine, odeljka, pododeljka, klana (patrilinearnog i matrilinearnog), horde, itd.
Sve to totemski sistemi imaju zajedniko jeste u o p tena tendencija da se karakteriu segmenti drutva povezivanjem svakog segmenta sa nekoliko prirodnih vrsta ili sa jednim delom prirode. Ovo povezivanje moe dovesti do velikog broja razliitih oblika (RadcliffeBrown 2., str. 122).

Do sada, uglavnom se pokuavalo da se doe do porekla svakog oblika, Meutim, s obzirom da nita nije poznato, ili skoro nita, prolosti domorodakih drutava, itav poduhvat ostaje nesiguran i pun nagaanja. Redklif-Braun eli da zameni istorijska prouava nja jednom induktivnom metodom, podstaknut pri rodnim naukama. Prema tome, teie se nalaenju nekih jednostavnih naela iza emipirijske sloenosti:
Moemo li pokazati da je totemizam specifian oblik jedne opte prisutne pojave u ljudskim drutvima i da se usled toga pojavljuje u svim kulturama, ali u razliitim oblicima? (str. 123).

Dirkem je bio prvi koji je tako postavio problem. Odajui mu priznanje, Redklif-Braun ipak odbacuje njegovu argumentaciju, koja polazi od nepotpune analize pojma sakralnog. Rei da je totem sakralan, znai konstatovati da postoji obredni odnos izmeu oveka i njegovog totema, ako obredni odnos" ozna ava celinu obaveznih stavova ponaanja. Prema tome, pojam sakralnog ne daje objanjenje; on samo ukazuje na opti problem obrednih odnosa.
6 Totemizam danas

82

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

83

Da bi drutveni poredak bio ouvan (a da to nije sluaj, ne bi vie bilo problema, jer bi p o s m a t r a n o drutvo nestalo ili bi se preobrazilo u drukije drutvo), treba obezbediti stalnost i solidarnost klanova, koji predstavljaju segmente od kojih se sastoji drutvo. Ta stalnost i ta solidarnost mogu se zasnivati samo na pojedinanim oseanjima, a ova zahtevaju, da bi se efikasno manifestovala, kolektivni izraz, koji treba da se usredsredi na konkretne stvari: Pojedinana Kolektivna oseanja

ponaanja,

vezanosti ritualizovana grupe

Reprezentativni

predmet

Time se objanjava uloga koju u savremenim drutvima imaju simboli, kao to su zastave, kraljevi, predsednici, itd. Ali zato se totemizam obraa ivotinjama ili biljkama? Dirkem je dao ovoj pojavi mogue objanje nje: stalnost i kontinuitet klana zahtevaju samo jedan amblem koji moe biti i koji najpre to mora biti proizvoljan znak, dosta jednostavan da bi svako drutvo moglo da shvati ideju, ak i u nedostatku mogunosti za umetniki izraz. Ako su u ovim znaci ma kasnije prepoznati" likovi ivotinja ili biljaka, to je zato to su ivotinje i biljke prisutne, pristupane, lake za obeleavanje. Za Dirkema, u skladu s tim. mesto koje totemizam daje ivotinjama i biljkama predstavlja jednu vrstu zakasnele pojave. Bilo je prirodno da do nje doe, ali ona ne donosi nita sutinsko. Naprotiv, Redklif-Braun tvrdi da ritualizacija odnosa oveka i ivotinje prua mnogo optije i

ire okvire od totemizma, i u kojima je totemizam razraen. Ovakav obredni stav dokazan je kod n a r o d a bez totemizma, kao to su Eskimi, a poznati su i drugi primeri isto tako nezavisni od totemizma, jer Andamani na ostrvima potuju obredno ponaanje prema kornjaama koje zauzimaju znaajno mesto u njihovoj ishrani, kalifornijski Indijanci pokazuju isti stav prema lososima, a svi arktiki narodi prema medvedima. Ova ponaanja su u stvari opte prisutna u lovakim drutvima. Stvari bi na tome ostale da ne dolazi do drutvene segmentacije. Meutim, kada do nje doe, automatski je slede obredna i verska segmentacija. Tako se u katolicizmu razvio kult svetaca sa organizacijom parohija i verskom individualizacijom. Ista tendencija je bar nagovetena kod Eskima, u vidu podele na ljude zime" i ljude leta" i odgovarajue obredne dihotomije. Uz dvostruki uslov da se prihvati, na ta nas posmatranje uvek i svuda navodi da prirodni interesi podstiu obredna ponaanja, i da obredna segmenta cija sledi drutvenu segmentaciju, problem totemizma nestaje i u s t u p a mesto jednom drugom problemu, ali koji ima tu prednost to je mnogo uopteniji:
Zbog ega ma prihvata obredni stav vrstama? (str. veina naroda koji se nazivaju primitivni u svojim obiajima i u svojim mitovima prema ivotinjama i drugim prirodnim 129)

Ove analize su, kako misli Redklif-Braun, pruile odgovor: opte je potvrena injenica da svaka stvar ili svaki dogaaj koji imaju znaajan uticaj na materijalno ili duhovno blagostanje nekog drutva
6*

84

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

85

tee da postanu predmet obrednog stava. Ako totemizam bira prirodne vrste koje treba da poslue kao socioloki amblemi segmentima drutva, to je jedno stavno zato to su ove vrste, pre pojave totemizma. bile predmet obrednih stavova. Redklif-Braun na taj nain obre Dirkemovo t u m a enje, prema kome su totemi predmet obrednih stavo va (kako bi Dirkem rekao, sakralni"), jer prvobitno su posluili kao socioloki amblemi. Za Redklif-Brauna, priroda je ukljuena u drutveni poredak a nije mu podreena. U stvari, i u toj fazi razvoja njegove misli, Redklif-Braun naturalizuje", ako se to tako moe rei, Dirkemovu misao. On ne moe da prizna da jedan metod, oevidno pozajmljen od pri rodnih nauka, vodi paradoksalnom rezultatu posta vljanja drutvenog na izdvojenu razinu. Rei da etnologija opravdava metod prirodnih nauka svodi se, po njemu, na tvrenje da je etnologija prirodna nauka Prema tome, nije dovoljno posmatrati, opisivati i klasirati kao to to ine prirodne nauke, ali na jednoj drugoj razini: predmet posmatranja mora sam poticati od prirode, pa m a k a r i neznatno. Konano, tumaenje totemizma moe da da prednost drutve noj segmentaciji nad obrednom i verskom segmenta cijom: i jedna i druga ostaju i dalje funkcije prirod nih interesa". Prema prvoj teoriji Redklif-Brauna, kao i prema Malinovskom, ivotinja postaje totemska" tek ako je prvo dobra za jelo". Meutim, neuporedivi istraiva, kakav je bio Malinovski, znao je bolje nego iko da se ne moe doi do kraja jednog konkretnog problema kroz uoptenosti. Kada prouava, ne totemizam u celini, ve osobeni oblik koji on ima na ostrvima Trobrijanda,

bioloka, psiholoka i moralna razmatranja ostavljaju slobodno polje etnografiji, pa ak i istoriji. U blizini sela Labaj, nalazi se jedna jama, nazvana Obukula. iz koje su. kako se smatra, etiri klana koja sainjavaju trobrijandsko drutvo, izila iz dubina zemlje. Prvo je iziao iguan, ivotinja klana Lukulabuta; zatim pas. iz klana Lukuba. koji je onda zauzimao prvo mesto. onda je dola svinja, koja predstavlja klan Malasi, danas glavni klan; najzad, totem klana Lukvasisiga: krokodil,-zmija ili oposum, zavisno od verzije. Pas i svinja poeli su da lunjaju okolo. Pas je pronaao na zemlji jedan plod drveta noku. onjuio ga i pojeo. Onda je svinja rekla: Pojeo si noku, pojeo si ubre, ti si niskog roda. Ja u biti vo". Od tada, vodstvo pripada najviem rodu klana Malasi. Zaista, voe noku koje se bere jedino u periodu oskudice, smatra se hranom nie vrste (Malinowski 2., tom II, str. 499). Po priznanju samog Malinovskog, ove totemske ivotinje daleko su od toga da budu podjednako znaajne u domorodakoj kulturi. Rei. kao to on to ini, da se beznaajnost prvopomenutog iguana i na kraju pristiglih krokodila, zmije ili oposuma, objanjava drugorazrednim rangom koji se pridaje tim klanovima, u protivrenosti je sa njegovom optom teorijom totemizma, jer je to objanjenje kultur ne, a ne prirodne vrste: socioloko, a ne vie bioloko. Da bi vodio rauna hijerarhiji klanova, Malinovski mora pored ostalog i da razmotri hipotezu po kojoj dva klana potiu od osvajaa koji su doli morskim putem, dok druga dva predstavljaju domorodako stanovnitvo. Pored toga to je ova hipoteza istorijska, pa se prema tome ne da uoptiti (nasuprot naoj teoriji, koja tei univerzalnosti), ona pretpostavlja da

86

Klod levi Stros

Totemizam danas

87

bi pas i svinja mogli da se pojave u mitu kao ..kulturne" ivotinje, a druge kao ..prirodne" ivoti nje, jer su vre vezane za zemlju, vodu ili umu. Ako bismo krenuli ovim putem, ili nekim paralelnim, trebalo bi da se osvrnemo na melanezijsku etno-zoologiju (to znai na pozitivna saznanja koja domoroci ovog dela sveta imaju ivotinjama, na nain na koji ih koriste na tehnikom i obrednom planu, i na verovanja u vezi sa njima), a ne na predrasude korisnosti, liene svake osobeno empirij ske osnove. S druge strane, jasno je da odnosi, kao to su ovi koje smo pomenuli kao primer, predstavljaju neto pojmljeno, a ne doivljeno. Iskazujui ih, duh se rukovodi vie teorijskom nego praktinom svrhom. Drugo, traenje korisnosti ,, svaku cenu" suko bljava se sa onim mnogobrojnim sluajevima u kojima totemske ivotinje ili biljke ne pruaju nikakvu korist sa stanovita domorodake kulture. Da bi se potova la naela, potrebno je onda manipulisati pojmom interesa, svaki put mu davati odgovarajui smisao, tako da se empirijski zahtev postavljen na poetku postepeno preobrazi u verbalnu igru, pogreno zaklju ivanje ili tautologiju. I sam Malinovski nije u stanju da se pridrava aksioma (koji meutim predstavlja osnovu njegovog sistema) na osnovu koga svodi t o temske vrste na korisne vrste, a naroito jestive: odmah mu je potrebno da iznese druge motive: divljenje ili strahtvanje. Ali otkud onda u Australiji tako raznovrsni totemi, kao to su smeh. razliite bolesti, povraanje i le? Tvrdoglava skonost ka utilitaristikim tumaenji ma ponekad vodi u udnu dijalektiku. Tako gospoica Makonel (McConnel) tvrdi da totemi Vik-Munkana, na obali zaliva Karpentarija u severnoj Australiji,

odravaju privredne interese: obalska plemena imaju za toteme dugong, morsku kornjau, razne ajkule, krabe, ostrige i druge mekuce, kao i grom, koji nagovetava sezonu severnog vetra". plimu, ..koja donosi h r a n u " i jednu malu pticu za koju se smatra da titi ribolovce". Stanovnitvo u unutranjosti ima isto tako toteme u vezi sa svojom sredinom: pacova iz ikare, kengura valabi, mladu travu kojom se ove ivotinje h r a n e " , koren streljae, jam, itd. Tee je ve objasniti privrenost zvezdi padalici drugom totemu koji nagovetava smrt jednog roditelja". Meutim, nastavlja na autor, pored svoje pozitivne funkcije, ili umesto nje, . . . . totemi mogu da predstavljaju opasne ili neprijatne stvari, kao to su krokodili, muice (na drugim mestima pijavice) za koje postoji negativan drutveni interes u tom smislu to ne mogu da se zanemare, ali mogu da se razmnoavaju da bi naneli tetu neprijateljima i stranci ma (McConeel, str. 138). U vezi s tim teko bi se mogla nai neka stvar za koju se ne bi moglo rei da u ovom ili onom vidu, pozitivno ili negativno, (ili ak zbog svoje indiferentnosti) neemu slui i utilitarna i naturalistika teorija svela bi se na stavove liene svake sadrine. Meutim, Spenser i Dilen predloili su ve odavno jedno objanjenje koje mnogo vie zadovoljava da bi se meu toteme ukljuile vrste koje bi se na osnovu naivne teorije korisnosti jednostavno smatrale kao tetne: Muice i komari predstavljaju takvu nevolju da se na prvi pogled teko moe shvatiti zato postoje sveanosti

88

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

89

posveene obezbeivanju njihovog r a z m n o a v a n j a . . . Meutim, ne treba zaboraviti da su muice i komari, m a d a v e o m a o m r z n u t i s a m i p o sebi, b l i s k o p o v e z a n i s o n i m t o d o m o r o d a c eli d a d o b i j e u o d r e e n i m p e r i o d i m a g o d i n e ( v e l i k u k i u ) (str. 161).

To se svodi na postavku i ta formula bi mogla da bude proirena na itavo polje totemizma da muice i komari nisu posmatrani kuo stimulansi, ve su pojmljeni kao znaci. U studiji koju smo analizovali u jednoj prethodnoj glavi, Firt izgleda da je naklonjen objanjenjima koja se svode na korisnost. Jam, taro, kokosov orah, plod hlebnog drveta, glavni su jestivi plodovi Tikopije i kao takvi smatraju se izvanredno dragocenim. Meu tim, kada ovek eli da shvati zato su jestive ribe iskljuene iz totemskog sistema, ovakva vrsta tumae nja mora da bude nijansirana: pre lova, riba predsta vlja nejasnu i nediferenciranu celinu; ona nije tu, prisutna i primetna, kao jestive biljke u batama i vonjacima. Stoga obredi ribolova nisu podeljeni meu klanovima; oni ih solidarno proslavljaju oko sakralnih piroga, pomou kojih ljudi love ribu:
. . . . k a d a se radi jestivim biljkama, drutvo se interesuje za njihovo gajenje, k a d a se r a d i ribi, o n o se i n t e r e s u j e z a n j e n o h v a t a n j e ( F i r t h /l/, s t r . 614).

ak i to se tie biljne hrane, Firt u jednom drugom delu iznosi da su stvari sloenije nego to to doputa utilitarno tumaenje. Pojam ekonomskog interesa sa dri vie vidova koje treba razlikovati i koji nisu uvek meusobno usklaeni, niti su usklaeni sa sociolo kim i religijskim ponaanjem. Tako se jestive biljke mogu poredati po njihovom mestu u ishrani (I), po teini r a d a potrebnog za njihovo gajenje (II), po sloenosti obreda berbe (IV) i, najzad, po religijskom znaaju klanova koji kontroliu glavne vrste (V), naime: Kafika (jam), T a u m a k o (taro), Tafua (kokos), Fangarere (hlebno drvo). Rezimirajui Firtova obavetenja, dolazimo do sledee tabele:
(I) () (III) jam taro kokos banana hlebno drvo sago pulaka (IV) jam taro (V) Kafika Taumaku

taro taro hlebno drvo jam kokos pulaka (Alocasia sp.) banana kokos pulaka banana sago hlebno drvo jam sago

hlebno drvo Fangerere sago Tafua kokos banana pulaka ( F i r t h /2/, str. 65).

Teorija je otroumna; meutim, i ako bi ona bila prihvaena, pokazivala bi ve da je odnos oveka i njegovih potreba uslovljen kulturom i ne moe biti shvaen jednostavno kao prirodan. Kao to je i sam Firt pomenuo: . . . . veina totemskih ivotinjskih vrsta nema primetan ekonomski znaaj (Firth, /1/, str. 395).

Ova tabela ne odgovara totemskom sistemu, jer je broj biljaka koje se na njoj nalaze vei: jam, koji kontrolie najvii klan i iji obred je t a k o e najsloe niji, kako kod gajenja, tako i kod branja, zauzima ptslednje mesto po p r e h r a m b e n o m znaaju, a drugo mesto po potrebnom radu. Banana i sago palma, netotemske" biljke, predmet su znaajnijeg obreda, kako kod gajenja tako i kod berbe, od hlebnog drveta i kokosa, koji su meutim totemski", itd.

90

Klod Levi Stros

Totemizam danas

91

Malo je verovatno da je Redklif-Braun bio sasvim svestan evolucije svoje misli u toku poslednjih trideset godina svog ivota, jer ak i njegovi pozni napisi svedoe velikoj vernosti d u h u ranijih radova. Uosta lom, ova evolucija nije bila postepena: reklo bi se da su kod njega dve tendencije uvek zajedniki postojale i da se ponekad jedna a ponekad druga vie potvri vala, zavisno od t r e n u t k a i prilike. Sa njegovim starenjem, svaka tendencija se precizirala i preiavala, inei opoziciju oiglednijom, ali nemogue je rei da li je jedna ili druga konano stekla kod njega prevagu. Stoga ovek ne bi trebalo da bude suvie iznenaen to se tano deset godina poto je formulisao svoju prvu teoriju totemizma, Redklif-Braun suprotstavio Malinovskom u vezi sa magijom i to je tumaenje ove pojave koje je t a d a izneo. mada veoma blisko pret hodnom, bilo toliko daleko od njegovih ranijih ideja. Koherentniji u tom pogledu, Malinovski je razmatrao problem magije na isti nain kao i problem totemi zma: oslanjajui se na uoptena psiholoka r a z m a t r a nja. I obredi i praksa magije svode se za oveka na sredstvo za otklanjanje ili ublaavanje strepnje koju osea kada se uputa u poduhvate iji je rezultat neizvestan. Magija bi prema tome imala p r a k t i n u i afektivnu svrhu. Pomenimo odmah da veza izmeu magije i rizika koju istie Malinovski nije ni u kom sluaju oevidna. Svaki poduhvat sadri rizik, pa m a k a r i samo opa snost od neuspeha, ili da rezultat nee odgovarati potpuno n a d a m a autora. Dakle, u svakom drutvu, magija zauzima tano odreen sektor, koji obuhvata neke poduhvate a druge ostavlja van. Tvrditi da su prvi upravo oni koje drutvo smatra nesigurnim.

predstavljalo bi pogrean zakljuak jer ne postoji objektivni kriterijum koji bi omoguio da se utvrdi koje poduhvate ljudska drutva smatraju vie ili manje rizinim, nezavisno od injenice to su neki od njih propraeni obredima. Poznata su drutva gde su vrste delatnosti koje sadre sigurne opasnosti ostala van magije. To je sluaj malog Bantu plemena Ngindo, na veoma niskoj tehnikoj i privrednoj razini, koje vodi nesiguran ivot u umama june Tanganjike, i kod koga umsko pelarstvo igra znaajnu ulogu: Vodei rauna tome da pelarstvo izlae oveka mnogim rizicima: dugim nonim kretanjima opasnom umom, susretima sa ne manje neprijateljskim rojevima na velikim visinama, moglo bi izgledati zapanjujue to ono nije propraeno nikakvim obredom. Meutim, uka zano mi je na to da opasnost ne zahteva neophodno obred. Vie plemena koja ive od lova napadaju najveu divlja bez mnogo ceremonije. I obred ima veoma malo veze sa svakodnevnim traganjem pripadnika plemena Ngindo za hranom (Crosse-Upcott, str. 98). Empirijska veza kojoj govori Malinovski nije prema tome proverena. I svakako, kao to je primetio Redklif-Braun, argumentacija koju on iznosi (to je u stvari nastavak onoga to je izneo Loazi (Loisy) bila bi sasvim prihvatljiva ako bi se obrnuli izrazi, da bi se dolo do jedne upravo suprotne teze: . . . . naime, da usled nedostatka obreda i povezanih verovanja, pojedinac ne pokazuje strepnju; i da obred ima. kao psiholoku posledicu, stvaranje stanja nesigur nost i opasnosti. Malo je verovatno da bi jedan ostrvski Andaman smatrao opasnim da jede meso dugonga, svinje ili kornjae, ako ne bi postojao skup specijalnih obreda, iji je proklamovani cilj da se on zatiti od tih opasnosti.

92

Klod Levi Stros Ako, prema tome, etnoloka teorija tvrdi da magija i religija ulivaju oveku poverenje u sebe, moralno blago stanje i oseanje bezbednosti, moglo bi se isto takn rei da to dovodi do raanja strahova i strepnji kojih bi inae bio lien (Radcliffe-Brown /3/, str. 148149).

Totemizam danas

93

Prema tome, ljudi ne pribegavaju magiji zato to oseaju strepnju u nekim situacijama, ve zato to pribegavaju magiji te situacije izazivaju strepnju. Dakle, argumentacija vai i protiv prve teorije totemizma Redklif-Brauna, jer se ona svodi na tvrenje da ljudi zauzimaju obredni stav prema ivotinskim i biljnim vrstama koje izazivaju njihov interes ovde to znai: spontani interes. Ne bi li se moglo isto tako rei (a bizarnost spiska totema na to najbolje ukazuje) da vie zbog obrednih stavova koje pokazuju prema tim vrstama ljudi tee da u njima nau neki interes. Moglo bi se svakako zamisliti da su na poetku ivota u drutvu, pa ak i danas, pojedinci ispunjeni strepnjom izmislili, i jo uvek izmiljaju, prinudna ponaanja slina onima koja se zapaaju kod psiho pata: na ovaj niz pojedinanih varijacija primenjuje se neka vrsta drutvene selekcije koja, kao to je to sluaj s prirodnom selekcijom mutacija, tei da ouva i uopti one koje su korisne za odravanje grupe i za ouvanje reda, a da eliminie druge. Meutim, hipote za, koja se teko moe proveriti u dananje vreme i uopte ne moe u dalekoj prolosti, nita ne dodaje jednostavnoj konstataciji da se obredi neredovno raaju i nestaju. Da bi pribegavanje strepnji pruilo makar i nagovetaj objanjenja, bilo bi potrebno da se prvo zna u emu se ta strepnja sastoji, a zatim kakvi odnosi postoje izmeu zbrkane i poremeene emocije, s

jedne, i ponaanja oznaenih s najveom preciznou igom, i koja se mogu raspodeliti izmeu vie odree nih kategorija, s druge strane, kojim mehanizmom bi prva izazvala druge? Strepnja nije uzrok, to je nain na koji ovek shvata, subjektivno i nejasno, unutra nji nered za koji ni sam ne zna da li je fiziki ili mentalni. Ako postoji razumna veza, nju bi trebalo traiti izmeu artikulisanih ponaanja i struktura nereda, iju teoriju tek treba razraditi, a ne izmeu ovih ponaanja i odraza nepoznatih pojava na ekranu oseajnosti. Psihijatrija, na koju se implicitno poziva Malinovski, trudi se i sama da nas naui da su ponaanja bolesnika simbolina i da njihovo tumaenje potie od jedne dramatike, to znai od jedne ifre koja je, kao i svaka ifra, po prirodi vanindividualna. Ova ponaa nja mogu biti propraena strepnjom, ali nije strepnja ta koja ih izaziva. Osnovna greka teze Malinovskog je u tome to se uzima kao uzrok ono to najverovatnije ne predstavlja nita drugo nego posledicu, ili prateu pojavu. Poto je afektivnost najmutnija strana oveka, stalno postoji tenja da se njoj pribegne, pri emu se zaboravlja da ono to se opire objanjenju samim tim ne moe da mu poslui. Jedan podatak nije osnovni zato to je nerazumljiv: njegov karakter samo ukazuje na to da objanjenje, ako postoji, treba traiti na drugom planu. U suprotnom, zadovoljiemo se da priijemo problemu drugu etiketu, verujui da smo ga reili. Ve prvo stanje doktrine Redklif-Brauna dovoljno je da pokae da je ova iluzija iskrivila razmiljanja totemizmu. Ona takoe razara Frojdov pokuaj u delu Totem i tabu. Zna se da je Kreber donekle izmenio

94

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

stav prema ovom delu. dvadeset godina poto ga je prvo osudio zbog netanosti i nedovoljno naunog metoda. Meutim, 1939. godine, on je priznao svoju nepravdu: nije li ubio muicu pneumatikim ekiem? Ako je Frojd odustao, to izgleda da je bio sluaj, od toga da ubistvo oca smatra istorijskim dogaajem, u tome bi se mogao videti simbolini izraz povratne virtuelnosti: generiki i vanvremenski model psiholo kih stavova impliciranih pojavama ili institucijama koje se ponavljaju, kao to su totemizam i tabui (Kroeber 3/. str. 306). Meutim, pravo pitanje nije u tome. Nasuprot onome to podrava Frojd, drutvene prinude, pozi tivne i negativne, ne mogu se objasniti ni u pogledu svog porekla, ni u pogledu svoje postojanosti, kao posledica nagona ili emocija koji e se ponovo pojaviti sa istim karakteristikama, tokom vekova i milenijuma, kod razliitih pojedinaca. Jer, ako bi povratnost oseanja objasnila postojanost obiaja, poreklo obia ja trebalo bi da se p o d u d a r a sa pojavom oseanja, a Frojdova teza ne bi bila izmenjena, ak i ako bi oceubilaki nagon odgovarao jednoj tipinoj situaciji umesto istorijskom dogaaju 1 '. Ne znamo nita i nikada neemo nita saznati prvom izvoru verovanja i obiaja iji se koreni nalaze u dalekoj prolosti; meutim, to se tie dananjice, sigurno je da drutvena ponaanja nisu ono to spontano ima svaki pojedinac, pod uticajem t r e n u t n i h emocija. Kao lanovi grupe, ljudi se ponaaju, u skladu s onim to svako osea kao pojedinac: svaki ovek se osea zavisno od naina na koji mu je to
1. Za razlku od Krebera, na stav prema delu Totem i tabu se dakle vie zaotrio tokom godina: vidi Les structures elementaires de la parente, str. 609610.

dozvoljeno ili propisano da se ponaa. Obiaji su dati kao spoljne norme, pre izazivanja unutranjih osea nja, a te norme odreuju pojedinana oseanja, kao i okolnosti u kojima se ona mogu ili moraju izraziti. Uostalom, ako bi institucije i obiaji imali svoju vitalnost zato to se stalno osveavaju i osnauju individualnim oseanjima slinim onima u kojima su se nalazili njihovi prvi koreni, onda bi trebalo stalno da oslobaaju afektivno bogatstvo, koje bi predsta vljalo njihovu pozitivnu sadrinu. Poznato je da to nije sluaj i da vernost koja im se pripisuje potie najee od konvencionalnog stava. Bez obzira kom drutvu pripada, subjekt je retko u stanju da nae neki uzrok tog konformizma: sve to zna da kae jeste da su stvari uvek bile takve i da je on postupio onako kao to se postupalo i pre njega. Ovaj vid odgovora izgleda potpuno istinoljubiv. U poslunosti i u praksi nema revnosti, kao to bi trebalo da bude sluaj ako bi svaki pojedinac prihvatao drutvena verovanja zato to ih je u ovom ili onom trenutku svog postojanja intimno i lino doiveo. Emocije se javljaju, ali kada je obiaj, po sebi indiferentan, prekren. Izgleda da se pridruujemo Dirkemu; meutim, u krajnjoj liniji, i Dirkem izvodi drutvene pojave iz afektivnosti. Njegova teorija totemizma polazi od potrebe i na kraju pribegava oseanju. Kao to smo ve podsetili, po njemu postojanje totema dovodi do prepoznavanja ivotinjskih ili biljnih likova u onome to su prvobitno bili samo nefigurativni i proizvoljni znaci. Ali zbog ega su ljudi poeli da simbolizuju svoje klanovsko pripadnitvo? Dirkem kae da je to zbog instinktivne tendencije" koja navodi ,,,ljude sa inferiornom k u l t u r o m . . . povezane zajednikim ivo t o m . . . da oslikaju ili tetoviraju telo slikama koje

96

Klod Levi Siros

podseaju na tu zajednicu postojanja" (str. 332). Ovaj grafiki instinkt" je prema tome u osnovi sistema koji nalazi svoj vrhunac u afektivnoj teoriji sakral nog. Meutim, kao i one koje su upravo kritikovane, Dirkemova teorija kolektivnog porekla sakralnog za sniva se na pogrenom zakljuivanju nisu trenutne emocije, koje se oseaju prilikom skupova i sveano sti, te koje izazivaju ili ovekoveuju obred, ve je obredni in taj koji podstie emocije. Daleko od toga da je religijska ideja roena iz uzavrelih drutvenih sredina, iz same ove uzavrelosti" (Durkheim, str. 313). ve je ona u njihovoj osnovi. U stvari, nagon i emocija nita ne objanjavaju; oni uvek proistiu: bilo iz snage tela, bilo iz nemoi duha. U oba sluaja oni su posledica i nikada nisu uzrok. Uzroci se mogu traiti samo u organizmu i onako kako samo biologija zna da uini, ili u intelektu, to je jedini put otvoren psihologiji, i etnologiji.

IV KA INTELEKTU

Pleme Talensi, na severu Zlatne obale, podeljeno je u patrilinearne klanove koji potuju razliite totemske zabrane. Istu karakteristiku imaju plemena Gor nje Volte, i ak plemena zapadnog Sudana. Ne radi se samo formalnoj slinosti: ivotinjske vrste koje su najee zabranjene, iste su na itavoj povrini ove ogromne teritorije, kao i mitovi koji su stvoreni da bi se opravdale zabrane. Totemske zabrane plemena Talensi obuhvataju ptice kao to su: kanarinac, grlica, domaa kokoka; gmizavce, kao to su krokodil, zmija, kornjaa (kop nena i vodena); neke vrste riba; velikog skakavca, glodare: vevericu i zeca; preivare: kozu i ovcu; mesodere kao to su maka, pas i leopard; konano, druge ivotinje: majmuna, divlju svinju, itd:
Nemogue je otkriti neto zajedniko svim ovim ivotinjama. Neke zauzimaju znaajno mesto u domoro dakom privrednom ivotu, kao izvori hrane, ali veina je u tom pogledu beznaajna. Mnoge su dobar obrok za one koji imaju pravo da ih jedu; meso drugih je prezreno. Nijedan odrastao ovek nee rado jesti skakavca, k a n a rinca, ili male jestive zmije, samo mala deca, koja jedu sve to nau. Vie vrsta se smatra opasnim, stvarno ili na magijskom planu; to je sluaj sa krokodilom, zmijama,
7 Totemizam d a n a s

98

Klod Levi Sti'os leopardom i svim divljim zverima. S druge strane, mnoge ivotinje su potpuno bezopasne, kako sa praktinog stanovita, tako i sa magijskog. Neke od njih nalaze mesto u skromnom folkloru Talensija, kao to je sluaj sa tako razliitim ivotinjama kao to su majmun, grlica i maka. Usput da pomenemo, klanovi koji imaju maku kao totem, ne pokazuju nikakvo potovanje za domae make, a prema domaim psima jednako se odnose i oni koji mogu i oni koji ne mogu da ih jedu. Prema tome, totemske ivotinje Talensija ne predstavljaju klasu, ni u zoolokom niti u utilitarnom ni u magijskom smislu. Sve to se moe rei jeste da one uopteno pripadaju dosta estim divljim ili domaim vrstama (Fortes, str. 141142).

Totemizam danas

99

Otili smo daleko od Malinovskog. Meutim, Fortes naroito istie jedan problem koji se, jo od Boasa, nazire iza iluzija izazvanih totemizmom. Da bi se shvatila verovanja i zabrane ove vrste, nije dovoljno da im se pripie jedna globalna funkcija: jednostavan konkretan postupak, koji se moe lako preneti u vidu navika steenih u detinjstvu, da bi se uinila oevid nom sloena struktura jednog drutva. Jer ostaje jo jedno pitanje, koje je verovatno sutinsko: zbog ega ivotinjski simbolizam 9 1, naroito zbog ega jedni simboli pre nego neki drugi, poto je utvreno, bar negativno, da izbor nekih ivotinja ne moe biti objanjen sa utilitarnog stanovita? U sluaju Talensija, ii emo po etapama. Postoje pojedinane ivotinje, ili ak ponekad geografski lokalizovane vrste, koje su predmet tabua, poto se na njih nailazi u susedstvi; hramova posveenih kultu odreenih predaka. Tu se ne radi totemizmu u uobiajenom znaenju tog izraza. Tabui zemlje" predstavljaju posebnu kategoriju izmeu ovih sakral-

nih ivotinja ili vrsta i totema: to je sluaj sa velikim gmizavcima krokodilom, pitonom, raznim vrstama gutera, koji ne mogu biti ubijeni u prostoru h r a m a zemlje. To je ,,narod Zemlje" u istom smislu u kome se kae narod ovog ili onog sela", i simbolizuje mo Zemlje, koja moe biti korisna ili tetna. Ve tu se postavlja pitanje zbog ega su neke suvozemne ivoti nje izabrane, a druge nisu: piton je naroito sveta ivotinja na teritoriji koju uva neki odreeni klan, a krokodil na teritoriji nekog drugog klana. Pored toga, ivotinja nije samo predmet zabrane: to je predak, ije bi unitenje predstavljalo ubistvo. To nije zato to Talensi veruju u metampsihozu, ve zato to pretke, njihove ljudske potomke i ivotinje koje naseljavaju tu teritoriju sjedinjuje ista teritorija. P r e c i . . . duhovno su prisutni u drutvenom ivotu svojih potomaka, isto kao to su svete ivotinje prisutne u svojim barama, ili na mestu sa kojim se grupa identifikuje" (str. 143). Drutvo Talensija se moe uporediti sa t k a n i n o m ija potka i osnova odgovaraju boravitima i rodovi ma. Iako su blisko isprepleteni, ovi elementi ipak predstavljaju izrazite realnosti, propraene osobenim sankcijama i obrednim simbolima, u optim okvirima kulta predaka. Pripadnici plemena Talensi znaju da pojedinac, k a o drutveno bie, ima viestruke uloge, od kojih svaka odgovara jednom vidu ili jednoj funkciji drutva i da se pred njega problemi orijenta cije i izbora stalno postavljaju: Totemski simboli su, kao i svi drugi odredni simboli, ideoloke reperne take koje pojedinac koristi da bi se po njima upravljao" (str. 144). Kao p r i p a d n i k proirenog klana, ovek potie od zajednikih i dalekih predaka, koje simbolizuju svete ivotinje; k a o p r i p a d n i k roda, od bliih predaka, koje simbolizuju totemi; konano, kao
7"

100

Klod Levi Stros

Totemizam danas

101

potomak odreenih predaka, koji mu otkrivaju njego vu linu sudbinu i mogu mu se javiti posredstvom neke domae ivotinje ili neke divljai:
Meutim, koja je zajednika psiholoka tema svih ovih oblika ivotinjskog simbolizma? Za pripadnike plemena Talensi, ljudi i njihovi preci vode beskrajnu bitku. Ljudi trae, posredstvom rtvovanja, da se suprot stave precima ili da se sa njima pomire. Meutim, ponaanje predaka je nepredvidljivo. Oni mogu naneti tetu; nameu se panji ljudi i iznenadnim nasrtajima na svakodnevnu bezbednost, vie nego kao dobronamerni zatitnici. Agresivnim meanjem u ljudske poslove oni doprinose ouvanju drutvenog poretka. Bez obzira ta inili, ljudi ne mogu n i k a d upravljati precima. Kao i rene i umske ivotinje, oni su pokretni, neuhvatljivi, svuda prisutni: njihovo ponaanje je nepredvidljivo i agresivno. Odnosi izmeu ljudi i ivotinja, kako se zapaaju u ivotu, pruaju odgovarajui simbol odnosa izmeu ljudi i predaka, na planu mistine kauzalnosti (str. 145).

U svojoj s t u d i j i t o t e m i z m u u P o l i n e z i j i , F i r t je v e bio sklon ovakvoj vrsti objanjenja: Prirodne vrste, predstavljene u polinezijskom totemi zmu, najee su ivotinje, kopnene ili vodene; mada se povremeno pojavljuju, biljke nikada nemaju glavno mesto. Izgleda da se ova sklonost ka ivotinjama objanjava verovanjem da ponaanje totema odaje postupke ili namere boga. Poto su biljke nepokretne, one sa tog stanovita nisu interesantne. Isto se tako pokazuje sklo nost ka vrstama sa osobinama pokretljivosti i gipkosti, sposobne za najraznovrsnije pokrete, jer one imaju isto tako esto, upadljive osobine oblik, boju, svirepost, i naroito krike koje se jo pre mogu ubrojiti meu sredstva koja natprirodna bia koriste da bi se oglasila (Firth, (1), str. 393).

U ovakvoj slinosti Fortes nalazi objanjenje glav ne uloge date ivotinjama mesoderima: onima koje pripadnici plemena Talensi nazivaju vlasnici onja ka", koje opstaju i brane se napadajui druge ivoti nje i ak ponekad ljude; njihova simbolina veza sa potencijalnom agresivnou predaka" oevidna je. Po svojoj vitalnosti, ove ivotinje su veoma pogodan simbol besmrtnosti. injenica to je ovaj simbolizam uvek jedne vrste, to znai ivotinjske, potie od sutinskog karaktera drutvenog i moralnog kodeksa, koji predstavlja kult predaka: to to se upotrebljavaju razliiti ivotinjski simboli, objanjava se injenicom to ovaj kodeks ima razliite vidove.

Ova tumaenja Firta i Fortesa mnogo vie zadovo ljavaju od tumaenja klasinih pobornika totemizma, ili njihovih prvih protivnika, kao to je Goldenvajzer, jer izbegavaju dvostruki greben proizvoljnosti i lane oevidnosti. Jasno je da u takozvanim totemskim sistemima prirodne vrste ne predstavljaju tek bilo kakve nazive drutvenih jedinica koje se mogu imeno vati i na drugi nain. Isto tako je jasno da time to uzima ivotinjski ili biljni eponim, drutvena jedinica ne potvruje implicitno da izmeu nje i njega postoji sutinski afinitet: da ona potie od njega, da su iste prirode, ili da se njime hrani. . . Veza nije proizvoljna, isto tako to nije odnos susedstva. Ostaje, kao to to Firt i Fortes nagovetavaju, da je ona zasnovana na percepciji slinosti. Treba jo saznati gde se nalazi ta slinost i na kom planu se moe otkriti. Moe li se rei, kao to su uinili autori koje smo citirali, da je ona fizike ili duhovne vrste, prenosei na taj nain

102

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

103

empirizam Malinovskog sa organske i afektivne razi ne na razinu percepcije i rasuivanja? Primetie se, pre svega, da je tumaenje razumljivo samo u sluaju drutava koja razdvajaju totemski niz od genealokog niza, priznajui im istovremeno pod jednak znaaj: jedan niz moe uputiti na drugi, jer nisu meusobno povezani. Meutim, u Australiji. dva niza se preklapaju i intuitivno uoena slinost, na koju se pozivaju Fortes i Firt, bila bi nezamisliva ve zbog samog ovog susedstva. U velikom broju plemena Severne ili June Amerike, nikakva slinost nije implicitno ili eksplicitno pretpostavljena; veza izme u predaka i ivotinja je spoljna i istorijska: oni su se upoznali, susreli, sukobili ili udruili. To je ono to govore i mnogi afriki mitovi, pa ak i Talensi. Sve ove injenice navode na traenje veze na jednoj mnogo optijoj razini, i autori kojima raspravljamo ne bi imali razloga da se tome suprotstavljaju, jer je veza koju oni nagovetavaju samo izvedena. Na drugom mestu, ova hipoteza ima veoma ograni eno polje primene. Firt je prihvata za Polineziju, zbog tamo uoene sklonosti prema ivotinjskim tote mima; Fortes priznaje da ona vai naroito za neke ivotinje vlasnike onjaka". ta da se radi sa drugim i ta da se radi sa biljkama, tamo gde one imaju znaajnije mesto? ta e se, konano, uiniti sa prirodnim pojavama ili predmetima, normalnim ili patolokim stanjima, napravljenim predmetima, koji svi mogu posluiti kao totemi, i koji igraju ulogu koja nije zanemarljiva, ponekad je ak i bitna, u nekim vidovima austrarijskog i indijanskog totemizma? Drugim reima, tumaenje Firta i Fortesa je dvo struko usko. Ono je, pre svega, ogranieno na kulture koje imaju veoma razvijen kult predaka, kao i d r u -

tvenu s t r u k t u r u totemskog tipa; zatim, meu njima, na oblike totemizma uglavnom ivotinjskog tipa, ili svedenog na neke tipove ivotinja. Dakle i u tom pogledu smo saglasni sa Redklif-Braunom ne moe se izii na kraj sa tobonjim totemskim problemom, smiljajui reenje ogranienog polja primene, a zatim manipuliui nepokornim sluajevima sve dok se injenice ne priklone, ve se treba o d m a h vinuti na dovoljno optu razinu da svi zapaeni sluajevi mogu da se uklope kao posebni vidovi. Najzad i p r e svega, Fortesova teorija zasniva se na nepotpunoj analizi. Mogue je da se, sa izvesnog stanovita, ivotinje daju grubo porediti sa precima. Meutim, ovaj uslov nije n u a n i nije dovoljan. Ako smemo tako da se izjasnimo, razlike su, a ne slinosti meusobno sline. Time elimo rei, prvo, da nema ivotinja koje su meusobno sline (jer je svima svojstveno ivotinjsko ponaanje) i p r e d a k a koji su meusobno slini (jer im je svima svojstveno ponaa nje predaka), konano, da nema opte slinosti izme u dveju grupa, ve su, s jedne strane, ivotinje koje se meusobno razlikuju (jer potiu od razliitih vrsta, od kojih svaka ima osoben fiziki izgled i nain ivota) a, s druge strane ljudi iji preci predstavlja ju proseban sluaj koji se meusobno razlikuju (jer su podeljeni izmeu segmenata drutva i svaki zauzi ma poseban poloaj u drutvenoj strukturi). Slinost, koju pretpostavljaju takozvane totemske predstave, je slinost izmeu ova dva sistema razlika. Firt i Fortes su postigli veliki n a p r e d a k prelazei sa s t a n o vita subjektivne utilitarnosti na stanovite objektiv ne analogije. Meutim, kada je ovaj n a p r e d a k jednom postignut, ostaje da se izvri prelaz sa spoljne analo gije na unutranju homologiju.

104

Klod Levi Stros

Totemizam danas

105

Ideja objektivno opaenoj slinosti izmeu ljudi i totema naii e na problem ve u sluaju pripadnika plemena Azande, koji imaju meu svojim totemima izmiljene ivotinje: ubastu zmiju, duginu zmiju, vodenog leoparda, ivotinju-munju (Evans-Pritchard /l/, str. 108). Meutim, ak i kod pripadnika plemena Nir, iji svi totemi odgovaraju stvarnim biima ili predmetima, treba zapaziti da spisak sadri dosta udnu zbirku: lav, jedna vrsta papkara, guter-penja, krokodil, razne zmije, kornjaa, noj, bela aplja, ptica dura, razno drvee, papirus, bundeva, razne ribe, pela, crveni mrav, reka i potok, stoka sa razliitim bojama koe i dlake, monorhidne ivotinje, koa, rog (tesarski), konopac, razni delovi ivotinj skog tela, konano i razne bolesti. Kada se ovi totemi posmatraju u celini
. . . moe se rei da nikakav vidljivi inilac korisnosti ne dovodi do njihovog izbora. Sisari, ptice, ribe, biljke i predmti koji su najkorisniji za pripadnike plemena Nir, ne pojavljuju se na listi njihovih totema. Posmatranja totemizma plemena Nir nisu prema tome u skladu sa tezom onih koji u totemizmu vide uglavnom ili iskljuivo obredni izraz empirijskih interesa (Evans-Pritchard /3/, str. 80).

Naprotiv, bia su inspirisala mito-poetsku matu pripad nika plemena Nir, i ona koja zauzimaju prvo mesto u njihovim bajkama, ne pojavljuju se kao totemi, odnosno veoma retko i na beznaajan nain (ibid., str. 80).

Argument je otvoreno upren protiv Redklif-Brauna, i Evans-Priard podsea da je to ve formulisao Dirkem u vezi sa analoginim teorijama. Ovo to sledi moglo bi se primeniti na tumaenje Firta i Fortesa:
Uope, totemi plemena Nir nisu nita vie ni bia na koja bi ovek mogao da oekuje da e da naie zbog nekih upadljivih osobenosti, k a d r i h da privuku panju.

Na autor se donekle uzdrava da odgovori na pitanje na koje se stalno nailazi i koje predstavlja neku vrstu lajt-motiva od poetka ovog izlaganja zbog ega su sisari, ptice, gmizavci i drvee postali simboli odnosa izmeu duhovne sile i rodova. On samo primeuje da rairena verovanja mogu da pri preme izvesna bia za ispunjavanje ove funkcije: ptice lete, pa prema tome u boljem su poloaju da stupe u vezu sa vrhovnim duhom, koji se nalazi na nebu. Ovaj se argument ne moe primeniti na zmije, mada su one na svoj nain isto tako manifestacije duha. Drvee, retko u savani, smatra se za boanskog dobroinitelja, zahvaljujui hladu koji prua; reke i potoci imaju veze sa duhom voda. Sto se tie monorhidnih ivoti nja, a naroito onih ija dlaka ima upadljiv izgled, veruje se da su one vidljivi znaci izuzetno snane duhovne delatnosti. Ako ne elimo da se vratimo na empirizam i naturalizam koje Evans-Priard sasvim opravdano odbacuje, treba uvideti da ova domorodaka razma tranja imaju mali domet. Jer, ako se iskljui da su vode predmet obrednih stavova zbog svoje bioloke ili privredne funckije, njihova pretpostavljena veza sa duhom svodi se na sasvim verbalan nain za izraava nje duhovne vrednosti koja im se pripisuje, to ne moe biti objanjenje. Isto vai i za druge sluajeve. S druge strane, Evans-Priard je znao da produbi neke analize koje mu dozvoljavaju da rasklopi, ako se tako moe kazati, deo po deo, odnose koji po miljenju

106

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

107

p r i p a d n i k a plemena Nir vezuju neke vrste ljudi sa nekim vrstama ivotinja. Da bi definisali blizance, pripadnici plemena Nir upotrebljavaju izraze koji, na prvi pogled, izgledaju protivreni. S jedne strane, kau da su blizanci jedna linost" (ran); a s druge strane, tvrde da blizanci nisu linosti" (ran), ve ptice (dit). Da bi se pravilno tumaili ovi izrazi, t r e b a razmotriti, k o r a k po korak, razmiljanja koja oni podrazumevaju. Kao manifesta cije duhovne moi, blizanci su pe svega boja d e c a " (gal kwoth) i s obzirom na to da je nebo boansko sedite moe se isto t a k o rei da su oni lica odozgo" (ran nhial). U tom smislu, oni stoje n a s u p rot obinim ljudima, koji su lica o d o z d o " (ran piny). Poto su i ptice odozgo", blizanci su sa njima pove zani. Ali, blizanci ostaju ljudska bia: ostajui odoz go", oni su relativno odozdo". Meutim, ista razlika se odnosi na ptice, poto neke vrste lete nie i slabije od drugih: U skladu s tiim, na svoj nain i ostajui u celini odozgo", i ptice mogu biti podeljene prema tome da li su gore ili dole. Tako razumemo zato se blizanci nazivaju imenima zemaljskih" ptica: biser ka, afrika prepelica, itd. Tako uspostavljena veza izmeu blizanaca i ptica ne moe se objasniti ni naelom uea, kao to to ini Levi-Bril, ni razmatranjima utilitarnosti koja iznosi Malinovski, niti intuicijom osetnoj slinosti, to prihvataju Firt i Fortes. Suoeni smo s nizom logikih veza koje ujedinjuju mentalne odnose. Blizanci su ptice", ne zato to se brkaju sa njima ili to su im slini, ve zato to su blizanci, u odnosu na druge ljude, kao lica odozgo", u odnosu na lica odozdo", i, u odnosu na ptice, kao ptice odozdo" u odnosu na

ptice odozgo". Stoga oni zauzimaju, kao i ptice, srednji poloaj izmeu vrhovnog duha i ljudi. Mada ovo gledite Evans-Priard nije izriito formulisao, ono ga vodi znaajnom zakljuku. Jer ovakva vrsta zakljuivanja ne odnosi se samo na specifine odnose koje pripadnici plemena Nir uspostavljaju izmeu blizanaca i ptica (koji su, uostalom, tako blisko paralelni sa odnosima koje pripadnici plemena Kvakiutl iz Britanske Kolumbije nalaze izmeu loso sa i blizanaca, da je ve sama ova bliskost dovoljna da ukae na to da se u oba sluaja stanovite zasniva na jednom optijem naelu), ve sa svakim odnosom uspostavljenim izmeu grupa ljudi i ivotinjskih vrsta. Kao to je i sam Evans-Priard rekao, ovaj odnos je metaforian (ibid) str. 90: poetic metaphors). Pripadnici plemena Nir govore prirodnim vrstama po analogiji sa svojim sopstvenim drutvenim seg mentima, kao to su rodovi, i odnos izmeu jednog

108

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

109

roda i jedne totemske vrste zasniva se na modelu onoga to nazivaju buth: odnos izmeu bonih ro dova, koji vode poreklo od zajednikog pretka. ivotinjskom svetu se p r e m a tome misli na isti nain kao i drutvenom svetu. Postoji zajednica (cieng) mesodera lav, leopard, hijena, akal, divlji pas i domai pas, koja obuhvata, kao jedan od svojih rodova (thok dwiel), mungose, koji se dele u podrodove: varijeteti mungosa, male make, itd. Travojedi obrazuju kolektiv ili klasu (bab), gde su svi papkari; antilope, gazele, bivoli, krave; i zeeve i ovce, koze itd. Svet bez n o g u " grupisan je u rodove zmija, a svet r e k a " okuplja sve ivotinje koje ive u vodi, na obalama i u movarama: krokodile, vodene gutere, sve vrste riba, vodene ptice i ptice ribolovce, uosta lom, kao i domoroce plemena Anuk i Balak Dinka, jer oni gaje stoku i bave se ribolovom i batovanlukom na obalama. Ptice obrazuju iroku zajednicu koja se deli na vie rodova: boju decu", neake boje dece" i sinove ili keri plemia" (ibid., str. 90.). Ove teorijske klasifikacije nalaze se u osnovi totemskih predstava.
P r e m a t o m e , t o t e m s k i o d n o s ne m o e se traiti u s a m o j p r i r o d i t o t e m a , v e u asocijacijama koje on i z a z i v a u d u h u (ibid., str. 82).

blizanatva suvie je usko podreena samoj teologiji pripadnika plemena Nir:

Formula (koja povezuje blizance sa p u c a m a ) ne odraav? dvojni odnos izmeu blizanaca i ptica, ve trojni odnos iz meu blizanaca, ptica i boga. Upravo u odnosu na boga blizanci i ptice imaju zajedniki k a r a k t e r . . . (Evans Pritchard /3/ str. 132).

To je formula kojoj je Evans-Priard nedavno dao stroi izraz:

Na b i a se projektuju p o j m o v i i oseanja p o r e k l o v a n njih ( E v a n s - P r i t c h a r d /4/, str. 19). ije je

Verovanje u neko najvie boanstvo nije meutim potrebno da bi se uspostavili odnosi ove vrste, jer smo i sami to dokazali u drutvima sa mnogo manje teolokim duhom nego to je to sluaj sa pripadnicima plemena Nir. 1 '. Formuliui na ovaj nain svoje t u m a enje, Evans-Priard rizikuje prema tome da ga ogranii: kao Firt i Fortes (mada u manjem stepenu), daje opte tumaenje na jeziku jednog odreenog drutva, i time ograniava njegov domet. Drugo, Evans-Priard izgleda nije dobro odmerio znaaj revolucije, koju je nekoliko godina pre obja vljivanja njegove knjige Nuer Religion, izveo Redkif2 -Braun svojom drugom teorijom totemizma '. Ona se mnogo radikalnije razlikuje od prve nego to engleski etnolozi obino misle. Po naem uverenju, ona ne samo to dovrava likvidaciju totemskog problema ve i osvetljava pravi problem, koji se postavlja na drugoj razini i na drukiji nain, problem koji jo nije bio jasno sagledan, mada se njegovo prisustvo moe, u krajnjoj liniji, pokazati kao duboki uzrok velikih previranja koja je totemski problem izazvao u entolo1. Uporedi sa ovog stanovita shemu na str. 107. ovog rada sa shemom koju smo dali u Geste d'Asdiw, str. 20. Pretampano u Les Temps modernes, broj 179, m a r t 1961. str. 1099.) 2. Jo 1960. godine, Evans-Priard izgleda da veruje da se doprinos Redklif-Brauna problemu totemizma svodi na njegov lanak iz 1929. godine (Evans Pritchard / 4/, str. 19, n. 1).

Ma koliko su plodna ova gledita, ona i p a k izaziva ju dve rezerve. Prvo, analiza domorodake teorije

110

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

111

koj misli. Zaista bi izgledalo malo verovatno da su se mnogobrojni i veliki duhovi muili bez razumnog motiva, ak i ako su im postojea saznanja i uvreene predrasude suavali vidik, ili su im samo otkrivali iskrivljeni stvarni privid. Prema tome, treba sada da poklonimo panju ovoj drugoj teoriji Redklif-Brauna. Ova teorija, iako njen autor sam ne naglaava novinu, pojavila se 22 godine posle prve, u Huxley Memorila Lecture for 1951, pod naslovom "The Comparative Method in Social Anthropology". U stvari, Redklif-Braun je nudi kao primer one uporedne metode koja jedina moe da dozvoli antropoligiji da formulie opte stavove". Na isti nain je naja vljena prva teorija (vidi gore, str. 78). Prema tome. meu njima postoji kontinuitet na metodolokom planu. Meutim, slinost se tu zavrava. Australijanska plemena na reci Darling u Novom Junom Veslu imaju podelu na dve egzogamijske i matrilinearne polovine, koje se nazivaju Soko (Eaglehawk) i Vrana (Crow). Takvu drutvenu organizaciju moemo da pokuamo da objasnimo istorijski: na primer, dva neprijateljska naroda jednog d a n a odlue da uspostave mir i da bi ga bolje obezbedili saglasili su se da e se ubudue mukarci iz jedne grupe eniti enama iz druge grupe, i obrnuto. S obzirom na to da n a m nije nita poznato prolosti tih plemena, ovakva vrsta objanjenja osuena je da ostane u podruju nagaanja i nesigurnosti. Umesto toga pogledajmo da li i na drugim mestima postoje sline situacije. Pripadnici plemena Haida na Ostrvima kraljice arlote u Britanskoj Kolumbiji podeljena su na matrilinearne egzogamijske polovine, koje se nazivaju Orao (Eagle) i G a v r a n (Raven). Haidski mit pria da je u poetku orao bio gospodar

celokupne vode na svetu, koju je uvao u jednoj hermetiki zatvorenoj korpi. Gavran je ukrao korpu, ali dok je nadletao ostrva, voda se prosula po zemlji: tako su stvorena jezera i reke, gde ptice od tada piju vodu, a docnije su se naselili lososi, koji predstavljaju glavnu h r a n u ljudi. Eponimne ptice ovih australijskih i amerikih polovina pripadaju, prema tome, veoma bliskim vr stama, ali simetrino suprotnim. Ipak, u Australiji postoji jedan mit veoma slian onome koji smo upravo prepriali: soko je nekada drao vodu zatvorenu u jednom b u n a r u sa malim otvorom na kome se nalazio veliki kamen, koji je on podizao kada je eleo da pije. Vrana je primetila ta on radi i u elji da i sama pije, podigla je kamen, poeala svoju glavu p u n u vaiju iznad vode i zaboravila da zatvori bunar. Sva voda je istekla, i tako je stvorena hidrografska mrea istone Australije, a vai iz glave ptice pretvorile su se u ribu kojima se sada hrane domoroci. Da li je trebalo, u duhu istorijskih rekonstrukcija, pomiljati da su ne kada postojali odnosi izmeu Australije i Amerike, i time objasniti ove analogije? To bi znailo zaboraviti da se australijske egzoga mijske polovine matrilinearne i patrilinearne esto oznaavaju imenima ptica i da, u skladu s tim, u samoj Australiji plemena du reke Darling samo ilustruju optu situaciju. U Zapadnoj Australiji se nailazi na belog kakatoa (australijski papagaj) suprotstavljenog vrani, a u provinciji Viktorija beli kakatoe je suprotstavljen crnom kakatou. Ptice totemi isto tako su rasprostranjene u Meleneziji. Polovine nekih plemena Nove Irske nazivaju se jedna po morskom orlu, a druga po kopcu-ribolovcu. Daljim uoptavanjem, pribliie se prethodne injenice, one

112

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

113

koje se odnose na seksualni totemizam (a ne vie na polovine), koji se isto tako oznava asimilovanim pticama ili ivotinjama: u istonoj Australiji slepi mi je muki totem, sova enski; u junom delu Novog Junog Velsa, ove funkcije imaju slepi mi i ptica puzaica (Climactens sp.) Konano, deava se da se australijski dualizam manifestuje na planu narataja, to znai da se pojedinac stavlja u istu kategoriju kao njegov ded i njegov unuk, dok su otac i njegov sin u suprotnoj kategoriji! Ove polovine obrazovane od alternativnih narataja najee nemaju ime. Meu tim, kada je to sluaj, one mogu imati imena ptica: na primer, u zapadnoj Australiji, to su martin-ribolovac i ptica koja gradi visea gnezda (Vespa), ili, pak, crvena ptica i crna ptica:
Prema tome, proiruje se pitanje koje smo postavili na poetku: zbog ega sve te ptice? Pored egzogamijskih polovinai druge vrste dvojnih podela oznaene su parovi ma ptica. tavie, ne radi se uvek pticama. U Australi ji, polovine mogu biti povezane i sa drugim ivotinjskim parovima: dve vrste kengura u jednom podruju, dve vrste pela u drugoom. U Kaliforniji, jedna polovina se povezuje sa kojotom, druga sa divljom makom (Radcliffe-Brown /4/ str. 113).

prirodnih vrsta (problem iri od totemizma, kao to to dokazuje primer pripadnika plemena Andaman); i kako se, s druge strane, drutvene grupe identifikuju pomou amblema, simbola, ili amblemskih predmeta? Ovaj drugi problem isto tako prevazilazi okvire totemizma, jer sa tog stanovita, ista uloga moe biti pripisana, zavisno od vrste zajednice koja se posmatra, zastavi, bogu, svecu ili nekoj ivotinjskoj vrsti. Do sada, Redklif-Braunova kritika obnavlja onu koju je formulisao 1929. striktno u skladu, kao to smo ve videli, sa Boasovom kritikom (cf. gore str. 19. i 21). Meutim, njegovo predavanje iz 1951. godine uznosi novinu, objavljujui da ova kritika nije dovoljna, jer preostaje jedan nereen problem. ak i ako se pretpostavi da se moe dati zadovoljavajue objanjenje ,,totemske" sklonosti ka ivotinjskim vrstama, trebalo bi jo uvek shvatiti zbog ega je jedna vrsta izabrana i ima prednost nad nekom drugom:
Na osnovu kog naela su izabrani parovi kao to su soko i vrana, orao i gavran, kojot i divlja maka, da bi predstavljali polovinu dvojne organizacije? Pitanje nije podstaknuto samo praznom radoznalou. Ako shvatimo naelo, biemo moda u stanju da saznamo, iznutra, kako sami domoroci sebi predstavljaju dvojnu organiza ciju u okviru svoje drutvene strukture. Drugim recima, umesto da se upitamo zato sve te ptice?, moemo postaviti pitanje: zato ba soko i vrana i svi ostali parovi? (ibid., str. 114)

Uporedni metod se upravo sastoji u integrisanju jedne osobene pojave u celinu, koju napredak uporeivanja ini sve optijom. Na kraju, suoeni smo sa sledeim problemom: kako da se objasni da se dru tvene grupe, ili segmenti drutva, razlikuju jedni od drugih po tome to se svaki udruuje sa jednom osobenom prirodnom vrstom? Ovaj problem, koji je problem totemizma, pokriva druga dva: kako svako drutvo poima odnos izmeu ljudskih bia i drugih

Ovaj korak je odluujui. On povlai za sobom ponovnu integraciju sadrine u formu i otvara na taj nain put pravoj strukturalnoj analizi, koja je daleko od formalizma koliko i od funkcionalizma. Upravo je
8 Totemizam danas

114

Klod Levi Stros

Totemizam danas

115

strukturalna analiza ono to preduzima Redklif-Braun, s jedne strane, uvrujui institucije pomou pred stava, a s druge, tumaei zajedno sve varijante istog mita. Ovaj mit, poznat u vie podruja Australije, izvodi na scenu dva protagonista, iji sukobi daju glavnu grau prii. Jedna verzija iz Zapadne Australije odnosi se na Sokola i Vranu, od kojih je prvi ujak druge, i moguni svekar, zbog prednosti date braku sa sestrom od ujaka. Svekar, stvarni ili moguni, ima pravo da zahteva od svoje neake i snahe poklone u hrani, i stoga Soko nareuje Vrani da mu donese kengura Valabija. Posle uspenog lova, Vrana podlee iskuenju: ona pojede lovinu i pravi se da se vratila praznih ruku. Meutim, ujak odbija da veruje i postavlja pitanje zato joj se naduo trbuh: to je zato, kae Vrana, to se napila soka akacije da bi utolila glad. Jo uvek ne verujui, Soko eka svoju neaku po trbuhu dok ona ne povrati meso. Za kaznu, on baca krivca u vatru i dri ga dok mu oi ne pocrvene i perje ne pocrni, a bol tera vranu da isputa krike koji e otad biti karakteristini za ovu pticu. Soko donosi odluku da Vrana vie nee loviti za njegov raun, i da e ubudue samo krasti lovinu. Od tada, to se i deava. Nemogue je, nastavlja Redklif-Braun, shvatiti ovaj mit bez osvrta na etnografski kontekst. Australijanac sebe smatra ovekom koji jede meso" i soko i vrana, ptice mesoderi, glavni su mu konkurenti. Kada domoroci love palei vatre u ikarama, sokoli se brzo pojavljuju da bi im, nadletajui plamen, otimali lovinu: i oni su lovci. Stojei na granama nedaleko od vatri logora, vrane ekaju priliku da ukradu neto za sebe.

Mitovi ovog tipa mogu se porediti sa drugima, ija je struktura analogna, mada se tu radi drugim ivotinjama. Tako, na primer, domoroci- koji ive na granicama June Australije i provincije Viktorija, priaju da su kengur i vombat (jedan drugi torbar, ali mnogo manji), koji predstavljaju njihovu glavnu lovi nu, nekada bili prijatelji. Jednoga dana je Vombat odluio da sebi napravi ,,kuu" i Kengur je poeo da mu se podsmeva i da ga gura. Meutim, kada je prvi put kia poela da pada i kada se Vombat sklonio u svoju , r kuu", odbio je da primi Kengura, tvrdei da je ona suvie mala za obojicu. Ljutiti Kengur udario je Vombata kamenom po glavi i spljotio mu lobanju. Vombat je na to odgovorio zabivi koplje u zadnjicu Kengura. Od tada, vombat ima pljosnatu glavu i ivi u jazbini iskopanoj u zemlji, a kengur ima rep i ivi na otvorenom prostoru:
Svakako to je samo pria tek t a k o " (a just-so" story) i koja se moe s m a t r a t i detinjastom. Ona zabavlja sluaoce, k a d a govornik zna da upotrebi pravi ton. Meutim, ako se razmotri nekoliko desetina pria istog tipa, otkriva se zajednika tema. Slinosti i razlike meu ivotinjskim vrstama prevedene su kao prijateljstvo i sukob, solidarnost i suprotstavljanje. Drugim recima, ivot u ivotinjskom svetu predstavljen je u obliku drutvenih odnosa, onako kako preovlauju u drutvu ljudi (Radcliffe-Brown /4/, str. 116).

Da bi se postigao ovaj rezultat, prirodne vrste klasifikuju se u opoziciju, a to je mogue samo pod uslovom da se izaberu vrste koje imaju bar jednu zajedniku odliku, koja omoguava da se porede. Naelo je jasno u sluaju sokola i vrane, koji su dve glavne ptice mesoderi, mada se meusobno razliku8*

116

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

117

ju, prva kao lovac, a druga kao strvojed. Meutim, kako da se tumai par: sova-slepi mi? Redklif-Braun priznaje da je bio prvo zaveden time to su oni none ptice. Meutim, u jednom podruju Novog Junog Velsa, lepom miu je suprotstavljena dnevna pticapuzaica, kao enski totem: u stvari, jedan mit pria da je ova ptica-puzaica nauila ene vetini penjanja po drveu. Ohrabren ovim prvim objanjenjem koje je dobio od jednog informatora, Redklif-Braun pita: Kakva slinost postoji izmeu slepog mia i ptice-p uza ie?", na ta domorodac odgovara, po svemu sudei iznena en takvim neznanjem: Ali zaboga, obe ptice ive u upljim stablima!" Dakle isti je sluaj i sa sovom (night owl) i legnjem (night jar). Jesti meso, iveti u upljinama stabla, predstavlja zajedniku odliku posmatranog para i to prua mogunost za uporeivanje sa ljudskim ivotom 3 . Meutim, postoji i jedna su protnost unutar para, i koja je podreena slinosti: mada su obe ptice mesoderi, jedna je lovac", a druga lopov". Pripadnici iste vrste, kakatoei se razlikuju po boji, beloj ili crnoj; ptice koje na slian nain ive na drveu su dnevne ili none, itd. U skladu s tim, podela soko-vrana" plemena na reci Darling, odakle smo poli na kraju analize,
3. Poto malo prevazilazimo okvire Redklif-Brunovog teksta, moe nam se postaviti pitanje u emu ivot ptica koje svijaju gnezda u kronjama drvea podsea na ljudski ivot. Meutim, poznato je bar jedno australijsko pleme u kome se polovine nazivaju po delovima drvea: Kod p r i p a d n i k a plemena Ngeumba polovina Gvajmudten deli se na nhurai (osnovu) i wangue (sredinu), dok se polovina Gvajgulir identifikuje sa winggo (vrh). Ova imena se odnose na razliite delove senke koju baca drvee i njima se aludira na odgovarajua mesta koja delovi plemena zauzimaju u logorima . . ." (Thomas, str. 152).

pokazuje se samo kao jedna vrsta veoma este primene izvesnog strukturalnog naela" (str. 123); ovo naelo sastoji se iz spajanja suprotnih lanova. Pomo u specijalne nomenklature, stvorene od ivotinjskih i biljnih izraza (i u tome je njegovo jedino osobeno svojstvo), tobonji totemizam samo izraava, na svoj nain, (danas bi se reklo pomou posebnog koda), korelacije i opozicije koje se mogu formalizovati i drukije; tako, kod nekih plemena Severne i June Amerike pomou opozicija tipa nebo-zemlja, rat-mir, uzvodno-nizvodno, crveno-belo, itd., iji se najoptiji model i najsistematinija primena moda susreu u Kini, u suprotstavljanju dva naela, Jang i Jin: muko i ensko, dan i no, leto i zima, iz ijeg jedinstva proistie organizovana celina (tao): brani par, dan ili godina. Totemizam se stoga svodi na izvesan nain formulisanja jednog opteg problema: uiniti tako da suprotnost, umesto da bude prepreka za integraciju, poslui njenom stvaranju. Dokazni postupak Redklif-Brauna definitivno uki da dilemu u ijim okvirima su bili sputani i protivnici i pristalice totemizma, jer su samo dve uloge mogle da budu pripisane ivim vrstama: uloga prirodnog sti mulansa, ili uloga proizvoljnog izgovora. ivotinje totemizma prestaju da budu, jedino ili prvenstveno, bia od kojih se strahuje, kojima se divi ili koja se rado jedu: iza njihove ulne realnosti naziru se pojmovi i odnosi, koje spekulativna misao stvara polazei od podataka dobijenih posmatranjem. Shvata se najzad da prirodne vrste nisu izabrane zato to su dobre za jelo", ve zato to su dobre za miljenje". Izmeu ove teze i one koja joj prethodi postoji toliko veliki jaz da bi ovek eleo da sazna da li je Redklif-Braun bio svestan preenog puta. Odgo-

118

Klod

Levi

Stros

Totemizam danas

119

vor se moda nalazi u belekama sa predavanja koja je drao u Junoj Africi i u neobjavljenom tekstu jednog predavanja australijskoj kosomologiji, to su poslednje prilike koje je imao da iznese svoje miljenje pre smrti koja ga je zadesila 1955. godine. On nije bio ovek koji bi dobrovoljno priznao da je mogao da promeni miljenje, niti da prizna mogue uticaje. Meutim, teko je ne primetiti da su deset godina koje su prethodile njegovom ., Huxley Memorial Lecture" bile obeleene pribliavanjem antropologije i struktu ralne lingvistike. Svi oni koji su uestvovali u ovom poduhvatu dovedeni su ipak u iskuenje da poveruju da je to moglo da n a e odjek u misli Redklif-Brauna. Pojmovi opozicije i korelacije, parova opozicija, ima ju dugu istoriju; meutim, strukturalna lingvistika i, sledei je. strukturalna antropologija, ponovo su im dale vano mesto u reniku humanistikih nauka. Neobino je sresti ih pod perom Redklif-Brauna, sa svim njihovim implikacijama, koje su ga, kao to smo videli, navele da odbaci svoje ranije stavove, obeleene peatom naturalizma i empirizma. Ovo odstupanje nije, meutim, uinjeno bez oklevanja. U jednom kratkom trenutku, Redklif-Braun izgleda da je nesiguran u pogledu dometa svoje teze i njenog proirenja van okvira australijskih primera: Australijska koncepcija onoga to ovde oznaavamo izrazom opozicija" je specifina primena vezivanja po suprotnosti, to je opta odluka ljudske misli i to nas navodi da razmiljamo parovima suprotnosti: gore i dole, jako i slabo, crno i belo. Meutim, australijski pojam opozicije kombinuje ideju paru suprotnosti sa idejom paru protivnika (ibid., str. 118). Tano je da bi jedna posledica uostalom jo

uvek ne sasvim jasno izraena savremenog struk turalizma bila vraanje ugleda asocijativistike psiho logije. Asocijacionizam ima veliku zaslugu to je ocrtao obrise ove elementarne logike, koja je skoro najmanji zajedniki imenitelj svake misli, i samo je propustila da prizna da se tu radi jednoj originalnoj logici, neposrednom izrazu strukture duha (i, iza duha, bez sumnje, mozga), a ne jednom pasivnom proizvodu dejstva sredine na amorfnu svest. Meutim, suprotno onome emu je Redklif-Braun jo uvek nakonjen, upravo ova logika opozicija i korelacija, iskljuenja i ukljuenja, usklaenosti i neusklaenosti, objanjava zakone asocijacije, a ne suprotno: obno vljeni asocijacionizam morao bi da se zasniva na sistemu operacija koji ne bi bio bez analogije sa Bulovom algebrom. Kao to i sami zakljuci Redklif-Brauna pokazuju, njegova analiza injenica australijskim drutvima vodi ga dalje od jednostavnog etnografskog uoptavanja; do zakona jezika, pa ak i misli. To nije sve. Ve smo primetili da je Redklif-Braun shvatio da u strukturalnoj analizi nije mogue raz dvajati formu od sadrine. Forma nije spolja, ve iznutra. Da bi se shvatio razlog upotrebe imena ivotinja, treba to konkretno razmotriti; jer nemamo slobodu da postavimo granicu van koje bi proizvolj nost vladala. Smisao se ne ograniava, on ne postoji nigde ako ne postoji svuda. Istina je da n a m naa ograniena saznanja esto onemoguavaju da tragamo za njim do kraja: usled toga Redklif-Braun ne obja njava zbog ega neka australijska plemena poimaju afinitet izmeu ivota ivotinja i ljudskog ivota u svetlosti mesoderskog ukusa, dok se druga plemena pozivaju na zajednitvo stanovanja. Meutim, njegov

120

Klod

Levi

Stros

postupak preutno pretpostavlja da je i ta razlika isto t a k o znaajna i da bismo, ako bismo bili dovoljno obaveteni, mogli da je stavimo u korelaciju sa drugim razlikama koje se mogu otkriti izmeu verovanja dveju grupa, izmeu njihovih tehnika ili izmeu odnosa koje svaka od njih odrava sa svojom sredi nom. U stvari, metod koji sledi Redklif-Braun je isto toliko vrst kao i tumaenja koja iz njega proistiu. Svaka razina drutvene stvarnosti izgleda mu kao neophodan sastavni deo bez koga bi bilo nemogue shvatiti druge razine. Obiaji vode verovanjima, a verovanja vode tehnikama; meutim, razliite razine se ne ogledaju jednostavno jedne u drugima: one meusobno dijalektiki dejstvuju na takav nain da se ovek ne moe nadati da e upoznati jednu od njih, a da prethodno nije procenio, u njihovim odnosima opozicije i korelacije institucije, predstave i situa cije. U svakom od ovih praktinih poduhvata, a n t r o pologija samo potvruje homologiju strukture izme u ovekove misli na delu i ovekovog predmeta kojim se ona bavi. Metodoloka integracija sutine i forme odraava, na svoj nain, jednu bitniju integraci ju: integraciju metoda i stvarnosti.

V TOTEMIZAM IZNUTRA

Bez sumnje bi Redklif-Braun odbacio zakljuke koje smo izveli iz njegovog izlaganja, jer se do kraja svog ivota, kao to to potvruje jedno pismo.' drao empiristike koncepcije strukture. Verujemo, meu tim, da smo otkrili, bez iskrivljavanja, poetak jednog p u t a otvorenog njegovim predavanjem iz 1951. godi ne. ak i ako tim putem nije iao, on potvruje plodnost jedne misli koja, mada zamagljena starou i boleu, sadri u sebi obeanja obnove. Ma koliko poslednja teorija totemizma Redklif-Brauna izgledala nova u etnolokoj literaturi, nju ipak nije on otkrio; meutim, malo je verovatno da se inspirisao svojim prethodnicima, ije je mesto van isto etnoloke misli. Vodei rauna intelektualisti kom k a r a k t e r u koji smo priznali ovoj teoriji, oveka bi moglo da iznenadi to to je Bergson branio veoma bliske ideje. Meutim, u njegovom delu Deux Sources de la morale et de la religion nalaze se obrisi jedne teorije koja u nekim t a k a m a ima interesantnu analo giju sa teorijom Redklif-Brauna. To n a m prua prili ku da postavimo jedan problem koji zadire u istoriju
1. Vidi pismo Redklir-Brauna autoru ovog rada u S. Tax, L. C. Eiselev, I. Rouse, C. F. Vogelin, ed., An Appraisal of Anthropology Today, ikago, 1953, str. 109.

122

Klod Levi Stros

Totemizam danas

123

ideja i, isto tako, omoguava da se doe do postulata koje impliciraju spekulacije totemizmu: kako se moe desiti da jedan filosof, za koga se zna kakvo mesto poklanja afektivnosti i doivljenom iskustvu, dolazi, kada razmatra jedan etnoloki problem, na stanovite p o t p u n o suprotno stanovitu onih etnologa za koje bi se moglo rei da u svemu drugom imaju doktrinarni stav slian njegovom? U delu Deux Sources Bergson r a z m a t r a totemizam posredstvom kulta ivotinja, koji svodi na jedan modalitet kulta duhova. Totemizam se ne poklapa sa zoolatrijom, ali on i p a k pretpostavlja da ,.ovek posmatra jednu ivotinjsku ili pak biljnu vrstu, pone kad ak jednostavan neivi predmet, sa potovanjem koje ima izvesnu slinost sa religijom" (Str. 192). Ovo potovanje izgleda da je u mislima domorodaca pove zano sa verovanjem u identitet izmeu ivotinje i biljke i lanova klana. Kako se ovo verovanje moe obja sniti? Skala predloenih tumaenja prostire se izmeu dve ekstremne hipoteze, pa e biti dovoljno razmotriti samo njih: hipotezu ..ueu", po Levi-Brilu, koja olako koristi viestruke smislove koje u razliitim jezicima imaju izrazi kod nas prevedeni glagolom biti, ije je znaenje i tu dvosmisleno, i hipotezu koja svodi totem na ulogu amblema i jednostavne oznake klana, kao to to ini Dirkem, ali u t o m sluaju bez mogunosti da se pokloni panja mestu koje zauzima totemizam u ivotu ljudi koji ga primenjuju. Ni jedno ni drugo tumaenje ne omoguava da se jednostavno i nedvosmisleno odgovori na pitanje koje postavlja oevidna sklonost ka ivotinjskim i biljnim vrstama. To nas navodi da potraimo ega ima

originalnog u nainu na koji ovek vidi i poima biljke i ivotinje: Istovremeno kada priroda ivotinje izgleda da se koncentrie u jedinstveno svojstvo, reklo bi se da se njena individualnost rastapa u vrsti. Prepoznati oveka znai razlikovati ga od drugih ljudi, ali prepoznati ivotinju znai obino prepoznati vrstu kojoj ona pripa da . . . Ma koliko ivotinja imala konkretnog i indivi dualnog, ona se u sutini javlja kao kvalitet. u sutini je samo vrsta (Bergson, str. 192). Ova neposredna percepcija vrste, preko njenih predstavnika, karakterie odnos izmeu oveka i ivotinje ili biljke; ona isto tako pomae da se bolje shvati ova jedinstvena pojava koju predstavlja tote mizam". U stvari, istinu treba traiti na pola puta izmeu dva ekstremna reenja koja smo pomenuli: Iz toga to jedan klan kae da je ova ili ona ivotinja, ne moe se nita zakljuiti, ali to to dva klana istog plemena moraju neophodno biti dve razliite ivotinje, mnogo je pounije. Pretpostavimo, zaista, da treba istai da ova dva klana predstavljaju dve vrste u biolokom smislu reci . . . . onda emo dati jednom klanu ime jedne ivotinje, a drugom ime druge. Svako od ovih imena, uzetih izdvojeno, bie samo naziv: zajedno,' oni imaju vrednost iskaza. Oni u stvari kau da su dva klana razliite krvi (Bergson, str. 193194). Nemamo potrebe da pratimo Bergsona do kraja njegove teorije, jer bismo se nali na nesigurnom terenu. Bergson u totemizmu vidi sredstvo egzogamije, koja je sama rezultat instinkta usmerenog na spreavanje bioloki tetnih brakova izmeu bliskih

124

Klod Levi Stros

Totemizam danas

125

roaka. Meutim, ako bi takav instinkt postojao pribegavanje institucionalnim putevima bilo bi suvi no. tavie, usvojeni socioloki model bio bi u udnoj protivrenosti sa zoolokim originalom kojim je inspirisan: ivotinje su endogame, ne egzogame; one se p a r e i razmnoavaju iskljuivo u granicama vrste. Specifikacija" svakog klana i specifino" razlikovanje jednih od drugih, dali bi ako se totemizam zasniva na biolokim tendencijama i pri rodnim oseanjima rezultat suprotan traenom: svaki klan bi morao biti endogaman. kao bioloka vrsta, i klanovi bi ostali meusobno strani. Bergson je toliko svestan ovih tekoa da uri da izmeni svoju tezu u dvema takama. Zadravajui stvarno postojanje potrebe ljudi da izbegavaju b r a k o ve sa osobama u krvnom srodstvu, priznaje da tome ne- odgovara nikakav stvarni i dejstvujui" instinkt. Priroda ispravlja ovaj nedostatak p u t e m inteligencije, podstiui imaginitivnu predstavu koja upravlja po naanjem onako kako bi to uinio i n s t i n k t " (str. 195). Meutim, osim toga to se ovde zalazi u istu metafiziku, ova imaginativna p r e d s t a v a " imala bi, kao to smo videli, sadrinu upravo suprotnu svom pretpostavljenom predmetu. Bez sumnje da bi prevaziao ovu drugu prepreku. Bergson mora da svede imaginativnu predstavu na jedan oblik: Prema tome. kada oni [lanovi dva klana] izjavljuju da predstavljaju dve ivotinjske vrste, ne stavljaju nagla sak na animalnost. ve na dvojnost (ibid., str. 195). Uprkos razlikama u njihovim polazitima, Redklif-Braun je dvadeset godina posle Bergsona doao do istog zakljuka.

Ova filosofska otroumnost koja mu daje, m a k a r i protiv volje, tano reenje etnolokog problema koji profesionalni etnolozi jo nisu resili (Deux Sources dolazi neznatno posle prve teorije Redklif-Brauna), utoliko je znaajnija to je tom prilikom dolo do pravog ukrtanja izmeu Bergsona i Dirkema, koji su meutim bili savremenici. Filosof kretanja naao je reenje totemskog problema na terenu opozicija i pojmova; suprotnim postupkom, Dirkem, ma koliko bio sklon da se uvek vraa kategorijama i ak antinomijama, traio je reenje istog problema na razini gde se razlike briu. U stvari Dirkemova teorija totemizma razvija se u tri etape, od kojih se Bergson, u svojoj kritici, zadovoljava da zadri prve dve. Klan najpre instinktivno" uzima jedan amblem (vidi gore str. 92), koji moe biti samo grub crte, sveden na nekoliko poteza. Docnije, u tom crteu se prepozna je" ivotinjski lik i u skladu s tim se on menja. Konano, ovaj lik postaje sakralan, usled brkanja oseanja p r e m a klanu i p r e m a njegovom amblemu. Ali kako ovaj niz operacija, koje svaki k l a n vri za svoj r a u n i nezavisno od drugih klanova, moe konano da se organizuje u sistem? Dirkem odgovara: Mada se totemsko naelo najee javlja u vezi sa nekom ivotinjskom ili bujnom vrstom, ono ne moe da se na to svede. Sakralnost je u najveem stepenu zarazna: ona se stoga iri od totemskog bia na sve to je s njim u blioj ili daljoj vezi . . . : ono ime se hrani . . . stvari koje su mu sline . . . razna bia sa kojima je stalno u vezi . . . Konano, ceo svet biva podeljen izmeu totemskih naela istog plemena (Durkheim, str. 318). Izraz podeljen" oevidno sadri dvosmislenost, jer stvarna podela nije posledica uzajamnog i nepredvi-

126

Klod Levi Stros

Totemizam danas

127

enog ogranienja vie krugova koji se ire, od kojih bi svaki obuhvatio celokupno polje da ga ne spreava irenje drugih krugova. Podela do koje bi usled toga dolo bila bi proizvoljna i sluajna; ona bi izvirala iz istorije i sluaja i bilo bi nemogue shvatiti kako bi pasivno doivljene razlike, prihvaene m a d a nikad nisu bile pojmljene, mogle biti u osnovi ovih primi tivnih klasifikacija" za koje je Dirkem, zajedno sa Mausom, naao da su sistematske i koherentne: Nije taj mentalitet bez veze sa naim. Naa logika roena je iz te logike . . . Danas, kao i ranije, objanjavati znai pokazivati kako je jedna stvar srodna jednoj drugoj ili sa vie drugih stvari . . . Svaki put kada povezujemo unutranjom vezom heterogene lanove, neizbeno identifikujemo suprotnosti. Bez sumnje, lanovi koje povezujemo na taj nain nisu isti koje spaja Australija: biramo ih po drugim kriterij uma i iz drugih razloga; meutim, sam postupak na osnovu koga ih duh dovodi u vezu ne razlikuje se sutinski. Stoga, izmeu logike religijske misli i logike naune misli ne postoji provalija. I jedna i druga sainjene su od istih sutinskih elemenata, ali nejednako i razliito razvijenih. Ono to izgleda da naroito karakterie prvu jeste prirodna sklonost kako ka neumerenom brkanju tako i ka kontrastima. Ona rado preteruji u oba smisla. Kada pribliava, brka; kada razlikuje, suprotstavlja. Ona ne poznaje meru i nijanse, ona trai ekstreme; u skladu s tim, upotrebljava logike mehanizme sa nekom vrstom nespretnosti, ali nijedan ne zanemaruje (Durkheirn, str. 340342). Navodimo iscrpno ove redove bez sumnje prvo zato to predstavljaju ono najbolje kod Dirkema: tu on

prihvata da celokupan drutveni ivot, ak i elemen taran, pretpostavlja ovekovu intelektualnu delatnost, ije formalne osobine, u skladu s tim, ne mogu biti odraz konkretne organizacije drutva. Meutim, na roito u Formes elementaires, kao i u onome to bismo mogli da izvuemo iz drugog predgovora delu Regies i iz eseja primitivnim oblicima klasifikacije, on poka zuje protivrenosti svojstvene obrnutoj perspektivi, koje Dirkem suvie esto usvaja kada tvrdi da postoji prevlast drutvenog nad intelektom. No, upravo kad Bergson hoe da bude neto suprotno od sociologa, u Dirkemovom smislu te reci, on moe od kategorije vrste i od pojma opozicije da naini neposredne podatke u m a koje hoe drutveni poredak da koristi za svoje konstituisanje. A kada Dirkem hoe da iz drutvenog poretka izvede a p s t r a k t n e kategorije i ideje, onda za prikaz tog poretka ima na raspolaganju samo oseanja, afektivne vrednosti ili nejasne ideje, kao to su ideje prilepivosti i irenju. Njegova misao ostaje rastrzana protivrenim zahtevima. Time se i objanjava paradoks, koji dobro ilustruje istorija totemizma, da je Bergson u boljem poloaju od Dirkema za utemeljenje prave socioloke logike, a da Dirkemova psihologija, isto onoliko koliko i Bergsonova, ali na simetrian i obrnut nain, mora da se obraa neiskazanom. D sada, Bergsonov p o s t u p a k n a m je izgledao sainjen od uzastopnih povlaenja: kao da je prinuen da se povue pred prigovorima koje je izazvala njego va teza, Bergson je uprkos sebi, idui unazad doao do istine totemizma. Meutim, ovo tumaenje ne zalazi u sutinu stvari, jer moe biti da je Bergsonova dalekovidost zasnovana na pozitivnijim i dubljim razlozima. Nije li on uspeo, bolje od etnologa ili pre njih, da

128

Klod

Levi

Stros

Totemizam

danas

129

shvati neke aspekte totemizma, zato to njegova misao svedoi udnim analogijama sa misli mnogih takozvanih primitivnih naroda, koji doivljavaju ili su doivljavali totemizam iznutra? Za etnologa, Bergsonova filosofija neodoljivo podsea na filosofiju Indijanaca plemena Su, a i on sam je mogao da primeti slinost poto je proitao Formes elementaires de la vie religieuse i razmiljao tom delu. Zaista, Dirkem prenosi (str. 284285) priu jednog mudraca iz plemena Dakota, koji izlae, jezikom slinim onome upotrebljenom u delu Evolu tion creatrice, metafiziku zajedniku svim plemenima Sua, od plemena Oza na jugu do plemena Dakota na severu, i prema kojoj stvari i bia predstavljaju samo zgusnute oblike stvaralakog kontinuiteta. Navodimo po amerikom izvoru:
Svaka stvar, u svom kretanju, ima ovaj ili onaj trenutak, tu i tamo, u kome se zaustavlja. Ptica koja leti zaustavlja se na jednom mestu da bi svila gnezdo, na drugom da bi se odmorila. ovek koji hoda zaustavlja se kada to eli. Tako se i Bog zaustavio. Sunce, tako svetio i velianstveno, predstavlja mesto gde se on zaustavio. Mesec, zvezde, vetrovi, tamo je on boravio. Drvee, ivotinje, sve su to njegove take zaustavljanja i Indija nac misli na ta mesta i upuuje im svoje molitve da bi one doprle do taaka gde se Bog zaustavio, te on dobio pomo i blagoslov (Dorsey, str. 435).

zaustavljena; ova zaustavljanja javljaju se u naim oima kao pojava ivih vrsta, to jest organizama gde na pogled, u sutini analitiki i sintetiki, otkriva mnotvo elemenata koji se usklauju da bi obavili mnotvo funkcija; organizovanje je meutim samo zaustavljanje, jednostavan in, isti kao otisak noge u pesku, koji o d m a h prisiljava hiljade zrnaca peska da se meusobno usklade k a k o bi se otisak ocrtao (Bergson, str. 221).

Da bismo bolje istakli slinost, naveemo odmah i mesto iz Deux sources, gde Bergson rezimira svoju metafiziku:
Velika struja stvaralake energije prodire u materiju da bi postigla ono to moe. U veini taaka, ona je

Dva teksta su u tolikoj meri podudarna da je posle njihovog itanja lake prihvatiti da je Bergson mogao da shvati ta se krije iza totemizma, zato to je njegova sopstvena misao, mada on to nije znao, bila bliska mislima totemskih naroda. ta im je zajedni ko? Izgleda da srodnost potie od iste elje za celovitim poimanjem ona dva vida stvarnosti koje filosof oznaava recima neprekidnost i ispreMdanost; od istog odbijanja da se napravi izbor meu njima, i istog napora da se izrade dve perspektive koje se meusobno dopunjuju i koje vode istoj istini 2 '. Dobro se uvajui metafizikih razmatranja koja bi bila strana njegovom temperamentu, Redklif-Braun je iao istim putem kada je svodio totemizam na osobeni vid sveopteg pokuaja da se pomire opozicija i integraci ja. Do ovakvog susreta praktinog etnografa, koji je izvanredno bio obaveten nainu na koji misle divljaci, i kabinetskog filosofa, ali koji, u izvesnom smislu, razmilja kao divljak, moglo je doi samo na jednom sutinskom planu, na koji treba ukazati.
2. Ova analogija zaluuje da bude produbljena. Jezik plemena Dakota nema re za vreme, ali zna da izrazi raznovrsne naine bitisanja u vremenu. Za misao kod Dakota, zaista vreme se svodi na trajanje, u kome nema mere: to je raspoloivo i neogranieno dobro (Malan'i McCone, str. 12).
9 Totemizam danas

130

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

131

Redklif-Braun je imao jednog daljeg prethodnika, i skoro isto toliko neoekivanog, u linosti an-ak Rusoa. Svakako, Ruso je pokazivao prema etnografiji mnogo vie ara od Bergsona. Meutim, pored toga to je poznavanje etnologije bilo jo uvek veoma ogranieno u XVIII veku, Rusoova pronicljivost izne nauje nas jo vie zbog toga to je za vie godina prethodila prvim pojmovima totemizmu. Setiemo se da ih je uveo Long, u knjizi koja datira iz 1791, dok Discours sur l'origine de l'inegalite potie iz 1754. godine. Meutim, kao Redklif-Braun i Bergson, Ruso vidi u ovekovom shvatanju specifine" strukture ivotinjskog i biljnog sveta izvor prvih logikih opera cija i, u skladu s tim, izvor drutvene diferencijacije koja moe biti doivljena jedino pod uslovom da je pojmljena. Discours sur l'origine et les fondaments de inegalite parmi les hommes bez sumnje je prvo delo u francuskoj literaturi optoj antropologiji. Na skoro savremeni nain, Ruso postavlja centralni problem antropologije, naime, prelaz sa prirode na kulturu. Oprezniji od Bergsona, uva se da pomene instinkt, koji s obzirom da pripada prirodi, ne bi dozvolio da se ona prevazie. Pre nego to je ovek postao drutveno bie, instinkt raanja, slepi nagon . . . dovodio je samo do isto ivotinjskog ina". Prelaz sa prirode na kulturu bio je uslovljen demografskim rastom; meutim, on nije delovao ne posredno, kao prirodan uzrok. On je prvo prinudio ljude da uine svoj nain ivota raznovrsnijim, da bi mogli da opstanu u razliitim sredinama i da povea ju broj svojih veza sa prirodom. Meutim, da bi ova diversifikacija i ovo poveanje veza mogli da dovedu

do tehnikih i drutvenih preobraaja, bilo je potreb no da oni postanu predmet i sredstvo ovekove misli:
l Stalna bliskost sa razliitim biima, i tih bia meu sobno, prirodno je morala da izazove u d u h u oveka percepciju nekih odnosa. Ovi odnosi, koje izraavamo recima veliki, mali, jak, slab, brz, spor, straljiv, smeo i drugim slinim idejama, uspostavljeni po potrebi i skoro bez razmiljanja, konano su kod njega stvorili neku vrstu misli, ili, bolje reeno, spontanu opreznost, koja mu je ukazivala na mere predostronosti najpotrebnije za njegovu bezbednost (Rousseau /l/, str. 63).

Poslednji deo reenice ne treba shvatiti kao promenu stava: u Rusoovoj misli, obazrivost i radoznalost povezane su kao dve strane intelektualne delatnosti. Kada vlada prirodno stanje obe nedostaju oveku, jer se on predaje jedino oseanju trenutnog postojanja". Za Rusoa, uostalom, afektivni i intelektualni ivot se suprotstavljaju jedan drugome, na isti nain kao priroda i kultura: njih razdvaja celo rastojanje izmeu istih oseta i najjednostavnijih saznanja".To je toliko tano da se kod njega ponekad nalazi, kao suprotnost prirodnom stanju, ne drutveno stanje, ve stanje razuma" (i.e., str. 41, 42, 54). Uspon kulture dolazi, prema tome, istovremeno sa raanjem intelekta. S druge strane, suprotnost izme u neprekinutog i isprekidanog, koja izgleda da se ne moe umanjiti na biolokom planu, jer se izraava u serijalnosti pojedinaca u okviru vrste, i u meusobnoj heterogenosti vrsta, prevaziena je u okviru kulture, koja se zasniva na sposobnosti oveka da se usavr ava: . . . sposobnosti koja . .. lei u nama, kako u vrsti tako i u pojedincu; dok ivotinja, u roku od nekoliko meseci
9

132

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

133

postaje ono to e biti celog ivota, a njena vrsta, posle hiljadu godina ostaje ono to je bila prve od tih hiljadu godina (Rousseau III, str. 40). Kako onda shvatiti, pre svega, trostruki prelaz (koji je, u istinu, samo jedan), sa ivotinje na oveka, sa prirode na kulturu, sa afektivnosti na intelektualnost, zatim mogunost primene ivotinjskog i biljnog sveta na drutvo, koju je ve pojmio Ruso, i gde vidimo klju totemizma? Jer, ako ove izraze radikalno razdvajamo, izlaemo se opasnosti (kao to je to Dirkem docnije shvatio) da vie ne shvatimo njihovu genezu. Rusoov odgovor se sastoji u tome da se, bez ukidanja razlika, prirodni ivot oveka definie samo pomou jednog psihikog stanja ija je sadrina podjednako afektivna i intelektualna, i gde je pojava svesti dovoljna za prelaz sa jednog stanja na drugi: to je milosre, ili kako Ruso takoe kae, identifikacija sa drugim, pri emu dvojnost izraza do izvesne take odgovara dvojnosti aspekta. Zato to se ovek prvo bitno osea istovetnim sa sebi slinima (u koje treba ubrajati, kako Ruso izriito tvrdi, i ivotinje), on e docnije stei sposobnost da se razlikuje, isto kao to njih razlikuje, to znai da uzme raznovrsnost vrsta kao konceptualni oslonac za drutvenu diferencija ciju. Ova filosofija prvobitne identifikacije sa drugima najudaljenija je od Sartrovog egzistencijalizma, koji u ovom pogledu preuzima Hobsovu tezu. Ona, uosta lom, vodi Rusoa do neobinih hipoteza: tako dolazimo do beleke 10 u Discours, gde on kae da bi oranguta ni i drugi antropoidni majmuni Azije i Afrike mogli biti ljudi koje su putnici puni predrasuda zlonamerno

svrstali u ivotinjski svet. Meutim, ona mu takoe omoguava da formulie izvanredno savremeno gledi te o prelasku sa prirode na kulturu, zasnovano, kao to smo videli, na logici koja koristi binarne opozicije i koja se poklapa sa prvim pojavama simbolizma. Celovito gledanje na ljude i vljotinje kao ulna bia, u emu se sastoji identifikacija, trai svest suprot nostima i prethodi joj: najpre suprotnosti izmeu logikih osobina shvaenih kao sastavni delovi polja, a zatim u okviru samog polja izmeu ljudskog" i ne-ljudskog". To je, za Rusoa, postupak svojstven jeziku: njegov izvor nije u potrebama, ve u strastima, pa je usled toga prvi jezik morao da bude slikovit:
Kako su prvi motivi koji su naveli oveka da progovo ri bile strasti, njegovi prvi izrazi bili su Tropi. Najpre je roen slikoviti jezik, a doslovni smisao je poslednji pronaen. Stvari e se nazvati pravim imenom tek kada budu viene u svom pravom obliku U poetku se samo govorilo kroz poeziju; razmiljanje je poelo tek mnogo docnije (Rousseau 2 str 565).

Obuhvatni izrazi, koji utapaju u neku vrstu nadrealnosti predmete percepcije i oseanja koja oni izazivaju, prethode analitikoj redukciji u pravom smislu. Metafora, iji smo znaaj u totemizmu u vie mahova isticali, nije pozno ulepavanje jezika, ve jedan od njegovih osnovnih naina. Ruso ju je posta vio na istu razinu sa opozicijom i ona stoga, sa istim pravom, predstavlja jedan od prvih oblika diskurzivne misli. To to se ogled sa naslogom Totemizam danas zavrava retrospektivnim razmatranjima, predstavlja neku vrstu paradoksa. Ali paradoks je samo jedan vid ove totemske iluzije, koju stroa analiza injenica u

134

Klod Levi Stros

Totemizam

danas

135

njenoj osnovi moe da raspri, a istina koju ona krije vie pripada prolosti nego sadanjosti. Jer totemska iluzija se sastoji prvenstveno u tome to su jedan filosof koji nije imao pojma etnologiji, kao Bergson, i jedan drugi, koji je iveo u vreme kada pojam totemizma jo nije dobio svoj oblik, mogli, pre dananjih strunjaka i, u sluaju Rusoa, jo i pre otkrivanja" totemizma, da prodru u prirodu verovanja i obiaja koji im nisu bili bliski, i ije stvarno postojanje jo niko nije pokuao da utvrdi. Bez sumnje je Bergsonov uspeh bio posredna posledica njegovih filosofskih predrasuda. Kao i nje govi savremenici, on tei tome da ozakoni vrednosti, ali se od njih razlikuje po tome to povlai granice tih vrednosti u ovkiru normalne misli belog oveka, umesto da u njih sve zatvori. Logika razlika i opozicija pripada, prema tome, divljaku i zatvore nom drutvu", jer joj Bergsonova filosofija daje nie mesto u odnosu na druge vidove saznanja: istina tu stie, ako se tako moe rei, zaobilazno". Ali ovde je za nas znaajno to to su Bergson i Ruso uspeli da prodru do psiholokih osnova egzotinih ustanova (pri emu Ruso nije ni znao da one postoje) unutranjim pristupom, to jest ispitujui na sebi naine miljenja najpre zapaene spolja, ili jednostav no zamiljene. Time oni pokazuju da je celokupan ovekov duh poprite virtuelnog iskustva, i da se tako upravlja onim to se deava u duhovima ljudi, bez obzira na rastojanja koja ih razdvajaju. Zahvaljujui bizarnosti koja mu je pripisana, i jo vie uveliana u tumaenjima posmatraa i nagaa njima teoretiara, totemizam je u jednom trenutku posluio za jaanje pritiska na primitivne ustanove da bi se one odvojile od naih, to je bilo naroito

potrebno u sluaju religijskih pojava, ije bi priblia vanje ukazalo na postojanje suvie upadljivih afinite ta. Obuzetost stvarima religije uinila je da se totemi zam stavi u religiju, ali to je moguno dalje pa i po cenu njegovog karikiranja od takozvanih civilizovanih religija, iz straha da one ne dou u opasnost da se raspadnu u dodiru s njim; osim ako, kao u Dirkemovom sluaju, ta kombinacija ne dovede do neeg novog, bez prvobitnih osobina kako totemizma tako i religije. Ali nauke, pa i humanistike, mogu efikasno da deluju samo na osnovu jasnih ideja, ili ukoliko se uini napor da se one naprave takvima. Ako postoji zahtev da se religija konstituie kao nezavisni red, vezan za naroitu vrstu prouavanja, onda ona ima da deli sudbinu zajedniku svim naunim predmetima. Ako se ona odredi nasuprot tome, neizbeno e doi do toga da se ona u oima nauke ukae kao carstvo zbrkanih ideja. Usled toga, svaki poduhvat koji tei objektivnom prouavanju religije bie prinuen da napusti podruje ideja, koje su pretenzije religijske antropologije ve izopaile i prekrojile. Ostae otvore ni samo afektivni ako ne ak i organski i socioloki pristupi, koji se samo okreu oko pojava. Nasuprot tome, ako se religijskim idejama prida ista vrednost kao i svakom drugom konceptualnom sistemu, to jest ako smatramo da nas i one pribliava ju mehanizmu misli, religijska antropologija imae valjane pristupe, ali e izgubiti svoju autonomiju i svoju specifinost. To je ono to smo videli da se desilo sa totemizmom, ije se stvarno postojanje svodi na poseban primer nekih naina miljenja. Svakako, tu se ispoljavaju oseanja, ali naknadno, kao rezultat upljina i

136

Klod

Levi

Stros

mana jednog skupa ideja koji nikada ne moe da se zaokrui. Tobonji totemizam temelji se na rasuiva nju, a zahtevi na koje on odgovara, naini na koje pokuava da ih zadovolji, pre svega su intelektualnog reda. U tom smislu u njemu nema nieg arhainog ili dalekog. Njegova slika je projektovana, nije primlje na; njegova bit nije spolja. Jer, ako iluzija pokriva jedan deli istine, ta istina nije van nas, ve u nama.

BIBLIOGRAFIJA

Bibliografija totemizma je ogromna. italac e ovde nai samo radove p o m e n u t e u ovoj knjizi. ANTHROPOS, Das Problem des Totemismus, t IX, X, XI, 1914 1916. BERGSON (H.), Les Deux Sources de la morale et de la religion, 164 ed, Paris, 1967. BEST (E.), Maori Religion and Mythology, Dominion Museum, Bulletin n 10, section I, Wellington, 1924. BOAS (F.), ed., [1] General Anthroplogy, Boston, New York, London 1938. BOAS (F.), [2] The Origin of Totemism, American Anthropologist, vol. 18, 1916. COMTE (.), Cours de Philosophie postive, 6 vol., Paris, 1908. CROSSE-UPCOTT (A. R. W.), Social Aspects of Ngindo Bee-Keeping, Journal of the Royal Anthropological Institute, vol. 86, p a r t II, 1956. CUOQ (J. .), Lexique de la langue algonquine, Montreal, 1886. DORSEY (J. O.), A S t u d y of S i o u a n Cults, Xlth Annual Report (18891890), B u r e a u of American Ethnology, Washington, 1894. D U M E Z I L (G.), Loki, Paris, 1948. DURKHEIM (E.), Les Formes elmentaires de la vie religieuse, 5e ed., Paris, 1868. ELKIN (A. P.), [1] Studies in Australian Totemism. Sub-Section, Section and Moiety Totemism, Oceania, vol. 4, n 1, 19331934. E L K I N (A. P.), [2] Studies in Australian Totemism. The Nature of Australian Totemism, Oceania, vol. 4, n 2, 19331934. E L E K I N (A. P.) [3] The Australian Aborigines, 3' ed., Sydney-London, 1954.

138

Klod

Levi

Siros

Totemizam

danas

139

EVANS-PRICHARD (. .), [1] Zande Totems, Man, vol. 56, n 110, 1956. EVANS-PRITCHARD (. .), [2] Zande Clan Names, Man, vol. 56 n 62, 1956. EVANS-PRICHARD (. .), [3] Nuer ReUgion, Oxford, 1956. EVANS-PRITCHARD (E. E ) , [4] Preface to: R. HERTZ, Death and the Right Hand, London, 1960. FIRTH (R.), [1] Totemism in Polynesia, Oceania, vol. I, n 3 et 19301931. FIRTH (R.), [2] Primitive Polynesian Economy, Londres 1939. FIRTH (R.), [3] History and Traditions of Tikopia, Wellington, 1961. FORTES (M.), The Dynamics of Clanship among the Tallensi, Oxford, 1945. FRAZER (J. G.), Totemism and Exogamy, 4 vol. London, 1910. F R E U D (S.), Totem et Tabou. trad, francaise, Paris, 1924. GOLDENWEISER (. .), [1] Totemism, an Analytical Study, Journal of American Folklore, vol. XXIII, 1910. GOLDENWEISER (. .), [2] Form and Content in Totemism, American Anthropologist, vol. 20, 1918. Handbook of American Indians, North of Mexico, Bureau of American Ethnology, Smithsonian Institution, Bulletin 30, 2 vol., Washington, 19071910. HILGER (Sister M. I.), Some early customs of the Menomini Indians, Journal de la Societe des Americanistes, t. XLIX, Paris, 1960. JAKOBSON (R.) et HALLE (M.), Fundamentals of Language, 'S-Gravenhage, 1956. J E N N E S S ( D ) , The Ojibwa Indians of Parry Island. Their Social and Religious Life, Bulletin of the Canada Department of Mines, 78, Ottawa, National Museum of Canada, 1935. KINIETZ (W. V.), Chippewa Village. The Story o of Katikitegon, Cranbook Institute of Science, Detroit, Bull, 25, 1947. KROEBER (A. L ) , [1] Anthropology, New York, 1923. KROEBER (A. L.), [2] Anthropology, new ed.. New York, 1948. KROEBER (A. L ) , [3] Totem and Taboo: An Ethnologic Psychoa nalysis (1920), in The Nature of Culture, Chicago, 1952. KROEBER (A. L.), [4] Totem a n d Taboo in Retrospect (1939), in The Nature of Culture, Chicago, 1952. L A N D E S (R.), Ojibwa Sociology, Columbia University Contribu tions to Anthropology, vol. XXIX, New York, 1937.

LANE (B. S.), Varieties of Cross-cousin marriage and Incest Taboos: S t r u c t u r e and Causality, in: Dole and Carneiro, eds, Essays in the Science of Culture in Honor of Leslie A. White, New York, 1960. LEVI-STRAUSS ( C ) , Les Structures elementaires de la parente, Paris, 1949. LINTON (R.), Totemism and the A. E. F., American Anthropologist, vol. 26, 1924. LONG (J. K.), Voyages a n d Travels of an Indian Interpreter and T r a d e r (1791), Chicago, 1922. LOWIE (R. H ) , [1] Traite de sociologie primitive, trad, francaise, Paris, 1935. LOWIE (R. H ) , [2] An Introduction to Cultural Anthropology, New York, 1934. LOWIE (R. H.), [3] Social Organization, New York, 1948. LOWIE (R. H.), [4] On the Principle of Convergence in Ethnology, Journal of American Folklore, vol. XXV, 1912. McCONNEL (U.), The Wik-Munkan Tribe of Cape York Peninsula, Oceania, vol. I, n" 1 et 2, 19301931. McLENNAN (J. F.), The Worship of Animals a n d Plants, The Fortnightly Review, London vol. 6, 1869 et vol. 7, 1870. MALAN (V. D.) a n d McCONE (R. Clyde), The Time Concept Perspective a n d Premise in the Sociocultural Order of the Dakota Indians, Plains Anthropologist, vol. 5, 1960. MALINOWSKI (B.), [1] Magic, Science and Religion, Boston, 1948. MALINOWSKI (B.), [2] The Sexual Life of Savages in North-Westem Melanesia, New York, London, 2 vol., 1929. MICHELSON (T.), Explorations and Field-Work of the Smithso nian Institution in 1925, Smithsonian Miscellaneous Collections, vol. 78, n 1, Washington, 1926. MURDOCK (G. P.), Social Structure, New York, 1949. Notes and Queries on Antrhropology, 6 e ed., London, 1951. PIDDINGTON (R.), An Introduction to Social Anthropology, 2 vol., vol. I, Edinburgh-London, 1950. PRYTZ-JOHANSEN ( J ) , The Maori and his Religion, Copenhagen, 1954. RADCLIFFE-BROWN (A. R ) , [1] The Social Organization of Australian Tribes, Oceania, vol I, 19301931. RADCLIFFE-BROWN (A. R.), [2] The Sociological Theory of Totemism (1929), in Structure and Function in Primitive Society, Glencoe, ., 1952.

140

Klod

Levi

Siros

SADRAJ
RADCLIFFE-BROWN (A. R ) , [3] Taboo (1939), in: Structure and Function in Primitive Society, Glencoe, ., 1952. RADCLIFFE-BROWN (A. R ) , [4] The Comparative Method in Social Anthropology. Huxley Memorial Lecture for 1951, Journal of the Royal Anthropological Institute, vol. 81, parts I and II, 1951 (Published in 1952). (Novo izdanje: Method in Social Anthropology Chicago 1958, chap. V.) RIVERS (W. H. R ) , The History of Melanesien Society, 2 vol., Cambridge, 1914. ROUSSEAU (J. J.), Discours sur I'origine et les fondements de Inegalite parmi les hommes, OEuvres melees, nouv, ed., Londres, 1776, t. II. ROUSSEAU (J. J ) , [2] Essai sur I'origine des langues, Oeuvres posthumes, Londres, 1783, t. II. SPENCER (B.) et G I L L E N (F. J.), The Northern Tribes of Central Australia, London, 1904. STANNER (W. E. H.), Murinbata Kinship and Totemism, Oceania, vol. 7, n 2, 19361937. STREHLOW (T. G. H ) , Aranda Traditions, Melbourne, 1947. THOMAS (N. W.), Kinship Organizations and Group Marriage.in Australia, Canvridge, 1906. TYLOR (. ) , Remarks on Totemism, Journal of the Royal Anthropological Institute, vol. I, 1899. VAN G E N N E P (.), L'Etat actuel du probleme totemique, Paris, 1920. WARNER (W. L.), A Black Civilizaon, Revised ed., New York, 1958. WARREN (W), History of t h e Ojibways, Minnesota Historical Collections, Saint-Paul, vol. 5, 1885. Z E L E N I N E (D.), Le culte des idoles en Siberie, trad, f r a n c , Paris, 1952.

UVOD I TOTEMSKA ILUZIJA II AUSTRALIJSKITOTEMIZAM FUNKCIONALISTIKITOTEMIZMI IV KA INTELEKTU V TOTEMIZAM IZNUTRA BIBLIOGRAFIJA

5 25 47 77 97 121 137