Radioaktivno zraenje i bioloki efekti

Mladen Nikoli

Bioloki efekti i zraenje

ivot na Zemlji je, od svog nastanka do danas, neprekidno izloen dejstvu zraenja iz prirodnih izvora, kakvi su kosmiki zraci i prirodni radioaktivni nuklidi Kosmiki zraci. Izvori radioaktivnosti u prirodi. Radioaktivnost u hrani i vodi. Radioaktivnost posle nuklearnih eksplozija. Radioaktivni otpaci. Profesionalno izlaganje zraenju. Ozraivanje u toku medicinskih ispitivanja.

Efekat zraenja na bioloki znaajne molekule

Direktan efekat zraenja (teorija mete) Indirektan efekat zraenja (preko jonizovane vode i stvaranja slobodnih radikala). Proteini postaju nefunkcionalni posle zraenja usled promena na bonim lancima ili u konfiguraciji, a ne zbog kidanja peptidnih veza ili poremeaja u primamoj strukturi. Zraenje deluje na lipide tako to slobodni radikali uklanjaju vodonikov atom iz dela lipidnog molekula koji pripada masnoj kiselini, stvarajui RO2 koji dalje lanano uklanjaju vodonikove atome

Efekat zraenja na bioloki znaajne molekule

U zavisnosti od doze zraenja, molekuli ugljenih hidrata mogu da budu razloeni na subjedinice ih prekinuti, ili mogu da u odsustvu kiseonika formiraju polimere unakrsnim vezivanjem. Kod DNK molekula, zraenje kida delove lanca i potom dolazi do sparivanja neadekvatnih segmenata to dalje za cilj ima pojavu genskih mutacija

Genetski efekti i zraenje

Za radioaktivno zraenje je jo godine 1927. Miler (Miller) utvrdio da je u stanju da poveava broj mutacija. Radioaktivno zraenje utie na procese deobe unosei u njih poremeaje koji mogu biti privremeni ili trajni. Najosetljivija je elija koja se nalazi u pripremama za deobu, dakle, u profazi. Pod uticajem zraenja moe nastupiti prekid hromozoma Posledice neravnomerne raspodele nasledne materije usled zraenja jesu nastajanje dveju elija sa nejednakim osobinama.

Efekti zraenja na eliju

Jedro se sastoji od nukleoporoteina DNK Citoplazma zauzima esto velik deo elije Mitohondrije centralno mesto metabolizma Endoplazmatini retikulum uloga ove organele je sinteza razliitih materija i njihov transport kroz eliju. Ribozomi su elijske supramolekulske strukture ija je uloga sinteza proteina

Poremeaj permeabiliteta
Uticaj zraenja na eliju ispoljava se kao uticaj na jedro i na citoplazmu. Radioaktivno zraenje deluje na ivu materiju putem jonizacije koja predstavlja oslobaanje energije. Poremeena propustljivost opne elije omoguava da u eliju prodru oni joni koji to normalno ne mogu. Posle zraenja zapaeno je poveanje enzimatske aktivnosti DNA-ze, alkalne fosfataze, adenosintrifoistaze, katepsina, transaminaze, u homogenatu tkiva, serumu ivotinje, mokrai.

Citoloki uticaji
Postoji samo jedan elijski fenomen koji je osetljiviji od uticaja zraenja na procese deobe elije. (uticaj na limfocite) Promene jedra pod uticajem zraenja najizraenije su na hromozomima. Koler je naao sledee promene na polenu Tradescantia bracteata: lepljenje hromozoma, prekid na nivou centromera, greke u stvaranju vretena, greke u spirilizaciji, prekid hromatida i hromozoma, stvaranje nuklearnih fragmenata mikro- jedra. Kod prekida hromozoma mogua su tri fenomena: 1.cikatrizacija i rekonstrukcija struktura koja je postojala pre prekida 2.fragmenti ostaju u stanju fragmenata 3.fragmenti se sjedinjuju stvarajui nove kombinacije izmeu hromazida sestara ili nehomologih hromatida.

Dijagram koji ilustruje nastanak i izgled nekih tipova hromozomskih aberacija: (A) gubitak genetskog materijala (delecija); (B) izmenjen redosled genetskog materijala (inverzija) (C) genetski materijal razmenjen sa drugim hromozomom (translokacija) Opisani efekti zraenja na hromozome mogu, dakle, da budu letalni za eliju odmah ili u nekom kasnijem periodu. Manje vidljivi efekti zraenja na hromozome mogu da izmene funkciju elije ili da indukuju mutacije.

Citoplazma.
Bubrenje jedra je gotovo uvek praeno bubrenjem citoplazme Posle zraenja mogu se nai prave dinovske elije kod mikroorganizama ili kod sisara(povean nivo azota). elija jednostavno nema sposobnost da se podeli eksperiment DURYEE-a

Mitohondrije
najkrupnije citoplazmatine strukture. Nagomilavanie ATP-a u zraenom tkivu govori da za odreeno vreme zraene elije nisu u stanju da koriste ovaj energetski izvor. Drugim reima, stvaranje odreenih organskih iedinjenja je blokirano. Sinteza masti je poremeena u prvom redu u jetri, a mnogo manje u slezini i timusu. Jo uvek se ne zna uzajamni uticaj ozraenih mitohondrija na jedro i ostale organele

Procesi sinteze
Podaci o efektima zraenja na procese sinteze u eliji odnose se uglavnom na biosintezu nukleinskih kiselina i proteina. Zraenje usporava sintezu DNK i odlae deobu Jedno od prihvatljivih objanjenja za pomenuti efekat zraenja na sintezu DNK je i mogunost da zraenje smanjuje koncentraciju ili inaktivira enzime koji reguliu njenu sintezu. Takoe je poznato da zraenje moe da odgodi ili potpuno zaustavi sintezu RNK i proteina.

Pojave mutacije kod ljudi

Mutacije se u odreenom broju javljaju spontano u prirodi. Broj mutacija je povean pod uticajem radioaktivnog zraenja, bez obzira da li je doza data odjednom ili u toku vie godina Jedanput izazvane promene na hromozomima imaju tendenciju da se reprodukuju, da budu stalne i da se prenose na potomstvo. Poveanje broja mutacija (to ne znai i vrste mutacija) podjednako je kod vinske muice ili kod mia za istu dozu

Karakter mutacije kod ljudi.

Normalni ljudski organizam pokazuje usklaenost u razvitku svog tela, odnosno kostura. Poremeaj biometrijskih odnosa (dijametri glave, rast, dijametri kimenog stuba, ruku itd.) javlja se kao jedan od oblika mutacija kod oveka. Poveanje broja mutacija moe se odraziti (ako uzmemo inteligenciju u razmatranje) kao povean broj Ijudi ispod i iznad srednje inteligencije. Zakljuak ovih optih razmatranja o genetskom uticaju radioaktivnog zraenja govori da su mutacije izazvane zraenjem tetne po oveka, a njihov broj raste u direktnoj proporciji sa primljenom dozom.

Uticaj zraenja na razvitak ploda

Ako se ozraivanje desi pre implantacije jajeta, zraenje izaziva visoku prenatalnu smrt, ali nema nenormalnosti kod preivelih mladunaca. Ozraivanje u fazi organogeneze ima za posledicu visoku neonatalnu smrt i pojavu mnogih abnormalnosti pri roenju. Klinika statistika pokazuje sledee: 11 sluajeva koji su zraeni u toku prvog i drugog meseca trudnoe svi su pokazivali oteenja izazvana zraenjem, 7 od 11 ozraenih u toku 35 meseci i 5 od 13 ozraenih posle estog meseca.

Zakljuak
Radioaktivno zraenje deluje na ivu materiju putem jonizacije koja predstavlja oslobaanje energije. Kada je jonizacija dovoljno velika njen uticaj se ispoljava kao energetski poremeaj na elijskoj opni ili na intraelijskim strukturama. Ovi poremeaji dovode do promene propustljivosti spoljne opne elije, ali u isto vreme i opni svakog organa elije: mitohondrija, mikrozoma, lizozoma itd. Posle zraenja zapaeno je poveanje enzimatske aktivnosti DNA-ze, alkalne fosfataze, adenosintrifoistaze, katepsina, transaminaze, u homogenatu tkiva, serumu ivotinje, mokrai. Ovo poveanje moe znaiti deliminu enzimsku aktivnost, ali mnogo vie poremeenje u njihovom rasporedu na mitohondrijama i drugim elijskim strukturama.

Hvala na panji