Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Dr Vladimir Stanojevic Tragedija Genija

Dr Vladimir Stanojevic Tragedija Genija

Ratings: (0)|Views: 81|Likes:
Published by _нине_

More info:

Published by: _нине_ on Jul 20, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/16/2013

pdf

text

original

 
OD ISTOG PISCA:O RUSIJI I RUSIMA, eseti, 1912.EVGENIKA, izd. Min. zdravlja, 1921.ISTORIJA RATNIH ZARAZA, 1924.INSERTI l ZARAZE, 1924.ISrORIJA SRPSKOG VOJNOG SANITETA, 1925.
LUDILO I KULTURA, eseji, izđ „Napredak", 1925.
 HIGIJENE, III, IV, VI, VII raž gtmn, G. Kon
BUKVAR VOJNIČKOG ZDRAVLJA, izd. Min. votske
 
BUKVAR ĐAČKOG ZDRAVLJA, izdanje knj. „Napredak", 1926.
 VOJNA HIGIJENA, 1926.HEMISKA VOJNA, 1927 i 1934NAROD I ODBRANA ZEMLJE, 1928BOLNICARSKA SLUŽBA, izd Min vojske i Društva Crve-nog krsta, 1934MOJE RATNE BELEŠKE I SLIKE, 1935SANITETSKA TAKTIKA, I i II knjiga, 1938(STORIJA MEDICINE, izdan/e „Medicinske knjige", 1953.
Prof. đr VLADIMIR STANOJEVIC
  TRAGEDIJA GENIJA
DUŠEVNI POREMEĆAJ
IZNAMENITIH LJUDIMEDICINSKA KNJIGA • BEOGRAD ZAGREB/1972.U redakciji
JOVANA DULETIĆA
 
Štampa: „Slobodan Jović", Beograd, Stojana Protića 52.
 PREDGOVORDuhovno kulturno stvaralaštvo, u
obličeno u razno
-
vrsne tvorevine, važan je činilac za kulturni napredak
 
čovečanstva. Istoričari kulture pri proučavanju tih tvore
-vina daju njihov popis, opisuju njihove osobine, proce-njuju njihovu vrednost, tre njihove bliže i dalje uzrokepo
stanka ispitujući njihov istorijski smisao i zakonitost.
 Oni se retko kad upuštaju produbljeno i svestrano u
ličnost samih tvoraca. Nesumnjivo je da time ostavljaju
 prazninu u sveobuhvatnom, najdubljem
dijalektičkom
 razmatranju kulturnih vrednosti.
Ispitujući duhovnu kulturnu proizvodnju sa svog gle
-dišta, lekari kao biolozi i patolozi
upućuju svoju
 
pažnju i misao najpre na samu ličnost, na tvorca tvore
-
vine, a tek potom i na njegovo delo, tragajući pri tom za
 
uzajamnim odnosima i uzročnim vezama između ličnosti
 
i dela. Na taj način, lekari ispituju najpre materijalnu,
 anatomsko-fiziološku osnovu stvaraoca, a u prvomredu
svojstva moždane građe i njene funkcije, na čemu počiva
 
i čime se uobličava duševni sklop stvaraoca, sklop koji
 neposredno proizvodi duhovne kulturne vrednosti.U svomradu na tompolju lekari su zapazili zanim-
ljivu činjenicu: originalno kulturno stvaralaštvo, koje za
-hteva za svoje ostvarenje najviši napon duševnih i moral-
nih činilaca, udruženo je često s ra
znovrsnimunutrnjim
poremećajima. Kao da time priroda na jednoj strani po
-klanja darove u izobilju, a na drugoj oduzima od otpere-
ćenosti. Ima li tu kakve uslovljenosti?
—Na to pitanje
zasada nema odgovora, ali ima dosta prikupljene i prouče
-ne isto
rijske građe i, na osnovu toga, dosta nagoveštaja.
 
Veliki francuski književni istoričar i kritičar Sent
--
Bev prvi je među nelekarima, još sredinom prošlog veka,
 uvideo da se kulturno delo ne može poznati svestrano i
 
produbljeno ako se ne upoznaju funkcije organa i higi- jenski uslovi života njegovog tvorca. On je tu svoju misaoizrazio recima: „Fiziologija i higijena pisca postale su ne-
ophodna poglavlja pri raščlanjavanju njegovog talenta".
 
Razbijajući pri tom ukorenjenu predrasudu da bi se time
 mogla naneti šteta tvorcu dela, veliki engleski filozof DžonStjuart MU objasnio je: „Samo nedovoljno razvijeni du-
hovi misle da će lep predmet izgubiti od svoje draži ako
 izgubi nešto od svoje misterije". Istu misao izneli su, usvomvelikomi dokumentovanomdelu „Poesie et Folie",i dva pariška psihijatra i neurologa, Antomi Dromar,
koji su u toj knjizi rekli: „Istoričar, biograf i književni
 
kritičar neće ništa izgubiti ako se obrate za pomoć lekaru
 neurologu i psihijatru u pitanjima koja imnisu dovoljno jasna".
Ova knjiga je drugo, temeljno prerađeno i znatno
 dopunjeno izdanje knjige „Ludilo i kultura", koja se po- javila 1924. god. i koja je davno rasprodana.Ovo, drugo izdanje pojavljuje se 50 godina od vreme-na kada se piscu javila zamisao o takvomdelu i kada je
kao student Medicinskog fakulteta u Petrogradu započeo
 
dugogodišnji rad na prikupljanju građe u tamošnjoj bo
-gatoj fakultetskoj biblioteci. Zasluga za to pripada mojim VI
dragim i nezaboravnim nastavcima, na čemu im o
vimpu-temizražavamsvoju toplu zahvalnost. Posebnu zaslugu za
priređivanje ovog izdanja ima „Medicinska knjiga", koja
 
je stekla priznanje za unapređenje naše medicinske knji
-ževnosti, pa i njoj na ovommestu izražavamsvoju za-hvalnost.Oktobar 1959. god. PISACBeogradSADRŽAJStranaUVOD __________ lPOREKLO KULTURNOG STVARALAŠTVA 3
PESNICKO NADAHNUĆE I NJEGOVA STVARALAČKA
 M
——_ __ __ ——30
BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NASLEĐA
———61SUDBINA GENIJAOLIVER KROMVEL — — — — — —81IVAN GROZNI ————85PETAR VELIKI --______ 95FRIDRIH VELIKI _ — — _—__ 100GROF MIRABO — — — — — —105MAKSIMILIJAN ROBESPJER — — — 108NAPOLEON BONAPARTA — — — — 110BIFON ———— — — — —— 120ARTUR ŠOPENHAUR VLADIMIR SOLOVJOV — — — — — —LUDVIG VAN BETOVEN HEKTOR BERLIOZ 'RIHARD VAGNER ----PETAR ILJIC CAJKOVSKI — — ——DANTE ALIGIJERI — — — — — — TORKVATO TASO VILIJAM SEKSPIR ————
 
ŽAJN-BAPTlS"'!' MEfLEN MOLIJER — — 2AN-ŽAK RUSO — — — — 164VOLTER ————— — — — ———180FRIDRIH ŠILER —— — — — — —— 195StranaBAJRON —-- ——-- -- 198GETE -- -- _____ 206ALEKSANDAR SERGEJEVIC PUŠKIN — — —— — 214MIHAIL JURJEVIC LJERMONTOV _ — —_— 234EDGARALANPO— — — — — — 242ONORE BALZAK _ ____ _ 262NIKOLAJ VASILJEVIC GOGOLJ _ _ __ 281ŽERAR DE NERVAL _ ___ 293HAJNRIH HAJNE _ _ ___ _ 298ŠARL BODLER — — — —— — —— — 301
FJOJDOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI
— — —— —GI DE~^OPASAN"'~" — — _ __ — __— 330POL VERLEN _ ___ _345OSKARD VAJLD _ __ -- _ 3FRIDRIR NT R _________ MANJE POZNATE SUDBINE — 405 Jovanka Orleanka 405
 Đirolamo Savonarola 407
Martin Luter'^08)—Kardinal Rušelje 409 KarloXII 409 —Sej^Simon 411 —Paracelzus 411 —Paskal412 Njutr(413;Albreht Haler 414 Karl Line 415Kant 416 —Amper 416 —Kojit417 Robert Majer417 Dizel 418
Mikelanđelo(S3S
Vensan van Gog~Tuluz-Lotrek Arnold B^lin (||pMocartDoniceti426 šuman 426 Bedžih SmetanašopenM2?)
Musorgski Modest Petrovič 429
 Svift 430 —SeU Persi Bis 430 —Nikolaus Lenau 432Alfred Mise 433 Gustav Flober 434^-Ivan Ser-
gejevič Turgenjev 435
Viktorlgo (536J ArRembo 437 Aleksandar Dima (439) Emil ZolaOBJAŠNJENJE POJMOVA 443LITERATURA __ _ ________ 451Xn >l* J TRAGEDIJA GENIJAa o A nPOREKLO KULTURNOG STVARALAŠTVA
Grčki filozofi, koji su bili
 
i prirodnjaci, razmišljajući
 o svekolikoj ljudskoj prirodi na osnovu svojih zapažanja,probudili su i proširili mitolke nagoveštaje o prirodi
pesničkog, proročkog i kultur
-nog stvaralaštva.Demokrit je smatrao da
zdrav smrtni čovek ne može bit
inadahnut pesnik i, poput mitao „bregu muza" Helikonu, u Be-otiji, sedištu Apolona i muza,govorio je: ,,Excludit sanos He-licone poetas" („Helikon isklju-
čuje zdrave pesnike"). Sokrat
  je objnjavao da pesnici „stva-raju svoja dela nagonski i na
isti način kao proroci, lišeni
 svesti o onome što govore". Pla-

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->