Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
25Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Srpstvo Dubrovnika

Srpstvo Dubrovnika

Ratings: (0)|Views: 508|Likes:
Published by sarcel

More info:

Published by: sarcel on May 17, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/12/2013

pdf

text

original

 
 
СРПСТВО ДУБРОВНИКА
Садржај 1.Прве речи2.Раскорак Срба и Хрвата3.Наћи исход одавде4.Народносна средина Дубровника5.Вера – обичаји – живот6.Језик – књижевност7.Од Словинства ка Српству8.Нови наговештаји (1848-1849)9.Пут до братског сукоба10.Школе, друштвене и радне организације Срба у Дубровнику11.Обамирање12.Закључак13.Извори и литература14.Белешка о писцу
1. Прве речи
Док се у III и IV веку лагано умируће Римско Царство једном раселином негде одпосавско-подунавске равнице па према црногорским масивима разламало на Истоки на Запад, у онда још непознатом Закарпатју, испод историјске позорнице,битисале су народносно неуобличене словенске масе. Врење варварских маса изасеверних римских граница најзад је, после Германа, избацило на видик и Словенеда се и они прикажу осталом свету већ зашлом у историјска збивања. Док су сеСловени распоређивали једни према далекој и непознатој Волги и издуженомУралу, а други према већ класичном културом озраченом Подунављу и алпскимпадинама, дотле се римски Запад распао остављајући неизбрисиве трагове својекултуре и овековечени латински језик твораца вечног Рима. Римски Исток – Византија, пак, у свом миленијумском умирању чувао је, бар у називу и умногоме у
 
правној пракси, славу некадашњег Римског Царства, и то у све бржемпреовладавању хришћанске вере са добром црквеном организацијом, и упостепеном одступању пред све јачим државама новодосељених народа. За ововреме је у Риму полако, у све бурнијим догађајима, растао углед доста удаљеног римског епископа – папе, који је лагано на свом простору ударао нешто друкчијитемељ новој цркви, будућој католичкој цркви, усвајајући латински језик за општењеи с Богом и с људима и тако приближавао Запад и средишњу Европу Риму ињеговој прохујалој слави. Временом су нарасле супротности између источног изападног дела хришћанске цркве, као што се догађало и са бившим Царством. Тако је католичка црква са латинским језиком својом источном границом ону раселинуизмеђу римског Истока и Запада сада продужила све до Балтика. Овим су Словениподељени на православни Исток (Руси, Украјинци, Малоруси, Срби, Бугари) икатолички Запад (Пољаци, Чеси, Словаци, Моравци, Словенци, Хрвати). Срби су,истина, заузели простор с обе стране оне првобитне раселине; али су већим деломсачували своју народносну и верску целину окрећући се православном Истоку ииздржавајући ударе свих таласа и с једне и с друге стране – како раније тако иданас. Народносна постојаност Срба, иако не увек, издржавала је извесно верскоосипање под ударом са обе стране, што се види из народносне свести Србакатолика и Срба мухамеданаца, којима све до наших дана друга вера није одузелазаједничку традицију, заједнички језик и свест о "српској земљи". Нарочито су билитешки налети таласа са Запада, да се у последњем рату претворе у незапамћен инесхватљив геноцид над Србима, спровођен удруженим снагама необузданихнациста, увек ратоборних католика и рашчовечених хрватских усташа. Усташе су сеприпремале у католичкофашистичком окриљу и у Хрватској биле широкопомогнуте Радић-Мачековом Хрватском сељачком странком и њеним наоружанимодредима.Ето, у таквом сплету светских и домаћих збивања треба да потражимо српскаобележја у Дубровачкој Републици, у животу и стварању старих Дубровчана и датиме допринесемо ближем одређивању њиховог народносног припадништва,полазећи од њихових наговештаја и само откривања и од данашњих нашихсхватања. Како је све то управо уткано у опште српско-хрватске односе, бићепотребно да се то исто уради и са хрватске стране наравно, одлучно одбијајући сведо данас недокументоване тврдње и убитачну србофобну пропаганду. Ако уз такоодсликано Српство Дубровника буде одсликано и Хрватство Дубровника,добронамерни ће имати могућности да закључе на којој је страни истина, или барда стекну довољно података за оправдање свога става.Ту тему до данас није нико у целини научно обрађивао. Или се задржавало наизвесним појединостима, најчешће на језику и књижевности старих Дубровчана,или се, неретко, обичном недокументованом изјавом проглашавало да суДубровчани Срби, односно Хрвати. Научност на овом пољу није увек била надовољној висини. Закључци су често заснивани на личном ставу, на оном "како семисли", или се чак служило отвореном пропагандом. Лако се подвлачило да једубровачка књижевност чисто хрватска, неки пут да је српска, а ређе је остајаласамо дубровачка књижевност. Тврдње да је Дубровник саставни део Хрватске, која
 
иде све до Дрине, старе Рашке и Боке Которске, често су слепо прихваталезапаљиве масе примитиваца које у бурним временима, кад овладају страсти инасиље, доносе само ужас.Ми нисмо имали ни снаге ни времена да питање Српства Дубровника осветљавамоновим истраживањима по скривеним изворима и претрпаним архивима, већ смо сезадржали на ономе што је до данас о овом откривено и речено. А то није мало.Нарочито смо обратили пажњу ономе што су нам посведочили сами Дубровчани,било у свом књижевном, било у научном стварању и свакодневном животу. Трудилисмо се да не натурамо судове ако немамо писане доказе за њих. Уз наведене изворедавали смо само нужна објашњења или наговештаје, уколико је то било потребно.Тако ће читалац имати више могућности да сам донесе потребне закључке ипотражи истину о народносној опредељености старих Дубровчана.Ради прегледности и читљивости одлучили смо да не наводимо целе насловекоришћених дела, већ да на крају дамо азбучни попис са редним бројевима (укњизи у угластим заградама). Латинични наслови на српскохрватском језикунаведени су ћирилицом.
2. Раскорак Срба и Хрвата
Историчари немају могућности да утврде да ли су Срби и Хрвати на Балкан стигликао две народносне заједнице, у свему блиске, или је њихово народносно раздвајање извршено тек после досељења у данашњу отаџбину. Скоро исти језик изаједничка многобожачка вера нису могли да им омогуће и стварање заједничкедржавне организације. Тешко је утврдити да ли је то раздвајање било последица још неојачале словенске склоности ка чвршћим организованим заједницама (каквесу биле код Германа), или је новонасељен простор био толико велики и географски разбијен да није омогућавао стварање јединствене заједнице. Свакако се нећемоогрешити о истину ако српско-хрватску разједињеност схватимо као последицу обанаведена чиниоца. Уосталом, ни заједница Срба у X веку за владе жупана ПетраГојниковића и Часлава Клонимировића (палог у борби противу Мађара 960), а у XIи XII веку за владе Војислава, Михаила, Бодина, Десе, није могла дуже опстати каоцелина. Њихово сједињење крајем XII века добрим делом је постигао велики жупанРашке Стефан Немања. Он је српски простор назвао једноставно "српска земља" (уповељи манастиру Хиландару 1199). Зато је добио и назив "сакупитељ српскеземље". У току ових збивања Срби су водили тешке ратове и одлучујуће битке саВизантинцима и пословењеним Бугарима, са првима у време слабљења њиховеснаге а с другима у току њихових напора да загосподаре пространством од Црногдо Јадранског мора. Док се учвршћивала на историјској позорници, "српска земља"се поделила на Србију (Рашка са Зетом) и Босну. Њих је делила река Дрина, како

Activity (25)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
skutorka59 liked this
Mega Modulator liked this
Nebojša liked this
mico145810 liked this
subadaj liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->