Rad primljen: 25.09.2010. UDK: 336.1/.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

SAVREMENI PROBLEMI JAVNIH FINANSIJA

CONTEMPORARY problems of public finance

Doc. dr Saa Kristi Univerzitet Singidunum

Mr Milenka Jezdimirovi Dunav osiguranje

Rezime: U poslednjih nekoliko godina, a naroito od poetka aktuelne svetske finansijske krize, 2008. godine, poveana je potreba za znaajnijim sredstvima za intervencije drave u privredi. Fiskalno optereenje je razliito od zemlje do zemlje. U 2005. godini ono je iznosilo, primera radi, od 19,9 % u Meksiku, do 50,3% BDP u Danskoj. Prosek fiskalnog optereenja za 30 zemalja OECD iznosio je 36,2%. Fiskalno optereenje u Srbiji, prema istom izvoru procenjeno je na 40,1% BDP (sada se kree oko 44%). Fiskalna integracija, odnosno razliiti putevi smanjivanja razlika izmeu fiskalnih sistema drava lanica EU, predstavlja jedno od najaktuelnijih i najkontroverznijih pitanja daljeg toka, karaktera i sutine evropskih integracionih procesa. Fiskalna politika predstavlja jedino preostalo makroekonomsko sredstvo u suverenoj nadlenosti drava lanica. Znaaj fiskalne politike, istovremeno je i osnovni argument protiv fiskalne harmonizacije, na jednoj, a u korist fiskalne konkurencije, na drugoj strani. Ubiranje poreza, kako u EU, tako i u drugim zemljama, pa i u naoj zemlji, posebno je delikatno u vreme ekonomske krize. Kljune rei: Javne finansije, dravni intervencionizam, kriza, budetski deficit, tranzicija.

Abstract: In the last couple of years, and especially since the beginning of the current world crisis in 2008, more substantial resources have been needed for the government interventions into economy. The fiscal burden differs from one state to another. In 2005 it amounted from 19.9% in Mexico to 50.3% of GDP in Denmark. The average of fiscal burden in 30 OECD countries amounted to 36.2%. Fiscal burden in Serbia, according to the same source, was estimated to be 40.1% of GDP (now it is approximately 44%). Fiscal integration, namely different ways to reduce differences between fiscal systems of the EU member states, represents one of the most central and the most controversial questions of the future, character and essence of the integration process. Fiscal policy is the only remaining macroeconomic tool within the sovereign competence of the member countries. The importance of fiscal policy is at the same time the main argument against fiscal harmonisation, on one hand, and in favour of fiscal competition, on the other hand. The collection of taxes, both in the EU, as well as in other countries, including our country, is especially delicate issue during the economic crisis. Key words: Public finance, state interventionism, crisis, budget deficit, transition.
65

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

1. U V O D Porezi su neizbeni i bolni. Stoga ne iznenauje to to je utvrivanje poreskog sistema oduvek bilo predmet velikih nesuglasica. Najjednostavnije reeno, veina ljudi bi volela da se njihovi porezi smanje. Prosto je neverovatno za kakvim se sve argumentima posee da bi se dokazalo da bi drugi morali da plate vie. Istorija oporezivanja prepuna je primera distorzivnih efekata. Zbog poreza koji je u Britaniji u 17. veku uveden na prozore, gradile su se kue bez prozora. U savremenoj Engleskoj postoje drugi primeri. Uprkos tome to su vozila na tri toka moda malo manje bezbedna i ne mnogo jeftinija od vozila sa etiri toka, porez na njih znatno je nii. U SAD, povoljna amortizacija za pokretne zidove podstakla je izgradnju poslovnih objekata s takvim zidovima ak i kada ne postoji namera da se ovi pomeraju. Efekti oporezivanja nisu ogranieni samo na odluke u vezi s radom, tednjom, obrazovanjem i potronjom. Iako nije jasno u kojoj meri poreski sistem utie na odluke pojedinaca da stupe u brak, ili da se razvedu, porez na prihod snano podstie dva zaposlena pojedinca sa slinim prihodima da se, kada biraju da li e sklopiti brak u decembru ili u januaru, opredele za januar. Kada je u pitanju razvod, deava se suprotno. Porezi utiu alokaciju resursa na istraivanje i razvoj i dugoronu stopu privrednog rasta. Oni utiu ne samo na nivo investicija u firmama, ve i na nain investiranja. ini se da je mnogo povoljnije da ovek uloi trud u smanjenje svojih poreza, nego u izradu boljih projekata, ili veu proizvodnju.

Porezi na prihod mogu da utiu na to koliko e se dugo pojedinac kolovati, budui da utiu na prinos od obrazovanja po odbitku poreza, na izbor radnog mesta (poto za neke poslove vei deo prihoda potie od neoporezovanih beneficija), na to da li e se pojedinac ukljuiti u radnu snagu, ili ostati kod kue da podie decu, na iznos koji e tedeti i u kojem obliku e tedeti. Porezi ponekad vie utiu na oblik nego na sutinu transakcija. Na primer, kada se porezi ne bi uzimali u obzir, praktino ne bi ni bilo razlike izmeu toga da li poslodavac daje zaposlenom novac da kupi polisu zdravstvenog osiguranja, ili mu je sam kupuje. U poreskom smislu, razlika je ogromna. U prvom sluaju, pojedinac dobija prihod koji mu se oporezuje; u drugom, dobija beneficiju koja se ne oporezuje. Shodno tome, realno gledajui, nema mnogo razlike da li neko direktno tedi za svoju penziju, ili mu poslodavac oduzima izvestan deo od plate i ulae ga u kapitalni fond. Meutim, posledice u vezi s porezom potpuno su razliite, te su stoga pojedinci podstaknuti da za penziju tede preko kapitalnih fondova, a ne direktno. Porezi utiu na nain na koji se privreda organizuje. Poreski zakoni prave razliku izmeu preduzea koja imaju ogranienu odgovornost i pojedinaca i ortakih drutava, koji je nemaju. U sluaju neograniene odgovornosti, investitor od investicije u iznosu od 100 dolara moe da pretrpi gubitke mnogo vee od tih investiranih sto dolara, te stoga takva preduzea esto imaju tekoe da prikupe kapital, a njihovi menaderi mogu da ispoljavaju mnogo veu averziju prema riziku.

66

Finansijski efekti esto su isprepletani s organizacionim efektima. Poreski sistem moe da stimulie ili destimulie banke u odnosu na druge finansijske institucije ili aranmane; on moe da navede firme da uzimaju vie ili manje novca preko banaka (umesto, recimo, preko trita akcija ili obveznica), to uopte nije isto. Poreski zakoni utiu i na zasnivanje porodice i na raspodelu blagostanja unutar nje. Na primer, poreski zakoni obino oporezuju samo ono to firme plaaju domainstvima (zaposlenim lanovima), ali ne i potronju unutar firmi. Prema tome, poreski zakoni podstiu potronju unutar firme - velika slubena kola, skupe slubene rukove, itd.1 Svi porezi utiu na ekonomsko ponaanje. Oni prenose sredstva sa pojedinaca na dravu. Usled toga, pojedinci na izvestan nain moraju da menjaju svoje ponaanje. Ako ne rade vie, moraju da smanje potronju. Oni mogu da rade vie i da uivaju manje slobodnog vremena; kada vie rade, potrebno im je manje smanjenje potronje. Bez obzira na to kako se pojedinci prilagoavaju, poveanje poreza mora da ih dovede u gori poloaj. Meutim, neki porezi manje smanjuju blagostanje pojedinaca po svakom dolaru prikupljenog poreskog prihoda od drugih. Poreska politika se bavi utvrivanjem poreskih struktura koje uprkos tome to minimiziraju gubitak na blagostanju za svaki iznos prikupljenih poreskih prihoda i dalje ostvaruju druge ciljeve poreske politike.2
1 Ekonomija javnog sektora, Joseph E. Stiglitz, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.g. str. 530531 2 Isto, str. 527

Svaki porez mora da ima efekat na potronju. Cilj jednog poreza i jeste prenoenje kupovne moi sa pojedinca na dravu. Pojedinci moraju da smanje svoju potronju nekih dobara. Efikasan porez minimizira gibitak blagostanja po jedinici ostvarenog poreskog prihoda. 2. DRAVNI INTERVENCIONIZAM U PRIVREDI USLOV OPSTANKA KAPITALIZMA Samjuelson, u svom delu Ekonomija, navodi da su filozofi od vremena Platona raspravljali o ulozi drave i preporuivali razliite pristupe upravljanju dravom.3 Obim dravne intervencije u ekonomiji stoleima je bio poprite politike borbe. Trite je tokom dva poslednja stolea dokazalo da je moan mehanizam jaanja ekonomije industrijskih zemalja. Ipak, jedno stolee ranije, drave praktino svih zemalja Evrope i Severne Amerike poele su da se upliu u ekonomsku aktivnost da bi ispravile osetljive tokove na tritu. Poveanje meanja drave prouzrokovalo je veliko poveanje uticaja drave u ekonomski ivot, kako na udeo nacionalnog dohotka posveenog transferima i subvencionisanim plaanjima, tako i na pravne i regulatorne nadzore nad ekonomskom delatnou. Drava ima vrlo jak uticaj na ekonomsku stvarnost. U savremenoj industrijskoj ekonomiji nema ni jedne oblasti ekonomskog ivota u koje se drava ne uplie: Uvoenje poreza koji umanjuju privatni dohodak i stoga dovode do smanjenja privatnih izdataka (na automobile,
3 Paul Samuelson, William Nordhaus, Ekonomija, XV izdanje, MATE, Zagreb, 2000.god. str. 277

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

67

ishranu,) i osiguravaju sredstva za javne rashode; Rashodi koji podstiu preduzea ili radnike da proizvode odreena dobra ili usluge (naoruanje, obrazovanje, policija), zajedno sa transfernim plaanjima (socijalno osiguranje) koja osiguravaju dohodak pojedincima; Propisi ili kontrola koji usmeravaju ljude da ostvare ili da se uzdre od odreenih ekonomskih aktivnosti (ekoloka pitanja). Poetkom 1890. godine SAD su postepeno naputale verovanje da ona drava upravlja najbolje koja upravlja najmanje. Tokom tridesetih godina 20. veka itav niz industrija doao je pod ekonomsko regulisanje (vazduni transport, kamionski prevoz, vodeni transport, elektrinu energiju, gas, telefonska preduzea, finansijska trita, nafta, gas, cevovodi) u skladu s kojim drava odreuje cene, uslove izlaska i ulaska i standarde sigurnosti. Poslednja decenija pokazala je veu odgovornost za obezbeenje da deficit bude vei od trokova. Ipak, povratak laissez-faire eri nije verovatan. Ljudi su prihvatili ogranienja drava koja su menjala stvarnu prirodu kapitalizma. Privatno vlasnitvo je sve manje potpuno privatno. Slobodno preduzetnitvo je sve manje slobodno.4 Opravdanost Kejnsovih zalaganja danas nije potrebno dokazivati, samo je pitanje u kojoj meri drava, u cilju stvaranja blagostanja, treba da se mea u ekonomski ivot privrednih subjekata, odnosno, kojim instrumentima treba da titi pojedince, najamnu radnu snagu. Sledstveno po4 Isto, str. 279

trebi uvoenja javnih radova, kao jedne od klasinih mera poveanja zaposlenosti u kriznim periodima, Engleska je tridesetih godina prolog veka odbila takav predlog, dok su SAD uvele veliki broj javnih programa s ciljem da omogui ponovnu zaposlenost velikog broja nezaposlenih radnika (ceo projekat je nazvan: New Deal).5 Bez stabilnog, predvidljivog i dugoronog poretka, koji garantuje samo moderna drava, moderna kapitalistika, liberalna demokratija je nezamisliva. Postoji jo desetine mesta u Milovom delu gde on ponavlja da je sigurnost, nakon hleba, prva potreba modernog oveka, odnosno prvi postulat modernog drutva. Adam Smit u svom poznatom delu Bogatstvo naroda, navodi da se rashod za odbranu drutva i rashod za izdravanje dostojanstva vrhovnog vladara daju na optu korist celog drutva. Zbog toga je razumno da ih pokriva opti doprinos celokupnog drutva, s tim da svi lanovi doprinose, koliko god je to mogue, priblino svojim mogunostima. I rashod za deljenje pravde moe se, nesumnjivo, smatrati kao da se daje u korist celokupnog drutva. Oni mesni ili pokrajinski rashodi koje koriste mesna ili pokrajinska (na primer, ono to se daje za policiju nekog grada ili okruga), trebalo bi da se pokrivaju nekim mesnim ili pokrajinskim prihodima, a ne bi smeli pasti na teret opteg prihoda drutva. Nepravedno je da celo drutvo doprinosi za rashod koji je ogranien samo na jedan deo tog drutva.
5 Budimir dr Staki, Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. str. 38-39

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

68

Rashod za izdravanje dobrih puteva i saobraajnih veza nesumnjivo koristi celom drutvu, i zbog toga bez ikakve nepravde moe pokrivati opti doprinos celog drutva. Isto tako je rashod za obrazovne ustanove i versku nauku nesumnjivo koristan za celo drutvo. Meutim, taj rashod mogu, moda, isto tako prikladno, pa ak i s izvesnom prednou, pokrivati oni koji dobijaju neposrednu korist od takvog obrazovanja ili veronauke, ili dobrovoljni doprinosi onih koji misle da im je jedno ili drugo potrebno. Kada se ustanove ili javni radovi koji su korisni za celo drutvo, ili ne mogu sasvim izdravati, ili se ne mogu sasvim izdravati doprinosom onih posebnih lanova drutva koji imaju najneposredniju korist od njih, nedostajui deo se uglavnom mora upotpuniti optim doprinosom celog drutva. Opti prihod drutva, iznad i povrh toga to pokriva rashod za odbranu drutva i odravanje dostojanstva vrhovnog vladara, mora upotpuniti deficit posebnih vrsta prihoda.6 Danas je odluujua aktivna ekonomska uloga drave i javnog sektora u strukturi i obimu privrednih investicija, u raspodeli bogatstva i dohotka, u distribuciji i alokaciji akumulacije, u globalnom, strukturnom i regionalnom razvoju. Centralna uloga drave i aktivna uloga javnog sektora preko javnih rashoda (i fiskalnih prihoda) u zemljama u razvoju su zakonitost razvoja. Najnovija svetska finansijska i ekonomska kriza pokazala je da je interven6 Adam Smit, Bogatstvo naroda, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Izdanje MASMEDIA, Knjiga Peta, O prihodima vladara i drave, Zagreb, 2007.god. str. 777-778

cija drave neophodna i u najrazvijenijim trino orijentisanim privredama od Amerike do Australije.7 Za razliku od ranijih shvatanja o javnim rashodima, kada su oni smatrani neproduktivnim, u savremenim uslovima javni rashodi postaju vaan instrument kojim se deluje na ekonomsko-politika i socijlna zbivanja. Jedna od podela javnih rashoda jeste podela na aktivne i neutralne javne rashode. Aktivni javni rashodi su oni koji menjaju privrednu i socijalnu strukturu drave. Aktivnim javnim rashodima mogli bismo nazvati: podizanje i stvaranje proizvodnih i drugih kapaciteta, ulaganja u dravna i javna proizvodna preduzea i slino. Neutralnim javnim rashodima mogli bismo smatrati sledee: rashode za pravosue, upravu, unutranju bezbednost i njima sline javne rashode. Posebno su znaajni transferni javni rashodi koji imaju funkciju raspodele, odnosno, preraspodele drutvenog proizvoda putem ekonomskih i socijalnih subvencija.8 Poev od pada Berlinskog zida, kapitalizam je doiveo promene koje ukazuju na jednu okolnost: niko, ni visoke finansije, ni organizovani kriminal, ne moe da kontrolie olo ekonomiju. Intervencija drave je, dodue, kljuna u spasavanju ekonomije iz provalije depresije, kao u sluaju New Deala (Novog dogovora) i boljevike planirane ekonomije.9
7 Slobodan dr Komazec, arko dr Risti, Javne finansije, Via poslovna kola, Beograd, 2001. god, str. 189 8 Marko dr Radii, Boidar dr Raievi, Javne finansije, Data Status, Beograd, 2008. str. 4142 9 Loretta Napoleoni, Olo ekonomija, Tamna strana novog svetskog poretka, Izdanje, HESPERIAedu, Beograd, 2009. strana 73

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

69

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

3. PROBLEMI OBEZBEIVANJA JAVNIH PRIHODA U VREME EKONOMSKE KRIZE 3.1. PRIVREDNA RECESIJA Vraajui se u veliku depresiju tridesetih godina prolog veka pojavljuje se ista pria: snaan rast kredita tih dvadesetih godina s razvojem kupovine na otplatu u ratama, iza kojeg je usledila kreditna kontrakcija u tridesetim godinama. Vano je meutim, da dananja vladajua mudrost i dalje optuuje Veliku depresiju samo za preterano restriktivnu monetarnu politiku tih tridesetih, zanemarajui preterano stvaranje kredita u dvadesetim godinama. Uloga po kojoj centralne banke pozajmljuju ugroenim bankama privatnog sektora oznaava se kao zajmodavac poslednjeg utoita, nazvana tako jer je namera bila da obraanje centralnoj banci za finansisjake rezerve, moe biti prihvaena samo ako su drugi izvori pozajmljivanja kroz privatni sektor potpuno iscrpljeni. Sledei korak je prelaz sa zlatnog standarda na ono to je poznato kao fiat novac. Taj korak je uinjen u razliito vreme, s tim da su neke zemlje napustile, a zatim se vratile na zlatni standard u razliitim vremenima. Najspektakularnije naputanje zlatnog standarda dogodilo se u u Nemakoj 1920. godine, kada je, u velikoj meri kao rezultat sporazuma Ekonomske posledice mira, koji je toj zemlji nametnut po zavretku Prvog svetskog rata, nemaka vlada pokuala potpomoi svoje fnansije tako to je sama tampala vie novca.

Pria o amerikom prelazu sa zlatnog na fiat novac takoe poinje sa dva svetska rata. Kao to je Kejns predvideo, posledice Mirovnog sporazuma nakog Prvog svetskog rata bile su katastrofalne. Sporazum je doprineo steaju Nemake, hiperinflaciji i ekonomskom slomu. Sa iskustvom tih dogaaja iz prve ruke, plan nakon Drugog svetskog rata bio je sasvim razliit od onog nakon Prvog svetskog rata; obnova, a ne kanjavanje, sada je bio cilj politike. Kljuni element te politike obnove bio je osigurati stabilan reim globalnog novca da on pomogne svim stranama da ponovo izgrade svoju ekonomsku infrastrukturu. Arhitektura za novani sastav nakom Drugog svetskog rata usvojena je na konferenciji u amerikom izletitu Breton Vudsu, pred sam kraj rata. Struktura je savim jednostavna: sve vanije valute vrednovale bi se prema amerikom dolaru po fiksnom kursu. Vrednost amerikog dolara sa svoje strane fiksirana je cenom od 35 dolara za uncu zalata. Kombinacija fiksiranja svih valuta prema dolaru i svih dolara prema zlatu efektivno je stavila celi svetski valutni sastav na sporazumni monetarni sastav zlatnog standarda.10 3.2. NEKONTROLISANO TAMPANJE NOVCA Breton Vudski sistem je funkcionisao tokom vie decenija, olakavajui reindustrijalizaciju i Evrope i Japana. Dok su strane drave nastavljale da akumuliraju sve vee koliine amerikih dolara, SAD su, zbog vijetnamskog rata, sve dublje upadale u dug. Finansiranje
10 George Cooper, Uzroci finansijskih kriza , Masmedia, Zagreb 2009. god., str. 57-67

70

rata skup je posao za vlade. To se moe uiniti na tri naina: 1. Oporezivanjem graana, 2. Uzimanjem novanih zajmova, i 3. Devalvacijom valute (drava sama sebi tampa novac). Pri kraju ezdesetih postalo je jasno da e amerika vlada morati pribei tampariji da bi mogla da otplauje svoje dugove. Strane vlade, koje su drale toliko mnogo amerikog duga, poele su oseati ta se pribliava; Amerika je morala devalvirati svoju valutu, naputajui fiksni kurs od 35 dolara za uncu zlata. Kada su strane drave akumulirale sve vie dolara u svojim rezervama, a SAD odgovarale tampanjem vie dolara da ih nadoknade, ekonomisti su poeli govoriti o dolarskoj prezasienosti. Dok je dolarski iznos rastao, koliina zlata u rezervama SAD nije rasla. Krajnji rezultat toga bila je navala na banke nezapamenih razmera. Kako je postalo oigledno da vlada SAD nee vie moi da odri konvertibilnost dolara u zlato, neke od bolje informisanih stranih vlada, koje su drale amerike dolare, odluile su da vrate svoje rezerve dolara i da ih pretvore u zlato. Polazei od injenice da nije bilo dovoljno zlata, Nikson je doneo odluku: zadrao je zlato i direktno izvrio devalvaciju valute. Dana 15.8.1971. godine Nikson je objavio zatvaranje altera za isplatu zlata; dolar je prestao da bude potvrda o pologu zlatnog novca. A kako je sporazum iz Breton Vudsa vezao sve druge valute za zlato preko dolara, tako je preostali svet takoe bio skinut sa zlatnog standarda.

Zatvaranje amerikih altera za isplatu zlata i kraj dolarske konvertibilnosti u zlato najavljuju potpuno novi monetarni reim. Prethodne devalvacije uopteno su znaile novi nii kurs izmeu novca i zlata, ali u poretku uspostavljenom posle 1971. godine konvertibilnost novca u zlato bila je potpuno ukinuta, to je omoguavalo da se dugovi denominirani u amerikom dolaru mogu jednostavno finansirati tampanjem vie dolara. Uspostavljen je na novi moderni monetarni reim, a sa njim se rodila i inflaciona neman. Vlade su sada bile slobodne da tampaju novac po miloj volji. Sposobnost da tampa neogranienu koliinu novca daje dravi mo da otplati bilo koji iznos duga; Vlada moe da odlui da isplati sopstvene dugove, ali, ako tako odlui, i dug privatnog sektora. Meutim, inenjering plaanja duga putem inflacione maine nije besplatan ruak, budui da on proizvodi permanentnu nezaustavljivu inflaciju. Prelaz sa zlatnog standarda na fiat novac uinio je dravne finansije i centralne banke nesalomljivim. Taj kvalitet nesalomljivosti moe se koristiti, posebno u vremenima kriza, ali ona gubi jedan klju, moda i jedini klju finansijske discipline. Prelaz sa novca sa zlatnim standardom na fiat novac promenio je ekonomske zakone; sada je mogue istovremeno imati nisku ekonomsku aktivnost i visoku inflaciju. Meutim, ekonomska teta nastala spiralom cena ne moe se neogranieno podnositi. Ta potreba da centralna banka bude nezavisna postavlja osetljiv problem jer se trai da jedna institucija bude, u nekom stepenu, iznad demokratske kontrole. Imati

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

71

takvu jednu vanu instituciju bez odgovornosti prema demokratskim procesima ini jo vanijim da njeno odvajanje od ogovornosti i parametri funkcionisanja budu dobro i iroko shvaeni.11 Veze izmeu inflacije i deficitnog troenja ostaju prilino vrsto na snazi. Nobelovac Dozef Stiglic navodi vie momenata koji su doveli do najnovije krize, ali na prvo mesto stavlja prekomerno tampanje novca i deregulaciju u bankarskom sektoru.12 Proces davanja zajmova uz jemstvo pokree jednu od kljunih sila destabilizacije finansijskih trita. Zajmoprimci ija imovina gubi vrednost moda nee imati pri ruci dodatno jemstvo, a banina odluka da proda njihovo jemstvo usred trita koje je samo po sebi u padu, moe jednostavno pogorati gubitke zajmoprimaca i banke. Upravo je taj proces destabilizacije u sadanjoj kreditnoj krizi izazvao steaj nekih fondova osiguranja visokog profita koji su se oslanjali na tui kapital. Inflacioni mehanizam je vrlo jednostavan. Kroz privatni sektor on deluje na sledei nain: u fazi kreditne ekspanzije poziva se princip laissez-faire na tritima da dopusti ekspanziju tako da je pomera to dalje, podstiui maksimalno ostvarljivu akumulaciju duga; jednom kad kreditni ciklus sklizne u obrnut smer, odmah ponu pozivi dravi u pomo po pravilu vie volimo kapitalizam u ekspanziji, a socijalizam u kontrakciji. Srednji zapad je zarobljen u eljustima hiper-duga koji ima slino dejstvo kao hiper-inflacija. Dug nagriza dohodak isto
11 G. Cooper, Isto str. 72-75 12 Vanity Fair, prevod s engleskog, preuzeo NIN 25.12.2008. str. 44

kao to inflacija smanjuje vrednost papirnog novca, prisiljavajui ljude da smanje ivotni standard. Inflacija i hiper dug menjaju nain razmiljanja ljudi, jer ih prisiljavaju da ive od danas do sutra. Izmeu 1997. i 2001. godine najvie su se obogatili predsednici upravnih odbora (meu kojima i u Enronu), filmske i sportske super-zvezde, magnati vlasnici medija i druge poznate linosti. Dejstvo prezaduenosti je, dakle, isto kao dejstvo hiperinflacije: iskrivljuje percepciju stvarnosti, prisiljavajui ljude da se zavaravaju zabludama kako bi se lake suoili sa drutvenim i ekonomskim sunovratom. Laki i povoljni krediti navode ljude da troe novac koji nemaju. U SAD od 1993. do 2004. zaduenje potroaa preko kreditnih kartica, kreditiranje automobila i sl. skae sa 800 miliona na 2.000 milijardi dolara, to je oko 3% svetske ekonomije. Godine 2006. ukupno zaduenje Amerikanaca iznosi tri puta vie od BDP zemlje. Posle bankrotstva najveih davalaca dugoronih kredita, 2007. godine, trite nekretnina potpuno je poremeeno. Svi primeuju poetak propasti. To znai da e jedna od sedam porodica SAD sa decom (vie od pet miliona porodica) biti poraena u igri velikog monopola amerike ekonomije.13 3.3. SEOBA FAKTORA PROIZVODNJE Zahvaljujui niskim cenama i konkurentnosti, Kina postaje svetska laboratorija, dok se u drugim zemljama zatvaraju
13 Uzroci finansijskih kriza, autora George Coopera izdanje MASMEDIA, Zagreb 2009. str. 145

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

72

sline fabrike. Dakle, konkurentske cene u Kini utiu na ekonomsko stanje na najudaljenijim mestima sveta. Na primer, Royal Philips Electronics 2002. godine zatvara dve treine svojih proizvodnih linija televizora u Meksiku i prebacije ih u Kinu. Poznatu Rikardovu teoriju o uporednim prednostima, kao srcem meunarodne ekonomije, pada u vodu zbog kombinovanja kapitala i visoke tehnologije sa jeftinom radnom snagom. Ova formula se prvo primenjivala u Kini. Naime, Kina je u velikoj prednosti jer raspolae ogromnom radnom snagom po veoma niskim cenama. Taj sistem je toliko moan da je ponitio korist koju su od toga imale industrijske ekonomije. To se dobro vidi iz analiza trgovinskih odnosa izmeu Kine i SAD. Reka se sliva preko SAD prema Kini, stvarajui viak amerike valute u trgovinskom bilansu Kine. I to je jo jedan paradoks. Kina, komunistika zemlja, finansira i trgovinu, ali i deficit SAD, kao primer kapitalistike zemlje.14 Ruenje komunizma moe se uporediti sa topljenjem polarnog leda: jeftina radna snaga preplavljuje globalno trite, ponovo oblikujui ekonomiju celih kontinenta. Meutim, do sada nikad nisu vieni takvi efekti i takva meuzavisnost kakvu je stvorila olo ekonomija. Pad Berlinskog zida poremetio je osnovne principe ekonomije, pa zamrzavanje realnih dohodaka na Zapadu nije uticalo na smanjenje potronje. Ta pojava imala je deflacioni efekat, pre svega zbog toga to su radnici iz istone Evrope i Rusije prihvatili mnogo niu zaradu od zapadnih standarda. To je pravi uzrok prvog talasa smanjenja evropskih primanja. Na
14 Loretta Napoleoni, op. cit. str. 48-49

globalno trite nisu uli samo Rusi i istoni Evropljani, ve i Kinezi i Indijci koji su ranije radili unutar zatvorenih ekonomija, pa je ponuda radne snage 90-ih bila dvostruko vea. Riard Fridman rauna da se kineske zarade udvostruuju svakih 10 godina, kao to se desilo 90-ih godina, pa e Kina tek kroz tridesetak godina dostii sadanji nivo industrijskih zemalja. Proces prihvatanja radne snage iz drugih zemalja, mogao bi potrajati i due, ali bi tranzicija mogla biti zavrena za 40 do 50 godina kada bi, konano plate na Zapadu ponovo mogle da rastu, jer bi tada opet bila uspostavljena ravnotea izmeu kapitala i radne snage. Ironija je u tome to srednja klasa, sr zapadne demokratije, nije oslabila zbog talasa komunizma. Naprotiv, ona je gurnuta u siromatvo ba zbog propasti komunistikih reima na Istoku. I to je komunistiko prokletstvo.15 3.4. PORESKI RAJEVI Predsednik Vlade Fracuske Fransoa Filona, nedavno je izjavio: Ja sam na elu drave koja se nalazi u situaciji finansijskog kraha, koja je u poslednjih 15 godina u hroninom deficitu i koja u poslednjih 25 godina nije imala uravnoteen budet. Prema Fransoa Filonu, poreski rajevi su crne rupe koje ne treba da postoje i iji nestanak mora dovesti do radikalne reforme meunarodnog finansijskog sistema. U poslednjih nekoliko godina poreski rajevi su postali znaajni finansijski centri posredstvom kojih se odvijaju tokovi
15 Loretta Napoleoni, op. cit. str. 45-47

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

73

kapitala u svetskoj ekomoniji. Meutim, istovremeno, poreski rajevi su postali i sredstvo za nezakonito izbegavanje plaanja poreza, pranje novca steenog kriminalnim aktivnostima i finansiranje terorizma, zbog ega su OECD, EU i SAD preduzele regulatorne mere i aktivnosti s ciljem suzbijanja ovih nezakonih aktivnosti. Na samitu G20 lidera najveih ekonomija sveta, koji je odran aprila 2009. u Londonu, jedna od glavnih tema bila je primena mera protiv nekooperativnih jurisdikcija, odnosno poreskih rajeva i ukidanje bankarske tajne. Uprkos razliitim stavovima o merama koje treba primeniti, lideri samita G20 sloili su se da je neophodno zatititi javne finansije i meunarodne standarde od rizika koji predstavljaju nekooperativni poreski rajevi. Na samitu je upuen poziv svim zemljama koje se smatraju poreskim rajevima da usvoje meunarodne standarde za razmenu informacija, koje su usvojene na samitu G20 2004. godine i koje su inkorporirane u Model konvencije UN o porezima. U deklaraciji lidera samita G20, izmeu ostalog, istie se spremnost za primenu dogovorenih mera protiv poreskih rajeva koji ne primene meunarodne standarde. Takoe, postignuta je saglasnost da se razmotri primena drugih mera prema nekooperativnim poreskim rajevima.16 U izvetaju o tetnoj poreskoj praksi iz 1998. godine utvrena su etiri glavna kriterijuma za identifikovanje tetne poreske prakse u dravama lanicama OECD-a. To su: 1) nepostojanje ili postojanje nominalnih poreza na relevantan
16 Dragan mr Veljovi, Izazovi evropskih integracija, Slubeni glasnik Srbije, decembar 2009. godine

prihod; 2) postojanje zatvorenog kruga, odnosno posebnog poreskog reima kojim se titi domaa ekonomija; 3) nepostojanje transparentnosti; i 4) nepostojanje efektivne razmene informacija. Na osnovu ovih kriterijuma, OECD je objavio listu od 47 potencijalno tetnih poreskih reima u dvadeset drava lanica OECD-a koje su do 2004. ukinule tetne poreske reime, osim Luksemburga koji se 2006. godine obavezao da ukine poseban poreski reim za holding kompanije do 2010. godine. S ciljem suzbijanja tetne poreske konkurencije, ECOFIN Savet Evropske Unije je 1997. godine usvojio paket mera pod nazivom Kodeks ponaanja za poslovno oporezivanje. U novembru 1999. grupa za primenu Kodeksa predstavila je Primarolo izvetaj u kojem su predstavljene procene 66 po tencijalno tetnih poreskih mera koje se odnose na finansijske usluge, grup no finansiranje, meugrupne usluge, holding kompanije, osiguranje i ofor kompanije. U odnosu na poreske rajeve, u Primarolo izvetaju identifikovane su tetne poreske mere u nekoliko za visnih ili pridruenih teritorija drava lanica Evropske unije koje su oznaene kao poreski rajevi prema kriterijumima OECD-a. Od ukupno 109.042 osnovanih privrednih drutava u Srbiji, 1.233 ili 1,1% privrednih drutava imaju poreklo ka pitala iz ovih jurisdikcija, od kojih je 26 zatvorenih akcionarskih drutava, 26 ogranaka, 182 predstavnitva, 3 otvorena akcionarska drutva, 3 ortaka drutva, 993 d. o. o. Od ukupnog broja ovih privrednih drutava, 85% je osnovano posle 5. oktobra 2000.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

74

3.5. POJAVA E-NOVCA U sajber-unuverzumu izmiljenom svetu ekonomija je veoma stvarna. Sredstvo razmene je novac ija vrednost odslikava mogunost izbora u uslovima oskudice u monetarnom smislu. I sajberprostor je regulisan zakonima ponude i tranje kojima se formiraju cene ba kao u stvarnom svetu, samo to se ne koristi konvertbilna, ve elektonska valuta. Virtuelni novac ima konkretnu vrednost jer ga putnici po sajber-prostoru u svakom trenutku mogu zameniti za pravu valutu. Elektronski novac je smiljen u praskozorje doba interneta da bi se zadovoljile potrebe trita dve nelegalne aktivnosti: pornografije i kocke online.Obe koriste princip freelosohhy, slobodan pristup internetu pomou koga korisnici mogu da kre zakone stvarnog sveta uivajui u nedozvoljenim uicima. Ove transakcije je nemogue oporezovati. Za razliku od PayPala, E-Gold omoguava vlasnicima rauna da ostanu anonimni. Mogue je pratiti svoj raun pod bilo kojim imenom i adresom. Elektronsko zlato je zlatni digitalni novi koji je izdao E-Gold Ltd., preduzee registrovano u poreskom raju (u Nevesu, na Antilskim ostrvima). I ove transakcije su van dometa poreskih vlasti.17 3.6. KORIENJE POVLAENIH RAUNA Novi sloj slavnih linosti i milijardera, ljudi koji ive u nekoj drugoj dimenziji od obinih smrtnika, ima pune ruke plodova globalne ekonomije. Razvoj transnacionalnog kapitalizma, podranog finansijama i ambicioznom pekulacijom, jaa
17 Loretta Napoleoni, op. cit. str. 173

modernu i globalizovanu dokoliarsku klasu, koja otima porciju od srednjeg sloja. Istorija upozorava da ekstremna neuejednaenost u prihodima moe dovesti do katastrofalnih posledica. Neki londonski kvartovi, kao to su, na primer, elsi, Hempstid i Belgravia, imaju najveu koncentraciju milijardera na svetu. To su 2000. godine ruski oligarsi, evropski fudbaleri, kineski i indijski magnati, glumci, TV zvezde i pevai, finansijeri koji su u poslednjih 15 godina uspeli da strpaju u depove ogroman deo novog bogatstva. Oni su pravi pobednici. Bogatai globalnog doba. Posle 1989. godine, moderna dokoliarska klasa seli se u London da bi izvukla korist od jednog poreskog zakona koji potie jo iz viktorijanskog doba. Grand Vuds, bivi direktor privatne banke Coutts, sa uglednom, aristokratskom klijentelom (i britanska kraljica ima raun u toj banci), objanajava: Ovaj zakon je donet da bi se titio profit vlasnika plantaa Imperije, od Kariba u Africi do Indije. Omogueno im je da zadre boravak u V. Britaniji, a da poreske obaveze prebace u inostranstvo gde su se obavljale njihove aktivnosti. Oporezuje se samo prihod prijavljen u Engleskoj a ostatak nije podloan plaanju poreza. Taj zakon danas koriste novi milijarderi nastanjeni u Londonu. Britanski poreski sistem, omoguava onima koji su zgrabili veliki komad novog bogatstva da ne plaaju poreze u svojoj zemlji. Samo Amerikanci ne mogu da izvlae korist od ovog zakona, jer SAD oporezuje globalne prihode svojih graana.18 U Gardijanu itamo da je, po izraenoj nejednakosti, London bez premca
18 Loretta Napoleoni, op. cit. str. 68-69

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

75

meu gradovima u razvijenom svetu najimunijih deset odsto stanovnika britanske prestonice raspolae bogatstvom koje je 273 puta vee od prihoda najsiromanije desetine. Takav jaz, prenosi list, nije vien jo od vremena robovlasnitva. Profesor na univerzitetu efild Dani Dorling, koji je istraivao fenomen socijalne nejednakosti u Londonu, upozorava da sve vei jaz izmeu bogatih i siromanih razara drutveno tkivo. Poslednji put je geografska polarizacija bila tako izraena 1918, kada su i nejednakosti u drutvu bile sline dananjim. Rezultat toga bila je decenija nestabilnosti, odnosno koalicija konzervativaca i liberalnih demokrata, podsea Gardijan. 3.7. STALNO UVEANJE JAVNOG DUGA Savremene javne finansije se ne mogu zamisliti bez budetskog deficita koji se pokriva zaduivanjem u zemlji i/ili u inostranstvu. To se, meutim, dogaa vekovima. U Treem poglavlju Bogatstva naroda, koji nosi naziv O dravnim dugovima, Adam Smit navodi da nedostatak tednje u vreme mira namee potrebu da se za vreme rata zemlja zaduuje. Kada doe do rata, u dravnoj blagajni nema novca, osim onoga koji je potreban za pokrivanje redovnih rashoda za vreme mira. Za vreme rata potreban je za odbranu drave tri do etiri puta vei rashod, a zbog toga i tri ili etiri puta vei prihod nego to je mirnodopski prihod. U toj nevolji vlada nema drugog izvora prihoda osim pozajmljivanja. Drava u kojoj ima trgovaca i manufakturista nuno mora imati veliki broj ljudi koji u svako doba

mogu pozajmiti, i ako ne ele, veoma veliku sumu novca vladi. Pozajmljujui novac vladi, oni ak ni za trenutak ne umanjuju svoju sposobnost da dalje obavljaju svoju trgovinu i manufakture. Naprotiv, oni je obino poveavaju. Trgovac ili kapitalist, pozajmljujui novac dravi, zarauje novac, i umesto da umanjuje, on poveava svoj poslovni kapital. Budui da se u Engleskoj sedite vlade nalazi u najveem trgovakom gradu na svetu, ljudi koji obino vladi pozajmljuju novac su trgovci. Novi porezi su (posle rata) uvedeni iskljuivo sa namerom da plate kamate na novac koji je bio pozajmljen za vreme rata. To uvek dovodi do nezadovoljstva poreske obveznike i nailazi na njihovo protivljenje. Plaanje kamata za dravni dug jeste presipanje iz jednog depa u drugi. Novac ne izlazi iz zemlje. Samo se jedan deo dohotka jedne grupe ljudi prenosi na drugu grupu ljudi, a narod nije ni za paru siromaniji. ini nam se da je sasvim uzaludno oekivati da se dravni prihod ikada moe potpuno osloboditi od duga ili ak i nekakav vei napredak uiniti prema tom osloboenju, dokle god je tako veoma mali viak tog prihoda, ili ono to premauje godinji rashod u vreme mira.19 Raspravljajui o predmetu prouavanja javnih finansija, Jovan Lovevi, pored javnih rashoda, javnih prihoda i budeta, u finansijske institucije, kao predmet javnih finansija, ubraja i javni kredit.20
19 Adam Smit, op. cit. str. 868-891 20 Jovan Lovevi, Institucije javnih finansija ,Slubeni list SRJ, Beograd, 1997. str. 16-18

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

76

Prema kriterijumima Svetske banke, niska zaduenost jedne zemlje je ako je njen ino-dug prema BDP (EDT/GDP) ispod 48%, a izvoz prema BDP (EDT/XG&S) ispod 132%. Srednja zaduenost je kada je ino-dug prema BDP od 48,1% do 80%, a izvoz prema BDP od 132,1% do 220%. Visoka zaduenost je kada je ino-dug prema BDP preko 80%, a izvoz prema BDP iznad 220%. Na osnovu lana 109. Ugovora o Evropskoj Uniji, Savet Evropske Unije doneo je 2. maja 1998. godine Uredbu Saveta o uvoenju evra, koja je stupila na snagu 1. januara 1999. godine. (Official Journal of the European Communities, L 139/1 od 11. maja 1998.). Kriterijumi ekonomske konvergencije, koje treba da ispune drave pre ulaska u Evropsku monetarnu uniju, su: 1. Stabilnost cena nizak nivo inflacije (ne vie od 1,5% od proseka tri najuspenije zemlje lanice); 2. Nizak nivo kamata na dugorone kredite (ne vie od 2% od proseka tri najuspenije drave lanice); 3. Stanje javnih finansija (godinji budetski deficit od najvie 3% od BNP i ukupan javni dug od najvie 60% od BNP ili ako se brzo pribliava ovim kriterijumima); 4. Valutni kurs (potovanje okvira fluktuacije unutar EMS u poslednje dve godine i izostanak devalvacije monete u poslednje dve godine). Od ukupno 27 zemalja lanica Evropske Unije, uslove konvergencije ispunilo je, i ukljuilo se u Evropsku monetarnu uniju 16 drava. Evropsku monetarnu uniju,

sada (krajem 2010. g.) sainjava sledeih 16 zemalja: Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemaka, Portugal, Slovaka, Slovenija i panija. Spoljni dug Srbije je krajem 2000. godine dostigao 10,83 milijarde dolara. Ukupan spoljni dug Srbije je na kraju juna 2010. godine dostigao 23,8 milijardi evra.21 Odnos spoljnjeg duga i BDP-a na kraju juna bio je neznatno ispod nivoa visoke zaduenosti (80%), iznosio je 78.1%. Spoljni dug javnog sektora dostigao je 27,4% BDP-a, dok je spoljnji dug privatnog sektora iznosio 50,7% BDP-a. Odnos spoljnjeg duga i izvoza robe i usluga uvean je za inostrane doznake i iznosi 198,6% to je jo uvek u granicama odrivosti (220%). U strukturi ukupnog spoljnjeg duga po ronosti kratkoroni dug ini 7,5% ukupnog duga. Struktura spoljnjeg duga na kraju juna 2010. godine bila je: dug javnog sektora dostigao je 8,3 milijarde evra, to predstavlja 35,0% ukupnog duga. Spoljnji dug drave iznosio je 7,7 milijardi, a dravnogarantovani spoljnji dug 600,1 milion evra. dug privatnog sektora iznosio je 15,5 milijardi, od ega dug banaka ini 31,9%, a preduzea 68,1% (10,6 mlrd evra). U Memorandumu o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godine, koji je Vlada Republike Srbije
21 Javni dug iskazan po metodologiji Ministarstva finansija koji ne obuhvata obaveze NBS, neregulisane obaveze Srbije ukljuujui klirinki dug, kao ni deo duga lokalne samouprave i dravnih agencija.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

77

usvojila avgusta 2010. godine, u poglavlju Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije u periodu od 2011. do 2013. godine, pored ostalog, navodi se Budui da je i dalje ispod gornje granice manje zaduenosti (koju MMF i Svetska banka definiu kao 48% BDP i 132% izvoza), Srbija jo uvek nije u situaciji da njena zaduenost preraste u makroekonomski problem. Primarni cilj zaduivanja Republike i upravljanja javnim dugom je obezbe ivanje sredstava potrebnih za finan siranje budeta uz trokove finansiranja koji su, na srednji ili dugi rok, minimalni, uz prihvatljiv nivo rizika. Imajui u vidu trenutnu situaciju i planove za tekuu godinu, vrlo je verovatno da e ve u 2011. godini biti mogua emisija domaih hartija od vrednosti na rokove od 3 i 5 godina, ime bi struktura duga izraenog u dinarima, po rokovima dospea, postala sasvim prihvatljiva. Polazei od projektovanog budetskog deficita u periodu od 2010. do 2013. godine, uz neto emisiju (poveanje stoka) dravnih zapisa od 120 mlrd. dinara u 2010. godini i 150 mlrd. dinara u svakoj od narednih godina, dolazi se do zakljuka da bi se primenom ove strategije dravni dug zadrao u okviru izmeu 40% i 45% BDP ostajui sve vreme u prihvatljivim i jasno odrivim granicama. Ukupan javni dug Srbije je na kraju juna iznosio 10,8 milijardi evra ili 35,4% BDP-a. 21) Ukupan javni dug Srbije na kraju jula 2010. godine iznosio je 10,74 milijarde evra, odnosno 32,5 odsto bruto domaeg proizvoda to znai da je smanjen za oko 60 miliona evra. (izvor: Ministarstvo finansija). Od poetka 2010. godine ukupan javni dug Srbije povean je za 891 milion

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

evra, odnosno sa 31,3 na 32,5 odsto BDP. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju jula bile su 9,15 milijardi evra, od ega su unutranja dugovanja bila 4,17 milijardi evra, a spoljnja 4,98 milijardi evra. Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna direktna javna dugovanja Srbije u prvih sedam meseci 2010. godine poveana su za 695 miliona evra. 3.8. ZLOUPOTREBE U KORIENJU BUDETSKIH SREDSTAVA Naveemo nekoliko primera nenamenskog korienja budetskih sredstava u razliitim vremenskim periodima. U Velikoj Britaniji u mnogo sluajeva se veoma opravdano duilo na zloupotrebe koje su poinili poverioci u upravljanju ubranim carinama. Tvrdi se da je na mnogim maltama ubrani novac vie nego dvostruk od onog to je potrebno za najpotrebnije obavljanje tog posla koji se esto obavlja veoma nemarno, a ponekad se uopte i ne obavlja.22 Izmeu 1997. i 2001. godine najvie su se obogatili predsednici upravnih odbora (meu kojima i u Enronu), filmske i sportske super-zvezde, magnati vlasnici medija i druge poznate linosti.23 U Izvetaju Dravne revizorske institucije Srbije, za 2008. godinu, pored brojnih nepravilnosti, konstatovano je da samo 5 od 25 ministara u Vladi Srbije ima internu kontrolu.24 Predlog izmena Zakona o budetskom sistemu u cilju utvrivanja fiskal ne odgovornosti prema kome bi drava, umesto ovogodinjeg budetskog minusa
22 Adam Smit, op. cit. str. 699. 23 L. Napoleoni, op. cit. str. 59. 24 Vidi Izvetaj DRI na sajtu Narodne skuptine Republike Srbije

78

od 4,8 odsto, u narednih pet godina, manjak, u proseku ne bi smeo da bude vei od 1% BDP-a. Nova fiskalna pravila vaie i za optine. 4. ZAKLJUAK Na osnovu prethodnih izlaganja o problemima uravnoteenja dravnog budeta, sa kojima se susreu, kako razvijene zemlje tako i zemlje u razvoju, a posebno zemlje u tranziciji, meu koje spada i Srbija, mogu se istai sledei zakljuci: 1. Nova uloga drave, koju je posebno apostofirao J. M. Kejns, a teorija potvrdila u vreme Velike depresije u SAD od 1929. do 1934. godine, ali i u poslednjih nekoliko godina u vreme svetske ekonomske krize, zahteva sve vee zahvatanje (redistribuciju) BDP; 2. U uslovima poveanog intervencionizma drave u privredne tokove, a naroito u cilju pokretanja novih programa javnih radova, koji omoguavaju vee zapoljavanje, zlatno pravilo budetske ravnotee u javnim finansijama, skoro je nemogue ispotovati, ak i kod zahvatanja do 50% BDP drave, te je izlaz i nadalje u poveanom zaduivanju; 3. Obezbeenje potrebnih javnih prihoda postali su mnogo sloeniji u poslednje dve decenije zbog: privredne recesije; nekontrolisanog tampanja novca (od uvoenja plivajuih kurseva); seobe faktora proizvodnje; pojave poreskih rajeva; pojave e-novca; korienja povlaenih rauna; stalnog uveanja javnog duga (poput grudve snega koja se kotrlja nizbrdo); zloupotreba u korienju budetskih sredstava; 4. Reenje problema ne moe se oekivati u skorije vreme, dok se ne ree pitanja

kontrole finansijskih tokova na nivou G 20, jer, u vreme globalizacije, nijedno pitanje ne moe nijedna drava sama da rei.
Literatura
[1] Napoleoni Loretta, OLO EKONOMIJA, Tamna strana novog svetskog poretka, BeogradHESPERIAedu, 2009. [2] Cooper George, Uzroci finansijskih kriza, Zagreb, MASMEDIA, 2009. god. [3] Smit Adam, Bogatstvo naroda,Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Zagreb,MASMEDIA, Knjiga Peta, O prihodima vladara i drave, 2007.god. [4] Iqbal Zamir, Mirakhor Abbas, Uvod u islamske finansije, Teorija i praksa, Zagreb, MATE, 2009. [5] Stiglitz E. Joseph, Ekonomija javnog sektora, Beograd, Ekonomski fakultet, 2004. godine [6] Staki dr Budimir, Javne finansije, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008. [7] Komazec dr Slobodan , arko dr Risti, Javne finansije, Beograd, Via poslovna kola, 2001.god. [8] Radii dr Marko , Boidar dr Raievi, Javne finansije, Beograd, Data Status, 2008. [9] Vanity Fair, prevod s engleskog, preuzeo NIN 25.12.2008. [10] Veljovi mr Dragan, Izazovi evropskih integracija, Slubeni glasnik Srbije, decembar 2009. godine [11] Lovevi Jovan, Institucije javnih finansija ,Slubeni list SRJ, Beograd, 1997. [12] OECD-Revenue Statistics of OECD Member Countries, 1965-2005, Paris, 2007.

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

Autori
Doc. dr Saa Kristi Univerzitet Singidunum Poslovni fakultet Valjevo e-mail: skristic@singidunum.ac.rs Oblasti istraivanja: budzet i budzetsko pravo, fiskalna decentralizacija i sistem finansijskog izravnjanja, upravljanje lokalnom samoupravom poreski sistem Republike Srbije Mr Milenka Jezdimirovi Predsednik izvrnog odbora Kompanije Dunav osiguranje a.d.o Makedosnka 4, Beograd e-mail: milaj53@gmail.com Oblasti istraivanja: javne finansije, osiguranje. 79