• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
Inteligentni sistemi
Sadržaj
Uvod2Istorijat veštačke inteligencije2Inteligentni sistemi i veštačka inteligencija3Ekspertski sistemi8Obrada prirodnog jezika (NLP) i govorne tehnologije10Obrada zasnovana na neuronskim mrežama12Fazi logika14Inteligentni agenti14Zaključak17Literatura18
Uvod
Veštačka inteligencija (Artificial Inteligence – AI) predstavlja mešavinu konvencionalnenauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po ljudskimmerilima, mogla smatrati “inteligentnom”. Mogućnost stvaranja inteligentnih mašinazaokuplja ljudsku maštu još od drevnih vremena, ali tek sada, sa brzim tempom razvojaračunara i već pedesetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja tehnika AI programiranja,1
 
Inteligentni sistemi
san o pametnim mašinama počeo je da ostaje tvarnost. Naučnici su konačno sposobni dastvore sisteme koji razumeju govor i mogu da pobede najbolje igrače šaha, dok je hardver saelementima veštačke inteligencije već isproban u oružanim sukobima (sistemi krstarećih projektila koje je američka vojska koristila u Pustinjskoj oluji). Sa određenim programima zaIBM i Apple Macintosh personalne računare, veštačka inteligencija je počela da polako, alineumorno zadire i u svakodnevni život. Međutim i pored sveg napretka, naučnici se još uvek nisu uhvatili u koštac sa osnovnim izazovom u razvoju inteligentne mašine – pravljenjemsistema koji oponašaju ljudski mozak. Nije ni čudo, jer ljudski mozak sa više milijardineurona predstavlja možda i najsloženiju tvorevinu u univerzumu.
Istorijat veštačke inteligencije
Od davnina ljude privlači inteligencija, kako sam pojam inteligencije tako i mogućnostkonstruisanja “inteligentnih mašina” koje bi mogle samostalno da rade. Takve primeremožemo pratiti kroz istoriju.
-
U staroj Grčkoj ljudi su se bavili pitanjima inteligencije, znanja i pravilnogzaključivanja, a među njima se naročito istakao
 Aristotel 
.
-
U XIII veku je
 Ramon Lull 
(1235-1316) opisao sistem
 Ars Magna
kojim je pokušao da pomoću mehaničkog kombinovanja, simboličke notacije i kombinatornih dijagramaostvari “inteligentan” sistem.
-
Tokom XVII veka,
G. V. Leibnitz
(1646-1716) i
 Blaze Pascal 
(1623-1662) pokušavalisu da konstruišu mehaničku računsku mašinu za sabiranje.
-
Cifarska računska mašina koju je konstruisao
Charles Babbage
, bila je u stanju da poodređenom algoritmu izvršava operacije sa dekadnim brojevima.
-
Sredinom 19-tog veka
George Bool 
razrađuje algebru logike u kojoj se algebarskasimbolika koristi za operisanje pojmovima pri logičkom izvođenju.
-
Englez
 Alan Turing 
i Amerikanac
 Post 
, 1936. godine, nezavisno jedan od drugogaobjavljuju radove iz oblasti matematičke logike i iznose mogućnosti konstruisanjauniverzalnog transformatora informacija.
-
Međutim, tek pojavom prvog računara “Electronic Numerical Integrator AndComputer” (ENIAC) koga su 1945. godine izmislili
Mauchly
i
 J. Presper Eckert 
,može se govoriti o inteligentnim mašinama.Termin “veštačka inteligencija” upotrebljen je prvi put 1956. godine nakongresu u Dartmutu, u Novoj Škotskoj (Kanada). Kongres je organizovao
 John McCarty
,kojeg mnogi danas smatraju ocem veštačke inteligencije. Iako konferencija sama po sebi nije predstavljala veliki uspeh, pioniri na polju veštačke inteligencije okupili su se na jednommestu radi razmene ideja i udareni su temelji za budući rad na polju.Godinu dana kasnije, testirana je prva verzija novog programa pod nazivom
The General  Problem Solver (GPS).
Program je bio sposoban za rešavanje većeg boja opštih problema. Par godina kasnije, IBM je stvorio tim za istraživanje veštačke inteligencije.
 Herbert Gelerneter 
proveo je tri godine na razvoju programa za rešavanje geometrijskih teorema.Uporedo sa pojavom novih programa,
McCarty
je spremao veliko otkriće u istoriji veštačkeinteligencije – računarski jezik 
 LISP 
, koji se još uvek koristi.Godine 1963. Masačusetski institut za tehnologiju (MIT) primio je 2,2 miliona dolara odameričke vlade za istraživanje veštačke inteligencije, namenjenih, pre svega, održavanjutehnološkog primata SAD nad tadašnjim SSSR-om. Godinu dana kasnije, pojavio se veliki broj programa, od kojih je najzapaženiji bio
SHRDLU 
. Program je bio sposoban za rešavanjemanjih prostornih i logičkih problema. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, pojavio se i2
 
Inteligentni sistemi
 program
STUDENT 
, koji je rešavao algebarske probleme, i
SIR
, koji je mogao da razume jednostavne rečenice na engleskom jeziku. Napredak u šezdesetim godinama prošlog veka obeležila je pojava ekspertskih sistemakoji izvode predviđanja verovatnoće rešenja u zadatim uslovima. Desetak godina kasnije,ekspertski sistemi upotrebljavani su za prognoze na tržištu vrednosnih papira i u medicinskojdijagnostici.Tokom osamdesetih godina prošlog veka, veštačka inteligencija je razvijana mnogo bržim tempom. Polje istraživanja je takođe sve češće zalazilo u korporacijski sektor. U 1986.godini, prodaja programa i hardverske opreme zasnovanih na AI iznosila je samo u SAD oko425 miliona dolara. Kompanije kao
 Digital Electronics
koristile su
 XCON 
, ekspertski sistem projektovan za programiranje velikih VAX računara. Kompanije
 DuPont, General Motors i Boeing 
su takođe u velikoj merili koristile ekspertske sisteme.Pojava personalnih računara ubrzala je razvoj AI i donekle promenila smer ulaganja.Osamdesetih godina prošlog veka pojavilo se i novo polje na istraživanju AI – veštačkivizuelni sistemi. Tako je rad naučnika sa
MIT 
-a omogućio postavljanje kamera i računara uindustriji, kao sredstava kontrole kvaliteta. Iako grubi, ovi sistemi mogli su da razlikujuoblike i predmete. Do 1985. godine, preko stotinu kompanija nudilo je veštačke vizuelnesisteme samo u SAD, a prodaja je dostigla iznos od oko 80 miliona dolara. Međutim, krajemosamdesetih godina, potražnja za AI sistemima je opala, a industrija je izgubila gotovo polamilijarde dolara. Zbog toga su i ulaganja u istraživanje AI sistema opala.Još jedno razočarenje predstavljao je tzv.
“pametni kamion”
, čiji je razvoj finansiraloMinistarstvo odbrane SAD. Cilj projekta je bio razvoj robotskog vozila koje bi samostalnoizvršavalo mnoge borbene zadatke. Zbog malo verovatnog uspeha, Pentagon je uskratiofinansiranje projekta. Uprkos obeshrabrujućim događajima, AI se polako oporavila.U Japanu je razvijana nova tehnologija. U SAD je razvijena tzv. „nejasna logika“, koja je namenjena obradi nepreciznih ili promenjivih podataka. Za razliku od tradicionalnih binarnih vrednosti, ova logika koristi veliki opseg vrednosti radi veće fleksibilnosti. Na tajnačin, računar je mogao da donese zaključke u neizvesnim uslovima. Kao mogući način za postizanje AI razmatrane su i neuronske mreže. Osamdesete godine prošlog veka su uvele AIna korporacijsko tržište i pokazale da tehnologija ima konkretne primene.Mnogi očekuju da će AI tehnologije biti ključne u 21. veku.
Inteligentni sistemi i veštačka inteligencija
Izraz
inteligentni sistemi
opisuje različite komercijalne aplikacije veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija
je izraz koji obuhvata nekoliko definicija. Većina eksperata seslaže da se AI odnosi na dve osnovne ideje. Prvo, ona podrazumeva proučavanje procesarazmišljanja kod ljudi; drugo, ona se bavi predstavljanjem tih procesa preko mašina (računara,robota...).AI je “ponašanje mašine koje bi bilo nazvano inteligentnim kada bi se tako ponašaloljudsko biće“. AI je grana računarske nauke koja se bavi načinima predstavljanja znanja,korišćenjem simbola pre nego brojeva, i heuristikom, odnosno iskustvenim pravilom pre negoalgoritmima za obradu informacija.
Sposobnosti koje se smatraju znacima inteligencije
su sledeće:
•
učenje ili shvatanje na bazi iskustva,
•
uočavanje smisla u neodređenim ili kontradiktornim porukama,
•
brzo i uspešno reagovanje na nove situacije,
•
rešavanjem problema razmišljanjem,
•
rešavanje složenih situacija,3
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...