• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
ИЗ
 
СЛОБОДЕ
 
У
 
РОПСТВО
.
 
На
 
тисућу
 
начина
 
догађаји
 
у
 
животу
 
обарају
 
за
-
кључке
 
здравога
 
 разума
 
у
 
питањима
 
социалним
(
као
,
на
 
пример
,
кад
 
се
 
предузму
 
мере
 
да
 
се
 
забрани
 
каква
 
књига
,
и
 
тиме
 
се
 
учини
 
да
 
се
 
само
 
 још
 
већма
 
 рашири
;
или
 
кад
 
се
 
покуша
 
да
 
се
 
спречи
 
зеленаштво
,
и
 
тиме
 
се
 
само
 
створе
 
мучнији
 
услови
 
за
 
оног
 
који
 
узима
 
на
 
зајам
;
или
 
кад
 
 је
 
теже
 
добавити
 
извесну
 
 робу
 
онде
 
где
 
се
,
фабрикује
 
него
 
ли
 
ма
 
где
 
на
 
другом
 
месту
).
Један
 
од
 
најчудноватијих
 
 је
 
међу
 
њима
 
тај
,
како
 
се
 
људи
,
што
 
се
 
више
 
ствари
 
уса
-
вршују
,
све
 
више
 
туже
 
на
 
њих
.
 
У 
 
доба
 
кад
 
народ
 
није
 
имао
 
никакве
 
политичке
 
власти
,
људи
 
су
 
се
 
 ретко
 
кад
 
тужили
 
на
 
своју
 
угњете
-
ност
;
али
 
чим
 
су
 
се
 
слободне
 
устапове
 
толико
 
утврдиле
 
у
 
Енглеској
 
да
 
су
 
нам
 
народи
 
с
 
копна
 
стали
 
завидети
 
.
 
на
 
политичком
 
уређењу
,
оптужбе
 
противу
 
аристократске
 
управе
 
бивале
 
су
 
све
 
жешће
 
и
 
жешће
,
док
 
се
 
најзад
 
право
 
гласања
 
није
 
знатно
 
проширпло
;
алп
 
одмах
 
затим
 
почеле
 
су
 
опет
 
тужбе
 
да
 
све
 
иде
 
наопако
 
због
 
тога
 
што
 
нема
 
веће
 
слободе
.
Ако
 
се
 
обазремо
 
у
 
прошлост
,
у
 
доба
 
дивљаштва
,
да
 
видимо
 
какав
 
 је
 
све
 
био
 
положај
 
женин
,
видећемо
 
 је
 
где
 
носи
 
терете
 
уместо
 
мушких
,
и
 
 једе
 
само
 
оно
 
што
 
од
 
њих
 
преостане
;
кроз
 
цео
 
средњи
 
век
 
жене
 
су
 
двориле
 
људе
 
о
 
 ручку
 
и
 
вечери
;
а
 
у
 
наше
 
дане
,
у
 
целом
 
нашем
 
друштвеном
 
животу
,
права
 
се
 
женина
 
увек
 
стављају
 
на
 
прво
 
место
,
и
 
управо
 
онда
 
кад
 
се
 
најгоре
 
поступало
 
са
 
женом
,
најмањс
 
се
 
увиђало
 
да
 
се
 
с
 
њоме
 
 рђаво
 
постуна
;
сад
 
међутим
,
кад
 
 је
 
положај
 
жена
 
бољи
 
него
 
икад
,
чују
 
се
 
све
 
 јаче
 
н
 
 јаче
 
њихове
 
оптужбе
,
а
 
најжешћа
 
вика
 
долази
 
из
„
женског
 
 раја
",
из
 
Америке
.
Пре
 
сто
 
година
,
кад
 
 је
 
било
 
тешко
 
наћи
 
човека
 
који
 
се
 
у
 
згодној
 
прилици
 
не
 
би
 
опио
,
и
 
када
 
се
 
мало
 
презриво
 
погледало
 
на
 
оног
 
који
 
није
 
могао
 
да
 
поднесе
 
 једну
 
или
 
 
Из
 
СЛОВОДЕ
 
у
 
Ропство
. 617
 
две
 
флаше
 
вина
,
није
 
било
 
нимало
 
агитације
 
противу
 
пијанства
,
док
 
у
 
наше
 
дане
,
пошто
 
 је
,
за
 
последњих
 
педесет
 
година
,
добровољан
 
 рад
 
друштава
 
за
 
умере
-
ност
,
у
 
вези
 
с
 
неким
 
општијим
 
узроцима
,
створио
 
 ре
-
лативну
 
уздржљивост
 
у
 
пићу
,
тражи
 
се
 
са
 
свом
 
же
-
стином
 
да
 
се
 
донесу
 
закони
 
који
 
ће
 
спречити
 
кобна
 
дејства
 
трговине
 
вином
.
Исто
 
 је
 
тако
 
и
 
с
 
васпитањем
.
Пре
 
неко
-
лико
 
генерација
 
у
 
ствари
 
су
 
 једино
 
више
 
и
 
средње
 
класе
 
умеле
 
да
 
читају
 
и
 
пишу
,
и
 
свет
 
би
 
се
 
смејао
 
ономе
 
ко
 
би
 
предложио
 
да
 
се
 
и
 
занатлијама
 
даду
 
бар
 
основи
 
обра
-
зовања
,
али
 
откад
 
се
,
од
 
доба
 
наших
 
дедова
,
стао
 
 ра
-
звијати
 
систем
 
недељних
 
школа
,
који
 
су
 
засновали
 
неко
-
лико
 
филантропа
,
а
 
за
 
њим
 
се
 
установиле
 
и
 
свакодневне
 
школе
,
тако
 
да
 
они
 
који
 
знају
 
да
 
читају
 
и
 
пишу
 
нису
 
више
 
изузецп
,
и
 
откада
 
су
 
се
 
на
 
сав
 
глас
 
стале
 
тражити
 
 јевтине
 
књиге
,
од
 
тада
 
сс
 
почело
 
говорити
 
да
 
народ
 
пронада
 
због
 
незнања
,
и
 
да
 
држава
 
нема
 
само
 
да
 
га
 
учи
,
већ
 
и
 
да
 
га
 
натера
 
да
 
се
 
учи
.
 
Исто
 
 је
 
тако
 
и
 
с
 
целокупним
 
стањем
 
становништва
,
с
 
храном
,
оделом
,
станом
,
животним
 
задовољствима
.
Да
 
оставимо
 
на
 
страну
 
поређење
 
са
 
дивљачким
 
првим
 
вре
-
менима
,
учињен
 
 је
 
очигледан
 
напредак
 
од
 
оног
 
доба
 
кад
 
 је
 
већина
 
сељака
 
 јела
 
 јечмени
 
и
 
 ржани
 
хлеб
 
и
 
овсано
 
брашно
,
па
 
до
 
наших
 
дана
 
кад
 
се
 
по
 
целом
 
свету
 
упо
-
требљује
 
бео
 
пшенични
 
хлеб
; —
од
 
оног
 
времена
 
кад
 
се
 
кроз
 
грубе
 
капуте
 
што
 
су
 
падали
 
до
 
колена
 
провиделе
 
голе
 
ноге
,
па
 
до
 
данас
 
кад
 
и
 
 радници
,
исто
 
тако
 
као
 
и
 
њихове
 
газде
,
имају
 
на
 
телу
 
два
 
три
 
слоја
 
одеће
; —
од
 
оног
 
старог
 
доба
 
кад
 
се
 
живело
 
у
 
колебама
 
са
 
по
 
 једном
 
 једином
 
собом
 
без
 
оџака
,
или
 
од
 
петнаестог
 
века
 
кад
 
ни
 
у
 
племићким
 
кућама
 
зидови
 
нису
 
били
 
ни
 
омалтерисани
 
ни
 
обложени
 
дрветом
,
па
 
до
 
овог
 
садањег
 
века
 
кад
 
у
 
свакој
 
кровињари
 
као
 
и
 
у
 
занатлијским
 
кућама
 
има
 
по
 
више
 
соба
, ,—
и
 
све
 
имају
 
оџаке
,
стаклене
 
прозоре
,
и
 
чак
,
већином
,
и
 
тапете
 
и
 
омалана
 
врата
;
учињен
 
 је
,
кажем
,
знатан
 
на
-
предак
 
у
 
општем
 
стању
 
народном
.
И
 
тај
 
 је
 
напредак
 
постао
 
 још
 
већи
 
у
 
наше
 
време
.
Оваком
 
ко
 
год
 
памти
 
 
618
СРПСКИ
 
КЊИЖЕВНИ
 
ГЛАСНИК
.
 
како
 
 је
 
било
 
пре
 
шездесет
 
година
,
кад
 
 је
 
сиромаштина
 
била
 
много
 
већа
 
и
 
просјака
 
много
 
више
 
него
 
сад
,
пашће
 
у
 
очп
 
 релативна
 
величина
 
и
 
савршенство
 
нових
 
кућа
 
у
 
којима
 
станују
 
 радници
; —
боље
 
одело
 
занатлија
,
који
 
носе
 
недељом
 
чоју
,
и
 
слушкиња
,
које
 
се
 
утркују
 
са
 
својим
 
газдарицама
; —
лепши
 
начин
 
живота
,
који
 
води
 
томе
 
да
 
 радници
 
све
 
више
 
траже
 
бољи
 
квалитет
 
хране
;
и
 
све
 
то
 
као
 
последица
 
двоструког
 
напретка
:
подигнуте
 
наднице
 
и
 
у
 
исто
 
време
 
ојевтинале
 
 робе
,
и
 
друкчијег
 
 разреза
 
порезе
,
којим
 
се
 
смањио
 
терет
 
нижим
 
класама
 
на
 
штету
 
виших
 
класа
.
Исто
 
тако
 
ће
 
му
 
пасти
 
у
 
очи
 
контраст
 
како
 
 је
 
народно
 
благостање
 
запремало
 
мало
 
места
 
у
 
 јавности
 
онда
,
а
 
како
 
га
 
сад
 
запрема
 
много
;
тако
 
да
 
су
 
данас
,
ван
 
Парламента
 
као
 
и
 
у
 
Парламенту
,
најважнија
 
питања
 
предлози
 
за
 
благостање
 
сиротних
 
класа
,
и
 
да
 
су
 
сви
 
бо
-
гаташи
 
позвани
 
да
 
ступе
 
у
 
какво
 
филантропско
 
удру
-
жење
.
Међутим
,
док
 
се
 
тако
 
маса
 
диже
 
умно
 
и
 
физички
 
далеко
 
брже
 
него
 
пре
,
док
 
смањени
 
проценат
 
смртности
 
доказује
 
да
 
 је
 
сад
 
просечно
 
живот
 
мање
 
мучан
,
 разлежу
 
се
 
узвици
,
све
 
 јачи
 
и
 
 јачи
,
да
 
 је
 
зло
 
тако
 
велико
 
да
 
се
 
не
 
може
 
уклонити
 
ничим
 
мањим
 
до
 
само
 
друштвеном
 
 ре
-
волуцијом
.
Не
 
водећи
 
 рачуна
 
о
 
знатним
 
напрецима
,
не
 
. -
 
водећи
 
 рачуна
 
ни
 
о
 
овом
 
повећању
 
човечјег
 
века
 
које
 
би
 
већ
 
само
 
за
 
себе
 
било
 
 јасан
 
доказ
 
да
 
се
 
у
 
свему
 
иде
 
на
 
боље
,
све
 
жешће
 
проглашује
 
се
 
да
 
 је
 
стање
 
тако
 
 рђаво
 
да
 
треба
 
срушити
 
цело
 
друштво
 
и
 
подићи
 
га
 
на
 
новој
 
основи
.
И
 
у
 
овом
 
случају
 
дакле
,
као
 
и
 
у
 
оним
 
малопре
-
ђашњим
,
што
 
се
 
зло
 
више
 
смањује
,
то
 
се
 
све
 
већма
 
туже
 
на
 
њ
,
и
 
што
 
се
 
више
 
констатује
 
природна
 
моћ
 
лечења
,
то
 
 јој
 
се
 
све
 
мање
 
верује
.
 
То
 
не
 
значи
 
да
 
има
 
мало
 
шта
 
да
 
се
 
поправља
.
Нека
 
нико
 
не
 
мисли
 
да
 
 ја
,
наглашујући
 
горњи
 
парадокс
,
олако
 
узимам
 
патње
 
што
 
их
 
толики
 
људи
 
сносе
.
Судбина
 
ве
-
лике
 
већине
 
увек
 
 је
,
била
 
и
 
данас
 
 је
 
 још
,
ван
 
свакога
 
збора
,
тако
 
жалосна
 
да
 
 је
 
тешко
 
и
 
мислити
 
о
 
њој
.
Нема
 
сумње
 
да
 
садањи
 
начин
 
друштвеног
 
уређења
 
не
 
може
 
задовољити
 
никога
 
који
 
воли
 
своје
 
ближње
,
и
 
нема
 
сумње
 
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...