KAKO SE U SRBIJI OD SMEA I UBRETA PRAVI HRANA ZA DECU

22. maj 2013. 12:01 | 72 komentara

Kolega mi je odgovorio: Ne, ne nikako. Nita se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, otetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlena mast i protein iz njih procedi, dodaju se zaini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trouglie sira za deiji doruak

Mesna industrija sve iznutrice, kou, nokte, papke, creva, ile, salo, masnoe, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso ivotinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povre, soju i zaine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pateta, parizer i virla.

Podsticaj da napiem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni peva eljko Joksimovi i preporuuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno vetaka i bioloki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, loeg ulja i gomile umetnutih i vetakih konzervansa i stabilizatora, vetakih boja, vetakih vitamina i vetakih aroma.

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potroaima, kao i zdravljem nacije. Margarin je vetaka i loa kopija maslaca, butera, i nikako se ne moe izjednaavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to eljko Joksimovi namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjaa margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lanu priu i tvrdnju. Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje virli, parizera i pateta kao zdravog doruka i zdrave hrane za decu. Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zatitu potroaa nee moi da se izbori sa medijskim laima i da ovakve spotove kao obmanjujue skine sa tv ekrana, pa sam reio da napiem ovaj tekst. Svestan sam i da e mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti rtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj e deci mirne savesti davati lou i nezdravu hranu, verujui da je sve istina to se tvrdi u medijima. Zato i piem ovaj tekst, makar za malobrojne koji e ga proitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci. Kako se pravi topljeni sir, pateta, virla i industrijska hrana Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Uao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramikim ploicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasueni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je poeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila uegle hrane za bacanje. Smee. Upitao sam kolegu: Da li su ovi sirevi za bacanje?

Kolega mi je odgovorio: Ne, ne nikako. Nita se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, otetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlena mast i protein iz njih procedi, dodaju se zaini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trouglie sira za deiji doruak, ono to se popularno zove Zdenka sir.

Od tog dana, mi nikada nismo vie kupili topljeni zdenka sir niti moja deca znaju ta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendvie u listiima, koji se pravi na isti nain i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu. Isto miljenje i na stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na patetu, parizer i na virle, proizvode koji se na slian nain dobijaju od otpadaka ivotinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kou, nokte, papke, creva, ile, salo, masnoe, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso ivotinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povre, soju i zaine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pateta, parizer i virla. Osim vetakih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste odrale od brzog kvarenja. Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loa, i pokuavam da makar svoju decu odaljim to dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja nee posluati ovaj i sline savete, zbog toga to nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoe pak da deci uine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret eljama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego virlom i patetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vae dece je ogromna. Roditelji i deca, zdravlje i zdravi nain ishrane Znajui kako se pravi industrijska mesna hrana i ta sve u njoj ne vredi, deci kupujemo samo suvi vrat, peenice, domau slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domae kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuu. Posebno, to su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inae svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se jo uvek nemilice troi u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju meso inae u preradi bledi i posivi. Neko e mi rei da takav ivotni stil mogu da priute sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Sutina je u stilu ivota i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosenu srpsku porodicu jedemo neuobiajeno malo mesa. Moda jednom do dva puta nedeljno imamo neto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo iste nicle, stekove, krmenadle. Moda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne drimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo peurke, povre, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka. Jela zainjujemo domaom slaninom ako elimo miris i mek mesa, i esto pravimo kineska jela koja su poznata po maloj koliini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrziva teletom ili traniranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmiljamo drugaije.

Ipak, meni nije cilj da propagiram na stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne elim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. elim samo da skrenem panju na lou hranu koja naa deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i elije, a sve zbog zabluda koja su im servirane. Takodje, elim da ljudi shvate ta oni jedu. Na primer, jedna od slinih namirnica nalik patetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa.

Sprema se na skoro isti nain kao i topljeni sir, od uegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prolo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio vie od 2 neskafe u kafiu. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna bioloka svojstva koja trebaju mom telu.

Mi vodimo rauna da koristimo bioloki vrednu hranu, ivu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja erka je doivela da joj nastavnica u koli kae: Dete, ti si udo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb. To je istina, godinama naa deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodinu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i nae prehrambene navike i sam stil ivota. Kao i prosveen deiji doktor, Dr Pejovi, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je nau decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne leimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paniimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviu na glasu razuma i realnom pristupu deijim bolestima, mnoge porodice je zaduio. Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom zabranjena naoj deci i koja se ne kupuje u naoj kui su: gazirana pia kao to su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pia gomila eera u obojenoj gaziranoj vodi. Sreom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji lii na obojena gazirana pia ali to nije. Ne kupuju im se ni industrijski ledeni aj tipa Bravo, Nestea, takodje pie koje emo radije sami napraviti od pravog aja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva. Na listi zabranjenin namirnica za nau decu su i bombone, ajna kobasica i sline preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivai, lisnata testa, razne grickalice, tapii, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teko odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuu, samo na moru.

Ne bih eleo da me itaoci pogreno shvate, da mi fanatino branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja ivi u umi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kui i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kue ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objanjavamo im vrednost svake pojedinane hrane. ak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podravamo, ali je to vie izuzetak. Ne plaimo decu priama o tetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih poduavamo ta je zdrava hrana i zbog ega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatian stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike. Uz to, poto naa deca ive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaom hranom. To najee ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domae kiselo mleko. Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i nai stomaci su adaptirani na bakterije u domaim proizvodima i taj stepen higijene, dok naa deca nisu prola tu vrstu obuke. Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domae kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domae je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva. Sada su adaptirani i mogu da vare domau hranu, to smatramo za uspeh i jo jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domae kokoke, koja je toliko drugaija od supe iz kesice, da je to neverovatno. Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraa njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voa i povra, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo. U zdravlje!

Zlatko epanovi Bata Balkana PROITAJTE JO:

Upozorenje: Oprezno sa gljivama! Istina o namirnicama koje jedete skoro svaki dan Odgovornost Da li unosite dovoljno gvoa? Gejevi trae prijem kod Nikolia da ga obaveste o svom radu?