• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
КЊИЖЕВНИ
 
ПРЕГЛЕД
.
 
А
.
СРПСКА
 
КЊИЖЕВНОСТ
.
 
ГРГУР
 
МИЛОВАНОВНЋ
:
 
О
 
слободпој
 
штампи
 
 у
 
опште
 ,
in
8°,
Х
VII, 254,
Београд
, 1901.
Дена
2
дин
. 50
п
.
 
Ово
 
 је
 
у
 
нас
 
прво
,
на
 
основу
 
 једног
 
потпуног
 
про
-
грама
 
и
 
систематски
 
израђено
 
дело
 
о
 
штампи
.
У
 
њему
 
се
,
у
 
првом
 
делу
,
говори
 
о
 
слободи
 
штампе
 
у
 
опште
,
из
-
лаже
 
се
 
теорија
 
штамиарскога
 
права
 
и
 
даје
 
кратак
 
исто
-
 ријски
 
преглед
 
законодавства
 
о
 
штампи
 
у
 
Србији
 
и
 
не
-
коликим
 
другим
 
државама
.
У
 
другом
 
делу
 
налази
 
се
 
ко
-
ментар
 
нашега
 
закона
 
о
 
штампи
 
од
1881.
год
.,
са
 
потоњим
 
изменама
 
и
 
доппунама
,
који
 
 је
 
 још
 
био
 
у
 
важности
 
у
 
време
 
кад
 
 је
 
књига
 
г
.
Миловановића
 
изишла
.
 
Одмах
 
ћемо
 
 рећи
 
да
 
чисто
 
правна
 
партија
,
која
 
 је
 
у
 
осталом
 
и
 
најважнија
,
 јер
 
 је
 
ово
 
дело
 
првенствено
 
правно
 
дело
,
одскаче
 
од
 
осталих
.
Одељци
 
у
 
којима
 
се
 
говори
 
о
 
кривицама
 
штампом
 
учињеннм
,
о
 
покушају
 
и
 
свршеном
 
делу
,
о
 
саучесништву
,
надлежности
,
застаре
-
лости
,
новрату
 
и
 
т
.
д
.
обилују
 
материјалом
 
за
 
студију
 
о
 
дотичннм
 
предметима
,
 јер
 
г
.
Миловановић
 
излаже
 
и
 
ми
-
шљења
 
правника
 
и
 
даје
 
у
 
кратко
 
садржину
 
законодавстава
 
страних
 
држава
.
У
 
 једном
 
књижевном
 
листу
 
није
 
место
 
улазити
 
у
 
детаљна
 
и
 
стручна
 
 разматрања
 
ове
 
партије
.
Али
 
се
 
може
 
казати
 
да
 
ће
 
и
 
правници
 
и
 
сви
 
они
 
који
 
бн
 
хтели
 
да
 
буду
 
обавештени
 
о
 
многобројним
 
и
 
често
 
врло
 
заплетеним
 
питањима
 
која
 
се
 
човеку
 
поводом
 
штампе
 
намећу
,
прочитатп
 
ову
 
партију
 
с
 
интересовањем
 
и
 
ко
-
 ришћу
.
Овде
,
онде
,
читалац
 
ће
,
може
 
бити
,
зажалити
 
што
 
писац
,
у
 
савесности
 
својој
 
да
 
што
 
потпуније
 
изнесе
 
по
 
неко
 
туђе
 
мишљење
,
не
 
истиче
 
довољно
 
 јасно
 
и
 
своје
 
сопствено
;
али
 
у
 
сваком
 
случају
 
он
 
ће
 
осетити
 
да
 
 је
 
на
 
предмет
 
бачена
 
 јака
 
светлост
.
која
 
ће
 
му
 
допустити
 
да
 
 
366
СРПСКИ
 
КЊИЖЕВНИ
 
ГЛАСНИК
.
 
ноједнна
 
питања
 
потпуније
 
обухвати
 
и
 
са
 
већом
 
поуз
-
даношћу
 
себи
 
суд
 
о
 
њима
 
створи
.
 
Дело
 
 је
 
г
.
Миловановића
 
дакле
 
знатна
 
тековина
 
за
 
нашу
 
правну
 
књижевност
.
 
Партнја
 
у
 
којој
 
се
 
говори
 
о
 
појму
 
и
 
важности
 
сло
-
бодне
 
штампе
,
о
 
њеном
 
задатку
 
н
 
ограничењима
 
којима
 
она
 
у
 
ошпте
 
подлежи
 
или
 
треба
 
да
 
подлежи
,
мало
 
 је
 
колебљивија
.
С
 
тога
 
можда
 
човеку
 
по
 
кадшто
 
изгледа
 
као
 
да
 
извесни
 
закључци
 
у
 
потоњим
 
деловима
 
књиге
 
нису
 
у
 
довољној
 
хармонији
 
са
 
поставкама
 
из
 
овога
 
дела
.
Тако
 
на
 
пример
,
писац
 
 је
,
као
 
што
 
се
 
из
 
читаве
 
ове
 
партије
 
види
,
у
 
начелу
 
повољно
 
 расположен
 
према
 
штампи
 
и
 
брани
 
слободу
 
исказивања
 
мисли
;
али
 
доцније
,
његова
 
 је
 
брига
 
у
 
главном
 
сконцентрисана
 
на
 
то
 
да
 
нађе
 
начин
 
да
 
се
 
спрече
 
злоупотребе
 
које
 
штампа
 
може
 
починити
.
Услед
 
таке
 
тежње
,
која
 
 је
 
сама
 
по
 
себи
 
оправдана
,
он
 
по
 
кадшто
,
н
.
пр
.
у
 
историјској
 
партији
 
свога
 
дела
,
одо
-
брава
 
и
 
мере
 
којима
 
се
 
слобода
 
исказивања
 
мисли
 
спу
-
тавала
 
баш
 
и
 
у
 
по
 
неким
 
легитимним
 
манифестацијама
 
својим
.
 
У
 
осталом
,
ову
 
бригу
 
о
 
спречавању
 
злоупотреба
 
бринули
 
су
 
и
 
сви
 
теоричари
 
н
 
законодавци
.
Системи
 
који
 
су
 
изналажени
 
у
 
жељи
 
да
 
се
 
слобода
 
исказивања
 
мисли
 
оси
-
гура
,
и
 
у
 
исто
 
време
 
да
 
се
 
злоупотребе
 
спрече
,
много
-
бројни
 
су
 
и
 
 разноврсни
:
прописивано
 
 је
 
претходно
 
одо
-
брење
 
за
 
вршење
 
штампарске
 
 радње
,
узимана
 
 је
 
велика
 
кауција
,
наметана
 
 је
 
обвеза
 
потписивања
 
свију
 
чланака
,
тражене
 
су
 
нарочите
 
квалификације
 
за
 
уредника
 
и
 
т
.
д
.
У
 
практици
 
се
 
међутим
,
показало
 
да
 
све
 
те
 
превентивне
 
мере
 
противу
 
штампе
 
или
 
нису
 
ни
 
у
 
колико
 
спречавале
 
злоупотребе
,
или
,
ако
 
су
 
их
 
спречавале
,
оне
 
су
 
у
 
исто
 
време
 
уништавале
 
и
 
слободу
.
Мере
,
које
 
би
 
само
 
злоупо
-
требе
 
спречиле
,
а
 
слободу
 
исказивања
 
мисло
 
оставиле
 
недирнуту
,
нису
 
нађене
.
 
Така
 
констатација
 
учинила
 
 је
,
те
 
су
 
слободне
 
државе
,
које
 
нису
 
хтеле
 
злоупотребе
 
да
 
уклањају
 
по
 
цену
 
слободе
 
исказивања
 
мисли
,
од
 
превентивних
 
мера
 
 
КЊИЖЕВНИ
 
ПРЕГЛЕД
. 357
 
одустале
.
Тим
 
начнном
 
оне
 
сваком
 
остављају
 
могућност
 
да
,
исказујући
 
своју
 
мисао
,
учини
 
и
 
злоупотребу
,
али
 
бар
 
сваком
 
остављају
 
и
 
слободу
 
исказивања
 
мисли
 
са
 
свима
 
добрим
 
и
 
корисним
 
последицама
 
које
 
таква
 
сло
-
бода
 
има
.
 
Разуме
 
се
 
да
 
уклањање
 
превентивних
 
мера
 
 још
 
не
 
значи
 
и
 
некажњивост
 
за
 
злоупотребе
.
Баш
 
на
 
против
,
ако
 
би
 
се
 
превентивним
 
мерама
 
успело
 
да
 
се
 
злоупотреба
 
спречи
,
онда
 
злоупотреба
 
не
 
би
 
требала
 
ни
 
да
 
буде
 
ка
-
жњена
,
 јер
 
није
 
произвела
 
дејство
.
А
 
кад
 
превентивних
 
мера
 
нема
,
онда
 
одговорност
 
за
 
онога
 
који
 
 је
 
дело
 
учи
-
нио
 
остаје
 
и
 
треба
 
да
 
буде
 
потпуна
.
 
Кад
 
смо
 
дакле
 
имали
 
пред
 
собом
 
искуство
 
других
,
политички
 
старијих
 
народа
 
које
 
нам
 
 је
 
показивало
 
да
 
се
 
подесне
 
мере
 
за
 
спречавање
 
злоупотреба
 
не
 
могу
 
наћи
,
онда
 
 је
,
по
 
готову
,
било
 
сасвим
 
излишно
 
да
 
и
 
ми
 
окуша
-
вамо
 
мере
 
које
 
су
 
се
 
код
 
других
 
показале
 
као
 
безуспешне
.
Али
 
туђим
 
се
 
искуством
 
обично
 
не
 
користе
 
ни
 
народи
 
исто
 
као
 
ни
 
појединци
,
па
 
смо
 
се
 
с
 
тога
,
истим
 
путем
 
којим
 
и
 
други
,
упутили
 
и
 
ми
.
Али
 
данас
 
би
 
већ
 
наше
 
 ро
-
ђено
 
искуство
 
требало
 
да
 
буде
 
довољно
 
да
 
нас
 
поучи
,
шта
 
о
 
мерама
 
за
 
спречавање
 
злоупотреба
 
треба
 
да
 
ми
-
слимо
.
Ми
 
смо
 
имали
 
цензуру
,
па
 
смо
 
 је
 
напустили
,
имали
 
смо
 
кауцију
,
па
 
смо
 
 је
 
укинули
.
имали
 
смо
 
квалификоване
 
уреднике
 
и
 
видели
 
смо
 
да
 
 је
 
с
 
њима
 
штампа
,
у
 
опште
 
узевши
,
била
 
 још
 
гора
 
но
 
 раније
,
при
 
слободној
 
утак
-
мици
.
Све
 
то
 
искуство
 
фатално
 
упућује
 
и
 
нас
 
оним
 
истим
 
путем
 
којим
 
сада
 
већ
 
иду
 
други
 
слободни
 
народи
 
у
 
питању
 
о
 
штампи
:
ми
 
морамо
 
све
 
превентивне
 
мере
 
уклонити
 
и
 
оставити
 
исказивању
 
мисли
 
потпуну
 
слободу
.
Против
 
злоупотреба
 
има
 
само
 
 једна
 
санкција
,
а
 
то
 
 је
 
казна
,
дакле
 
мера
 
 репресивна
,
а
 
не
 
превентивна
.
 
С
 
тога
 
се
 
никако
 
не
 
можемо
 
сложити
 
са
 
поштова
-
ним
 
г
.
Миловановићем
 
који
 
мисли
 
да
 
од
 
уредника
 
треба
 
тражити
 
факултетску
 
спрему
,
 јер
 
држн
 
да
 
ће
 
штампа
 
тако
 
дати
 
много
 
боље
 
 резултате
 
но
 
ако
 
се
 
та
 
квалифи
-
кација
 
од
 
уредника
 
не
 
тражи
.
Факултетска
 
диплома
 
може
 
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...