Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
P. 1
Vekovi velikog NJegoša-feljton Večernjih novosti

Vekovi velikog NJegoša-feljton Večernjih novosti

Ratings: (0)|Views: 25|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Aug 01, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/13/2013

pdf

text

original

 
Besmrtni Rade Tomov
Bojan Drašković | 14. jul 2013.Plenio svojim izgledom, manirima, znanjem, ponašanjem, i kulturom. U cetinjskoj pustinji podigaosedište crnogorske drţave
 
Petar Petrović Njegoš
 
KO je bio Rade Tomov Petrović
-
ili u monaštvu i po vladarskoj i vladiĉanskoj tituli nazvan Petar Drugi Petrović Njegoš?
 
Kako je, bez mnogo škole i formalnog obrazovanja, mogao sa samo dvadeset godina napisati pesme„Crnogorac svemogućem Bogu“ i „Crnogorac zarobljen od vile“?
 
Gde je izvorište tolike genijal
nosti?
Koliku li je volju imao kada je tako rano došao do intelektualne i duhovne zrelosti?
 Jedini odgovor na sva ova pitanja, bio je i ostao da je Rade Tomov, vladika i gospodar Crne Gore i
 jedan od najvećih i najdubljih umova srpske istorije, knjiţevnost
i i filozofije, bio genije, prirodno
roĊeni talenat, od Boga nadaren ĉovek, s velikom sposobnošću uĉenja i zakljuĉivanja i da je kao takav, bio i ostao jedna od naših najvećih tajni, koja moţe, ali ne mora da znaĉi da će ikada biti do kraja
rasvetljena i p
rotumaĉena.
 
 Njegoš je ţivot posmatrao otvorenim oĉima, brzo uĉeći i temeljno se razvijajući. Ţivot mu nije
dozvoljavao da se sporo i temeljno razvija, da mu znanje odstoji, da ima prazan i neispunjen dan.
Kao da je znao, intuitivno osećao, da će kratko ţiveti, pa je ţurio da dovrši misiju od Boga darovanu,da stvori crnogorsku drţavu, kao deo slobodne, kulturne i prosvećene Evrope, gde će knjiga postepenozameniti preko neophodan maĉ, koja će biti ponos i dika srpskom rodu i slovenskom plemenu.
 
Liĉnost vladara i liĉnost pesnika roĊene su uporedo jedna s drugom, one su srasle u jednu jedinstvenu ineraskidivu celinu, ĉvrsto povezanu s vremenom i prostorom. Povezanu s Lovćenom, odakle se vidikao na dlanu ĉitava Crna Gora i Boka Kotorska, s Cetinjskom pustinjom, gde niĉeg nije biloznaĉajnijeg osim mesta gde stoluju crnogorske vladike, s 19. vekom, dobom promena, osloboĊenja,
revolucija, sa srpskim narodom i njegovom kosovskom sudbinom, s narodnom pesmom i narodnom
mudrošću.
 
 
 Nikada nijedan srpski vladar, pored svih svojih obaveza i preokupacija, nije uspeo da svojim literarnim
delom uzdigne do te mere svoju vladavinu kao što je uĉinio Njegoš.
 
 Njegova poetika u isti mah bila je deo njegove najviše politike, kojom je stekao besmrtni glas ne samo
u svom rodu nego i
u istoriji svetske knjiţevne i kulturne baštine.
 
Vladara najmanje evropske drţave, još meĊunarodno
-pravno nepriznate, rado su primali na stranim
dvorovima, salonima, razgovarali su s njim ceneći njegovu erudiciju, potpuno neverovatnu za njegove
godine.Sa
m po sebi, on je izgledao kao nekakvo svetsko ĉudo. Gorostasnog stasa, neobiĉne muške lepote, bio je idealan predstavnik svoga roda i svoje rase, koja se u to vreme sopstvenim snagama oslobaĊala od
osmanske vlasti.
 Najviše ga je impresionirao ruski car, Nikolaj Prvi, u kome je video istinskog prijatelja i zaštitnika Srba
i svih Slovena na Balkanu.
 Njegoš je bio interesantan i za vreme svoga ţivota, o ĉemu svedoĉe brojni stranci koji su, naroĉito posle 1837. godine, masovno posećivali Crnu Goru i bili njegovi gosti. Većina njih bili su agenti išpijuni stranih zemalja i vlada kojima su slali poverljive izveštaje, ali su istovremeno mnogi od njihobjavljivali i putopise o Crnoj Gori i njenom vladaru koji su štampani tokom 19. veka.
 
OD VATIKANA DO PETROGRADA
 NJ
EGOŠ je dobro dokumentovana liĉnost. Većina materijalao njemu, njegovom ţivotu i njegovom delu, nalazi se pohranjena u Arhivu Crne Gore na Cetinju,
Muzeju Crne Gore, riznici Mitropolije crnogorsko-
 primorske, kao i Centralnoj biblioteci „ĐurĊeCrnojević“ n
a Cetinju i u arhivu grada Kotora. U toku 20. veka u ovim institucijama, kao i u brojnim
inostranim arhivima, poput Dubrovaĉkog i Zadarskog, zatim arhivima HAZU i SANU, u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, arhivima Beĉa i Petrograda, Istanbula i Vatika
na
U tim putopisnim beleškama, dat je dosta povoljan sud o Njegošu i njegovoj teţnji da od Crne Gorestvori modernu evropsku drţavu. Stranci su bili iznenaĊeni i fascinirani crnogorskim vladarem, najprenjegovim izgledom, zatim manirima, ponašanjem i nadasve širokim obrazovanjem i kulturom. Ruskiinţenjer, Jegor Petroviĉ Kovaljevski, koji je 1838. godine boravio na Cetinju, tvrdio je da je crnogorskivladika jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Njegoš, tada 24
-
godišnji mladić, teĉno je
govorio fra
ncuski i ruski, italijanski i pomalo nemaĉki.
 
Kultura i obrazovanje nije bila samo njegova duhovna hrana i proizvod dokolice, nego i vaţnodiplomatsko i politiĉko oruţje. On je Evropejcima, svojim delom dokazao da narod u Crnoj Gori nije
 puko, varvarsko, p
oluazijatsko pleme, kako su obiĉno mislili, nego predstavnik stare, evropskeduhovne tradicije i rase, koji traţi svoju drţavu i svoju slobodu.
 
S njim, školovanje i obrazovanje u Crnoj Gori postaje deo nacionalnog zadatka svake crnogorske
 porodice, koja sv
oj ugled i svoju snagu više neće meriti puškama i poseĉenim turskim glavama, negovećim brojem školovanih i pametnih ljudi u bratstvu i plemenu. Ta politika naroĉito je postala vidna udoba njegovih naslednika, Danila i Nikole, da bi se zadrţala sve do 20.
veka i postala jedna odnajpozitivnijih crnogorskih osobina.
 Njegoš je dobro poznavao Crnu Goru i Crnogorce, znao je da svaki nagli pokret moţe dovesti doneţeljene reakcije i krvoprolića. Iako u nekoliko navrata nije uspeo da spreĉi pobune protiv sebe isopstvene vlasti, znao je na vešt i krajnje surov naĉin da ih lokalizuje.
 
 
Dobio je pustu, besudnu zemlju, gde se ginulo i ubijalo, a ostavio je drţavu, malu, slabu, u povoju, aliipak drţavu. Do 1837. godine on je monah, vladika, koji vlada više autoriteto
m nego silom, a od 1837.
najveće krize njegovog ţivota i njegove vlasti, koju je uspešno prebrodio, on postaje gospodar, punopravni svetovni vladar. Tada skida mantiju, podiţe dvor i rezidenciju, piše svoja najznaĉajnija delai ureĊuje unutrašnju upravu, gde smešta Senat, prvu školu i prvu tamnicu.
 
Stric našao naslednika
 
Bojan Drašković | 15. jul 2013Petrovići, dakle, nisu bili siromašna porodica nego bogata, s razvijenom trgovaĉkom tradicijom i
visokim nivoom ekonomske svestiDALEKO od toga da su
Petrovići
-
 Njegoši bili obiĉna crnogorska porodica. Rodonaĉelnik bratstva,Herak Heraković, prema narodnom predanju, koje je u dobroj meri potvrdilo istraţivanje RistaKovijanića iz Kotorskog arhiva, doselio se na podruĉje Njeguša iz Drobnjaka u 15. veku, p
rema nekim
verovanjima s planine Njegoš, po kojoj je ĉitavo naselje dobilo ime. Ova porodica još pre doseljavanjana prostor Njeguša ili Ledinca (srednjovekovni naziv), bila je povezana s Kotorom i bavila sekaravanskom trgovinom izmeĊu ovog, znaĉajnog primorskog središta i zaleĊa, što joj je donosilovelike prihode, o ĉemu svedoĉe brojna dokumenta iz Kotorskog arhiva.
 
Petrovići, dakle, nisu bili siromašna porodica nego bogata, s razvijenom trgovaĉkom tradicijom i
visokim nivoom ekonomske svesti, potpuno ne
uobiĉajenim za crnogorske porodice toga doba.
 
Pretpostavlja se, da su se upravo zbog kotorske trgovine, Herakovići i doselili na Njeguše, jer su prekoovog podruĉja Crnogorci prodavali svoje stoĉarske proizvode na kotorskom pazaru, u zamenu za ţito,
so, prah i olovo...

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->