Abudlhak Sinasi Hisar - pisac tradicionalnih maniramrodjen u Istanbulu 1888. u bogatoj i prosvecenoj porodici.

Otac mu je imao sklonosti ka knjizevnosti pa je ime dobio po Ibrahimu Sinasiju i Abdulhak Hamidu. Shodno uslovima u kojima zivi, u svoje vreme dobio je najbolje obrazovanje. Najpre je zavrsio Galatasarajski licej, a od 1905.-1908. studira u Parizu na politickim naukama. Tamo se prikljucuje drustvu mladoturaka i upoznaje se sa poznatim francuskim piscima i misliocima - Zak More, Anatol Frans, Moris More. Po povratku u Istanbul nastanjuje se u kvartu Dzihangir 1948. gde ostatak zivota provodi u samoci sve do svoje smrti 1963. Hisar je pripadao visokom drustvu i njegova dela oslikavaju zivot u toj sredini. Istanbul vidi onakvim kakav je bio u njegovom detinjstvu i ne obaziruci se na promene koje se brzo dogadjaju seca se Istanbula iz detinjstva. U pocetku je pisao pesme u slogovnom metru, a kasnije pise i druge vrste pesama, kratke i duge price, romane, biografije, memoare. Neke njegove studije izlaze u razlicitim casopisima, dok su se druge pojavile kao samostalna dela - stanbul ve Pierre Loti (1958), Yahya Kemale Veda (1959), Ahmet Haim : iiri ve Hayat (1963). Ova dela ne nose samo karakter naucnih i strucnih radova vec funkcionisu kao emocionalna(?) dela lakog stila i citaju se sa zadovoljstvom. U njima se oslikava zaljubljenost pisca u grad, u starine svoga grada. O tome pisu i Ahmed Hamdi Tanpinar i Orhan Pamuk. Knjizevna kritika Abdulhak Sinasi Hisara ocenjuje kao stvaraoca koji neguje tradicionalno poimanje knjizevnosti i estetskih vrednosti u vreme dominacije modernih knjizevnih vrsta u turskoj knjizevnosti. On iskazuje izvestan otpor modernizaciji koji nije u skladu sa tradicionalistickim poimanjem knjizevnosti. Hisarova knjizevna dela su tako struktuirana da je tesko utvrditi kojem knjizevnom rodu pripadaju. Ipak tri njegova dela se smatraju romanima - Fahim Bey ve Biz (1941), amlcadaki Enitemiz (1944), Ali Nizami Beyin Alafrangal ve eyhlii (1952). Sva tri romana su bez cvrste strukture i zapleta. Struktuirana su oko glavnog lika dok sve ostalo, likovi, sredina, drustvo i zivot su podredjeni opisu i sagledavanju glavnog lika koji je don kihotskog tipa. Dela se ne doimaju zavrsenim a ni sam autor ih ne smatra takvim. U novim izdanjima ih znatno menja, nadogradjuje recenicama pa i citavim stranicama. Delo je po njegovom misljenju nesto sto zivi, nadogradjuje se i menja i ne dozivljava uvek na isti nacin. Abdulhak Sinasi Hisar je osebujna pojava u turskoj knjizevnosti i predstavlja nezaobilaznu kariku izmedju tradicionalista kojima i sam pripada i modernista ciji je stil nagovestio nekim od svojih proza.