FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJERSKI

MENADŽMENT
BEOGRAD
POSLOVNA ETIKA I
KOMUNICIRANJE
Prof. dr Boško Kovačević
Branislav Filipović - asistent
I. PREDMET I METOD ETIKE
- Hegel: Sokrat je tvorac morala “spoznaj
samog sebe” – pravi početak morala – u
nastajanju
- Aristotel sistematizuje etičku nauku u
“Nikomahovoj etici”
- samosvest – kakav sam ja to čovek?
- Moral se ostvaruje u prostoru između
praxe i običajnosti
2
• samodelatnost – istina i sloboda kao
uslov
• čovekova duša: volja, razum i um
• sposobnost čoveka da razlikuje dobro
i zlo (čovekova volja)
• svest je navika, a samosvest postavlja
pitanje dobra i zla
3
Etika je nauka o običajnosnom, o
moralnom – praktična filozofija
• u etici se radi o praktičnom znanju
(phronesis)
• predmet etike je pojam dobra i zla
• dobro i zlo se odnosi na radnje. Delatna
osoba je dobra ili zla (dakle radi se o
pretpostavljenom dobru – odn. o trebanju, a
ne bitku.
• etika naučava šta čovek treba da bude!
4
1. Vrlina i savest
• vrlina je centar etike (Aristotel) i okrenuta
je životu čoveka u polisu
• polis je apstraktan kolektivitet – danas
grad (zajednica)
• grad (polis) obezbeđuje – su-odnošenje –
bio – politikos.
• vrlina je moralna jačina volje (ona je više
od postojećeg)
5
Inventar vrlina
U “Nikomahovoj etici”, Aristotel analizira 14 vrlina, koje čine osnovu
etike. Sredina (mera) je etičko, između dve krajnosti.
Nedostatak Sredina (mera) Preteranost
1. Plašljivost Hrabrost Neustrašivost
2. Neosetljivost Umerenost Razuzdanost
3. Škrtost Darežljivost Rasipnost
4. Sitničavost Plemenitost Skorojevićstvo
5. Poniznost Ponos Naduvenost
6

1
6. Nečasnost Čast Taština
7. Mekuštvo Blagost Naprsitost
8. Mrzovoljnost Ugodljivost Ulizištvo
9. Samopotcenjivanje Odmerenost Hvalisavost
10. Ukrućenost Ophodljivost Raskalašnost
11. Snebljivost Stidljivost Bestidnost
12. Pakost (zloba) Negodovanje Zavist
13. Tvorenje nepravičnosti Pravičnost Trpljenje nepravičnosti
14. Bez prijatelja Prijateljstvo Veliki broj “prijatelja”
• vrlina i savest – ključne kategorije u egzistenciji
(Marx)
• vrlina je znanje (može se naučiti) – Sokrat
• praktično znanje (phronesis)
• Etika je praktikovanje vrline. Vrlina je sredina –
mera
• znati razliku između onoga što jest i onoga što
treba da bude
• čovek nema vrlinu po prirodi, a delovanjem
(praksa vrline) stvara drugu prirodu
7
2. Poreklo vrline
• vrlina kao pripadnost, ali ne i povijesnost
• prvobitno je vrlina bila određena kao tehne
• život je delovanje (praxis) – suodnošenje
• celina života je praxis – poiesis-tehne –theoria
• vrsnoća (veština) je najvažnija za proizvodnju i
njene rezultate
8
• za Kanta je dobro delo – čovekova delatnost u
kojoj se razlikuje dobro i zlo
• kvalitet dobrog rada (vrsnoća) pretvara se u
kvalitet čoveka kao čoveka, a vrsnoća rada se
pretvara u moralnu vrlinu. Tehne se mora
prethodno naučiti – zbog toga je vrlina = znanje
(phronesis)
• čovek postaje čovekom samo u modernom pojmu
prava – jednakost građana pred zakonom
• vrlina je samoosvešćivanje čoveka
9
3. Civilizacijski rakurs
• čovek bi trebao da prizna sebe i drugoga,
kao privatnost
• Kant ne traži čoveka u onome što jeste
(bitak), već što bi trebao da bude
• etika uvek ispočetka osvaja konstantu
ljudskog – stalno dokazivanje
• trebanje čini moral mogućim
10
• mišljenje kao refleksija podiže nagon
na nivo volje
• volja je predmet etike, odnosno
praktični um (Kant)
11
4. Egoizam i altruizam
• problem pojedinačnog i grupnog (kolektivno)
• egoizam se zasniva na samoljublju

2
• altruizam podrazumeva naklonost drugom i u
korelaciji je sa utilitarizmom
• kažnjavanje kao činjenje zla drugom.”Kazna je
vlastito pravo zločinca”. (Hegel)
12
5. Subjekt moralnsti
• verovatno čovek, a za sada vladajući sloj
• odnos postoji samo između ljudi (zajednica sa
drugima)
• sloboda je pretpostavka mogućnosti dobra i zla
• u građanskom društvu čovek postaje pravna
osoba (pravo kao minimum morala – Hegel)
13
• čovek radom dolazi do samosvesti svoje moći
nad prirodom i nad samim sobom
• u dosadašnjoj istoriji – nosilac moralnosti je
vladajući sloj!
• crkva je hrišćanskim moralom (dolinom suza)
ukazivala da je spas na drugom svetu
• međutim, “spas čoveka” je samo u njemu
samom, u njegovom radu, delanju (praxix), u
njegovoj poietičkoj delatnosti.
14
II. POJAM PRAXIS-a (DELANJA)
15
1. Ljudska delatnost
• Aristotel ljudski delatnost deli na:
1. saznavanje – theoria
2. delanje – praxis
3. stvaranje – poietička delatnost
• čovek teži da spozna predmete i stvari oko
sebe
16
a. čovek stvara svoj svet stupanjem u mnoštvo
različitih odnosa i delanjem (činjenje, ponašanje,
postupanjem) ga oblikuju
b. misaoni ili praktični život – šta je važnije?
(primer “Minervine sove”). Stvaralački život je
najviši stupanj spoj teorije i praxe
c. ljudsku dušu čine: um, želja, osećajnost (intelekt,
volja, temperament)
d. Fichte: identitet subjekt - objekt
17
e. teorijsku delatnost čine: razum, um i mudrost
- misaonost praktične delatnosti je phronesis –
razboritost
- poietička delatnost je izraz misaonosti praktične
delatnosti
- tehne (umeće, veština)
- svrha praktičnog načina saznavanja je znanje radi
delanja
- svrha poietičkog načina saznavanja je znanje radi
tvorenja
18
f. svaki oblik ljudske delatnosti je valjan i nevaljan
(istina i laž)

3
(Ne)valjanost delanja se određuje pojmovima
dobra i zla
• “Jedinstveni slobodni ljudski duh” – Hegel –
sastoji se iz teorijske i praktične delatnosti.
Poietička delatnost menja zatečene stvari i
proizvodi nove stvari i predmete.
19
2. Pretpostavka
praktične delatnosti
• praktična delatnost čoveka se razlikuje od
saznajne i poietičke na osnovu mogućnosti
• ljudi koji rade morali bi imati određenu
misaonost (razboritost)
• Aristotel praktičnu delatnost određuje pojmom
praxis-a
• praxis (delanje) nije samo praktična, već i
poietička delatnost
20
• antropološke pretpostavke da postoji praxis:
a. čovek je prirodno biće, a ljudskost
ostvaruje u zajednici sa drugim ljudima
b. čovek je jedino živo biće koje ima um i
govor. Um kao logos, a govorom sa
drugima gradi zajednicu.
c. čovek je jedino živo biće koje razlikuje
dobro i zlo
21
3. Tradicionalni pojam
praxis-a
• postoje različiti vidovi praxis-a:
- moralni
- ekonomski
- politički
- pravni
- običajni
22
• praxis nastaje iz mogućnosti da se u čoveku
uspostavi specifični odnos između
intelektualnih moći (razum ili um) i nagona
(htenje, želja)
• svest o delanju vlastitosti naziva se
samosvest
• svrha tvorenja se sa tvorca prenosi na
tvorevinu (zamislio sam kuću i izgradio je –
time je čovek ugradio i svoju svrhu)
23
• svrha delanja ostaje u samom delatniku
• čovek ne može uvek postići majstorsko
umeće, kao što je stvaranje
• životno iskustvo daje čoveku naviku
mogućnosti
24
4. Moderni pojam praxis-a
• građanska epoha je logocentrična (razumna,
umna) i homocentrična (čovek uzima sebe kao
osnovu i svrhu ljudskog sveta)

4
• moderni čovek je shvaćen kao slobodni
pojedinac
• problem slobode: od nečega – za nešto
• ljudsko delanje (praxix) i tvorenje (poiesis) imaju
osnovu u ljudskoj volji (moć žudnje). Ako na
volju deluje prirodnost čoveka nastaje tvorenje,
a ako deluje izvorna ljudska sloboda onda
nastaje delanje.
25
5. Osnovni tipovi
regulacije praxis-a
• svaka organizovana društvena zajednica počiva
na potrebi regulacije ljudskog delanja
a. politička regulacija
- slobodno građansko pravo i politička
volja
- ostvarenje ličnih i grupnih interesa
- sloboda čoveka u javnoj i političkoj
sferi društva
- princip reprezetacije
- zakonodavna, izvršna i sudska vlast
26
b. pravna regulacija
- sistem društvenih normi koji
reguliše odnose među ljudima
- pravo kao instrument sistema
vladanja
- očuvati građanske, ekonomske i
duhovne slobode ljudi
- vladavina prava u društvu
27
c. ekonomska regulacija
- posebno područje društvenosti
(proizvodnja i tržište)
- načini proizvodnje određuju
regulaciju (ne/slobodno tržište)
d. običajna regulacija
- stihijno i spontano delovanje
- snaga socijalnih navika i tradicije
(moraju se uzeti u obzir)
28
e. religijska regulacija
- specifična pravila delanja
- verska ubeđenja ljudi se reflektuju u
praxisu
f. moralna regulacija
- spontani i neformalni oblici
delovanja
- individualne slobode čoveka
- moral se uvek iznova ne/potvrđuje
29
III. SVRHE MORALNOG DELANJA
30
• u literaturi postoje različiti principi
moralnosti, odnosno različite etičke
kategorije (vrednosti, ideali; vrlina i porok;

5
dobro i zlo; moralni dug, savest, stid i
krivica, sreća; hrabrost i poštenje, etc.)
• opredelio sam se za one kategorije koje
konstituišu suštinu morala:
31
1. Moralni princip dobra
• svrha zadatog, odnosno moralnog delanja se
naziva moralnim principom
• postoje dva osnovna i najviša moralna principa:
- dobro
- sloboda
• konkretizacija pojam moralno dobro se ispoljava
u principima blaženstva, zadovoljstva i koristi
(endajmonizmom, hedonizmom i utilitarizmom)
32
• moralni princip dobra se uzima od starih Helena
(sofisti)
• Platon princip dobra izvodi iz politee, odnosno iz
valjanog uređenja polisa. Dobro je jedinstvo sklada,
lepote, istine i društvenih moći čoveka
• Aristotel smatra da svaka ljudska delatnost ima
svojstvenu svrhu, tj. specifično dobro
- dobro za pojedinca i dobro za zajednicu
• princip dobra u hrišćanstvu donosi ideju o bogu,
kao apsolutnom i najsavršenijem dobru
33
• novovekovna etika vidi dobro u onim
stvarima za kojim ljudi teže
• Kant je imenovao “etiku dobra” ne samo u
moralnom delanju, nego i u drugim
svrhama, za čije ostvarenje je potrebno
moralno delanje (heteronmna etika)
• dobro kao vrlina i šire je od ispravnog
• dobro i dobrota (T. Akvinski)
34
2. Etički pojam zla
• zlo je oponent pojma dobro. Njime se imenuje
ono loše, rđavo, strašno, užasno, nesreća, šteta,
etc.
• stari Grci su videli zlo u određenjima bolesti,
smrti, ropstva, siromaštva
• Sokrat vidi zlo kao uobraženo neznanje. Zbog
toga i veli “Saznaj samog sebe”
35
• hrišćanska tradicija vidi zlo u košenju božjih
zakona, zlo koje Bog nanosi čoveku spada u tzv.
“pedagogiju spasa”
• novovekovna misao tretira zlo kao politički i etički
problem
Svest o dobru i zlu može se samo zadobiti u
slobodi
• moguće je izdvojiti prirodno zlo (stihije, bolesti i sl)
i društveno zlo (ustanci, revolucije, ratovi)
• marxisti smatraju zlo kao plod lične svojine
• Niče smatra da je zlo ukorenjeno u čoveku (volja
za vlast)

6
36
• poslovna etika otvara problem dobra i zla. Ona ga
rešava pravilnim moralnim izborom.
• čovek pravi izbor između pozitivnih moralnih
vrednosti i načina delovanja
• izbor između porodične sreće i profesionalne
karijere
• Makijaveli je pisao o svrsishodnosti zla u politici –
prevara, nasilje i nepravda mogu biti opravdani ako
služe interesima organizacije, države, zajednice –
“Cilj opravdava sredstvo”
• Marx i Hegel su govorili o dijalektici dobra i zla?
• da li se dobro ostvaruje samo kroz zlo?
• problem pojedinca i organizacije u rakursu dobra i
zla.
37
3. Princip blaženstva
(eudajmonizam)
• stari Grci su se pitali: Da li je svrha ljudskog života
u sticanju bogatstva, uživanju, zdravlju, moći i
vlasti, dugovečnosti, časti ili nečem drugom.
• Aristotel smatra da se, kako kod svetine, tako i
kod obrazovanih , glavno životno dobro sastoji u
blaženstvu i sreći.
• eudajmonizam u sreći i blaženstvu vidi cilj
ljudskog delanja
38
• čast, uživanje i um je moguće ostvariti kao praktično dobro
• Aristotel tvrdi da je čoveku najbitnije da deluje po razumu
”Svakom pojedincu pripada onoliko blaženstva koliko
stekne vrlinom, razboritošću (phronesis) i činjenjem u
skladu sa tim”.
• hrišćanstvo smatra da se blaženstvo postiže večnim
životom nakon smrti.
• Kant uvodi pojam eudajmonizam. Blaženstvo i sreća ne
mogu biti valjan okvir ljudskom delanju. Osećaj dužnosti
ne pokreće ljudska svest već ne-moralna svrha.
• samorealizacija ličnosti i traganje za smislom života –
predstavlja jedan od suštinskih preduslova za sreću
čoveka
39
4. Princip zadovoljstva
(hedonizam)
• zadovoljstvo i radost kao osnovni cilj i svrha
ljudskog života
• osećaj zadovoljstva kao jedina svrha delanja
• Aristotel: zadovoljstovo i požuda udaljuju čoveka
da čini dobro
• Platon i Aristotel: zadovoljstvo samo po sebi ne
može biti najvredniji cilj ljudskog delanja.
“Prijatan život pruža samo razum, koji kritički
procenjuje i odmerava razloge za biranje ili
izbegavanje naslada”
40
• važno je ostvariti ataraksiju (duševni mir) i radost kao
zadovoljstvo u kretanju u samodelanju

7
• hrišćanska tradicija tvrdi da zadovoljstvo udaljava čoveka
od Boga
• (ne)zadovoljstva su osnovni ljudski afekti i baza za druge
afekte
• anglo-saksonska literatura povezuje zadovoljstvo i
korisnost
- problem je motiva: altruistički ili
egoistični (Mil)
• I. Kant zadovoljstvo podvodi pod samoljublje, a ono je
čulno i zbog toga ne može biti najviše moralno delanje
• H. Markuze govori da je moderni hedonizam dirigovani i
ugrađen je u strukturu građanskog načina priozvodnje
života. Zbog toga se radi o potrošačkom društvu”.
41
5. Principi korisnosti
(utilitarizam)
• različita značenja i vrednovanja, od najvišeg
dobra do sekundarnog značenja
• Aristotel ovaj princip izvodi iz ekonomske koristi,
a Platon da je korist samo jedno od određenja
dobrog. Korisno nije svrha ljudskog delanja, već
sledi iz dobrog po sebi.
• hrišćanska tradicija tvrdi da je korisno božje
priviđenje
42
• novovekovna misao pokušava da korisno
shvati kao najviši princip delanja:
- T. Hobs – sve što je predmet ljudskih
prohteva može se imenovati kao dobro
- B. Spinoza – ako čovek uloži više truda u
svoje delanje time ima pravo da traži korisno i
održava svoje biće
- Dž. Bentam – korisno je najviši princip
prosuđivanja prava i morala
43
- Hegel – korisno je postalo okosnica engleskog i
francuskog prosvetiteljstva
- stav “sve je korisno” u osnovi subjektivizira i
objektivizira ljudsku svest
- korisno je igra posredovanja u borbi za
priznanje
• korisno je postao vladajući pogled na svet u
savremenoj epohi
44
IV. NASTANAK I RAZVOJ POSLOVNE
ETIKE
45
• praxis kao rodno mesto poslovne etike:
- delanje (činjenje)
- tvorenje (stvaranje) – poietička delatnost
• odnos phronesisa i tehne (praktična
razboritost i veština)
46
problem phronesisa:
• mudrost, znanje i um su po prirodi najsavršeniji
• praktična mudrost se ispoljava u akciji, u

8
odnosu na predmete i procese
• problem interesa
47
• ostvarenje ličnih interesa zavisi od interesa porodice,
zajednice i društva (opet egoizam i altruizam)
• praktična mudrost nije samo znanje, već i sposobnost,
rasuđivanje, pronicljivost, dovitljivost
• odlučivati polako, a sprovoditi brzo (rešenje problema nije u
“prvoj lopti”, već u dubinskom saznavanju uslova i odnosa)
• dobra odluka je rezultat što tačnijeg prosuđivanja
• praktična mudrost ima ulogu prosuđivanja a razumevanje
ima ulogu kritike.
• po prirodi nije čovek učen, već razuman
• nije stvar da znaš šta je dobro, već kako postati dobar.
48
• praktična mudrost nalaže da se učini nešto
saobrazno dobrom, vrlini
• praktična mudrost podrazumeva upotrebu dobrih
sredstava za postizanje pravilnog cilja.
• čovek (bi trebao) da namerno, svesno čini dobra
dela
• nemoguće je biti praktično mudar, a ne biti dobar
• vrline su različiti oblici praktične mudrosti
49
problem tehne (veštine)
• podrazumeva znanje o konkretnom
• podrazumeva sposobnost primene znanja
• konkretno znanje i konkretno delanje
• usavršavanje – ali da ne bude samo sebi svrha
• predmet, stvar, proces kao cilj
• “Cilj opravdava sredstva” – N. Makijaveli
• industrijska proizvodnja počiva na tehne
50
• kontraverze veštine (tehne) i dobro
• tehne može eliminisati (isključivati)
phronesis
• sagledavati posledice tehne
• značaj regulacije (politička, pravna
ekonomska,...) u primeni tehne
• dobar stručnjak ne mora da bude i
dobar/moralan čovek
51
• poslovna etika se ne može zasnovati ako čovek
nije dobar
• poslovna etika između phronesisa i tehne kako
- stvarati ravnotežu, a ne naponsko polje?
• industrijska proizvodnja traži robu, novac, profit
(otuđene i posredovane sfere)
• industrijska proizvodnja se odvojila iz porodice
u poseban društveni sektor u građanskom
društvu
• građansko društvo (privatna i javna sfera –
buržuj i građanin)
52
• značaj političke, pravne, ekonomske i moralne
regulacije

9
• problem izbora:
- u okviru zakona
- u okviru socijalnih odnosa u preduzeću,
društvu
- u okviru sopstvene koristi – interesa
• problem poslovne etike je korigovanje ekonomskih
motiva poslovanja sa etičkim
- kako dobro, koje nastaje u hodu od bitka do
trebanja da se izkaže u proizvodnju stvari i dobara
(materijalno i duhovno bogatstvo)
53
Razvoj poslovne etike
1. Heleni – Aristotel:
a. oikonomikos – porodična trgovina
b. ekremastike – trgovina radi koristi
2. Moralizovanje (sve do XVII veka – napad na
trgovce)
- Isus je isterao razmenjivače novca iz hrama
- T. Akvinski i M. Luter su omalovažavali i
osuđivali ono što je danas normalno u svetu
poslovanja.
54
3. Staleška etika i moral – manufaktura
- zanatska etika
- inženjerska etika
- razni etički kodexi u profesijama
55
4. Preduzetnička etika
- utilitaristička, programska i liberalna etika
- preduzetničko donošenje odlulka
- profesionalni etos privrednika
- problem konkurencije
- odnos prema saradnicima
- problem investiranja
- etc.
56
5. Poslovna etika (xx vek)
- kompanije
- multinacionalke
(mnoštvo čvorišta, sudara ekonomskog i
etičkog momenta)
57
a. mikro etika (pojam poštene razmene, nadnice,
postupanja, pojam pogodbe, krađe)
b. makro etika (pravda, zakonitost, priroda društva –
slobodno tržište – zahvata se “velika slika” da bi
se razumeo svet poslovanja)
c. molarna etika – kompanije, korporacije (odnos
direktora i zaposlenih, socijalna odgovornost
akcionari i menadžment, koji je to zajednički
interes u grupnj aktivnosti – pozicija pojedinca u
korporaciji)
58
V. RAZLIČITI PRISTUPI POSLOVNOJ
ETICI
59

10
1. Savremene teorije u
shvatanju etike
a. očuvati stara teološka i naturalna shvatanja morala
b. suprotnost između građanskog društva i morala
c. etika se tumači evolucionistički i istorizmom
d. duhovno nasleđe Kanta i Hegela
e. filozofija egzistencije i promišljanje etike kao krajnje
individualizovane moralne svesti
f. analitička filozofija redukuje tradicionalnu etiku i svodi
na logičku analizi jezika morala
60
eksplikacije:
• etički teizam (Fihte, Martenseri i drugi) u središte
etike stavlja samosvesnog personalnog boga i
izvlači moral iz hrišćanske pobožne svesti
• istorizam u etici (Ranke, Diltaj i drugi) smatra da
sloboda i moralnost nisu principi povjesti već
objektivacija nedokučivog života
61
• volja kao osnov etike (Šopenhauer) Svetom
vlada iracionalna volja, a osnov morala je
sažaljenje
• nihilizam (F. Niče) afirmiše imoralizam i potrebu
prevrednovanja tradicionalnih moralnih
vrednosti. Nad-čovek se mora izdići iznad
moralne sfere
62
• evolucionizam (Spenser, Holt i drugi) se bazira
na uverenju da se poreklo, priroda i određenje
moralnosti može potvrditi na osnovu uvida u
biološku evoluciju čovečanstva
• analitička i meta – etika počiva na vrednosnoj
neutralnosti, te se svodi na analizu logike
moralnog jezika
63
2. Teorijski temelji
poslovne etike
a. Utilitarizam
moralni karakter nekog postupka je određen
dobrim i lošim posledicama
preduzetnička etika analizira posledice
privrednih poteza i odluka
utilitarizam uzima u obzir materijalne vrednosti
i analizira ispunjenje egzistencijalnih životnih
ciljeva preduzetnika
64
samointeres kao etički aksiom
međutim, nema ostvarenja samointeresa bez
zajedničkog delovanja
uvođenje altruizma i solidarnosti
preduzetnici opstaju ako se potvrde u oštroj
konkurenciji
uduživanje, solidarnost otvaraju vrata
socijalutilitarizmu
Bentam uvodi maximu “najveća sreća za najveći broj”

11
harmonija interesa ne nastupa sama od sebe
dakle princip koristi treba uvezivati sa principom
solidarnosti
65
b. Pragmatizam
pragmatizam ne traži istinitost ljudskih procena
već praktične posledice neke odluke.
pragmatizam je u centru preduzetničkih odluka
u odlučivanju
pragm – utilitarističko ponašanje postaje
maxima preduzetničkih odluka
maximiranje koristi postaje suština odlučivanja u
preduzeću
preduzetnička etika kao situacijska, a situacija
zavisi od globalnih uslova privređivanja
čovek se nikada ne može potpuno osamiti
66
c. Liberalizam
liberalizam podrazumeva slobodu pojedinca i grupa kao
najviša vrednost
razlikuje se socijalno – etički i individualistički liberalizam
preduzetnička etika nije etika individualizma, već
socijalna etika (privredni sistem, poredak)
Poslovna etika sledi ideje socijalno – etičkog liberalizma
neoliberalizam smatra da tržišno – privredni poredak
može funkcionisati ako je osiguran odgovarajućom
konkurencijom. Ovde se afirmiše regulacija.
regulacija ostalja prostora za izbor
treba sprečavati prljavu konkurenciuju i privredni
protekcionizam
67
d. Rezime
pragm-utilitarno utemeljenje se veže za
tekovinu (neo)liberalizma, odnosno socijalnoetičkog
liberalizma
konfliktne situacije u praxi i sputavanje
preduzetnika
1. stalna napetost između privrede i etike
2. raste značaj lične odgovornosti
3. ne radi se sada o institucionalnoj etici, već i
o etici pojedinca
68
4. povezanost poslovne etike i poslovne politike
radi podsticanja inicijativa
5. princip podupiranja (odnos između ličnog i
solidarnog)
6. odgovornost pojedinca u pronalaženju odluke
preduzetnički duh je uslov privrednog razvoja
opšte dobro se ostvaruje što preduzimljivošću, ali i
planiranjem
prednost se daje manjim društvenim jedinkama
(mala i srednja preduzeća). Time se
preduzetničkoj etici daje snažan individualistički
pečat.

12
69
VI. DETERMINANTE POSLOVNE
ETIKE
70
• ako se podrazumeva teorijski i idejni osnov
poslovne etike, zasnovana na utilitarizmu,
pragmatizmu i (neo)liberalizmu, tada se
aktualizuje regulacija
• odnos individue i kolektiva – zaposlenog i
preduzeća
• odnos izbora kao čvorište poslvne etike
71
a. odnos prava i poslovne etike
zakonska regulativa jednog društva
vladavina prava kao preduslov
pravila, standardi, procedure
preterana i “skromna” regulacija – pitanje mere
(opasnost od sputavanja, ali i od stihije,
anarhije)
odnos norme, zakona u društvu i regulacije u
kolektivu – skladnost
slobodno tržište i planiranje
lična odgovornost i interes poslovnog subjekta
72
b. odnos politike i poslovne etike
politička stabilnost društva kao pretpostavka
stimulativni politički ambijent
politički konsenzus oko ključnih pravaca razvoja društva
poštovanje demokratske procedure
dnevni politički interes izvan poslovanja (problem
strančenja)
politička uslovljavanja poslovnog subjekta
problem birokratije
problem mita i korupcije kao eminentno politički problem
problem poverenja
73
c. odnos ekonomije i poslovne etike
dva koncepta u razvoju ekonomije
1. (neo) liberalni
2. SO koncept (socijalna odgovornost)
problem tradicionalnih društava
- “šok terapija” i gradualistički model
- deficit institucija
- “prvobitna akumulacija kapitala” u novom ruhu
- vlasnička transformacija
- nužno socijalno raslovljavanje
posticanje malog i srednjeg preduzetništva kao
ishodište
uloga međunarodnih asocijacija
74
d. odnos tehnologije i poslovne etike
tehnološka (ne) razvijenost i
konkurentnost na tržištu
tehnologija kao sama sebi svrha

13
otuđenje i posredovanje tehnologijom
tehnologija u funkciji ljudskih potreba
prirodne i izvedene potrebe – tehnologija
masovna proizvodnja i depersonalizacija
75
e. nova ekološka etika
odnos prema prirodnim dobrima (ekocid na
delu)
odns rasta i razvoja
teorije o održivom razvoju
problem otpada, reciklaže i obnovljive energije
ekološka regulativa kao minimum
prirodne katastrofe kao odgovor na
eksploataciju
prirodni resursi i za buduće generacije
76
Dometi poslovne etike
• radi se o ličnoj odgovornosti (lična/kolektivna)
• usaglašavanje i pitanje mere
• pridržavanje regulacije i lični primer
• problem razboritosti i racionaliteta
• poslovni moral se uvek iznova potvrđuje
77
VII. POSLOVNA ETIKA U PREDUZEĆU
I TRŽIŠTE
• Problem mere i odgovornosti
• Odgovornost pre donošenja odluke, a ne
sankcionisanje
• Pravilo: sporo donošenje odluke i brzo
sprovođenje
• Svrha poslovanja (profit ili socijalna
sigurnost zaposlenih i izvesnost u
preduzeću)
79
• Praktična mudrost – rasuđivačke vrline
1. Umešnost – vrednost u proizvodu
2. Pamet – primena na konkretne uslove
a.) razboritost (izbor najoptimalnijih postupaka ka
ostvarenju cilja)
b.) pronicljivost (ocenjivanje i biranje najboljeg
postupka)
c.) rasuđivanje (prosuđivanje između dobrog i lošeg)
d.) dovitljivost (izbor najboljih sredstava za postizanje
cilja)
e.) uzdržljivost (etapiranje postupka do ostvarenja)
3. Stvaranje (kreacija novih rešenja, prikaza, etc)
80
• Pojedinačni moralni odnos i grupni
(preduzeće)/problem mere i konstelacije/
• Izazovi regulacije u preduzeću - preterana
(vezane ruke) i anarhija - stihija
• Pojedinac i proizvod – kvalitet
- tip proizvodnje (male serije, masovna)
- konzument i korisnik
81

14
• Etika preduzeća počiva na:
• načelo svrhe – zašto radimo?
• ponos – bez etičkih pravila nema dugotrajnog
poslovnog uspeha
• strpljenje – nzžni činilac poslovne politike
• upornost – krčenje poslovnih puteva
• perspektiva – viđenje budućnosti
• Načela etike pojedinca treba da budu
korespodentna sa načelima etike preduzeća.
82
1. VLASNIK RADNE SNAGE I VLASNIK
PREDUZEĆA
- sigurnost posla
- potvrđivanje i napredovanje
- javna afirmacija zadovoljstvo
- izvesnost egzistencije
- poštovanje ličnosti
- Zarada nije jedino merilo odnosa u preduzeću
- Korisno za jedne i za druge - poverenje
83
2. PREDUZEĆE I TRŽIŠTE
– Proizvesti i prodati proizod
– Kvalitet proizvoda i pozicioniranje
– Poštovanje standarda
– Odnos ponude i tražnje – cena
– Konkurencija – (ne)lojalna – podsticaj
-tehnologija
84
- Oglašavanje i reklamiranje
- SCM (Social Cause Marketing)
- socijalni angažman preduzeća
- pravo izbora proizvoda i trgovca
- bojkot
- “dobar glas“
- karitativno podržavanje
85
- Komunikacija sa korisnikom preko tržišta
- Ambalažiranje proizvoda
- Sistem prodaje
- direktni
- preko posrednika
- Tržište kao regulator proizvodnje
- uvećanje proizvodnje
- smanjenje
- novi proizvodi
86
3. ETIČKE NEDOUMICE U POSLOVANJU
1. Pohlepa
2. Prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u
kolektivu
3. Netačne tvrdnje potrošačima, korisnicima o
kvalitetu proizvoda i usluga
4. Nepoštovanje dogovorenih rokova i uslova
5. Prikrivanje stvarih rezultata poslovanja
kolektiva ( kako bi se završio posao)
6. Preterana uverenost u sopstveni sud i rizik

15
kolektiva
87
7. Nedovoljna lojalnost prema kolektivu
8. Loš kvalitet proizvoda i usluga
9. Ponižavanje ljudi na radnim mestima ili putem
reklame
10. Slepo pokoravanje autoritetu bez obzira koliko
je nemoralan
11. Uzdizanje samog sebe iznad kolektiva (sukob
interesa)
12. Favorizovanje
13. Dogovaranje cene
14. Žrtvovanje nemoćnih da bi se postigli određeni
ciljevi
88
15. Potiskivanje osnovnih prava: slobode
govora, slobode izbora i korektnih ličnih odnosa
16. Propuštanje da se ukaže na nemoralne
postupke drugih
17. nevraćanje dugova odn. uzetih sredstava od
zaposlenih u kolektivu
18. Svesno preuveličavanje sopstvenog plana ili
predloga, radi podrške drugih
19. Izbegavanje problema netrpeljivosti u
kolektivu
89
20. Dodvoravanje onima koji se nalaze na višoj
na hijerarhijskoj lestvici, umesto savesnog
obavljanja posla
21. Napredovanje u karijeri, poslu gazeći druge
22. Propuštanje saradnje sa drugim delovima
kolektiva
23. Laganje zaposlenih u kolektivu
24. Sklapanje poslova sa sumljivim partnerima
90
25. Neprihvatanje odgovornosti za sumljivu
praksu
26. vređanje ili prihvatanje razmetljivaca u
okruženju
27. Korumpiranje javnog političkog procesa
zakonsim sredstvima
91
VIII. EKOLOŠKA ETIKA
92
• ekološka etika u povoju (60-te godine prošlog
veka)
• upozorenja i prirodne katastrofe su izdiktirale
ovu etiku
• nespojivost oplodnje kapitala i ekologije (?)
– traženje rešenja
– nulti otpad, nulta emisija (potrošnja) energije iz
prirode
– održivi razvoj - kao ishodište
– proizvodnja eko hrane
93
• dosledna primena eko - standarda - bankrot u

16
ekonomiji
• raspolućeni pojedinac u građanskom društvu
– kao građanin za ekologiju
– kao poslovni čovek za profit
• kapital traži rešenja u smeru dalje eksploatacije
prirode, ali i proizvodnje (opreme protiv zagađenja)
• “uslužna protočna ekonomija – naturalni
kapitalizam"
94
• poslovanje u profitnoj logici kao deo rešenja
ekologije
• dobri i loši ekološki zakoni
• još uvek veoma jak toksični lobi (hemija) u svetu
• moralna dilema oko upotrebe plastične
ambalaže - uloga potrošača
• saradnja potrošača i priozvođača
• poslovanje koje radi na zaštiti životne okoline, ali
i zarađuje - imperativ
95
• etika dobra u kompanijama
• da li morate lagati da bi bili uspešni?
• ili imate ili nemate etički stav u poslovanju
• homocentrična i biocentrična matrica
• da li prirodne stvari i objekti imaju unutrašnju
vrednost?
• priroda sa čovekom čini višu holističku vrednost
• homocentrični stav ne pridaje moralnu pažnju u
formulisanju zakona, koju priroda zaslužuje
96
• da li su ljudski interesi iznad prirodnih – problem
prirodnih potreba?
• ekološka etika poziva da se zaštite unutrašnje
vrednosti biljnog i životinjskog sveta
• našu moralnu brigu ne zaslužuju samo ljudska
bića i njihovi interesi
• etika ljudskog roda
– antropo-etika (pojedinac – društvo – vrsta)
– zemaljski građanin
97
IX. KOMUNIKOLOŠKA ETIKA
98
• razlikovanja!
a. informacija – pasivan odnos
b. komunikacija – aktivan odnos
a – vrste informacija
- ciljna informacija
- stručna
- interesna
- manipulativna
- javna (neutralna)
99
- “globalno selo” – tehnizacija
- limiti informacije
- mediji: - komercijalni
- javni
- slobodni

17
- zavisni
- elektronski i štampani mediji
- vlasnik i “proizvođač” informacija
- država i politika – mediji (monopol na informacije)
- informacija nije znanje, ni komunikacija ali je pretpostavka
- sloboda informisanja (tipovi društva)
- sloboda izvora informacija
100
- odgovornost za davanje, plasiranje
informacija
-odražava li informacija i deo stavova i
vrednosti onoga ko je oblikuje?
- istinitost informacije u interpretaciji
(činjenična, istorijska, naučna istina)
- moralno dobro u informisanju (čovek kao
cilj, a ne sredstvo)
- informacija koja afirmiše pozitivne ljudske i
društvene vrednosti
101
- informacija je preduslov za zauzimanje
stavova
- problem predrasuda i stereotipa
- glasine i “halo” efekat
- manipulacija informacijama (pojedinac i
sistem – poredak)
- upotreba informacija u političke, ideološke,
ekonomske ..., svrhe
- etika informisanja kao konstituent poslovne
etike
102
• primalac i davalac informacija u poslovanju:
- preduzeće
- tržište
- država (regulacija)
• blagovremenost informacija
• problem “manjka” i “viška” informacija
- selektivnost (manje ili više bitne
informacije)
103
• “ideal tip” u informisanju:
- neutralnost i nepristrasnost
- argumentovanost (činjenice)
- blagovremenost
- bitnost
- utilitarizam
- podsticajnost na praxis (čovek kao cilj, a
ne sredstvo)
104
b – komunikacija
- aktivna uloga i dvosmerni odnos
- tehnike komuniciranja
- komunikacija podrazumeva informaciju, ali i
lični odnos primaoca
- komunikacija znači kritički odnos i stvaranje
primaoca
- komunikacija isključuje pasivan odnos primaoca

18
informacije
- dijalog i tolerancija kao srž komuniciranja (sličan
položaj, utcaj, moć, znanje)
105
– dijalog je moguć uz tolerantnost
– razumevanje i (ne)slaganje
– pribižavanje mišljenja, a ne isključivost
– šta je zajedničko (potencirati), a ne šta je
različito (reprogramirati
106
– komunikacija koja stvara novu informaciju
– poslovna etika se zasniva na komunikaciji
sa: - saradnicima
- managementom (vlasnikom)
- tržištem
- potrebom
– partnerski odnos u komuniciranju
107
– direktiva i naredba
– problem organizacije – posredovanje
– organizacija = redukcija i
homogenizacija= društenost
– tipovi organizacije i komuniciranje
– šta pojedinac unosi u komunikaciju?
a - stvarna (realna) pozicija
b – lična i nerealna
108
– komunikacija kao razmena:
a. vrednosti
b. morala
c. interesa
d. ambicija
- komunikacija kao subliminarno znanje
- komunikacija kao phronesis
- moralno dobro i komuniciranje
- zadovoljstvo u komuniciranju
109
X. KOMPJUTERSKA ETIKA
(KIT I ETIKA)
• Razlozi koji generiraju naša moralna
uverenja?
- individualno socijalno dostojanstvo
- vrednosti ljudskog života
- regulacija odnosa sa drugima sa
“ljudskim likom”
111
I. Koje socijalne probleme
otvaraju KI tehnologije?
a. Stvaraju potpuno nove entitete (programi,
softver, mikro-čipovi, veb-sajtovi, video –igrice,
etc)
b. Menjaju obim ljudskih operacija, angažmana i
aktivnosti (većina tih operacija je generisana
putem transakcija – dnevne aktivnosti
pojedinca mogu biti zabeležene)
112

19
c. Pojava novih sofisticiranih mašina (roboti,
svemirski brodovi, digitalna oprema, etc)
d. Problem (ne)pouzdanosti KI tehnologija
(bez obzira koliko se razvija ova
tehnologija postoji određena
nepouzdanost)
e. Ove tehnologije menjaju karakter svega
što radimo
113
Sve ovo otvara novu vrstu i prostore opštih
etičkih pitanja:
• etika se bavi ljudskim odnosima
• etika i ljudska interakcija KI tehnologije
menjaju način na koju su ljudski postupci
instrumentalizovani
114
Dok kucam na kompjuteru, menja se
konfiguracija mikročipova (primer
kompjuterskog virusa)
Automatizacija u preduzećima
Internet može narušiti privatnost (kupovina
softverskog paketa je u moralnom smislu
drugačija od kupovine kosačice)
Povećava se sposobnost vođenja i
ažuriranje evidencije o transakcijama i
aktivnostima zaposlenih
Novi vid oblikovanja ljudskih postupaka
115
• Iz ovih razloga se afirmiše meta – etika
• Problem moralne regulacije
- vakuum u propisima (hakovanje, provala u
kancelarije)
- onlajn švrćkanje i provala u kuću
• Narušavanje privatnosti i prava svojine
116
II.
• Etika je praktična i normativna nauka
• kako ljudi treba da se ponašaju pri upotrebi KI
tehnologija?
• Teorijske nedoumice
1. Etički relativizam
- šta je ispravno, a šta pogrešno?
• razlike u kulturama
• promena moralnih normi
• vaspitanjem učimo šta je ispravno a šta je pogrešno
- uvek je postojala razlika među ljudima u shvatanju ispravno
- pogrešno
117
- moralna uverenja u jednom
društvu se vremenom menjaju
- socijalno okruženje igra značajnu
ulogu u definisanju važnih
moralnih ideja i stavova
- tolerancija motiviše relativizam
- da li dati/prodati naučni izum

20
zločincu? (slučaj Hitler)
118
2. Utilitarizam
- suština teorije: ono što je bitno su posledice
koje proizvode sreću čoveka
- šta je važno i vredno u čoveku da može
doprineti koristi i sreći
- utilitaristi naglasak stavljaju na pojedinačne
postupke, a manje na pravila
- utilitarizam se može koristiti pri formulisanju
procedure odlučivanja šta da se radi u
određenoj situaciji – zakoni
- primer za raspravu: kompjuterska profesija
(neregulisanost – zakonske praznine)
119
3. Deontološke teorije
• Kantov kategorički imperativ
- ne tretirati ljudska bića kao sredstvo za
ostvarivanje cilja
- nauka o dužnostima (“neki postupci su
obavezni u moralnom smislu, nezavisno od
njihoih posledica po ljudsku sreću ili nesreću”)
• sposobnost racionalnog donošenja odluka
- šta nas rukovodi u racionalitetu? (novac
ili humanost)
120
4. Pravne teorije
- negativna i pozitivna prava
- distinkcija zakonskih i moralnih prava
(zahtev da
drugi budu
ograničeni)
(zahtev da se nešto
učini u interesu
nosioca prava)
121
a. teorije društvenog ugovora
- između individua
- između individua i vlade (države)
- ovi ugovori predstavljaju osnovu moralnih
obaveza
- T. Hobs: - U prirodi nema pravde ili nepravde.
Sam čovek mora da učini ono što vodi
njegovu samoodržanju.
- Dž. Lok: - Vlada je nužna kako bi obezbedila
primenu pravde.
122
b. Rolsova pravda
1. Svaka osoba treba da ima podjednako pravo
na najveću bazičnu slobodu, kompatibilnu
odgovarajućoj slobodi drugih
2. socijalne i ekonomske nejednakosti treba
urediti tako:
a. da budu na svačiju korist
b. da se vezuju za položaj i poslove koji su
svima na raspolaganju

21
123
5. Etika vrline
- grčki filozofi su se bavili pitanjem: Šta
je dobra osoba? Kakav sam ja to
čovek?
• etika u njih se bavila izvrsnostima
(vrlinama) ljudskog karaktera –
čovekovog dobra
124
- etika vrlina dolazi do izražaja kod
kompjuteraša
• iskrenost prema klijentima
• hrabrost da se postupi po savesti kada su
pod pritiskom da se učini nešto ilegalno,
ili suprotno javnoj bezbednosti
• etc
125
6. Individualna i socijalna etika
- individualne etičke dileme:
• da li kopirati ovaj softver?
• da li raditi na projektu proizvodnje oružja?
• da li kopiju dati prijatelju?
- socijalne etičke dileme (ovi problemi izviru iz grupe,
zajednice, društva, države)
• da li država treba da dozvoli kreatorima softvera da ga
poseduju?
• da li softverski inžinjeri treba da budu odgovorni za greške
u softveru?
• da li kompanija treba da elektronski nadzire pojedince?
126
teorijski rezime:
• dijalog u ovim pitanjima traje
• nauka i etika nikada ne prestaju
• KI tehnologije šire etički dijapazon, a
nauka nalaže da se dolazi do
smislenih odgovora
127
III. Zaključna razmatranja
• preobražaj karaktera i kvaliteta ljudskog
života
• da li su te promene na bolje?
• da li KI tehnologije poboljšavaju ljudski
život?
• odnos tehnolgija i socijalnih promena
(Kant: ljudsko biće je samo sebi svrha)
128
• uticaj interneta na demokratiju? (moralna
potka demokratije: suverena vlast nad
sobom)
• da li KI tehnologije produbljuju jaz između
onih koji žive u izobilju i onih koji žive u
siromaštvu? (KI tehnologije proizvode
“socijalnu revoluciju”?
• Vajzenbaum: Kompjuteri učvršćuju
postojeću konstalaciju u društvu
- tehnologija može da olakša opstanak

22
starim obrazcima rada i življenja.
129
• da li je tehnologija dobra ili loša?
• da li je tehnologija vrednosno neutralna?
(“oružje ne ubija, već ljudi”)
- tehnologija uobličava kako društvo, tako i
socijalne promene – ali ih ne menja korenito
130
• KI tehnologija i ljudske, društvene
vrednosti
- koliko su one ugrađene u softver?
- KI tehnologije su važan deo procesa
društvenih odluka
• da li je informacija moć? (ona je moć ako
su one tačne i relevantne)
• i tako u nedogled..........
131
XI. PR I POSLOVNA ETIKA
132
• Odnosi sa javnošću (PR) kao nova
profesija, koja je usmerena ka javnosti
(javnom mnjenju)
- segmentacija javnosti (dobna, polna,
nacionalna, profesionalna, etc)
- “kvalifikovana” javnost
133
Primena PR:
• politička sfera
• privreda
• društvene delatnosti
• dobrotvorne aktivnosti
134
Zasnovanost PR:
1. komunikacija (prima i daje, selektira
informacije)
2. veština koja podrazumeva:
• znanje
• sposobnost
• estetizaciju
• moralnost
• prijemčivost i ubedljivost
135
3. sticanje poverenja
• sklad i harmonija sa okolinom
• prilagođavanje
4. deo menadžmenta koji mu obezbeđuje:
• ugled
• kredibilitet
• afirmaciju
• poverenje
• uspešnost
• obostrano razumevanje
136
Pretpostavka za PR:
• istinito i potpuno obaveštavanje
• profesionalnost – upornost

23
• spremnost na korigovanje
137
Sadržaj PR:
• savetodavni poslovi
• analiza budućih trendova i pedviđanje
efekata
• istraživanje javnog mnjenja
• dvosmerna komunikacija
• sprečavanje sukoba i nesporazuma
• unapređivanje međusobnog poštovanja
138
• usklađivanje ličnog i opšteg interesa
(pojedinačni, kolektivni, društveni)
• sticanje ugleda (rejtinga) među
osobljem i korisnicima
• poboljšavanje privrednih odnosa
• privlačenje kvalitetnih saradnika
• unapređenje proizvoda i usluga
• planiranje korporativnog identiteta
139
Razlike između:
propagande – oglašavanja - PR
a. propaganda – stvaranje kolektivnog ugleda,
kod kojeg tvrdnje ne moraju biti zasnovane na
pouzdanim činjenicama – strategija pgodbe
b. oglašavanje – ima za cilj da poveća prodaju
proizvoda i usluga – strategija želje
c. PR se zasniva na realnim činjencama i
međusobnom poverenju – strategija dijaloga
140
Etika PR – problem izvora:
1. traženje svesnog odnosa (evo ko smo mi)
2. angažovanost (evo šta možemo uraditi za vas)
3. komunikacija (evo šta mi mislimo)
4. etičko ubeđivanje (želimo da verujete, ili da
činite što mi kažemo)
- jedno je šta se govori, a drugo šta se čini (ne
smeju biti velike razlike)
141
Etički problemi PR:
1. šta se ciljnoj javnosti prezentira (promocijske i
komunikacijske prevare)
2. (ne)bezbednost proizvoda ili usluga
3. PR po svaku cenu!
4. sukob između ličog morala i strategije PR
(pojedinac, kompanija, društvo)
5. sukob interesa stručnjaka PR u vezi ostvarenja
ciljeva organizacije i želje potrošača
142
6. preterivanje u hvaljenju ili skrivanju
činjenica
7. kreiranje lažnog imidža proizvoda,
organizacije
8. širenje lažnih informacija, tumačenja i
neistinitih priča (posebno u političkoj sferi)
9. agresivna promotivna delatnost

24
10. podmićivanje
143
Etička regulacija PR:
1. usklađivanje etičkih kriterija važećim
zakonima
- posebna opreznost kod uskraćivanja ili
devalviranja ljudskih prava
2. vođenje računa, od strane PR, prema
etičkim (nacionalnim) kulturama
- multietničnost društva
- posebno odnosi razvijeni/nerazvijeni
144
3. postojanje kodexa profesionalnog ponašanja
- formiranje etičkog odbora
4. postojanje “alata” za primenu etičkog codexa
- pravila, procedure, public policy
- kritička valorizacija
5. međunarodna regulacija PR
a. ponašanje prema praksi PR
b. ponašanje prema medijima
c. ponašanje prema poslodavcima i klijentima
d. ponašanje prema kolegama
145
Primer “dobre” prakse
(Američko društvo za PR)
regulacija postoji u sferama:
1. zastupanja
2. poštenja (standardi tačnosti)
3. korišćenje ekspertiza
4. nezavisnost (odgovornost za svoje postupke)
5. lojalnost
6. pravičnost (klijenti, poslodavci, konkurenti,
prodavci, mediji, javnost u celini)
146
Moralni aspekti unapređenja PR:
1. obaveze prema klijentima/kupcima
2. obaveze lojalnosti
3. obaveze prema zaposlenima (iskreni odnos
prema svim nivoima organizacije)
4. sticanje poverenja od strane kupaca
5. obaveze zaposlenih u PR prema zajednici
6. obaveze prema akcionarima
147
Problemi kompanija u pozicioniranju prema:
a. lokalnom
b. nacionalnom
c. regionalnom
d. globalnom tržištu
- istovetni odnos, ali i razlikovanja
148
XII. POSLOVNA ETIKA
“HIC ET NUNC”
149
1. Poslovna etika kao naučna i
nastavna disciplina u nastajanju – na
početku

25
- profesionalna etika kao što je lekarska,
sportska, ekološka, kompjuterska
podrazumeva spoj filozofije morala,
sociologije, psihologije
- poslovna etika u lekarskoj, ekološkoj,
sportskoj, etc
150
- pretpostavka za uspešno i stabilno
poslovanje:
- regulacija kao minimum, ali se ne može sve
regulisati
- poslovna etika se javlja u praxis-u (delanju)
- ne radi se samo o onom što se misli, govori, već i o
onom što se čini
- relativnost etičkog odnosa u poslovanju (za
jedne je nešto moralno, a za druge nije)
151
- KAKO SE U ZAUZIMANJU ETIČKOG STAVA
OSLOBODITI POSREDOVANJA, INTERESA,
NAMETNUTIH POTREBA, ETC?
- radi se o emancipaciji (što više biti čovek), a ne
novom porobljavanju (privezak nečemu i nekome)
- poslovna etika se rađa u odnosima čoveka i
društva (grupa, zajednica) u sferi proizvodnje
materijalnih dobara i usluga
- KAKAV SAM TO JA ČOVEK?
152
2. Tranzicija – dekonstrukcija društva
a. uloga pojedinca (privatna i javna
ličnost, ljudske slobode i prava)
- zamke segmentacije i posredovanih
agregata (nacija, religija, partija,
preduzeće)
- zamke nacionalnog identiteta (“prvo
sam čovek, pa tek onda Francuz”)
153
b. uloga društva
- individualizam i pluralizam – moderno
društvo (kako te krajnosti dovesti u
sklad)
- političke promene (demokratija i
građanstvo)
- ekonomse promene (promena
vlasništva i tržište)
- duhovne promene
154
c. raspad društvenih, a potom i individualnih
vrednosti
- ideje i ideologije
- ideologije i vrednosti (lažna svest – iskrivljena)
- politička instrumentalizacija
- delatna politika (phronesis), a ne politikanstvo
(iz budućeg rešavati sadašnje)
- dalje segmentiranje na ekonomiju, pravo,
kulturu (politički ambijent, kao okvir za novu
društvenost)

26
155
d. nove institucije i ukidanje ili
rekonstrukcija postojećih
- institucije su “alati” za ostvarenje,
primenu
- kritički i kreativni odnos
- problem određivanja polja delovanja
- problem kompetentnosti i odgovornosti
156
e. novo poimanje prirode
- ne eksploatacija, već obnavljanje
- ljudski odnos
- tehnologije
- regulacija
- ekološka etika
157
f. svet poslovanja (kapital način proizvodnje)
- profit ili socijalna sigurnost zaposlenih
- zbog čega proizvodimo?
- uloga novca (robe) kao “krunskog razloga”
proizvodnje i usluga
- problem rada i slobodnog vremena
- odnosi u proizvodnji i uslugama
- regulacija i lični stav (standardi, procedure,
“pravila igre”)
158
- poslovna patologija (mito, korupcija,
podaništvo,etc)
- ponašanje politike (države) kao važna
činjenica
- pozicioniranje preduzeća, kompanije
- odnos vlasnika
- pozicioniranje zaposlenog u preduzeću,
kompaniji
- preciznija regulacija i proizvoljnost
159
3. Determinante društvenog ambijenta
a. problem političke arene
(višestranačje, demokratski ambijent,
odgovornost)
- etnizacija politike i politizacija etnosa
b. problem države (teorije, recidivi
ratova, unutrašnja “arhitektura”,
međunarodno pozicioniranje)
160
c. ekonomska sfera
- problem vlasništva, razvoja,
“individualni i grupni egoizam”
- “lumpen buržuji”
- siva ekonomija i legalizacija
161
d. socijalna polarizacija (raslojavanje, siromašenje,
besperspektivnost i nestabilnost egzistencije)
- živeti od rada, a ne od “muvanja”
e. duhovna vertikala
- odnos prema tradiciji i istoriji (tradicionalizam i

27
mitomanija)
- klerikalizacija religijskog merenja i sekularizacija
- izazovi modernizacije
- “rezervatstvo” i otvorenost
- novi sistem vrednosti
162
4. Poslovna etika i društveni provizorijum
a. može li se u takvom ambijentu govoriti o PE?
- konfuzija i deficit niza gradivnih elemenata nove
društvenosti
- susretanje inicijativa (promena) “odozgo” i “odozdo”
- odgovornost i rad (stvaranje)
- dnevnost i dugoročnost
- život “od danas do sutra” i planiranje (stabilnost i
izvesnost)
163
b. povratak čoveku i njegovim
emancipatorskim energijama
- “od bitka ka trebanju”
- dimenzioniranje” slobode
- vrline
- problem svrhe i izbora
- stalna preispitivanja (“čovek u ogledalu”)
- “prometejstvo” i kukavičluk
- individualno i socijalno dostojanstvo
164__

28