Fridrih Direnmat - Fizicari Fridrih Direnmat Fiziari Komedija u dva ina Prevod: Dragoslav Andri LICA: (ukljuujui i statiste)

HERBERT GEORG BOJTLER, zvani NJUTN, pacijent ERNST HAJNRIH ERNESTI, zvani AJNTAJN, pacijent JOHAN WILHELM MEBIJUS, pacijent Gica dr MATILDA FON CAND, ef sanatorijuma za nervne bolesti RIHARD FOS, policijski inspektor MARTA BOL, glavna sestra MONIKA TETLER, bolniarka UVE SIVERS, nadzornik MAK ARTUR, uvar MURILO, uvar OSKAR ROZ, misionar Ga LINA ROZ, njegova ena, biva Mebijusova ena ADOLF FRIDRIH, 16-godinjak, sin Line Roz iz njenog braka sa Mebijusom VILFRID KASPAR, njegov brat, 15-godinjak JERG LUKAS, 14-godinjak, njihov brat SUDSKI LEKAR GUL, policajac BLOHER, policajac MESTO RADNJE: Salon udobne, mada malo zaputene vile, privatnog sanatorijuma Vinjik. Blia okolina: ranije prirodna, zatim dozidana jezerska obala sa kasnije izraslim gradiem. Nekad prijatno gnezdace, sa svojim malim zamkom i starim delom grada, sada je ukraeno groznim zgradurinama Osiguravajueg drutva i ivi prvenstveno od skromnog Univerziteta sa Teolokim fakultetom i letnjim jezikim kursovima, zatim od jedne Trgovacke i jedne Zubotehnike kole, dalje, od Devojakog pansionata i od neke lake industrije jedva vredne pomena, te tako stoji po strani od optih kretanja. I sam pejsa umiruje nerve, to je zaista sasvim suvino. Tu su i planine, poumljeni breuljci i povee jezero, a sasvim blizu je i iroka ravnica koja se uvee pui; nekad je to bila sumorna movara, a sadje ispresecana kanalima i vrlo plodna. Negde je i kaznionica sa pridodatim privrednim preduzeem, tako da se svuda mogu videti utljive siluete prestupnika koji kopaju i riju u grupama i grupicama. Ali ta okolina, u stvari, ne igra nikakvu ulogu; ona se ovde spominje samo radi preciznosti, jer ni jednog trenutka neemo napustiti pomenutu vilu u krugu ludnice (eto, rekosmo i tu re). Tanije, neemo napustiti ak ni salon, jer smo reili da se vrsto drimo jedinstva mesta, Page 1

Fridrih Direnmat - Fizicari vremena i radnje. Radnji koja se odvija medu ludacima - prilii samo klasina forma. Dakle, da predemo na stvar. to se tie te vile, u njoj su nekad bili smeteni svi pacijenti vlasnice sanatorijuma, gospoice doktor Matilde fon Cand: aknuti aristokrati, bivi politiari koji pate od arterioskleroze, nedotupavni milioneri, pisciizofreniari, veliki industrijalci koji pate od manija, odnosno depresija, i tako dalje - jednom reju, itava duhovno poremeena elita bar jedne polovine Zapadne Evrope. Jer, gospoica doktor je uvena, i to ne samo zato to ta grbava stara devojka - koja se nikako ne razdvaja od svog belog lekarskog mantila - potie iz mone, nezavisne porodice, iji je ona poslednji izdanak, ve i zato to je filantrop i to je veoma cenjena - moe se slobodno rei: cenjena u celom svetu - kao psihijatar (upravo je objavljena njena prepiska sa K. G. Jungom). Ali ve poodavno su ugledni i ne uvek ugodnipacijentiprebaeni u novu, elegantnu i svetlu zgradu; za dobre pare ak i opaki zaborav postaje pravo zadovoljstvo. Ta nova zgrada se iri na junoj strani prostranog parka i ima vie paviljona (kao i kapelu sa mozaikom) okrenutih prema ravnici, dok se poljana ispred vile, proarana drveem, sputa premajezeru. Du obale prua se kameni zid. U salonu sada slabo nastanjene vile borave uglavnom tri pacijenta, koji su sluajno fiziari - odnosno ne ba sasvim sluajno, jer u sanatorijumu vae humani principi, te su pacijenti razmeteni tako da budu medu onima u iju sredinu spadaju. Oni ive odvojeno, svaki utonuo u svoj zamiljeni svet, obeduju zajedno, u salonu, vode povremeno razgovore o svojoj nauci ili mirno i ukoeno gledaju pred sebe, bezopasni, simpatini ludaci, krotki, posluni i skromni. Jednom reju, bili bi to zaista uzorni pacijenti da se nedavno nije desilo neto tugaljivo, u stvari, uasno: jedan od njih je pre tri meseca zadavio bolniarku, a sada se isti sluaj ponovo desio. Zato su sad policajci u toj zgradi, te u salonu ima vie Ijudi nego obino. Bolniarka lei na podu, u traginoj poslednjoj pozi, vie u pozadini, da publika ne bi morala nepotrebno da se uasava. Ali vidi se da je bilo borbe. Nametaj je primetno ispreturan. Stojea lampa i dve stolice lee napodu, a levo, napred, prevrnut je okrugli sto, i to tako da su mu noge okrenute gledaocima. Preobraanje te zgrade u ludnicu (vila je nekad bila letnjikovac Candovih) ostavilo je u salonu alosne tragove. Zidovi su u visini oveka premazani higijenskom masnom bojom, tako da je jedva ta ostalo vidljivo od gipsa i gipsanih radova, kojim su zidovi bili obloeni. Troja vrata u pozadini, koja iz malog hola vode u bolesnike sobe fiziara, tapacirana su crnom koom i numerisana od jedan do tri. Levo, kraj hola, nalazi se vrlo ruan radijator, a desno je lavabo sa ubrusima na jednoj ipki. Iz sobe br. 3 (one u sredini) uje se violina uz klavirsku pratnju. Betoven, Krojcerova sonata. Zgrada je levo okrenuta prema parku, prozori su visoki, a poinju gotovo od parketa, koji je prekriven linoleumom. Levo i desno od prozora su teke zavese. Dvokrilna vrata vode na terasu, ija se kamena ograda ocrtava prema parku i relativno sunanom novembarskom pejsau. Desno, iznad nepotrebnog kamina pred kojim je postavljena reetka, visi portret nekog starca iljaste bradice, u tekom zlatnom ramu. Desno, napred, su teka hrastova vrata. Ispod mrkog plafona visi teki luster. Nametaj: kraj okruglog stola nalaze se tri stolice, belo obojene kao i sto. Ostali nametaj je malo dotrajao; iz raznih je epoha. Desno Page 2

Fridrih Direnmat - Fizicari napred je sofa sa stoiem, kraj koga su dve manje stolice. Stojea lampa, normalno, treba da bude iza sofe. Sve u svemu, prostorija uopte nije pretrpana nametajem. Malo je ta potrebno za opremu pozornice na kojoj se, za razliku od starijih komada, satirska igra pretpostavlja tragediji. Sad moemo poeti. PRVI IN (Oko lea posluju kriminalisti u civilu, spokojne dobriine koji su ve popili svoju uobiajenu koliinu belog vina, to se na njima i vidi. Mere razdaljine, trae otiske prstiju, itd. Na sredini salona stoji kriminalistiki inspektor Rihard Fos, u mantilu i sa eirom na glavi; levo je glavna sestra Marta Bol, odluna, korpulentna ena. Desno, na stolici, sedi jedan policajac i stenografie. Inspektor uzima cigaru iz mrke kutije.) INSPEKTOR: Moe li da se pui? GLAVNA SESTRA: To ovde nije obiaj INSPEKTOR: Izvinite. (Vrati cigaru u kutiju) GLAVNA SESTRA: Hoete li olju aja? INSPEKTOR: Bolje jednu rakiju. GLAVNA SESTRA: Zaboravljate da se nalazite u sanatorijumu. INSPEKTOR: Onda nita... Moe da napravi snimke, Bloheru. BLOHER: Odmah, gosn inspektore. (Snimanje, blicevi.) INSPEKTOR: Kako se zvala ta bolniarka? GLAVNA SESTRA: Irena taub. INSPEKTOR: Godine starosti? GLAVNA SESTRA: Dvadeset i dve. Rodom iz Holvanga INSPEKTOR: Ima li rodbine? GLAVNA SESTRA: Ima brata u istonoi vajcarskoj. INSPEKTOR: Je li obaveten? GLAVNA SESTRA: Telefonski. INSPEKTOR: Ime ubice? GLAVNA SESTRA: Zaboga, gospodine inspektore, taj jadni ovek je bolesnik... INSPEKTOR: Dobro - ime izvrioca? GLAVNA SESTRA: Ernst Hajnrih Ernesti. Zovemo ga - Ajntajn. INSPEKTOR: A, tako. (Obraa sepolicajcukoji stenografie.) Beleite li ove podatke? GUL: Beleim, gosn inspektore. INSPEKTOR (sudskom lekaru): Znai, doktore, zadavljena je? SUDSKI LEKAR: Oigledno. Gajtanom stojee lampe. Ti ludaci katkad ispoljavaju udesnu snagu. INSPEKTOR: Je lte?... E pa onda je, ini mi se, vrlo neodgovorno doputati da o njima vode brigu bolniarke. Ovo je ve drugo ubistvo... GLAVNA SESTRA: Ali molim vas, gospodine inspektore... INSPEKTOR:...ve drugi nesreni sluaj za poslednja tri meseca u sanatorijumu Vinjik. (Vadi belenicu) Drugog avgusta, izvesni Herbert Georg Bojtler, koji veruje da je veliki fiziar Njutn, zadavio je bolniarku Doroteju Mozer. (Stavi Page 3

Fridrih Direnmat - Fizicari belenicu u dep) I to se desilo u ovom salonu. Da se pazilo, sluaj se ne bi ponovio. GLAVNA SESTRA: Mislite? Sestra Doroteja Mozer bila je lanica enskog rvakog drutva, a sestra Irena traub prvakinja Nacionalnog dudo saveza. INSPEKTOR: A vi? GLAVNA SESTRA: Ja se takmiim u dizanju tereta. INSPEKTOR: Mogu li da vidim ubicu? GLAVNA SESTRA: Zaboga, gospodine inspektore... INSPEKTOR: Hou da kaem - izvrioca. GLAVNA SESTRA: On sada svira. INSPEKTOR: Kako to - svira? GLAVNA SESTRA: ujete i sami. INSPEKTOR: Onda... molim neka prestane. (Glavna sestra ne reaguje.) Moram da ga sasluam. GLAVNA SESTRA: To neete moi... INSPEKTOR: Zato ne? GLAVNA SESTRA: Ne moemo to da dozvolimo - iz zdravstvenih razloga. Gospodin Ernesti mora sada da svira. INSPEKTOR: Ali taj veselnik je ipak udavio jednu bolniarku... GLAVNA SESTRA: Nije on nikakav veselnik, kako kaete, gospodine inspektore, nego bolesnik koji treba najpre da se smiri. A poto misli da je Ajntajn, umiruje ga samo sviranje na violini. INSPEKTOR: Da nisam moda ja lud? GLAVNA SESTRA: Niste. INSPEKTOR: Kao da je sve naopako... (Brie znoj.) Ala je ovde vruina... GLAVNA SESTRA: Naprotiv. INSPEKTOR: Sestro Marta, zovnite, molim vas, glavnu lekarku. GLAVNA SESTRA: Ni to nije mogue. Gospoica doktor prati Ajntajna na klaviru. Ajntajn se smiruje samo kada ga prati gospoica doktor. INSPEKTOR: A pre tri meseca morala je gospoica doktor da sa Njutnom igra ah da bi ga umirila. Neemo vie tako, sestro Marta. Kako bilo da bilo, moram da govorim sa glavnom lekarkom. GLAVNA SESTRA: Molim, onda je priekajte. INSPEKTOR: Koliko e jo svirati? GLAVNA SESTRA: Moda jo etvrt sata, moda sat. Zavisi. INSPEKTOR (jedva se savlauje): Molim. ekau. (Vie.) ekam! BLOHER: Gotovi smo, gosn inspektore. INSPEKTOR (muklo): Ja nisam te sree. (ute. Inspektor brie znoj.) Moete odneti le. BLOHER: Odmah, gosn inspektore. GLAVNA SESTRA: Pokazau gospodi put do kapele, kroz park. (Otvara dvokrilna vrata. Odnose le, kao i instrumente. Inspektor skine eir i sedne, izmoden, na stolicu levo od sofe. Jo se uju violina i klavir. Onda iz sobe br. 3 dolazi Herbert Georg Bojtler u kostimu s poetka XVIII veka i s perikom.) NJUTN (predstavlja se): Ser Isak Njutn. INSPEKTOR: Kriminalistiki inspektor Rihard Fos. (I dalje sedi.) Page 4

Fridrih Direnmat - Fizicari NJUTN: Milo mi je. Zaista, veoma se radujem. uo sam neku lupu, neko jeanje i hroptanje, pa onda kao da su mnogi dolazili i odlazili... Smem li da pitam ta se to ovde deava? INSPEKTOR: Zadavljena je sestra Irena taub. NJUTN: Prvakinja Nacionalnog dudo saveza? INSPEKTOR: Ba ta. NJUTN: Uas! INSPEKTOR: Zadavio ju je Ernst Hajnrih Ernesti. NJUTN: Zaboga, pa on svira! INSPEKTOR: Mora da se nekako umiri. NJUTN: Pa da, nije to mali napor. A ime ju je... ? INSPEKTOR: Gajtanom stojee lampe. NJUTN: Gajtanom stojee lampe. Da, da, moe se i tako. Eh, taj Ernesti... Zaista mi je ao. Neizmerno mi je ao zbog njega. A i zbog prvakinje. Nego, izvinite. Moram sve to malo da sredim. INSPEKTOR: Izvolite. Ve su uzeti podaci. (Njutn stavlja sto, a zatim i stolice na pravo mesto.) NJUTN: Nikako ne podnosim nered. Uostalom, samo zato to toliko volim red, ja sam i postao fiziar... (Ispravi stojeu lampu) da bih prividni nered u prirodi pretvorio u jedan vii red... (Pripali cigaretu) Da li vam smeta to puim? INSPEKTOR: Naprotiv, ja... (Hoe da uzme cigaru iz svoje kutije.) NJUTN: Izvinite, ali kad je ve re o redu: ovde smeju samo pacijenti da pue, posetioci ne smeju. Inae bi se salon zaas sav usmrdeo. INSPEKTOR: Shvatam, shvatam. (Vraa kutiju u dep.) NJUTN: Da li bi vam smetalo ako bih uzeo aicu konjaka? INSPEKTOR: Samo izvolite. (Njutn vadi bocu s konjakom i au; to je bilo skriveno iza reetke kamina.) NJUTN: Ah, taj Ernesti... To me je zbilja oamutilo. Kako je samo mogao da je zadavi! (Sedne na sofu i sipa konjak) INSPEKTOR: Pa i vi ste zadavili jednu bolniarku. NJUTN: Ja? INSPEKTOR: Sestru Doroteu Mozer. NJUTN: Onu rvaicu? INSPEKTOR: Dvanaestog avgusta. Gajtanom za zavesu. NJUTN: Ali, gospodine inspektore, pa to je neto sasvim drugo! Jer - ja nisam lud... U vae zdravlje! INSPEKTOR: U vae zdravlje. NJUTN (pije): Sestra Dorotea Mozer... Kad se samo setim... Bila je plavusa... Neobino snana. I gipka - iako je bila pokrupnija. Volela me je, a i ja sam je voleo. Tu dilemu sam mogao reiti samo gajtanom za zavesu. INSPEKTOR: Kakvu dilemu? NJUTN: Moj zadatak je da razmiljam o gravitaciji, a ne da volim neku enu. INSPEKTOR: Da, da, razumem. NJUTN: Pa onda, ta razlika u godinama... INSPEKTOR: Razume se. Ve davno ste napunili dvesta godina. NJUTN (zbunjeno ga gleda): Kako mislite? Page 5

Fridrih Direnmat - Fizicari INSPEKTOR: Pa, ako ste Njutn... NJUTN: Jeste li vi pri sebi? Ili se, moda, alite? INSPEKTOR: Sluajte... NJUTN: Zar stvarno verujete da sam Njutn? INSPEKTOR: Pa to vi sami verujete. NJUTN (nepoverljivo se obazire): Smem li da vam otkrijem jednu tajnu, gospodine inspektore? INSPEKTOR: Naravno. NJUTN: Ja nisam ser Isak Njutn. Tako se samo predstavljam. INSPEKTOR: A zato? NJUTN: Da ne bih Ernestija doveo u stranu nedoumicu. INSPEKTOR: Nita ne razumem. NJUTN: Nasuprot meni, Ernesti je zaista bolestan. Uobraava da je Ajntajn. INSPEKTOR: Kakve to ima veze s vama? NJUTN: Kad bi Ernesti saznao da sam u stvariya Ajntajn, bilo bi svata! INSPEKTOR: Hoete da kaete... NJUTN: Dabome. Taj slavni fiziar i osniva teorije relativiteta - to sam ja. Roen 14. marta 1879, u Ulmu. INSPEKTOR (ustaje, prilino oamuen): Milo mi je. NJUTN (ustaje): Zovite me prosto - Alberte. INSPEKTOR: A vi mene - Riharde. (Rukuju se.) NJUTN: Moete biti sigurni da bih ja lino svirao Krojcerovu sonatu sa mnogo vie poleta nego Ernst Hajnrih Ernesti. Taj andante svira prosto primitivno. INSPEKTOR: Nita se ne razumem u muzici. NJUTN: Nego, da sednemo... (Odvede ga do sofe i stavi ruku na inspektorovo rame.) Riharde... INSPEKTOR: Molim, Alberte? NJUTN: Je lte da se ne lIjutite to nisam uhapen? INSPEKTOR: Zaboga, Alberte... NJUTN: Kad bi tako bilo, da li bih bio uhapen zato to sam zadavio tu bolniarku ili zato to sam omoguio da se proizvede atomska bomba? INSPEKTOR: Zaboga, Alberte... NJUTN: Kad okrenete prekida pored vrata, Riharde, ta se onda desi? INSPEKTOR: Pa, upali se osvetljenje. NJUTN: Uspostavi se elektrini kontakt. Razumete li se malo u elektricitetu, Riharde? INSPEKTOR: Nisam fiziar... NJUTN: I ja se u tome razumem isto tako slabo kao i vi. Ali ipak, na osnovu posmatranja same prirode razraujem izvesnu teoriju o njoj. Tu teoriju izlaem jezikom matematike, i tako dolazim do izvesnih formula. Ali onda dolaze tehniari. Njih interesuju samo te formule. Postupaju sa snagom elektriciteta kao podvoda s nekom devojurom: iskoriavaju je. Prave maine, a jedna maina je upotrebljiva samo ako vie ne zavisi od znanja koje je dovelo do njenog pronalaska. Te tako, danas svaki magarac moe da upali sijalicu ili da izazove eksploziju atomske bombe. (Potape inspektora po ramenu.) I zato sad hoete da me uhapsite, Riharde. To nije fer. Page 6

Fridrih Direnmat - Fizicari INSPEKTOR: Ali ja neu da vas uhapsim, Alberte. NJUTN: Samo zato to smatrate da sam lud. A ipak se ne usteete da upalite osvetljenje, iako se ne razumete u elektricitetu. Vi ste pravi zloinac, Riharde. Ali sad moram da sakrijem ovaj konjak, inae e se sestra Marta razbesneti... (Vrati bocu iza reetke kamina, ali ne i au.) E pa, do vienja. INSPEKTOR: Do vienja, Alberte. NJUTN: Treba samog sebe da uhapsite, Riharde! (Odlazi u sobu br. 3, iz koje je i doao.) INSPEKTOR: Sad u, valjda, moi da popuim jednu... (Odluno vadi iz kutije cigaru, pali je i poinje da pui. Dolazi Bloher kroz dvokrilna vrata.) BLOHER: Moemo da krenemo, gosn inspektore. INSPEKTOR (lupi nogom o pod): Ja ekam! Glavnu lekarku! BLOHER: Molim, gosn inspektore. INSPEKTOR (malo se primiri pa dodaje mrzovoljno): Ti se vrati s ljudima u grad. Ja u docnije. BLOHER: Razumem, gosn inspektore. (Bloher ode. Inspektor pui, ustaje, nervozno se etka po salonu, zastaje pred portretom iznad kamina i gleda ga. U meuvremenu je prestalo sviranje u violinu i klavir. Otvaraju se vrata sobe br. 2, iz koje izlazi gospoica doktor Matilda fon Cand. Ima oko pedeset godina. U belom je mantilu, nosi stetoskop.) Gica DOKTOR: To je moj otac, tajni savetnik August fon Cand. Stanovao je u ovoj vili dok je nisam pretvorila u sanatorijum. Bio je to veliki ovek, pravi mukarac. Mrzeo me je kao kugu, a i itavo oveanstvo mrzeo je iz dna due. Nije ni udno jer, kao velikan privrede, bio je odvojen od ljudi pravom provalijom, koja za nas psihijatre ne postoji, jer emo mi, nervni lekari, veno ostati neizleivi ovekoljupci. INSPEKTOR: Pre tri meseca visio je ovde neki drugi portret. Gica DOKTOR: To je bio portret mog ujaka, politiara: kancelara Joahima fon Canda. (Stavi note na stoi ispred sofe.) Dobro je, Ernesti se najzad smirio. Bacio se na postelju i odmah zaspao, kao odoje. Mogu, najzad, da odahnem. Ve sam se uplaila da e poeti da svira i treu Bramsovu sonatu. (Sedne na stolicu levo od sofe.) INSPEKTOR: Izvinite, gospoice doktor fon Cand, to ovde puim iako je to zabranjeno, ali... Gica DOKTOR: Samo vi mirno puite, inspektore. I ja moram odmah da zapalim cigaretu, ma ta rekla sestra Marta. Hoete li da mi pripalite? (Inspektor joj pripali cigaretu. Ona pui.) Grozno. Jadna sestra Irena. Bilo je to slatko devoje, isto kao ljiljan. (Primeti au.) Njutn? INSPEKTOR: Imao sam zadovoljstvo da se s njim upoznam. Gica DOKTOR: Bolje da sklonim tu au. (Inspektor sam prilazi i stavlja au iza reetke kamina.) Znate, zbog glavne sestre... INSPEKTOR: Sasvim vas razumem. Gica DOKTOR: Znai, razgovarali ste s Njutnom? INSPEKTOR: Ve sam neto otkrio. (Sedne na sofu.) Gica DOKTOR: estitam. INSPEKTOR: Njutn, u stvari, misli da je Ajntajn. Page 7

Fridrih Direnmat - Fizicari Gica DOKTOR: To on svakome pria. U stvari, ipak misli da je Njutn. INSPEKTOR (zabezeknut): Jeste li sigurni? Gica DOKTOR: Ja lino ocenjujem ta moji pacijenti uobraavaju. Poznajem ih mnogo bolje nego to sami sebe poznaju. INSPEKTOR: Moda. Ali onda treba i da nam pomognete, gospoice doktor. Vlasti trae da se sluaj preda sudu. Gica DOKTOR: Dravni tuilac? INSPEKTOR: Prosto besni. Gica DOKTOR: Uostalom, ta me se tie. INSPEKTOR: Dva ubistva... Gica DOKTOR: Zaboga, inspektore... INSPEKTOR: Dobro, dva nesrena sluaja... za tri meseca. Morate priznati da mere predohrane u vaem sanatorijumu ne zadovoljavaju. Gica DOKTOR: Ali kako zamiljate te mere predohrane, inspektore? Ja rukovodim zdravstvenom ustanovom, a ne robijanicom. Ne mogu se, valjda, ubice hapsiti pre nego to doe do ubistva. INSPEKTOR: Nije re o ubicama nego o ludacima, a oni, tako rei, svakog trenutka mogu nekog da ubiju. Gica DOKTOR: Mogu i zdravi, koji to mnogo ee i ine. Kao, recimo, moj ded, Leonidas fon Cand, generalfeldmaral koji je izgubio rat. ta mislite, u kojoj eri ivimo? Je li medicina napredovala ili nije? Da li nam stoje na raspolaganju nova sredstva ili ne stoje, imamo li lekove koji od besnih pasa prave pitome jaganjce? Treba li da nervne bolesnike opet strpamo u samice i da im veemo i ruke i noge, kao nekad, kad nismo bili u stanju da razlikujemo opasne pacijente od bezopasnih? INSPEKTOR: To merilo je sasvim podbacilo u sluaju Bojtlera i Ernestija. Gica DOKTOR: Na alost. To i jeste ono to me uznemiruje, a ne taj va razbesneli dravni tuilac. (Iz sobe br. 2 dolazi Ajntajn sa svojom violinom. Suvonjav je, kosa mu je bela kao sneg, ima brkove.) AJNTAJN: Probudio sam se. Gica DOKTOR: Znate, profesore... AJNTAJN: Jesam li ve svirao? Gica DOKTOR: Boanstveno, profesore. AJNTAJN: Da li je sestra Irena taub... Gica DOKTOR: Ne mislite vie na to, profesore. AJNTAJN: Idem opet da spavam. Gica DOKTOR: Dabome, profesore. (Ajntajn se vraa u sobu. Inspektor je skoio.) INSPEKTOR: Znai, to je on! Gica DOKTOR: Ernst Hajnrih Ernesti. INSPEKTOR: Ubica... Gica DOKTOR: Zaboga, inspektore. INSPEKTOR: Izvrilac koji sebe smatra Ajntajnom. Kad su vam ga doveli? Gica DOKTOR: Pre dve godine. INSPEKTOR: A Njutna? Gica DOKTOR: Pre godinu dana. Obojicu kao neizleive. Inspektore, bog mi je Page 8

Fridrih Direnmat - Fizicari svedok da u svom poslu nisam poetnica, a i vi to znate, kao i dravni tuilac, koji je uvek cenio moje miljenje. Moj sanatorijum je poznat irom sveta, a zato je i skup. Ne smem praviti greke niti doputati sluajeve zbog kojih mi policija dolazi u kuu. Ako je neko ovde podbacio - podbacila je medicina, a ne ja. Ti nesreni sluajevi nisu se mogli predvideti. I vi i ja mogli smo isto tako da zadavimo te bolniarke. Za to to se dogodilo - ne postoji nikakvo medicinsko objanjenje. Neka stoga... (Prekida reenicu, uzimajui opet cigaretu. Inspektor joj je pripaljuje.) Zar vam ne pada neto u oi, inspektore? INSPEKTOR: U kome smislu? Gica DOKTOR: Mislim na tu dvojicu bolesnika. INSPEKTOR: Pa? Gica DOKTOR: Obojica su fiziari. Bave se nuklearnom fizikom. INSPEKTOR: I ta onda? Gica DOKTOR: Niste ba mnogo pronicljivi, inspektore. INSPEKTOR (razmilja): Gospoice doktor... Gica DOKTOR: Da, inspektore? INSPEKTOR: Mislite da... Gica DOKTOR: Obojica prouavaju radioaktivne materije. INSPEKTOR: Pretpostavljate da to ima neke veze? Gica DOKTOR: Samo konstatujem, nita drugo. Obojica su poludeli, obojici je stanje poelo naglo da se pogorava, obojica su postali opasni po drutvo, obojica su zadavili bolniarke. INSPEKTOR: Mislite da je zbog radioaktivnosti dolo do izvesnih... promena u njihovom mozgu? Gica DOKTOR: Na alost, moram uzeti u obzir i tu mogunost. INSPEKTOR (obazire se): Kuda vode ova vrata? Gica DOKTOR: U hol, u zeleni salon i na drugi sprat. INSPEKTOR: Koliko ovde imate pacijenata? Gica DOKTOR: Tri. INSPEKTOR: Samo tri? Gica DOKTOR: Ostali su odmah posle prvog nesrenog sluaja preseljeni u novu zgradu, koju sam, sreom, blagovremeno podigla, zahvaljujui novcu bogatih pacijenata, kao i mojih roaka, koji su u meuvremenu poumirali. Veinom ovde. Tako sam ih sve nasledila. ta ete, inspektore - sudbina. Moja porodica je toliko stara da je gotovo malo medicinsko udo to se ja lino mogu smatrati relativno normalnom osobom, mislim to se tie mog duevnog zdravlja. INSPEKTOR (razmilja): Ko vam je trei pacijent? Gica DOKTOR: Takoe jedan fiziar. INSPEKTOR: udno - zar ne nalazite? Gica DOKTOR: Ni najmanje. Tako ih rasporeujem. Knjievnici sa knjievnicima, krupni industrijalci s krupnim industrijalcima, milionarke sa milionarkama, a fiziari sa fiziarima. INSPEKTOR: Kako se taj zove? Gica DOKTOR: Johan Vilhelm Mebijus. INSPEKTOR: Je li se i on bavio radioaktivnim materijama? Page 9

Fridrih Direnmat - Fizicari Gica DOKTOR: Nije, nikad. INSPEKTOR: Da li bi i on mogao da... Gica DOKTOR: Ovde je ve petnaest godina. Potpuno je bezopasan. Inae, njegovo psihiko stanje ostalo je nepromenjeno. INSPEKTOR: Gospoice doktor, nema druge - morate dovesti uvare. Dravni tuilac to kategoriki zahteva. Gica DOKTOR: Ima i pravo. INSPEKTOR (uzima eir): E pa lepo, milo mi je to i sami to uviate. Dosad sam dvaput bio u ovom vaem sanatorijumu. Nadam se da neu morati ponovo da dolazim. (Stavi eir na glavu i ode levo, kroz dvokrilna vrata, na terasu, pa se udalji kroz park. Gospodica doktor Matilda fon Cand zamiljeno gleda za njim. Zdesna dolazi glavna sestra Marta Bol i zastaje, s negodovanjem miriui vazduh u salonu. Nosi nekakav dosije.) GLAVNA SESTRA: Gospoice doktor, zaboga... Gica DOKTOR: Oh, izvinite. (Ugasi cigaretu.) Je li sestra Irena taub stavljena na odar? GLAVNA SESTRA: Da, ispred orgulja. Gica DOKTOR: Stavite oko nje svee i vence. GLAVNA SESTRA: Ve sam izdala nalog. Gica DOKTOR: Kako je moja tetka Zenta? GLAVNA SESTRA: Neto je nemirna. Gica DOKTOR: Udvostruite dozu. A ika Urlih? GLAVNA SESTRA: Kao i obino. Gica DOKTOR: Na alost, sestro Marta, moram prekinuti jednu tradiciju ovog sanatorijuma. Dosad sam uzimala samo bolniarke, ali sutra e ovu vilu morati da preuzmu uvari. GLAVNA SESTRA: Gospoice doktor, ne mogu dopustiti da mi se otmu moja tri fiziara. To su moji najinteresantniji sluajevi. Gica DOKTOR: Moja odluka je definitivna. GLAVNA SESTRA: Zanima me samo gde ete nai te uvare, kad vlada tolika nestaica radne snage. Gica DOKTOR: Tu brigu prepustite meni. Je li dosla ta Mebijusova ena? GLAVNA SESTRA: eka u zelenom salonu. Gica DOKTOR: Neka izvoli ui. GLAVNA SESTRA (pruajui dosije): Evo istorije njegove bolesti. Gica DOKTOR: Hvala. (Glavna sestra joj daje dosije, i hoe da izide kroz desna vrata, ali se ipak jo jednom osvrne.) GLAVNA SESTRA: Ali... Gica DOKTOR: Molim vas, sestro Marta, molim vas... (Glavna sestra odlazi. Gospoica doktor fon Cand otvara dosije i studira ga za okruglim stolom. Glavna sestra uvodi, zdesna, gospou Roz i tri deaka, od kojih jedan ima etrnaest, drugi petnaest, trei esnaest godina. Najstariji nosi aku torbu. Povorku zavrava misionar Roz. Gospoica doktor ustaje.) Gica DOKTOR: Draga gospoo Mebijus... Ga ROZ: Roz, treba da mi kaete: gospoo Roz. To e vas strano iznenaditi, Page 10

Fridrih Direnmat - Fizicari gospoice doktor, ali pre tri nedelje udala sam se za misionara Roza. Istina, sve je ilo, moda, malo prebrzo, jer smo se upoznali u septembru, na nekom skupu. (Pocrveni i pomalo nespretno pokae svog novog mua) Oskar je bio udovac. Gica DOKTOR (rukuje se s njom): estitam, gospoo Roz, estitam od sveg srca. A i vama, gospodine, elim sve najbolje. (Klimne mu glavom.) Ga ROZ: Imate razumevanja za na korak? Gica DOKTOR: Kako da ne, gospoo Roz. ivot mora tei dalje. MISIONAR ROZ: Kako je ovde tiho i prijatno! U ovoj kui vlada pravi boji mir, ba kao to se kae u psalmima: Jer bog slua sirotinju i ne zaboravlja svoje sunje. Ga ROZ: Znate, gospoice doktor, Oskar je izvrstan propovednik. (Pocrveni.) A ovo su moji deaci. Gica DOKTOR: Dobar dan, deco. TRI DEAKA: Dobar dan, gospoice doktor. (Najmlai podigne neto s poda.) JERG LUKAS: Neki gajtan za lampu, gospoice doktor. Bio je tu, na podu. Gica DOKTOR: Hvala, mladiu. Divnu decu imate, gospoo Roz. Moete s poverenjem gledati u budunost. (Gospoa Roz sedne desno, na sofu, dok gospoica doktor sedne levo, za sto. Iza sofe su tri deaka, a na stolici, desno misionar Roz.) Ga ROZ: Gospoice doktor, nisam svoje deake dovela bez razloga. Oskar preuzima jedan misionarski centar na Marijanskim ostrvima. MISIONAR ROZ: U Tihom okeanu. Ga ROZ: Zato sam mislila da bi bilo lepo ako bi moji deaci, pred polazak na put, videli svoga oca. Prvi i poslednji put. Bili su jo sasvim mali kada se razboleo, a sad bi se moda zauvek oprostili od njega. Gica DOKTOR: Moda bih se, gospoo Roz, kao lekar donekle i dvoumila, ali sa isto ljudskog gledita potpuno shvatam tu vau elju i rado dajem pristanak da se ostvari taj porodini susret. Ga ROZ: Kako je moj mali Johan Vilhelm? Gica DOKTOR (prelistava dosije): Na dragi Mebijus niti napreduje niti nazaduje, gospoo Roz. Prosto se uurio u svoj svet. Ga ROZ: Da li jo tvrdi da se pred njim pojavljuje kralj Solomon? Gica DOKTOR: Da, jo uvek... MISIONAR ROZ: Kakva alosna zabluda. Gica DOKTOR: Ne bih oekivala od vas takvu ocenu, gospodine Roz. Kao teolog morali biste, ipak, i uda uzeti u obzir. MISIONAR ROZ: Razume se - ali ne kad je re o duhovno obolelima. Gica DOKTOR: Da li ono to se njima privia jeste ili nije stvarno, dragi moj gospodine Roz, to psihijatrija ne moe da sudi. Ona moe da se bavi samo neijim psihikim stanjem, i stanjem njegovih nerava, a u tom pogledu, na alost, na dobri Mebijus stoji vrlo slabo, iako se njegova bolest ispoljava u blagoj formi. I ta sad? Priznajem, mogli bismo uiniti pokuaj sa kurom insulina, ali poto su se ostale kure pokazale bezuspenim, nisam je primenila. Na alost, gospoo Roz, ja nisam svemogua i ne mogu naeg dragog Mebijusa da izleim nekakvim arobnim tapiem, a neu ni da ga muim. Page 11

Fridrih Direnmat - Fizicari Ga ROZ: Zna li da sam se... hou da kaem - da li zna za na razvod? Gica DOKTOR: Obaveten je. Ga ROZ: Da li me shvata? Gica DOKTOR: On se gotovo uopte ne interesuje vie za spoljni svet. Ga ROZ: Trebalo dobro da me razumete, gospoice doktor. Ja sam pet godina starija od Johana Vilhelma. Upoznala sam se s njim u kui svog oca, gde je kao petnaestogodinji gimnazist iznajmio sobicu u potkrovlju. Bio je sam na svetu, i go kao crkveni mi. Ja sam mu omoguila da maturira i da potom studira fiziku. Venali smo se na njegov dvadeseti roendan, protiv volje mojih roditelja. Radili smo danonono. On je pisao diplomski rad, a ja sam se zaposlila u nekom transportnom preduzeu. Posle etiri godine rodio se Adolf Fridrih, na najstariji sin, a onda i druga dva naa dekia. Kad se, najzad, ukazala mogunost da dobije mesto profesora, i kad smo poverovali da emo moi da odahnemo, Johan Vilhelm se razboleo. Njegova bolest je poela da guta silan novac. Da bismo mogli nekako da izguramo, zaposlila sam se u jednoj fabrici okolade. Kod Toblera. (Obrie jednu suzu.) itavog ivota samo sam dirinila. (Svi su tronuti.) Gica DOKTOR: Gospoo Roz, zbilja ste hrabra ena. MISIONAR ROZ: I dobra majka. Ga ROZ: Dosad sam, gospoice doktor, omoguavala Johanu Vilhelmu da ostane u vaem sanatorijumu. Trokovi su daleko premaivali moja sredstva. Ipak, bog nam je uvek pomagao. Ali sad sam ve finansijski sasvim propala. Neu vie moi da dajem svoj novani doprinos. Gica DOKTOR: Sasvim razumljivo, gospoo Roz. Ga ROZ: Bojim se, pomisliete da sam se udala za Oskara samo zato da vie ne bih morala da se staram o Johanu Vilhelmu. Ali nije tako, gospoice doktor. Sad sam u jo teem poloaju. U nau novu porodicu, Oskar dovodi est deaka. Gica DOKTOR: est? MISIONAR ROZ: est. Ga ROZ: est. Oskar je predani otac, ali ipak, sada treba hraniti devetoro dece; on sam je veoma nene konstrukcije, a plata mu je premalena. (Plae.) Gica DOKTOR: Nemojte tako, gospoo Roz, nemojte plakati. Ga ROZ: Sama sebi strano prebacujem to svog jadnog malog Johana Vilhelma ostavljam na cedilu. Gica DOKTOR: Ne treba zbog toga da se sekirate, gospoo Roz. Ga ROZ: Sad e moj jadni Johan Vilhelm sigurno biti prebaen u dravnu bolnicu. Gica DOKTOR: Ta ne, gospoo Roz. Na dobri Mebijus ostae ovde, u ovoj vili. Dajem vam re. Navikao se na ovu sredinu i naao simpatine prijatelje. Nisam ja neovek. Ga ROZ: Toliko ste dobri prema meni, gospoice doktor. Gica DOKTOR: Ni govora, gospoo Roz, ni govora. Samo, postoje razna zavestanja i zadubine. Opelov fond za obolele naunike, pa Zadubina doktora tajnemana... Ima novca na sve strane, a ja sam, kao lekarka, duna da neto iakam i za vaeg dragog Johana Vilhelma. Moete mirne due krenuti na Page 12

Fridrih Direnmat - Fizicari Marijanska ostrva. (Odlazi pozadi i otvori vrata sobe br. 1. Gospoa Roz ustane, uzbuena.) Imate posetu, dragi Mebijuse. Hodite, iziite iz tog svog kabineta za fiziku. (Iz sobe br. 1 izlazi Johan Vilhelm Mebijus, pomalo smeteni etrdesetogodinjak. Nesigurno se obazire, gleda gospou Roz, pa decake i, najzad, misionara Roza. Kao da nita ne shvata, uti.) Ga ROZ: Johane Vilhelme. DEACI: Tatice. (Mebijus uti.) Gica DOKTOR: Dragi moj Mebijuse, nadam se da ste, valjda, prepoznali svoju enu. MEBIJUS (ukoeno gleda gospou Roz): Lina? Gica DOKTOR: Znai, puklo vam je pred oima, Mebijuse. Naravno da je to vaa Lina. MEBIJUS: Zdravo, Lina. Ga ROZ: Mali moj Johane Vilhelme, dragi moj, dragi Johane Vilhelmiu. Gica DOKTOR: Tako. To je sad, dakle, u redu. Gospoo Roz, gospodine Roz, ako budete eleli da jo malo sa mnom porazgovarate, stojim vam na raspolaganju preko puta, u novoj zgradi. (Ode levo, kroz dvokrilna vrata.) Ga ROZ: Tvoji deaci, Johane Vilhelme. MEBIJUS (ustukne od uenja): Trojica? Ga ROZ: Pa naravno, Johane Vilhelme. Trojica. (Predstavlja mu deake.) Adolf Fridrih, tvoj najstariji... MEBIJUS (rukuje se s njim): Milo mi je, Adolf Fridrih, moj najstariji... ADOLF FRIDRIH: Zdravo, tatice. MEBIJUS: Koliko ima godina, Adolfe? ADOLF FRIDRIH: esnaest, tatice. MEBIJUS: I ta eli da bude? ADOLF FRIDRIH: Svetenik, tatice. MEBIJUS: Seam se. Jednom sam te vodio za ruku preko Trga svetog Jozefa. Sunce je blistalo, a senke kao da su bile noem obrezane. (Obrati se sledeem deaku.) A ti si... ? VILFRID KASPAR: Zovem se Vilfrid Kaspar, tatice. MEBIJUS: I ima... etrnaest godina? VILFRID KASPAR: Petnaest. Voleo bih da studiram filozofiju. MEBIJUS: Filozofiju? Ga ROZ: Vrlo je rano sazreo. VILFRID KASPAR: Ve sam itao openhauera i Niea. Ga ROZ: Ovo ti je najmlai, Jerg Lukas. Ima etrnaest godina. JERG LUKAS: Zdravo, tatice. MEBIJUS: Zdravo, sine. Ga ROZ: On najvie lii na tebe. JERG LUKAS: Hou da budem fiziar, tatice. MEBIJUS: (pogleda ga uasnut) Fiziar? JERG LUKAS: Da, tatice. MEBIJUS: To ne sme, sine, ne, ni govora. Izbij to iz glave. Ja - ja ti to zabranjujem! JERG LUKAS (zapanjeno): Ali i ti si fizicar, tatice... Page 13

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Nije trebalo to da budem, nikako nije trebalo. Sad ne bih bio u ludnici... Ga ROZ: Ali zaboga, Johane Vilhelme, vara se, nisi u ludnici nego u sanatorijumu. Prosto ima slabije nerve, to je sve. MEBIJUS (odmahuje glavom): Ne, Lina. Svi me smatraju ludim. ak i ti, i moji deaci. Zato to mi se privia kralj Solomon. (Svi zbunjeno ute. Gospoda Roz predstavlja misionara Roza.) Ga ROZ: Dozvoli, Johane Vilhelme, da ti predstavim Oskara Roza. Mog mua. On je misionar. MEBIJUS: Tvoj mu? Ali ja sam tvoj mu. Ga ROZ: Vie nisi, mali moj Johane Vilhelme. (Pocrveni.) Jer mi smo se razveli. MEBIJUS: Razveli? Ga ROZ: Pa zna, valjda. MEBIJUS: Ne znam. Ga ROZ: Gospoica doktor fon Cand te je obavestila. Sasvim sam sigurna. MEBIJUS: Moda. Ga ROZ: Onda sam se udala za Oskara. On ima est sinia. Bio je svetenik u Jelovoj Gori, a sad je prihvatio slubu na Marijanskim ostrvima. MEBIJUS: Na Marijanskim ostrvima? MISIONAR ROZ: U Tihom okeanu. Ga ROZ: Prekosutra kreemo brodom, iz Bremena. MEBIJUS: Tako, dakle. (Ukoeno gleda misionara Roza. Svi su zbunjeni.) Ga ROZ: Da, da, tako ti je to. MEBIJUS (klimne glavom misionaru): Milo mi je, gospodine, to sam imao prilike da se upoznam sa novim ocem mojih deaka. MISIONAR ROZ: Prigrlio sam ih svim srcem, gospodine Mebijuse, svu trojicu. Bog e nam pomoi. Kako se to kae u psalmima: Gospod je pastir moj, ni u em neu oskudevati. Ga ROZ: Oskar zna psalme naizust. Davidove psalme, Solomonove psalme... MEBIJUS: Radujem se to su moji deaci nali valjanog oca. Ja se kao otac nisam dobro pokazao. DEACI (protestuju): Jesi, tata, jesi. MEBIJUS A i Lina je nala dostojnijeg mua. Ga ROZ: Nemoj tako, Johane Vilhelme, mali moj. MEBIJUS: estitam, od srca. Ga ROZ: Moramo ve da krenemo. MEBIJUS: Na Marijanska ostrva. Ga ROZ: Da se oprostimo... MEBIJUS: Zauvek. Ga ROZ: Deaci su ti vanredno muzikalni, Johane Vilhelme. Vrlo lepo sviraju u flautu. Hajdete, deco, odsvirajte tatici neto, na rastanku. DEACI: Dobro, mama. (Adolf Fridrih otvara torbu i daje brai flaute.) Ga ROZ: Sedi da slua, Johane Vilhelme. (Mebijus sedne za okrugli sto. Gospoa Roz i misionar Roz sednu na sofu. Deaci stanu na sredinu salona.) ADOLF FRIDRIH: Jedan, dva, tri. (Deaci sviraju u flaute.) Page 14

Fridrih Direnmat - Fizicari Ga ROZ: Malo vie srca, deco, malo vie srca. (Deaci sviraju s vie srca. Mebijus skoi.) MEBIJUS: Bolje nemojte! Nemojte, molim vas! (Deaci zbunjeno prestanu da sviraju.) Nemojte vie da svirate. Molim vas. Za ljubav Solomona. Nemojte vie da svirate. Ga ROZ: Ali, Johane Vilhelme... MEBIJUS: Molim vas, nemojte vie. Molim vas, nemojte vie. Molim vas, molim vas. MISIONAR ROZ: Ali, gospodine Mebijuse, kralj Solomon bi ba rado sluao svirku ove nevine dece. Setite se samo: Solomon je pisao psalme, Solomon je pevao svete pesme... MEBIJUS: Ja odlino poznajem Solomona, gospodine. On vie nije veliki, zlatni kralj koji je opevao Sulamit i srndae kako pasu meu ruama, jer on je zbacio sa sebe svoj purpurni ogrta (pred zastraenom porodicom, Mebijus priskoi vratima svoje sobe i naglo ih otvori) i nag i kuan uurio se u mojoj sobi kao zlehudi kralj istine, a psalmi su mu uasni. ujte ih zato, misionare, vi bar volite psalme, sasluajte ih paljivo, nauite i njih naizust. (Odlazi levo, do okruglog stola, izvrne ga i sedne u naopako postavljen sto.) Jedan Solomonov psalm - koji pevaju kosmonauti: Otiskujemo se u vasionu, U pustinju svetova ogrezlih u sopstveni prah I bezglasno lipsalih. Neki su jo uvek tu, ali se veina, Skuvana u olovnoj pari Merkura, Rastvorila u uljanim lokvama Venusa. I ak na Marsu satirae nas Sunce Gromovito, radioaktivno i uto. Jupiter je zaudarao, Ta strelovito uzvitlana gasovita kaa, Pretei je visila nad nama, Tako da se izbljuvasmo na Ganimedu. Ga ROZ: Ali, Johane Vilhelme... MEBIJUS: Saturn smo obasuli kletvama. To to se zatim deavalo nije vredno pomena Uran, Neptun Posiveli, sleeni. Iznad Plutona i Transplutona padoe poslednji Neprilini vicevi. Ve davno pobrskasmo Sunce sa Sirijusom Sirijus sa Kanopusom. Odapeti jurnusmo u bezdan Ka nekim belim zvezdama, Do kojih ipak nikada ne stigosmo. Ve davno su se mumije u naem vasionskom brodovlju Skorile od prljavtine. U toj grozoti nema spomena Page 15

Fridrih Direnmat - Fizicari Na Zemlju koja je nekad disala. GLAVNA SESTRA: Zaboga, gospodine Mebijuse! (Glavna sestra ulazi u salon zdesna, sa sestrorn Monikom. Mebijus kruto sedi u izvrnutom stolu; lice mu je kao maska.) MEBIJUS: Tornjajte se sad na Marijanska ostrva! Ga ROZ: Johane Vilhelmiu... DEACI: Tatice... MEBIJUS: Tornjajte se! I to to pre! Na ta ostrva! (Ustane, pretei. Porodica Roz je strahovito zbunjena.) GLAVNA SESTRA: Hajdete, gospoo Roz, gospodine, hajdete, deco. Treba da se umiri, to je sve. MEBIJUS: Napolje, svi! Napolje! GLAVNA SESTRA: Ima laki napad. Sestra Monika e tu ostati, umirie ga. To je samo laki napad. MEBIJUS: Gubite se! Zauvek! Samo to dalje! JERG LUKAS: Zbogom, tatice! Zbogom! (Predstravljenu, uplakanu porodicu glavna sestra odvodi napolje, desno. Mebijus mahnito vie za njima.) MEBIJUS: Neu vie nikad da vas vidim! Uvredili ste kralja Solomona! Prokleti da ste! Nek vas sa itavim Marijanskim ostrvima proguta taj Tihi okean, pa istrulite u njegovoj najdubljoj rupi, jedanaest hiljada metara ispod povrine, zaboravljeni i od boga i od ljudi! SESTRA MONIKA: Sami smo. Vaa porodica vas vie ne uje. MEBIJUS (zaueno i ukoeno pogleda sestru Moniku, i kao da najzad dolazi k sebi): A, tako... Pa da. (Sestra Monika uti. On je pomalo zbunjen.) Bio sam malo naprasit? SESTRA MONIKA: Prilino. MEBIJUS: Morao sam da kaem istinu. SESTRA MONIKA: Naravno. MEBIJUS: Uzbudio sam se. SESTRA MONIKA: Samo ste se pretvarali. MEBIJUS: Prozreli ste me? SESTRA MONIKA: Negujem vas ve dve godine. MEBIJUS (ide tamoamo, a onda zastane): Pa dobro, priznajem. Izigravao sam umobolnika. SESTRA MONIKA: A zato? MEBIJUS: Da bih se oprostio od ene i dece. Zauvek. SESTRA MONIKA: Na tako grozan nain? MEBIJUS: Na tako human nain. Kad je neko ve u ludnici, najbolje e izbrisati prolost ako se ludaki i ponaa. Sad moja porodica moe mirne due da me zaboravi. Ovakav moj nastup ubio im je volju da me ikad ponovo vide. Nije vano kakve posledice to moe imati u odnosu na mene, vaan je samo ivot koji tee izvan sanatorijuma. Ludilo staje para. Petnaest godina plaala je dobra moja Lina uasne sume, i jednom je ispod svega toga morala da se povue crta. Trenutak je bio povoljan. Solomon mi je otkrio ono to je imao da mi otkrije, sistem svih moguih otkria je razraen do kraja, poslednje stranice su izdiktirane, a moja ena je nala drugog mua, bogougodnog misionara Page 16

Fridrih Direnmat - Fizicari Roza. Moete biti spokojni, sestro Monika. Sve je sada u redu. (Hoe da ode.) SESTRA MONIKA: Postupili ste planski. MEBIJUS: Nisam uzalud fiziar. (Okrene se ka svojoj sobi.) SESTRA MONIKA: Gospodine Mebijuse. MEBIJUS (zastane): Molim, sestro Monika? SESTRA MONIKA: Imala bih s vama neto da razgovaram. MEBIJUS: Izvolite. SESTRA MONIKA: Re je o nama dvojima. MEBIJUS: to ne sednete? (Sednu - ona na sofu, on na stolicu levo.) SESTRA MONIKA: I mi moramo da se rastanemo. MEBIJUS (prepadne se): Naputate me? SESTRA MONIKA: Tako mi je nareeno. MEBIJUS: ta se desilo? SESTRA MONIKA: Prebacuju me u glavnu zgradu. Sutra uvari preuzimaju nadzor. Bolniarke vie nee imati pristupa u ovu vilu. MEBIJUS: Zbog Njutna i Ajntajna? SESTRA MONIKA: Na zahtev dravnog tuioca. Glavna lekarka se pobojala komplikacija, pa je morala da popusti. (ute. On je sav utuen.) MEBIJUS: Ne znam ta da vam kaem, sestro Monika. Ve sam zaboravio kako se izraava ono to ovek osea, jer isto tehnika razmena misli s dvojicom bolesnika kraj kojih provodim dane - teko da se moe smatrati razgovorom. Izgubio sam mo govora, sav sam preplaen. Ali treba da znate da je za mene sve postalo drukije otkako vas poznajem. Nekako podnoljivije. Ali sada je i to prolo. Prole su i te dve godine, kada sam bio neto sreniji nego inae. Jer sam, zahvaljujui vama, sestro Monika, naao hrabrosti da se pomirim s veitom izdvojenou i sa... sudbinom ludaka. Zbogom ostajte! (Ustane i hoe da se rukuje s njom.) SESTRA MONIKA: Gospodine Mebijuse, ja ne mislim da ste ludi. MEBIJUS (nasmeje se i opet sedne): Ni ja ne mislim. Ali to ne menja moj poloaj. Imam tu nesreu da mi se privia kralj Solomon. Nita nije tako nezgodno kao udo u svetu nauke. SESTRA MONIKA: Gospodine Mebijuse, ja verujem u to udo. MEBIJUS (zbunjeno i ukoeno je pogleda): Verujete? SESTRA MONIKA: U kralja Solomona. MEBIJUS: U to da se pojavljuje preda mnom? SESTRA MONIKA: Da se pojavljuje pred vama. MEBIJUS: Svakoga dana, svake noi? SESTRA MONIKA: Svakoga dana, svake noi. MEBIJUS: I da mi diktira tajne prirode? Povezanost svih stvari? Sistem svih moguih otkria? SESTRA MONIKA: Verujem u to. I kad biste ispriali da se pred vama pojavio kralj David, sa svojom dvorskom svitom, i to bih poverovala. Prostonaprosto, znam da niste bolesni. Oseam to. (Tiina.) MEBIJUS (skoi): Idite, sestro Monika! SESTRA MONIKA (i dalje sedi): Ostau. Page 17

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Neu vie nikada da vas vidim. SESTRA MONIKA: Ja sam vam potrebna. Nemate nikog drugog na svetu. Nikoga svog. MEBIJUS: Vera u kralja Solomona moe da bude smrtonosna. SESTRA MONIKA: Volim vas. (Mebijus je gleda, ukoeno i bespomono, pa opet sedne. ute.) MEBIJUS (tiho, utueno): Srljate u propast. SESTRA MONIKA: Ne bojim se za sebe, bojim se samo za vas. Njutn i Ajntajn su vrlo opasni. MEBIJUS: Ipak izlazim s njima na kraj. SESTRA MONIKA: I sestra Dorotea i sestra Irena izlazile su s njima na kraj. Ali to ih je stalo glave. MEBIJUS: Sestro Monika. Priznali ste mi da mi verujete i da me volite. Prinuen sam zato da i ja vama kaem istinu. I ja vas volim, Monika. (Ona ga pogleda.) Vie nego svoj ivot. Ali ba zato ste u opasnosti. Zato to se volimo. (Ajntajn izlazi iz sobe br. 2 puei na lulu.) AJNTAJN: Opet sam se probudio. SESTRA MONIKA: Ali, gospodine profesore... AJNTAJN: Najednom sam se setio. SESTRA MONIKA: Ali, gospodine profesore... AJNTAJN: Zadavio sam sestru Irenu. SESTRA MONIKA: Nemojte misliti na to, gospodine profesore. AJNTAJN (posmatra svoje ruke): Da li u ikad vie biti u stanju da sviram violinu? MEBIJUS (ustane kao da hoe da zatiti Moniku): Pa i posle toga ste svirali. AJNTAJN: Je li bar bilo podnoljivo? MEBIJUS: Svirali ste Krojcerovu sonatu. Dok je ovde bila policija. AJNSTAJN: Krojcerovu sonatu. Bogu hvala. (Lice mu se razvedrilo, ali se opet natmuri.) A ba ne volim da sviram, a ni lulu ne volim. Grozno smrdi. MEBIJUS: Onda je ostavite. AJNTAJN: Ne mogu. Zato to sam Albert Ajntajn. (Otro pogleda njih dvoje.) Volite li se? SESTRA MONIKA: Volimo se. (Ajntajn zamiljeno odlazi pozadi, gde je leala zadavljena bolniarka.) AJNTAJN: I sestra Irena i ja - voleli smo se. Bila je spremna sve da uini za mene, ta sestra Irena. Upozoravao sam je. Izdirao sam se na nju. Postupao sam s njom kao sa psom. Preklinjao sam je da bei. Uzalud. Ostala je. Htela je da odemo da ivimo na selu. U Kolvangu. Htela je da se uda za mene. ak je ve imala i pristanak gospoice doktor fon Cand. Onda sam je zadavio. Jadna sestra Irena. Kako samo ene mogu da se tako slepo rtvuju. Nita na svetu nije lue od toga. SESTRA MONIKA (prilazi mu): Idite da legnete, profesore. AJNTAJN: Moete mi kazati: Alberte. SESTRA MONIKA: Alberte, budite pametni... AJNTAJN: Budite vi pametni, sestro Monika. Posluajte svog ljubljenog, i beite! Inae ste izgubljeni. (Opet krene ka sobi br. 2.) Idem opet da spavam. Page 18

Fridrih Direnmat - Fizicari (Ue u sobu br. 2.) SESTRA MONIKA: Jadni, izgubljeni ovek. MEBIJUS: On treba da vam bude ivi dokaz da ne treba da me volite. SESTRA MONIKA: Ali vi niste ludi. MEBIJUS: Bilo bi pametnije ako biste me smatrali ludim. Ohladite se i beite! Bez predomiljanja! Inae u i ja morati da postupam s vama kao sa poslednjom kukom. SESTRA MONIKA: Bolje postupajte sa mnom kao sa voIjenom enom. MEBIJUS: Hodite, Monika. (Dovodi je do stolice, sedne preko puta nje, dohvati joj ruke.) Sluajte me. Napravio sam veliku greku. Odao sam svoju tajnu, nisam preutao pojavljivanje Solomona. Zato me on sada i tera da ispatam. Doivotno. U redu. Ali ne treba zato da i vi budete kanjeni. U oima sveta vi volite duhovno obolelog oveka. Time samo izazivate nesreu. Bolje idite iz sanatorijuma i zaboravite me. Tako je najbolje za nas oboje. SESTRA MONIKA: Da li me elite? MEBIJUS: Zato me to pitate? SESTRA MONIKA: Hou da spavam s vama, hou s vama da imam decu. Znam, treba da se stidim to tako govorim. Ali zato, prosto, neete da me gledate? Moda vam se ne sviam? Priznajem, ovaj moj bolniki mantil je zbilja grozan. (Skine kapicu sa kose.) Mrzim svoj poziv! Ve pet godina negujem bolesnike, u ime ljubavi prema blinjima. Nikad se nisam ogluila, uvek sam bila na licu mesta, veito sam se rtvovala. Ali sad hou samo jednog da dvorim, samo za jednog da se rtvujem, neu vie za sve. Hou da dvorim onoga koga volim. Da, vas. Sve u da inim to od mene budete zahtevali, radiu za vas i danju i nou, samo me ne smete terati od sebe! Jer ni ja vie nemam nikog na svetu osim vas! I ja sam sama! MEBIJUS: Moram da vas teram, Monika. SESTRA MONIKA (oajniki): Zar me nimalo ne volite? MEBIJUS: Volim vas, Monika. Gospode, volim vas, mada je to prava ludost. SESTRA MONIKA: Zato me onda ostavljate na cedilu? I to ne samo mene? Tvrdite da se pred vama pojavljuje kralj Solomon. Zato izdajete i njega? MEBIJUS (zgrabi je, strahovito uzbuen): Monika! Moete sve da mislite o meni, moete me smatrati slabiem. To je vae pravo. Nisam dostojan vae ljubavi. Ali Solomonu sam ostao veran. Upao je u moj ivot najednom, nepozvan, zloupotrebio me i upropastio, ali ga nisam izneverio. SESTRA MONIKA: Jeste li sigurni? MEBIJUS: Zar sumnjate? SESTRA MONIKA: ini vam se da morate ispatati zato to niste preutali da se on pojavljuje pred vama. Ali moda ispatate zato to se niste zaloili za ono to vam je otkrio. MEBIJUS (puta da nastavi): Ne - ne razumem. SESTRA MONIKA: On vam diktira sistem svih moguih otkria. Da li ste se borili da mu se oda priznanje? MEBIJUS: Ali - smatraju me ludim... SESTRA MONIKA: Zato ste toliko maloduni? MEBIJUS: Hrabrost bi u mom sluaju bila - zloin. Page 19

Fridrih Direnmat - Fizicari SESTRA MONIKA: Johane Vilhelme. Govorila sam sa gospoicom doktor fon Cand. MEBIJUS (ukoeno je gleda): Govorili ste? SESTRA MONIKA: Slobodni ste. MEBIJUS: Slobodan sam? SESTRA MONIKA: Moemo se venati. MEBIJUS: Gospode. SESTRA MONIKA: Gospoica doktor fon Cand je ve sve uredila. Istina, smatra vas bolesnim, ali i bezopasnim. I nasledno neoptereenim. Kazala mi je, smejui se, da je ona sama sigurno lua od vas. MEBIJUS: To je lepo od nje. SESTRA MONIKA: Zar nije sjajna? MEBIJUS: Kako da ne? SESTRA MONIKA: Johane Vilhelme! Primila sam se dunosti optinske bolniarke u Blumentajnu. Imam i neto uteevine. Ne treba da se brinemo. Treba samo da se i dalje volimo. (Mebijus je ustao. Salon se postepeno zamrauje.) Zar to nije divno? MEBIJUS: Sve je to nekako neoekivano. SESTRA MONIKA: Jo sam neto uinila. MEBIJUS: ta to? SESTRA MONIKA: Razgovarala sam sa slavnim fiziarem - profesorom erbertom. MEBIJUS: Bio mi je uitelj. SESTRA MONIKA: Dobro vas se sea. Kae da ste mu bili najbolji dak. MEBIJUS: I o emu ste to s njim razgovarali? SESTRA MONIKA: Obeao mi je da e vae spise prouiti bez ikakvog predubeenja. MEBIJUS: Jeste li mu rekli da je njihov autor, u stvari, Solomon? SESTRA MONIKA: Naravno. MEBIJUS: I? SESTRA MONIKA: Smejao se. Kae da ste uvek bili aljivina. Johane Vilhelme, ne smemo misliti samo na sebe. Jer vi ste izabrani. Solomon se pred vama pojavio, otkrio vam se u punom sjaju, nebeska mudrost pala vam je u deo. Sada morate ii, nepokolebljivo, putem kojim vas udo upuuje, makar on vodio kroz porugu i smeh, kroz nevericu i podozrenje. Ali taj put vodi odavde, iz ovog sanatorijuma, Johane Vilhelme, on vodi u javnost, ne u samou, taj put vodi u borbu. Ja sam tu da ti pomognem, da se borim uz tebe, jer nebo koje ti je Solomon poslao - poslao je i meni. (Mebijus ukoeno gleda kroz prozor.) Najdrai. MEBIJUS: Ljubljena? SESTRA MONIKA: Zar se ne raduje? MEBIJUS: Radujem se. SESTRA MONIKA: Sad moramo da spakujemo tvoje kofere. Voz polazi uosam i dvadeset. Za Blumentajn. MEBIJUS: Nemam mnogo stvari. SESTRA MONIKA: Ve pada mrak. Page 20

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Sad se rano smrkava. SESTRA MONIKA: Upaliu osvetljenje. MEBIJUS: Priekaj malo. Hodi. (Ona mu prie. Sad se jo vide samo dve siluete.) SESTRA MONIKA: Ima suze u oima? MEBIJUS: I ti. SESTRA MONIKA: To su radosnice. (On trgne zavesu i prebaci je preko nje. Kratka borba. Siluete se vie ne vide. Onda - tiina. Otvaraju se vrata sobe br. 3. Zrak svetlosti prodre u salon. Njutn stoji na vratima, u kostimu svog veka. Mobijus se ispravlja.) NJUTN: ta se dogodilo? MEBIJUS: Zadavio sam sestru Moniku. (uje se kako Ajntajn poinje da svira u sobi br. 2.) NJUTN: Onaj Ajntajn, eno, opet svira. Krajslera. Ljubavnu pesmu. (Prilazi kaminu i uzima konjak.) Zavesa DRUGI IN (Jedan sat kasnije. Ista prostorija. Napolju je no. Tu je opet policija. Opet meri, belei, fotografie. Samo se sad pretpostavlja da se le sestre Monike, nevidljiv za publiku, nalazi pozadi levo, ispod prozora. Salonje osvetljen. Svetli luster, kao i stojea lampa. Na sofi sedi gospoica doktor Matildafon Cand, potitena, utonula u razmiljanje. Na stoiu pred njom je kutija za cigare; na stolici desno policajac Gul sa blokom za stenografske beleke. Inspektor Fos, u mantilu i sa eirom na glavi, odmie se od lea, i dolazi napred.) Gica DOKTOR: Hoete li havanu? INSPEKTOR: Ne, hvala. Gica DOKTOR: Rakiju? INSPEKTOR: Kasnije. (ute.) Bloheru, moe sad da napravi snimke. BLOHER: Odmah, gosn inspektore. INSPEKTOR: Kako se zvala ta bolniarka? Gica DOKTOR: Monika tetler. INSPEKTOR: Starost? Gica DOKTOR: Dvadeset pet godina. Rodom iz Blumentajna. INSPEKTOR: Ima li rodbine? Gica DOKTOR: Nema. INSPEKTOR: Sve ste zapisali, Gule? GUL: Jesam, gosn inspektore. INSPEKTOR: I ova je udavljena, doktore? SUDSKI LEKAR: Nesumnjivo. I to opet s divovskom snagom. Samo, ovaj put gajtanom za zavesu. INSPEKTOR: Kao pre tri meseca. (Umorno sedne na stolicu, napred desno.) Gica DOKTOR: Da li biste eleli da vidite ubicu? INSPEKTOR: Zaboga, gospoice doktor... Page 21

Fridrih Direnmat - Fizicari Gica DOKTOR: Hou da kaem - izvrioca? INSPEKTOR: I ne mislim na to. Gica DOKTOR: Ali... INSPEKTOR: Gospoice doktor fon Cand. Ja vrim svoju dunost... vodim zapisnik, pregledam le, nadgledam pravljenje snimaka i omoguujem naem sudskom lekaru da stvori svoj sud o tome. Nemam potrebe da pregledam i Mebijusa. Njega preputam vama. Zauvek. Kao i druge radioaktivne fiziare. Gica DOKTOR: ta kae dravni tuilac? INSPEKTOR: Ne besni vie. Kao da neto sprema. Gica DOKTOR (brie znoj): Toplo je ovde. INSPEKTOR: Naprotiv. Gica DOKTOR: Ovo tree ubistvo... INSPEKTOR: Zaboga, gospoice doktor... Gica DOKTOR: Ovaj trei nesreni sluaj... Samo mi je jo to trebalo! Sad slobodno mogu da likvidiram sanatorijum. Monika tetler bila mi je najbolja negovateljica. Razumela je bolesnike. Umela je da saosea s njima. Volela sam je kao svoju ker. Ali njena smrt jo nije ono najgore. Re je o mom lekarskom ugledu. INSPEKTOR: Povratiemo ga, ne bojte se. Bloheru, napravite jo jedan snimak odozgo. BLOHER: Odmah, gosn inspektore. (Desno dva uvara dinovska rasta guraju unutra pokretni stoi sa posuem i jelom. Jedan od tih uvara je crnac. Za njima ulazi nadzornik, takoe dinovskog rasta.) NADZORNIK: Veera za nae drage bolesnike, gospoice doktor. INSPEKTOR (poskoi): Uve Sivers? NADZORNIK: Da, ja sam, gosn inspektore. Uve Sivers, nekadanji bokserski prvak u tekoj kategoriji. Sad sam nadzornik u ovom sanatorijumu. INSPEKTOR: A kakve su ovo grdosije? NADZORNIK: Murilo, prvak June Amerike, takoe u tekoj kategoriji, i Mak Artur (pokae crnca), prvak Severne Amerike u srednjoj kategoriji. Namesti sto, Mak Arture. (Mak Artur nameta sto.) Stavi stolnjak, Murilo. (Murilo stavlja beli stolnjak.) Sada porculan, Mak Arture. (Mak Artur razmeta posue.) Srebrnariju, Murilo. (Murilo stavlja srebrni pribor za jelo.) Kaiku za supu - na sredinu, Mak Arture. (Mak Artur stavlja na sto kaiku za supu.) INSPEKTOR: A ta su to servirali za nae drage bolesnike? (Visoko podigne poklopac inije za supu.) Supa sa knedlama od digerice... NADZORNIK: Pile na aru, pohovani mozak... INSPEKTOR: Fantastino. NADZORNIK: Prvoklasno. INSPEKTOR: Ja sam slubenik etrnaestog razreda, zato se slabo gostim kod kue. NADZORNIK: Sve je spremno za veeru, gospoice doktor. Gica DOKTOR: Moete otii, Siverse. Pacijenti e se sami posluiti. NADZORNIK: Gosn inspektore, zahvaljujemo na panji. (Trojica se klanjaju i odlaze desno. Inspektor gleda za njima.) INSPEKTOR: Bogamu... Page 22

Fridrih Direnmat - Fizicari Gica DOKTOR: Zadovoljni ste? INSPEKTOR: Zavidim vam. Kad bismo mi u policiji imali takve ljudeskare... Gica DOKTOR: Plate su im astronomske. INSPEKTOR: Lako je vama dok ima aknutih barona i multimilionarki. Ove momine e definitivno umiriti dravnog tuioca. Njima niko nee umai. (uje se kako Ajntajn svira u sobi br. 2.) Opet taj Ajntajn. Svira li, svira. Gica DOKTOR: Krajslera. Kao i obino. Ljubavnu pesmu. BLOHER: Gotovi smo, gosn inspektore. INSPEKTOR: Onda iznesite le. (Dva policajaca podiu le. Mebijus istrci iz sobe br. 1.) MEBIJUS: Monika! Ljubljena moja! (Policajci zastanu s leom. Gospoica doktor dostojanstveno ustaje.) Gica DOKTOR: Mebijuse! Kako ste mogli to da uinite? Ubili ste moju najbolju, moju najneniju, moju najslau bolniarku! MEBIJUS: Strano mi je ao, gospoice doktor. Gica DOKTOR: ao vam je... MEBIJUS: Kralj Solomon je tako naredio. Gica DOKTOR: Kralj Solomon... (Ona opet sedne. Umorno. Bleda je) Njegovo velianstvo vam je naloilo da je ubijete. MEBIJUS: Stajao sam kraj prozora i piljio u mrak. Onda je kralj doleteo iz parka, preko terase, i proaptao mi naredbu kroz okno. Gica DOKTOR: Izvinite, inspektore. Znate, moji nervi... INSPEKTOR: Nita, nita... Gica DOKTOR: Nije lako raditi u ovakvom sanatorijumu. INSPEKTOR: Mogu da zamislim. Gica DOKTOR: A sad, dozvolite da se povuem. (Ustane.) Molila bih vas samo, gospodine inspektore, da dravnom tuiocu izrazite moje aljenje zbog svih tih sluajeva u mom sanatorijumu. Moe da bude siguran da je sad sve u redu. Gospodine inspektore, gospodo, laku no. (Ode najpre pozadi levo, sveano se pokloni pred leom, onda pogleda Mebijusa, pa izie levo.) INSPEKTOR: Tako. Sad moete, najzad, da odnesete le u kapelu, kraj sestre Irene. MEBIJUS: Monika! (Kroz vrata koja vode u vrt odlaze dva policajca sa leom, kao i ostali sa aparatima. Za njima ide i sudski lekar.) Moja ljubljena Monika! INSPEKTOR: (prilazi stoiu kraj sofe): Sad e mi zbilja prijati jedna havana. Bogme, i zasluio sam je. (Vadi iz kutije ogromnu cigaru i posmatra je.) Mona stvar. (Odgriza vrh cigare i zapali je) Dragi moj Mebijuse, iza reetaka toga kamina ser Isak Njutn je sakrio bocu konjaka. MEBIJUS: Molim, gospodine inspektore. (Inspektor isputa dim, dok Mebijus uzima bocu konjaka i au.) Smem li da naspem? INSPEKTOR: Izvolite. (Uzme au i pije.) MEBIJUS: Jo jednu? INSPEKTOR: Jo jednu. MEBIJUS (opet sipa): Gospodine inspektore, moram da vas zamolim da me uhapsite. INSPEKTOR: A zato, dragi moj Mebijuse? Page 23

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Pa zato to sam sestru Moniku... INSPEKTOR: Pa sami ste priznali da ste tako postupili po naraenju kralja Solomona. Kad ve ne mogu njega da uhapsim, ostaete i vi slobodni. MEBIJUS: Ali... INSPEKTOR: Nema tu ali. Naspite mi jo jednu. MEBIJUS: Molim, gospodine inspektore. INSPEKTOR: A sad opet sakrijte taj konjak, inae e ga popiti uvari. MEBIJUS: Odmah, gospodine inspektore. (Skloni konjak.) INSPEKTOR: Znate, svake godine uhapsim, u gradu i okolini, nekoliko ubica. Ne mnogo. Jedva pola tuceta. Neke hapsim sa zadovoljstvom, a drugih mi je ao, ali ipak moram da ih uhapsim. Pravda je pravda. A sad se desilo to s vama i dvojicom vaih kolega. Prvo sam se ljutio to ne smem da se meam, ali sad odjednom vidim da prosto mogu da uivam. Naao sam trojicu ubica koje mogu, iste savesti, da ostavim na slobodi. Pravda se prvi put odmara nemate pojma, prijatelju, koliko je to prijatno oseanje. Jer, znate, pravda strahovito iscrpljuje oveka, u slubi se prosto propada, i zdravstveno i moralno. Apsolutno mi je bila potrebna pauza. Za to zadovoljstvo, dragi moj, imam da zahvalim vama. Ostajte zbogom. Pozdravite mi Njutna i Ajntajna od sveg srca, a Solomonu - moje potovanje. MEBIJUS: Zbogom, gospodine inspektore... (Inspektor ode. Mebijus je sam. Sedne na sofu; pritiska akama slepoonice. Iz sobe br. 3 dolazi Njutn.) NJUTN: ta to imamo za veeru? (Mebijus uti. Njutn podigne poklopac sa inije.) Aha, supa sa knedlama od digerice. (Zagleda ostala jela na pokretnom stoiu.) Pile na aru, pohovani mozak. udno. Obino nam spremaju laku i skromnu veeru. (Sipa sebi supu.) A vi, zar niste gladni? (Mebijus uti.) Shvatam, shvatam. Posle onog mog sluaja sa bolniarkom, i ja sam izgubio apetit. (Sedne i pone da jede. Mebijus ustane i hoe da ode u svoju sobu.) ekajte. MEBIJUS: Ser Isae? NJUTN: Imao bih s vama da razgovaram, Mebijuse. MEBIJUS (stoji): Molim? NJUTN (pokazuje jelo): Zar ne biste ipak mogli da probate ovu supu? Vanredno je ukusna. MEBIJUS: Ne mogu. NJUTN: Dragi moj Mebijuse, vie nas nee negovati bolniarke, nego e na nas motriti uvari. Prave ljudeskare. MEBIJUS: To je sasvim svejedno. NJUTN: Za vas moda i jeste, Mebijuse. Vi oigledno elite da doivotno ostanete u ludnici. Ali meni nije sasvim svejedno. Jer ja bih hteo da se izvuem odavde. (Ispraznio je tanjir.) A sad, da preemo na pile. (Slui se.) Ti uvari me nateruju da delam. I to jo danas. MEBIJUS: To je vaa stvar. NJUTN: Ne samo moja. Da se razumemo, Mebijuse, ja nisam lud. MEBIJUS: Naravno da niste, ser Isae. NJUTN: Ja nisam ser Isak Njutn. MEBIJUS: Znam, vi ste Albert Ajntajn. Page 24

Fridrih Direnmat - Fizicari NJUTN: Kojeta. Nisam ni Herbert Georg Bojtler, kao to se ovde veruje. Moje pravo ime je Kilton, mladiu moj. MEBIJUS (preneraeno ga pogleda): Alek Desper Kilton? NJUTN: Sasvim tano. MEBIJUS: Osniva teorije podudarnosti? NJUTN: Upravo taj. MEBIJUS (prilazi stolu): Namerno ste se ovamo uvukli? NJUTN: Da, izigravajui ludaka. MEBIJUS: Da biste me pijunirali? NJUTN: Da bih otkrio razlog vaeg ludila. Nemaki jezik sam ovako besprekorno nauio u jednoj bazi nae tajne slube. To su bile muke! MEBIJUS: A kad je jadna sestra Dorotea otkrila pravu istinu, vi ste je... NJUTN: Jesam. Veoma alim zbog toga. MEBIJUS: Shvatam. NJUTN: Nareenje je nareenje. MEBIJUS: Razume se. NJUTN: Nisam imao drugog izbora. MEBIJUS: Naravno. NJUTN: Dolo je u pitanje izvrenje moje misije - tog najpoverljivijeg poduhvata nae tajne slube. Morao sam da je ubijem ako sam hteo da izbegnem svaku sumnju. Sestra Dorotea me vie nije smatrala ludim, a glavna lekarka - samo lake obolelim. Zato je trebalo jednim ubistvom definitivno dokazati da sam lud. Nego sluajte, ovo pile je zbilja izvanredno ukusno. (Iz sobe br. 2 uje se Ajntajnova violina.) MEBIJUS: Ajntajn opet svira. NJUTN: Bahovu gavotu. MEBIJUS: Ohladie mu se veera. NJUTN: Samo pustite tog ludaka neka svira. MEBIJUS: Nareujete mi? NJUTN: Neizmerno vas cenim. Bilo bi mi veoma ao ako bih morao energinije da postupim. MEBIJUS: Dat vam je nalog da me otmete? NJUTN: Ako se ispostavi da su pretpostavke nae tajne slube opravdane. MEBIJUS: Kakve pretpostavke? NJUTN: Naa tajna sluba sluajno smatra da ste vi - najgenijalniji fiziar dananjice. MEBIJUS: Samo sam teak nervni bolesnik, Kiltone, i nita drugo. NJUTN: Naa tajna sluba ima o tome drukije miljenje. MEBIJUS: A ta vi o meni mislite? NJUTN: Ja, prostonaprosto, smatram da ste najgenijalniji fiziar svih vremena. MEBIJUS: Kako mi je vaa tajna sluba ula u trag? NJUTN: Zahvaljujui meni. Sluajno sam proitao va rad o osnovima jedne nove fizike. U prvi mah, vae teorije su mi izgledale neozbiljne. A onda kao da mi je puklo pred oima. Shvatio sam da sam naiao na najgenijalniji rad iz oblasti novije fizike. Poeo sam da tragam za autorom i doao do mrtve take. Onda sam obavestio tajnu slubu, i ona je krenula s mrtve take. Page 25

Fridrih Direnmat - Fizicari AJNTAJN: Niste samo vi proitali taj rad, Kiltone. (Doao je, neprimeen, iz sobe br. 2, s violinom ispod pazuha i s gudalom u ruci.) Naime, ni ja nisam lud. Dozvolite da se predstavim. Ja sam takoe fiziar i saradnik jedne tajne slube, ne ba te iste. Zovem se Jozef Ajzler. MEBIJUS: Pronalaza Ajzlerovog faktora? AJNTAJN: Upravo taj. NJUTN: Koji je nestao hiljadu devetsto pedesete? AJNTAJN: Dobrovoljno. NJUTN (najednom vadi revolver): Smem li vas zamoliti, Ajzleru, da se licem okrenete zidu? AJNTAJN: Molim lepo. (Ajntajn polako doeta do kamina, stavi svoju violinu na kamin i iznenada se okrene, s revolverom u ruci.) Dragi moj Kiltone. Poto obojica, kako pretpostavljam, umemo veto da baratamo orujem, moda bi ipak trebalo da izbegnemo dvoboj, ta mislite? Rado u ostaviti svoj brauning ako i vi ostavite svoj kolt. NJUTN: Vai. AJNTAJN: Iza kamina, pored konjaka. Za sluaj da iznenada naiu uvari. NJUTN: U redu. (Obojica stavljaju revolvere iza reetke kamina.) AJNTAJN: Poremetili ste mi planove, Kiltone. Mislio sam da ste doista ludi. NJUTN: Teite se: i ja sam vas smatrao ludim. AJNTAJN: Uopte, neke stvari su ispale naopako. Uzmite, na primer, sluaj sa sestrom Irenom, danas popodne. Poela je da sumnja i samim tim potpisala svoju smrtnu presudu. Veoma alim zbog toga. MEBIJUS: Shvatam. AJNTAJN: Nareenje je nareenje. MEBIJUS: Razume se. AJNTAJN: Nisam imao drugog izbora. MEBIJUS: Naravno. AJNTAJN: Dolo je u pitanje i izvrenje moje misije - tog najpoverljivijeg poduhvata nae tajne slube. Da sednemo? NJUTN: Da sednemo. (Sedne za sto, levo, a Ajntajn desno.) MEBIJUS: Pretpostavljam, Ajzleru, da i vi sad hoete da me naterate... AJNTAJN: Zaboga, Mebijuse... MEBIJUS:...da me nagovorite da odem u vau zemlju. AJNTAJN: Znate, i mi vas smatramo za najveeg od svih fiziara. Ali sad me pre svega interesuje ova veera. Pa ovo je pravi oprotajni banket. (Sipa supu.) Jo nemate apetita, Mebijuse? MEBIJUS: Imam. Najednom. Sad kad ste vas dvojica sve otkrili. (Sedne za sto izmeu njih dvojice, pa i on sipa supu u tanjir.) NJUTN: Hoete malo burgundskog vina, Mebijuse? MEBIJUS: Samo naspite. NJUTN (sipa): Ja u sad da se prihvatim ovog pohovanog mozga. MEBIJUS: Samo se vi sluite. NJUTN: Prijatno. AJNTAJN: Prijatno. MEBIJUS: Prijatno. (Jedu. Zdesna dolaze tri uvara; nadzornik dri nekakvu Page 26

Fridrih Direnmat - Fizicari belenicu.) NADZORNIK: Pacijent Bojtler! NJUTN: Ovde. NADZORNIK: Pacijent Ernesti! AJNTAJN: Ovde. NADZORNIK: Pacijent Mebijus! MEBIJUS: Ovde. NADZORNIK: Nadzornik Sivers, uvar Murilo, uvar Mak Artur. (Vrati belenicu u dep.) Po nalogu vlasti, preduzee se izvesne mere sigurnosti. Murilo, spusti reetku. (Murilo spusti alone na jednom prozoru. Prostorija najednom poinje da lii na zatvor.) Mak Arture, zakljuaj je. (Mak Artur zakljuava alone.) Da li gospoda jo neto ele za ovu no? Pacijent Bojtler? NJUTN: Ne. NADZORNIK: Pacijent Ernesti? AJNTAJN: Ne. NADZORNIK: Pacijent Mebijus? MEBIJUS: Ne. NADZORNIK: Gospodo, stojim vam na raspolaganju. Laku no. (Trojica uvara odlaze. Tisina.) AJNTAJN: ivotinje. NJUTN: U parku ima i drugih grdosija koje motre na nas. Dugo sam ih posmatrao kroz prozor. AJNTAJN (ustane i pokua da otvori reetku): Vrlo je solidna. Sa specijalnim katancem. NJUTN (prilazi vratima svoje sobe, otvara ih i gleda unutra) I na mom prozoru najednom je iskrsla reetka. Prava arolija! (Otvara i druga, pa onda i trea vrata u pozadini.) I na Ajzlerovom. I na Mebijusovom. (Prie desnim vratima.) Zakljuana su. (Opet sedne. I Ajntajn sedne.) AJNTAJN: Spetljali su nas. NJUTN: Logino. Zbog onih bolniarki. AJNTAJN: Sad se iz ove ludnice moemo izvui samo ako radimo zajedniki. MEBIJUS: Ja uopte neu da beim. AJNTAJN: Mebijuse... MEBIJUS: Ne vidim za to ni najmanjeg razloga. Naprotiv. Zadovoljan sam svojom sudbinom. (Svi ute.) NJUTN: Ali ja nisam zadovoljan, to je prilino vana okolnost, zar ne? Svaka ast vaim intimnim oseanjima, ali vi ste genije, i kao takav - vi ste opte dobro. Prodrli ste u nove oblasti fizike. Ali nauka nije va monopol. Vaa je dunost da nama koji nismo genijalni otvarate nove vidike. Zato poite sa mnom, i za godinu dana obui emo vam frak, prebaciemo vas u Stokholm i tamo ete dobiti Nobelovu nagradu. MEBIJUS: Vaa tajna sluba je zbilja nesebina. NJUTN: Priznajem, Mebijuse, da je ona, pre svega, zaokupljena pretpostavkom da ste reili problem gravitacije. MEBIJUS: Reio sam. (Tiina.) AJNTAJN: I to tako mirno kaete? Page 27

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Pa ta bi drugo trebalo da kaem? AJNTAJN: Moja tajna sluba pretpostavlja da ste stvorili jedinstvenu teoriju o elementarnim esticama... MEBIJUS: I vaa tajna sluba moe da bude spokojna: pronaena je jedinstvena teorija polja. NJUTN (servijetom brie znoj sa ela): Drugim reima - formulajsveta! AJNTAJN: Divota. itavi opori dobro plaenih fiziara, u ogromnim dravnim laboratorijuma, godinama uzalud pokuavaju da pomere fiziku s mrtve take, a vi ste reili taj problem tako rei uzgred, za pisaim stolom, u ludnici. (I on obrie servijetom znoj sa ela.) NJUTN: A ta je sa sistemom svih moguih otkria, Mebijuse? MEBIJUS: I on postoji. Formulisao sam ga prosto iz radoznalosti - kao praktinu razradu mojih teorijskih radova. Zar je trebalo da se pravim naivan? Naa razmiljanja imaju prakticne posledice. Bio sam duan da prouim posledice koje bi mogla imati moja teorija polja, kao i moje uenje o gravitaciji. Zakljuak je porazan. Nove, nezamislive energije bile bi osloboene, to bi omoguilo takav razvoj tehnike koji bi svaku fantaziju uinio prosto smenom ako bi moji radovi pali ljudima u ake. AJNTAJN: To se teko moe izbei. NJUTN: Pitanje je samo - ko e prvi toga da se dokopa. MEBIJUS (nasmeje se): Vi biste tu sreu poeleli svojoj tajnoj slubi, Kiltone, i generalstabu koji stoji iza nje? NJUTN: Zato ne? Da bih najveeg fiziara svih vremena vratio u krug njegovih kolega, dobrodola mi je pomo bilo kog generaltaba. Re je o slobodi nae nauke, ni o em drugom. Potpuno je svejedno ko tu slobodu garantuje. Sluiu svakom reimu ako me taj reim ostavlja na miru. Znam, danas se mnogo govori o odgovornosti fiziara. Sad odjednom treba da vodimo rauna o tuem strahu, i da budemo moralni. To je obina besmislica. Mi moramo obaviti svoj pionirski posao, i gotovo. Da li e oveanstvo uspeti da krene putem koji mu trasiramo, to je stvar oveanstva, a ne naa. AJNTAJN: Slaem se, moramo obaviti pionirski posao. To je i moje miljenje. Ali ne moemo se otarasiti odgovornosti. Jer mi oveanstvu predajemo u ruke ogromnu mo. To nam daje pravo da postavljamo odreene uslove. Ba zato to smo fiziari, moramo se baviti politikom raspodele te moi. Moramo odluiti u iju emo korist upotrebiti svoje znanje. Ja sam ve doneo tu odluku. A vi ste, Kiltone, samo kukavni esteta. Zasto ne priete nama, kad vam je ve stalo iskljuivo do slobode nauke? Ni mi, ve odavno, ne moemo sebi dopustiti da popujemo fiziarima. I nama su, pre svega, potrebni rezultati. I nae politiko ureenje mora fiziarima da se udvara. NJUTN: Oba naa drutvena ureenja, Ajzleru, moraju sad, pre svega, da se dodvore Mebijusu. AJNTAJN: Naprotiv. On mora nas da slua, jer ga obojica drimo u ahu. NJUTN: Mislite? Bogme, pre bih rekao da nas dvojica drimo jedan drugog u ahu. Nae tajne slube su, na alost, dole na istu ideju. Nemojte se, stoga, zavaravati. Pomislite samo u kakav smo nemogu poloaj dospeli. Poe li Mebijus s vama, ma ta ja pokuao - vi biste to omeli. A ni vi ne biste mogli Page 28

Fridrih Direnmat - Fizicari nita da uinite ako bi se Mebijus opredelio za mene. Samo on moe tu da bira, a ne mi. AJNTAJN (sveano ustaje): Onda - da uzmemo revolvere. NJUTN (takoe ustaje): Da se borimo. (Uzme oba revolvera iza reetke kamina i dd Ajntajnu njegov.) AJNTAJN: ao mi je to e cela stvar imati krvav zavretak. Ali moramo pucati. Jedan na drugog i na uvare - u svakom sluaju. A po potrebi i na Mebijusa. Makar on bio najvaniji ovek na svetu - njegovi rukopisi su jo vaniji. MEBIJUS: Moji rukopisi? Pa ja sam ih spalio. (Mrtva tiina.) AJNTAJN: Spalili? MEBIJUS (zbunjeno): Maloas. Pre no to su se policajci vratili. Da bih bio siguran. AJNTAJN (oajniki se nasmeje): Spalili ste ih. NJUTN (besno vie): Plodove petnaestogodinjeg rada! AJNTAJN: Pa to je da ovek poludi! NJUTN: Zvanino smo ve ludi. (Obojica stave revolvere u dep i poraeno sednu.) I tako, sad smo zauvek preputeni vama, Mebijuse. I zato sam ja morao da udavim onu bolniarku, i jo da nauim nemaki jezik. AJNTAJN: A mene su uili da sviram u violinu, to je za jednog totalno nemuzikalnog oveka pravo pravcato muenje. MEBIJUS: Zar neemo vie jesti? NJUTN: Izgubio sam apetit. AJNTAJN: teta za pohovani mozak. MEBIJUS (ustane): Nas trojica smo fiziari. Upravo kao fiziari i moramo doneti neophodnu odluku. Moramo nauno da postupimo. Naa odluka ne sme biti zasnovana na subjektivnim miljenjima, ve na loginim zakljucima. Moramo se potruditi da utvrdimo ta bi bilo najpametnije. Nae rasuivanje mora da bude besprekorno, jer bi pogrean zakljuak doveo do katastrofe. Polazna taka je jasna. Sva trojica imamo isti cilj pred oima, ali nam je taktika razliita. Taj cilj je - napredak fizike. Vama je stalo samo do naunike slobode, Kiltone, dok se odriete odgovornosti. Vi, Ajzleru, naprotiv, obavezujete nauku u ime politike odgovornosti svoje zemlje. Ali kako stvari odista stoje? O tome moram, pre svega, da budem obaveten, ako treba da se odluim. NJUTN: ekaju vas neki od najpoznatijih fiziara. Poloaj i plata - idealni, podneblje ubistveno, ali su klimatski ureaji izvrsni. MEBIJUS: Jesu li ti fiziari slobodni? NJUTN: Dragi moj Mebijuse, ti fiziari su izjavili da su spremni da reavaju naune probleme koji su od odlunog znaaja za odbranu zemlje. Zato moraju uvideti... MEBIJUS: Dakle, nisu slobodni. (Obraa se Ajntajnu.) Jozefe Ajzleru. Vi se bavite i politikom. Politika trai mo. Imate li tu mo? AJNTAJN: Niste me razumeli, Mebijuse. Moja politika se upravo i sastoji u tome to se odriem svoje moi u korist odreene partije. MEBIJUS: Da li moete usmeriti tu partiju u pravcu koji vam nalae vaa lina odgovornost ili ste, pak, u opasnosti da vam partija daje smer? Page 29

Fridrih Direnmat - Fizicari AJNTAJN: Nemojte biti smeni, Mebijuse. Ja, naravno, mogu samo da se nadam da e partija prihvatiti moje savete, i nita vie. Bez takve nade - nema ni politikog stava. MEBIJUS: Jesu li bar kod vas fiziari slobodni? AJNTAJN: Poto i oni, radi odbrane zemlje... MEBIJUS: udno. Obojica se zalaete za drukije teorije, a, u stvari, nudite mi isto: da budem va zarobljenik. Zato vie volim ovu ludnicu. Tu sam bar siguran da me niko nee iskoriavati. AJNTAJN: Sa izvesnim opasnostima ovek se, na kraju krajeva, mora pomiriti. MEBIJUS: S nekim opasnostima ovek nikada ne sme da se pomiri: propast oveanstva je jedna takva opasnost. Znamo ta svet moe da uini s orujem kojim ve raspolae, a moemo zamisliti ta bi mogao uiniti s orujem koje moji radovi omoguavaju. Upravo tim saznanjem sam se i rukovodio. Bio sam siromah. Imao sam enu i troje dece. Univerzitetska karijera obeavala je slavu, a industrija - novac. I jedan i drugi put izgledali su mi suvie opasni, jer bih morao da objavim svoje radove. Posledice bi bile: prevrat u naoj nauci i slom privrednog sistema. Oseanje odgovornosti nateralo me je da krenem drugim putem. Digao sam ruke i od akademske karijere i od privrede, a svoju porodicu prepustio sudbini. Izabrao sam ludaku kapu. Stao sam da tvrdim da viam kralja Solomona, i ubrzo su me strpali u ludnicu. NJUTN: I to mi je neko reenje! MEBIJUS: Razum je nalagao taj korak. U naoj nauci doprli smo do krajnjih granica onoga to se uopte moe saznati. Znamo neke lako shvatljive zakone, poznata nam je uzajamna zavisnost nekih neshvatljivih pojava, i to je sve. tota ostaje tajna, umu nedostupna. Doli smo do kraja svog puta. Ali oveanstvo jo nije dotle doprlo. Prodrli smo daleko napred, jo nikog nema za nama, zapali smo u prazninu. Naa nauka je postala strana, naa istraivanja su opasna, naa saznanja smrtonosna. Nama, fiziarima, preostaje samo to - da kapituliramo pred stvarnou. Ona nam nije dorasla, ali nas upropauje. Moramo se odrei svoga znanja, i ja sam ga se odrekao. Ne postoji drugo reenje. Ni za vas. AJNTAJN: ta hoete time da kaete? MEBIJUS: Morate ostati u ludnici, sa mnom. NJUTN: Mi? MEBIJUS: Obojica. (utanje.) NJUTN: Ne moete, Mebijuse, oekivati od nas da veno... MEBIJUS: Imate li tajni radiootpremnik? AJNTAJN: Da, pa ta? MEBIJUS: Obavestite svoje naredbogavce da ste se prevarili, i da ste stvarno ludi. AJNTAJN: Onda bismo ovde ostali doivotno. Niko ne haje za propale pijune. MEBIJUS: Samo tako mogu ostati neotkriven. Samo smo jo u ludnici slobodni. Samo jo u ludnici moemo da razmiljamo. Na slobodi je nae razmisljanje eksploziv. NJUTN: Ali mi nismo ludi. Page 30

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Ali smo zato ubice. (Oni ga zabezeknuto pogledaju.) NJUTN: Protestujem! AJNTAJN: To niste smeli da kaete, Mebijuse. MEBIJUS: Ko ubija - taj je ubica, a mi smo ubijali. Svaki od nas je ovamo doao iz odreenih razloga. Svaki od nas je ubio svoju bolniarku sa odreenim ciljem. Vas dvojica - da ostvarenje vae tajne misije ne bi bilo ugroeno; ja zato to je sestra Monika verovala u mene. Smatrala je da sam nepriznati genije. Nije shvatala da je danas dunost genija da ostane nepriznat. Ubistva su neto strano. Ali ja sam je ubio da ne bih izazvao jo stranija ubistva. Sad ste se vi ispreili. Vas ne mogu da odstranim, ali moda mogu da vas ubedim? Treba li da naa ubistva postanu besmislena? Jer, ili smo te bolniarke rtvovali ili smo ih ubili. Ili emo ostati u ludnici ili e svet postati ludnica. Ili emo mi nestati iz tueg pamenja ili e svet nestati. (utanje.) NJUTN: Mebijuse! MEBIJUS: Molim, Kiltone? NJUTN: Pomislite samo na ovu ludnicu. Na te grozne uvare. Na onu odvratnu lekarku. MEBIJUS: Pa? AJNTAJN: Dre nas u kavezu, kao divlje zveri! MEBIJUS: Mi i jesmo zveri. Ne smeju nas pustiti meu ljude. (utanje.) NJUTN: Zar stvarno nema drugog izlaza? MEBIJUS: Nema. (utanje.) AJNTAJN: Johane Vilhelme Mebijuse. Ja nisam rav ovek. Ostau. (utanje.) NJUTN: I ja ostajem. Zauvek. (utanje.) MEBIJUS: Hvala vam. Samo tako e svet jo imati ansu, ma kako malu, da se nekako izvue. (Podigne au.) Za nae bolniarke! (Svi sveano ustaju.) NJUTN: Ispijam ovu au za Doroteju Mozer. DRUGA DVOJICA: Za sestru Doroteju! NJUTN: Morao sam da te rtvujem, Doroteja! Za tvoju ljubav ja sam ti dao smrt! Sad hou da pokaem da sam bio dostojan te ljubavi! AJNTAJN: Ispijam ovu au za Irenu taub! DRUGA DVOJICA: Za sestru Irenu! AJNSTAJN: Morao sam da te rtvujem, Irena! Urazumio sam se - da bih mogao da hvalim i uzdiem tebe i svoju rtvu! MEBIJUS: Ispijam ovu au za Moniku tetler. DRUGA DVOJICA: Za sestru Moniku! MEBIJUS: Morao sam da te rtvujem, Monika! Neka tvoja ljubav blagoslovi prijateljstvo koje smo nas trojica fiziara sklopili u tvoje ime. Daj nam snage da kao ludaci predano uvamo tajnu svoga znanja. (Ispiju ae pa ih spuste na sto.) NJUTN: Preobrazimo se, stoga, ponovo u ludake. Izigravajmo opet Njutna. AJNTAJN: Svirajmo opet Krajslera i Betovena. MEBIJUS: Neka se opet pojavi kralj Solomon. NJUTN: Budimo ludi, ali mudri. AJNTAJN: Zatoeni, ali slobodni. MEBIJUS: Fiziari, ali nevini. (Mahnu jeda drugome glavom, i sva trojica odu u Page 31

Fridrih Direnmat - Fizicari svoje sobe. Salon je za trenutak prazan. Zdesna dolaze Mak Artur i Murilo. Sad su obojica u crnoj uniformi i imaju revolvere. Raspremaju sto. Mak Artur odvozi pokretni stoi sa posuem napolje, desno. Murilo premesti okrugli sto do desnog prozora, pa na njega stavi izvrnutu stolicu, kao kad se posprema gostionica. Onda i Murilo izide desno. Prostorija je opet prazna. Onda, zdesna, dolazi gospoica doktor fon Cand, kao i obino, u belom lekarskom mantilu i sa stetoskopom. Obazire se. Najzad, dolazi i Sivers; i on je u crnoj uniformi.) NADZORNIK: efe. Gica DOKTOR: Sliku, Siverse. (Mak Artur i Murilo donose nekakav veliki portret u tekom zlatnom ramu; slika predstavlja nekog generala. Sivers skida portret koji je dotle visio na zidu i vea novi.) General Leonidas fon Cand ovde e se oseati bolje nego meu onim enama. Nema ta, sjajno izgleda ta stara junaina, i pored Bazedove bolesti. Voleo je junake pogibije, a u ovoj zgradi ih je ve bilo. (Posmatra oevu sliku.) A tajni savetnik neka ide u ensko odeljenje, meu milionarke. Stavite ga zasad u hodnik. (Mak Artur i Murilo odnose sliku desno.) Da li je doao generalni direktor Freben sa svojim glaveinama? NADZORNIK: ekaju u zelenom salonu. Da li da pripremim ampanjac i kavijar? Gica DOKTOR: Nisu oni tu da lou i da deru, nego da rade. (Sedne na sofu) Dovedite Mebijusa, Siverse. NADZORNIK: Razumem, efe. (Ide do sobe br. 2 i otvara vrata.) Mebijus ovamo! (Pojavljuje se Mebijus. Kao da je sav ozaren.) MEBIJUS: Divna no. Tamnoplava, pobona, smerna. No monog kralja. Njegova bela sen odvaja se od zida. Oi mu blistaju. (utanje.) Gica DOKTOR: Mebijuse. Po nareenju dravnog tuioca mogu s vama da razgovaram samo u prisustvu nekog uvara. MEBIJUS: Shvatam, gospoice doktor. Gica DOKTOR: Ono to imam da vam kaem, tie se i vaih kolega. (Mark Artur i Murilo su se vratili.) Mak Arture, Murilo. Dovedite onu dvojicu. MURILO i MAK ARTUR (otvaraju vrata br. 1 i 3): Ovamo! (Njutn i Ajntajn izlaze, takoe ozareni.) NJUTN: Tajanstvena no. Beskrajna, velianstvena. Kroz reetke na mom prozoru sijaju Jupiter i Saturn, otkrivaju zakone vasione. AJNTAJN: Srena no. Utena, dobra. Zagonetke sad ute i odgovori su nemi. Mogao bih da sviram i nikad da ne prestanem. Gica DOKTOR: Alek Desper Kilton i Jozef Ajzler, imam s vama da razgovaram. (Njih dvojica je zapanjeno pogledaju.) NJUTN: Zar - znate? (Obojica hoe da izvuku revolvere, ali ih Murilo i Mak Artur razoruaju.) Gica DOKTOR: Va razgovor je, gospodo, bio prislukivan; ve odavno sam poela da sumnjam. Mak Arture, Murilo, donesite Kiltonov i Ajzlerov otpremnik. NADZORNIK: Ruke na potiljak, sva trojica! (Mebijus, Ajntajn i Njutn diu ruke na potiljak, dok Mak Artur i Murilo odlaze u sobe br. 2 i 3.) Page 32

Fridrih Direnmat - Fizicari NJUTN: Pa ovo je prava smejurija! (Nasmeje se. Sam, avetinjski.) AJNTAJN: Ne znam... NJUTN: Da pukne! (Opet se nasmeje, pa zanemi. Mak Artur i Murilo se vraaju s otpremnicima.) NADZORNIK: Sputaj ruke! (Fiziari se pokoravaju. utanje.) Gica DOKTOR: Reflektore, Siverse. NADZORNIK: Okej, efe. (Podigne ruku. Reflektori spolja obaspu fiziare zaslepljujuom svetlou. Sivers je istovremeno unutra ugasio osvetljenje.) Gica DOKTOR: Vila je opkoljena uvarima. Besmisleno je pomiljati na bekstvo. (uvarima) Izlazite, vas trojica! (Tri uvara odlaze iz salona, odnosei oruje i otpremnike. utanje.) A sada treba da ujete moju tajnu. Jedino vi. Jer sad ve vie i nije vano da li ete to znati. (utanje. Ona objavi, sveano.) I preda mnom se pojavljivao zlatni kralj Solomon. (Njih trojica je zabezeknuto pogledaju.) MEBIJUS: Solomon? Gica DOKTOR: Ve godinama. (Njutn se tiho smeje. Ona nastavi, ne zbunjujui se.) Najpre u mojoj sobi za rad. Jedne letnje veeri. Napolju je jo bilo sunce, a u parku je kljucao detli, kad je odjednom doleteo zlatni kralj. Kao neki ogromni aneo. AJNTAJN: Poludela je. Gica DOKTOR: Saznala sam istinu. Solomon je ustao iz mrtvih. Otkrio je svoju mudrost da bi u njegovo ime Mebijus vladao svetom. AJNTAJN: Njoj je mesto u ludnici. Treba je zatvoriti. Gica DOKTOR: Ali Mebijus je izdao zlatnog kralja. Uplaio se. Preutao je ta je saznao, i zato je bio odbaen. Jer ono to mu je zlatni kralj otkrio - nije bilo nikakva tajna. Zato to se moglo zamisliti. Sve to se moe zamisliti - jednom mora da se izmisli. Sad ili u budunosti. Zlatni kralj samo nije hteo da to neko drugi izmisli. To je trebalo da bude njegovo delo, put ka uspostavljanju njegove svete vlasti nad zemljom. I zato je potraio mene, njegovu slukinju. AJNTAJN (prodorno): Ona je luda! ujete li je, poludela je! Gica DOKTOR: Posluala sam njegovo nareenje. Bila sam lekarka, a Mebijus je bio moj pacijent. Mogla sam s njim da inim sve to sam htela. Godinama sam ga opsenjivala i pravila fotokopije beleki zlatnog kralja, sve do poslednje stranice. NJUTN: Udarena je! Potpuno je poludela! Ta uhvatite je ve jednom! (Tiho) Svi smo mi udareni... Gica DOKTOR: Tiho sam vrila svoju dunost. Podigla sam ogroman kombinat - fabrike su nicale jedna kraj druge - zasnovala sam moni trust. Iskoristiu sve mogunosti koje prua taj sistem svih moguih otkria. MEBIJUS (prodorno): Gospoice doktor Matilda fon Cand, vi ste bolesni. Solomon, u stvari, ne postoji. Nikad mi se nije ni priviao. Gica DOKTOR: Laete. MEBIJUS: To sam izmislio samo zato da bih prikrio svoje pronalaske. Gica DOKTOR: Odriete ga se. MEBIJUS: Urazumite se, zaboga. Shvatite da ste ludi. Gica DOKTOR: Nimalo, kao ni vi. Page 33

Fridrih Direnmat - Fizicari MEBIJUS: Onda moram svetu da doviknem istinu. Godinama ste me bestidno iskoriavali. ak ste doputali da moja jadna ena sve plaa. Gica DOKTOR: Nita vi ne moete uiniti, Mebijuse ak i kad bi va glas prodro u svet, ljudi vam ne bi verovali. Jer vi ste za javnost - samo opasan ludak. Zato to ste ubili... (Njih trojica shvate istinu.) MEBIJUS: Moniku. AJNTAJN: Irenu? NJUTN: Doroteju? Gica DOKTOR: Samo sam iskoristila mogunost koja mi se ukazala. Solomonova tajna morala se sauvati, a vaa izdaja morala je da bude kanjena. Morala sam da vas uinim bezopasnim. Pomou tih vaih ubistava. Sama sam podgovorila te tri bolniarke. Znala sam kako ete postupiti. Bili ste providni kao automati, a ubijali ste kao delati. (Mebijus hoe da se okomi na nju, ali ga Ajntajn zadri.) Nema nikakvog smisla, Mebijuse, juriati na mene. Kao to nije imalo nikakvog smisla paliti rukopise kojima sam ve raspolagala. (Mebijus se okrene od nje.) Vas ne okruuju vie zidovi ludnice. Ova kua je riznica moga trusta. Ona krije tri fiziara koji jedini osim mene znaju istinu. Ne dre vas ovde u zaptu oni to uvaju ludake: Sivers je komandir moje fabrike policije. Sami ste prebegli u svoj zatvor. Solomon je mislio pomou vas i radio pomou vas, a sad vas unitava pomou mene. (utanje) Ali ja preuzimam njegovu mo. Ja se ne bojim. Sanatorijum je pun mojih umobolnih roaka, sa nakitom i ordenjem. Ja sam poslednji normalni lan porodice. Njen zavretak. Neplodna sam, upuena samo na ljubav blinjih. Zato se Solomon saalio na mene. On, koji ima hiljadu ena, odabrao je mene. Sada u postati neuporedivo monija od mojih oeva. Moj trust e preuzeti svu vlast, osvojie zemlje i kontinente, iskoristie itav sunani sistem, dopree do Andromedinih zvezdanih maglina. To je obraun. Istina, ne u korist sveta, ali zato u korist jedne stare, grbave usedlice. (Pozvoni runim zvoncetom. Zdesna dolazi nadzornik.) NADZORNIK: efe? Gica DOKTOR: Hajdemo, Siverse. Sednica Uprave treba ve da pone. Poinje svetski poduhvat, produkcija je u punom zamahu. (Izie desno, sa nadzornikom. Tri fiziara su sami. ute. Sve je proigrano. Tiina.) NJUTN: Gotovo je. (Sedne na sofu.) AJNTAJN: Svet je pao u ake jednom ludom neuropsihijatru. (Sedne kraj Njutna.) MEBIJUS: Ono to se jednom izmisli, ne moe se vie povui. (Mebijus sedne na stolicu levo od sofe. ute. Ukoeno gledaju pred sebe. Onda stanu da govore, sasvim mirno, kao da je to neto to se samo po sebi razume, predstavljajui se publici.) NJUTN: Ja sam Njutn. Ser Isak Njutn. Roen 4. januara 1643. u Vulstorpu kraj Grantama. Predsednik sam Kraljevskog drutva. Ali to nikog ne treba da zbunjuje. Napisao sam delo: Matematiki osnovi prirodnih nauka. Rekao sam: Hypoteses non fingo. U eksperimentalnoj optici, u teorijskoj mehanici i u vioj matematici moji radovi nisu nevani, ali sam pitanje sutine gravitacije morao da stavim otvorenim. Pisao sam i teoloke knjige: komentare proroanstva Page 34

Fridrih Direnmat - Fizicari svetog Danila i viziju svetog Jovana. Ja sam Njutn. Ser Isak Njutn. Predsednik sam Kraljevskog drutva. (Ustane i ide u svoju sobu.) AJNTAJN: Ja sam Ajntajn. Profesor Albert Ajntajn. Roen 14. marta 1879. u Ulmu. Hiljadu devetsto druge postao sam strunjak vajcarskog patentnog ureda u Bernu. Tamo sam postavio svoju specijalnu teoriju relativiteta, koja je izmenila itavu fiziku. Onda sam postao lan Pruske akademije nauka. Kasnije sam postao emigrant. Zato to sam Jevrejin. Od mene potie formula E = mc2, klju za pretvaranje materije u energiju. Volim ljude i volim svoju violinu, ali na moju preporuku nainjena je atomska bomba. Ja sam Ajntajn. Profesor Albert Ajntajn. Roen 14. marta 1879, u Ulmu. (Ustane i ode u svoju sobu. Onda se zauje kako svira. Krajslera. Ljubavnu pesmu.) MEBIJUS: Ja sam Solomon. Ja sam siroti kralj Solomon. Nekad sam bio bezmerno bogat, mudar i bogobojaljiv. Moja mo je naterivala i silnike da drhte. Bio sam kralj mira i pravde. Ali moje znanje je unitilo moju pobonost, a poto se boga vie nisam bojao, moja mudrost je unitila i moje bogatstvo. Sada su mrtvi gradovi kojima sam vladao, pusto je sada carstvo koje mi bee povereno, to je sad samo pustinja to plaviasto treperi, dok negde, oko neke male, ute, bezimene zvezde, krui, veito, besmisleno, radioaktivna Zemlja. Ja sam Solomon, ja sam Solomon, ja sam siroti kralj Solomon. (Odlazi u svoju sobu. Salon je sada prazan. uje se jos samo Ajntajnova violina.) Zavesa DVADESET I JEDNA TAKA O FIZIARIMA 1. Ja ne polazim od jedne teze, ve od jedne prie. 2. Ako se polazi od prie, ona mora biti zamiljena do kraja. 3. Pria je zamiljena do kraja ako je dovedena do najgoreg mogueg obrta. 4. Najgori mogui obrt ne moe se predvideti. On nastupa sluajno. 5. Vetina dramskog pisca sastoji se u tome da sluaj uini funkcionalnim u odnosu na radnju. 6. Nosioci dramske radnje su ljudi. 7. Pod sluajem u jednoj dramskoj radnji podrazumeva se: kad, ko, koga i gde sluajno susree. 8. Ukoliko ljudi vie planski postupaju, utoliko e sluaj biti efektniji. 9. Ljudi koji planski postupaju, hoe da postignu odreeni cilj. Sluaj ih najgore pogaa onda kad njime postiu ono to je suprotno njihovom cilju: ono 6ega su se bojali, i to su hteli da izbegnu. 10. Ovakva pria je, istina, groteskna, ali ne apsurdna (besmislena). 11. Ona je paradoksalna. 12. Kao ni logiari, ni dramatiari ne mogu izbei paradokse. 13. Kao ni logiari, ni fiziari ne mogu izbei paradokse, 14. Drama o fiziarima mora biti paradoksalna. 15. Ona ne moe imati za cilj sadrinu fizike, ve samo njeno dejstvo. 16. Sadrina fizike tie se fiziara, a njeno dejstvo tie se svih ljudi. 17. Ono to se svih tie, samo svi mogu reavati. Page 35

Fridrih Direnmat - Fizicari 18. Svaki pokuaj nekog pojedinca da sam za sebe rei ono to se tie svih mora propasti. 19. Stvarnost se ogleda u paradoksima. 20. Onaj ko se suprotstavlja paradoksima, suprotstavlja se stvarnosti. 21. Dramaturgija moe navesti gledaoca da se suprotstavi stvarnosti, ali ga ne moe naterati da joj odoli ili da je ak savlada. Fridrih Direnmat

Page 36