IV.

GRKA
SPECIJALNA E K O N O M S K A INTERVENCIJA 1942/44 Moj privredni angaman u Grkoj zapoeo je cigaretom (papastratos I"). Cigaretu m i j e ponudio moj prijatelj, ambasador Riter (Ritter). Bilo je to sredinom oktobra 1942. Posetio sam ga, kao i obino, prilikom mog boravka u Berlinu, u Ulici Vilhelm, kako bi mogli nesmetano, daleko od oiju i protokola, da razgovaramo o optoj situaciji. Pohvalio sam kvalitet cigareta, a Riter mi je tuno odgovorio, da je to jedina radosna vest koja dolazi iz Grke. Privreda i valuta zemlje nalaze se u oajnom stanju. Grkoj preti opti haos. Gradsko stanovnitvo polako ali sigurno poinje da gladuje. U Glavnom tabu Hitlera vlada velika zabrinutost i nervoza zbog takvog stanja, jer je re o zemlji koja nam slui kao most za snabdevanje nae armije u Severnoj Africi. Nemako ministarstva privrede i finansija, kao i dravna banka, Rajhsbank (Reichsbank), izjavili su da nemaju na raspolaganju nijedno struno lice koje bi moglo da popravi loe stanje i Grku dovede u red. Izneo sam svoje miljenje o privrednom poloaju Grke. Naglasio sam, kao prvo, da je u toj zemlji, uz to, pod ovakvim okolnostima, potpuno pogreno propisati nemaki recept regulisanja trita. Drugo, snabdevanje hranom nemakih i italijanskih okupacionih trupa sa grke pijace treba da se svede na minimum. S druge strane, da se maksimalno povea snabdevanje okupacionih nemakih trupa u Grkoj hranom iz Nemake. I kao tree, da spekulacije na grkom tritu ne mogu da suzbiju odreivanjem maksimalnih cena za hranu i donoenjem kaznenih mera, ve jedino robom, dakle ivotnim namirnicama, kojih bezuslovno mora da bude dovoljno. Zato je potrebno sprovesti finansijsko-tehnike mere. Nedostatak hrane na tritu ima za posledicu da nema dovoljno novca u opticaju. I tek onda moemo da dozvolimo da trite samo formira cene. Najvie to moemo da postignemo nije stabilnost grke valute drahme, nego to da drahma stvarno zadri vrednost i karakter novca, a to

83

emo postii time to emo usporiti inflaciju. Posle mog izlaganja, sledio je ovakav komentar ambasadora Ritera: Dobro. Pa onda ste Vi, dakle, ovek, koji se razume u te stvari! Da li biste prihvatili taj zadatak?" Da!" Posle toga sledio je telefonski razgovor sa Glavnim tabom. Sledeeg dana poleteo sam i naao se u Glavnom tabu, kod firera. Ovde sam 16. oktobra 1942. primio dunost i bio imenovan kao specijalni izaslanik Nemakog rajha za privredna i finansijska pitanja u Grkoj. Dobio sam zadatak da preduzmem sve potrebne mere, kako bih spreio da privreda i valuta u Grkoj doive poptpuni slom i da zemlju spasem od haosa. Istovremeno je trebalo da obezbedim finansiranje nemakih okupacionih snaga u Grkoj. Na kraju sam vodio zavrne razgovore sa ministrom spoljnih poslova, Fon Ribentropom, koji mi je preporuio ovaj recept: Najvanije je da odmah obesite desetak velikih pekulanata!" Ja: Do takvih mera ja ne drim mnogo. Donekle poznajem tu zemlju. Dosadanje drakonske kaznene mere samo su poveale glad, jer se rizik sa crnim tritem isplati zbog povoljnih cena. Ja u, meutim, pokuati da uradim neto drugo: da stvorim takvu situaciju, u kojoj e veliki pekulanti biti dovedeni do toga da se sami obese!" Sa Musolinijem je bilo dogovoreno to da i Italija imenuje oveka, koji bi imao istu punomo kao i ja. Konano, Grka je bila zemlja, koju je Nemaka priznavala kao italijansku zonu uticaja. Zbog razloga koje sam ve spomenuo, moja ranija zaduenja morao sam i dalje da obavljam. Iz Hitlerovog taba vratio sam se avionom u Berlin, gde sam vodio kratke i pozitivne razgovore sa ministrima Funkom i Sverin Krosikom (Schwerin-Krosigk). Nakon toga, avionom sam otputovao u Rim. Leteo sam u lepom avionu nemakog ministra spoljnih poslova. Taj avion stajao mi je godinu dana na raspolaganju, a dobio sam i Ribentropovog pilota. Taj ovek je bio pravi profesor pilot. Civina (Ziwina) je imao za sobom dva miliona kilometara leta. Bio je majstor svog zanata. U toku jedne godine sa njim sam sigurno leteo sto puta. Kada je vazduni prostor nad Balkanom postao prilino neugodan i opasan, onda je ovaj putniki avion bio zamenjen i dobio sam na raspolaganje vojni avion tipa hajnkel 111". U Rimu se upravo odravala konferencija posveena Grkoj. Nemaki ambasador dr Klodius (Clodius), vodio je pregovore s italijanskim ambasadorom Daninijem (Giannini). Ovim razgovorima su, takode, prisustvovali grki ministar finansija i privrede Gocamanis, kao i izaslanik Nemakog ministarstva spoljnih poslova u Atini, poslanik dr Altenburg. Tada sam upoznao i italijanskog kolegu Dagostinija (D'Agostino), koji je bio odlian bankarski strunjak. Dagostino je bio generalni direktor Komercijalne banke (Banca

84

Comerciale") i radio je na saniranju jedne banke (Banca di Lavoro"). Veoma brzo sam se sporazumeo sa Dagostinom u vezi s najhitnijim stvarima koje se odnose na nae zadatke u Grkoj. Reili smo da napustimo konferenciju, koja je jo bila u toku, jer za nae zadatke ona nije mogla da nam bude naroito korisna. Pre nego to smo krenuli na put, primio nas je italijanski ministar spoljnih poslova, grof Cano (Ciano). U svom dnevniku o ovoj temi je zapisao sledee: 30. avgust 1942. Kidi (Chigi) je poslao SOS iz Grke...11. okotbar 1942. Ako nastavimo dosadanjim putem, u Grkoj e doi do potpunog finansijskog sloma... 17. oktobar 1942. Telefonirao Ribentrop, da u Rim alje Nojbahera, koji ima nove predloge u vezi s reavanjem grke privredne krize.... 19. oktobar 1942. Nojbaher stigao u Rim. Njemu e se, sa nae strane pridruiti komesar, koji e imati ista ovlatenja. Predloio sam Dagostina, koji poseduje sve potrebne kvalitete. Due je pokazao spremnost da se problem tako rei. To e nam pomoi da konano pronaemo pravu nit u grkom zapetljanom klupku....21. oktobar 1942. Sastanak u mom kabinetu u vezi s privrednim pitanjima u Grkoj. Prisutni: Makenzen (Mackensen), Nojbaher, Dagostino, Kii i Gocamanis. Samo je Nojbaher ubeden da mogu da se postignu krupni rezultati, a svi ostali su prilino skeptini i nepoverljivi, a posebno Gocamanis, koji, nema sumnje, nabolje poznaje svoju zemlju, kao i odnose i mogunosti Grke. Ja sam se, manje ili vie, sa njim sloio, ali se, prirodno, pazim, da to i otvoreno kaem." Iz Atine su stizale katastrofalne vesti. Jedna oka" (grka mera za 1,3 kg) maslinovog ulja skoila je na 30 000 drahmi, a engleska zlatna funta staje 300 000 drahmi. Pijaca je potpuno opustela i zjapila je prazna. Mesena zarada radnika ili slubenika iznosila je 30 000 drahmi i plate su zamrznute. Zamrznute cene, meutim, nisu postojale. Poslednje nedelje oktobra 1942. moj avion se sigurno spustio na aerodrom Tatoi, pored Atine. Dagostino je, takode, trebalo uskoro da stigne u Grku. Situacija koju sam zatekao u Grkoj izgledala je ovako: nita nije funkcionisalo. Sve je bilo u nekom nekontrolisanom procesu, koji se kretao u pravcu potpune anarhije. U ovoj knjizi nema mesta za podrobnu privrednu analizu. Zadovoljiu se sa nekoliko kratkih primedbi, kako bih grku krizu mogao da uinim razumljivom i za ljude koji nisu ekonomski eksperti. Grka je, istina, izvoznik visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda, kao to su duvan, vino, maslinovo ulje, suvo groe, pomorande i limun, ali ipak nije u stanju da, sa svojim kamenitim, krevitim tlom, prehrani svoje stanovnitvo. Ona je, dakle, ak i u takozvanim normalnim vremenima, prisiljena da uvozi, pored sirovina i industrijskih produkata, i velike koliine prehrambenih proizvoda. Povoljna za Grku je injenica da poseduje prilino deviza dobijenih iz spoljne trgovine, iz jake trgovake pomorske flote, iz turizma, kao i iz privatnih novanih uputnica, koje alje brojna grka emi-

85

gracija svojim roacima u otadbini. Kako su doli rat i blokada, ovi devizni izvori odjednom su presuili. Grku zapadni saveznici nisu potpuno izolovali pomorskom blokadom. Jednosmerne eleznike pruge, meutim, koje povezuju zemlju s Evropom, zbog vojnih transporta su postale preoptereene. U zemlji su se odjednom nale dve okupacione armije, koje su, istina, za novac, brzo potroile poljoprivredne proizvode Grke. Okupacione snage nisu plaale direktno novcem, nego kreditima, koji su predvieni za snabdevanje tih stranih trupa, a oni su se dobijali tako to ih je grka nacionalna banka tampala i to radei u tri smene dnevno. Ve je koliina novca porasla od est milijardi drahmi na 18 milijardi u aprilu 1941. Krajem oktobra 1942, kada je zapoeta akcija saniranja grke privrede, koliina novca porasla je na 180 milijardi drahmi i nezaustavivo se kretala prema bilionu. Kreditna potraivanja obe okupacione armije - a ona su se koristila uglavnom za velike radove u svrhu odbrane - iznosila su za mesec oktobar 1942. oko 50 milijardi drahmi. A otprilike toliko je bilo potrebno i grkoj vladi za voenje i odravanje dravne administracije. Grka je morala da se brine o velikom broju izbeglica koji su proterani ili pobegli iz bugarske okupacione zone. Prihodi dobijeni iz poreza nisu mogli da budu znatni, privreda je unitena, a ono malo s t o j e moglo da se dobije, kapalo je u dravnu kasu polako i odavno g a j e na putu" pojela galopirajua inflacija. Gradsko stanovnitvo je gladovalo. U zimu 1941/42 godine moglo je da se vide na ulicama Atine mnogo gladnih ljudi, koji su izgledali kao kosturi, kako padaju od slabosti i umiru. Nita nisu pomogle kazne predviene protiv pekulanata, dakle, propisi po nemakom receptu. Hrana se i dalje prodavala po oprobanom receptu crnog trita: hranu dobija onaj ko ponudi najviu cenu, i tako se se polako praznila pijaca sa prehrambenim proizvodima do poslednje glavice kupusa. Da trite samo regulie cene bilo je dobro zamiljeno. Ali, u postojeim grkim uslovima ovo nije moglo da funkcionie. Gde je u Grkoj bio egzistencijalni minimum u vezi s prehrambenim proizvodima? Kada se tano zna odgovor na to pitanje, onda imamo osnovu za regulisanje trita. Toga, meutim, u Grkoj nije bilo, kao to nije postojao ni saobraaj, ni trgovina za civilne potrebe. Gde je u Grkoj bila vlada koja uiva autoritet, gde precizan upravni aparat, gde mehanika disciplina nemakog stanovnitva. Ovakva mehanika primena recepta, i to za zemlju koja se nalazi pod sasvim drugim privrednim, administrativnim i psiholokim okolnostima, u Grkoj je uzdrmala i one najbolje snage i prednosti koje e ta zemlja uvek posedovati: zauujuu, fantastinu privatnu inicijativu i spretnost pojedinaca da se snau i u najteim situacijama. U zemlji je postojala samo jedna privredna firma koja je radila punom parom: tamparija novca. Zlatno pokrie grke valute, meutim, bilo je pod kontrolom saveznika, u Americi.

86

Sloio sam se sa kolegom Dagostinom da primenimo recept ratne privrede koji nije bio nimalo uobiajan i popularan: da stvorimo slobodno trite u Grkoj. Razume se da to nije bilo mogue sprovesti samo prostom objavom. Oktobarsko udo", kako su kasnije prozvali na recept, teklo je ovako kako u sada da opiem. Sa prijateljem, poslanikom dr Altenburgom, ve sam prvih dana svog boravka u Grkoj posetio atinskog mitropolita Damaskinosa. On mi je otvoreno rekao, kao to je ta samosvesna linost i kasnije uvek govorila i delovala: Mnoga obeanja smo mi ve uli i nijedno do sada nije bilo ispunjeno. Vi ete me zbog toga izviniti, ali ja i Vaoj izjavi da e uskoro da bude bolje, ne mogu da verujem. Verujem samo u Vau dobru i potenu volju!" Videemo se, ako Vam to odgovara, kroz etrnaest dana. Verujem vrsto da e tada Vae visokopreosvetenstvo da opozove svoje nepoverenje!", odgovorio sam kratko. On je to doista i uradio, i mojoj je porodici za Boi poslao svoj episkopski blagoslov. Prvi rezultat najavljenih vanrednih ekonomskih mera koje treba da sprovedu dvojica privrednih eksperata Sila osovina, bio je povoljan. Spekulacija - neverovatna, prodrljiva, levantinska - zaustavila je u trenutku rast cena prehrambenih proizvoda, koje su, u meuvremenu, dostigle nivo, koji je bio daleko vii od kursa zlata. Kao d a j e i pekulantima ponestalo vazduha, pa su i oni hteli da malo predahnu. Drugi, za nas povoljan moment, bio je u injenici d a j e upravo bila u toku humanitarna akcija Meunarodnog crvenog krsta. Sve zaraene strane odobrile su da Meunarodni crveni krst moe bezbedno da transportuje ito u Grku. Trei povoljan trenutak: poraz Romela (Rommel) u Severnoj Africi. Ovde treba pruiti dodatno objanjenje. Grko stanovnitvo, koje je mnogo patilo zbog nedostatka hrane, polagalo je sve nade u brzi kraj okupacije i pobedu saveznika. Svaki nemaki ratni uspeh znaio je za njih produetak rata, njihove agonije, okupacije i time smanjivanje izgleda da se stabilizuje njihova valuta. Uspeh Nemaca prouzrokovao je porast cena zlata i robe, a ovo je, opet, imalo za posledicu da je porasla vrednost zlatne engleske funte. S druge strane, svaki uspeh saveznika znaio je da se blii kraj okupacije i da e se privreda uskoro normalizovati i to je slabilo zlatnu funtu. Tako, pobeda Engleza kod El Alameina oznaila je slabljenje funte. Sva ova tri momenta, meutim, bila su kratkorona u odnosu na pozitivne rezultate za grku privredu i zato je bilo potrebno aktivno delovati i odmah preduzeti neke korake. Prvo to se dogodilo, bio je udar protiv pekulanata. Oni su bili teko pogoeni finansijsko-tehnikim merama koje sam ja preduzeo. Istovremeno sam osigurao da se velike koliine hrane - iz Nemake, iz protektorata eke

87

i iz poljoprivrednih balkanskih zemalja, sa kojim je Nemaka zakljuila trgovinske ugovore - isporue u Grku. U pogledu hrane, siromanija Italija je takode obeala da e poslati u Grku manje koliine prehrambenih proizvoda i sumpor, kako bi se unitile tetoine koje napadaju maslinu. Da bi preko potrebna hrana stigla u Grku, zbog problema sa transportom, trebalo je da prode mnogo vremena. Zahvaljujui poverljivim ljudima, koji su dobro poznavali prilike u Grkoj, uverio sam se da u Atini i itavoj Grkoj ima znatnih koliina maslinovog ulja, pasulja i eera, a dre se na tajnim mestima. Moji poverljivi ljudi otkrili su ova skrovita mesta, peine i zazidane podrume, gde su vlasnici sakrivali ove prehrambene proizvode, kako bi izbegli da ih prodaju, pa makar i po najviim cenama, za bezvredni papirnati novac. Imena vlasnika i mesta gde skrivaju hranu me uopte nisu interesovali. Otre i odlune mere protiv pekulacije, prisilile su vlasnike hrane d a j e ponude tritu. Finansijsko-tehnike mere sastojale su se u glavnim crtama u ovome: 1) odmah smo uveli zabranu da se grkim snabdevaima hrane isplauje u novcu za potrebe okupacione nemake i italijanske armije. Za liferante ove mere su znaile da e biti plaeni za isporuke koji su upravo u toku, a isplata moe da se izvri samo u ratama do kraja godine. Na osnovu mera, koje nisu u potpunosti poznate, a koje su preduzeli Nojbaher i Dagostino, s ciljem da se drahma stabilizuje, odjednom se na tritu pojavio manjak drahmi. Isto tako, uvedena je zabrana isplate novca preko javnih, dravnih instituacija, kao banaka i pote. Uzbuenje koje su ove mere prouzrokovale bilo je veliko. Sada su liferanti navalili na banke, kako bi dobili kredite. Tu ih je doekalo sledee neugodno iznenaenje; 2) potpuna zabrana isplate kredita za trgovinske firme i privatna lica. Krediti za industriju su i dalje bili odobravani i to tek onda kada je to odobrio kontrolni organ. Nesrea za pekulante ovime nije bila iscrpljena; 3) banke su dobile uputstva da krenu naveliko sa ukidanjem kredita onim osobama kojima je ve bio odobren. Time su bili pogoeni, pre svega, pekulanti. Obustavljanje isplata za prehrambene proizvode imalo je za cilj da se sprei da pekulanti prodaju hranu koji su sakrili u tajna sklonita, sa namerom da tom robom pekuliu. Ovime je spreeno da ljudi koji se bave kriminalnim radnjama za to budu jo i nagraeni; 4) ponovo je uspostavljeno poverenje u normalne isplatne ekove koji su, iz porezno-tehnikih razloga, podloni dugoj administrativnoj proceduri. Ovaj korak imao je kao trenutnu, pozitivnu posledicu, to d a j e odmah nestala velika razlika izmeu plaanja ekom (disao), i gotovinom (a ona iznosi 20%), koja se, naravno, nadoknadi na taj nain, to se povisi cena robe). Seam se i sada radosti bankara Dagostina, kada je sa uspehom ponovo uspostavljen platni promet normalnim ekovima. To je bila njegova ideja; 5) sve maksimalne cene su ukinute.

Ove mere bile su efikasne i sledile su brzo, jedna za drugom, i bez velike buke i propagande. Sa svega nekoliko reenica govorile su o predstojeim transportima prehrambenih proizvoda, o zabrani da se hrana izvozi iz Grke. Poput munje, brzo se proirila ova novost, koja je predstavljala veliku blagodet za Grku. Ovaj dogadaj je kasnije nazvao udo u oktobru". Njegovi pozitivni rezultati daleko su prevazili i najoptimistinija oekivanja Dagostinija i mene. Za svega nekoliko dana Grka nije mogla da se prepozna. Pijace i izlozi bili su ispunjeni ogromnim koliinama hrane i robe. Na pijaci, gde se prodaje povre, riba i meso, sve je vrvilo od bunih trgovaca i kupaca. U roku od 14 dana cene su pale za 80%. Sve se to dogodilo u vreme kada je danonono bila poveavana masa papirnatog novca. Sredinom oktobra, kako je javljeno, tri pekulanta prehrambenim artiklima izvrila su samoubistvo. Ovaj uspeh mogao je da se odri samo pod uslovom da se brzo pobolja transport, koji je bio u oajnom stanju. Uspeo sam da kod firera isposluj e m naredbu na osnovu koje eleznica ima da povea kapacitet prevoza robe za pedeset odsto. Ovo je postignuto tako to su pojedine deonice na eleznikoj pruzi tehniki poboljane, da bi se omoguio efikasniji popravak lokomotiva koje su delom bile oteene, i pobolja snabdevanje vodom. Takode se ubrzano pristupilo ienju atinske luke Pirej od potopljenih brodova, kao i popravaku obale, keja u Pireju. Vojni deo pomorske luke bio je evakuisan, kako bi to bre tekao istovar robe koji se odvija pomorskim putem, sa trgovakim laama. Iz nemakih pomorskih (hanzeatskih) gradova stigli su u luku Pirej strunjaci za luki transport i doprineli oivljavanju te grke luke. Nemake i italijanske okupacione trupe u Grkoj su od hrane kupovale samo povre i voe, a iz Nemake su nabavljale sve ostalo. Posebno je bio traen tehniki materijal svih vrsta, koji je bio potreban armiji, a u prvom redu maine za remont brodova za potrebe vojne mornarice, koje su do tada morali da plaaju Grcima i ije su cene bile astronomske. Da bih dokazao da mislim veoma ozbiljno kada je u pitanju pruanje pomoi Grkoj u prehrambenim proizvodima, u Solunu sam naredio da se konfiskuje est stotina tona maslinovog ulja. To ulje je jedna nemaka firma sa ostrva Mitileni kupila i htela da uveze u Nemaku. Umesto u Nemaku, tih 600 tona maslinovog ulja poslao sam u Atinu i naredio da se proda po ceni koja je tog dana bila na snazi. Ve sama injenica zaplene maslinovog ulja imala je veliki psiholoki efekt. Za oveka iz Zapadne Evrope je neshavatljivo kakvu vanu ulogu imaju u svetu Levanta glasine i aputanja. Vesti o zapleni maslinovog ulja proirile su se neverovatnom brzinom po celoj Grkoj. Takav nain komunikacije je daleko efikasniji od bilo kakve propagande. Nemako ministarstvo za prehranu bilo je veoma besno na mene, to sam na svoju ruku spreio izvoz est stotina tona maslinovog ulja iz Grke u

89

Nemaku. Meutim, posle kratkog razgovora sa dravnim sekretarom Bakeom (Backe) i njegovim najbliim saradnicima, polo mi je za rukom da stvar brzo izgladim. Ekonomske mere koje smo preduzeli, blagodarei poetnim uspesima, postale su popularne. Sve je vei bio broj ljudi koji su bili spremni da nam pomognu. Kurs zlata je u Atini pao, a tome su doprineli i sami Grci, koji su poeli da prodaju zlato. Ljudi su, prosto, govorili: Ovde neto funkcionie, pa hajde da i mi doprinesemo oporavku privrede!" Drahma je bila proglaena nekonvertibilnom valutom na itavom prostoru Velikonemakog rajha. Nemaka dravna banka (Rajhsbanka) htela je, zbog principijelnih, evropskih obzira, da se dri fiktivnog kursa ezdeset grkih drahmi za jednu nemaku rajhsmarku. Poto je drahma neprestano gubila vrednost, bilo je veoma teko da se sprovodi stalna revizija dnevnog kursa marke prema drahmi. Razume se d a j e takav kurs, koji se izraunavao na osnovu robne razmene, vodio do grotesknih poslovnih sporazuma. Grki izvoznici su, zbog inflacije drahme, pretrpeli velike gubitke od trenutka kada je posao zakljuen, pa do isporuke na ruke. Grki uvoznici, s druge strane, napravili su odline poslove i zaradili fantastino mnogo novaca. Navodim primer za koji sam direktno saznao: jedan Grk kupio je mainu u Nemakoj i platio je poteno na osnovu kursa koji je u tom trenutku bio na snazi, dakle, za 1.000 nemakih rajhsmarki platio je 60 000 drahmi, izraunato na osnovu robne razmene. im je primio traenu mainu, odmah je to prodao nemakoj armiji, i to za 25 000 000 drahmi. Primljeni novac odmah je upotrebio za kupovinu zlata i druge unosne robe. Drahma se u koferima krijumarila u Nemaku. Grki studenti iveli su u Beu, praktino, besplatno, koristei se pogodnostima inflacije drahme, koje su oni mogli da zamene po slubenom kursu. Stanovali su u najboljim pansionima, i kako su bili bogati, zaboravili su da odlaze na predavanja i da studiraju. Nemci koji su iveli u Grkoj slali su drahme u Nemaku i postali milioneri, a da za to nisu imali pokria u stvarnoj vrednosti grke valute. Prevare bez kraja i konca! Odeljenje za kulturu pri Nemakoj ambasadi bilo je posebno ponosno zbog neverovatnog, pobednikog pohoda nemake knjige. Nemaka knjiara bila je prepuna ljudi. Obini Grci, koji ne razumeju ni re nemakog, kupovali su Getea, Kanta, Sopenhauera i vana nauna dela. Ukratko, u svom oduevljenju za nemaku knjigu kupovali su, prosto, sve. Ovo ponosno priznanje naeg ataea za kulturu sluao sam paljivo i sa dubokim nepoverenjem. Sve mi je to izgledalo suvie neobino, pa sam krenuo da i sam poblie istraim celu stvar i doao do ovog rezultata: veina tih, navodnih, grkih ljubitelja nemake knjige, koju mnogi Nemci nisu mogli da nabave, im bi te knjige kupili, nekoliko stotina metara dalje prodavali su ih, prema teini, kao staru hartiju. Posao je bio sjajan, jer je kurs nemake marke slubeno iznosio 60 grkih drahmi.

Jedan Grk koji se dugo bavio tim poslom - dok nisam zaustavio ,,pobedniki pohod nemake knjige" - kazao mi je jednom iskreno, iz dubine due: Nemci ne mogu da dobiju ovaj rat. Oni su za taj posao suvie glupi!" Meutim, moj cenjeni kolega Dagostino, takoe je doao do istog otkria. Neki veliki italijanski izdava hvalio se pred njim pobednikim pohodom italijanskih novina i asopisa". Ali, i oni su zavrili neproitani, bez dubljeg kulturno-politikog uticaja, kod trgovca starim papirom. Grk koji ne vidi razliku izmeu stvarne cene robe i mogue zarade, nije Grk. A u Grkoj ivi veoma mnogo - Grka! Pod ovakvim okolnostima, bilo je logino da Nemako-grko udruenje za spoljnu trgovinu prestane s aktivnostima. Zbog toga je Nemako ministarstvo privrede predloilo jednu zanimljivu i novu ideju u vezi s osnivanjem budueg drutva, koje se poklapalo sa mojom akcijom normalizovanja grke ekonomije. Firma se zvala Degriges" (Deutsch-griechische Handelsgesellscahft), nemako-grko trgovinsko udruenje, koje e nastaviti da deluje i u vreme privredne krize. Predsednik ovog drutva postao je Oto Braun. Njegova firma Transdanubia" postala je poznata i pre rata po svom uspenom poslovanju na Balkanu. Zadatak koji se postavio pred novo udruenje bio je ovaj: kako trgovati ako zadrimo fiktivan kurs jedna marka za 60 drahmi? Ili, da pokuamo da izraunamo stvaran odnos vrednosti marke drahme? Kako voditi spoljnotrgovinske odnose kada jedan partner poseduje valutu koja je izloena velikoj inflaciji a da, istovremeno, nijedan od partnera u tim poslovima ne bude oteen? Kako je, dakle, funkcionisala Degriges" firma uprkos postojeih problema? Vraam se mom trgovcu maslinama. On je, kao i do sada, za 1.000 maraka uplaivao u kasu dravne banke 60 000 drahmi. On je mainu, koju smo ve pominjali, mogao, meutim, da primi tek onda kada je komitet Degriges" firme izraunao, na osnovu stvarne trine vrednosti, koliko trgovac mora jo da doplati da bi maina bila njegova. Razume se, da su ove mere raalostile pomenutog trgovca, koji je u prolosti navikao na visoke zarade. Sada je njegov profit iznosio od 20 do 50 odsto. Pa ipak, on je to morao da prihvati i nastavio je da trguje. Ova doplata robe sluila je u sledee svrhe: tri petine novca odlazilo je na kupovinu grke robe i to po cenama slobodnog trita. I u tom sluaju izraunavalo se po klirinkom kursu, dakle, jedna nemaka marka stajala je 60 grkih drahmi. Razlika koja je postojala u cenama na slobodnom tritu isplaivala se grkim liferantima preko firme Degriges". Dve petine novca odlazile su na pokrivanje trokova okupacione vojske. Ovo su, meutim, pojedinosti koje ne zanimaju svakog itaoca. Slino udruenje osnovali su i Italijani, a zvalo se S A C I G " (Societ Anonima Commerciale Italiana-Greca). U poslovnom odboru bile su zastupljene nemaka i italijanska firma, kao i predstavnici grkog Ministarstva trgovine. Odbor je reavao i o pitanju procenta na dodatak klirinke cene. Po-

slednja, najvia instanca za sva ekonomska pitanja bili smo Dagostino i ja. Tadanji vii vladin savetnik dr ulte (Schulte), koji je zauzimao mesto komesara za odreivanje cena u Nemakoj, godine 1940. bio je dodeljen mome tabu u Bukuretu. On je bio taj koji je komplikovano pitanje cena i piata u Grkoj reavao sa samostalnou koja je bila karakteristina za moje sjajne saradnike i meni donela veliko preimustvo. U dungli koja je bila prouzrokovana inflacijom, i sa spoljnotrgovinskim problemima nastalim zbog toga, ije neugodne tragove iz 1941. godine smo ne samo nasledili, nego smo mogli i da ih doivimo, borio se sa vestfalskom upornou na atae za trgovinu, Helmut Hefinghof (Hellmuth Hfinghoff). On je ve godinama radio u Atini. Jednom je stigla neka duga depea i Hefinghof mi je doneo na moj sto, da je potpiem. U pitanju je bio jedan veoma komplikovan posao sa duvanom. Ja, jednostavno, nisam razumeo taj komplikovani problem i morao sam sebi besno da kaem, da za temeljno ispitivanje ove stvari ne raspolaem sa dovoljno vremena. Jedino mi je zakljuak izgledao logian i razumljiv. Depeu sam ipak potpisao, ali sa nekom gorinom. Da to nisam uradio, u mojoj radnoj sobi Hefinghof bi morao da prenoi. Tek kada sam doznao da ni u berlinskoj centrali, koje se, zapravo, ovaj sluaj najvie i ticao, nisu razumeli nita iz te depee, osim, kao i ja, zakljuak, onda sam se donekle uteio. Pri sprovodenju naih akcija ve od prvog dana mog rada usko smo saraivali sa vodstvom Meunarodnog crvenog krsta, koje je vodilo akciju humanitarne pomoi Grkoj. Pomo se, pre svega, odnosila na isporuku brana i mleka za decu. Ova pomo je imala prvorazredni znaaj za prehranu gradskog stanovnitva u Grkoj. Dagostino i ja, kao specijalni izaslanici, odmah na poetku te akcije razradili smo plan, zajedno sa efovima humanitarne akcije, koliko kalorija minimalno treba da prime graani po glavi stanovnika. Sile osovine bile su na taj nain u stanju da izraunaju koliko hrane je potrebno da se isporui ugroenom stanovnitvu. Nemako ministarstvo prehrane poklonilo je grkom civilnom stanovnitvu 60 000 tona hrane (30 000 tona krompira, 18 000 tona lee, pasulja i boranije i 12 000 tona eera). Italija je obeala da e isporuiti Grkoj testenine, kao i sumpor za borbu protiv tetoina koje napadaju maslinu. Naroito vaan i teak zadatak bio je problem nabavke maslinovog ulja. Grka ga dovoljno proizvodi, a trebalo ga je nabaviti za grko gradsko stanovnitvo. Grka vlada preuzela je obavezu da maslinovo ulje otkupi od seljaka sa Peloponeza, dok je Meunarodni crveni krst stavio sebi u zadatak da ga nabavi sa ostrva Krfa. Ostrvo Mitiline nalazilo se pod nemakom upravom, a Italijani su drali ostrvo Krit. Isporuka maslinovog ulja sa ostrva Krf, Mitiline i Krit ostvarena je tako to su seljaci u zamenu za maslinovo ulje primili, na osnovu dogovora, odgovarajue koliine brana, pasulja, mahuna i eera.

Naalost, na ostrvu Kritu dolo je do skandala, jer je vodstvo firme S A C I G " proigralo poverenje i tu zamenu izvrilo nekorektno i nenamenski. Zbog toga je uskoro bilo smenjeno. Ta firma je posudila od grke vlade brano i eer za koje je od seljaka, u zamenu, kako je bilo dogovoreno, primila maslinovo ulje. Meutim, umesto da to maslinovo ulje isporui gradskom stanovnitvu u Grkoj, SACIG" je ulje izvezao na ostrvo Rodos i u Italiju, to je krilo odredbe koje smo Dagostino i ja doneli. Posle ovog skandala, italijanska armije morala je da od grke vlade posuuje i maslinovo ulje. Ovim nisu nabrojana sva junaka dela" firme SACIG". Zbog toga sam ubrzo reio da njenu imovinu predam na raspolaganje Grkom ministarstvu finansija. Humanitarnom akcijom Meunarodnog crvenog krsta u svrhu pomoi Grkoj rukovodile su vedska i vajcarska. Poslanik Alard, koji je tada rukovodio vedskim poslovima u Sofiji, i lan dravnog saveta pri ministarstvu pravde vedske, dr Sandstrem (Sandstroem), koji je danas predsednik vedskog i Meunarodnog crvenog krsta, bili su - prvo jedan, pa drugi - na elu ove, hvale vredne, humanitarne akcije. Pomo je bila namenjena Grcima, narodu koji se naao izmeu ekia i nakovnja velikih sila. Velike sile su na korektan" nain odluile da humanitarni problem, i to na prostoru gde se odvijaju ratne operacije, treba da reava neko drugi. Tako je ta briga prela na Meunarodni crveni krst. Veliki i glomazni grki birokratski aparat odmah je postao, to je prirodno, pogodno mesto za delovanje neprijateljskih obavetajnih slubi. Engleski I. S. (Intelligence Service) i grki komunistiki pokret otpora Elas" iskoristili su oberuke za svoje interese ovu humanitarnu akciju, koja im je pruala slobodu kretanja i delovanja. M o m glavnom tabu preutao sam mnoga svoja zapaanja i neugodna saznanja i nekoliko puta sam uspeo da spreim da se dogovor sa neprijateljem humanitarne akcije ne poniti. Tako, meu oferima koji su u toj akciji bili angaovani i radili za Meunarodni crveni krst, nlazili su se mnogi pripadnici Elasa". U hrani deklarisanoj kao humanitarna pomo, naa obavetajna sluba esto je nalazila i eksploziv. Desilo se da je auto natovaren humanitarnom pomoi, tokom vonje izgubio orijentaciju" i grekom" hranu isporuio u neku partizansku bazu. Ovo je, moda, sluilo na ast niim inovnicima u Vermahtu, jer su se pokazali velikodunim i dokazali da u pogledu humanitarne pomoi stoje iznad partijskih interesa. Meni, meutim, kao nemakom specijalnom oponomuenom izaslaniku za Jugoistok, donelo je neugodnosti. Moja logika u vezi s ovakvim sluajevima bila je veoma prosta: neprijateljske sile mogu i bez meunarodne humanitarne akcije da u Grkoj nadu agenata, koliko god im srce eli. Snabdevanje grkog civilnog stanovnitva hlebom i mir na tom prostoru, meutim, bili su neuporedivo vaniji za nas, nego sigurno nepoeljne, ali, sve u svemu, beznaajne aktivnosti neprijateljskih obavetajnih slubi. Ovde moram da naglasim da samo vodstvo ove akcije Meunarodnog

93

crvenog krsta nije imalo nikakve veze sa pijunaom i njihov jedini motiv bila je elja da se ljudima u nevolji pomogne. Isporuka brana, koje je bilo transportovano vedskim trgovakim laama, tokom godine 1944. poveala se na 26 000 tona meseno. Ovde je zaista re o pravom podvigu. Pomo se odvijala u vremenu i svetu gde su se ljudi nemilosrdno klali i ubijali. Nekoliko puta sam bio pozvan da kao gost ruam n a j e d n o m od tih vedskih istih brodova i mogao sam da uivam u ukusnom izboru predjela. To je zaista bio doivljaj. Jedino ne bih preporuio da u sparini grkog leta pijete vedsku rakiju Akvavit". Godine 1944. dogaaji su se po nas loe odvijali, pa je ceo pomorski saobraaj, praktino, prestao da postoji, jer je Englezima polo za rukom da nam potope skoro sve lade. U ovako tekoj situaciji, vedski diplomata Alard predloio mi je da se u vezi s problemom transporta hrane zaponu pregovori sa Englezima. vedski brod bi, natovaren nemakom hranom, isplovio iz Trsta ili Venecije, uz pratnju i zatitu engleskih ratnih brodova skoro do same grke obale i onda bi, nesmetano, uplovio u grku luku Pirej. Ova pomorska ruta trebalo bi nesmetano da funkcionie, nezavisno od vojnih operacija. Ja sam ovaj neobian predlog podrao i o svemu obavestio Glavni tab. Hitler je predlog odobrio, pa je vedski diplomata Alard mogao da zapone pregovore sa engleskim ambasadorom u tokholmu. Englezu su postavili sledee pitanje: Ko im daje garancije da ova hrana nee dospeti u ruke i nemakih okupacionih vojnika u Grkoj?". Nemaka je bila spremna da garantuje da e se dogovor ispotovati. Ovo Englezi nisu prihvatili jer su se nalazili u ratu sa Rajhom. Alard je kao garanciju predloio dentlmenski dogovor, koji bi bio potpisan izmeu njega i mene. Engleski diplomata zatraio je vremena kako bi mogao da se posavetuje sa Londonom i odgovor je ubrzo stigao: Vlada Njenog kraljevskog visoanstva prihvata ovu garanciju!". vedska laa Hallaren" (4 500 tona nosivosti) preuzela je svoju redovnu liniju. Hrana je bila deljena - ovo su zahtevali Englezi, a to je bila i naa dosadanja praksa - civilnom stanovnitvu, po niskim cenama humanitarne pomoi. Mi smo te ugovore neprestano obnavljali sa vodstvom Meunarodnog crvenog krsta. General-pukovnik Ler, vrhovni komandant Grupe armija E, sa komandom u Solunu, dao mi je posebno do znanja da je upoznat sa itavim problemom. Da bih olakao kontrolu i svoju odgovornost, pojednostavio sam celu stvar i to tako to sam u luci Pirej, im je stigao vedski brod, lino nemaku hranu odmah predao na raspolaganje Meunarodnom crvenom krstu, koji ju je onda, umesto nas, prodavao stanovnitvu. Novac od te prodaje sluio je za pokrivanje naeg bankovnog rauna i plaanje naeg duga u drahmima. Na konto nalazio se u Grkom ministarstvu finansija.

94

Sabotaa velikog eleznikog mosta u severnoj Grkoj, koju su izvrili grki partizani pod vodstvom engleskih komandosa u novembru 1942, bila je prvi teak udarac akciji oporavka grke privrede. Grci su poeli da sumnjaju da e Nemci biti sada u stanju da brzo isporue nemaku hranu za gladno grko stanovnitvo. Sok je postojao jo dugo posle te sabotae. Pa ipak, uspeli smo da stabilizujemo cene i to prostim metodama slobodnog trita. Cene su umereno rasle do marta/aprila 1943. Nade specijalnih izaslanika u Grkoj, Dagostinija i mene, da e vojne operacije biti okonane do kraja oktobra 1943, a time i da e prestati tamapnje novca koji nema stvarnog pokria, nisu se ostvarile. Uvek iznova stizale su nove zapovesti iz Glavnog taba (od Hitlera), i odnosile su se na dodatne radove u vezi s izgradnjom odbrambenih objekata. Pojednostavljenim reima, to je znailo da je Glavni tab zahtevao od mene i od grke vlade, da se uz pomo kredita investira u sledee: poboljaju stari drumovi i grade novi, proiruju aerodromi, pojaa obalna baterija, modernizuju podmornike luke, a ostrvo Krit, koje je dugo 266 km a iroko 52, treba tako izgraditi, da postane snana, neosvojiva pomorska tvrava Sredozemnog mora! Ovi veliki radovi prouzrokovali su inflaciju grke drahme. To nismo vie mogli da krijemo. Grci su ponovo poeli da raunaju. Cene su nanovo poele da skau i nismo ih mogli zaustaviti ni uz pomo isporuka dovoljno velikih koliina robe. Uskoro su cene bile vee nego u oktobru 1942, a u novembru 1943. jedna zlatna engleska funta vredela je ak dva miliona drahmi. To je bilo zastraujue. Moj italijanski kolega Dagostino, sa kojim sam odlino saraivao, poetkom 1943. dao je ostavku na poloaj. Njega je nasledio industrijalac Vinenco Faduoli (Vincenzo Faggiuoli). Ja sam, meutim, dobio jo jednu, novu dunost. Bio sam imenovan kao specijalni opomueni poslanik Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok (Sonderbevollmchtigtigten des Auswertigten Amtes fr den Sdosten), a nisam istovremeno bio osloboen ranijih obaveza i zadataka. Nakon kapitulacije Italije septembra 1943, ova nova dunost ukljuivala je Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Grku. Moj prijatelj, dr Altenburg, bio je opozvan iz Grke i primio je novu dunost u Glavnom tabu. Generalni konzul Nemake u Grkoj, Fon Grevenic (von Graevenitz), postao je nemaki ambasador i moj stalni zamenik u Atini. U j e s e n 1943. sve je izgledalo uasno. Postojala je samo jedna vrsta robe za koju problem prevoza uopte nije postojao. Re je o robi koja, od kako postoji pisana istorija, najvie pieni ljudsku matu: zlato. Poetkom novembra 1943. putovao sam avionom u Berlin, kako bih nabavio tu robu. Desilo se udo. Posle kratke konferencije - koju sam imao sa ministrom privrede Funkom, ministrom finansija Fon Sverin-Krosigom, potpredsednikom Nemake banke Pulom (Puhl), kao i sa nekoliko drugih zastupnika pojedinih ministarskih resora - primio sam milion zlatnih engleskih funti, kako bih odbranio vrednost grke drahme. Prilikom povratka u Grku, u svom avionu

hajnkel 111" poneo sam prilino veliki deo tog zlata, koje mi je odobreno u Berlinu. Sredinom novembra 1943. na atinskoj berzi zapoeo sam sa ulaganjem u akcije koje su imale zlatnu podlogu. Ovaj korak sluio je kao poslednja konica da ne dode do totalnog raspada novanog sistema u Grkoj i doprineo je da se drahma, i pored visoke inflacije, odrala kao valuta i to sve do naeg povlaenja iz Grke. Ovakvim razvojem Grci su bili veoma iznenaeni. Niko nije smatrao moguim da e Nemaka na trite baciti zlato. Prodaja 20 000 zlatnih funti u toku jednog berzovnog prepodneva bila je dovoljna da se popravi kurs i da cena jedne zlatne funte padne sa 2 000 000 drahmi na 900 000. Kao rekacija na ovaj moj potez, odmah se javila jo jedna zainteresovana strana, koja je takoe ponudila prodaju zlata na atinskoj berzi. Sva Atina bila je uzbuena, kao to je bila i u j e s e n 1942, kada sam zapoeo sa radom u toj zemlji. Kafi, koji se nalazi preko puta hotela Gran Bretanj" (Grand Bretagnje"), gde su se nalazili moj tab i moja radna soba, bio je odjednom ispunjen do poslednjeg mesta. Tu su sedeli ljudi koji su paljivo posmatrali ko je sve dolazio kod mene, kako bi na osnovu tih poseta mogli da zakljue kako e tei budui dogaaji. Konkretno: da li da zlato kupuju ili prodaju? Koliko zlata imam na raspolaganju? Moda e mi uskoro ponestati daha? Izraz moga lica bio je predmet paljivih ispitivanja posetilaca kafia i osoblja hotela, i izgleda d a j e to bila najvanija lektira dana. Sve to sam ja dobro znao. Kada bih izlazio iz kola, moje lice bi poprimilo izraz pouzdanosti i radosti. Potrudio sam se da uvek imam savreno dranje i brze, ive pokrete. I ljudi koji su imali zadatak da me svaki dan posmatraju, zakljuili bi: ,,0n je dobro raspoloen. Da se kladimo da e se sutra opet neto znaajno dogoditi!". Da li e se sledeeg dan zaista neto znaajno dogaati na berzi zlata, o tome su, meutim, bili upoznati samo moji najblii saradnici, a pre svih Paul Han (Paul Hahn), direktor Nemake nacionalne banke (Rajhsbanke), zatim ef Privrednog odeljenja mog biroa u Atini, u ijim rukama su se nalazili kljuevi za tehniko izvoenje intervencija sa zlatom. Ovde ubrajam i jednog Grka, Cironikosa, koji je bio ministar finansija i privrede. Mogao sam se potpuno pouzdati u njega. Cironikos je umeo da uva tajnu. Jednog dana, kada su oko ponoi Han i Cironikos napustili moju hotelsku sobu, doao je keiner da pokupi ae i flae i, pomalo uzbueno, kazao: Vaa ekscelencijo, ja sam se preraunao!" Kako to mislite", upitao sam ga. Pa, danas sam kupio jednu zlatnu funtu!" Pa ta?", zaudio sam se. Kako ta! Kod Vas su upravo bili gospodin Han i gospodin ministar Cironikos. To, dakle, znai, da e sutra vrednost zlatne funte da padne!"

96

Smisao akcije u vezi sa zlatnom funtom na berzi u Atini bio je sledei: novac dobijen prodajom novca koji ima zlatnu podlogu, treba da se upotrebi za pokrivanje trokova okupacije. Time sam rasteretio grku drahmu od pritiska i nestala je potreba da se tampa novac koji nema pokria. Neprestana ponuda zlata na atinskoj berzi u zamenu za grku drahmu delovala je kao konica protiv nekontrolisanog, vrtoglavog gubitka vrednosti drahme. Na taj nain, berzovni pekulanti nikada nisu mogli da budu sigurni da e njihova raunica biti ispravna ako ponu da prodaju drahmu i kupuju zlato, i zato su se uvali da u svojim pekulacijama ne preteraju i ne preraunaju se. Grko trite je veoma ivo, a to je uvek ponovo vodilo do stvaranja grupe pekulanata, koji su, kada je pritisak na drahmu rastao, tritu odmah nudili zlato. Tako je drahma - koja je stvarno bila samo komad hartije - uprkos neverovatno velike inflacije ipak bila novac. Plate su neprestano bile obraunavane na osnovu stvarne vrednosti hrane i prilagodavane realnim ivotnim trokovima. esto su me pitali zato Vermahtu jednostavno ne dam zlato, kako bi njime mogli da plate svoje potebe u Grkoj. Da sam to uradio, drahma kao novanica odjednom bi prestala da postoji, jer bi tada svi trgovci cenu svoje robe preraunavali u zlatu. Zlato koje bih dobio od Rajhsbanke brzo bih potroio. Naom metodom, meutim, uvek nam je uspevalo da svega nekoliko desetina hiljada zlatnika, izabravi pravi trenutak, bacimo na atinsko trite i na taj nain zatitimo ogromnu masu papirnatog grkog novca koji je bilo u opticaju. Ili, da to jednostavnije i bolje kaem: ovime smo usporili pad kupovne moi drahme. Dva puta sam lino intervenisao na atinskoj berzi, u maju i avgustu 1944, kako bih demonstrirao ozbiljnost svojih koraka u pravcu spreavanja eksplozivne inflacije drahme. Inflacija i napetost na tritu dostigle su vrhunac. U ringu sam se naao sa profesionalnim berzovnim pekulantima i svi oni su hteli od mene da doznaju samo ovo: koliko zlata mi je jo ostalo u depu? Bitka na berzi je nemilosrdno besnela. Bez rei, samo pogledima i klimanjem glave, sporazumevao sam se tokom boravka na atinskoj berzi - jer je svaki razgovor, zbog uasne buke, bio nemogu - sa mojim najbliim saradnicima, Hanom i Cironikosom, o naim novim akcijama. Tako je to ilo, dok nije dolo do kolapsa kursa zlata. ovek koji nije doiveo atinsku berzu ne moe da poveruje da se ova neprestana vika i galama, zapravo, odnosi na poslovne bilanse. koji se nervozno upisuju na komadie hartije. Na kraju radnog vremena berze zakljuuju se poslovi, koji sadre savreno precizne podatke. Na atinskoj berzi radili su i poslovni agenti ije ile na elu bi toliko nabrekle, oi bi im iskoile iz one duplje, a svoje poslovne partnere hvatali bi za guu. U prostoru odreenom za javnost, gurali su se posmatrai i radoznali ljudi. Sve je to bilo praeno meteom koji su stvarali berzanski kuriri, probijajui se kroz guvu do ulice, kako bi javili svojim nalogodavcima

97

najnovije stanje akcija. Cela Atina uestvovala je u ovoj igri. Kada bi vodei funkcioner berze suvereno bacio pogled na ovo bojno polje, a onda udarcem udario o gong, bitka je bila okonana. Kupajui se u znoju i potpuno iscrpljeni, berzanski ratnici poeli bi odmah da naputaju poprite borbe. Gomila ljudi koja je poput grozdova, tokom rada berze, opsedala glavni ulaz, po udarcu gonga bi se rasipala i kao poplaeni roj pela nastavila jo neko vreme da zuji ulicama Atine. Veoma je karakteritino i govori u prilog neverovatne pokretnosti i poletne spremnosti Grka za rizik i pekulaciju, da je, recimo, bio dovoljan dolazak mog aviona hajnkel 111" na atinski aerodrom Tatoi, pa da kurs zlata padne za 10 ili 20 odsto. Ovako su Grci, puni respekta, doekivali i pozdravljali oveka koji poseduje zlato. Onda su berzijanski pekulanti ekali na ono to je morala da se dogodi. A i ja sam ekao, kako bih pratio posledice svog dolaska, koji je delovao poput oka. Dakle, sa minimalnim sredstvima uspeo sam da za neko vreme postignem mnogo. Ovo, razume se, nije moglo da traje veno. Spekulacije na berzi reagovale su sve nervoznije, pa je vrednost zlatne funte poela da raste sve bre i bre i uskoro premaila najviu granicu koja je postojala pre mog dolasak. I upravo u trenutku kada je cena zlata poela vrtoglavo da raste, preduzimao bih, s vremena na vreme, veliku akciju na berzi: prodao bih izvesnu koliinu zlata, a istovremeno bih usporio tampanje grkih drahmi i naredio bih obustavu piata za Vermaht i grke dravne slubenike. Grci su, razume se, bili suvie lukavi da bi usporavanje tampanja novanica shvatili previe ozbiljno. Pa ipak, u igru sam uveo jo jedan motiv. Grci su strastveni pekulatni, a moj, premda ve izlizani recept, ipak me nije nikada izdao i uvek je izazavao efekt koji sam ja oekivao. Ne treba smatrati da bi se u nekoj drugoj zemlji, u kojoj bi postojale iste ekonomske prilike, mogle primeniti iste metode. Ja sam imao posla sa Grcima. Prosean Evropljanin jo nije traenu robu ni primio, a Grk ju je ve kupio, ponovo prodao i ve je spremio odgovor, alei se, da isporuena roba nije imala oekivani kvalitet. Oni su brzi, inteligentni ljudi. Ja im se divim. O pokuaju da se zaustavi inflacija, razume se, nije moglo biti ni govora. Problem koji je trebalo reavati bio je uvek isti: da grka valuta drahma sauva karakter novca i ne dozvoliti da se pretvori u bezvrednu hartiju, osigurati minimum hrane za gradsko stanovnitvo Grke i to uz pomo kontrolisane inflacije. Kako je u septembru 1943. Italija kapitulirala, ostao sam potpuno sam da reavam ova pitanja. Sva briga je pala na mene. Celu akciju, da budem razumljiv, mogao bih da uporedim sa akcijom gradnje mosta. Na raspolaganju imam materijal za gradnju mosta do druge obale, koja je tako daleko d a j e ne mogu videti. Takva konstrukcija mosta, logino, morala je da bude sve tanja" i sve manje bezbedna. Ovu nevidljivu obalu moglo je da predstavlja samo jedno - kraj okupacije Grke. Do druge obale smo, kada je

98

potroen sav matrijal za gradnju mosta, stigli onda kada je poela evakuacija nemakih trupa iz Grke. Krajem avgusta 1944. u Nemakom glavnom tabu dolo je do razgovora o Balkanu. Putovao sam avionom sa maralom Fon Vajksom (Feldmarschall von Weichs) do Hitlerovog glavnog taba Volfance" (Wolfsschanze"), koji je bio smeten kod Rastenburga, u istonoj Pruskoj. Prisutan je bio i general-pukovnik Ler, komandant nae armije, sa seditem u Solunu. Prisutni su bili: Hitler, Fon Ribentrop, Himler, Kajtl (Keitel), Jodl, Varlimon (Warlimont), per (Speer) i drugi vodei ljudi Rajha. Prostorija je bila puna ljudi. Na dnevnom redu nalazila se evakuacija nae vojske iz Grke. Hitler je uzeo re: Ostrva su ispunila svoj zadatak!" i izdao je naredbu da nemake trupe napuste egejska ostrva i Krit. Dan posle toga dolo je do prevrata u Bukuretu, a uskoro i u Bugarskoj. Tako smo sa teme evakuacija Grke" stigli do pitanja evakuacije Balkana". Jo jednom u da se vratim na ovu konferenciju. Kada je bilo govora o stanju u Grkoj, Hitler mi je kazao sledee: Da Vam odmah na poetku jasno kaem, ne pada mi na pamet da Grkoj ponovo stavim na raspolaganje zlato!" Ja: Ali, nama je jo potrebno zlato, jer e, u suprotnom, drahma jednostavno da nestane!" Hitler: Pretvorite drahmu u kartice penzijskog osiguranja ili neto slino! tampajte novac, na kome stoji da drahma ima zlatnu podlogu!" Ja: Ova mera vredee petnaest minuta, dakle, onoliko dugo dok prvi Grk ne ude u banku i pokua, uzaludno, da novanicu zameni za zlato." Hitler: Ja sam svojevremeno podrao i nemake marke penzijskog osiguranja i znam d a j e funkcionisalo!" Ja: Moj fireru, u Grkoj, meutim, iza markice grke drahme penzijskog osiguranja stoji gospodin Ralis!" Ovaj razgovor nastavili smo i posle konferencije. Ribentrop mi je kazao sledee: Vi sada morate da ipak pretvorite drahmu u kartice penzijskog osiguranja!" Ovo neu da uradim, jer takav predlog nema nikakvih izgleda na uspeh!", odgovrio sam odluno. Ribentrop: Ali, Hilter to zahteva od Vas, kao to se i sami uli!" Ja: Moj zadatak se ne sastoji samo u tome da uvam svoj presti, nego i da pazim na ugled Nemakog rajha. Ne mogu da se bavim stvarima koje bi nas osramotile. Ja Vam. meutim, dajem kompromisni predlog: o ovome u u Berlinu razgovarati sa Funkom i Sverin-Krosikom i tada emo, zajedniki, da doemo do zakljuka kako je ta ideja neizvodljiva." Ribentrop: Dobro. Uradite tako." Do mog razgovora sa Funkom i Sverin-Krosikom nije nikada ni dolo, a nae povlaenje iz Grke uinilo je da su sve debate o toj temi postale nepotrebne.

99

Specijalne ekonomske mere - koje su trajale pune dve godine i bile ispunjene brigama i velikim trudom - bile su okonane. Englezi i Amerikanci, koji su nas nasledili u Grkoj, nastavili su da se bore sa problemima koje smo i mi imali: partizanski rat i borba za ozdravljenje drahme, i to pod daleko povoljnijim okolnostima. Sprovodenje specijalnih privrednih mera, a to je bio moj zadatak u Grkoj oktobra 1942, kao i moja politika dunost (specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok) na Balkanu, koju sam preuzeo avgusta 1943, vodile su me trideset i pet puta u Atinu. Tako sam ja, kada ovome dodam letove Tirana-Atina, kao i letove do grkih ostrva, oko sedamdeset puta preleteo Egejsko more. Ovo more pokazalo mi je sve svoje nijanse i izraze: od spokojne irine morskog plavetnila, koje po svojoj lepoti ne moe nisaim da se uporedi, pa sve do zapenuane mase podivljalih crnih talasa, dok istovremeno nebom tutnji orkanski vetar koji preti da proguta na avion, koji je poskakivao kao orahova ljuska u olujnom okeanu. U mom seanju ostaje nezaboravljen i snegom pokriven vrh planine Olimpa, koji se nadvio nad morem homerovskih junaka. Jednom smo leteli blizu Olimpa: ispod nas videlo se svetlucavo, plavo more i skoro prozirno plavo nebo iznad nas, a pred nama, iz pravca juga, dolazila nam je u susret oluja, na ijem rubu smo mogli da vidimo dugu i to takve lepote, kakvu jo niko nikada nije video. U vezi s opasnim letovima iznad Egejskog mora, jedan mi je posebno ostao urezan u pamenju. U avionu je do mene sedeo vedski novinar Jederlund (Jderlund), koji je bio moj gost. Tokom leta on je crtao karte, pravio crtani roman, na kojima su se nalazili likovi Drae Mihailovia, Tita i mene. Na kraju, konano se saznalo k o j e koga ubo noem. I dok smo se tako zabavljali, avion je uao u zlokobni orkanski vrtlog. Kroz okno naeg aviona mogli smo da vidimo samo gustu masu hladnih, sivih, olujnih oblaka i osetili smo kako nas trese snaan vetar. Sa aerodroma u Solunu, osim mog aviona, poletela su jo dva. Oba je orkan bacio u more i niko nije bio spasen. Mi smo, meutim, u poslednjem trenu izbegli sudar sa snegom i stenama visoke planine, gde se naa maina izgubila. Pilot naeg aviona odustao je od sletanja na nae odredite, u Atiku, pa se vratio i sreno, uz velike napore, ponovo sletio na solunski aerodrom. Tokom leta, kada je opasnost postajala sve vidljivija, moja sekretarica, gospoica Lizel Lien (Liesel Ltzen), izvadila je iz svoje putne torbe jednu knjigu, a onda ju je ponovo, brzo, vratila u torbu. Naslov knjige glasio je To je bio kraj prie, roman Bruna Brema (Brehm). O drugim dogodovtinama za vreme mojih putovanja avionom - koje nemaju nikakve veze sa meteorologijom, ali zato itekako s obavetajnom slubom i voenjem rata - bie govora u jednom od sledeih poglavlja ove knjige. O specijalnim privrednim merama u Grkoj pisae istoriari nove knjige, kada jednog dana budu dostupni arhivi i dokumenti. Pod tim, recimo,

100

mislim, na izvetaje i depee koje sam telegrafski slao Ministarstvu spoljnih poslova u Berlin, jer oni govore o jedinstvenosti i dubini grke ekonomske krize. Tekoe koje su mi stajale na putu izgledaju svakom ko nije nosio breme odgovornosti, neverovatne i nepojmljive. A i iz redova same nemake vojske, iz Vermahta, na moju adresu stigle su mnoge gorke kritike. Odmah na poetku, u prvim mesecima kada sam preuzeo dunost, bilo je nemogue zadovoljiti brzo i u potpunosti sva novana potraivanja velikog broja inovnika iz redova kopnene vojske, ratne mornarice i ratnog vazduhoplovstva. Da sam to uradio, grka privreda doivela bi kolaps, a ovo bi imalo za posledicu samo jedno: glad bi porasla, a partizanske aktivnosti bi se udeseterostruile. S obzirom na injenicu da je Vermaht sprovodio velike odbrambene radove u Grkoj, bili smo prisiljeni da nadoknadu vojnicima, zbog inflacije u Grkoj, obustavimo na dui rok. To je otilo tako daleko, da je, recimo, nemaki general za svoju mesenu platu mogao sebi da priuti samo ruak u dobrom restoranu. Tako su iveli pobednici i osvajai u Grkoj! Stigli smo dotle, da je Komanda nemake armije E, sa seditem u Solunu, kraj e m 1942. javila Glavnom tabu (Hitleru), da ja spreavam sprovodenje operativnih akcija, koje su potrebne za vojsku. Nedelju dana kasnije, meutim, polo m i j e za rukom da obezbedim za sledea tri meseca sredstva za finansiranje trokova nae okupacione armije u Grkoj. Ovo sam postigao ne prisilom, ve za pregovarakim stolom sa mojim grkim partnerima. Zbog ovog uspeha, general Kajtel odrao je u januaru 1943. besedu u moju ast, u Glavnom tabu, gde je pohvalno govorio o mom radu u Grkoj. S Geringom (Gring) sam imao ozbiljan sukob. U julu 1943. javila mi je sekretarica, dok sam bio na sednici u mom biro u Atini, da imam hitan telefonski poziv iz Berlina i da me na vezi eka maral Rajha, Gering. Podigao sam slualicu i upitao: Sa kime razgovaram?" S druge strane ice javio se besan glas: Ovde Gering, maral Rajha!" Ja: Kako mogu da Vam budem na usluzi, gospodine maralu Rajha?" Gering: Moji generali upravo su mi javili, da Vi, zbog podrke koju dajete Vaoj prokletoj drahmi, sabotirate radove koje na ostrvu Kritu izvodi ratno vazduhoplovstvo (Luftvafe)!" Ja: Gospodine marale Rajha, ja Vas obavetavam, da tu prokletu valutu titim po naredbi firera (arobna re!). A titiu drahmu tako dugo dok je firerova naredba (arobna re!) na snazi. Uostalom, stvar je same Komande Vermahta u Grkoj kako e da podeli finansijska sredstva koja su dobili na raspolaganje!" Na horizontu se ula grmljavina koja je najavljivala d a j e oluja prola: Moji generali ne lau!", besneo je Gering. Ja: Ne laem ni ja i protestujem...", i ovde je veza bila prekinuta.

101

Odmah sam poslao telegram ministru spoljnih poslova. Protestovao sam zbog Geringove kritike i zahtevao da mi se izvini. U protivnom, izjavio sam, ne vidim mogunost da dalje obavljam ovu odgovornu i teku dunost. Ribentrop - koji je vaio za prvu linost u Rajhu kada je trebalo posredovati u konfliktnim situacijama u vezi s pitanjem kompetencije - odmah mi je odgovorio. Kazao je kako pretpostavlja da sam u svojoj albi oevidno zaboravio da spomenem to da sam gospodinu Geringu, pre svega, objasnio kako mogu da primam instrukcije samo od ministra spoljnih poslova. Ponovo sam mu telegrafisao (svi su se smejali, samo je ministar spoljnih poslova ostao ozbiljan), d a j e , razume se, moja namera bila, da gospodinu Geringu skrenem panju na tu injenicu. Ja sam, meutim, zbog prekida na vezi koji je, pretpostavljam, bio prouzrokovan time to je gospodin Gering spustio telefonsku slualicu, bio spreen da ovu nameru sprovedem u delo. Ribentrop: Pa, dobro, on je imao nameru..." Sukob se zavrio tako to sam jednu minutu, sluao kako se na na ministarskoj konferenciji u Berlinu govori pohvalno o m o m e radu. Vidljivo je bilo da su u tim pohvalama bili suzdrani predstavnici etvorogodinjeg plana i ratnog vazduhoplovstva. Ubrzo posle konferencije, u mojoj hotelskoj sobi pojavio se savetnik Ministarstva, gospodin Kadgin (Kadgien). On mi je, u ime dravnog sekretara Kernera (Krner), koji je bio spreen da lino dode, predao Geringov roendanski poklon, Geringovu uramljenu fotografiju. Moj roendan, meutim, bio je pre est nedelja. Gospodine savetnie ministra, imam ozbiljne rezerve da ovaj poklon primim. Vama je, verovatno, poznato d a j e izmeu gospodina marala Rajha i mene dolo do neugodnog sukoba. Bojim se da je Gering u meuvremenu promenio miljenje u vezi s mojim roendanom", kazao sam Kadginu. Kadgin: Gospodine ministre, sasvim je mogue da upravo predaja ove slike ima veze sa tim konfliktom!" Ja: Molim Vas, da gospodinu rajhsmaralu prenesete moju najiskreniju zahvalnost!" Onoliko dugo dok dogaaji iz rata budu predmet propagande a ne stvar ozbiljnog istorijskog istraivanja, toliko ni grka javnost nee moi da sazna kakve su velike i estite napore uloili mnogo Nemci tokom Drugog svetskog rata, da bi ublaili glad i savladali haos koji je vladao u zemlji. Grci, koji su bili ponosni zato to su u okviru ove nemake akcije igrali sporednu ulogu, danas sebi pripisuju zasluge koje ja nikada nisam imao zadovoljstva da primetim. Istovremeno, oni u potpunosti ignoriu odluujuu ulogu ratnih zloinaca", Grka i Nemaca, sa kojima oni, razume se, danas ne ele da imaju bilo ta zajedniko. Svi sada ele da se proglase borcima otpora". Oni su, izgleda, tokom rata tako majstorski savladali ulogu konspirativnog rada, da ih mi, Nemci, uopte nismo ni primetili. Moda se to meni samo ini. Konano, ja takoe nisam znao d a j e nemaki narod na celokupnoj svojoj teritoriji sakrivao brojne konspirativne ge-

102

nije, koji su godinama, potpuno nezapaeni, pruali otpor Hitleru i njegovoj vlasti. Tek kada je dolo do pada reima, ti ljudi dobili su priliku da s eksplozivnom energijom i ustrinom govore o svojim politikim uverenjima i zaslugama. Ovaj teatar je bio tako impresivan, da su oni koji su bili toliko neoprezni da su stvarno pruali otpor Hitleru i to pre konanog sloma njegovog reima i time stavili na kocku svoju slobodu i svoje ivote, posle rata skoro pali u zaborav. Gradonaelnik Atine pokazao m i j e u leto 1943. tabelu statistikog prikaza razvoja smrtnosti u Atini i Pireju. Iz te tabele se jasno vidi da je u leto 1943. bio ponovo uspostavljen prirodan porast stanovnitva. U Pireju je ak premaio predratni natalitet. Ova znaajna injenica moe da se objasni time, to je u vreme gladi, u zimu 1941/42, smrt pokosila uglavnom stare, bolesne i fiziki slabe ljude i time je spreeno da oni umru prirodnom smru, dakle, postepeno i polako. Posle katastrofalnih brojki iz vremena privrednog kolapsa i gladi, statistika gospodina gradonaelnika bila je potpuni, valjani dokaz, d a j e uasna kriza u ishrani iz godine 1941/42 bila uspeno savladana. Taj uspeh je rezultat saradnje specijalne privredne akcije, na ijem elu smo stajali Dagostino i ja, i humanitarne akcije Meunarodnog crvenog krsta. Sve se to dogaalo u Grkoj, dakle, u zemlji ije stanovnitvo ima fantastinu sposobnost da se odri i u najteim ivotnim situacijama. Dugorono gledajui, nikome nee uspeti da ospori ove istorijske injenice. Govorie najbolje sami dokumenti i injenice. Jedna, oevidno nenamerna potvrda mojih zasluga u akciji spasavanja grkog civilnog stanovnitva od gladi, koje su do danas uglavnom ostale nepoznate, stoji u jugoslovenskoj optunici: Krajem 1942. Nojbaher je, zajedno sa italijanskim ekspertom Dagostinijem, uestovao - na osnovu naredbe Nemakog ministarstva spoljnih poslova - u sreivanju monetarnog i privrednog kolapsa u Grkoj, koji je pretio da grki operacioni prostor pretvori u potpuni haos. I ovaj zadatak koji mu je Hitler poverio, Nojbaher je uspeno reio." I ovo je, razume se, imalo da poslui kao argument tube: optueni je sproveo u delo Hitlerove naredbe. Ali, ovaj hitac je promaio cilj. Sa velikim zadovoljstvom i ja mogu da se pozovem na ovakvu ocenu svog rada, jer ona govori veoma povoljno o mojoj linosti. Prvi, nezaboravni paket koji sam primio na Boi 1949, posle etiri i po godine zatvora u Beogradu (uina), stigao je od dr Emila Sandstrema, predsednika vedskog i Meunarodnog crvenog krsta. Ovaj savreni dentlmen nije zaboravio nau saradnju u Grkoj i to m i j e dokazao svojom prijateljskom panjom sve do mog osloboenja. Miljenje pravog dentlmena ima daleko veu teinu i znaaj nego vagon ispunjen loom literaturom ili laa natovarena propagandnim materijalom. I pored toga to sam otvrdnuo i postao imun na lai koje propaganda iri - a ovo se odnosi na sve zaraene sile - ipak sam u j e d n o m sluaju bio

103

malo pogoen: bilo je to u jesen 1943, kada sam sluao neku propagandnu radio-stanicu: Poznati eksponent nemakog lobija za vojnu industriju, izaslanik Nojbaher, koji se ve godinama bavi privrednom pljakom balkanskih drava i koji snosi punu i najveu odgovornost za grku katastrofalnu glad, bio je odlikovan Vitekim krstom zbog svojih vojnikih zasluga." I ovom prilikom postalo mi je jasno da ubijanja i lai postaju u potpunosti svesni samo oni koji su ih u punom obimu doiveli izbliza i koji su direktno pogoeni, a to su ubijeni i oklevetani. Zbog toga su ubijanje i la tako dugoveni. Kada sam nastavio da ispitujem sopstvenu savest, doao sam do zakljuka da bih i ja, takode, verovao da neki engleski diplomata moe da doivi slian preobraaj. Sta ovek da radi sa ljudima koji se bave propagandom! Jednog e se dana sve staviti na vagu. Sredinom avgusta 1944. bio sam j o jednom na ostrvu Krit. Vazduni prostor odavno je pripadao engleskom ratnom vazduhoplovstvu. Bilo je, meutim, asova, kada je ovek sa velikom sigurnou mogao da rauna na to da ih nee susresti. Ovo mora da ima veze sa hvalevrednim ivotnim navikama Engleza. Oni, oevidno, ne lete neobrijani i da pre toga obilno ne dorukuju. Najsigurnije vreme leta do Krita bilo je pre izlaska sunca. Aerodrom Malemnes imao je oblik uskog otrog trougla, pa je preporueno da je najpovoljnije da se na taj aerodrom slee u ranu zoru. Moja poslednja poseta lOitu. Sa ostrva smo poleteli 17. avgusta 1944. Sa mnom u avionu nalazili su se: moja sekretarica, gospoa Lien, dr ulte (Schulte), moj adutant Knapik (Knappick) i udovica jednog pomorskog oficira, koja je posetila grob svoga mua na Kritu. To je bio moj poslednji let u toku rata preko Egejskog mora. Nalazili smo se veoma blizu, severno od Soluna. Leteli smo na visini od tri i po hiljade metara, iznad svetleih oblaka, a nedaleko od jedne planine. Odjednom smo zapali u vazduni vrtlog i avion je poeo da se trese. Desni propeler je stao, a iz maine mu je izlazio gusti dim. Desni motor je goreo. Kapetan aviona Hojzler (Husler) sunovratio se avionom prema zemlji. Projurili smo kroz gusti sloj oblaka i poeli strmoglavo sputanje prema Solunu. S vremena na vreme pilot je ukljuivao levi motor, opet ga iskljuivao, pa bismo leteli kao jedrilica. Ovo su bile beskrajno duge minute. Svakog trenutka smo oekivali da kao gorua buktinja tresnemo o zemlju. Pilot je ukljuio signal za opasnost, da se sprema na prizemljenje. Ovo je mobilisalo na personal sa solunskog aerodroma. Kada se Hojzler majstorski spustio na jednu usku livadu pored aerodroma, nedaleko od Soluna, odmah su dojurila vatrogasna kola i desni motor prekrili su protivpoarnom penom. Bili smo spaseni. To je bilo fantastino! Iz naeg aviona odmah smo izvadili nekoliko flaa toplog ampanjca i popili ih.

104

Tokom povlaenja nemakih trupa Atina je, blagodarei mojoj brzoj reakciji, bila proglaena za otvoren, neutralan grad. Evo kako je dolo do toga. Gradonaelnik Atine upotrebio je mnogo energije za vreme mog poslednjeg boravka u tom gradu, u avgustu 1944, da bi preko mene isposlovao da se grka metropola proglasi za otvoren grad. Sve se to dogadalo u trenutku kada su se nemake trupe jo uvek nalazile na Peloponezu, pa takav plan nije bio izvodiv. Kada se, meutim, poelo sa evakuacijom Atike, u Beogradu me je posetio ministar Cironikos, kako bi, izmeu ostalog, sa mnom razgovarao i o proglaenju Atine za otvoren grad. Ovu molbu prosledio sam Glavnom tabu. U tom momentu sam se setio mog nezaboravnog uitelja grkog jezika i prijatelja, stareine manastira, oca Robert Huemera, koji m i j e predavao u gimanziji (Kremsminster). Pamtim kada je n a j e d n o m divnom Homerovom stihu od uzbuenja zastao. Nekoliko dana je proteklo, a ja nisam primio nikakav odgovor. Komanda armije F, koja se nalazila u Beogradu, razgovarala je o tome i izjavila da o tom pitanju ima pozitivan stav. Nisam gubio vreme, ve sam odmah poslao poruku naem generalnom konzulu u Atinu, Fon Grevenicu, u kome ga obavetavam da je Atina otvoren grad. Preporuio sam mu da zbog novonastale situacije, kao i mera koje treba preduzeti, stupi u kontakt sa komandantom Atike, generalom Felmijem. Sve se odigralo brzo i efikasno i jo je samo preostalo da se sa Akropolisa spusti ratna zastava Nemakog rajha, da se poloi venac na Grob neznanog vojnika, koji se nalazio pred kraljevskim dvorcem, i da se povuku i poslednji pripadnici nemake armije. U tom trenutku primio sam ifrovanu poruku iz Nemakog ministarstva spoljnih poslova da je firer moju molbu odbio. Ovo nije bila nimalo ugodna situacija za mene. Nisam reagovao. Ostao sam nem. Ovo m i j e pomoglo. Dogaaji na ostalim frontovima bili su dovoljno dramatini da moju greku prekriju i zatakaju. Zao m i j e to ovaj pokuaj, koji sam uinio iz nestrpljenja i pogrene procene situacije, ne mogu da upiem sebi kao zaslugu. Pa ipak, moja dobra volja bila je oevidna. SUSRETI Najsnanija politika linost koju sam sreo u Grkoj bio je mitropolit atinski, Damaskinos. O svom prvom razgovoru sa njim ve sam pisao. Ali, mi smo se i posle naeg prvog susreta esto viali. On je bio u dobrim odnosima kako sa naim ambasadorom Altenburgom, tako i sa mnom i nikada nije propustio da ove dobre odnose iskoristi u korist svoje otadbine. Damaskinos je intervenisao u vezi sa pitanjima humanitarne akcije, obasipao nas je molbama da prestanemo sa streljanjima taoca, posredovao je prilikom socijalnih sukoba, borio se u korist svetenika koji su gladovali, i protiv nemake balkanske politike. Jednom mi je kazao sa neverovatno samosvesnom otvorenou:

105

Da sam znao d a j e Trakija bila obeana Bugarima, otiao bih u umu i sa partizanima bih pucao na vas!" Snana izjava za sveteno lice broj jedan u grkoj crkvi. Odgovorio sam mu: Vae preosvetenstvo, da sam na Vaem mestu, ja bih to isto uradio!" I sama njegova fizika pojava bila je impozantna: bio je visok, pleat, sa gustom, dugom sedom bradom, koja mu je dosezala do pojasa. Njegovo muko lice govorilo je da poseduje duh, hrabrost i reenost. Ispred sobe u kojoj je primao goste, uvek je bilo mnogo ljudi. Dolazili su mu u goste Grci svih politikih ubedenja, pa ak i emisari Elasa", koji su bili pod komunistikim uticajem. Elas" je vodio krvavi partizanski rat protiv okupacione sile. U decembru 1944. primio je dunost privremenog efa drave i to je shavatio kao unutranja nunost. On se ubraja u malobrojne dravnike koje sam ja upoznao, koji su umrli prirodnom smru. U ove malobrojne dravnike spadaju predsednik vlade Colakoglu i Ralis. Colakoglu je bio uspravan, estit general, koji je predvodio grku vojsku u borbi sa Italijanima i Nemcima. S obzirom na to da je postalo oigledno da pruanje daljeg otpora nemakoj ofanzivi nema nikakvih izgleda na uspeh, iako su se Grci hrabro borili, Colakoglu je u beznadenoj situaciji, 21. aprila 1941, kapitulirao. Za hrabrog vojnika to predstavlja gorku odluku. Malo pre toga, Grci su - poto su se svojim nedovoljnim i slabim naoruanjem uspeno suprotstavili italijanskom napadu - iznenadili svet svojim vojnikim podvigom. Grci su sjajni, primerni patrioti. Oni e teritoriju svoje drave uvek hrabro da brane, premda nerado plaaju porez. Colakoglu se naao u slinoj istorijskoj situaciji kao Hindenburg kod Nemaca, ili Peten (Ptain) kod Francuza, da se u asu nacionalne nesree stavi u slubu zemlje i preuzme kormilo drave i da pri tom uradi najbolje mogue u postojeim okolnostima. Neslaganje izmeu Colakoglua i Gocamanisa, koji je bio ministar finansija, privrede i prehrane, bilo je tako duboko i potpuno, da je grka vlada bila potpuno blokirana i nije mogla da donosi odluke. U decembru 1942. Colakoglua je na mestu predsednika grke vlade zamenio profesor, ginekolog, Logothetopoulos. Ova vlada opstala je do marta 1943, kada je na elo doao Ralis. Ralis je bio stari politiar, a zvanje ministra pripadalo je tradiciji njegove porodice. Ralis je bio predsednik grke vlade od marta 1943, pa do kraja okupacije. Protiv sve trojice bila je podignuta optunica. Colakoglu i Ralis umrli su tokom voenja procesa, a Logothetopoulos je ve odavno na slobodi. Ovi ljudi imali su sreu to posle povlaenja nemake vojske vlast u dravi nisu preuzeli ratni revolucionarni profiteri. Englezi i Amerikanci su bili prisiljeni, bez obzira na to da li im je to bilo po volji ili ne, da nastave borbu protiv Elasa" - sa kojima su prethodno i Nemci vodili rat - s ciljem da spree da vlast preuzmu komunisti, koji predstavljaju manjinu grkog stanovnitva. Ovo je bilo neto to pokazuje kako je put do istine kra-

106

tak i komplikovan: borba Engleza i Amerikanaca bila je identina sa borbom kvislinga", koji su bili na istoj liniji s saveznicima, jer su se borili protiv komunistike opasnosti i zato su saradivali sa okupatorima. Ovo je bilo glavno poprite borbe. To je bio i glavni razlog zbog koga su aktivnosti nacionalistikog vode, Napoleona Zervasa, u borbi sa nemakim i italijanskim okupatorom u Grkoj bili umrtvljeni i blokirani, kao to je to bio sluaj i sa Draom Mihailoviem u Jugoslaviji. Za obojicu je okupator predstavljao samo neprijatelja broj dva, koji e jednog dana, pre ili kasnije, da napusti zemlju, a komunisti su bili glavni neprijatelj, jer oni ostaju u zemlji i ele da zauvek osvoje vlast. Vreme okupacije bilo je puno patnji. Meutim, kako je posle toga doao dugogodinji surovi graanski rat, onda je veoma teko povui jasnu liniju i rei ta je bilo gore. Hektor Cironikos bio je od decembra 1942. lan grke vlade. Prvo u svojstvu ministra za prehranu, a kasnije je postao i ministar finansija i privrede. Decenijama je iveo u inostranstvu. Bio je veliki industrijalac, vlasnik fabrika i bankar u carskoj Rusiji. Kasnije je bio vlasnik jedne finansijske agancije, a takoe i trgovinsko-politiki savetnik Grke ambasade u Briselu. Tek kada je buknuo rat, on se vratio u Grku, u Atinu. Poto nije bio upetljan u meupartijske svae, nije pripadao nijednoj politikoj stranci i kliki, bio je najpogodnija linost da vodi Ministarstvo privrede. Posle sloma Nemake, bio je neko vreme interniran od Amerikanaca i onda se vratio u Grku. Bio je uhapen, osuen na smrt, onda pomilovan, a godine 1952. osloboen. Kao ekonomski strunjak sa velikim iskustvom, a lino krajnje korektan ovek, tokom okupacije uradio je sve to je mogao za dobrobit svoje zemlje. U poslednjoj fazi okupacije pokuao je da to vie politikih koristi izvue za svoju otadbinu. Tako, Grka nije ubila nijednog od svojih dravnika, kvislinga", koji su tokom okupacije pokuali da za svoj narod urade toliko koliko je bilo mogue. ivot ide dalje, ak i u vreme nesree. ovek uvek mora da vodi rauna o ivotu, pa i u vreme okupacije. Da li treba da prepusti stranim vojnicima da u potpunosti vode dravne poslove? Da li je ispravnije da se zauzme stav junake nesaradnje" i da se time zagovara kolektivno samoubistvo cele nacije? Verujem da zadatak politike ostaje to da po svaku cenu i u svim okolnostima vodi rauna o ivotu jednog naroda, a ne o njegovom umiranju. Izgleda da je inteligencija Grka, koja je veoma privrena ivotu, bila presudna i zato su odbili da ubijaju svoje kvislinge" na osnovu propagandistikih fraza. U poslednjoj godini okupacije ja sam bio i prva nemaka politika linost u Grkoj. Nemaka ambasada u Atini preimenovana je u slubeno mesto Atina" (Dienststelle Athen") i to za mene, odnosno za specijalnog opunomoenog izaslanika Ministarstva spoljnih poslova za Balkan. Generalni konzul Fon Grevenic bio je moj stalni zamenik i ovek koji je dobro

107

poznavao prilike u Grkoj. Naa politika, reju, sastojala se od dve stvari: zlata i hrane. Ali, i to je politika. Kada vlada haos i glad, to moe da pomogne onima koji bi iskoristili oajanje koje trenutno vlada, da sutra osvoje vlast. Grevenic se isticao svojom velikom energijom i temperamentom. Kada je utao, uvek sam imao utisak da razmilja o nekom novom, boljem planu za Grku. On je na tom polju bio majstor. Atinu je napustio kao poslednji nemaki civil, a to sam i oekivao od oveka koji je tako dugo iveo u Atini i kome je taj grad postao drugi zaviaj. N e m o m prekoru poslednjeg ataea nae ambasade za kulturu, da sam zapostavio njegov resor, moram da dam za pravo. Ali, meni je jo uvek bila u ivom seanju pria o fantastinom uspehu nemake knjige u Atini", koja se, istina, dogodila pre njegovog stupanja na dunost. Na ambasador, dr Ginter Altenburg, koji je na toj dunosti bio od 1941. do 1943, obavljao je teke zadatke sa najveim umeem i uspehom. Do septembra 1943, dakle, do kapitulacije Italije, u Grkoj je postojala veoma komplikovana situacija, jer smo imali: dva vrhovna zapovednika, dva politika oponumoenika, od oktobra 1942. jo dvojicu privrednih specijalnih izaslanika. Stanje je dodatno bilo posebno zamreno zbog injenice da je Grka pripadala italijanskoj uticajnoj sferi, koju je Nemaka u potpunosti priznala i prihvatila. S druge strane, Velika Nemaka je bila u Grkoj kako vojno tako i privredno jai partner. Tako su nemaki partneri morali da potuju prvenstvo Italije, a italijanske kolege morala su da prihvate stvarnu nadmo Nemake. Svi su se trudili, i Nemci i Italijani, da u linim kontaktima i sukobima nastoje da budu tolerantni, kako bi mogli da u takvoj komplikovanoj situaciji izvre postavljeni zadatak. Bio bi neoprostiv propust sa moje strane - kada ve govorim o potezima koja sam sprovodio zajedno sa Altenburgom, a nae prijateljstvo nikada nije bilo niim pomueno - ako ne bih opisao jednu zajedniku akciju, koja je imala ozbiljne i teke posledice. Re je o Grcima iz Trakije. Bugarska je uspela da od Glavnog taba, od Hitlera, dobije odobrenje da sprovede plebiscit u Trakiji: za ili protiv pripadnosti Bugarskoj. Ovaj plebiscit ve je jednom bio odloen. Konano je trebalo da se odri i to u februaru 1942. Dosadanji dogadaji u Trakiji, koju su Bugari okupirali, kao i alarmantne informacije koje su stizale do grke vlade i do nas, Nemaca, govorile su o tome da se Grcima u Trakiji ne sprema nita dobro. Postojala je bojazan da bi ovaj referendum mogao da znai poetak opteg terora protiv trakijskih Grka: masovnih ubistava i masovnih progona. Bilo nam je jasno da ovaj plebiscit, kada bi se odravao pod korektnim i pravednim uslovima, Bugarska nije imala nikakvih izgleda da dobije. Jo u junu 1941, kada sam putovao sa Zagorovim i Zevovim, dobio sam jasnu i nedvosmislenu sliku o tome da Trakija ima potpuno grki karakter, jer Grci ine ogromnu veinu stanovnitva. Altenburg i ja uputili samo otar protest preko Nemakog ministarstva spoljnih poslova

108

zbog bugarskog referenduma u Trakiji. Nai argumenti su bili veoma obrazloeni i usklaeni. Dok je Altenburg govorio o teini politikih argumenata, ja sam upozorio na nemoguu situaciju koja e nastati kada iz Trakije potee reka izbeglica u pravcu Grke, koja je pod kontrolom Nemaca. Svi nai privredni uspesi u Grkoj, koje smo postigli uz velike napore, bie time uniteni. U grkom prostoru, kao posledica bugarskog plebescita, nastae opti haos. Polo nam je za rukom da anuliramo dozvolu koju je Bugarska prethodno primila od Hitlera za odravanje referenduma. Preputam mati poznavaoca Balkana da zamisle koje je znaenje imala ova akcija za ivote i imovinu hiljade i hiljade Grka u Trakiji. Moja aktivnost u Grkoj pruila mi je, takode, priliku da se sretnem sa Musolinijem. Bilo je to novembra 1942, u palati Venecija", u Rimu. Musolini se ak interesovao za konkretne finansisko-tehnike probleme i hteo je da zna i precizne brojke i materijal sa kojim radimo. Na razgovor uglavnom je tekao tako to je on, iz pristojnosti, govorio nemaki, a ja italijanski. On je bio veoma lepo vaspitan i ugodan sagovornik i gotovo je svakog posetioca uspeo da armira. I pored njegovog upeatljivog, snanog pogleda, ja sam ipak stekao utisak da razgovaram sa bolesnim ovekom. Tokom razgovora, desilo se da se na njegovom licu pojavila bolna grimasa, koja je govorila o tome da pati od jakih bolova, verovatno u predelu stomaka. Svoje utiske o Musolinijevom zdravstvenom stanju saoptio sam nemakom ministru spoljnih poslova. Ribentrop mi je odgovorio ovako: To ne moemo da kaemo fireru (Fhrer)! Nemojte da zaboravite ta sve due znai za Hitlera!" O tom pitanju sam imao sasvim drugo miljenje. Zbog toga sam ponovo skrenuo panju Ribentropu na tu injenicu i to na osnovu pouzdanih informacija, koje sam primio u maju i junu 1943. godine. Ovog puta Ribentrop je morao da prosledi moju zabrinutost u vezi s razvojem politikog stanja u Italiji do Hitlera. Ribentrop je imao pravo. Hitler je bio ljut na mene, jer nije verovao u moju priu. Posle konferencije u Feltri, koja je odrana 19. juna 1943, i razgovora izmeu duea i firera, nemakom ambasadoru u Italiji Hevelu Hitler je kazao sledee: Ja ne znam ta Nojbaher eli! Malopre sam razgovarao puna tri asa sa dueom. ovek odlino izgleda!" Hevel mu je odgovorio: Moj fireru, tokom tri asa susreta sa Musolinijem jedino ste Vi govorili. Due je jedva uspeo da kae nekoliko rei!" To vie nije bio onaj stari Musolini, kada je na istorijskoj sednici od 25. jula 1943. izgubio kontrolu nad Vrhovnim faistikim savetom. Na toj sednici Musolini je bio smenjen, a kralj je upao u jeftinu klopku. Posle povlaenja Nemaca iz Pariza, kralj je eleo da sebi pribavi legitimaciju pobednika i to je bila njegova velika greka.