ROKOKO

etimologija reci? rocaille = rec koja postoji vec u 17. veku oznacava dekoraciju od uglavnom skoljki i kamena, u bastama, vrtovima i pecinama koje krase vrtove nakon toga nastaje rec travaile de rocaille rad rocaille se odnosi na tu dekoraciju 1736. godine, u recniku francuske Akademije, javlja se ova rec i odnosi se na specifican tip ornamenta 1842. godine, uveliko u 19. veku, pojavila se i rec rococo, u smislu da oznaci stil vladavine Luja 15 i ranog Luja 16 i vec u tada se verovalo da je ta faza umetnosti, zapravo, nastavak baroka da bi se slagalo sa konceptom i recju baroco, rec rocaille se formira postepeno u rec rococo

tumacenje rokokoa? sve do druge polovine 20. veka i kasnije, rokoko se tumacio kao pozna faza baroka i pisu o njemu iz te perspektive i to potpune negativne slike inace negativnog baroka prvo pozitivno pomeranje u doba impresionizma 1873 = braca Gonkur (najveca literarna nagrada Francuske nosi to ime) pisu knjigu o umetnosti 18. veka i vek i po posto je rokoko nastao sa pozitivnim stavom iznose kulturu i umetnost 18. veka covek koji govori o tome je Levey (kustos u Nacionalnoj galeriji) Rococo to revolution takodje, Zedlmajer, 1966. godine (par meseci posle Levija), objavljuje svoj clanak o rokokou u Univerzalnoj enciklopediji o umetnosti insistiraju da je rokoko autonomni stil koji boji 18. vek (prvu polovinu), a kasnije ga smenjuje neoklasicizam nisu rokoko i neoklasicizam jedini stilski pravci u Evropi, ali jesu dominantni Istorija umetnosti vrsi nasilje kada odvaja ta dva stila i pravi ih kontradiktornim, a oni su zapravo komplentarni i susticu se

podela rokokoa? 1. style rigence (rezans) = stil regenstva obelezio prvi deo vladavine Luja 15 (1715-1730) 2. style rocaille (rokaj) = pitoresque (1730-1745) 3. style Pompadour (1745-1762/4) nisu tako ostre razlike, ali ih ima

kraljevska Akademija Royal u Parizu? 1561 = prva Akademija, firentinska, koju je otvorio Vazari i, nakon nje, Akademija Svetog Luke u Rimu 1648 = Akademija u Parizu se otvara Akademija u Parizu prava drzavna institucija gde su sve gildinske veze izmedju umetnika nestale drzavna institucija par excellans; jedan od mehanizama apsolutisticke drzave, u sluzbi proizvodnje umetnika ciji je osnovni zadatak stvaranje istorijskog slikarstva da bi se slavila odredjena monarhija ispred koje stoji Royal je prva takva akademija i njen teorijski ideator je Belori slavno je njegovo predavanje gde se zalaze za ideju lepote (beleca) = sustinsko Aristotelovsko mesto; priroda ne onakva kakva jeste, vec kakva treba biti i velike teme koje ne robuju nicemu prolaznom Kolber = minister Luja 14 je najmocniji minister Francuske koji je to uzeo kao osnovni credo Royal akademije tri decenije Akademija proizvodi umetnike kojima kao meru nudi Rafaela, Karacija i Pusena direktor Akademije = slikar Sarl le Bren koji kodifikuje sve ono sto su Karaci i Bernini isticali

rasprava izmedju rubenista i pusenista? Akademija je stroga i ima jasan program, i teorijski i prakticno medjutim, posle 3 decenije dolazi do promene, s obzirom na ukupnu situaciju u Francuskoj 1673 = traktat Dijalog o bojama, autor Roze de Pil, koji je isto na Akademiji tada dolazi do rasprave izmedju ucenika i profesora tj. izmedju starijih i modernijih tj. izmedju pusenista i rubenista stari zagovaraju da slikarstvo i umetnost mora da bude potpuno utemeljena na pusenovskom razmisljanju o slici, a oni mladji vide u Rubensu veliku slobodu u nacinu slikanja Rubens im je blizak zbog velikog ciklusa u Luksemburskoj palati u Parizu (ciklus Marije Medici) iako je u pitanju bila akademska rasprava sa velikim odzivom, postaje i vazna misaona struktura i izazvala je jednu od prvih revolucija 18. veka gde je veliki broj slikara stao na stranu De Pila i pravo da se slika sirokim potezima cetke nisu bili fer prema Pusenu, jer je i on bio dobar kolorista, a bili su grubi i prema Rubensu koji je ipak imao intelektualan crtez Pusen = crtez u osnovi kao intelektualna forma Rubens = strastveno slikarstvo to je najupecatljivije u njihovom stvaralastvu i zato se stvaraju te predrasude bez ove rasprave stvari se sigurno ne bi ovako dramaticno menjale, a krupne promene su se desavale i na socijalnom, i na politickom, i na ekonomskom i na kulturnom nivou

Jasing Rigo, Luj 14 (1715) kvintisecija apsolutistickog portreta po svemu okoncava period baroka i takav nacin razmisljanja o slikarstvu u Fransuskoj portret nastaje neposredno pred smrt samog Luja 14

povratak u Pariz? pred kraj svog zivota, Luj 14 je prestao da insistira i ucestvuje u kulturnoj produkciji svoje drzave; vec ostareli kralj, u tom period, vise ne kroji ni politiku, ni vizuelnu politiku, ni izbliza koliko je krajem 17. veka Francuska je u ovom periodu ozbiljna, relativno stabilna drzava i to jos za vreme Fransoe 1 (16. vek), a jos vise za vreme Luja 14. tada je najmocnija apsolutisticka monarhija u Evropi promena se desava in a nivou plemstva i vitezova koji su ratovali za tu veliku Francusku i vise ne moraju da ratuju za nju tada, Luj 14, ogroman broj francuskog plemstva i umetnika dovodi u Versaj, raznoraznim mehanizmima, i tu ih drzi pod kontrolom medjutim, pred kraj njegove vladavine, Versaj gubi silu i jenjavaju manifestacije poput opera i predstava; smrcu Luja 14, autoritet Versaja se potpuno gasi dolazi do povratka u Pariz, u staru prestonicu kulture nijedna zemlja u Evropi tada nema takav centar to je grad koji je, tokom Luja 14, ostao bez velikih umetnickih energija, jer su povucene u Versaj, ali sad regent Filip Orleanski (Luj 15 je maloletan) povlaci dvor iz Versaja i vraca ga u Pariz sa dvorom se vraca i plemstvo, a i velike grupe umetnika upravo zvog regenta Filipa Orleanskog, ovaj period rokokoa se naziva style rigence

opat Dibo, Refleksije o poeziji i o slikarstvu (1719)? ceo 18. vek se krece ka ovoj ideji da svaki covek ima pravo na procenjivanje dela opat Dibo smatra da covek ima gotovo biolosko culo za lepotu ii ma urodjeno pravo na umetnicki sud i senzibilnost (osecajnost) ovo ce se kasnije razviti uz Kanta i pojavu estetike kao nauke vrlo vazan traktat u filozofskom smislu koji karakterise umetnost 18. veka i oslobadja je obaveze da bude moralizatorsko-didakticka sto je velika revolucija umetnost sada ima pravo da se obrati emocijama posmatraca ii ma pravo da ne bude u okvirima nekog moralizatorskog sistema

intimni prostori rokokoa? kada se taj veliki broj umetnika povukao iz Versaja u Pariz, doslo je do velike produkcije manjih apartmana koji, u sutini, nisu mali prostori, ali, u odnosu na ogromne versajske sale i viste, jesu intimni rokoko nije zeleo mermer i supstitute za mermer i ne zeli materijale koji asociraju na imperijalnu kulturu, vec hoce intimne prostore i drugu vrstu dekoracije

kokiomanija = fenomen 18. veka obozavanja skoljki kao potpuno savrsenih predmeta dakle, u okviru tog intimnog prostora, rad od skoljki je vrlo cenjen i cesto se upotrebljavaju u predmetima koji se stvaraju banker Kroza je prvi veliki patron Vatoa koji ima veliku kolekciju skoljki ornament? jedna od osobina vezana za prvi period rokokoa i odlazak u Pariz jeste pitanje ornamenta u okviru kuca u kojima stanije plemstvo ornament jeste sustinsko pitanje rokokoa i mnogi su, pogresno, smatrali da je rokoko samo ornament ornament u rokokou je cista forma i nosilac znacenja; ornament je i tema i objekat, ornament je i formalin princip i logika rokokoa javlja se veliki broj knjiga koje se stampaju u Francuskoj na tu temu i dolazi do njihove disperzije po Evropi tesko je reci za sta je koji ornament bio namenjen, jer je svaki mogao naci primenu na mnogim mestima i mogao se smanjiti ili povecati sto je kljuc modernog dizajna = stabilan znak koji se nece rastociti; rokoko je to znao i poigravao se ornamentom to je i vreme Guliverovih putovanja Svifta (1726), kao i Volterove Mikromege (1752) gde stanovnici planete Sirijus menjaju velicinu u zavisnosti od velicine ljudi zemlje na kojoj su ideja povecavanja i umanjivanja ornamenta i ideja da ornament moze da ponese znacenje slike = to je tautologija rokokoa koja ga je ucinila posebnim i autonomnim stilom jos u prvom period rokokoa, potpuno se kristalizuje koncept dizajna enterijera

Bofran. Hotel de Soubise

Suflo i Buse, enterijer

Bofran. Hotel de Soubise

Hotel de Subiz je kuca pariskog francuskog aristokrate i jeste mera ukupne nove estetike rokokoa, estetike koja se izmestila iz ogromne structure Versaja i pocela da stvara zaokruzeniji i udobniji prostor rokoko ne voli uglove i tamne coskove, voli da stvori osecanje kruznog prostora i potpuno izbacije mermer (narocito u enterijeru), smanjuje svodne povrsine sa iluzionistickim slikarstvom i interesuje ga udobnost, a ne didakticka struktura rokoko povlaci fotelje uza zid i pravi ambijente za razgovor kultura razgovora je vazan element rokokoa vremenom je sve manje i 3D stuka i rokoko odbacuje i sve vrste tapiserija i goblena izrazava se u domenu namestaja i unutarnjeg dizajna = komode, sve forme stolica i fotelja, otomani (u Evropu s stigli preko francuskog rokokoa) = to nisu samo udobne, vec i personalne forme! Hoteli de Subiz sada postoje kao muzeji i prilagodjenu su turistima, ali jos uvek realni

Vato, Hodocasce na ostrvo Kiteru

Vato, Paun

glavni za stil rigence jeste Vato jedna od najvecih promena koja se desila u ukupnoj idealogiji slikarstva i teskojoj je danas otkriti znacenje = umetnost sada ne sluzi nikakvoj sluzbi (ni apsolutistickoj, ni religioznoj) i to je ogromna promena zbog ukupne zrelosti, a ne zbog trivijalnosti i dosade, pocinje da pruza uzivanje i zadovoljstvo kultura je dozrila da pruzi umetnost koja sluzi za uzivanje svi rade i razmisljaju iz koncepta ornamenta koji je primenljiv na tapiserijama, slikama, tananim lajsnama od drveta, drveta koje nije tesko i zahtevno Buse je predstavnik drugog stila u rokokou, stila rocaille izvesno je da dolazi do neke razlike u koloritu i organizaciji piktoralnog polja pitoreskno se odnosi na nesto slici nalik, nesto sto ima dopadljivu strukturu koja je sama sebi cilj, a nema cilj prevaspitavanja ili upozorenja; clj je zadovoljstvo, ali ne samo povrsinsko zadovoljstvo culima, vec ono obuhvata i intelektualnu i emotivnu dimenziju coveka Buse, Rodjenje Venere

svilena Buvije tapiserija (prema Buseu) ovo je vreme velikih tapiserija to su uvek sinhronimni mehanizmi = tkacki razboji proizvode razlicit kvalitet tapiserija i nacin bojenja se menja (Francuska tada proizvodi preko stotinu boja cime se stvara fina gradacija slike) ornamentalno razmisljanje = svaki ornament mora da moze da se prenese u sve forme umetnosti napusta se tradicionalna hijerarhija cula i ideja da je oko najplemenitije culo, a sve drugo da je vezano za niske strasti. Francuzi najvise, a zatim i Englezi, krajem 18. veka, shvataju da su druga cla podjednako vazna; francuzi posebno insistiraju na dodiru i taktilnom osecaju (zelite da dodirnete i osetite strukturu pod prstima)

tema porcelana?

vaze po Buseu

sevr porcelan

sevr porcelain

porcelan je dugo uvozen, ali je 1708. godine otkriven mehanizam proizvodnje porcelana i prva velika francuska fabrika sevr porcelana je otvorena (imace takmace u Nemackoj) francuska drzava je imala ogromne zarade i to jeste umetnicka produkcija Francuske; ogroman broj porcelana je sam Buse dizajnirao prvo za evropsko trziste ide proizvodnja, a kasnije i za americko dolazi do stvaranja i medaljona i minijatura jedna od najsjajnijih kolekcija rokokoa jeste The Wallace Collection ovo nam potvrdjuje rokoko kao zrepre clu i znacajnu umetnost u vidu prava na uzivanje, umetnost koja nema druge funkcije do da pruzi zadovoljstvo posmatracu i ova kultura je stigla postepeno do toga medjutim, revolucija i predrevolucionarni period je odbacila rokoko kao trivijalan

fascinacija Kinom? postoji velika fascinacija Kinom i njenim porcelanom rokoko se ogranicava od misticnog i zeli otmenu, duboko prefinjenu, erotsku senzitivnost i senzibilnost predmeta umetnosti (bilo da je u pitanju odeca, ono iz cega se jede ili ono sto se jede) pre Francuske, to jedino ima Kina i, upravo od ovog trenutka, Francuska postaje model, kao koncept i ideja, za kulinarstvo sve to dolazi iz ove kulture koja nije trivijalna mnogi predmeti se uvode iz kine, posebno svila koja predstavlja imaginarni kineski svet, a i predmeti koji se proizvode u Francuskoj, proizvode se po ugledu na kineske proizvode

sevr (porcelain po Buseu)

Buse, Kineski ribolov

Rubens, Otmica Evrope (prema Ticijanu) razlika izmedju baroka i rokokoa uocljiva na jednom ovakvom baroknom delu Otmica Evrope je tema sa neskrivenim erotskim kontekstom (Zevs se pretvara u bika da bi oteo Evropu) ovde je dodat i romanticni patos

Buse, Otmica Evrope ovde je ista tema uradjena bez dramatike i bez herojskih komponenti mnogi su smatrali da je ova tema vrsta alibija, izgovora za prikazivanje nagih lepih tela, ali nije tako ovo je prikaz bez dramatike, a ne bez patosa; prikazan je joue de vivre (Francuska se narocito bavi kulturom zivljenja ii de do tih detalja da istice mirisni component rokokoa; propagandni materijali sa folijom)

Pusen, Zima (Potop)

Buse, Zima

zima je Pusenu posluzila da prikaze jednu veliku i tesku temu = biblijski Potop rokoko, pak, jeste vreme koje obnavlja zapostavljen pojam igre i decijih igara poput klackalica, zmurki, ljuljanja.. i prikazuje ljude koji uzivaju u tim igrama zima za rokoko jeste galantnost udvaranja, radost sankanja, roze pahulje apsolutno odbacivanje koncepta smrti koji su negovali prethodni stilovi

Buse, Madam Pompadur prvi put tako znacajna zena, ljubavnica Luja 15, po kojoj je nazvan treci period rokokoa pre no sto je postal njegova zvanicna metresa, bila je osnivac najznacajnijeg francuskog salona, koje je bilo mesto okupljanja i osnova gradjanske kulture; u njenom salonu su se okupljali najznacajniji intelektualci tog vremena, poput Voltera i Didroa madam Pompadur je bila inteligentna i dobra osoba i ukupnim svojim bicem je jako uticala na kulturu i umetnost Francuske Buse je njen omiljeni slikar treci period rokokoa, stil pompadour, jeste raznolik

Petit Trianon

Petit Trianon (enterjer)

Sekreter (Mme de Pompadour)

Belvedere (park ispred Malog Trianona u Versaju)

madam Pompadur je napravila Mali Trijanon u Versaju, sa svim odlikama rokoko arhitekture = nema velike trodimenzionallnosti, nema stubova, konveksnosti i konkavnosti, nicega od toga! blaga strktura, sa blagim pilastrima, otmena jednostavnost koju ce prihvatiti neoklasicizam u pudrijeri vidimo tanane krajeve, kao da jedva stoji, bez tezine, od kvalitetnog drveta svaka velika kultura ima koncept svetlosti; ovde svetlost dolazi na 3 nacina: 1. francuski prozori (barok ima gornje svetle tacke cime se pravi misticno, metafizicko svetlo, a to rokoko ne zeli; rokoko zeli dnevno svetlo, svetlo koje transformise, ali na zemaljski nacin, a ne metafizicki; ovde svetlost pliva po parketu uglacanom od najfinijeg drveta) 2. apsolutna belina prostora, zidova, svodova i finog, tananog stuka 3. materijali (svila, hladna, ali eroticna, koja se isto vezuje za Kinu i koja se, u periodu rokokoa, prihvata kao nacin tapaciranja namestaja) i ogledala koja upijaju svetlost; hladna bela boja pompadour stila ili topla bela boja rigencea ili pastelne boje koje u sebi imaju puno bele = u sve tri faze, rokoko to voli rokoko, takodje, najvise voli i brilijante i postavljanje dragog kamenja na razlicita, neocekivana mesta (vestina secenja dijamanata se razvila tokom vekova) savetuje se da nikada ne bude visoko, vec u visini prosecnog coveka da bi se izbeglo stvaranje senke ovolika zelja za lepim je cesto predstavljana kao trivijalna, ali, zapravo, rokoko, kao svoj princip, donosi pravo na lepotu svari koje nas okruzuju

Fragonar, Ljuljaska Fragonar stvara u periodu pompadour stila ovo njegovo delo je epitaph rokokoa uopste i izazivalo je decenijama ogroman antagonizam na svim slikama rokoko umetnika je obicno centralna licnost zena to jeste slika koja ocarava kad se vidi uzivo o puna je izvorne energije, cak iskazuje sustanje svile i miris ovog predela = to je ta senzibilna kultura koju rokoko produbljuje i cini netrivijalnom, vec ulazi u ozbiljno posmatranje ljudskog bica

internacionalnost rokokoa? imperijalni centri Evrope traze francuske umetnike i jedan od primera jeste Sant Petersburg u doba Katarine Velike kada se stvara slavno carsko selo (koje se sacuvalo posle strasne devastacije grada u Drugom svetskom ratu) = rokok stvara u duhu onoga sto Katarina zeli, bez intime, sa imperijalnom strukturom rokoko umetnike zele i katolicke sredine okruzene protestantima poput Bavarske i Minhena

Carsko selo, Petersburg

crkva u Bavarskoj

Minhen

AMBLEMATIKA

Vermer, Casa vina 36 slika je precizno atribuirano Vermeru; presao je iz protestantizma u katolicanstvo (zbog zenidbe) prikazan je muskarac koji devojci toci vino, koje se smatra za jaki afrodizijak; u pozadini vidimo lautu koja aludira na muziku, ljubav i harmoniju vrlo je vazan i vitraz na prozoru levo koji prikazuje Temperanciu (umerenost); ona je u Ripinoj ikonologiji predstavljena kao zena u ljubicastom koja u jednoj ruci drzi uzde, a u drugoj satni mehanizam (u nekim drugim amblematskim zbornicima u ruci drzi libelu, vaser vagu) vrlo je ocigledna moralizatorska pouka da je umerenost ono sto pobedjuje i druge Vermerove slike pripadaju istom kulturnom krugu Vermer, Devojka koja meri bisere pouka nije toliko moralizatorska pokazuje srednju klasu Nizozemske; Vermer sve slike slika u okvirima svoje kuce zanimljiva je slika u slici na kojoj je predstavljen Strasni Sud i to, upravo, trenutak psihostazije tj. merenja dusa ovakvih predstava ima i u Starom Egiptu gde Tot drzi terazije i on meri, a pored je krokodil koji guta one koji nisu dostojni; i devojka na ovoj slici ima terazije mozda je trudna, a mozda je samo takva haljina; sa njenog lica mozemo procitati i strah neka me izmere na merilima pravim i neka Bog izmeri dobrotu moju

Vermer, Alegorija slikarstva (Umetnik sa slikarskom umetnoscu) opet isti enterijer prikazan prikazana je Klio, muza istorije, sa instrumentom trubom slave koja aludira na fanfare i pompeznost zasto ima instrument ako je alegorija umetnosti i kakve uopste veze ima muza istorije sa slikarstvom? sam slikar slika lovorov venac i zanimljivoj nosnji je (u pitanju je istorijski kostim) prostorom dominira mapa koja je iz vremena od 60ak godina ranije od nastanka ove slike kada Flandrija ratuje sa Lujem 14; vrlo je zanimljiv ovaj politicko-drustveni trenutak istorije Nizozemske i treba citati sliku u tom kljucu sama truba slave ukazuje na grad Hag gde stoluje Vilijam 1 Orleanski i muza istorije pamcenja je bas kraj tog grada dakle, to moze bit ii umetnost vladanja i prosirivanja drzavnih teritorija = vrlo ucena iluzija na nesto sto bi bila vladarska porodica sam kostim jeste burbonski kostim sto opet vraca vreme ove slike unazad treba pomenuti i grb austrijske monarhije na luster vrlo slozeni amblematski sadrzaj slike

Vermer, Alegorija Vere istoricari umetnosti ovo ocenili kao indecorum i promasaj zato sto alegorija Vere sedi u kuhinjskom predsoblju; opet sve u njegovoj kuci staklena kugla na kojoj sedi predstavlja simbol moci razuma i, iako je sledio Ripinu ikonologiju ciatvu pricu je smestio u neprikladan enterijer ovu sliku su narucili jezuiti u Delfu

Rembrant, Autoportret sa suprugom Saskijom gore u cosku postoji table gde se lupaju recke koliko se pije, recke se saberu, pa se plati slikar pije, vrlo je veseo, u prostoru krcme i atmosferi takvoj amblematika u moralizatorskoj funkciji u Holandiji postoji prica o Julijanu koji odlazi u kafanu za vreme mladog meseca i naidje bludnica koja zeli sa njime da pije i napije ga, skine do gole koze i uzme mu sve i izbace ga iz krcme. Nakon toga, Julijan shvata da je pogresio. ovo se nadovezuje na biblijsku pricu o bludnom sinu i to je ta moralizatorska pouka svi smo nalik bludnom sinu; cak i Rembrant sam sebe portretise kao nekog ko moze skrenuti sa pravog puta