PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOINA TUBENIH ZAHTEVA I STRANAKA

A. MNOINA TUBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIE TUBENIH ZAHTEVA

Pojam ZPP je prihvatio teoriju o dvolanom predmetu spora, te prema toj teoriji mnoina tubenih zahteva postoji kad tuilac protiv istog tuenog zahteva vie pravnih posledica iz istog ivotnog dogaaja koji je osnov tube ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vie ivotnih dogaaja koji su osnov tube. Mnoina tubenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tubom obuhvata vie predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tuilac istakao vie tubenih zahteva u jednoj tubi odluujue su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja vie tubenih zahteva u jednoj tubi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po vie tubenih zahteva u jedan postupak radi zajednikog raspravljanja i odluivanja tj. da o svim razliitim zahtevima iz iste tube, koji su meusobno povezani, odlui istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i mogue ako su svi zahtevi u vezi. Doputenost spajanja tubenih zahteva u jednoj tubi Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tubenih zahteva, potrebno je da se ispune sledei uslovi: 1. vie istaknutih zahteva u jednoj tubi moraju biti povezani istim injeninim i pravnim osnovom (lan 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tuba sa vie zahteva, mora biti stvarno nadlean za svaki od tih zahteva (lan 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tubi mora biti predviena ista vrsta postupka (lan 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje vie zahteva u jednoj tubi mora doprinositi ekonominosti postupka (lan 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije sluaj sud e najdocnije na pripremnom roitu doneti reenje o razdvajanju postupaka (lan 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tubenih zahteva U zavisnosti od toga kakav je redosled tubenih zahteva u tubi, razlikuju se tri vrste spajanja tubenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tubenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlaenja tuenog. 1. Kumulativno spajanje tubenih zahteva postoji kad tuilac u tubi istakne vie tubenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom injeninom i pravnom osnovu. U ovakvom sluaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tubenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (lan 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tubenih zahteva postoji kad tuilac u tubi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoni zahtev da sud, u sluaju da nae da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoni zahtev, a to znai da je pomoni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokae neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo doputeno, potrebno je da su glavni i pomoni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu.
1

3. Alternativno spajanje tubenih zahteva postoji kad tuilac u tubi istie vie tubenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (lan 55. stav 4. ZPPa). Da bi alternativno spajanje tubenih zahteva bilo doputeno, potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. Npr. kod alternativnih obligacija (lan 403. ZOO), ako neka obaveza ima dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije ta drugo ugovoreno, pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. Meutim, kad ne doe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze, a sud usvoji alternativni tubeni zahtev, tuilac u izvrnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. 4. Alternativno ovlaenje tuenog postoji kad tuilac u tubi istie samo jedan tubeni zahtev da mu se dosudi odreena stvar, a istovremeno u tubi ili tokom postupka, izjavljuje (predlae) da je voljan umesto stvari primiti odreeni novani iznos tj. predlae sudu da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ako plati odreeni novani iznos (lan 178. ZPP-a). Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tuioca da mu se dosudi odreena stvar, pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan, on ne odluuje o predlogu tuioca da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ako plati odreeni novani iznos. Sud u svakom sluaju nee ispitivati da li novani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tubenog zahteva. To je zato to je u izvrnom postupku izbor na tuenom da li e tuiocu predati stvar iz tubenog zahteva ili platiti novani iznos istaknut u predlogu. De facto je alternativno ovlaenje tuenog materijalnopravni ugovor parninih stranaka o facultas alternativa dunika.
B. MNOINA STRANAKA - SUPARNIARSTVO

Pojam Po pravilu u parnici uestvuju tuilac i tueni tako to na strani tuioca ima samo jedan procesni subjekt, a na strani tuenog takoe samo jedan procesni subjekt. Meutim, parnica ne mora nuno da bude dvostranaka, na strani tuioca moe se javiti vie procesnih subjekata, kao i na strani tuenog. Suparniarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. Ako na tuilakoj strani ima vie procesnih subjekata radi se o aktivnom suparniarstvu, a ako na strani tuenog ima vie procesnih subjekata radi se o pasivnom suparniarstvu. Smisao suparniarstva se zasniva: (1) na naelu procesne ekonomije tako to se raspravljanje i odluivanje odvija samo u jednom postupku, ime se smanjuje broj parninih radnji i stranaka i suda i smanjuju se trokovi postupka; (2) na harmoniji odluivanja tako to kod nekih oblika suparniarstva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, sud moe da rei spor jednako prema svim suparniarima, ime se otklanja mogunost izricanja protivrenih sudskih odluka. Vrste suparniarstva Suparniarstvo se moe razvrstati prema razliitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparniarstvo moe biti: 1. Inicijalno suparniarstvo koje nastaje u momentu podnoenja tube, 2. Naknadno suparniarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i moe biti: - Procesnopravno suparniarstvo koje nastaje voljom tuioca, - Materijalnopravno suparniarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. i tuioca i tuenog (npr. u sluaju univerzalne sukcesije).

(b) Prema ulogama koje suparniari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tubenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparniara prema predmetu spora, suparniarstvo moe biti: 1. Formalno (nepravo) suparniarstvo Smisao ovog suparniarstva je iskljuivo u razlozima procesne ekonomije. Formalno suparniarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora, prava i obaveze suparniara proistiu iz bitno istovrsnog injeninog i pravnog osnova - simile factu, simile ius (lan 362. stav 1. taka 2. ZPP-a). Formalno suparniarstvo je doputeno samo ako postoji stvarna i mesna nadlenost istog suda za svaki tubeni zahtev i za svakog tuenog. Meutim, ako sud nae da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama, moe razdvojiti postupke bez obzira to su se stekli svi uslovi za formalno suparniarstvo. 2. Materijalno (pravo) suparniarstvo postoji u dva sluaja (lan 362. stav 1. taka 1. ZPP-a): - Kad su suparniari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. U pravnoj zajednici su uvek solidarni dunici ili poverioci, suvlasnici, imaoci zajednike imovine kao to su brani drugovi i sl. - Kad u pogledu predmeta spora, prava i obaveze suparniara proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova idem factum, idem ius. Zahtevi i obaveze suparniara moraju kod materijalnog suparniarstva da kumulativno proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova, nije dovoljan samo injenini osnov ili samo pravni osnov. Materijalno suparniarstvo je doputeno samo ako postoji stvarna nadlenost istog suda za sve tubene zahteve i za sve suparniare. Za razliku od formalnog suparniarstva, kod materijalnog se ne trai mesna nadlenost istog suda za sve suparniare, ve se mesna nadlenost suda odreuje prema pravilima o atrakciji nadlenosti. To znai da e, ako za materijalne suparniare ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean biti onaj sud koji je nadlean za jednog od suparniara (lan 46. ZPP-a). (c) Prema poloaju suparniara u parnici suparniarstvo moe biti: 1. Prosto (obino) suparniarstvo postoji kad svaki suparniar u parnici ima poloaj samostalne stranke, tako da radnje koje preduzima ili proputa jedan suparniar, ne koriste niti tete drugim suparniarima tj. nemaju dejstvo na ostale suparniare (lan 365. ZPP-a). Prema tome, svaki od suparniara moe da se odrekne tubenog zahteva, prizna tubeni zahtev, povue tubu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka, a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparniare. Isto tako svaki od suparniara moe da bude sasluan kao svedok, ali samo na okolnosti koje se ne tiu njegove parnice. Kad je u pitanju prosto suparniarstvo, sud moe meritorno da odlui razliito za svakog suparniara, ali naravno jednom presudom. Prosto suparniarstvo se izjednaava u svojoj sutini sa formalnim suparniarstvom, jer se vie parnica spaja u cilju zajednikog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. 2. Jedinstveno suparniarstvo postoji kad spor moe da se rei samo na jednak nain prema svim suparniarima. To znai da sud ne moe da usvoji tubeni zahtev prema jednom suparniaru, a da ga odbije prema drugom. Jedinstveno suparniarstvo moe da nastane iz: - procesnopravnih razloga, a to e biti sluaj kad se pravnosnanost presude proiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku; jedinstveno suparniarstvo iz procesnih razloga postoji u svim sluajevima kad se donosi preobraajna presuda, zatim kada u materijalnopravnom odnosu vie lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlaenika zbog ega bi u vie parnica postojao identitet predmeta spora to je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl.
3

- materijalnopravnih razloga, a to e biti sluaj kad tubom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani, moraju biti obuhvaena sva lica koja su uesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. Jedinstveno suparniarstvo iz materijalnih razloga je nuno suparniarstvo i postoji kod npr. zajednikog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlaenja (tuba naslednika protiv zakupca, tuba imalaca zajednike svojine). Materijalnopravno ovlaenje kod nunog suparniarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. ovlaenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tubu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlaenja imalaca zajednika svojine ili susvojine). Nuno suparniarstvo postoji i kad se podnosi preobraajna tuba ili deklaratorna tuba; bitno je da materijalnopravno ovlaenje pripada veem broju lica ili da se moe istai protiv veeg broja lica. Ono to je karakteristino za nuno suparniarstvo je to, da je tuba doputena samo ako su u njoj kao stranke oznaena sva lica, koja materijalno pravo odreuje kao uesnike materijalnopravnog odnosa. Ako to nije sluaj, sud je duan da takvu tubu odbaci kao nedoputenu. U sluajevima jedinstvenog suparniarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparniari smatraju jednom strankom. Pravilo da se jedinstveni suparniari smatraju jednom strankom podrazumeva ogranienje jedinstvenih suparniara: prvo ogranienje se odnosi na preduzimanje parninih radnji (jedinstveni suparniari ne mogu samostalno da preduzimaju parnine radnje), a drugo ogranienje se odnosi na dejstvo parninih radnji (dejstvo parnine radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparniara nema dejstvo na parnicu jer se ne protee na ostale suparniare). Meutim, od navedenih ogranienja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnine radnje protee na sve suparniare koji su propustili da preduzmu parninu radnju. Prema tome, ako neki suparniari propuste da preduzmu odreenu parninu radnju, dejstvo parnine radnje koju su izvrili drugi suparniari protee se i na one suparniare koji nisu preduzeli odreenu parninu radnju (lan 366. ZPP-a). Dakle, ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da e parnina radnja koju je preduzeo jedan od suparniara imati dejstvo prema ostalima, samo ako je ta radnja korisna tj. povoljna i obrnuto, ako je jedan od suparniara preduzeo nepovoljnu parninu radnju, ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparniarima koji tu radnju nisu preduzeli. Koje parnine radnje su povoljne, a koje nepovoljne, valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparniarstvu. Kod aktivnog suparniarstva, povoljne parnine radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice, a to je potpuno usvajanje tubenog zahteva; potpuno usvajanje tubenog zahteva je povoljnije od deliminog usvajanja tubenog zahteva, delimino usvajanje tubenog zahteva je povoljnije od povlaenja tube, sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tubenog zahteva itd. Kod pasivnog suparniarstva potpuno odbijanje tubenog zahteva je povoljnije od deliminog usvajanja tubenog zahteva, sudsko poravnanje je povoljnije od deliminog usvajanja tubenog zahteva, najnepovoljnija parnina radnja je priznanje tubenog zahteva. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparniar moe preduzeti parninu radnju ije je preduzimanje vezano za rok, kad rok za izvrenje odreene parnine radnje za pojedine suparniare istie u razno vreme (lan 367. ZPP-a). Dakle, bilo koji od suparniara moe izvriti odreenu parninu radnju sve dok tee rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparniara. Karakteristino je za jedinstveno suparniarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparniara izjavi pravni lek, dejstvo tog pravnog leka se protee i na ostale suparniare. Takoe, ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparniara, sud e prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparniare.
4

(d) Suparniarstvo na osnovu zakona - Postoje dve situacije u kojima zakon nalae suparniarstvo: 1. Suparniarstvo glavnog dunika i jemca - Kada se jemac obavezao kao jemac platac, on poveriocu odgovara kao glavni dunik za celu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dunika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. Dakle, kad je u pitanju solidarno jemstvo (lan 1004. stav 3. ZOO), poverilac moe podneti tubu i protiv glavnog dunika i protiv jemca, pri emu oni imaju poloaj prostih suparniara. Kod ugovora u privredi, jemac uvek odgovara kao jemac platac (lan 1004. stav 4. ZOO), pa poverilac podnosi tubu i protiv glavnog dunika i protiv jemca, pri emu oni imaju poloaj prostih suparniara. 2. Tuba glavne intervencije Ovu tubu podnosi lice koje u celini ili delimino trai stvar ili pravo o kojem izmeu drugih lica ve tee parnica (lan 364. ZPP-a). Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent), moe da podnese jednu tubu protiv obe stranke u tekuoj parnici dok se ta parnica pravnosnano ne okona. Stranke u parnici koja tee postaju suparniari i to po pravilu jedinstveni, jer e presuda po tubi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes. Da bi tuba glavne intervencije bila doputena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inae vae za doputenost tube; (2) da izmeu inicijalnih stranaka ve tee parnica; (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekuoj parnici izmeu inicijalnih stranaka; (4) glavni intervenijent mora tubom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem tee parnica izmeu inicijalnih stranaka. Tuba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica izmeu inicijalnih stranaka i u sluaju da taj sud nije stvarno i mesno nadlean po tubi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadlenosti. Po pravilu, sud odreuje spajanje tekue parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije, ali ove dve parnice tekua i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odluivanje suda u tekuoj parnici, zbog ega je uticaj ove tube neznatan. Uobiajeno je da se ova tuba naziva tuba glavnog meanja; meutim, takav naziv je neodgovarajui obzirom da se glavni intervenijent ne mea u tekuu parnicu, ve samostalnom tubom pokree novu parnicu. (e) Suparniarstvo sa eventualno tuenim Suparniarstvo sa eventualno tuenim postoji u sluaju kad tuilac u jednoj tubi navede dva ili vie tuenih, ali na eventualan tj. subsidijeran nain tako to od suda trai da tubeni zahtev bude usvojen prema sledeem tuenom za sluaj da bude pravnosnano odbijen prema onom koji je u tubi naveden pre njega (lan 363. stav 1. ZPP-a). Prema tome, sam tuilac je duan da odredi redosled tuenih prema kojima tubeni zahtev istie subsidijerno tj. da navede glavnog tuenog i eventualno tuene. Tuba u kojoj su eventualno tueni eventualni suparniari, doputena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tubenih zahteva i to: (1) ako tuilac prema svakom tuenom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuenim istakne razliite zahteve koji su u meusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadlean za svaki od zahteva (lan 363. stav 2. ZPP-a). Po pravilu, kad se pravnosnano okona parnica po ovoj tubi protiv glavnog tuenog, sud tek onda poinje da raspravlja sa eventualno tuenim i odluuje o tubenom zahtevu protiv eventualnog tuenog prema redosledu u tubi. Ovakva tuba nije celishodna, a raspravljanje i odluivanje po njoj nije u skladu sa naelom ekonominosti postupka.

C. UEE TREIH LICA U PARNICI

Uvodne napomene Ishod parnice ne mora nuno da utie samo na stranke, npr. presuda koja ima dejstvo inter partes moe imati neposredni ili posredni uticaj na pravni poloaj treih lica. Prema tome, mogue je da parnica tangira i ire interese drutva, zato ZPP ureuje mogunost uea treih lica u tuoj tekuoj parnici. Oblici uea treih lica u tuoj tekuoj parnici U tuoj tekuoj parnici postoje sledei oblici uea treih lica: 1. Uee umeaa Pojam - Umea je tree lice koje uestvuje u tuoj parnici na strani jedne od stranaka, jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (lan 369. stav 1. ZPP-a). Postoje dve vrste umeaa: (a) Obini umea po pravilu stupa u tuu parnicu iz dva razloga: prvo, zato da bi pomogao stranci na ijoj strani se mea, da uspe u sporu i drugo, zato da bi kontrolisao nain na koji stranka vodi spor. Da bi uee obinog umeaa u tuoj parnici, bilo doputeno, potrebno je da se ispune sledee pretpostavke: (1) umea moe stupiti samo u parnicu koja vee tee (to znai da je tuba dostavljena tuenom na odgovor), pa sve do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (lan 369. stav 2. ZPPa); (2) umea ne sme biti stranka u parnici, ve lice koje stupa u tuu parnicu na strani jedne od stranaka; ako u parnici doe do konfuzije umeaa sa jednom od stranaka, prestaje njegovo meanje; (3) umea iako nije stranka u parnici, mora posedovati i stranaku i parninu sposobnost; (4) umea mora imati pravni interes za stupanje u tuu parnicu na strani jedne od stranaka; pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tuilac koji podnosi tubu za utvrenje, a to znai da se ne podrazumeva niti ekonomski, niti moralni interes; po pravilu, pravni interes za meanje u tuu parnicu uvek e postojati kad sudska odluka doneta u tekuoj parnici izmeu stranaka, proizvodi dejstvo na graanskopravni poloaj umeaa, npr. umea ima pravni interes za uee u tuoj parnici, kada bi se uspehom stranke na ijoj strani se mea, poboljao njegov pravni poloaj ili kada bi se neuspehom stranke na ijoj strani se mea, pogorao njegov pravni poloaj. Stupanje obinog umeaa u parnicu Umea stupa u tuu parnicu tako, to izjavu o stupanju u parnicu, moe dati usmeno na roitu ili u pisanoj formi podneskom (lan 369. stav 3. ZPP-a). Ako je umea usmeno na roitu dao izjavu o stupanju u parnicu, onda e sud dostaviti prepis zapisnika o roitu samo onoj stranci koja je sa roita izostala, a ako umea izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom, sud e podnesak dostaviti obema strankama (lan 369. stav 4. ZPP-a). Umea je duan da u podnesku ili usmeno na roitu iznese injenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za uee u tuoj parnici, a sud e ex officio ispitati da li postoji pravni interes. Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive meanju, donee reenje kojim se prihvata uee umeaa. Protiv reenja suda kojim se prihvata uee umeaa, nije dozvoljena posebna alba (lan 370. stav 3. ZPP-a). Meutim, svaka stranka moe osporiti umeau pravo da uestvuje u parnici i predloiti sudu da se umea odbije (lan 370. stav 1. ZPP-a). U takvom sluaju, sud reenjem odluuje da li je meanje doputeno, pa ako oceni da nije, donee reenje kojim odbija uee umeaa u parnici. Protiv reenja suda kojim se odbija uee umeaa u parnici, alba je dozvoljena, ali do pravnosnanosti tog
6

reenja, umea ima pravo da uestvuje u parnici i njegove parnine radnje se ne mogu iskljuiti (lan 370. stav 2. ZPP-a). Kad stupi u parnicu, umea mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umea, a inae je ovlaen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnine radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridruio (lan 371. stav 1. ZPP-a). Meutim, sve parnine radnje koje preduzima, umea preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridruio, ako ih ona ne prihvati. Ovo pravilo podrazumeva da parnine radnje umeaa, za stranku kojoj se pridruio, imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parninim radnjama (lan 371. stav 4. ZPP-a). Ovo pravilo takoe podrazumeva da umea moe da preduzme i one parnine radnje koje je stranka kojoj se pridruio, propustila da preduzme i to ako jo uvek tee rok za njeno preduzimanje. Dakle, umea ne moe preduzeti parninu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1, ve moe samo nadomestiti parninu radnju koju je stranka propustila2. Umea moe podneti redovni pravni lek, a ako je u parnicu stupio do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, moe podneti i vanredni pravni lek (lan 371. stav 2. i 3. ZPP-a). Meutim, pravne lekove u ime stranke kojoj se pridruio, ne moe podneti protivno njenoj volji, ako se stranka odrekla npr. pravnog leka. Umea ima pravo na naknadu parninih trokova i to za parnine radnje koje je za stranku preduzeo, ali sud ne moe obavezati umeaa da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnine trokove. Kod obinog meanja, pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo izmeu umeaa i stranke kojoj se umea pridruio. Smisao obinog meanja je zapravo i interes stranke da tree lice kao umea stupi u parnicu, da bi kasnije protiv tog treeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. (b) Umea sa poloajem jedinstvenog suparniara ZPP Republike Srpske ne predvia institut umeaa sa poloajem jedinstvenog suparniara. Ovaj institut predvien je npr. ZPP-om Republike Srbije i za njega vae sva opta pravila o ueu obinog umeaa u parnici. Za razliku od obinog umeaa, umea sa poloajem jedinstvenog suparniara se sa strankom kojoj se pridruio smatra jednom strankom. Budui da je ovaj umea stranka u parnici, on moe protivno volji stranke kojoj se pridruio da izjavljuje sve pravne lekove, da nastavi da vodi parnicu, da se protivi priznanju tubenog zahteva; stranka ne moe pravnovaljano da disponira tubenim zahtevom, ako se ovaj umea tome protivi. Kod ove vrste meanja, presuda deluje neposredno na pravni odnos izmeu umeaa i protivnika stranke na ijoj strani se mea umea sa poloajem jedinstvenog suparniara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. 2. Obavetenje treeg lica o parnici Pojam i nain obavetenja - Stranka moe i na drugi nain postii da se tree lice umea u parnicu. Tako stranka (tuilac ili tueni) moe da obavesti tree lice o otpoetoj parnici (lan 372. stav 1. ZPP-a). Obavetenje o parnici je posebna parnina radnja za koju vae svi uslovi koji inae vae za doputenost parninih radnji. Cilj takvog obavetavanja je da tree lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obavetava o parnici. Obavetavanje o parnici, stranka moe izvriti samo formalno tj. podneskom preko parninog suda pred kojim je
1

Umea ne moe da opozove bilo koju parninu radnju stranke kojoj se pridruio, pa ak niti odricanje od tubenog zahteva ili priznanje tubenog zahteva. 2 Npr. umea moe svojim aktivnim ueem u parnici da sprei donoenje presude zbog proputanja.

ve otpoela parnica, a obavetenje mora sadrati razloge za obavetenje i stanje u kojem se parnica nalazi. Sud je duan samo da treem licu dostavi podnesak stranke, ali mu ne moe naloiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. Po pravilu, stranka obavetava tree lice o otpoetoj parnici u sledeim sluajevima: - Kad prema treem licu moe da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari - evikcija (lan 511. ZOO)3; - Kad prema treem licu moe da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (lan 645. ZOO); - Kad prema treem licu moe da istakne regresni zahtev (kod ugovora o graenju izvoa i projektant - lan 647. stav 3. ZOO i kod jemstva - lan 1018. ZOO); - U svim sluajevima solidarnih obligacija (lan 423. ZOO). Dejstvo obavetenja Obavetenje proizvodi materijalna i procesna dejstva. Materijalna dejstva omoguavaju: prekid zastarelosti (lan 390. stav 2. ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema treem licu (lan 488. ZOO4). Procesna dejstva se razlikuju na: - dejstva na tekuu parnicu o ijem se toku obavetava Kad tree lice ne reaguje na obavetenje o tekuoj parnici, onda to obavetenje nema nikakvo dejstvo na tekuu parnicu; - dejstva na eventualnu parnicu izmeu stranke koja obavetava i treeg lica Ako tree lice stupi u parnicu onda ono ima poloaj sporednog umeaa. Meutim, tree lice moe da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila tree lice o parnici. Procesna dejstva obavetenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici izmeu stranke koja obavetava i treeg lica, a to dejstvo nastupa bez obzira da li se tree lice odazvalo i u parnici uestvovalo kao umea ili nije reagovalo na obavetenje ili se u parnici pridruilo protivniku stranke koja obavetava. 3. Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obavetenja treeg lica o parnici. Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuenog u parnicu. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tueni koji dri neku stvar ili koristi neko pravo, a tvrdi da stvar dri ili da pravo koristi odnosno vri u ime treeg lica. Tueni je duan da imenuje prethodnika na pripremnom roitu, a ako ono nije odrano, na glavnoj raspravi pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Sud je duan da pozove prethodnika na roite, ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu, tueni ne moe iz parnice istupiti. Tueni moe istupiti iz parnice samo u sluaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto, pri emu nije potreban pristanak tuioca za stupanje prethodnika na mesto tuenog u parnicu, osim ako tuilac prema tuenom ima i druge zahteve koji se ne tiu dranja stvari ili vrenja prava u tue ime. Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuenog, onda postaje stranka i to tueni. Meutim, prethodnik moe u parnicu stupiti kao sporedni umea na strani tuenog ili tuioca. U svakom sluaju, bez obzira da li se
3

Kupac koji se, ne obavetavajui prodavca, upustio u spor sa treim i spor izgubio, moe se ipak pozvati na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokae da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev treeg lica. 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku moe zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili moe zahtevati snienje cene ili moe izjaviti da raskida ugovor, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete.

prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umea na strani tuenog ili tuioca, izmeu prethodnika i tuenog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. 4. Uee Tuioca Uee Tuioca u parnici je poznato samo dravama frankofonskog pravnog podruja, gde se dravni tuilac mea u tue parnice kao zatitnik javnog poretka. U dravama germanske pravne tradicije, uloga Tuioca je svedena na stranku po dunosti (ponitaj braka, starateljstvo i sl.). U Republici Srbiji je i dalje zadran institut uea tj. intervencije javnog tuioca u parnici i javnom tuiocu su data inkvizitorska ovlaenja. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tuioca u parnici.