Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Sirmium

Sirmium

Ratings: (0)|Views: 13 |Likes:
Published by Rada Knada
Roman capital in third century B.C.
Roman capital in third century B.C.

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Rada Knada on Aug 12, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/12/2013

pdf

text

original

 
1 
Петнаеста београдска гимназија, Београд
 
Антички Сирмијум
 
Нада Радак
 
Београд, 2012.
 
 
2 
Апстракт: Историја Античког Сирмијума почиње
I
в.п.н.е.када Римљани побеђујуСкордиске, Бреуке и Илире који су живели на подручју Сирмијума, а завршава сепожаром изазван од Авара 582.године. То је период од шест векова, који је пун успона ипадова, а највећи процват Сирмијума је у
IV
веку, за време владавине Диоклецијана, кадасе граде многе грађевине за цара. Многи владари су боравили у Сирмијуму, многи родомодатле, неки ту и издахнули, а један ту и крунисан. Најрепрезентативнија грађевина јецарски комплекс (царска палата и хиподром). Некада прво муниципиј, затим колонија, био је значајна и добро утврђена тврђава, а уметност је играла значајну улогу, и уметници су,својим завештањем, оставили величанствена дела која сведоче о значају колоније.
 
Речи:
 храм светог Димитрија
 , Cardo Maximus, Colonia Flavia Sirmium,
 Лицинијусоветерме, Константинова ковница новца, царски комплекс, Сунчани сат, Бенефицијарнастаница.
 
Сирмијум се налази код данашње Сремске Митровице. Помиње се у разним списима, апрви пут у
I
в.п.н.е.
O
н није наменски основан, већ је настајао вековима, а када је добиобедеме – 
 
не зна се тачно. Наставља да се појављује у разним списима, а први путдокументовано о њему пише
Luigi Ferdinand Marsilius
. Приметно је по фрагментимаспоменика и опека да је Сирмијум био велика колонија, можда и највећа на северуБалкана (Мирковић 2006
: 11-12).
Истраживања су започета у 19. веку од стране АдолфаХитрека. Истраживао је некрополе, открио је гробље из средине
IV
века са остацимабазилике мартира Синерота. Документација о његовим осталим истраживањима нијепозната. Затим, Шиме Љубић, који је сматрао да је нашао Лицинијеве терме с почетка
IV
века, али то није потврђено новијим истраживањима. 1894. године Јосип Бруншмидизучава источну периферију Сирмијума и открива храм
 
светог Димитрија. Његов извештајо Сирмијуму био је крајње негативан, и то је запечатило истраживања у наредних 60година. Иако није било археолошког истраживања, Игњат Јунг бавио се топографијом ислао писма Вјеснику хрватског археолошког друштва од 1884
.
до 1908, која помажу иданас. Темељно истраживање Сирмијума почело је 1957.
 
а траје, мање
-
више, и данас.Прво је главно руководство преузео Покрајински завод за заштиту културе споменика уНовом Саду, а затим Археолошки институт у Београду. 1968.године креће сарадња саиностраним институтима, прво са
Smithsonian Institution
у Вашингтону, затим са
DenisonUnivesity
из Охаја и
City University of New York 
, а потом је и други међународни уговорпотписан са
Ecole Francaise de Rome
у Паризу. 1994.године почето је хидроархеолошкоистраживање Саве, чије дно се показало као богат археолошки локалитет, а исте године језапочето
 
и сондажно истраживање локалитета „Глац“ због претпоставке да се тамо налазипалата цара Максимилијана (Милошевић 2001 : 8).
 
Сирмијум је имао своју историју и пре Римљана. Зна се да су Скордисци живели наподручју доње Саве, а и у данашњем Срему су сачувани њихови трагови. Источно одСирмијума, код села Јарка, налазило се значајно утврђење и археолшким истраживањима је утврђено да је морало припадати Келтима. Али, на подручју источно од Савиног ушћа,
 
3 
код Мораве и источно од ње, живели су Илири и Скордисци, измешани са Келтима.Могуће је и да су на подручју Сирмијума живела племена Амантини и Сирмијези, али,ипак, нема конкретнијих података о томе које је племе, или која су племена живела наподручју Сирмијума (Мирковић 2006 : 19
-
22). Римљани су водили три рата противпанонских племена на простору од Будимпеште до Београда, али нема поузданијихподатака да ли се неки одвијао баш на
 
простору Сирмијума. Могуће је да је Октавијан усвом Илирском рату покорио сирмијумску, али ипак се зна да није покорио читаву област.То се везује за Тиберијев рат против Бреука 13
-
9 г.п.н.е. Бреуци су моћно илирско племекоје је живело на доњој Сави. Од
 
6. до 9.године одвија се панонско
-
далматински устанак.У Сирмијуму је било римско упориште и то је била кључна мета устаника. Ипак, устаницинису побеђени код Сирмијума већ на Драви (Мирковић 2006 : 23
-
25). Стратешки положајСирмијума веома је повољан : на савској обали, са Фрушком гором која га штити инајкраћим растојањем Саве и Дунава у читавом њиховом току. Раније, Сава је правила двеаде знане као
Cassia
и
Carbonaria
, које су временом нестале. Од краја
I
в.н.е. на
Cassia-
иналазила се некропола, а на
Carbonaria-
и су нађени остаци римске керамике и била јеослонац за носаче моста, али је мало вероватно да је била настањена (Милошевић 2001 :
21-
23). Али, постојање ових ада треба доказати сондажним истраживањима (Поповић 2003: 117). И поред потребе за ширењем града, то није могло бити омогућено због мочвара.Доминантне су четири: прва на истоку, која је спречавала ширење грађевинске зоне(названа
Salla Kvasca
); друга на северу, ограничавала
 
простор који, логично, треба даприпада појасу некропола (названа
 
Циганска бара). Ове две мочваре виде се на картамаМитровице из 1780.године и сондажним истраживањима утврђено је да не садржекултурне слојеве. Ту су још и две
,
и данас познате, као Мајурска бара и Балатин, насеверозападу (Милошевић 2001 : 21). Са економским процватом у доба Касног Царствадолазило је до повећања становништва, а због ограничене територије, то до градње инсула
(insulae)
што су густо збијени, релативно високи стамбени блокови. То је, затим,повлачило организацију водовода и канализације. То је
 
све одредило положај трговачко
-
занатских и стамбених зона у пристанишном и прибедемском делу, а јавна иадминистративна делатност се обављала, вероватно, у централном делу града (Поповић2003 : 123). Археолошки, Сирмијум је имао изломљену линију бедема. Изван су биленекрополе, даље занатске пећи, а унутар
 
грубо концентричан распоред (Милошевић 2001 :30). Такав распоред морао је олакшавати саобраћај (Поповић 2003 : 124). Видљиве су јаснеурбане целине:
 
Форум
,
Царски и хиподромски комплекс
,
Зона репрезентативнихграђевина уз јужни бедем
,
Стамбене зоне
,
Занатско
-
трговачке зоне
,
Ванбедемске зоне
,
Некрополе (Милошевић 2001 : 30).
 
Могуће је постојање
Cardo Maximus-
а
,
који је спајаоцентралну тачку пристанишног дела, Форум и северну капију.
 
С том претпоставком,Форум би требало тражити, а самим тим и ужи центар града, северо
-
источно одлокалитета 33. Ако пратимо претпостављену линију
Cardo Maximus-
а, видећемо дапролази крај комплекса грађевина са репрезентативном архитектуром, а ту је и најшира

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->