- Samonikle vrste voaka u Srbiji Materijal je preuzet od komercijalnog autora bez odobrenja i dozvoljeno ga je koristiti iskljuivo interno za obrazovne

svrhe. Autoru se izvinjavamo.Zahvaljujemo se pojedincu koji je uloio veliki napor i materijal dostavio u stotinak pisama. Bez njega ne bismo znaliVELIKO HVALA NA NESEBINOSTI I PORTVOVANOSTI PIRUS PIRASTER MED. Divlja kruka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pirus connmunis var. sativa DC, Piirus domestica med., P. connmunis hortensis Beck. P. achras Gaert., P. piraster (L.) Medic, P. communis achras et piraster NJall., P. communis auct. non L. Morfoloke karakteristike: Biljka je viegodinje drvo sa irokom krunom. Visina stabla moe biti od 10 do 30 m, a irina krune najee od 10 do 15 m, ponekad i do 25 m. Pri generatiivnom razmnoavanju prve godine razvija duboku i slabo razgranatu srnu ilu i vrlo mali nadzemni deo. Prvih godina kruna je otro piramidalna sa vrlo razvijenom voicom, garnirana sa mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama. Docnije se intenzitet porasta voice smanjuje, a bone grane produavaju sa intenzivnim rastom. Tako se otro piramidalna kruna postepeno pretvara u irokopiramidalnu, okruglastu itd. Ukoliko se biljka razvija u umskim sastojinama, kruna joj je najee otropiramidalna, sa vrlo bujnim stablom koje retko i slavo fruktificira. Divlja kruka predstavlja iroku prirodnu populaciju mnogobrojnih feno i genotipovima koji su dobijeni kao rezultat alogamnog opraivanja. Ova spontana hibridizacija esto se vri i sa drugim vrstama kruke (P. amygdaliformis, P. nivalis, P. elaegrifolia i dr.) kao i sa kulturnim sortama. Na ovaj nain polimorfnost ove vrste se poveava. Kao rezultat heterozigotnosti generativno razmnoenog potomstva, u ove vrste sreemo biljke razliite bujnosti - od zakrljalih (poput dunje) do stabala ogromnih razmera ponekad i sa prenikom debla preko 1 m i visinom krune preko 20 m. Meutim, veina autora je miljenja da je kod ove vrste najea visina stabla od 8 do 15 m (retko 20-15 m), sa prenikom debla od 8-30 cm (retko preko 60 cm). Pirus communis (L) je trnoliko drvo, naroito u stadijumu mladosti (tzv. juvenilnom stadijumu). Jednogodinje granice su gole, retko maljave, tamnoukaste ili kafeno-mrke boje sa crvenkastom nijansom i sa izraenim belim lenticelama. Pupoljci su sitni, otri, najee pripijeni uz letoraste. Cvetni pupoljci su takoe mali, sa relativno otrim vrhom. Kora stabla u mladih voaka je glatka, a kasnije ispucala sa dubokim pukotinama. Lie je najee sitno, okruglasto, srcasto ili malo izdueno, intenzivno zelene boje, u mladosti maljavo a kasnije sa obe strane golo. Nalije liske je bledozelene boje. Veliina i oblik lia variraju u irokim granicama, to je od naroitog znaaja za sistematizaciju ove vrste. Lisna

drka je tanka i vrlo dugaka, esto iskrivljena, te lie treperi pri malim vazdunim strujanjima. Lie je sa zaobljenim ili otrim vrhom, po celoj ivici nazubljeno ili samo u gornjoj polovini. Cvast je titasta sa 5-9 cvetova. Cvetne drke u nekih varijeteta su duge, a u nekih kratke. aini listii su dugi i zadravaju se na plodu. Plodovi divlje kruke su sitni, najee okruglasti ili malo spljoteni, najee vee irine sa ili bez drke i ainog udubljenja. Sreu se voke i sa konusnim oblikom ploda. Visina ploda varira od 12 do 34 mm, a irina od 18 do 38 mm. Peteljka je najee pravo nasaena, razliite duine (od 14 do 45 mm). Masa ploda takoe varira i sree se od 4 do 27 g. Plodovi se pored krupnoe i oblika razlikuju i po boji, ukusu, aromi, strukturi i sonosti mesa. Seme - Divlja kruka se koristi kao podloga za kalemljenje sorti kruke, zbog ega je seme kao organ posebno praktino znaajno. Broj semenki po plodu varira od 1,2 do 10,2. Takoe je varijabilna teina semena, koja se od 100 semenki kree od 13,75 g do 45,4 g, odnosno u 1 kg se nalazi od 22.026-72.424 semenki. Veliki polimorfizam lia koji se sree kao vrste Pirus communis L. bio je osnov za podelu na nie taksonomske kategorije (varijetete). U naim populacijama uoena su 4 varijeteta: 1. P. communis (L) var. pyraster 2. P. communis (L) var. ovata 3. P. communis (L) var. nyardiana 4. P. communis (L) var. penzesiana Varijetet pyraster koji se odlikuje okruglastim oblikom lista, sree se u asocijacijama Fields i Carpinetum orientalis, na visinama od 200 do 900 m n.v. Varijetet ovata, koji se odlkuje izdueno okruglastim oblikom lista, najzastupljeniji je jer je ekoloki najplastiniji. Sree se u najrazliitijim umskim asocijacijama od Fields, LJuercetum petraeae, preko Fagetum submontanum, LJuercetum confertae-cerris do asocijacije Fagetum montanum na visinama od 150 do 1.500 m n.v. Varijetet nyardiana, koji se odlikuje izdueno duguljastim oblikom lista, sree se u istim umskim asocijacijama kao i var. ovata, ali u znatno manjem obimu, na visinama od 200 do 1.450 m n.v. Varijetet penzesiana, koji se odlikuje lancetastim oblikom lista, sree se u asocijacijama Fields, Carpineum orientalis, LJuercetum conf. cerris i LJuercetum petreae, na visinama od 250 do 1.200 m n.v. Pored navedenih varijeteta u okviru vrste Pirus communis L. uoeno je i vie formi koje se meusobno razlikuju: - forma piraster ili forma typica, koja se odlikuje tipinim, okruglastim liem koje je na vrhu plitko izdueno nazubljeno. Plodovi su takoe okrugli i sitni; - forma pryszteriana - u koje je lie po celom obodu izdueno testerasto, ponekad i dvostruko testerasto; - forma armeniacaefolia - u koje liska klinasto silazi niz peteljku; - forma spathulata - u koje je lie krupno, okruglasto, sa ravno odseenom osnovom i kratko zailjenim vrhom; - forma nyaradyana - u koje su lie i plodovi tipini osobinama varijeteta; - forma elliptica - u koje su lie i plodovi na vrlo dugim peteljkama; - forma rhomboidea - u koje je lie najee romboidnog oblika, od srednje duine (gde je najire) postepeno zailjeno ka vrhu i osnovi; - forma elongata - u koje je lie jajasto-izdueno, ka vrhu postepeno zailjeno; - forma ovata - u koje su lie i plodovi tipini osobinama varijeteta; - forma acuminata - u koje je lie iroko-jajasto, skoro okruglasto od gornje treine ka vrhu postepeno zailjeno.

- forma cardiaca - u koje je lie pri osnovi manje-vie srcasto ili dublje nazubljeno do testerasto; - forma serrata - u koje je lie po obodu dublje nazubljeno do testerasto. Ekofizioloke karakteristike: Pored toga to divlja kruka razvija dubok i razgranat korenov sistem ona je izrazito mezofilna biljka, koja se najee ne sree na mestima koja nisu dobro obezbeena vlagom. Ukoliko se i nae na suvom zemljitu, zaostaje u porastu, formira sitne plodove, strada od nekrotinih rakrana grana od gymnosporangiuma i drugih sekundarnih bolesti i parazita. Na vazdunu suu nije osetljiva kao to je sluaj sa jabukom. Zbog toga se divlja kruka najee sree i u dolinama reka, na aluvijalnim, rastresitim, propustljivim zemljitima, gde najee korenov sistem dosee do nivoa podzemnih voda, odakle se snabdeva izobilnom koliinom vode. Divlja kruka podnosi i teka, zbijena i zablaena zemljita. U visokim planinskim rejonima divlja kruka se sree na obodu uma, na umskim istinama, po planinskim livadama, meama, dvoritima, vrlo retko u umskom sklopu. Ona se moe sresti na aridnim zemljitima, ali sporadino. Divlja kruka ne podnosi velike koliine krea u zemljitu i pri pH preko 8 najee strada od hloroze. U pogledu nadmorske visine ima irok dijapazon. Sree se od 100 m n.v. do 1.600 m n.v., to znai da se divlja kruka ne vezuje niti za odreeni tip zemljita, niti za posebnu umsku zajednicu, ve iskljuivo za zemljinu vlagu, koja treba da bude prisutna tokom cele godine. Divlja kruka je najranocvetnija Pomoideae. Poinje da cveta od tree dekade marta (u junijim rejonima), do prve polovine aprila (u severnim) i kasnije na veim visinama. Cveta 5-10 dana pre P. amygdaliformis i P. nivalis, odnosno zajedno ili neto ranije od nekih sorti kruke. Fenofaza cvetanja tranje relativno kratko. Lista gotovo istovremeno sa cvetanjem. Prvo se pojavljuju bledozeleni uvijeni listii koji se kasnije otvaraju. Prvi listovi se pojavljuju iz meovitih cvetnih pupoljaka, pa iz lisnih, a najkasnije iz drvnih. U maju letorasti intenuzivno rastu, u toku juna usporavaju porast a potom najee jo jedanput intenzivno rastu. Uporedo sa primarnim odvija se i sekundarni prirast kod svih nadzemnih i podzemnih delova, koji je dosta intenzivan i u letnjim mesecima julu i avgustu primarni prirast se zavrava. Zrenje plodova se protee na dosta dug period: od kraja juna do poetka jula, pa sve do kraja septembra odnosno oktobra. U istim ekolokim uslovima sazreva ranije od P. amygdaliformis, P. nivalis i P. elaeagrifolia. Divlja kruka se razmnoava generativno i vegetativno (izdancima i izbojcima). Odmah po berbi seme nije sposobno da klija. Zato je potrebno dopunsko dozrevanje jarovizacija pod odreenim uslovima (vlage, vazduha, niske temperature), to se odvija pri stratifikovanju semena u poroznom supstratu (pesak, strugotina i dr.). Po ispitivanjima Andonovskog i sar. (1974), period jarovizacije traje najee 70-90 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova u zimskim mesecima. Isti autor je uoio da seme divlje kruke koja potie sa visokih planinskih rejona ima dui period jarovizacije i kasnije klija u odnosu na seme kruke iz toplijih i niih rejona. Klijavost je u velikoj zavisnosti od kvaliteta semena, tipa divlje kruke, od naina opraivanja. Seme dobiveno od stabala iz umskog sklopa, koja su najee autogamno oploena, male je klijavosti. Nasuprot tome, seme od biljaka koje rastu u blizini drugih vrsta ili sorti kruaka, gde

je omogueno ksenogamno opraivanje, imaju visoku klijavost i veliku energiju klijanja. Porast sejanaca je u pozitivnoj korelaciji sa kvalitetom i klijavou semena. Prema ispitivanjima Trusenka (1960) samo 5-10 % tipova divlje kruke ispoljavaju inkopatibilnost sa nekim sortama kruke. Rasprostranjenje vrste: Ova vrsta ima irok areal rasprostranjenja. Ima je u skoro celoj Evropi, na istoku do Kaspijskog mora, severnog Irana i Kamira, dela male Azije i oboda severne Afrike. Na sever ide do 55 stepeni (po nekim autorima i do 60 stepeni) s. geografske irine. Ne sree se u Engleskoj, Danskoj i na Pirinejskom poluostrvu. Na Balkanskom poluostrvu javlja se esto u ravnicama i podrujima planina do 1.600 m n.v. Naroito je rasprostranjena na obodima uma pokraj panjaka, meu dolovima, retko u sklopu irokolisnih uma. Veliki broj jedinki ove vrste sree se u dolinama reka, na deluvijalnim, lesiviranim i rastresitim zemljitima. Divlja kruka je rasprostranjena kao primeena (stablimino) u gotovo svim hrastovim umama Srbije. Mestimino se sree na terenima sa umom koja je manje-vie poseena i iskrena. Privredni znaaj: Divlja kruka ima znaaj kao podloga za sorte kruaka. Kao podloga je znaajna zbog toga to se lako razmnoava generativnim putem, to joj seme ima dobru klijavost a pri dobroj nezi i pikiranju moe da se okulira vea koliina u prvoj vegetaciji (Ristevski /1972/), ime se proizvodni proces za dobijanje sadnica zavrava u toku jedne vegetacije. Ona kao podloga potencira bujan porast epibiota, dobro se privruje za zemlju, daje bujne, rodne i dugovene voke. Moglo bi joj se zameriti to to neke sorte okalemljene na njoj ne daju kvalitetne plodove. Plodovi nekih tipova divlje kruke su vrlo ukusni i mogu da se jedu u sveem stanju. U veine tipova ukus ploda se poboljava gnjilenjem. Plodovi sadre oko 13 % suve materije, 8,0-8,5 % eera; 0,09-0,2 % organskih kiselina; 0,583,5 % pektinskih materija; 0,30-0,39 % belanevina; oko 1,4 % skroba; 0,48 % tanina; oko 1,42 % celuloze, hemiceluloze i lignina, mineralnih materija i dr. Mogu da se koriste za razne vidove prerade: za sokove, marmelade, emove, rakiju i dr. U nekim krajevima plodovi divlje kruke se sue i upotrebljavaju kao vitaminska i osveavajua hrana i napitak. Upotreba ploda divlje kruke u ishrani, blagotvorno deluje na organe za varenje, rad srca, bubrege i dr.

MALUS SILVESTRIS MILL. umska jabuka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pyrus malus silvestris L. M. acerba Merat.

Ostali narodni nazivi: divlja jabuka, jabuka divljaka. Morfoloke karakteristike: Stablo je nisko, ree srednje visine (do 14 m). Kruna je svetla iroko kupastog nepravilnog oblika. siva, ispucala u tanke ljuske. Viegodinje grane su sivo smee, a letorasti maslinastozelene ili tamnozelene boje. Letorasti mogu biti maljavi ili goli, sa trnovima ili bez njih. Lide je oblika iroko jajastog, eliptinog ili okruglastog, pri osnovi iroko-klinasto ili okruglasto do malo useeno, duge 3-5 cm iroko 2-4 cm. Na vrhu je kratko zailjeno, po obodu testerasto ili dvostrukotesterasto nazubljeno. Lide je u mladosti maljavo, a kasnije manje vie potpuno golo. Lice liske je sjajno, svetlozelene, a nalije mat, bledozelene boje. Peteljka liske je duga od 1,5 do 3 cm. Pupoljci su sitni eliptinog ili okruglasto-eliiptinog oblika u poetku maljavi a kasnije goli. Cvetovi su skupljeni u cvast, gronju, iroku 3-4 cm. Cvetne drke su duge 1.2,5 cm, manje-vie gole. aini listidi su trouglasti, zailjeni, po obodu lezdasti, dugi 5-6 mm i ostaju na plodu. Krunini listidi su bele ili ruiaste boje, jajastog, objajastog ili okruglastog oblika, duine 1,3-2 cm. Pranici su dugi oko 10 mm sa pranicima ute boje. Stubid je go ili pri osnovi maljav. Plodovi umske jabuke su jajasto-okruglastog ili okruglastog oblika, prenika do 3 cm. Pokoica ploda je najede utozelene boje, ponekad sa dopunskim crvenilom sa sunane strane ploda. Ekofiziolole karakteristike: Malus silvestris se srede preteno u mezofilnim umama hrastovog pojasa, ponekad i preko 1000 m n.v. Bolje raste po obodu uma, gde obilnije cveta nego u sklopu gustih, zasenjenih uma. esto se srede kraj puteva i polja, meu grmljem i po sunanim kamenitim obroncima planina. Voli svetlo mesto. Relativno je toploljubiva i mazofilna vrsta. Pogoduju joj krena, ne previe vlana zemljita. Relativno je otporna prema mrazevima. To je entomofilna vrsta, koju rado poseduje pela. Cveta u aprilu i maju. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. U prirodi se razmnoava vegetativno (izdancima iz panja, a ponekad i iz korena) i semenom. Rasprostranjenje vrste: Srede se u Evropi na severu do june-Skandinavije, i Finske, evropskom delu Rusije, na jugu do Kavkaza. U Srbiji je rasprostranjena kao pojedinana stabla u umama u pojasu hrasta. Privredni znaaj; Malus silvestris je ishodna vrsta mnogih sorti jabuke (pre svega tzv. autohtonih - domadih sorti). Ova vrsta ima veliki privredni znaaj jer se masovno koristi u vodarskoj proizvodnji kao podloga za kalemljenje sorti jabuke. Meutim, i njen plod moe biti vrlo koristan, ne toliko za potronju u sveem stanju, koliko za preradu. On je bogat organskim kiselinama, ederima, celulozom, mineralnim materijama (naroito fosforom), neto manjim koliinama vitamina C, B1, B2, i karotina. Ukus ploda je kiseo i trpak, to potie od velike koliine pektina (oko 3%), to se u industriji prerade moe iskoristiti za eliranje proizvoda od drugog vode. Plod se moe preraditi u vodni sok, vino, rakiju, sirde ili sirup. Istrugan i osuen plod se moe upotrebiti kao vodni aj. Drvo se moe koristiti u stolariji, tokarstvu i za proizvodnju furnira. Fine je grae, lepe crvenkastosmee boje, ali male trajnosti.

FRAGARIA VESCA L. umska jagoda Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: umska jagoda, jagodnjaa, mamica, pozemljua, troska, fragula Morfoloke karakteristike: To je viegodinja biljka visine od 5 do 20 (30) cm, sa nadzemnim delom koji je u obliku rozete sastavljene od listida. Rizom je kratak, valjkastog oblika, vodoravnog ili kosog poloaja i najvedim delom u zemlji. Kradi nadzemni deo rizoma je pokriven izumrlim ostacima listova i zalistaka. Iz sredine rozete se svake godine javljaju nadzemni, puzedi izdanci (stolone), koji se ukorenjuju na vorovima (nodusima), pa se na taj nain biljka najede razmnoava. Stabljika je uspravna, u donjem delu prekrivena tredim maljavim dlakama, a pri vrhu najede prileglim dlakama i neto vede visine od prizemnih listova. Lide je trolano, sa vrlo dugakim dlakavim drkama. Lice liske je tamnozelene boje, prekriveno retkim prileglim dlakama. Nalije je svetloplavo-zeleno, prekriveno retkim prileglim svilenkastim dlakama, koje su po nervima neto gude. Listidi su jajastog ili objajastog oblika, duine 1-6 cm, grubo, testerasto nazubljenog oboda i sa 6-9 pari izraenih nerava sa nalija liske. Srednji listid je jajastog ili romboidnog oblika, u donjoj 1/5 ili 1/4 grubotesterasto nazubljenog oboda. Lisni zalisci su crvenkastosmee boje, lancetastog oblika, dugako uiljeni, sa gornje strane goli, a sa donje prekriveni gustim najede prileglim, a ponekad i uspravno tredim dlakama, celog oboda. Brakteje se retko javljaju. Cvetovi su srednje krupni, prenika 1,5 cm najede dvopolni (hermafroditni), a mogu biti i jednopolni skupljeni u retke cimozne cvasti. Cvetne drke su dugake i tanke, bono prekrivene prileglim ili uspravnim dlakama. aini listidi su trouglasto-iljatog oblika, prekriveni prileglim dlakama. Na zrelom plodu su tredi ili nadole savijeni. Spoljanji aini listidi su jednake duine sa listidima unutranje aice lancetastog ili linearnog oblika, prekriveni prileglim dlakama. Krunini listidi su bele boje, srednje krupni (4-8 mm dugaki), okruglastog ili jajastog oblika, goli. Ima oko 20 pranika i mnogo tukova. Cvetna loa se posle cvetanja uvedava i izraste u mesnati soan plod - zbirnu oraicu. Plod je duine do 2 cm, oblika izduenog, jajastog do okruglastog, tamnocrvene boje. Ekofizioloke karakteristike: Raste po umama, umskim krevinama, po livadama, progalama, uz bunje, ikare i ivice. Srede se u niim i na planinama do 1.300 m nadmorske visine. Najede je prisutna u asocijacijama cera (LJuercetum farnetto - cerris), kitnjaka i graba (LJuercetoCarpinetum), kitnjaka (LJuercetum montanum), bukve (Fagetum montanum) itd. umska jagoda cveta od aprila do juna, a ponekad i po drugi put u jesen. Plodovi sazrevaju od maja pa sve do avgusta (na vedim visinama). Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (stolonama). Rasprostranjenje vrste:

umska jagoda je rasprostranjena gotovo na svim kontinentima, te se tretira kao sekundarni kosmopolita. U Srbiji je rasprostranjena. Privredni znaaj Zbog izuzetno lepe i prijatne arome plod umske jagode je najomiljenije umsko vode. Plod je cenjen i zbog velike bioloke vrednosti: sadri oko 18-20 % suve materije, 6-8 % edera (najvie fruktoze i glukoze), oko 1 % organskih kiselina (najvie limunske i vinske), oko 60 mg % vitamina C, oko 0,6 % mineralnih materija (od ega najvie kalijuma - do 145 mg %, gvoda i mangana), neto pektina, aromatinih i bojenih materija i dr. Zbog visokog sadraja gvoa smatra se naroito zdravom hranom za malokrvne. NJeni plodovi su vrlo ukusni i zdravi kako svei, tako i preraeni u em, slatko, marmeladu, ele, sirup, sok, vino, kola, kompot, sladoled itd. Lide umske jagode se moe (kao i malinovo i kupinovo) upotrebiti kao najukusnija i najkvalitetnija zamena za ruski aj. Ono sadri u sveem stanju od 100-300 mg % vitamina C. Za aj mogu posluiti i osueni plodovi. Ova vrsta jagode ima naroito veliki privredni znaaj, jer je praroditelj velikog broja sorti, o emu svedoi podatak da je poela da se gaji jo u 15. veku. CORYLUS AVELLANA L. Lenik Familija:Corylaceae Ostali narodni nazivi: Obina leska, leska, lijeska, lijesnik, leika, jezgarica i dr. Morfoloke karakteristike Leska je najede u obliku buna, a katkad i u obliku manjeg stabla, visine do 7 m. Kora drveta je glatka, svetla, crvenkaste ili pepeljasto-sive boje. Izdanci i grane su dugi i dosta ravne, tanke kore, crvenkasto-smee boje, sa izraenim smeim lenticelama. Starenjem kora posivi i plitko ispuca. Pupoljci pu krupni (do 3 mm duine), trbuastog oblika, naizmeninog rasporeda. Lide je okruglastog do iroko-jajastog oblika, 6-10 (13) cm duine i 5-9 cm irine, u vrnom delu naglo zailjeno. Osnova liske je srcoliko urezana. Lice liske je bez sjaja, tamno-zelene boje, sa retkim dlaicama ili golo. Nalije liske je obino svetlije boje, du nerava dlakavo, dvostruko testerasto po obodu. Lisna petelka je relativno kratka (0,5-1,5 cm duine) i dlakava. Cvetovi su razdvojenih polova (jednopolni i jednodomni) i razvijaju se pre listova. Muki cvetovi su skupljeni u cvast - resu duine do 8 cm, prenika 5-6 mm, koja je obavijena gusto dlakavim pokrovnim ljuspicama. Rese su obino po 2-4 u grupi. enski cvetovi, po 2 u cvasti, obino su na kratkim izdancima, slini pupoljcima, sa karakteristinim crvenim dvodelnim nitastim igovima. Plod je iroko jajasta oraica duine 1,2-2 cm, jednim delom omotana u poetku zelenim, kasnije smeim listolikim ovojem (kupulom), nazubljenog ili rejevitog oboda. U okviru ove vrste izdvojene su 3 forme i 2 subforme: 1. f. atropurpurea - kod koje su listovi crvenkasti. Ova forma je esto gajena po parkovima kao dekorativna.

2.f. avellana - kod koje je plodov omota (kupula) sa lezdastim dlaicama ili bez njih. U okviru ove forme izdvojene su dve subforme: - subf. brachychlamys - koja se ede srede i kod koje je kupula krada od ploda. -subf. schisochlamys - vrlo esta u prirodnim populacijama. Kod nje je kupula dua od ploda. 3.f. glandulosa - kod koje je plodov omota sa brojnim lezdastim dlakama. Ekofozioloke karakteristike Leska je jedan od najobinijih i najedih bunova naih uma. est je u asocijacijama:LJuercoCarpinetum serbicum, Fragetum montanum serbicum Rud. esto gradi guste estare na proplancima sveijih stanita. Obino ini podrast u hrastovim umama. Redovno se srede izmeu 700-1200 m n.v. Sporadino se srede po osojnim padinama i sunanim dolinama. Raste oko uma i livada, po ikarama, istinama, uz potoke i puteve, po brdima i planinama. Leski najvie odgovaraju duboka silikatna zemljita. Slabije se razvija na baznim, eruptivnim stenama, dok se na krenim zemljitima retko razvijaju samo pojedinani primerci. Leska dobro podnosi zasenu. Obino ivi oko 40 godina, mada pojedini primerci mogu dostidi starost i od 60-80 godina. Leska cveta u februaru - martu, a plodovi mu sazrevaju u septembru. Oprauje se anemofilno, a razmnoava korenovim izdnacima ili izdancima iz panja. Rasprostranjenje vrste Leska se srede u Skandinaviji (sem severnih delova), srednjoj i zapadnoj Evropi, Sredozemlju, na Balkanskom poluostrvu, Kipru i Maloj Aziji. U junoj Evropi penje se pojedinano i do 1800 m nadmorske visine. U Srbiji je rasprostranjen. Privredni znaaj U privrednom pogledu najvedi znaaj imaju plodovi. Oni imaju belu, vrstu hranljivu jezgru ugodnog ukusa. U njoj je vie od 60% ulja, 14-18% belanevina, oko 14% ugljenih hidrata, oko 2,4% mineralnih materija (naroito gvoa - 4mg%, kalijuma i kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, fosfora i dr.). Izvor je vitamina iz grupe B i E. Uz orah lenik se ubraja u energetski najvredniju namirnicu. Lenici se jedu sirovi, a mogu se upotrebiti i u kulinarstvu i prehrambenoj industriji (za slatkie, okolade, bombone i sl.). Slue i za dobijanje jestivog ulja. Pogaa zaostala posle ceenja ulja, upotrebljava se za pravljenje alve. Jestivim se smatraju leskine rese, koje se u sluaju oskudice, prokuvane i osuene mogu samleti i dodavati testu za hleb. U sveim resama ima oko 100 mg% vitamina C to je u proseku vie no u najkvalitetnijeg limuna. Lenikove rese se za jelo mogu sakupljati tokom itave jeseni i zime. U narodnoj medicini koristi se kora, list i cvet za leenje razliitih bolesti. Leska je dobar zatitnik za erozivne terene. Zbog lepog izgleda koristi se i kao parkovska biljka. Drvo je vrsto i ilavo te se koristi u mnoge tehnike svrhe (dobro je za rezbarenje i poliranje) - crvenkaste boje. I pored izuzetno kvalitetnog ploda prirodni vodnjaci lenika u naoj zemlji iskoridavaju se stihijno, ili se uopte ne koriste.

CORNUS MAS L. Dren Familija:Cornaceae Link. Sinonimi:Cornus mascula Lam., Cornus vernalis Salisb., Cornus nudiflora Dum. Ostali narodni nazivi: dren, drijen, tvrdi drijen, drenovina, drenjina, drenak, bela svibovina, drin, drnjulid, drenjka, drenjula Morfoloke karakteristike Dren je grm, visine 3-4m, retko 5-7m i prenika 20-25 cm . Habitus se odlikuje kratkim deblom i okruglasto-piramidalnom krunom. Kora na starijim stablima je siva, tanka i plitko ispucana, a na mladim granicama siva, glatka i sjajna. Jednogodinji letorasti su glatki, crvenkasto-zeleni, sa izraenim lenticelama. Pupoljci su naspramno rasporeeni. Lisni su izdueni sa picastim vrhom, sededi, bez lisnih drki. Cvetni pupoljci su loptasti, na dugim drkama, zatideni sa etiri ljuspasta listida. Listovi su prosti, eliptinog ili jajasto-eliptinog oblika, sa otrim vrhom i klinastom osnovom. Sa obe strane liske prekriveni su gustim, ekinjastim maljama. Liska je duine 4-8cm, a irine 1,3- 3 cm. Veliina lista zavisi od plodnosti zemljita. Nervatura lista je zrakasta. Lisna peteljka je kratka, duine od 0,5-1cm. Listovi su poreani naspramno. Od jednog cvetnog pupoljka formira se titasta cvast od 10-23 cvetova. Svaki cvet je na sopstvenoj cvetnoj drci. ljuspasti listidi pupoljka, po precvetavanju ne otpadaju ved se okredu nadole. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni), iako se ponekad mogu sresti samo morfoloki i funkcionalno muki cvetovi. aica i krunica su uti, duine 4-5mm i irine 1-1,5 mm . Pranici su dva puta kradi od kruninih listida. Plodnik je sredcvetan dvognezdan sa jednim stubidem. Cvetna drka je maljava i duine 5-10mm. Iako dren cveta rano, plodovi sazrevaju relativno kasno. U toplijim podrujima to je sredinom avgusta, a u hladnijim do sredine septembra. Analogno cvetanju i zrenje plodova na istoj vodki se ne deava istovremeno. Plodovi su vrlo varijabilni po boji, veliini, obliku ploda i kotice. Kotica (endokarp) titi dve semenke. *** Prema boji zrelog ploda u populaciji drena uoavaju se dva varijeteta: 1. var. mas ili var.typica - koji se odlikuje lidem jajastog ili jajsto-eliptinog oblika, dva puta due nego to je ire, iji su plodovi crvene boje. 2. var. oblongifolia - koji se odlikuje izduenim lidem, tri puta duim nego to je iroko. Srede se sporadino. Plodovi su tamno-crvene do ljubiaste boje. U okviru var. mas vrlo su izraena variranja po obliku ploda, te su izdvojene 4 forme: 1.f. dolichocarpa Priszt. - u koje su plodovi ka osnovi drke jako zailjeni; 2. f. conica Jov. in Add. - u koje su plodovi na vrhu postepeno sueni i zailjeni; 3. f. oxycarpa Jov. in Add . - u koje su plodovi i kotice izdueni, zailjeni ka oba kraja (dugi 17-21mm, iroki 6-0 mm); 4.f. microcarpa Szanad. - u koje su plodovi i kotice okruglasto-eliptini, duine do 13mm . Ekofizioloke karakteristike Dren je vrlo adaptivna vrsta. Srede se na razliitim nadmorskim visinama od 100 do 1000, pa ak i do

1300m . Najbolje mu odgovaraju topliji tereni i poloaji, kao i otvorene visoravni. esto se javlja i po obodu kotlina. Zimski mrazevi mu ne smetaju, ali esto strada u vreme cvetanja od prolednih mrazeva. To upravo i limitira njegovu vedu rasprostranjenost. Srede se uglavnom u rejonima gde srednja godinja temperatura nije nia od 10 stepeni C. U pogledu geoloke podloge pokazuje ogromnu prilagodljivost. Podjednako se srede na karbonatnim i na silikatnim terenima. Takoe se srede i na suvim nerazvijenim deluvijalnim zemljitima, na rendzinama, kiselim zemljitima i dr. Ree se srede na aluvijalnim zemljitima. Dren je sastavni deo kako termofilnih hrastovih uma, tako i ikara i kamenih fitocenoza. Najvie je zastupljen u svetlim termofilnim umskim zajednicama submediteranske zone: Ostrio-carpinion orientalis i LJuercion farnetto , koje objedinjava. Dren se takoe srede i u kserofilnim i termofilnim zajednicama na visinama od 600m n.v. Srede se i na otvorenim toplim kamenjarima pokraj naselja, po rubovima uma i na umskim goletima. Dren je termofilna i kserofilna vrsta. Dobro podnosi zasenu, ali se normalno razvija i plodonosi na svetlu. Razmnoava se semenom, korenovim izdancima i izdancima iz panja. Relativno sporo raste, naroito na suvim stanitima. Izdanci sa panja rastu do svoje 5-6 godine relativno brzo. Na suvim, kamenitim zemljitima poinju da se sue ved pri starosti od oko 30 godina, dok na boljim zemljitima moe da dositgne veliku starost. Razvija plitak korenov sistem, bez ile sranice. Cvetovi se javljaju vrlo rano u prolede, mnogo pre listanja. To je razlog to esto stradaju od mrazeva. U zavisnosti od nadmorske visine, cvetanje drena se deava od februara do kraja aprila. Opraivanje je entomofilno i predstavlja jednu od najranijih medonosnih biljaka. Analogno cvetanju i plodovi postepeno sazrevaju. Na istoj vodki, pa ak i u istoj cvasti u isto vreme ima zrelih i zelenih plodova. Najranije sazrevaju plodovi u toplim podrujima. To se deava od kraja avgusta do poetka oktobra. Raprostranenje vrste Opte rasprostranjenje - Apeninsko i Balkansko poluostrvo, znatan deo srednje Evrope, Mala Azija, Krim i Kavkaz. Dren (var. mas ) u Srbiji je rasprostranjen na celoj teritoriji sa sadanjim ili ranijim hrastovim umama. Varijetet oblongifolia se sporadino srede (okolina Babunice, kraj Rake; Staro Gradsko na Kosovu; izvor Belog Drima, Koritnik). Privredni znaaj Plod drena je od velike bioloke vrednosti, zahvaljujudi svojim hemijskim osobinama. Sadri oko 17% suve materije, veliku koliinu edera (8%), organksih kiselina (3,34%), vitamina C (oko 70 mg%) i dr. Naroito su kvalitetni plodovi ljubiastog tipa, cilindrinog i krukastog oblika. NJihova krupnoda je najveda, a ukus i aroma najbolji. Mnogobrojna pozitivna, hranljiva svojstva ploda ukazuju da je dren neopravdano zapostavljen i sa vodarskog aspekta. Razlog tome treba traiti u nekim osobinama njegovog ploda i stabla koje oteavaju tehniku branja, transporta i uvanja plodova. Naime, plodovi ne sazrevaju istovremeno, meki su u punoj zrelosti i po branju brzo gnjile. Zato se teko transportuju. Meutim, ovi nedostaci ne mogu nikako da zasene njegove pozitivne osobine. Plod drena moe da se koristi u sirovom i u preraenom stanju (kao osuen za kompote, preraen u xemove, sokove, slatka, kae, kolae, bombone, likere, kisela vina i dr).

Takoe se plod drena moe koristiti i kao dodatak drugim plodovima (npr. kruki), da bi popravio ukus i aromu. U narodnoj medicini se koristi za leenje stomano-crevnih bolesti. To je medonosna biljka. Dobro se ukorenjava te se moe koristiti i za spreavanje erozije. Dobro podnosi rezidbu te slui i kao dekorativna parkovska biljka. Drvo mu je vrsto, tvrdo, ilavo, udkaste boje, lepo se polira. Zato dren ima veliku primenu u drvnoj industriji.

CORYLUS COLURNA L. Meja leska Familija:Corylaceae Sinonimi:Corylus pontica Koch. Ostali narodni nazivi: mexetka, div leska, turska leska Morfoloke karakteristike Stablo je bujno, visine do 25 (30) m, i do 0,75 (1) m prenika debla, sa kupastom do iroko zaobljenom krunom. Kora drveta je sivkasto-bele boje do tamnosive, mekana, plutasta, redovno plitko uzduno ispucala. Jednogodinji izdanci su dlakavi, ukaste boje, a starenjem se menjaju u svetlosivu. Pupoljci su krupni (duina 6-7 mm), trbuasti, dlakavi, tamnosmee boje. Lie je iroko-jajastog do okruglastog oblika, duine 7-12 cm, irine 5-10 cm, grubo dvostruko testerasto, na vrhu naglo sueno. Lice liske je tamnozelene boje, a nalije uz nerve dlakavo. Lisna osnova je srcoliko urezana. Lisna peteljka je 2-5 cm duine, znatno dua nego kod obine leske. Cvetovi su jednopolni i jednodomni. Muki cvetovi su skupljeni u cvast resu duine do 12 cm, prenika 5-6 mm, po 2 ili 3 zajedno. enski cvetovi su grupisani u cvast glomerulu. Plod je lenik (oraica). Plodovi su skupljeni (3-8) zajednikom osnovom u jeicu sa kojom u fazi zrenja zajedno opadaju. Svaki plod je obavijen lisnatim omotaem (kupulom), koja po dozrevanju plodova lignificira i vrsto stee plod. Zbog toga u poznu jesen opadaju cele grupe plodova zajedno sa jeicom. Plodovi su relativno sitni (1-1,6 cm dugi, a debeli 0,8-1,2 cm). Odlikuju se vrlo tvrdim perikarpom i sa esto uginulim - gnjilim embrionom. U okviru ove vrste izdvojene su 2 forme koje se meusobno razlikuju po prisustvu malja: 1. f. colurna - kod koje su liska, drka i delovi plodnog ovoja goli ili slabo dlakavi, ali bez lezdastih dlaica. 2. f. glandulifera - kod koje su lisna drka i omota ploda obilno lezdasto dlakavi. Ekofizioloke karakteristike Stanita meje leske su najee kameniti tereni. Na krenjaku se sree i do 1800 m n.v. a na silikatnoj podlozi do 1400 m n.v. Retko se sputa nie od 600 m n.v. Odlino joj pogoduju tereni zaklonjeni od jakih vetrova. Dobro podnosi zasenu. Meja leska uestvuje u izgradnji niza zajednica razliitog sastava i strkture i to:Fageto-

hyrcaneto-colurnetum Jov., Caprinetum orientalis serbicum colurnetum Jov., Colurneto-Pinetum nigrae Jov., Fageto-colurnetum mixtum Mii., LJuerceto-colurnetum mixtum Mii., Syringocolurnetum mixtum Mii i dr. Zajednice meje leske se odlikuju: bogatstvom flore, ekolokom, taksonomskom i cenolokom raznovrsnou. Sve zajednice meje leske se povezuju u jednu reliktnu vegetaciju. Meja leska u tim zajednicama pokazuje irok ekoloki dijapazon i izgrauje posebne ekotipove, koji se meusobno razlikuju po habitusu, visini, preniku i morfolokim karakteristikama nekih organa. Meja leska cveta vrlo rano (kraj februara - poetak marta), a plodovi joj sazrevaju u jesen (septembar). Oprauje se anemofilno (vetrom), a razmnoava uglavnom semenom, ree vegetativno. Posebno treba istai da u zajedniciFageto-colurnetum mixtum Mii postie odlinu vitalnost i prirast i dobro se razmnoava izdanakim putem. Rasprostranjenje vrste Meja leska je rasprostranjena u Rumuniji, na Balkanskom poluostrvu (Jugoslavija, Bugarska, Albanija, Makedonija, Grka), u Maloj Aziji, Iranu i Indo-himalajskoj oblasti. U Srbiji se sree: u \erdapskom podruju, Beljanici, Rtnju, Ozrenu, Staroj planini, Suvoj planini, u dolini i klisuri Sukovarske reke, Vardenoku, Malom Jastrepcu, Kopaoniku i dr. planinama, na Kosovu (Kozjak, Prokletije, Koprivnik, Patrik, Koritnik itd.). Privredni znaaj Plodovi meje leske se manje koriste u ishrani iako imaju sline pomoloko-tehnoloke osobine kao i Corylus avellana . To je zbog toga to su plodovi sitni i obavijeni vrlo vrstim endokarpom koji se teko odvaja od jezgre. Meutim, ova vrsta ima veliki znaaj u voarskoj praksi kao podloga za kalemljenje sortiCorylus avellana . njen znaaj je utoliko vei to je za sada to jedina podloga koja ne formira izdanke te se sorte lenika mogu gajiti i kao stablaice (sa deblom). To naroito olakava mehanizovanu berbu plodova lenika. Drvo meje leske ima odline tehnike mogunosti pa se koristi u stolarstvu, rezbarstvu i dr. COTONASTER INTEGERRIMUS MED. Dunjarica Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: C. vulgaris Lind, C. cotonaster Karst. Ostali narodni nazivi: dunjarica, rumena dunjarica, petrovica, mumulica Morfoloke karakteristike Dunjarica ima oblik vrlo razgranatog buna, visine od 0,5 od 2 m. U mladosti su joj granice prekrivene gustim maljama (dlakama) a kasnije su gole i sjajne. Lie je polimorfno - najee iroko-jajastog, okruglastog i izdueno-jajastog oblika, duine 1-3 (4) cm, a irine 0,5-3 cm. Liska je celog oboda, na vrhu tupo ili kratko zailjena. Lice liske je

manje ili vie golo, bez sjaja i tamnozelene boje. Nalije liske je bele ili sive boje sa izraenim vunastim maljama koje pokrivaju vrlo kratku peteljku (dugaku samo 2-4 mm). Cvetovi su sitni dvopolni. Skupljeni su 2-3 (4) u cvast gornju, koja je kratka, gola i visea. aica je takoe gola i maljava po obodu, sastavljena od 5 ainih listia. Krunica je sastavljena od 5 kruninih listia, lepe ruiastobele boje, oko 20 pranika i 1 tuka nastalog od 2-5 meusobno sraslih oplodnih listia. Plodovi su sinkarpne kotunice jabuastog oblika, intenzivno crvene boje, prenika 6-8 mm, sa 2-4 spljotene kotice. U okviru ove vrste izdvojena su dva varijeteta: 1. var. Integerrimus 2. var. Intermedia Prvi varijetet se odlikuje veom bujnou (bunom viim od 1 m), liem tipinog oblika i veliine i sporadinou (ima ga neto vie na Suvoj planini). Varijetet intermedia je vrlo niskog buna (od 0,5 m), sitnog lia, dugog do 2 cm, tupo-jajastog oblika. Iako se i on sporadino sree u populacijama, znatno je rasprostranjeniji od prethodnog varijeteta (Rtanj, Suva planina, Vidli i dr.) Ekofizioloke karakteristike Dunjarica cveta u dugom intervalu, od aprila do juna, a ponekad se i u avgustu mogu sresti zakasneli cvetovi. Sazrevanje ploda je takoe u dugom intervalu, od kraja jula do septembra. Ovaj grm raste po otvorenim sunanim i kamenitim krenjakim terenima, na stanitima crnog bora, crnog graba, grabia i raznih ibljaka. Kako je izrazito heliofitna vrsta, voli svetle ume u pretplaninskim i planinskim podrujima. Ona je istovremeno i izrazito kserofilna, te se kao pionirska vrsta sree na najsiromanijim terenima. U visinu ide do stanita krivulja (oko 2.000 m) i subalpskih panjaka, gde se javlja u vidu poleglog grma, visine do 0,5 m. Rasprostranjenje vrste Evropa (od june Skandinavije, Finske i Pribaltika do Ukrajine, Krima, Kavkaza). U Srbiji je rasprostranjena po viim krenjakim terenima. Privredni znaaj Znaaj ove vrste je vrlo skroman. Ona se najvie iskoriava kao gajena parkovska biljka, zbog vrlo lepog opteg izgleda. Meutim, njeni vrlo kvalitetni plodovi u naoj zemlji se ne iskoriavaju. Istina, oni u sveem stanju nisu ukusni za jelo, ali bi mogli da se prerauju na razliite naine (slino gloginjama): u kompote, elee i marmelade, bilo samostalno ili u smei sa drugim umskim voem. Pored toga, dunjarica moe da se koristi za ivice na vrlo tekim terenima i kao biomeliorativna vrsta za poumljavanje goleti. COTONASTER TOMENTOSA LIND. Pustenasta dunjarica

Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi:Mespilus tomentosa Ait., Cotonaster nebrodensis C., Cotonaster orientalis Borb., Mespilus orientalis Mill. Ostali narodni nazivi: pustenjasta dunjarica, pustenjasta mumulica Morfoloke karakteristike Pustenasta dunjarivca ima oblik buna, visine od 1-2,5 m, upsravnog porasta i vrlo razgranatih grana. Granice su u mladosti gusto, vunasto maljave, a kasnije gole. Lie je do 6 cm duine, iroko eliptinog oblika. Vrh liske je tup ili malo zailjen, a obod ceo. Obe strane liske su prekrivene maljama; lice - beliastosivim, a nalije gustim pustenastim. Peteljka liske koja je 3-6 mm dugaka, takoe je prekrivena maljama. Svetlocrvenkasti, sitni dvopolni cvetovi (3-12) skupljeni su u viseu cvast gronju. Cvetne drke i aice su prekrivene beliastim maljama. Plodovi su sinkarpne kotunice jabukoliog oblika, crvene boje pokoice, prenika 7-8 mm, sa utisnutim zvezdastim oiljkom u predelu aice. Meso ploda je branjavo i u njemu je smeteno 3-8 svetlosmeih semenki. Ekofizioloke karakteristike Ova dunjarica je izrazito kserofitna, heliofilna i bazifilna vrsta. Zato je najee prisutna pojedinano ili u malim skupinama na krenjakim, stenovitim i otvorenim terenima. Sree se u umama crnog graba, crnog bora, tj. od pojasa hrasta do pojasa krivulja, do preko 2.000 m nadmorske visine. Pustenasta dunjarica cveta u periodu od maja do juna. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Rasprostranjenje vrste Juna Evropa, juni deo srednje Evrope i Zapadna Azija. U Srbiji se sree na svim viim krenjakim masivima. Privredni znaaj Pustenasta dunjarica je pionirska vrsta na terenima sa kojih je uklonjena uma ili na goletima koje tek osvaja. Zbog lepog opteg izgleda koristi se kao dekorativna, parkovska biljka. Za sada u naoj zemlji plod ove vrste se malo koristi u ishrani, ali bi u budunosti mogao da se skuplja i prerauje kao i plod dunjarice u marmelade, kompote i elee. *** Potrebno je upozoriti da je lie obe navedene dunjarice koje su autohtone u naim fitocenozama, kao i one koje su introdukovane i gaje se kao parkovske biljke, vie ili manje otrovno, jer sadri cijanogene glikozide. CRATAEGUS MONOGYNA JACQ.

Jednosemeni beli glog Familija Rosaceae A.L. Sinonimi:Mespilus monogyna All. Ostali narodni nazivi: beli glog, glog, jednokotiavi glog, beli trn, bela draa Morfoloke karakteristike Opte karakteristike populacije i jedinke ove vrste sastoje se u njihovoj fenolokoj ujednaenosti, ne samo u nastupanju cvetanja, ve i sazrevanja plodova. Letorasti, lie, drke cvasti i cvetova su sasvim goli ili se pak sree retka vlaknavost cvetne loe i cvetne drke. No, kasnije u toku vegetacije ta vlaknavost se gubi. Vlaknavost u osnovi stubia uoena je kod svih egzemplara. Uoene su i fenotipske razlike u odnosu oblika i veliine lia i zrelih plodova, koje su uslovljene pre svega klimatsko-edafskim faktorima. U ove vrste stablo ima male razmere (visine do nekoliko metara), a najee je u obliku grma. Cvetovi su dvopolni skupljeni u titastu cvast. Broj cvetova u cvasti se kree od 4-23. Uoeno je da sa porastom nadmorske visine raste i broj cvetova u cvasti. Meutim, u broju pranika po jednom cvetu (koji se kree od 12 do 22), nije uoena takva zakonomernost. Fenotipske razlike u okviru ove vrste se manifestuju i u odnosu veliine i forme zrelih plodova. Ovi parametri su proueni na uzorcima iz razliitih lokaliteta i umskih zajednica i nisu uoene nikakve zakonomernosti. U svim ispitivanim uzorcima duina ploda je vea od irine, sa srednjim vrednostima za duinu 9,82 mm i za irinu 8,96 mm. Da bi se dobio 1 kg semena, potrebno je sakupiti 4,23 kg sveih plodova. Ekofizioloke karakteristike: U poreenju sa drugim vrstama rodaCrataegus, Crataegus monogyna Jaclj. se karakterie najirom ekolokom amplitudom. Sree se na nadmorskim visinama od 100 do 1.500 m. Meutim, najvea frekvencija ove vrste sree se od 900 do 1.200 m n.v., tj. u zoni listopadnih uma. Ova vrsta se sree u sledeim umskim zajednicama:Coccifero-Carpinetum orientalis, Carpinetum orientalis, LJuercetum farnetto cerris, LJuerco-Ostryetum, Orno-LJuercetum petraeae, Fagetum submontanum, Pfercidio-Pinetum peucis, a delimino i Fagetum montanum. Slino drugim vrstama ovog roda, iCrataegus monogyna Jaclj. ne zavisi od karakteristika matinog supstrata. Od drugih vrsta roda Crataegus se razlikuje ne samo po jasnim morfolokim obelejima ve i po svojim fenolokim osobinama. NJena najizraenija karakteristika jeste da prva prolista i procveta, da joj plodovi najranije sazrevaju u odnosu na ostale glogove. U zoniCoccifero-Carpinetum orientalis cveta u proseku krajem aprila, a u zoni bukovih uma sredinom juna. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini septembra. Odlikuje se obimnom frutifikacijom, sa dominantno rodnim godinama. *** Zahvaljujui tako irokoj ekolokoj amplitudi, postoje izrazite morfoloke razlike u okviru ove vrste. To je dalo osnova da se izvri njeno ralanjavanje na manje taksonomske kategorije. Izdvojeno je 7 varijetata, od kojih su najzatupljeniji:

1. var. Azarella 2. var. Sericea ili var. Nova. CRATAEGUS MONOGYNA JAVLJ. Var. AZARELLA (Gris.f.Hay) Morfoloke karakteristike To je grm sa maljavim cvetnim drkama, sa obrnuto jajastim liem useenim na 3-5 delova sa klinastom osnovom i maljavim nalijem. Cvetovi su sa jednim stubiem. Mladi plodovi su jajastog oblika i maljavi. Za ovaj taksonom je karakteristina gusta maljavost mladog lia i letorasta, koja u drugoj polovini vegetacije postaje sve rea. Izrazito maljave su i drke cvasti i cvetova, nalije lia i lisne drke, dok je lice lia sa retkim maljama. Maljavost se zadrava do kraja vegetacije na svim organima. Lie je najee trodelno i plitko (a ree duboko) useeno, a pojedini useci zavravaju otrim uglom. Lisna osnova je najee klinastog oblika. Krupnije lie je redovno zaseeno na 3-5 delova. Mladi plodovi su gusto maljavi, a retka maljavost po njihovoj povrini se najee zavrava do sazrevanja. Cvast kod ovog varijeteta je sastavljena od 3 do 33 cveta. Najvei broj cvetova u cvasti je uoen u uzoraka iz zajedniceCarpinetum orientalis (17 do 33). Broj pranika po cvetu se kree od 10 do 22. Ekofozioloke karakteristike Crataegus monogyna var. azarella je termofilan glog i otporan na suu. Zbog te osobine je zastupljen na malim nadmorskim visinama (najee niim od 800 m n.v.). No, ako se sree na veim visinama, to je najee na karbonatnom supstratu. U ekolokom pogledu ovaj varijetet se ne razlikuje od varijetetaCrataegus monogyna ver. lato , jer se zajedno sreu u edafski jednakim uslovima. No, u nekim lokalitetima razlikuju se u fenofazi cvetanja, koje se kod var.azarella javlja neto kasnije. Inae, u arealu asocijacije Carpinetum orientalis cveta ranije, krajem aprila i poetkom maja. CRATAEGUS MONOGYNA JACLJ. var. SERICEA var.nova Po svojim morfolokim karakteristikama se razlikuje od dosad poznatih taksona rodaCrataegus , koji su prirodno rasporeeni na Balkanskom poluostrvu. Morfoloke karakteristike Drvo je malih razmera (visoko nekoliko metara). Meutim, moe da dostigne znaajnu debljinu (poluprenik i do 70 cm). Karakteristika ovog varijeteta jeste svileno-beliasta maljavost. Ona se javlja na jednogodinjim granicama, liu, drkama cveta i cvasti, u unutranjoj i spoljanjoj strani cvetne loe. U poreenju sa drugim vrstama gloga, ovaj varijetet se razlikuje po svojim granicama i bodljama (glogovima), koje su kod njega tanke i nene. Po svom izgledu lie ovog varijeteta se sasvim razlikuje od lia drugih vrsta jer je izrazito lancetasto seeno (na 3-5 delova). Trodelno je seeno lie koje ranije prolistava, a petodelno ono koje kasnije lista. Useci su duboki i obino nisu nazubljeni. Liska je prekrivena svilenastim maljama. Ta osobina se na naliju lista zadrava do kraja vegetacije, a na licu se postepeno gubi i do kraja leta potpuno iezava. Osnova liske je izrazito klinasta. Duina liske se kree od 2 do 4,6 cm. a irina od 1,1 do 4 cm. Lisne drke (peteljke) su takoe svilenkasto maljave. I kod njih se maljavost smanjuje u toku vegetacije, ali se sasvim ne gubi. Duina drke se kree od 0,4 do 2,2 cm. Slino drugim vrstama rodaCrataegus , i ovaj varijetet se odlikuje zaobljenom do okruglastom krunom. Meutim, njegova kruna se razlikuje od ostalih po tome to nije bogata lisnom masom, te je zato prozirna. U zajednici saCrataegus monogyna se lako prepoznaje po sivozelenoj boji krune (dok je kruna

uCrataegus monogyna svetlozelene boje). Sivozelena boja krune potie od srebrnastobelih vlakana lia i mladih letorasta. titasta cvast u ovog varijeteta je slina cvasti uCr. monogyna . Ta slinost se ogleda u dugim i razgranatim cvetnim drkama, koje nose 2-3 cveta. To je ujedno i razlika odCr. orientalis iCr. heldreichii, kod kojih su drke cvasti i cvetne drke kratke, te su cvetovi zbijeni u cvasti. UCrataegus monogyna var. sericea cvetne drke su duine od 0,8 do 2,8 cm. Jedna cvast moe da ima i do 23 cveta, u proseku 13-18 cvetova. Broj pranika u cvetu se kree od 15 do 22. Cvetovi u ovog varijeteta su sa jednim stubiem. Cvetna loa, tj. prostor oko osnova stubia, gusto je maljav. U fazi cvetanja, cvetovi su prijatnog mirisa, u emu se ogleda slinost saCr. monogyna , a to je bitna razlika odCr. orientalis i Cr. heldreichii , kod kojih je miris cvetova teak i neprijatan. Plodovi su jajasto-elipsoidnog oblika. U toku prvog dela vegetacije pokriveni su svilenkastim maljama. Kasnije se maljavost gubi i zadrava samo na vrhu ploda. Plodovi sazrevaju krajem septembra. U punoj zrelosti imaju crveno-purpurnu boju. Sadre jednu koticu. Duina ploda, koja se kree od 11,15 do 13,75 mm, vea je od irine (8,70- 10,75 mm). aini listii su unazad savijeni i priljubljeni uz plod. Stubi, obino ostaje u suvom stanju do sazrevanja ploda, a peteljka maljavost zadrava do kraja vegetacije. Ekofizioloke karakteristike Crataegus monogyna var. sericea je obino prirodno zastupljen po obodu uma. On je izraziti heliofit i voli veu nadmorsku visinu. Sree se na visinama od 1000 do 1630 m n.v. ali je najgue rasprostranjen na visinama od 1200 do 1500 m. Sree se na razliitim tipovima zemljita, kako karobantnim, tako i silikatnim. Iako se u lokalitetima rasprostiranja sree u zajednici sa Cr. orientalis i Cr. monogyna , od njih se razlikuje ne samo morfoloki, ve i fenoloki. U zavisnosti od nadmorske visine i konkretnih klimatskih uslova, cvetanje se odvija od kraja maja do kraja juna. Sree se u sledeim umskim zajednicama:LJuercetum farnetto-cerris, Orno-LJuercetum petraeae, LJuerceto-Ostryetum, Fagetum submontanum, Pferidio-pinetum peucis, Fagetum montanum iAbieti-Fagetum. Pored ova dva varijeteta kao najzastupljenija, u okviru vrste Cr. monogyna mogu se sresti i sledei varijeteti: - var. splendens - u koga je lie objajasto do iroko jajasto (3-) 5-7 renjevito koasto, tamnozeleno, najee golo ili po nervima retko dlakavo. - var. brevispina - u koga je lie okruglasto-jajasto, okruglaste ili iroko-klinaste osnove, na licu tamno-zeleno, na naliju sivo-zeleno i dlakavo. List je najee sa 5 renjeva okruglastoizduenih koji su po obodu celi, a prema vrhu tupo-testerasti. - var. kyrtostyla - u koga je lie iroko jajasto, sa 5-7 renjeva koji su po obodu tupo-testerasti. U ovog varijeteta najee je 1 stubi, koji je u celini ili samo u donjem delu uvrnut oko svoje osovine, a u gornjem delu horizontalno povijen. - var. intermedia - u koga je lie na naliju svetlozeleno, golo, samo u uglovima nerava dlakavo. Cvetite, peteljka i aini listii su goli. Plod je najee jajastog oblika. - var. monogyna - u koga su mlai izbojci manje-vie dlakavi. Lie je vie koasto, a cvetna peteljka i cvetite goli. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Rasprostranjen je na irokom prostoru Evrope (od Engleske i june Skandinavije, zapadne Evrope do srednjeg i junog Dona, Krima i Kavkaza).

U Srbiji je veoma rasprostranjen u umama i ivim ogradama po selima. Privredni znaaj Plod belog gloga je vrlo bogat vitaminom C (oko 200 mg%). Sadri takoe i dosta eera, vinske i limunske kiseline, pektina, tanina i dr. materija. Plodovi su jestivi tek u preraenom obliku jer u sveem stanju nisu dovoljno soni ni slatki. Naime, oni su ukusni za jelo tek posle prvih mrazeva. Mogu se preraivati na isti nain kao i svi glogovi, sami ili pomeani sa drugim voem u: marmelade, elee, kompote, sirupe itd. U ekoj se, na primer, od njih prave vrlo ukusni vitaminski sirupi. Za jelo u sveem stanju posebno su kvalitetni proletnji pupoljci i sasvim mladi listovi (jer su tada najbogatiji vitaminima). U nekim zemljama smatraju ih vrlo ukusnim povrem, dodajui ih raznim salatama. U Engleskoj se od cvetova belog gloga priprema poseban vrlo zdrav liker. Cvet i list belog gloga se zbog izrazito lekovitih svojstava koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini, slino kao i ostali glogovi. Beli glog ima znaaj i u voarskoj proizvodnji za proizvodnju generativnih podloga za kruku, mumulu, oskoruu i dr. U selima se esto koristi kao jaka, gusta iva ograda. Drvo starijih primeraka se moe koristiti za dralje alatki, kao i za gorivo. Zbog lepog opteg izgleda beli glog se koristi u pejzanoj arhitekturi kao dekorativna vrsta. CRATAEGUS NIGRA WALD. ET KIT. Crni glog Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Crataegus melanocarpa var. polyphylla; Mespilus nigra NJilld. Morfoloke karakteristike Crataegus nigra je u obliku buna ili niskog stabla, visine do 7 m. Grane su relativno kratke te formiraju okruglastu krunu. Granice su crvenkasto-smee do ljubiasto-crvene boje. U mladosti su prekrivene gustim, beliastim dlakama, a kasnije ogole. Po granama su izraeni mnogobrojni, kratki (do 1 cm) trnovi. Lie je najee trouglastog ili jajastog oblika, dugako 5-8 cm, iroko 4-7 cm i sa peteljkom 13 cm duine. Lie je perasto useeno sa 7-11 renjeva, koji su otro nazubljeni. Lice liske je manje-vie dlakavo, dok je nalije kao i peteljka gusto prekriveno sivkastim dlakama. Zalie je krupno, nazubljeno, srpasto savijeno. Cvetovi su na poetku cvetanja bele boje, a pri kraju ruiaste. Cvetovi su dvopolni, krupni (oko 1,5 cm u preniku), skupljeni (10-14) u titaste cvasti. Cvasti kao i aini listii i cvetite su gusto prekriveni beliastim dlakama. U cvetu ima oko 20 uto-belih pranika. Stubia ima 5, sraslih pri osnovi. Plodovi su sitni, kotunice (duine oko 8 mm) okruglastog oblika, u toku sazrevanja crvene boje, a u punoj zrelosti sjajno-crni. Plodovi su soni i meki i u sebi sadre 3-5 kotica, koje su rebraste na lenoj strani.

Ekofizioloke karakteristike Crataegus nigra se ekoloki vrlo razlikuje od ostalih vrsta glogova. To je u znatnoj meri hidrofilna vrsta. Najee se javlja na aluvijalnim terenima kraj veih reka, na stanitima vrbi, topola i lunjakovo-jasenovih uma (as. LJuerceto-Fraxinetum angustifolia ). Ponekad formira iste, male sastojine u vidu sekundarnih hidrofilnih ibljaka. To je heliofitna vrsta, koja se oprauje entomofilno, a raznmnoava semenom i vegetativno. Cveta u toku maja i juna, a plodovi joj sazrevaju u drugoj polovini septembra. Rasprostranjenje vrste Opta rasprostranjenost: U prirodnim populacijama sree se u Panonskoj niziji i na Balkanskom poluostrvu (Maarska, Baranja, Rumunija, Srbija). Rasprostranjenost u Srbiji: Crni glog je vrlo est i brojan kraj Dunava i Save. Privredni znaaj Kao i kod ostalih vrsta glogova, plod crnog gloga je bogat vitaminom C, karotinima, eerima i drugim bioloki korisnim materijama. Stoga se u ishrani moe koristiti posebno ili zajedno sa ostalim glogovima preraen na ve opisan nain. Cvet i list se sui i koristi za spravljanje lekovitih napitaka, a i kao sirovina za farmaceutsku industriju. U voarskoj praksi, u rasadnikoj proizvodnji seme crnog gloga se koristi za proizvodnju generativnih podloga za kruku, dunju, oskoruu, mumulu i dr. vrste za njihovo gajenje u neto surovijim ekolokim i zemljinim uslovima. Crni glog se takoe moe koristiti u obalskom podruju reka za vezivanje zemljita i spreavanje erozije. Zbog lepog opteg izgleda crni glog se koristi i kao dekorativna vrsta u pejzanoj arhitekturi. CRATAEGUS OXYACANTHA L. Crveni glog Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: crveni glog, glog, glogi, glogovac, beli trn, trnovina, obanica Morfoloke karakteristike Crataegus oyacantha ima oblik trnovitog, gustog grma ili niskog stabla, visine do 5 m. Starije grane su sivkastosmee kore, a jednogodinje neto svetlije zelenkastosmee boje. Lie je dugako oko 4 cm, obrnuto jajastog oblika duboko urezano, tro ili peto renjevito, testerasto nazubljene ivice. Lice liske je tamnozeleno, a nalije svetlije plavkastozelene boje. Lisna drka je kratka, duine oko 1 cm. Cvetovi su skupljeni u cvast, prividan tit. U cvasti se nalazi od 6 do 12 belih ili svetlo-ruiastih cvetova. Cvetovi su sastavljeni od 5 okruglastih kruninih listia i velikog broja (oko 20)

pranika crvene boje. Stubii su goli. Najee ih je 2, ree 1 ili 3. Plod je kotunica (gloginja), jajastog ili loptastog oblika, duine oko 12 mm sa 2-3 semenke. Pokoica ploda je intenzivno crvene boje, a na vrhu ploda se nalaze ostaci ainih listia. U okviru ove vrste izdvojene su dva varijeteta: 1. var. oyacantha - koji se odlikuje liem sa 3-5 izraena tupa renja koja su uperena ka vrhu i po obodu nepravilno nazubljena. 2. var. integrifolia - koji se odlikuje sitnim liem, bez jasno izraenih renjeva ili sa manje-vie plitko izraenim renjevima. Ekofizioloke karakteristike: Crveni glog je iroko rasprostranjen u naoj zemlji i sree se kraj puteva, na ivicama uma i polja, u ravnicama i po planinama, na ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. To je heliofitna vrsta, javlja se u svetlijim umama, najee pojedinano. Sree se u pojasu hrastova; poev od ume lunjaka poljskog jasena ( as. LJuerceto-Frainetum ) do submontanih i montanih bukovih uma. Oprauje se entomofilno. Razmnoava se semenom i vegetativno. Cveta u maju ili junu. Cvetovi imaju karakteristian miris, koji potie od trimetilamina. Gloginje dozrevaju u septembru i oktobru. Meso im je branjavo, a ukus kiseo i trpak. Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje: Zapadna Evropa, na severu do june Skandinavije i na istoku do Zakarpatja. U srednjoj Evropi se sree na planinama do 1.600 m nadmorske visine. U Srbiji je crveni glog ee rasprostranjen u zapadnim nego u istonim krajevima. Privredni znaaj: Plod crvenog gloga je veoma bogat vitaminom C (oko 180 mg %) i karotinom. Sadri i dosta eera, vinske i limunske kiseline, pektina, tanina, masnog ulja i drugih materija, (meu kojima i glikozie). Zbog toga se moe koristiti u ishrani, preraen na razne naine. Nemci i vajcarci ga meaju zbog njegove osobine eliranja sa drugim ukuvanim voem i prave od njih marmelade, elee i kompote. Plod crvenog gloga moe da se koristi i kao osuen i samleven, meanjem sa branom za obogaivanje kvaliteta hleba. Kod nas se pogreno smatra da gloginje nemaju vrednosti za ishranu, pa se ovi plodovi, naalost, uopte ne prerauju i ne iskoriavaju, osim ponegde za peenje rakije. Meutim, treba izbegavati konzumiranje ovog ploda u sveem stanju zbog sadraja nekih termolabilnih materija koje tetno deluju na srce. Cvet i list crvenog gloga se koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini. Od pre pola veka na Zapadu se koriste kao blag lek za umirenje, protiv nesanice, raznih uzbuenja, guenja, kao srani sedativ, za snienje krvnog pritiska (jer iri krvne sudove), za smanjenje tonusa i pokreta materice i creva itd. FRAGARIA ELATIOR EHRH.

Kitnjaa FAM. ROSACEAE A.L. Sininimi: F. moschata duch. Morfoloke karakteristike To je viegodinja jagoda, bujnije rozete, visine do 40 cm. U nje je rizom vodoravan, kos ili uspravan. Krai, nadzemni deo rizoma je prekriven ostacima izumrlih listova i zalistaka. Stolone su tanke, najee su kratke i slabo se razvijaju, a esto potpuno izostaju. Stabljika je uspravnog poloaja, najee nadvisuje listove, a prekrivena je kao i lisne drke vodoravno treim, lezdastim dlakama. Listovi rozete su trolani sa karakteristinim dugakim drkama. Lice liske je tamnozelene boje prekriveno retkim prileglim dlakama, a nalije svetloplavo-zelene, gue prekriveno svilenkastim prileglim dlakama. Obod liske je grubo testerasto nazubljen. Cvetovi su skupljeni (5-12) u cimoznu cvast. Na mestima ravanja cvasti se javljaju jednoatavne brakteje. Cvetne drke su prekrivene vodoravno treim dlakama. Cvetovi su jednopolni (odvojeno muki i enski cvetovi), prenika oko 20 mm. aica je sastavljena od dva krajnja listia koji su sa obe strane prileglo dlakavi. Listii spoljne aice su linearno-lancetastog oblika, neto krai i ui od unutranjih listia. Kod zrelih plodova obe grupe ainih listia su trei ili nadole savijeni. Krunini listii su krupni (dugaki 5-10-12 mm), jajastog ili objajastog oblika, bele boje. Pranici kod mukih cvetova su duine oko 5 mm. Cvetna loa je dlakava. Plod je loptastog oblika, najee pri osnovi krukasto suen, bez izraenih oraica na povrini ploda, zelenkasto-bele boje i samo na sunanoj strani je crvenkast ili sasvim crven. Plod se vrlo teko odvaja od cvetne loe. Ekofizioloke karakteristike: Jagoda kitnjaa raste po livadama, progalama uma, poaritima i umama. Najee je prisutna u asocijacijama: lunjaka i jasena ( LJuarceto-Frainetum), cera (LJuarcetum-farnetto-cerris), kitnjaka i graba (LJuerceto-Carpinetum) , krivulja i dr. Kitnjaa cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju od juna do avgusta. Oprauje se entomofilno, a rzmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste: Srednja i juna Evropa, centralni i juni deo biveg SSSR-a. U Srbiji je rasprostranjena. Privredni znaaj: Plodovi jagode kitnjae su takoe jestivi i prijatnog ukusa. Meutim, zbog tekog odvajanja od cvetne loe, kao i neatraktivnog izgleda ploda, manje se sakupljaju. Kako ovi plodovi po kvalitetu ne zaostaju mnogo za plodovima umske jagode, to bi ih trebalo koristiti u ishrani bilo

u sveem ili preraenom stanju. Pored ostalog, znaaj ove vrste jagode je i u tome to je rodonaelnik jednog broja sorti, prijatnog muskatnog ukusa. JUGLANS REGIA L. Orah Fam. Juglandaceae Lindol. Morfoloke karakteristike: Stablo oraha je bujno, visoko 25 m sa prenikom debla do 1 m. Kruna je ovalnog do okruglastog oblika, sa jakim glavnim granama. Kora drveta je u mladosti glatka, sivkaste boje, a kasnije ispucala uzdunim srednje dubokim brazdama, sivocrnkaste boje. Mlade granice su debele, najee gole. Pupoljci su krupni, ovalnog oblika, smee ili zelenkasto-sive boje, prekriveni sa 24 sivosmee fino maljave ljuspe. Lie je sloeno neparno perasto, dugako 20-40 cm, sastavljeno najee od 5-9 (ree od 3 ili od 11) listia. Listii su sjajno-zelene boje, duine 5-13 (18) cm, i do 5 cm irine, zailjenog vrha, sa slabo razvijenom peteljicom. Vrni listi je neto krupniji i sa dugom peteljkom. Karakteristinog su mirisa. Cvetovi su jednopolni. Muki cvetovi su sedei, skupljeni u debele i dugake do 10-15 cm cvasti rese zelene boje. Rese se javljaju na prologodinjim granicama i najee se sastoje od 6 do 30 (40) pranika i 3-5 labavo viseih listia. enski cvetovi su pojedinani ili skupljeni 2-3 (4-5) u cvast klas (glomerulu) na vrhu ovogodinje granice. U enskih cvetova perigon je srastao sa plodnikom, zelenkaste je boje i vrlo razvijenog iga. Plod je tipina monokarpna kotunica, eliptinog ili okruglog oblika. Me- snati deo ploda (klapina) je u poetku zelene boje i glatke, sjajne povrine. Ne- posredno pred zrenje ploda klapina menja boju u smeu, nepravilno puca i iz nje ispada seme obavijeno odrvenjenim, naboranim endokarpom drap-smee boje. Seme je sa uveanim endospermom, bogatim uljem. To je praktino jestivi deo ploda. Ekofizioloke karakteristike: Orah je veliki probira prema zemljitima. Dobro uspeva na dubokim, rastresitim, sveim i bogatim zemljitima. On je kalcifil te se veinom sree na krenjaku. Ponekad ga ima i na aluvijumima, kao i na strminama, gde njegove plodove donose glodari i ptice. Orah je mezofilna i termofilna vrsta. Vrlo je osetljiv prema kasnim prolenim mrazevima, kada mu izmrzavaju cvetovi i mladi izbojci. Orah je od davnina gajena vrsta, na mnogim mestima se javlja kao subspontan, te je bilo teko ustanoviti njegova prirodna stanita. Kako je dokazano da je orah vrsta tercijarne starosti, njegova prirodna stanita su ume reliktnog karaktera, pronaene u Srbiji na strmim krenjakim padinama \erdapa i u podnoju Suve planine. To su ume sa kopriviem, grabiem, raeljkom, meduncem, grebinom, lipom, maklenom, crnim jasenom, mejom leskom, oskoruom, brekinjom, jorgovanom i dr. vrstama. Orah se takoe javlja i u fitocenozi Celto-Juglandetum Jov. Orah je jednodoma biljka.

Kod njega je izraena pojava dihogamije - razliito vreme cvetanja mukih i enskih cvetova. Najea je pojava protandrije, tj. da prvo cvetaju muki cvetovi (u aprilu i maju) i to pre listanja, a zatim enski cvetovi (u maju) posle listanja. Ree se javlja obrnuta pojava (protaginija - tj. da ranije cvetaju enski cvetovi). Plod oraha sazreva u septembru i oktobru. Orah se oprauje anemofilno (vetrom), a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenost vrste: Orah je rasprostranjen u Kini, na Himalajima, u Avganistanu, Iranu, Maloj Aziji i delovima Balkanskog poluostrva. U Srbiji su jedino prirodna stanita oraha: strme krenjake padine \erdapa, i u podruje Suve planine. Orah se gaji irom Srbije. Privredni znaaj: Plodovi oraha iz spontane populacije su sitni i najee sa tvrdom ljuskom, zbog ega se retko koriste za jelo, iako su semenke vrlo kvalitetne i hranljive. One sadre oko 55-65 % masnog ulja, oko 15 % belanevina, oko 12-14 % ugljenih hidrata, mnogo kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvoa i velike koliine vitamina grupe B, E i D. Zelena, mesnata klapina nedozrelih plodova predstavlja najbogatiji izvor vitamina C. Sadri proseno ak do 1.800 mg % askorbinske kiseline. Sazrevanjem ploda koliina vitamina C u klapini se postepeno smanjuje. Zato je potrebno orahe iz spontane populacije brati u julu, dok su jo mekani i kuvati ih sa eerom kao kompot, marmeladu i slatko ili ih konzervisati na neki drugi nain. Od mladih oraha moe se praviti jo rakija i liker koji se u narodnoj medicini koriste kao lek protiv stomanih bolesti. Orahovo lie je takoe bogato vitaminom C (ima ga do 4.000 mg %) te se u nekim zemljama upotrebljava za industrijsko dobijanje vitaminskih koncentrata. Osim toga, lie sadri i dosta tanina, etarskog i masnog ulja te se koristi kao narodni lek od razliitih konih bolesti. aj od osuenog lia oraha je prijatnog i blagog ukusa, pa se moe piti umesto ruskog aja. Pored upotrebe klapine i lia u ishrani, oni mogu posluiti za bojenje tkanina i kose, a takoe i u farmaceutskoj industriji. Drvo oraha iz spontane populacije takoe je vrlo kvalitetno jer ima usku beljiku i tamnosmeu srevinu, jer je tvrdo, elastino i trajno. Zato je vrlo cenjeno u stolasrtvu, za pravljenje nametaja, furnira, muzikih instrumenata i dr. Najvei je znaaj ove vrste oraha ( Juglans regia ) u tome to je on rodonaelnik svih gajenih tipova i sorti oraha. JUNIPERUS COMMUNIS L. Kleka Fam. Cupressaceae Ostali narodni nazivi: Venja, smreka, borovica, plava kleka, obina kleka, smra, smrea itd.

Morfoloke karakteristike: Kleka je zimzeleni bun, koji se najee razgranjava ve od zemlje. Ree raste kao drvo razvijajui stablo visine 1-2 m (vrlo retko i do 12 m), sa krunom jajastog ili kupastog oblika. Kora starijeg drveta trakasto uzduno puca. Mlade granice su na preseku trouglastog oblika. etine su skupljene po 3, prljenasto rasporeene. Dugake su 7-16 (30) mm, povijene, krute i bodljaste. Na preseku su trapezastog oblika. Na licu etina izraene su 2 bone zelene trake, sa belom trakom stominih otvora u sredini. Cvetovi su sitni, neupadljivi. Razvijaju se u pazunim listovima na sredini grana. Plodovi su bobiaste iarice okruglastog oblika, prenika 6-9 mm, sa izraenom trokrakom brazdom na vrhu. U poetku su zelene, a u punoj zrelosti tamno plave boje, sa izraenim beliastim pepeljkom. Sadre po 3 duguljaste, svetlosmee semenke. U ove vrste izraena je varijabilnost morfolokih karakteristika, te su izdvojena 3 varijeteta. 1. var. communis je tipian oblik, u koga su etine, poloaj grana i granica kao kod vrste ili neto drukiji. 2. var. intermedia - koji je manje bujnosti (visina buna do 1 m) sa sitniijim etinama (7-10 mm), koje su prave ili malo savijene, obino ue od 1 mm i postepeno suene u bodljikavi vrh. Prljenovi etina su zbijeni (meusobno udaljeni do 3 (6) mm. 3. var. viminalis - u koga je habitus iroko kupastog oblika, a grane i granice vertikalno visee. Ekofizioloke karakteristike: Kleka je vrsta velike klimatske i edafske amplitude. Javlja se kako u kserotermnim, bazifilnim hrastovim umama Deliblatske peare (gde je jedini samonikli etinar) i Fruke Gore, tako i na acidofilnim nitinama zapadne Srbije. Vrlo je prisutna i u devastiranim umama bukovog i bukovo-jelovog pojasa. Sree se po planinskim krevinama, ikarama i po neobraenim siromanim, zaputenim, suvim, ogolelim i kamenitim mestima. Vrlo je adaptivna prema najrazliitijim tipovima zemljita. Kleka je dvodoma biljka sa posebno izdvojenim mukim i enskim individuama. Cveta od aprila do juna, a plodovi joj sazrevaju u jesen druge godine po cvetanju. Oprauje se anemofilno, a rzmnoava semenom i vegetativno (izdancima). Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje - Kleka ima veoma prostrani areal: cela Evropa, severna Azija, Severna Amerika. U Srbiji je vrlo rasprostranjena vrsta, od Fruke gore i Deliblatske peare na severu, do are na jugu. Privredni znaaj: Plodovi kleke (klekinje) beru se u punoj zrelosti od poetka jeseni do zime, to zavisi od nadmorske visine na kojoj biljka raste. Vrlo su prijatnog aromatinog mirisa, slatkasto-gorkog, smolastog, aromatinog ukusa. U sveem stanju klekinje nisu ukusne ni prikladne za jelo. Meutim, one su od bioloki vrlo vrednih materija: oko 33 % invertnog eera, do 2,5 %

etarskog ulja, oko 10 % smole, tanina, pektina, voska, gume, organskih kiselina i njihovih soli, flavonskih heterozida i dr., te se u ishrani mnogo koriste u suvom ili preraenom stanju. Osueni plodovi kleke mogu se koristiti kao zain, koji se usitnjen u nekim zemljama dodaje: ribljim orbama, marinadama, kiselom kupusu, a najee peenom mesu, naroito divljai. Klekinje kuvane sa mesom od divljai uklanjanju njegov neto "jai" miris, koji nekima ne prija. U skandinavskim zemljama se od klekinja pravi posebna vrsta piva, u Francuskoj vino, a u Nemakoj vrlo ukusni sosovi i sire. Kod nas se plodovi kleke najee koriste u narodnoj medicini kao lek, diuretik u obliku aja, soka ili pekmeza. Takoe se pravi i vrlo kvalitetna lekovita rakija "klekovaa". To je nadaleko poznata, veoma aromatina rakija, koju proizvode i izvoze u velikim koliinama uglavnom nai dinarci i Ere. Plod kleke je takoe odlina sirovina u farmaceutskoj industriji za proizvodnju etarskog ulja. Meutim, treba znati da zbog velike koliine etarskog ulja plod kleke ne treba konzumirati u velikoj koliini niti preesto, jer moe delovati tetno na bubrege. Pored ploda u ishrani se mogu koristiti i mladi proletnji izbojci za spravljanje vitaminskih ajeva (jer sadre oko 100 mg % vitamina C i oko 2-3 mg % karotina). Kleka je takoe i odlina pionirska vrsta velike ekoloke amplitude, te se moe koristiti i za poumljavanje degradiranih zemljita. Drvo ima dobra tehnika svojstva ali se zbog malih dimenzija malo koristi. Neke forme kleke mogu se koristiti u pejzanoj arhitekturi, kao dekorativne. JUNIPERUS OXYCEDRUS L. Crvena kleka Fam. Cupressaceae Ostali narodni nazivi: mrika, smrica, smri, primorska kleka Morfoloke karakteristike: Stablo je zimzeleni bun ili nisko drvo, do 7 m (retko i do 14 m) visine. Kruna je kupastog, iroko kupastog a ponekad i amrelastog oblika. Grane su vrste, u mladosti crvenkasto ukaste boje kore, prekrivene brojnim etinama (bodljama). etine su grupisane po 3 u prljenu, duine do 2 cm, a irine od 1 do 2 cm. Otro su zailjene, na preseku trouglastog oblika. Sa gornje strane etina izraene su 2 odvojene izduene bele pruge, a sa nalija izboeno rebro. Cvetovi su sitni, neugledni i jednopolni. Plod je slian bobici, okruglastog oblika, prenika oko 10 mm. U poetku su zelene, a kad sazru (druge godine po cvetanju), dobiju crvenkasto-smeu sjajnu pokoicu. U predelu aice izraena je trokraka brazda. Plod je nastao od 3 ree 6 oplodnih listia koji su meusobno srasli i u kojima se nalazi po jedno okruglasto seme. U okviru ove vrste izraena je varijabilnost odreenih morfolokih karakteristika, te su izdvojena 3 varijeteta i 2 forme: 1. var. parvifolia - u koje su etine neto sitnije (duine 3-10 mm). U okviru ovog varijeteta uoene su 2 forme, koje se meusobno razlikuju po izgledu krune: - forma viminalis u koje je kruna iroko kupastog oblika, vrlo retka, svetla, sa viseim granama, kao u alosne vrbe. etine su duine 8-10 mm.

- forma densa u koje je kruna vrlo gusta, piramidalna, obrasla brojnim granama i granicama. etine su duine 3-10 mm, vrlo gusto prisutne po granama, jer su prljenovi udaljeni jedan od drugog samo 3 mm. Obe ove forme su uoene na serpentinama oko Mitrovog polja, kraj Rasine. 2. var. oycedrus u koga su etine dugake oko 2 cm, a kruna kupastog ili amrelastog oblika. 3. var. fastigiata u koga je kruna vrlo gusta, uska, kompaktna i zbijena. Ekofizioloke karakteristike: Crvena kleka je svetloljubiva, kserofilna vrsta. Javlja se kao sastavni deo kserotermnih hrastovih i crnoborovih uma do 800 m odnosno do 1.100 pa ak i 1.500 m nadmorske visine. Uglavnom se javlja na serpentinitu. Dobro podnosi neplodna, kamenita, pa ak i zaslanjena zemljita. Vrlo je esta u asocijacijama: Potentillo - Pinetum gosensis B. Jov., LJuercetum montanum serpentinicum B. Jov., Ostryertum carpinifoliae Raj et. Bor ., na Kosovu i Metohiji (Suici, Peklemi, okolini Pei i dr.). Crvena kleka je dvodoma biljka, sa posebno izdvojenim mukim i enskim individuama. Cveta rano do marta-aprila, a bobice joj sazrevaju od avgusta sledee godine. Oprauje se anemofilno. Razmnoava se generativno i vegetativno (izdancima iz korena). Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje - iroko rasprostranjena u Mediteranu do Krima, Transkavkazja i severnog Irana. Rasprostranjenost u Srbiji: Aleksandrovaka upa, Go, Ibarska klisura, Stolovi, Studena, Magli, padine Kopaonika, prema Ibru, Raka, J okolina Novog Pazara, M. Suica, Paklen, Pe (Gubavac), Koznik, klisura Prizrenske bistrice i dr. Privredni znaaj: Plod crvene kleke je smolastog i gorkog ukusa, te u sveem stanju nije jestiv. Meutim, kako sadri materije (etarska ulja) koja nadraujue deluju protiv crevnih parazita i pospeuju izluivanje mokrae, moe se koristiti za spravljanje lekovitog aja. Pored toga, ovi plodovi pomeani sa plodovima obine kleke mogu se koristiti i za spravljanje lekovite rakije "klekovae". Plod inae ima veu primenu u farmaceutskoj industriji, kao lekovit (katran, ulje itd.). Crvena kleka se moe koristiti i kao biomeliorativna vrsta, za poumljavanje strmih, suvih, toplih, degradiranih zemljita. Drvo, koje je crvenkaste boje, teko, tvrdo i trajno, koristi se u tokarstvu i stolarstvu za fine rezbarije. JUNIPERUS SIBIRICA LOOD. Kleica Fam. Cupressaceae

Sinonimi: Juniperus communis var. montana Ait., Juniperus communis subsp. nana Haytek. Ostali narodni nazivi: patuljasta kleka Morfoloke karakteristike: Kleica je nizak, polegli gust bun, visok do 0,5 m, sastavljen od kratkih debelih grana. Granice su trouglastog oblika, gusto prekrivene etinama grupisanim u prljenovima, koji su meusobno udaljeni samo 1-4 mm. etine su relativno sitne, duine od 0,5-1 (ree 1,5) cm. Sabljasto su savijene, manje-vie prilegle uz granice i sa naglo zailjenim vrhom. etine su na licu udubljene i beliaste, a na naliju zaobljene, tamnozelene boje i sjajne. Cvetovi su sitni, neupadljivi jednopolni i smeteni u pazuhu listova. Plodovi su bobiaste iarice, jajastog ili okruglastog oblika, prenika 7-10 m, tamnoplave ili plaviasto crne boje. Ekofizioloke karakteristike: Kleica je vrsta veih visina. Sree se u subalpijskom i alpijskom pojasu najviih planina Srbije. Adamovi opisuje posebnu subformaciju kleice, visoku samo 5-10 cm, na Goliji, Kopaoniku, Besnoj kobili i dr. Kleica se esto sree sa borovnicom na Kopaoniku, u umi Vaccineto-Junipereto-Picetum subalpinum (Mii) i na Suvoj planini u zajednici Juniperetum nanae-intermediae, B. Jov. Na ljebu i Mokroj planini kleica se sree u razliitim zajednicama, najee sa munikom, malikom, kruvuljcem, smrom i dr. vrstama. Na Staroj planini na visini iznad 1.500 m "kleica se javlja u asocijaciji Bruckenthalio-Juniperetum nanae Horn. Kleica je dvodoma biljka, sa razdvojenim mukim i enskim individuama. Cveta u maju, a plodovi joj sazrevaju u jesen druge godine po cvetanju. Oprauje se anemofilno, a razmnoava se semenom i vegetativno (izdancima, poloenicama). Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje: - sree se u alpskom i subalpskom pojasu planina Evrope Azije i Severne Amerike, kao i u artikim predelima ovih kontinenata. RASPROSTRANJENOST U SRBIJI: I Suva planina (Trem, Rako), Stara planina; JI Besna kobila; C Kopaonik; JZ Golija; M Prokletije (Koprivnik, Junike planine, Lumbardska planina, \eravica, Neinat), Maja Rusolija, Hajla, ljeb, Mokra planina, Patrik, Koritnik, Oljak, Koa Balkan; K arplanina od ljubotena do Kobilice, Ostrovica. Privredni znaaj: Plod kleice je po kvalitetu i izgledu slian plodu kleke te se moe koristiti u ishrani i narodnoj medicini na isti nain kao i klekinje. U zajednici sa borovnicom titi ovu vrstu od negativnih uticaja stoke. S obzirom na to da je vrlo adaptivna na plitka i siromana zemljita moe se koristiti kao biomeliorativna vrsta za poumljavanje goleti na veim visinama. Zbog lepog izgleda esto se koristi kao dekorativna vrsta u pejzanoj arhitekturi.

LONICERA ALPIGENA L. Alpsko pasje groe Fam: Caprifoliaceae Morfoloke karakteristike: Stablo je u obliku listopadnog buna, visine 1-3 m, kod koga su izbojci ponekad polegli. Kora drveta se poduno ljuti. Granice su etvorouglaste, zelene boje, slabo lezdaste i u mladosti dlakave. Lie je eliptinog ili objajastog oblika, krupnije nego kod prethodnih vrsta, zailjeno na vrhu, duine 5-10 cm i irine 2-5 cm. Lisne peteljke su kratke (do 1 cm). Liska je celog oboda sa sjajnim licem, tamnozelene boje i svetlijim nalijem, koje je u poetku dlakavo, a kasnije samo po obodu trepaviasto dlakavo. Cvetovi su po dva zajedno na uspravnoj zajednikoj peteljci, dugoj 2-5 cm. Krunica je dvousnata, sa listiima veliine 1-1,5 cm ute ili zelenkaste boje, sa crvenkastom i smeom nijansom. Plodovi su sjajne, tamnocrvene bobice, duine 5-8 mm srasle gotovo celom duinom. Ekofizioloke karakteristike: Alpsko pasje groe raste u planinskim i subplaninskim predelima, do 1.800 m nadmorske visine. Sree se najee na krenjaku, na humusnim i sveim zemljitima. Raste u umama senke, u razliitim umskim asocijacijama. Cveta kao i ostale vrste roda Lonicera u maju, a plodovi mu sazrevaju u jesen. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i najee vegetativno (izbojcima). Rasprostranjenje vrste: Alpsko pasje groe je rasprostranjeno irom srednje i june Evrope. U Srbiji se sree na veem broju planinskih masiva, na veim nadmorskim visinama (Kopaonik, Prokletije, Tara, Stara planina, Stolovi i dr.). Privredni znaaj: Cvetovi i plodovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe i u ishrani, (samo preraeni) zajedno sa drugim umskim voem. LONICERA CARPIFOLIUM L. Orlovi nokti Familija: Capriofoliaceae Adans. Ostali narodni nazivi: kozokrvina

Morfoloke karakteristike To je listopadna gusto razgranata povijua, levakinja, visine 4-6 m. Kora granica je ute ili sivkasto-mrke boje. Kora sa stabla se skida u tankim trakama. Mlade granice su uplje, svetlozelene ili ljubiaste boje. Granice mogu biti gole ili dlakava (u poetku gusto ekinjasto dlakave - a kasnije najee ogole). Lie je naspramno, jajastog, obrnuto jajastog do eliptinog oblika, najee tupo. Lice liske je golo, tamno zelene boje, a nalije golo ili ee malo dlakavo, sivkasto-beliaste boje. Lie je dugako 3-10 cm, iroko 2-6 cm. Najdonji listovi na grani su klinasto sueni i na kratkim peteljkama, a gornji sa irokim osnovama i meusobno srasli oko granice. U pazuhu ovih sraslih listova nalaze se 3-10 cvetova, koji su dvopolni i sedei, skupljeni u glaviaste cvasti. Priperci su slobodni, sitni, krai od plodnika, jajastog oblika, po obodu lezdasti, nekada ih uopte i nema. aica je po obodu izdeljena na 5 zubaca. Krunica je biliaste ili ukaste boje esto sa ruiasto ili crvenkasto obojenom cevi unutra gola, spolja neto lezdasta, jakog prijatnog mirisa. Plodovi su slobodne bobice, eliptinog oblika, crvene boje duine oko 8 mm. Ekofizioloke karakteristike Orlovi nokti rastu najee u termofilnim i mezofilnim umama (od cera-sladuna do kitnjakagraba) u nizijskom i brdskom pojasu. Ponekad u umama pokriva znatne povrine (gradi facije). Uspeva na razliitim geolokim podlogama i na razliitim tipovima zemljita. najee se sree na dubljim i sveijim zemljitima gde je obezbeena senka, a znatno ree na eksponiranim suvim stanitima. Orlovi nokti cvetaju u maju, a plodovi sazrevaju u avgustu. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Sree se u prirodnim populacijama jugoistone Evrope (u Portugaliji, Italiji, Austriji, Maarskoj, Balkanskom poluostrvu, Krimu i Kavkazu), i kao podivljala u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nemakoj i vajcarskoj. U Srbiji je vrlo rasprostranjena. Privredni znaaj Dekorativna i medonosna povijua. Cvetovi i plodovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe. LONICERA NIGRA L. Crno pasje groe Fam: Caprifoliaceae Sinonimi: ylosteum nigrum Med.

Morfoloke karakteristike: Stablo je u obliku uspravnog listopadnog buna, visine do 2 m. Granice su gole, sa serijskim pupoljcima. Lie je eliptinog do jajastog oblika, duine 4-6 cm, irine 2-3 cm. Lisne peteljke su kratke (do 5 mm). Liska je sa lica sjajne, svetlozelene boje, dok je sa nalija du glavnog nerva dlakava ili gola, plaviaste boje. Cvetovi su po 2 na zajednikoj peteljci, dugoj 3-4 cm. Krunica je oko 1 cm duine, tamnocrvenkaste boje. Plodovi su polusrasle bobice, plaviasto-crne boje sa izraenim pepeljkom. Ekofizioloke karakteristike: Crno pasje groe raste u planinskom i subplaninskom pojasu, u razliitim umskim asocijacijama. Preteno se javlja na sunanim mestima, sa vlanim, sveim i humusnim zemljitem. est je bun u pojasu bukve-jele, a javlja se i u smrevim umama sve do krivulja. Cveta oko maja, a plodovi mu sazrevaju u septembru-oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i ee vegetativno. Rasprostranjenje vrste: Crno pasje groe je rasprostranjeno u srednjoj i junoj Evropi. U Srbiji se sree na veem broju planina (Tara, Suva planina, Prokletije, Kopaonik i dr.). Privredni znaaj: Plodovi su trpko-gorkog ukusa, te se u ishrani vie koriste preraeni. LONICERA XYLOSTEUM L. Crveno pasje groe Familija: Caprifoliaceae Adans. Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku uspravnog listopadnog buna, visine 1-2 m, sa uspravnim ili rairenim granama i tvrdim drvetom. Kora grana je sive ili mrkosive boje. Mladi izdanci su tanki, uplji, zelene ili crvenkaste boje, prekriveni gustim, mekim dlakama ili goli. Lie je iroko-eliptinog do okruglastog oblika, duine 3-7 cm i irine 2-5 cm. Lie je celog oboda pri osnovi okruglasto ili sueno, na vrhu zailjeno, na kratkim lisnim drkama (2-6 mm). Liska je na licu i naliju meka dlakava, po obodu trepaviasta, sivkasto-zelenkaste boje. U pazuhu listova, bono se javljaju cvetovi (po 2 u paru), na drkama koje su krae od liski. Krunica je duine 10-15 mm, u poetku bela, kasnije bledouta, spolja i unutra dlakava, sa cevi

koja je duine 3-4 mm i pri osnovi kesasta. Plodovi su crvene okruglaste bobice, veliine graka, po 2 na zajednikoj osnovi. U okviru ove vrste izdvojene su 2 forme koje se razlikuju po listu: 1. f. xylosteum L. - kod koje su listovi mat, tamnozelene ili svetlozelene boje, na naliju svetliji obino sa rasutim dlakama. 2. f.coriacea Rohl. - kod koje su listovi eliptini, debeli, kruti, i polukoasti. Ova forma se ree sree. Ekofizioloke karakteristike Crveno pasje groe prati uglavnom mezofilne i termofilne, senovite ume, ali se odrava dobro i u degradiranim svetlim umama, najee u brdskom regionu bukve, ree u umama bukvejele. Sree se i u planinskom regionu do 1.500 m n.v. u razliitim umskim asocijacijama. Preteno se sree na krenjaku. Crveno pasje groe cveta u maju, a plodovi mu sazrevaju krajem jula-poetkom avgusta. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Sree se u skoro celoj Evropi (osim arktikih oblasti), na Kavkazu, Sibiru i Amurskoj oblasti. U Srbiji se sree na Tari (1.065 m nadmorske visine), Kopaoniku, Gou, Zlataru, Suvoj planini, Staroj planini i dr. Privredni znaaj Plodovi su gorkog ukusa. Upotrebljavaju se iskljuivo za preradu, zajedno sa drugim umskim voem. Plodove ove vrste ne treba jesti u sveem stanju, zbog prisustva alkaloida ksilosteina, koji deluje na ljudski organizam toksino. Preradom (izlaganjem visokim temperaturama) ovaj alkaloid se razlae, to omoguava upotrebu ovog bioloki inae visokokvalitetnog ploda u ishrani. Cvetovi i plodovi su lekoviti, te se koriste u narodnoj medicini za spravljanje ajeva. MALUS SILVESTRIS MILL. umska jabuka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pyrus malus silvestris L. M. acerba Merat. Ostali narodni nazivi: divlja jabuka, jabuka divljaka. Morfoloke karakteristike: Stablo je nisko, ree srednje visine (do 14 m). Kruna je svetla iroko kupastog nepravilnog oblika. siva, ispucala u tanke ljuske. Viegodinje grane su sivo smee, a letorasti

maslinastozelene ili tamnozelene boje. Letorasti mogu biti maljavi ili goli, sa trnovima ili bez njih. Lie je oblika iroko jajastog, eliptinog ili okruglastog, pri osnovi iroko-klinasto ili okruglasto do malo useeno, duge 3-5 cm iroko 2-4 cm. Na vrhu je kratko zailjeno, po obodu testerasto ili dvostrukotesterasto nazubljeno. Lie je u mladosti maljavo, a kasnije manje vie potpuno golo. Lice liske je sjajno, svetlozelene, a nalije mat, bledozelene boje. Peteljka liske je duga od 1,5 do 3 cm. Pupoljci su sitni eliptinog ili okruglasto-eliiptinog oblika u poetku maljavi a kasnije goli. Cvetovi su skupljeni u cvast, gronju, iroku 3-4 cm. Cvetne drke su duge 1.2,5 cm, manje-vie gole. aini listii su trouglasti, zailjeni, po obodu lezdasti, dugi 5-6 mm i ostaju na plodu. Krunini listii su bele ili ruiaste boje, jajastog, objajastog ili okruglastog oblika, duine 1,3-2 cm. Pranici su dugi oko 10 mm sa pranicima ute boje. Stubi je go ili pri osnovi maljav. Plodovi umske jabuke su jajasto-okruglastog ili okruglastog oblika, prenika do 3 cm. Pokoica ploda je najee utozelene boje, ponekad sa dopunskim crvenilom sa sunane strane ploda. Ekofiziolole karakteristike: Malus silvestris se sree preteno u mezofilnim umama hrastovog pojasa, ponekad i preko 1000 m n.v. Bolje raste po obodu uma, gde obilnije cveta nego u sklopu gustih, zasenjenih uma. esto se sree kraj puteva i polja, meu grmljem i po sunanim kamenitim obroncima planina. Voli svetlo mesto. Relativno je toploljubiva i mazofilna vrsta. Pogoduju joj krena, ne previe vlana zemljita. Relativno je otporna prema mrazevima. To je entomofilna vrsta, koju rado poseuje pela. Cveta u aprilu i maju. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. U prirodi se razmnoava vegetativno (izdancima iz panja, a ponekad i iz korena) i semenom. Rasprostranjenje vrste: Sree se u Evropi na severu do june-Skandinavije, i Finske, evropskom delu Rusije, na jugu do Kavkaza. U Srbiji je rasprostranjena kao pojedinana stabla u umama u pojasu hrasta. Privredni znaaj; Malus silvestris je ishodna vrsta mnogih sorti jabuke (pre svega tzv. autohtonih - domaih sorti). Ova vrsta ima veliki privredni znaaj jer se masovno koristi u voarskoj proizvodnji kao podloga za kalemljenje sorti jabuke. Meutim, i njen plod moe biti vrlo koristan, ne toliko za potronju u sveem stanju, koliko za preradu. On je bogat organskim kiselinama, eerima, celulozom, mineralnim materijama (naroito fosforom), neto manjim koliinama vitamina C, B1, B2, i karotina. Ukus ploda je kiseo i trpak, to potie od velike koliine pektina (oko 3%), to se u industriji prerade moe iskoristiti za eliranje proizvoda od drugog voe. Plod se moe preraditi u voni sok, vino, rakiju, sire ili sirup. Istrugan i osuen plod se moe upotrebiti kao voni aj. Drvo se moe koristiti u stolariji, tokarstvu i za proizvodnju furnira. Fine je grae, lepe crvenkastosmee boje, ali male trajnosti.

PIRUS AMYGDALIFORMIS VILL. Slanopaa Fam. Rosaceae Sinonimi: P. parviflora Dest. P. nivalis sensu Lindlay Ostali narodni nazivi: Gornica Morfoloke karakteristike: U pogledu morfologije pojedinih organa (listova, cvetova, plodova i letorasta) u P. amygdaliformis uoena je izuzetna varijabilnost. Ovako velika morfoloka varijabilnost se tumai mogunou vrlo lakog ukrtanja ne samo razliitih eko i biotipova unutar same vrste ve i lakom interspecies hibridizacijom sa drugim vrstama roda Pirus, naroito sa P. nivalis i P. conimunis. Najdetaljnija morfoloka istraivanja ove vrste obavio je Dimitrovski T. i sar. 1972. u Makedoniji. Kako je P. amygdaliformis izrazito kserofilna biljka, ona ima vrlo razvijen korenov sistem, ija dubina moe da ide i do 8 m, a irina preko 20 m. Prve godine u sejanaca se razvija duboka i nerazgranata srna ila, koja je 5-10 puta razvijenija od nadzemnog dela. Naredne godine na dubini od 30 do 60 cm srna ila se razgranava na nekoliko vrlo razvijenih skeletnih ila, koje se u poetku razvijaju horizontalno, a zatim menjaju pravac. Na tekim zemljitima na skeletnim ilama se formira splet od poluskeletnih i obrastajuih ila, koje se razgranjavaju skoro do povrine zemlje i slue za obezbeenje hrane iz povrinskih slojeva. Na kru se sreu indivudue iji je korenov sistem vrlo slabo razgranat, a ponekad celog ivota ostaje samo srna ila, koja ima mali broj apsorpcionih korenia. U sluaju vegetativnog razmnoavanja izdancima, na ilama izdanaka se formira zadebljanje od parenhimskog tkiva gde je akumulirana rezervna hrana, koja slui za poetni razvitak nove biljke. Duboka i nerazgranata srna ila sejanca smatra se velikim nedostatkom P. amygdaliformis kao podloge. Preporuuje se njeno skraivanje na zeleno ili na zrelo. Ovaj nedostatak u rasadniku kasnije se nadoknauje dubokim korenovim sistemom koji voku obezbeuje vlagom i na sunim terenima. Ovakvim osobinama korenog sistema odlikuju se i druge kserofilne kruke iz pontijske grupe: P. nivalis, P. salicifolia, P. elaegrifolia, P. siriaca (itt, 1940; Kosih 1967,: Rubcov, 1937) . Habitus - U oskudnim uslovima razvija nisko grmlje od 1 do 2 m, koje se formira u velikim grupama zahvaljujui razmnoavanju izdancima i izbojcima. Obino raste do 6 m visine i 7-8 m irine krune. U povoljnim uslovima na plodnom i vlanom zemljitu, razvija bujne i dugovene voke. Pri generativnom razmnoavanju prve godine nadzemni deo se usporeno razvija da ne bi smetao intenzivnom porastu korena (Slovik, 1961). Posle dobrog ukorenjavanja sleduje period intenzivnog porasta nadzemnog dela. U ovom periodu se razvija jaka voica, koja dominira nad drugim mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama, koje se razvijaju pod velikim uglom, a u prizemnom delu kruke mogu da budu potpuno horizontalne ili savijene na dole. Tako se

prve godine formira jedan gust splet dugih i vrlo trnolikih grana i granica, koje onemoguavaju porast drugih konkurentnih biljaka u njihovom hranljivom i ivotnom prostoru. Ovakvo razgranjavanje, sa druge strane, titi centralne grane od ivotinja i sl. U kasnijem periodu bujnost voice se smanjuje, a poveava bujnost skeletnih grana, te se izrazito piramidalna kruna proiruje, zaobljava i dobija se konaan okruglasti oblik. Kruna je najee gusta, kompaktna sa trnolikim i krtim granama i mnogobrojnim granicama. Trnolikost je naroito izraena u juvenilnom stadijumu, a kod starijih voaka znatno slabije. Kruna po optem izgledu podsea na P. communis van. pyraster, no mnogo je dugovenija - ivi vekovima. Granice - Ima iste tipove rodnih i nerodnih granica koje se sreu kod sorti kruke, no njihova zastupljenost nije podjednaka. Naborite i jae razvijene jednogodinje granice se odlikuju velikim brojem prevremenih trnastih i drugih granica. Na duim naboritim granicama ponekad se razvija veliki broj prevremenih granica koje se razgranjavaju na nove prevremene granice od III pa do IV reda. Trnaste granice ne rastu u duinu jer se na vrhu umesto terminalnog pupoljka zvravaju trnom. Skeletne i poluskeletne grane su bogato obraslo s trnastim rodnim granicama koje iz godine u godinu se pretvaraju u sloene rodne granice. Kod nekih tipova P. amygdaliformis se sreu i rodni kolai. Vite rodne granice su retka pojava. Pupoljci - Cvetni pupoljci su krupni, iroki, sa tupim ili konisnim vrhom, te se lako razlikuju od lisnih pupoljaka. Zamotani su debelim zatitnim ljuspama, koje imaju vrlo izraene malje, te su cvetni zaeci dobro zatieni od niskih temperatura. Cvetni pupoljci po veliini i obliku variraju u irokim granicama u odreenih tipova P. amygdaliformis . Po njima se mogu lako razlikovati i determinisati odreeni tipovi. Boja i forma zatitnih ljuspastih listia se takoe razlikuje kod raznih tipova i moe biti: braonkasta, sivkasta, vlaknasta itd. esta je pojava da se na istoj voki sreu cvetni pupoljci razliite veliine. Bujne granice koje imaju krupno lie imaju i krupne cvetne pupoljke i obratno - tanke granice su sitnog lia i sitnih cvetnih pupoljaka. Cvetni pupoljci se diferenciraju na rodnim granicama a ponekad i na jednogodinjim letorastima. Kod nekih tipova, cvetni pupoljci se diferenciraju samo kod starijih rodnih granica, obino trogodinjih. Drvni i lisni pupoljci su neto iljatiji i dosta iroki. Javlja se takoe i veliki broj spavajuih i adventivnih pupoljaka, koji ive skoro koliko i voke. Listovi - Kod P. amygdaliformis uoena je naroito velika varijabilnost listova. Listovi u juvenilnom stadijumu se odlikuju veom nazubljenou. Sejanci u prvoj vegetaciji imaju sitne jako nazubljene listove, esto sa dubokim zarezima koji list dele na vie delova, (tri, pet i vie). Jako variranje lia uoeno je u zavisnosti od njihovog mesta na letorastu. U bazalnom delu granice listovi su sitni, zdepasti, relativno iroki, jajasti, zaobljenih vrhova i sa kratkim lisnim drkama. Srednje lie je najvee, obino eliptine - obrnuto jajaste forme, debele, kratke drke. Vrni listovi su izrazito kseromorfne strukture - koasti, grubi, sa izraenim maljama. Po istraivanjima Serebrjavkova (1952), epidermis im se sastoji od sitnih elija, debele kutikule i sitnih stoma. Na bujnim granicama na sredini letorasta izraena je anizofilija, odnosno pojava da se pored glavnog lista javlja 1-2 pa i vie bonih listia, koji esto obrazuju celu rozetu oko pupoljka. Ovi

listii su sitni, jako izdueni i netipine forme. Lateralne rozete imaju sitnije listove, a teminalne krupnije. I u lisnim rozetama donji listovi su sa kraim drkama, sitnijim liskama, relativno irokim, bez ili sa slabo izraenim maljama. Ovi listovi u jesen ranije opadaju. Vrni listovi su pak dugih drki, dugih liski, izdueno eliptinog obllika i kseromorfne strukture. Velika varijabilnost listova po obliku i veliini sree se u zavisnosti od individue, tipa, varijeteta, te se ova osobina koristi pri sistematici ove vrste. Plodovi - Najee su okruglasti, blago spljoteni, sa debelom pravo nasaenom drkom. Povrina plodova je najee ravna, ali moe biti i rebrasta i sa razliitim neravninama. Pokoica moe biti glatka, sa rastim pegama ili pak sasvim rasta. Osnovna boja pokoice je zelenkastouta. U nekih tipova je izraena crvena dopunska boja sa sunane strane ploda. Plodovi su relativno sitni, mase od 3,8 g do 18,81 g (Dimitrovski i sar. 1978). Peteljka ploda je relativno debela, vrsta, pravo nasaena i duine od 7,8 mm do 30,12 mm. Meso ploda je vrsto, sa velikim brojem sklerenhimskih elija, koje oko semene kuice grade poseban omota koji titi seme od insekata i drugih tetoina. Plodovi sadre mnogo taninskih materija te mogu da se konzumiraju samo u gnjilom stanju. Seme je najee mrkocrne boje, dobro ispunjeno, blago izduenog vrha, sa jednom ravnom i drugom ispupenom stranom. Kod nekih tipova P. amygdaliformis semene kuice su znatno veih razmera od semena, dok su kod drugih tesno priljubljene uz seme, to utie na specifinu teinu plodova. Apsolutna teina semena varira u vrlo irokim granicama: od 15,65 do 68,8 g. Broj semenki u jednom kilogramu takoe varira i obrnuto je proporcionalan apsolutnoj teini. Taj broj se kree od 63.578 semenki kod tipova sa manjom specifinom teeinom do 14.599 semenki kod tipova sa veom apsolutnom teinom. Randman semena je takoe vrlo varijabilna osobina. Od 100 kg. plodova se dobija od 0,76 do 6,79 kg semena ili izraeno u broju semenki: od 25.353 do 213.401 semenki. O ovoj osobini se mora posebno voditi rauna prilikom izbora matinih voaka koje e se koristiti za proizvodnju generativnih podloga. U naim populacijama u okviru vrste Pirus amygdaliformis izdvojena su tri varijeteta: 1 . var. amygdaliformis - koji se odlikuje tipinim liem manje-vie simetrinim u odnosu na izduenu osu; 2. var. cuneifolia - u koga je lie objajasto, ire u gornjoj polovini, golo, pri osnovi klinasto, pri vrhu najee okruglasto; 3. var. oblongifolia - u koga je lie izdueno-eliptinog oblika. Ekofizioloke karakteristike: Pyrus amigdaliformis je izrazito kserofitna biljka, koja nastanjuje najsuvlje, siromane terene, skeletno i kamenito zemljite, a sree se esto i na karpama junih erodiranih ekspozicija. Sree se i na visinama do 1.500 m u aridnim podrujima, sa godinjom sumom padavina od 480750 mm, koje su nepravilno rasporeene, sa sunim letnjim periodom, gde se relativna vlaga vazduha u toku vegetacije kree od 45-58%. Srednja godinja temperatura se kree od 9-15 stepeni celzijusa, srednja vegetaciona od 17-25,5 stepeni celzijusa sa apsolutnom maksimalnom temperaturom u julu i avgustu od 37-42,5 stepeni celzijusa i apsolutnim minimalnim temperaturama od -15 do -30 stepeni celzijusa. Godinja suma temperatura se kree od 3.7005.400 stepeni celzijusa.

Tipovi zemljita na kojima se sree slanopaa vrlo su razliiti: od nerazvijenih kamenitih do glinasto-peskovitih, smonica, aluvijalnih i deluvijalnih. Sva ta zemljita su najee siromana humusom (1-2 %), slabo obezbeena fosforom (1-4 mg % P205), dok su sa kalijumom najee dobro obezbeena (1-17 mg odsto K20). Slanopaa je vrlo tolerantna na vei sadraj CaCO3 u zemljitu i vei pH . Ona se moe sresti kako na slabo karbonatnim zemljitima, gde se CaCO3 sree u tragovina (0,2-2 %), tako i na izrazito karbonatnim (sa sadrajem CaCO3 od 20-75 %). Takoe podnosi vrlo iroko variranje pH zemljita od 4,5 do 9 (ak i zaslanjenja zemljita). Podnosi i vlanija zemljiita kada razvija ogromna i dugovena stabla. Sem visokih tempratura, odlino podnosi i niske zimske temperature do -30 stepeni celzijusa, kaoi bezsnene suve i vetrovite zime u rejonima sa otrokontinentalnom zimom. No, ukoliko u tim rejonima doe do veih temperaturnih kolebanja pred kraj zime, stradaju joj cvetni pupoljci. Odlino podnosi i prolene mrazeve, jer kasnije cveta, te ih najee izbegava. U odnosu na divlju kruku i sorte kruaka stanopaa ima stabilno i dugo zimsko mirovanje. Cveta 5-12 dana posle P. communisa . Lista istovremeno sa cvetanjem, pri emu se prvo pojavljuju izdueni listii iz cvetnih pupoljaka. Lisno-drvni pupoljci (terminalni i lateralni) kasnije se bude i otvaraju. Cvetanje na manjim visinama poinje u prvoj dekadi aprila (ponekad i krajem marta), a na veim nadmorskim visinama, polovinom do kraja aprila. Plodovi sazrevaju od tree dekade avgusta do kraja oktobra i poetak novembra. U periodu zrenja plodova ove vrste, esta je pojava slane, zbog ega je i dobila u narodu ime slanopaa. Opadanje listova poinje u oktobru a zavrava se u novembru. Lie tada dobija karakteristinu jesenju boju: uto-braonkasto-crvenkastu. Fetilnost u ove vrste je vrlo izraena. I usamljene biljke obilno raaju, te se pretpostavlja da je u nje vrlo izraena i autofertilnost (samooplodnost). U prirodi P. amygdaliformis se razmnoava vegetativno (izdancima i izbojcima) i generativno. Slanopaa ima vrlo razvijen korenov sistem, koji prodire ne samo u dubinu ve je vrlo razvijen i u irinu i ima sposobnost da daje veliki broj izdanaka, ime se vrlo proiruje i zauzima nove povrine. Razmnoava se i izbojcima u sluajevima kada se voka polomi. Tada se iz korenovog vrata razvijaju mnogobrojni izbojci, pa i izdanci, koji se brzo razvijaju i obnavljaju voku. U prirodi se razmnoava i generativnim putem, o emu svedoe i pojedinani, usamljeni egzemplari. Meutim, u rasadnikoj proizvodnji slanopaa se razmnoava uglavnom iz semena. Klijavost i duina stratifikovanja semena vrlo je razliita kod razliitih tipova slanopae. Tako klijavost u zavisnosti od tipa i godine varira od 22 do 99 %, a duina stratifikovanja varira od 40 do 90 dana. Klijavost semena e biti dobra ukoliko se obezbede pogodni uslovi za stratifikovanje. Porast sejanaca, takoe varira u dosta irokim granicama, te se njihov porast na kraju vegetacije kree u rasponu od 18, do 51,5 cm. Bujniji sejanci mogu ve prve godine da se okuliraju a manje razvijeni sejanci se presauju u polje odgajivanja (rastilo) i u avgustu sledee godine okuliraju. Rasprostranjenje vrste: Areal rasprostranjenja P. amygdaliformis NJillars se protee od June Francuske na zapadu preko Sardinije, Apeninskog poluostrva, Sicilije, Jugozapadnog dela Balkanskog poluostrva, Male Azije do Sirije na istoku. Po optoj rasprostranjenosti moe se rei da je to vrsta submediteranske i mediteranske zone. U Srbiji se sree u jugoistonoj Srbiji, na zapadu do Morave i na jugu do Kopaonika i Kosova.

Privredni znaaj: Na ekstremno suvim i toplim ekspozicijama, kao i na erozivnim terenima, P. amygdaliformis je esto i jedina drvenasta biljka, koja svojim razvijenim korenom spreava eroziju. Koristi se u rasadnikoj proizvodnji kao generativna podloga. Ima odlian afinitet sa svim sortama kruke, no preporuuje se da se na nju kaleme bujnije, vitalnije i otpornije sorte koje e moi bolje da podnesu surove ekoloke uslove u kojima uspeva slanopaa. Letnje i jesenje sorte kruke okalemljene na slanopau kao podlogu imaju dobar osveavajui ukus sa neto vie kiselina. Prinosi im ne zaostaju za ostalim podlogama. Voke se razvijaju srednje bujno i ranije prorode no voke okalemljene na sejanac P. communis. Vrlo je pogodna podloga za zemljita sa visokim sadrajem krea i alkalne reakcije. Plodovi mogu da se koriste u ishrani, u sveem, a posebno u preraenom stanju u vidu marmelada, emova, elea, kao i rakije. PIRUS PIRASTER MED. Divlja kruka Fam. Rosaceae Sinonimi: Pirus connmunis var. sativa DC, Piirus domestica med., P. connmunis hortensis Beck. P. achras Gaert., P. piraster (L.) Medic, P. communis achras et piraster NJall., P. communis auct. non L. Morfoloke karakteristike: Biljka je viegodinje drvo sa irokom krunom. Visina stabla moe biti od 10 do 30 m, a irina krune najee od 10 do 15 m, ponekad i do 25 m. Pri generatiivnom razmnoavanju prve godine razvija duboku i slabo razgranatu srnu ilu i vrlo mali nadzemni deo. Prvih godina kruna je otro piramidalna sa vrlo razvijenom voicom, garnirana sa mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama. Docnije se intenzitet porasta voice smanjuje, a bone grane produavaju sa intenzivnim rastom. Tako se otro piramidalna kruna postepeno pretvara u irokopiramidalnu, okruglastu itd. Ukoliko se biljka razvija u umskim sastojinama, kruna joj je najee otropiramidalna, sa vrlo bujnim stablom koje retko i slavo fruktificira. Divlja kruka predstavlja iroku prirodnu populaciju mnogobrojnih feno i genotipovima koji su dobijeni kao rezultat alogamnog opraivanja. Ova spontana hibridizacija esto se vri i sa drugim vrstama kruke (P. amygdaliformis, P. nivalis, P. elaegrifolia i dr.) kao i sa kulturnim sortama. Na ovaj nain polimorfnost ove vrste se poveava. Kao rezultat heterozigotnosti generativno razmnoenog potomstva, u ove vrste sreemo biljke razliite bujnosti - od zakrljalih (poput dunje) do stabala ogromnih razmera ponekad i sa prenikom debla preko 1 m i visinom krune preko 20 m. Meutim, veina autora je miljenja da je kod ove vrste najea visina stabla od 8 do 15 m (retko 20-15 m), sa prenikom debla od 8-30 cm (retko preko 60 cm). Pirus communis (L) je trnoliko drvo, naroito u stadijumu mladosti (tzv. juvenilnom stadijumu). Jednogodinje granice su gole, retko maljave, tamnoukaste ili kafeno-mrke boje sa

crvenkastom nijansom i sa izraenim belim lenticelama. Pupoljci su sitni, otri, najee pripijeni uz letoraste. Cvetni pupoljci su takoe mali, sa relativno otrim vrhom. Kora stabla u mladih voaka je glatka, a kasnije ispucala sa dubokim pukotinama. Lie je najee sitno, okruglasto, srcasto ili malo izdueno, intenzivno zelene boje, u mladosti maljavo a kasnije sa obe strane golo. Nalije liske je bledozelene boje. Veliina i oblik lia variraju u irokim granicama, to je od naroitog znaaja za sistematizaciju ove vrste. Lisna drka je tanka i vrlo dugaka, esto iskrivljena, te lie treperi pri malim vazdunim strujanjima. Lie je sa zaobljenim ili otrim vrhom, po celoj ivici nazubljeno ili samo u gornjoj polovini. Cvast je titasta sa 5-9 cvetova. Cvetne drke u nekih varijeteta su duge, a u nekih kratke. aini listii su dugi i zadravaju se na plodu. Plodovi divlje kruke su sitni, najee okruglasti ili malo spljoteni, najee vee irine sa ili bez drke i ainog udubljenja. Sreu se voke i sa konusnim oblikom ploda. Visina ploda varira od 12 do 34 mm, a irina od 18 do 38 mm. Peteljka je najee pravo nasaena, razliite duine (od 14 do 45 mm). Masa ploda takoe varira i sree se od 4 do 27 g. Plodovi se pored krupnoe i oblika razlikuju i po boji, ukusu, aromi, strukturi i sonosti mesa. Seme - Divlja kruka se koristi kao podloga za kalemljenje sorti kruke, zbog ega je seme kao organ posebno praktino znaajno. Broj semenki po plodu varira od 1,2 do 10,2. Takoe je varijabilna teina semena, koja se od 100 semenki kree od 13,75 g do 45,4 g, odnosno u 1 kg se nalazi od 22.026-72.424 semenki. Veliki polimorfizam lia koji se sree kao vrste Pirus communis L. bio je osnov za podelu na nie taksonomske kategorije (varijetete). U naim populacijama uoena su 4 varijeteta: 1. P. communis (L) var. pyraster 2. P. communis (L) var. ovata 3. P. communis (L) var. nyardiana 4. P. communis (L) var. penzesiana Varijetet pyraster koji se odlikuje okruglastim oblikom lista, sree se u asocijacijama Fields i Carpinetum orientalis, na visinama od 200 do 900 m n.v. Varijetet ovata, koji se odlkuje izdueno okruglastim oblikom lista, najzastupljeniji je jer je ekoloki najplastiniji. Sree se u najrazliitijim umskim asocijacijama od Fields, LJuercetum petraeae, preko Fagetum submontanum, LJuercetum confertae-cerris do asocijacije Fagetum montanum na visinama od 150 do 1.500 m n.v. Varijetet nyardiana, koji se odlikuje izdueno duguljastim oblikom lista, sree se u istim umskim asocijacijama kao i var. ovata, ali u znatno manjem obimu, na visinama od 200 do 1.450 m n.v. Varijetet penzesiana, koji se odlikuje lancetastim oblikom lista, sree se u asocijacijama Fields, Carpineum orientalis, LJuercetum conf. cerris i LJuercetum petreae, na visinama od 250 do 1.200 m n.v. Pored navedenih varijeteta u okviru vrste Pirus communis L. uoeno je i vie formi koje se meusobno razlikuju: - forma piraster ili forma typica, koja se odlikuje tipinim, okruglastim liem koje je na vrhu plitko izdueno nazubljeno. Plodovi su takoe okrugli i sitni; - forma pryszteriana - u koje je lie po celom obodu izdueno testerasto, ponekad i dvostruko testerasto; - forma armeniacaefolia - u koje liska klinasto silazi niz peteljku; - forma spathulata - u koje je lie krupno, okruglasto, sa ravno odseenom osnovom i kratko zailjenim vrhom; - forma nyaradyana - u koje su lie i plodovi tipini osobinama varijeteta;

- forma elliptica - u koje su lie i plodovi na vrlo dugim peteljkama; - forma rhomboidea - u koje je lie najee romboidnog oblika, od srednje duine (gde je najire) postepeno zailjeno ka vrhu i osnovi; - forma elongata - u koje je lie jajasto-izdueno, ka vrhu postepeno zailjeno; - forma ovata - u koje su lie i plodovi tipini osobinama varijeteta; - forma acuminata - u koje je lie iroko-jajasto, skoro okruglasto od gornje treine ka vrhu postepeno zailjeno. - forma cardiaca - u koje je lie pri osnovi manje-vie srcasto ili dublje nazubljeno do testerasto; - forma serrata - u koje je lie po obodu dublje nazubljeno do testerasto. Ekofizioloke karakteristike: Pored toga to divlja kruka razvija dubok i razgranat korenov sistem ona je izrazito mezofilna biljka, koja se najee ne sree na mestima koja nisu dobro obezbeena vlagom. Ukoliko se i nae na suvom zemljitu, zaostaje u porastu, formira sitne plodove, strada od nekrotinih rakrana grana od gymnosporangiuma i drugih sekundarnih bolesti i parazita. Na vazdunu suu nije osetljiva kao to je sluaj sa jabukom. Zbog toga se divlja kruka najee sree i u dolinama reka, na aluvijalnim, rastresitim, propustljivim zemljitima, gde najee korenov sistem dosee do nivoa podzemnih voda, odakle se snabdeva izobilnom koliinom vode. Divlja kruka podnosi i teka, zbijena i zablaena zemljita. U visokim planinskim rejonima divlja kruka se sree na obodu uma, na umskim istinama, po planinskim livadama, meama, dvoritima, vrlo retko u umskom sklopu. Ona se moe sresti na aridnim zemljitima, ali sporadino. Divlja kruka ne podnosi velike koliine krea u zemljitu i pri pH preko 8 najee strada od hloroze. U pogledu nadmorske visine ima irok dijapazon. Sree se od 100 m n.v. do 1.600 m n.v., to znai da se divlja kruka ne vezuje niti za odreeni tip zemljita, niti za posebnu umsku zajednicu, ve iskljuivo za zemljinu vlagu, koja treba da bude prisutna tokom cele godine. Divlja kruka je najranocvetnija Pomoideae. Poinje da cveta od tree dekade marta (u junijim rejonima), do prve polovine aprila (u severnim) i kasnije na veim visinama. Cveta 5-10 dana pre P. amygdaliformis i P. nivalis, odnosno zajedno ili neto ranije od nekih sorti kruke. Fenofaza cvetanja tranje relativno kratko. Lista gotovo istovremeno sa cvetanjem. Prvo se pojavljuju bledozeleni uvijeni listii koji se kasnije otvaraju. Prvi listovi se pojavljuju iz meovitih cvetnih pupoljaka, pa iz lisnih, a najkasnije iz drvnih. U maju letorasti intenuzivno rastu, u toku juna usporavaju porast a potom najee jo jedanput intenzivno rastu. Uporedo sa primarnim odvija se i sekundarni prirast kod svih nadzemnih i podzemnih delova, koji je dosta intenzivan i u letnjim mesecima julu i avgustu primarni prirast se zavrava. Zrenje plodova se protee na dosta dug period: od kraja juna do poetka jula, pa sve do kraja septembra odnosno oktobra. U istim ekolokim uslovima sazreva ranije od P. amygdaliformis, P. nivalis i P. elaeagrifolia. Divlja kruka se razmnoava generativno i vegetativno (izdancima i izbojcima). Odmah po berbi seme nije sposobno da klija. Zato je potrebno dopunsko dozrevanje jarovizacija pod odreenim uslovima (vlage, vazduha, niske temperature), to se odvija pri stratifikovanju semena u poroznom supstratu (pesak, strugotina i dr.).

Po ispitivanjima Andonovskog i sar. (1974), period jarovizacije traje najee 70-90 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova u zimskim mesecima. Isti autor je uoio da seme divlje kruke koja potie sa visokih planinskih rejona ima dui period jarovizacije i kasnije klija u odnosu na seme kruke iz toplijih i niih rejona. Klijavost je u velikoj zavisnosti od kvaliteta semena, tipa divlje kruke, od naina opraivanja. Seme dobiveno od stabala iz umskog sklopa, koja su najee autogamno oploena, male je klijavosti. Nasuprot tome, seme od biljaka koje rastu u blizini drugih vrsta ili sorti kruaka, gde je omogueno ksenogamno opraivanje, imaju visoku klijavost i veliku energiju klijanja. Porast sejanaca je u pozitivnoj korelaciji sa kvalitetom i klijavou semena. Prema ispitivanjima Trusenka (1960) samo 5-10 % tipova divlje kruke ispoljavaju inkopatibilnost sa nekim sortama kruke. Rasprostranjenje vrste: Ova vrsta ima irok areal rasprostranjenja. Ima je u skoro celoj Evropi, na istoku do Kaspijskog mora, severnog Irana i Kamira, dela male Azije i oboda severne Afrike. Na sever ide do 55 stepeni (po nekim autorima i do 60 stepeni) s. geografske irine. Ne sree se u Engleskoj, Danskoj i na Pirinejskom poluostrvu. Na Balkanskom poluostrvu javlja se esto u ravnicama i podrujima planina do 1.600 m n.v. Naroito je rasprostranjena na obodima uma pokraj panjaka, meu dolovima, retko u sklopu irokolisnih uma. Veliki broj jedinki ove vrste sree se u dolinama reka, na deluvijalnim, lesiviranim i rastresitim zemljitima. Divlja kruka je rasprostranjena kao primeena (stablimino) u gotovo svim hrastovim umama Srbije. Mestimino se sree na terenima sa umom koja je manje-vie poseena i iskrena. Privredni znaaj: Divlja kruka ima znaaj kao podloga za sorte kruaka. Kao podloga je znaajna zbog toga to se lako razmnoava generativnim putem, to joj seme ima dobru klijavost a pri dobroj nezi i pikiranju moe da se okulira vea koliina u prvoj vegetaciji (Ristevski /1972/), ime se proizvodni proces za dobijanje sadnica zavrava u toku jedne vegetacije. Ona kao podloga potencira bujan porast epibiota, dobro se privruje za zemlju, daje bujne, rodne i dugovene voke. Moglo bi joj se zameriti to to neke sorte okalemljene na njoj ne daju kvalitetne plodove. Plodovi nekih tipova divlje kruke su vrlo ukusni i mogu da se jedu u sveem stanju. U veine tipova ukus ploda se poboljava gnjilenjem. Plodovi sadre oko 13 % suve materije, 8,0-8,5 % eera; 0,09-0,2 % organskih kiselina; 0,583,5 % pektinskih materija; 0,30-0,39 % belanevina; oko 1,4 % skroba; 0,48 % tanina; oko 1,42 % celuloze, hemiceluloze i lignina, mineralnih materija i dr. Mogu da se koriste za razne vidove prerade: za sokove, marmelade, emove, rakiju i dr. U nekim krajevima plodovi divlje kruke se sue i upotrebljavaju kao vitaminska i osveavajua hrana i napitak. Upotreba ploda divlje kruke u ishrani, blagotvorno deluje na organe za varenje, rad srca, bubrege i dr. S obzirom na to da sadri dosta joda kroisti se i za spreavanje guavosti.

PRUNUS AVIUM L. Trenja vrapara Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Cerasus avium L, Cerasus nigra Mill. Ostali narodni nazivi: divlja trenja, drobnica, crna trenja, divljaka. Sva dosadanja prouavanja trenje vrapare na Balkanskom poluostrvu vrena su od strane botaniara i bila povrna i vezana za odreene lokalitete. Otuda se javljaju i vrlo razliiti podaci kod razliitih autora. Najkompleksnije podatke o ovoj vrsti dao je Rehder A . (1958). On je u okviruCerasus avium izdvojio sledee varijetete: -Cerasus avium (L) Moench.var. asplendifolia (Kirchn.)Jaclj. - Cerasus avium (L) Moench var. salicifolis Dipp. - Cerasus avium (L) Moench var. decumana Dipp. - Cerasus avium (L) Moench var. plena (NJest) - Cerasus avium (L) Moench var. pendula (Ser.) - Cerasus avium (L) Moench var. nana Deau - Cerasus avium (L) Moench var. juliana (L) NJ.Koch. - Cerasus avium (L) Moench var. duraciana (L) NJ.Koch. - Cerasus avium (L) Moench var. actiana (L) Schneid. Sa voarske take gledita trenju vraparu na Balkanskom poluostrvu prouavali su vie bugarski autori, i to samo za svoje podruje, a neto kasnije i makedonski. Opta je konstatacija da je ona izrazito kompatibilna sa svim sortama trenje i vinje. Kiridin (1964) preporuuje biljke sa svetlom korom drveta i svetlo obojenim plodovima za dobijanje semena za rasadniku proizvodnju. Grubb (1949) sa svoje strane preporuuje selekciju tipova trenje vrapare za vegetativno razmnoavanje radi proizvodnje ujednaenog sadnog materijala. Bojkov i Zalov (1951) smatraju da boja plodova nema znaaja pri odabiranju stabala za dobijanje semenskog materijala. Morfoloke karakteristike Odrasle voke trenje vrapare imaju bujno stablo iroko piramidalne krune, sa vie ili manje zaobljenim vrhom. To su najee ogromne biljke sa jako razvijenom centralnom granom (voicom) koja je mnogo deblja od lateralnih skeletnih grana, koje su rasporeene u kruni po spratovima. Ovakvo stablo ima i vrlo razvijeno debelo deblo. Kora drveta je svetlo ili tamnosive boje, kod mlaih stabala masna i sa krupnim lenticelama. Povrinski sloj kore se para i grubo puca. Na tim pukotinama kora se ne obnavlja. Bujnost voaka dosta varira u zavisnosti od edafsko-klimatskih uslova, kao i od genetskih karakteristika biljke. Visina stabla varira u granicama od 5 do 20 m, irina krune od 4 do 20 m, a obim debla od 30 do 350 cm. List trenje vrapare mnogo ne varira u okviru jedne biljke. Duina mu se kree od 67,7 do 104,5 mm u proseku i irina od 31 do 54 mm, a duina lisne drke od 17,2 do 35,2 mm. Oblik liske je najee obrnuto jajast, eliptian ili izdueno eliptian. Po opisu Kolesnikova (1950) list trenje vrapare je krupan, izdueno jajast, sa donje strane maljav, sa lisnom drkom od 5 cm duine i sa 1 do 3 ute ili crvene lezde. Stokov (1969) opisuje list trenje vrapare kao krupan, izdueno jajast, sa otrim vrhom i dosta dugom drkom. Miev i dr. (1971) navodi da je list krupan, jajast, otrog vrha, sitno nazubljen i sa donje strane maljav.

U naim populacijama postoje tipovi sa sitnim maljavim liem sa nalija i krupno nazubljenim. Plodovi u ovih tipova su sitni, crni ili tamnocrveni, obojenog mesa i gorkog ukusa. Ovaj tip se sree najee po umama kao pojedina stabla, naroito u bukovom regionu i po miljenju nekih autora to je prava trenja vrapara ( Cerasus avium L.). Drugi tipovi su krupnijeg masnog lista, sa plodovima razliite krupnoe, boje i ukusa. Po veini autora to su spontani hibridi izmeu trenje vrapare i razliitih sorti trenje. Cvet je dvopolan, skupljen u titsku cvast. U trenje vrapare plodovi su vrlo varijabilni. Po boji mogu biti: uti, roze, crveni, tamnocrveni i crni. Sok moe biti bezbojan i tamnocrveno obojen. Meso ploda moe biti takoe bezbojno do tamnocrveno. Ukus je sladak, bez prisustva ili sa vie ili manje gorine. Po vrstoi meso varira od sasvim mekog do sasvim vrstog-hrskaviavog. Oblik plodova varira od okruglog do srcastog oblika, sa vie ili manje zaotrenim vrhom. Visina ploda se kree od 11,4 do 15,2 mm, irina od 10,1 do 15,4 mm, a debljina od 9,1 do 13,9 mm. Ove dimenzije ne pokazuju velika variranja u okviru jedne individue. Meutim, masa ploda, koja se kree od 0,72 do 2,25 g, pokazuje veliko variranje. Masa kotice (semena) se kree od 0,108 do 0,231 g i znaajno varira. Seme je obino okruglog, jajastog, izdueno jajastog oblika. Da bi se dobio 1 kg semena, potrebno je od 5,29 do 14,50 kg plodova, u zavisnosti od mase plodova. Broj semenki po 1 kg zavisi od mase semena i kree se od 9252 do 4292. Ekofizioloke karakteristike Trenja vrapara prema navodima Kuridina i Kolesnikova nije mnogo otporna prema mrazevima, te se ne sree mnogo na severu. Ona prati listopadne ume u umerenoj i toploj klimi, najee je autosterilna i svetloljubiva. Ne voli previe vlage u zemljitu i vazduhu, kao ni zabarena i zasoljena zemljita. Sree se u spontanoj populaciji na visinama do 1700 m. Vie se sree na zemljitima silikatne podloge, ali se moe nai i na karbonatnim. Zemljita na kojima se sree trenja vrapara preteno su duboki i rastresiti delivijumi i aluvijumi. Voli svetla mesta na rubovima uma, po planinskim proplancima u dolinama reka i na relativno blagim padinama. Trenja vrapara se kao samonikla vrsta javlja stablimino primeana u raznim umama hrastovog i donjeg bukovog pojasa. Javlja se i kao visoko stablo u mezofilnim fitocenozama (lunjaka, poljskog jasena, graba, kitnjaka,Fagetum submontanum, Fagetum montanum calcicolum i dr.). Moe se sresti i u daleko suvljim tipovima uma, odnosno na pliem, toplom zemljitu. Trenja vrapara cveta u aprilu i maju. Cvetovi se javljaju kad je lie ve delom razvijeno. Plodovi sazrevaju u junu i julu mesecu. Trenja vrapara se u prirodnim uslovima razmnoava semenom. Moe se razmnoavati i vegetativno - izdancima ali ree. Rasprostranjenje vrste Vei deo Evrope (izuzev severnih, istonih i mediteranskih predela), Krim, Kavkaz. U Srbiji je rasprostranjena u svim umskim predelima, kao stablimino primeana vrsta. Ide u visinu i preko 1.200 m.

Privredni znaaj Trenja vrapara je vrsta koja ima velike privredne vrednosti. Sejanci ove vrste se koriste u rasadniarstvu kao podloga za kalemljenje sorti trenje i vinje. Meutim, proizvodnja sejanaca trenje vrapare predstavlja izvestan problem u rasadnikoj proizvodnji. Naime, semenski potencijal koji se sakuplja od selekcionisanih voaka iz spontane populacije vrlo je neujednaen po svojim biolokim vrednostima, te se dobija relativno mali broj sejanaca pogodnih za kalemljenje. Klijavost semena je najee vrlo mala, a sejansi koji se dobijaju esto su neujednaenog porasta. Ispitivanja klijavosti semena pokazuju veliko variranje u okviru jedne individue. Procenat klijavosti semena u trenje vrapare kree se od 0,0 do 78,52%. Zato treba vriti individualnu selekciju i za rasadniku proizvodnju odabirati samo trenje sa visokom klijavou semena. Pitanje korelacije izmeu klijavosti semena i raznih morfolokih osobina ploda, semenke ili embriona poseban je problem. Na osnovu dosadanjih prouavanja ne moe da se izvede neki siguran zakljuak. Jedino se sa sigurnou moe rei da prosena masa ploda i semenke, kao i boja i oblik ploda nisu bitni za klijavost semena. Za sakupljanje semena za razmnoavanje neki autori preporuuju voke sa piramidalnom krunom, svetle kore i svetlo obojenih plodova, jer daju zdrave i dugovene podloge. Kao idealno ujednaen materijal za proizvodnju podloga, preporuuju se selekcionisani tipovi trenje vrapare koji se razmnoavaju vegetativno. I sejanci dobijeni od semena trenje vrapare pokazuju variranje u pogledu visine na kraju prve vegetacije. njihova prosena visina se kree od 52,0 do 97,6 cm. Pored znaaja u voarskoj proizvodnji ova vrsta ima znaaj i u ljudskoj ishrani. njeni plodovi su visoke bioloke vrednosti. Oni su bogati: suvom materijom (do 17-18%), eerima (8-10%), organskim kiselinama (0,5-1,7%), taninima, pektinima, vitaminima (C, B i A), mineralnim materijama (naroito K, Fe i J), bojenim materijama (antocijaninima) i dr. korisnim sastojcima. Ovi plodovi se mogu konzumirati kako u sveem, tako i u preraenom stanju (u sokove, elea, emove itd.). S obzirom na takav sastav plodovi trenje vrapare deluju na ljudski organizam: osveavajue, diuretino, antiremuatino, umirujue, energetski, detoksikujue, antiinfektivno i laksativno. Oni doprinose preiavanju krvi, obnovi tkiva, regulisanju funkcija stomaka, jetre i bubrega. U narodnoj medicini se koristi aj od trenjevih peteljki kao odlian diuretik i regulator krvnog pritiska. Naroito treba istai znaaj trenje vrapare kao izvor organskog joda, koji je neophodan za normalno funkcionisanje tiroidne i svih ostalih elzda sa unutranjim luenjem. Zbog velikog habitusa i obilnog cvetanja dobra je pelinja paa. Drvo trenje vrapare je veoma cenjeno (po vrednosti odmah iza oraha) u stolarstvu za izradu nametaja i razliitih predmeta. PRUNUS MAHALEB L. Magriva Familija:Rosaceae A.L. Sinonimi:Carasus mahaleb Mill. Ostali narodni nazivi: reeljka, edrk

Ova vrsta Prunusa je posebno interesantna za voarsku praksu kao podloga za sorte trenje i vinje. Morfoloke karakteristike Voke su po habitusu najee niske ili srednje visoke. Kruna je uglavnom okruglasta ili okruglasto spljotena, gusta sa srednje ili slabo razvijenim deblom, zbog ega esto ima oblik grma. Visina stabla se kree od 3,5 do 12 m, a irina krune od 2,5 do 15 m. Po habitusu magriva vie podsea na vinju. Letorasti su joj relativno tanki, te je kruna dosta gusta. Skeletne grane su najee horizontalne i savijene na dole. Deblo je obima od 24 do 300 cm. List je po obliku najee jajast, okrugao i eliptian sa zaokrugljenom ili srcastom osnovom i sa vie-manje zaotrenim i izduenim vrhom. Uopte uzevi, list je sitan (znatno sitniji od lista trenje), vrst i zelene boje. Srednja duina liske je 36,82 mm (sa variranjem od 29,3 do 51,7 mm). irina liske je 28,25 mm (sa variranjem od 23,9 do 37,8 mm). Lisna drka je tanka i relativno duga sa srednjom vrednou od 17,42 mm (sa variranjem od 11,8 do 27,3 mm). Zbog oblika lista i maljavosti letorasta Terpo (1958) ovu vrstu deli na vei broj taksonomski manjih kategorija. ? I Zapadno-evropska grupa ssp.MAHALEB Terpo - letorasti gusto maljavi var. MAHALEB Terpo (Syn: tomentosa Beck) - listovi jajasti i obrnuto jajasti f. SEBOKAE Terpo - listovi klinasti var. CASSOVIANA Terpo - listovi lancetasti ? II Centralno i istono-evropska grupa ssp.SIMONKAII (Penzes) Terpo - letorasti goli var.SIMONKAII (Penzes) Terpo - listovi krupni, srcasti var.BERNATSKY (Penzes) Terpo - listovi krupni, iroki, pri osnovi klinasti var.PANONICA Terpo - listovi jajasti ili okruglasti var.FAZEKASTI (Penzes) Terpo - listovi jajasti var.CARAPATII Terpo - listovi lancetasti var.PENZESII Terpo - listovi sitni, jajasti f.LATIFOLIA Terpo - listovi iroki, obrnuto jajasti var.TRANSILVANICA (SCHUR) Terpo cvast sastavljena od mnogobrojnih sitnih cvetova ? III Mediteranska grupa ssp.CUPANIANA (Guss) terpo - listovi sitni, letorasti goli mala bujnost var.CUPANIANA (Guss) terpo - listovi jajastog oblika var.FIUMANNA (Penzes) Terpo - listovi jajastog oblika, plodovi krupni var.ADRIATICA (Degen) Terpo - krunica manja od ainih listia asp.BALDACII (Penzes) Terpo - podvrsta izdvojena u Grkoj Iako na podruju Srbije nije vrena analiza populacijeP.mahaleba na ovaj nain, dosadanja prouavanja ukazuju na izuzetnu morfoloku varijabilnost ove vrste, te bi ovakva podala na manje taksonome mogla uslovno da se prihvati. Cvetovi su sitni, dvopolni, bele boje, skupljeni u cvasti. Plodovi u magrive su sitni, po obliku loptasti, pljosnati, srcasti. Boja im je tamnocrvena do crna, sa vrlo obojenim sokom i tamnocrvenim mesom. Vrlo su soni i po ukusu slatko-gorki. Visina ploda se kree od 7,3 do 10,8 mm (srednja 9,03 mm) irina od 6,7 do 9,5 mm (srednja 8,1 mm), a duina peteljke od 8,8 do 21,8 mm (srednja 13,85 mm). Plodovi sazrevaju u toku juna i jula. Vrlo je izraeno variranje u vremenu zrenja izmeu jedinki u istim ekolokim uslovima. U pogledu krupnoe ploda mogu se izdvojiti tri tipa magrive: krupnoplodni, srednje krupnog

ploda i sitnoplodni. Sa praktinog, voarskog aspekta seme je najinteresantniji deo ove vrste, jer se koristi za dobijanje sejanaca, podloga u rasadnikoj proizvodnji. Masa i veliina semena ne zavise od mase i veliine ploda. Zbog toga je za dobijanje 1 kg semena potrebna razliita koliina plodova. U proseku to je koliina od 4,815 kg plodova, sa variranjem od 2,842 kg do 9,434 kg. Ekofizioloke karakteristike Prunus mahaleb je vrsta koja je prisutna u razliitim stanitima i na nadmorskim visinama od 130 do 1200 m. Vie se sree na karbonatnim zemljitima, no moe dobro da uspeva i na silikatnim, ukoliko su ova duboka i rastresita. Magriva se u prirodi razmnoava samo semenom. U voarskoj rasadnikoj proizvodnji takoe se razmnoava samo semenom. No, ovakav nain razmnoavanja nosi sa sobom i niz problema, kao to su: klijavost semena, potpuno dozrevanje i vreme i nain stratifikovanja semena. Postoje podaci koji ukazuju na razlike izmeu semena razliitih voaka u pogledu duine stratifikovanja i procenta klijavosti semena. Po Cvetkoviu i Andonovskom (1974) srednja klijavost semena je oko 19,39%, sa variranjem od 0,0 do 77,9%. Neki autori su uoili zavisnost procenta klijavosti semana i oblika kotice. Meutim, ispitivanja Cvetkovia i Andonovskog ukazuju da neka stabla magrive imaju odlinu klijavost semena, bez obzira kakav im je oblik kotice. Oni zato preporuuju da je neophodno izvriti selekciju stabala sa dobrom klijavou semena, zatim nekoliko uzastopnih godina ispitivati klijavost semena, pratiti duinu stratifikovanja, a tek onda odreene voke magrive usvojiti kao matina stabla za proizvodnju generativnih podloga za sorte vinje i trenje. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Srednja i juna Evropa (rasprostranjena od june Belgije i Ukrajine), srednja Azija, Zakavkazje, Krim. U Srbiji je rasprostranjena sporadino i stablimino u termofilnim umama, pre svega grabia i crnoga graba, na dodiru sa ibljacima. Neto ee se javlja u klisurama (\erdapu, Gornjakoj klisuri, Ovarsko-Kablovska i Ivanskoj klisuri - okolina ua), kao i u Deliblatskoj peari na Tari, Zlatiboru, Suvoj i Staroj planini. Privredni znaaj Plod magrive je slatkogorkog dosta trpkog ukusa, te se relativno malo koristi za jelo u sveem stanju. Zbog izuzetnog bogatstva u kiselinama (sadri dosta jabune, limunske, vinske i salicilne kiseline), moe se iskoriavati za pripremanje meanih marmelada i sirupa. U plodu ima i dosta bojenih materija (antocijanina) te se moe koristiti kao bojadiser za vina i osveavajue napitke. Pri upotrebi ploda za preradu treba odstranjivati koticu jer u sebi sadri glikozid amigdalin, koji se razlae na cijanovodonik i u veoj koliini moe delovati otrovno. Kotica, pak sa druge strane u rasadnikoj proizvodnji za proizvodnju generativnih podloga za trenju i vinju.

Lie i kora raeljke se zbog prisustva miriljavog kumarina mogu koristiti u farmaceutskoj industriji. Cvetovi raeljke su bogati nektarom i polenom te su odlina pelinja paa. Drvo, je smee boje, tvrdo, dobro se polira i cenjeno je u stolarstvu i tokarstvu. Zbog opteg lepog izgleda stabla, bogatstva cvetova, raeljka se koristi i u pejzanoj arhitekturi kao dekorativna vrsta. PRUNUS SPINOSA L. Crni trn Familija: Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: trnjina, trnina, trnula, trnavka, trn, crni trn, divlja ljiva, grulja, kukinja, derandelj, dra, trlinka Morfoloke karakteristike Crni trn je najee u obliku buna visine 1-3 m. Ima vrlo izraenu mo vegetativnog razmnoavanja korenovim izdancima, te esto formira gusto ipraje po naputenim oranicama. Habitus je najee okruglast, bez izraenog debla, sa viestruko razgranatim granama. Jednogodinji letorasti su braonkaste boje, maljavi i zavravaju se trnastim izratajima. Maljavost se javlja i na ljuspicama pupoljaka, kao i na naliju lista i cvetnim drkama. Cvet je pojedinaan i dvopolan. Krunini listii su beli, jajastog oblika, duine 5-8 mm. Plod je tamnoplava kotunica sa obilatim pepeljkom po povrini. Sazreva u septembru. Plodovi su sitni (12-14 mm u preniku). Mezokarp je utozelen, tvrd, srastao sa koticom (gloua), trpkog, kiselog ukusa. Kotica je loptastog oblika, prilino krupna (9,5-12 7,5-9,6 mm), sa dve semenke unutra. Peteljka ploda je prava, debela, duine od 0,4 do 1,0 cm. Plodovi mogu ostati na grani do prvih jesenjih mrazeva, a retko, osueni stoje do sledeeg prolea. Seme zadrava klijavost 1-2 godine. *** U okviru ove vrste izdvojena su dva varijeteta: 1. var. spinosa - koji se odlikuje golim odraslim liem i peteljkama. 2. var. dasyphylla - u koga su lie i peteljke sa nalija manje-vie maljave. U okviru oba varijeteta izdvojene su 4 forme: 1. f. spinosa - dominantna u okviru varijeteta spinosa, normalne veliine lia 2. f. major - krupnijeg lia, sporadine rasprostranjenosti 3. f. dasyphylla - dominantna u okviru varijeteta dasyphylla . Odlikuje se liem koje je na naliju na celoj povrini dlakavo. 4. f. subdasyphylla - u koje se malje javljaju na naliju oko nerava. Ona se sree sporadino. Ekofizioloke karakteristike Crni trn je rasprostranjen u zoni hrastovih uma. To je svetloljubiva, termokserofitna vrsta. Cveta pre listanja u martu ili poetkom aprila na

veim visinama i do kraja aprila. Cveta obilno svake godine, no ponekad cvetovi stradaju od poznih mrazeva. Plodovi sazrevaju krajem avgusta, a mogu ostati na grani sve do prolea. Sree se na visinama do 1000 m. Moe da podnese mrazeve i do - 30stepeni C. Najbolje uspeva na dubokim zemljitima bez obzira na geoloku podlogu. Ne podnosi zbijena zaslanjena zemljita. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Rasprostranjena irom Evrope (do oko 68stepeni severne geografske irine), u Tunisu, Maloj Aziji, Iranu. U Srbiji je u pojasu hrastova iroko rasprostranjena vrsta. Privredni znaaj Plodovi crnog trna su velike hranljive vrednosti. Oni sadre visok procenat vitamina C (u proseku oko 51 mg%), tanina oko 0,62%, eera oko 8%, kiselina oko 0,5%. Imaju dobar ukus. Zbog ovih osobina plodovi zasluuju veu panju, ne samo u domaoj ve i industrijskoj preradi za proizvodnju marmelada, sokova, sireta, kompota, elea, rakije i dr. Plodovi trnjine se na razne naine mogu koristiti za jelo. Ako se pripremaju sa eerom ili siretom, gube opor ukus. U nekim zemljama (Francuskoj) trnjine se kisele u siretu i jedu kao maslinke. Poznati su takoe likeri od trnjine pod imenom " prunelle" . U Rusiji se od trnjine proizvodi alkoholno pie "ternovka". Plod trnjine se moe suiti i od njega spravljati vitaminsko brano. Plodovi se lako uvaju i trasportuju, ali se neto tee beru. Imaju primenu i u narodnoj medicini. Lie trnjine, koje je izuzetno bogato vitaminom C (oko 200 mg%), moe se koristiti za spravljanje vitaminskih napitaka, kao zamena za ruski aj. Crni trn ima i druga pozitivna privredna svojstva. U rano prolee njegovi cvetovi slue kao pelinja paa. S obzirom na to da uspeno vezuje suve i zaslanjene erozivne terene koristi se i u poumljavanju goleti. U voarskoj proizvodnji koristi se i kao podloga za neke kotiave vrste voaka (kajsija, ljiva i dr.). RHAMNUS CATHARTICUS L. Pasdren Familija: Rhamnaceae Lindl. Sinonimi: Rhamnus tinctoria Schur. Narodni nazivi: pasja leska, pasdrenovina, pasjakovina, psei dren Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku buna ili niskog drveta (visine do 6 m), sa deblom do 20 cm debelim, korom koja puca u ljuspe i ljuti se i koja je crvenkaste boje. Granice su bodljikave, sa crvenkasto-smeom sjajnom korom. Najee su gole, ree dlakave.

Pupoljci su izdueno-jajstog oblika, naspramni i koso-naspramni, duine 3-7 mm, sa ljubiasto smeim ili mrkim ljuspama. Lie je vrlo varijabilnog oblika, od izdueno-eliptinog do okruglastog, a najee iroko eliptinog oblika. Duine je 3-7 mm, irine 1,5-4 mm na vrhu kratko zailjeno, tupo ili sa kratkim vriem, pri osnovi klinoliko, okruglo ili ree iroko srcasto. Liska je po obodu tupozupasto-testerasta, gola ili sa obe strane (ali vie na naliju) fino dlakava. Na naliju ima 3 para nerava, koji se luno pruaju ka vrhu. Lisna drka je duine 1-3 cm. Cvetovi su usko-zvonastog oblika, sitni (dugi 4-5 mm) jednopolni sa otrim ainim listiima, na peteljkama dugim 5-8 mm, skupljeni 10-15 u snopie. dvodoma je biljka. Plodovi su okrugle kotunice, prenika 6-8 mm, u poetku zeleni, a potom crni, sjajni. U plodu se nalazi obino po 4 kotice jajastog oblika, sa uskom uzdunom brazdom. *** U okvoru ove vrste izdvojene su 4 forme koje se meu sobom razlikuju po liu i prisustvu malja na granicama: 1. f. leiophyllus Borb. - u koje je lie sa dlakavom drkom, na naliju malo dlakavo ili golo ili potpuno golo. Ova forma se sree sporadino: Majdanpeka dolina, Deliblatska peara, okolina Bele Palanke. 2. f. hydriensis Beld. - u koje je lie ili jajasto-eliptinog oblika, pri osnovi okruglasto ili kratkozailjenog, izdueno-objajastog do iroko-lancetastog oblika, pri osnovi sueno. Ova forma je retka: Suva planina - okolina Bele Palanke. 3. f. catharticus - to je tipian oblik u okviru rasprostranjenja vrste. Sree se: u okolini Beograda, Obrenovca, Negotina, Babunice, Bele Palanke, Vrljikih planina. 4. f. denspubescens - u koje je lie na naliju dlakavo i nalazi se na dlakavim ovogodinjim granicama. Ekofozioloke karakteristike Pasdren je mezokserotermna vrsta, koja se sree na suvim i sveim zemljitima. Podnosi punu svetlost ili malu zasenu. Sree se obino u hrastovim umama: od mezofilnih do kserotermnih na visinama do 1400 m. Cveta u maju a plodovi mu sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno a razmnoava vegetativno i semenom. Rasprostranjenje vrste Evropa (do oko 60stepeni sev. g.., zapadni Sibir do Oba, Kavkaz i srednja Azija, Mala Azija i deo severne Afrike). U Srbiji se sree sporadino u svim krajevima sa hrastovim umama (Fruka Gora, Kopaonik, Suva Planina, erdapska Gornjaka Klisura), a ponegde kao formacijski relikt (ostatak umske vegetacije) u ivicama i ipraju. Privredni znaaj Pasdren se koristi za ive ograde jer dobro podnosi rezanje i lepo se formira. Meutim,, nepoeljan je u blizini poljoprivrednih kultura zbog osetljivosti prema gljivinim bolestima. Plodovi su slatkogorkog ukusa, slabo neprijatnog mirisa i ako se jedu u sveem stanju, deluju purgativno. Plodovi sadre eere, tanine, pektine, gume, sluzi i mnogo heterozida (flavonskih antralinola,

anranola i ramno-katartina). Od sveeg soka se pravi sirup, koji se daje deci kao blagi laksans. Drvo pasdrena je tvrdo, lepe ukaste boje sa mramorastim arama i moe se koristiti u stolarstvu i tokarstvu. Plodovi i kora u zavisnosti od zrelosti i osuenosti daju razliite boje (za tkanine, kou, hartiju i drvo). Kora drveta sadri dosta tanina. ZNAAJ DIVLJIH VRSTA VOAKA ZA VOARSKU NAUKU I PRAKSU Voarstvo kao nauka i grana poljoprivrede bavi se prouavanjem i proizvodnjom manjeg broja vrsta voaka. One su po svom poreklu uglavnom iz Azije i Evrope. Jedan broj vrsta, koje su rodonaelnici sorti: breskve (Prunus persica ), kajsije (Prunus armenises ) dunje (Cydonis oblonga ), mumule (Mespillus gersnics ), duda (Morne alba i Morus nigra ), japanskih ljiva (Prunus salicina ) i visokobunaste borovnice (Vaccinium corymbosum, V. angustifolinim, V. austale i V. astei ) i dr. se ne sreu u prirodnim ekosistemima Srbije, ve jedino u kolekcijama kako introdukovane vrste ili gajene u obliku sorti. Vei broj vrsta voaka koje se gaje u Srbiji sreu se u tzv. prirodnim populacijama, pa se moe pretpostaviti da je njihov primarni gen centar porekla sa ovih prostora. Za sada je to samo pretpostavka, jer se u naoj zemlji, za razliku od drugih zemalja (na Balkanu i Evropi), detaljnim prouavanjem divljih srodnika gajenih voaka niko ozbiljnije nije bavio. Meutim, pouzdano se moe tvrditi da se u spontanoj flori Srbije sreu rodonaelnici sorti: kruaka (Pirus communis i P. amygdaliformis ), nekih sorti jabuka (Malus silvestris, M. florentina i M. dasyphyla ), nekih sorti ljiva (Prunus cerasifera i Prunus spinosa ), treanja (Prnus avium ), vinja (Prunus fructicosa ), nekih sorti badema (Prunus amygdallus) , oraha (Juglans regia ), lenika (Corylus avellana) , kestena (Castanea sativa ), maline (Rubus idaeus) , ogrozda (Ribes grossularia ), nekih sorti crvena ribizle (Ribes petreum i Ribes multiflorum ), nekih sorti jagode (Fragaria vesca, Fragaria viridis i Fragaria moschata ) i dr. U interesu voarske nauke i prakse u budunosti bi trebalo da se otpone sa sistematskim radom na prouavanju divlje flore voaka, uz obavezno kolekcionisanje i uvanje od erozije gena. U tim prouavanjima posebno bi se trebalo pozabaviti identifikacijom porekla (mesta postanka) divljih vrsti voaka i njihovih srodnika jer naa zemlja blagodarei povoljnom geografskom poloaju i klimatskim uslovima raspolae obilnim populacijama raznorodnih vrsti voaka. BERBERIS VULGARIS (imirika) 1. Deliblatska pecara a) LJuerco-Tilietum tomentosae III +-1 2. Fruka gora - nije utvrdeno prisustvo 3. Maljen - nije utvrdeno prisustvo 4. Tara - nije utvrdeno prisustvo 5. Zlatibor - nije utvrdeno prisustvo 6. Zlatar - nije utvrdeno prisustvo 7. Javor - nije utvrdeno prisustvo 8. Golija - nije utvrdeno prisustvo 9. Kopaonik - nije utvrdeno prisustvo 10. Avala - nije utvrdeno prisustvo

11. Kosmaj - nije utvrdeno prisustvo 12. Rudnik - nije utvrdeno prisustvo 13. Pasjaca - nije utvrdeno prisustvo 14. Suva planina - nije utvrdeno prisustvo 15. Stara planina - nije utvrdeno prisustvo 16. erdapska klisura a) As. Syringo-Carpinetum orientalis IV +-3 17. Gornjacka klisura a) As. Syringo-Prunetum mahalebi II +-1 18. Prokletije - nije utvrdeno prisustv

RHAMNUS FALLAX BOISS. estika Familija:Rhamnanceae Lindl. Sinonimu:Rhamnus alpina Pan., R. carniolicus Ker. Ostali narodni nazivi: ljigovina, pasja lijeska, smrdljika Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku buna, visine do 4 m. Mlade granice su sivo-smee, gole. Starije granice su crvenkasto-smee boje, sa beliastim lanticelama i bez trnova. Pupoljci su priljubljeni uz granu, dugaki do 12 mm, zailjeni na vrhu, pokriveni mnogobrojnim sjajnim, ljuspama smee boje. Svee drvo i mlade granice su neprijatnog mirisa. Lie je prosto, duine 10-15 cm, irine do 6 cm, eliptino-objajastog do izdueno-objajastog oblika. Liska je na vrhu zailjena po obodu sitno fino testerasta na peteljci dugakoj do 2 cm. Lice liske je golo, tamnozelene boje i bez sjaja. Nalije je ukasto-zelene boje, sjajno i samo u mladosti du nerava dlakavo. Cvetovi su jednopolni, sitni, etvorolani, utozelene boje, skupljeni 3-7 u pazunim snopiima. Muki i enski cvetovi se nalaze na razliitim individuama (dvodoma biljka). Plodovi su jajasto-okruglaste, sone, kotunice, crne boje. U plodu se nalaze najee 3 kotice. Ekofozioloke karakteristike estika se sree u pojasu bukve i jele, ponekad i rue u sveim dolinama. Obino se javlja na stenovitim mestima, gde je rabvijen sklop ume. Ponekad se sree i na kamenitim siparima i toilima. estika cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju u avgustu i septembru. Rasprostranjenje vrste

estika se sree od Karavanki u Austriji kroz ceo zapadni deo Balkanskog poluostrva do planina Grke. Na manjim podrujima se javlja i u Makedoniji i Bugarskoj. U Srbiji je rasprostranjena sporadino. U jugozapadnim i junim krajevima u neto veoj meri sree se samo na Tari. Privredni znaaj Od velikog je znaaja na mestima gde vezuje kamenita toila. Podstojana vrsta uma na stejnjacima, gde ima zatitnu i biomeliorativnu ulogu preko svoga krupnog lia i korena. Plod se moe koristiti u ishrani iskljuivo preraen. RIIBES ALPINUM L. Planinska ribizla Familija: Grossulariaceae DC. Ostali narodni nazivi: alpska ribizla Morfoloke karakteristike: Ova vrsta ribizle je srednje razgranatog visokog buna (visine do 2,5 m). Grane su bez trnja, skoro gole. Listovi su naizmenini, sitni, okruglasti, najee plitko trorenjeviti sa zaobljenim renjevima. Lisna drka je znatno kraa od liske, prekrivena dugakim lezdasto trepljavim dlakama. Planinska ribizla je dvodoma biljka, sa posebno izdvojenim mukim i enskim individuama. Cvetovi su zelenkasto-ute boje, smeteni u pazuhu lancetastih, iljatih, obraslih kratkim lezdama priperaka. Cvetovi su skupljeni u cvasti-grozdove. Grozdovi su kod mukih biljaka sastavljeni od velikog broja pojedinanih cvetova (20-30), a kod enskih od 2-5 cvetova. aica je ravna, gola, sa proirenim tupim i golim vrhovima. Krunica je zelenkasto-ukaste boje, vrlo mala, mnogo kraa od ainih listia. Plodovi su sitne (7-9 mm prenika) lopstaste bobice, crvene boje, skupljene u male grozdie. Plodovi su soni, kiselog ukusa. U bobici se nalazi mnogo (oko 10) sitnih semenki. Ekofizioloke karakteristike Planinska ribizla raste po senovitim planinskim umama: bukve, jele i smre, na visinama od 1200-1800 m n.v. esto se sree na kamenitim terenima, razliitog geolokog supstrata, no najvie je rairena na karbonatnoj podlozi. U zavisnosti od visinskog poloaja lokaliteta, cvetanje i listanje, koji su istovremeni, deavaju se od poetka aprila do polovine maja. Plodovi sazrevaju u avgustu. Rasprostranjenje vrste Sree se skoro u celoj Evropi i u zapadnoj Aziji. U Srbiji se javlja na stenovitim terenima u regionu smre i subalpijske bukve; na ljebu i

Koritniku (Kosovo); na Kopaoniku, Jastrepcu; u istonoj Srbiji i na Rtnju, Leskovniku, u jugoistonoj Srbiji; Staroj planini, Suvoj planini, Basari. Znaaj vrste: Ova vrsta ribizle zbog svog sporadinog javljanja u naim umama nema neki veliki privredni znaaj. Zbog relativno visokog sadraja vitamina C i organskih kiselina mogla bi da se koristi zajedno sa plodovima drugih ribizli u proizvodnji sokova. Vitaminom C su izuzetno bogati listovi, koji mogu posluiti za pripremanje ajnih napitaka. RIBES GROSSULARIA L. Ogrozd Familija:Grossulariaceae DC. Sinonimi:Ribes uva-cripsa L. Grossularia reclinata Mill. Ostali narodni nazivi: ogrozd, kosmaa, gre, ronjagoza, trnasta ribizla Morfoloke karakteristike bun je vrlo razgranat, srednje bujan, visine 0,60 do 1,5 m. Grane su sivo mrke boje sa izraenim dvo ili trodelnim bodljama (emergencama). U pazuhu bodlji nalazi se lie sa kratkim izbojcima. Lie je polukrunog oblika, pri osnovi odrezano ili skoro srcasto, sa 3-5 duboko urezanih renjeva i sa testerastim obodom. Sa obe strane liske manje-vie je dlakavo. Cvetovi su dvopolni od 1 do 3 u grupicama, na kratkim pri osnovi podboenim sa 2 priperka, peteljkama. aica je zvonasta, sa jajasto izduenim tupim vrhovima, zelenkasto-ukaste boje. aini listii su 2-3 puta dui od belih kruninih listia. Stubi je maljav, podeljen na dva dela i krai od pranika. Plod je krupna bobica, jajastog ili jajasto-okruglaszog oblika, crvene, zelene ili ute boje. Pokoica je tanka, elastina, gola, dlakava ili lezdasta. Ekofozioloke karakteristike Ogrozd raste u svetlim umama, obraslim bunovitim breuljcima, meu ivicama, u blokovima stena, a esto i kao epifita na starom drveu - bukvi ili javoru. Javlja se prilino retko na strmim, sunanim, stenovitim terenima u brdskom i planinskom pojasu. Ogrozd cveta u aprilu i maju, a plodovi mu sazrevaju u julu. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (izdancima i reznicama). Rasprostranjenje vrste Skoro u celoj Evropi, Kavkazu, centralnoj Aziji, severnoj Africi; u junim oblastima Evrope sree se samo u planinskim regionima. U Srbiji se javlja prilino retko na strmim, sunanim, stenovitim terenima u brdskom i

planinskom pojasu; u zapadnoj Srbiji: na Zvezdi i Zlatiboru; u istonoj Srbiji: ispod Rtnja, na Stolu, Staroj planini, Pleu, Basari, Vidliu; na Kosovu, na ljebu i Mokroj planini. Privredni znaaj Sona bobica samoniklog ogrozda vrlo je bogata bioloki najvanijim materijama. Ona sadri oko 10% suve materije, oko 7% invertnih eera (glukoze i fruktoze), oko 1,4% slobodnih organskih kiselina (limunske, jabune, vinske i dr.), oko 100 mg% vitamina C, 25 mg% kalcijuma, preko 1% pektinskih materija, dosta karotina i drugih korisnih materija. Zato je ovakav plod ne samo ukusan ve i vrlo zdrav, bilo u sveem stanju ili preraen u: kompot, umak, marmeladu, sok, ele, vono vino ili sire. RIBES PETRAEUM WULF. Ribizla kamenjarka Familija: Grossulariaceae DC. Ostali narodni nazivi: peinska ribizla, morsko groe i dr. MORFOLOKE KARAKTERISTIKE bun je vrlo bujan visine do 2 m, tamne kore. Grane su debele i gole. Listovi su krupni, iroki do 10 cm na dugim vrstim peteljkama, sa 3-5 renjeva. Renjevi su trouglasto-iljati, a pri osnovi manje vie srcastog oblika. Sa obe strane liske su gole, du nerava retko maljave, a po obodu kratko trepljaste. Mnogobrojni tamno crveni dvopolni cvetovi skupljeni su u visee grozdove. Priperci i cvetne peteljke su maljavo dlakavi. aica je zvonastog oblika, gola sa napred savijenim vrhovima, koji su vienervni, lopatiasti i trepljasto dlakavi. Krunini listii su sitni, zatupasti u vrnom delu crvenkasti. Plodnik je kupastog oblika pri vrhu suen u neto proireniji stubi. Plodovi su sitne, okruglaste, crvene bobice. EKOLOKE I FIZIOLOKE KARAKTERISTIKE Ova ribizla najee raste pojedinano po planinskim umama, na odronjenim blokovima stena, padinama potoka, u ibljacima zelene jove (Alnus viridis). Voli senovita i zatiena mesta, a uspeva i iznad 2.000 m nadmorske visine. Ribizla kamenjarka cveta u maju i junu, a plodovi joj sazrevaju od jula do avgusta. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. RASPROSTRANJENJE VRSTE Ribizla kamenjarka se sree u Pirinejima, centralnoj Evropi, Balkanu, Sardiniji, severnoj Africi, na Kavkazu, Jermeniji, zapadnoj i centralnoj Aziji, Himalajima, Sibiru.

U Srbiji raste u subalpijskom regionu, na stenovitim terenima, na Javoru i Goliji u zapadnoj Srbiji; ljebu, Mokroj planini (Kosovo); Kopaoniku, staroj planini. PRIVREDNI ZNAAJ Bobice ove ribizle su kiselkastog osveavajueg ukusa. Po hemijskom sastavu su sline plodovima ostalih vrsta ribizle, to znai da sy velike bioloke vrednosti. Meutim, kako je to vrsta koja je kod nas relativno malo rasprostranjena, to i njeno iskoriavanje nije obimnije. Tamo gde je vie zastupljena treba je brati i preraivati na isti nain kao i plodove ostalih ribizla. U vajcarskoj se, na primer, od nje prave vrlo kvalitetne marmelade i demovi. Takoe se moe i od njenih listova (zbog visokog sadraja vitamina C) praviti vrlo kvalitetan i ukusan vitaminski ajni napitak. ROSA AGRESTIS SAVI Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi. Rosa sepium Thmill. Morfoloke karakteristike bun je bujan, visine 1-2 (3) m, sa dugim, povijenim granama. Na granama su izraene jake bodlje, kukasto savijene i pri osnovi proirene. Lie je krupno, neparno perasto, sastavljeno od 5 do 7 listia, dugako 7-8 cm. Glavna lisna osa je najee gola, gusto pokrivena lezdama na drkama i pojedinanim plodovima. Lisni zalisci su linearni, po obodu i sa nalija lezdasti. Pojedinani listii su izdueno-jajastog ili ovalnog oblika, pri osnovi klinasto sueni, po ivici duboko i otro nazubljeni. Litii su sa lica goli i glatki, skoro sjajni, a sa nalija gusto posuti lezdama. Lisne drke su obrasle maljama. Cvetovi su krupni, dvopolni, prenika 2-3 cm, pojedinani ili u cvastima po 3-5. aini listii su dugi 1,5-2 cm, dui od kruninih, sa nalija goli, bez lezda i sa lezdama samo po obodu. Posle cvetanja se povijaju i brzo otpadaju. Krunini listii su duine oko 1,5 cm, bledo ruiaste ili bele boje. Stubii su goli ili skoro goli i jedva vire iz otvora. Cvetne drke su gole, glatke i dugake (1,5-2 puta premauju duinu ploda). Plod je zbirna oraica, jajastog ili okruglastog oblika, duine 1-1,5 cm. *** U okviru ove vrste rue uoena je varijabilnost koja je izraena preko tri izdvojene forme razliitih morfolokih karakteristika. 1. forma gizella-koja se odlikuje kratkom, lezdasto-ekinjastom cvetnom drkom. Listii su joj srednje veliine pri osnovi kratko sueni ili okruglasti, iroko dvostruko testeraste ivice. Lice liske je golo a nalije po nervima maljavo i retko ili gusto lezdasto. Stubii su goli. Plodovi okruglasto-jajastog oblika, pri osnovi ekinjasto lezdasti. U Srbiji se sree u okolini erdapa. 2. forma agrestis-se odlikuje listiima izdueno eliptinog oblika, koji su dva puta dui nego iri,

pri osnovi klinasti a sa nalija goli. Stubii su goli, a plodovi izdueno jajasti. Ova forma (typica) u Srbiji nije zabeleena. 3. forma arvastica-se odlikuje listiima sitnim ili srednje veliine, izdueno-eliptinog oblika sa obe strane suenim, sa nalija liske po nervima sporadino maljavim. Stubii su goli, a plodovi duguljastog oblika. EKOLOKE I FIZIOLOKE KARAKTERISTIKE Rosa agrestis je heliofitna vrsta te se sree u svetlim hrastovim (as. Querceto-Fraxinetum Rud; Quercetum farnetto-cerris Rud.) i etinarsli )Pinetum nigrae silvestris Paul.) umama. Takoe se moe sresti na umskim proplancima, ivicama uma i na livadama. Vrlo je adaptivna prema razliitim tipovima zemljita, te se moe sresti kako na krenjaku, tako i na silikatu, na suvom, sveem, a nekad i na vlanom zemljitu. Ova vrsta rue cveta polovinom juna i tokom jula. Plodovi joj sazrevaju sredinom oktobra. Oprauje se entomofilno, a razmnoava se semenom i vegetativnim putem. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opte rasprostranjenje: Skandinavija (Danska, juna vedska), srednja Evropa, atlanska Evropa (Francuska, juna Engleska, Irska), Sredozemlje. Rasprostranjenost u Srbiji: Valjevo, Pirot, Beograd, Sievaka klisura, Miro, Tara (Crvene stene), Ozren, Koritnik. PRIVREDNI ZNAAJ Znaaj ove vrste je vrlo skroman. I u njenom sluaju kao i kod veine rua plod je bioloki vrlo vredan te bi mogao zajedno sa plodovima ostalih rua da se koristi za preradu i suenje. ROSA ARVENSIS HUDS. Poljska rua Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa silvestris Herrm., R. repenis Scop. MORFOLOKE KARAKTERISTIKE Poljska rua je u obliku buna sa poleglim ili puzeim granama, koje mogu dostii duinu i do 1,5 m. Na granama se nalaze bodlje razliitog oblika i veliine. Bodlje na osnovnim granama su krupnije sa irokom osnovom srpasto povijene. Na rodnim granama (izdancima) bodlje su sitne, skoro prave, tanke i bez primesa lezdastih ekinja. Kora grana je tanka i zelene boje. Lie rodnih grana je krupno, neparno perasto (sastavljeno od 5-7 listia), duine od 7-8 cm, irine 2-2,5 cm, sa karakteristinim uzanim zaliscima, po obodu retko lezdasti. Glavna lisna osa pokrivena je mnogobrojnim bodljicama, pojedinanim lezdama i dlakama.

Pojedinani listii su izdueno-jajastog do okruglastog oblika, tanki, na naliju najee maljavi ili bar po nervima liske, po obodu prosto testerasti. Cvetovi su najee pojedinani, dvopolni, ree u cvastima. aini listii su trouglastog oblika, duine 1-1,5 cm, sa tankim zailjenim vrhom. Po obodu celi, ree sa 2-3 kratka perasta dodatka. Posle cvetanja aini listii se povijaju i rano otpadaju. Krunini listii (5) su bele boje. Unutar krunice nalazi se vei broj pranika i jedan tuak koji je go, cevastog oblika, vii ili iste duine kao pranici. Cvetne drke su pokrivene lezdama, ree su glatke, duine 2,5-3 cm. Plod je sitna, okruglastog do jajastog oblika, zbirna oraica (ipurak), sastavljena od velikog broja pojedinanih jednosemenih oraica, koje su obavijene mesnatim cvetitem. *** U okviru ove vrste izdvojen je izvestan broj formi koje se razlikuju po pojedinim morfolokim osobinama. 1. forma carstigena se odlikuje uspravnim granama, listiima sa zatupastim vrhom, sa retkim maljama na licu i gustim maljama na naliju liske, sa cvetovima skupljenim 2-8 u cvasti i sa lezdastim cvetnim drkama. 2. forma pilifolia se odlikuje liem koje ima izraene prilegle malje po nervima na naliju liske. Cvetne drke su delom lezdaste, a plod je okruglog oblika. 3. forma ovata se odlikuje plodom jajastog oblika i lezdastom peteljkom. 4. forma arvensis se odlikuje plodom okruglastog oblika, lezdastom lisnom drkom i peteljkom ploda. BIOLOKE I FIZIOLOKE KARAKTERISTIKE Pojlska rua je rasprostranjena u mezofilnim i termofilnim umama nizinskog i brdskog pojasa, u razliitim fitocenozama. Querceto-Fraxinetum Rud. Querceto-carpinetum-cerris Rud. Fagetum montanum serbicum Rud. I dr., odnosno od pojasa hrastovih do pojasa bukovih uma. Sree se na krenjaku, pearu, mikaistu i drugim stenama, sa dubokim i plitkim zemljitem. Poljska rua cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Oprauje se entomofilno. Razmnoava se semenom i vegetativnim putem. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opte rasprostranjenje: Prostire se u srednjoj i atlanskoj Evropi, Sredozemlju, na Balkanskom poluostrvu i Maloj Aziji. U Srbiji je rasprostranjena. PRIVREDNI ZNAAJ Znaaj ove vrste je veoma skroman. Izuzetno bioloki vredni plodovi (vrlo bogati vitaminima) beru se zajedno sa plodovima drugih rua i prerauju prvenstveno u marmelade, pekmeze i demove, a kao sueni koriste se za spravljanje vitaminskih ajeva.

ROSA CANINA L.

ipurak Familija: Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: divlja rua, pasja rua, ipak, divlji ipak, ipurak, ipurkovina, ipurika, ipurina, ip, bela rua MORFOLOKE KARAKTERISTIKE bun ove rue, srednje bujan, visine od 1,5-2,5 m, sa granama koje su tanke i najee luno povijene, mada mogu biti i uspravne. Po kori drveta prisutne su vrlo jake bodlje, srpasto povijene. Na osnovnim granama te bodlje mogu biti skoro prave, dok su na rodnim granama uvek srpasto povijene. Listovi su dugi, naizmenino i neparno perasti, sastavljeni od 7-9 listia. Glavna lisna osa je gola, retko kad je dlakava, dok su zalisci veinom uzani, po obodu lezdasti i otro uvasti. Pojedinani listii su najee eliptinog oblika sa obe strane liske goli i glatki, sa glatkim i zailjenim vrhom u proseku dugakim 15-40 mm, a iroki 12-20 mm. Obod liske je prosto ili sloeno testerast, ponekad i lezdast. Pri dnu peteljke lista prirasle su po dve male uske brakteje. Cvetovi su dvopolni, najee skupljeni 3-5 u cvasti, ree su pojedinani. Cvetne drke su dugake 15-20 (30) mm, najee jednake duini ploda, obino bez lezda i dlaka. aini listii su sa donje strane dlakavi, a sa gornje najee goli. Oblika su iroko lancetastog, sa brojnim perastim dodacima. Posle cvetanja aini listii se povijaju, pripajaju uz plod i rano opadaju. Krunini listii su krupni, miriljavi, bledoruiaste boje, krai od ainih. Stubii najee nisu mnogo izvueni, beliaste su boje i dlakavi, mogu biti i goli. Glavica igova je okruglasta ili kupasta. Plod je krupan, duine 1-2 cm, iroko ovalnog, ree okruglastog oblika, bez lezda i izrazito crvene boje. *** U okviru ove vrste uoena je izuzetno velika varijabilnost po mnogim morfolokim pokazateljima, to je rezultiralo izdvajanjem 2 subspeciesa i mnotvom formi u okviru njih: I subsp. lutetiana se odlikuje granicama zelene boje. Listii su prosto ili dvostruko testerasti. Zalisci i brakteje su najee zelene, ree crvenkaste boje, po obodu lezdasti. Peteljke su gole, rasuto lezdaste i bodljaste. Cvetne drke su bez lezda, a po obodu sa retkim lezdama. Plod je okruglastog, jajastog ili eliptinog oblika. U okviru ovog subspeciesa izdvojeno je 12 formi: 1. forma mukronulata, u koje listii po obodu mogu biti: prosto testerasti, delom prosto, delom dvostruko testerasti ili dvostruko lezdasto-testerasti. Listii su sitni, terminalni su duine 8-24 mm, eliptinog oblika, zailjenog vrha. Stubii su dlakavi i goli, a bodlje snane. 2. forma globosa, u koje je plod jajastog ili okruglastog oblika. Peteljke su dlakave na mestima gde se spajaju sa listiima. Listii su jajastog oblika, otro nepravilno testerasti na vrhu zailjeni sa lica svetlo zelene boje. 3. forma senticosa, u koje terminalni listii mogu biti krupni, duine 8-24 mm, jajasto eliptinog oblika. cVetne grane su kratke, a plod sitan, jajastog oblika. 4. forma nitens, u koje listii poobliku mogu biti: iroko-jajasti, pri osnovi okruglasti ili irokoeliptini, eliptino-lancetasti, pri osnovi sueni. Listii sa lica mogu biti jako sjajni ili manje

sjajni, sa nalija svetlo zeleni. 5. forma luteana, u koje su listii iroko jajastog oblika, pri osnovi okruglasti, nisu jako sjajni i sa nalija su bledo zelene boje. 6. forma lucorum, u koje su zalisci i brakteje crvenkaste boje, a peteljke bez bodlji. 7. forma fallens, u koje su listii iroko eliptinog oblika, ka osnovi sueni. 8. forma fallax, u koje su listii eliptino-lancetastog oblika, sa obe strane sueni. 9. forma wettsteinii, u koje stubii mogu biti ili gusto dlakavi (ali ne vunasto dlakavi) ili polugoli. U prvom sluaju listii su krupni, terminalni su duine 16-45 mm. U drugom sluaju listii su eliptino-lancetastog oblika, krunini listii su bledo ruiaste boje, a plod objajast ili oblancetast. 10. forma pratincola, u koje plod po obliku moe biti: jajast (duguljast) ili okruglast. Listii su jajastog oblika, a aini listii po obodu posuti brojnim lezdama. 11. forma filiformis, u koje su listii eliptino-lancetastog izduenog oblika, a plod okruglast. 12. forma fissidens, ukoje su listii eliptini, zailjeni, pri osnovi okruglasti. II Subsp. dumalisse odlikuje se bunom visine 1,5-2 m, luno savijenih ili viseih grana. Bodlje su iroke, luno savijene, pojedinane ili po dve. Lisne peteljke su najee bodljaste i lezdaste, a zalisci po pbodu lezdasto trepljasti. Neparnp-perasti listovi su najee sa 5-7 listia, koji su jajastog oblika, na vrhu zailjeni ili tupi. Listii su pri osnovi okruglasti sa obe strane goli, a na naliju du nerava su izraene 1-2 lezde koje ne miriu. po obodu listii su dvostruko ili sloeno lezdasto-testerasti. Brakteje su lancetastog oblika, krae od drke, lezdasto trepljaste. Cvetovi su najee pojedinani, ree u cvastima. Listii su po obodu lezdasto-trepljasti, retko bez lezda. Krunini listii su krupni, ili srednje krupni ruiaste boje, ree beli. Stubii su dlakavi, retko goli, plod je jajasto-eliprinog ili okruglastog oblika. U okviru ovog supspeciesa izdvojeno je 10 formi: 1. forma malmudarensis, u koje stubii mogu biti: dlakavi, vunasto dlakavi ili polugoli. Peteljke su gole ili mestimino dlakave a plodovi: jajastog, duguljastog ili okruglastog oblika. Male grane su prekrivene purpurnim pepeljkom. Listii su jajasto-eliptinog oblika, pri osnovi okruglasti, a sa nalija plaviasto sive boje. 2. forma dumalis, u koje su bodlje snane i kukaste. Listii su jajastog ili eliptinog oblika pri osnovi okruglasti, po obodu dvostruko lezdasto-testerasti, sa nalija nisu plaviasto sive boje. 3. forma glaucina, u koje su peteljke gole ili samo pri osnovi dlakave i lezdaste. Listii su eliptinog oblika, pri vrhu zailjeni, a pri osnovi sueni. Nalije liske je po nervu retko lezdasto i plaviasto sivo. Cvetovi su bledo ruiaste boje. 4. forma conversa, u koje listii mogu biti krupni (duine 16-45 mm) i sitni (duine 8-12 mm), eliptino okruglastog oblika, sa peteljkama golim i lezdastim. aini listii su najee po obodu lezdasti. Plod je zdepasto-eliptinog oblika. 5. forma pseudoglaucina, u koje su listii sa nalija plaviasto sive ili nisu plaviasto sive boje. Oblik liske je okruglasto-eliptian, zailjenog vrha, a peteljka delom lezdasta. Cvetne drke su kratke. aini listii su po obodu lezdasti, a plod izdueno-jajastog oblika. 6. forma hirtisfylis, u koje su listii pri osnovi okruglasti, krupni i jajastog oblika, ili sueni, jajasto-eliptinog, eliptino-lancetastog oblika, testerastog oboda. 7. forma insignis, u koje su cvetne drke kratke. 8. forma brachypoda, u koje su cvetne drke vrlo kratke (3-4 mm duine). Cela biljka je crvenkaste boje. 9. forma medioxima, u koje su lisne peteljke po celoj duini dlakave. Listii su polu okruglasti, sa nalija pepeljaste ili plaviasto sive boje. Cvetne drke su kratke, a cvetovi ruiasti. Plodovi

su jajastog oblika. 10. forma attenuata, u koje su peteljke gole ili samo delom dlakave. Cvetne grane su uglavnom be bodlji. Listii su sitni pri osnovi okruglasti. aini listii su konasto sueni. Plod je sitan, zdepasto eliptian. EKOLOKE I FIZIOLOKE KARAKTERISTIKE ipurak je najrasprostranjenija vrsta rue. Moe se sresti u nizijskom, brdskom i planinskom regionu, u svetlim liarskim i etinarskim umama. Takoe se sree i na umskim proplancima, po ivicama uma, kao i meu bunjem i ikarom. Vrlo je adaptivna prema razliitim geolokim podlogama, te se sree kako na silikatnim krenjakim stenama, tako i na serpentinskim stenama, pearama i dr. Pokazuje veliku adaptivnost i prema razliitim tipovima zemljita, te je prisutna na plitkim-nerazvijenim zemljitima, rendzinama, smee kiselim, opodzoljenim kao i dubokim plodnim zemjlitima tipa gajnjae, ernozema i dr. sve forme Rosa canine L., bilo da pripadaju subsp. lutetiana ili subsp. dumalis sreu se kao primeane kulture u liarskim i etinarskim umama u sledeim asocijacijama: QuercoFraxinetum serbicum Rud., Quercetum farnetto cerris Rud., Quercetum montanum ern. Et.Jov. i Pinetum nigrae silvestris Paul. ipurak cveta u toku maja i juna, a plodovi mu sazrevaju u septembru i oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativnim putem. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opte rasprostranjenje: skoro cela Evropa (na severu do 62o), Afrika, zapadna i severna Azija. U Srbiji je rasprostranjena. PRIVREDNI ZNAAJ Ovo je jedna od najrasprostranjenijih vrsta rue, a samim tim i privredno najznaajnija. Plodovi ipurka (divlje rue) iskoriavali su se za jelo jo od starog veka. Sluili su najee kao hrana irokih siromanih slojeva. Ovi plodovi su jo u starom Rimu korieni kao lek protiv mnogih bolesti (zubobolje, dizinterije, bolesti bubrega i dr.) a danas se koristi u savremenoj medicini i farmaceutskoj industriji. Odavno je poznato da je plod ipurka u kategoriji bioloki najvrednijih plodova, to mu odreuje posebno znaajno mesto u ljudskoj ishrani. ipurak je nasjbogatiji prirodni izvor vitamina C. Koliina askorbinske kiseline u zrelim plodovima se kree izmeu 400-1400 mg%. Takoe je utvreno da se u osuenom plodu, kao i u proizvodima dobijenim preradom ovih plodova, moe zadrati znatan deo ovog inae nestabilnog vitamina. Pored toga, ipurak je i bogat izvor karotina (koga ima od 5-8 mg%) kao i vitamina P, B1, B2, E i K. U mesnatom delu ploda ima oko 8% eera, od ega najvie invertnih (glukoze i fruktoze), saharoze (oko 1,4%), organskih kiselina (oko 1,2%), pektina (oko 2,74%), tanina i bojenih materija (oko 3,58%), mineralnih materija (oko 1,3%) i dr. korisnih materija. U plodiima (oraicama) ima dosta vitamina E i oko 0,01% valina zbog ega zgnjeene kotice imaju blag prijatan miris. U naoj zemlji je naroito rairena prerada ipurka u pekmez (to je vaan izvor vitamina C u

zimskim mesecima). Pulpa od ipurka esto se mea sa pulpom od drugog voa (jabuke, kruke, breskve) i prave se ukusne marmelade i demovi. U nekim drugim zemljama od ipurka se prave vitaminski koncentrati (u Rusiji), supe, salate kompoti, kolai i druga jela (u Nemakoj), sirupi (u Engleskoj). U nekim naim krajevima od ipurka se pravi vrlo ukusno ?vino?, ali mu je vitaminska vrednost znatno manja no u napred navedenim preraevinama. Plodovi ipurka se mogu konzervirati suenjem ili dubokim zamrzavanjem. Osueni ipurak se koristi za spravljanje vrlo ukusnih vitaminskih ajeva. Samleveni suvi ipurak se u nekim zemljama koristi i kao zain. Pored ploda i listovi i cvetovi ipurka su bogat izvor vitamina C (400-550 mg%). Mladi listovi mogu posluiti za pripremanje ajeva. Krunini listii (latice) ipurka se takoe mogu upotrebljavati za jelo (kao dodatak salatama ili ukuvane sa eerom u prelepo slatko). Zbog svoje izuzetne adaptivnosti prema razliitim tipovima zemljita Rosa canina L. se koristi i kao najea podloga za kalemljenje sorti rua. ROSA GALLICA L. Galska rua Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa pigmaea M., R.ausriaca Cr. Ostali narodni nazivi: majska rua, rua mesearka, francuska rua MORFOLOKE KARAKTERISTIKE Galska rua je slabo bujnog buna, visine 0,5-0,8 n. Odlikuje se podzemnim puzeim stolonama. Grane su posute relativno krupnim bodljama (dugim 4-6 mm) i lezdastim ekinjama. Lie je neparno perasto, sastavljeno od 5 (ree 3) listia. Listii su krupni (dugaki 2-6 cm, iroki 1,5-3 cm), koasti, iroko-eliptinog, poluokruglastog, jajastog ili uzano eliptinog oblika. Vrh listia je okruglast, a osnova srcasta ili okruglasta. Obod liske je najee sloeno nazubljen i lezdast. Lice liske je golo, sjajno, tamno zelene boje. Nalije liske je najee dlakavo, ree golo, lezdasto i bledo zelene boje. Listii se nalaze na lisnim peteljkama koje su tanke, lezdaste i bodljaste. Lisni zalisci su linearno izdueni i lezdasti. Cvetovi su dvopolni, krupni, prenika 4-8 cm, najee pojedinani, ree 2-3 u grupi. Cvetne drke su duge (2-3 cm), lezdasto-ekinjaste i bodljaste. ainmi listii su linearno-lancetastog oblika, sa nalija i po obodu lezdasti. Spoljanji aini listii su perasti i posle cvetanja povijeni. Krunini listii su takoe krupni, duine 2-3 cm, tamno ruiaste boje i vrlo miriljavi. Stubii su najee gusto dlakavi, retko goli. Plod je okruglastog oblika, lezdasto ekinjast, crvene boje. *** U ove vrste rue izraena je neto vea varijabilnost pojedinih morfolokih karakteristika to je rezultiralo izdvajanjem 9 formi: 1. forma gallica ili f. typica, u koje stubii mogu biti gusto vunasto dlakavi ili retko dlakavi. Listii po obodu mogu biti prosto testerasti, skoro prosto testerasti ili nejednaki i dvostruko

testerasti. Listii po obliku su duguljasti ili eliptini, krupni i skoro prosto testerasti. Bodljikavost je slabo izraena. Ova forma u srbiji nije zabeleena. 2. forma haplodonta, u koje su listii eliptinog ili poluokruglastog oblika, prosto testerasti sa zubcima bez lezda i sa nalija dlakavi. 3. forma silvatica, u koje je lie nejednako otro testerasto, pri osnovi polusrcasto, sa nalija dlakavo. Cvetovi su krupni ruiaste boje. 4. forma austiaca, u koje su listii dvostruko testerastog oblika, oblika okruglasto-eliptinog ili jajastog, pri osnovi okruglasti ili neto srpasti, sa nalija dlakavi. 5. forma pumila, u koje su listii sitni eliptinog ili duguljasto-eliptinog oblika, sa nalija po nervima dlakavi. 6. forma dearmata, u koje grane mogu biti prekrivene bodljicama ili bez bodljica. Listii su eliptinog ili okruglasto-eliptinog oblika, pri osnovi najee srpasti, sa obe strane goli. 7. forma pseudolivescens, u koje su listii duguljasti dvostruko testerasti, sa zubcima delom bez lezda. 8. forma stenotricha, u koje su listii krupni, jajastog ili eliptinog oblika, tupog vrha, sa nalija gusto dlakavi, a po obodu dvostruko testerasti. EKOLOKE I FIZIOLOKE KARAKTERISTIKE I ovo je izrazito heliofitna vrsta rue, te se najee sree u svetlim hrastovim ili etinarskim umama, na ivicama uma, po ivicama, panjacima i livadama. Kao primeana vrsta sree se u asocijacijama: Quercetum farnetto-cerris Rud., Q.f.c. carpinetosum orientalis Jov., i Pinetum nigrae-silvestris Pavl. Galska rua cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (stolonama). RASPROSTRANJENJE VRSTE Opte rasprostranjenje: Juna Evropa, severni deo srednje Francuske, srednja Nemaka, Poljska, Galicija, srednja i juna Rusija, zapadna Azija, severna Afrika. U Srbiji je rasprostranjena. PRIVREDNI ZNAAJ Znaaj ove vrste je zasada vrlo skroman. Sem korienja ploda zajedno sa ostalim ruama ona nema neku drugu primenu. Meutim, u budunosti bi joj trebalo posvetiti vie panje kao potencijalno dekorativnoj vrsti zbog izuzetno krupnog i lepog cveta, a takoe bi bila interesantna i kao slabo bujna podloga za kalemljenje sorti rua, koje bi mogle uspenije da se gaje u sobnim uslovima.

19:56 Branislav Cvetkovic RAKSI

U prirodnim ekosistemima Srbije evidentirano je oko 100 divljih vrsta voaka. U voarskoj praksi nae zemlje, koja se bavi gajenjem sorti i selekcija voaka, koristi se samo jedan manji broj divljih vrsta voaka za proizvodnju generativnih podloga, na koje se kaleme sorte. U rasadnikoj proizvodnji najvei znaaj kao podloge imaju vrste: Malus silvestris, Pirus communis, Prunus avium, Prunus cerasifera, Prunus mahaleb i Juglans regia. Neto manji znaaj imaju vrste: Pirus amygdaliformis, Corylus colurna, Prunus amygdall, Crataegus monogyna, Crataeugus nigra i Sorbus domestica, i dr. Malus silvestris (umska jabuka) je najzastupljenija generativna podloga jabuke u naoj zemlji. Kao podloga pokazuje niz dobrih osobina: otporna je prema ekstremnim ekolokim iniocima (mrazu i sui). Nije probira prema zemljitima, a moe uspeno da se gaji i na veim nadmorskim visinama. Sorte okalemljene na njoj su bujne, rodne i dugovene. Ima dobar vegetativni afinitet sa svim sortama. Jabuke okalemljene na njoj imaju dugu mladalaku nerodnost, daju dobar kvalitet ploda i dobro se uvaju. Pirus communis (divlja kruka) je najzastupljenija generativna podloga kruke u naoj zemlji. Kao podloga ima niz dobrih proizvodnih osobina: otporna je prema mrazu i sui i relativno otporna prema prouzrokovaima najopasnijih bolesti kruke. Nije probira prema zemljitima i moe da se gaji na veim nadmorskim visinama. Seme ove kruke ima visok procenat klijavosti, to je vrlo znaajna osobina. Sa sortama kruke ima dobar vegetativni afinitet.

19:57 Branislav Cvetkovic ZNAAJ POJEDINIH ELEMENATA U ISHRANI BILJAKA Mineralne materije su neophodni sastojci biljaka. Prema dananjim saznanjima za njihovo normalno rastenje i razvie potreban je vei broj elemenata. Oni se nazivaju neophodnim ili esencijalnim elementima, poto njihov nedostatak izaziva razne specifine fizioloke, morfoloke i anatomske poremeaje, to se nepovoljno odraava na prinos i kvalitet proizvoda. Ukoliko se radi o akutnom nedostatku nekog neophodnog elementa, biljke ne mogu da zavre svoj ivotni ciklus i pre ili kasnije uginu. Svi ovi neophodni elementi se ne nalaze u biljkama u podjednakim koliinama pa se zato razlikuju: Makrohranljivi elementi: C, O, H, N, P, K, Ca, S, Fe, Mg Mikrohranljivi elementi: B, Mn, Zn, Cu, Mo, Co Korisni elementi: Na, Cl, Si Korisni elementi su oni bez kojih biljka moe normalno da se razvija ali njihovo prisustvo deluje povoljno na ivot biljaka.

Za razliku od ugljenika, kiseonika i vodonika koji retko ograniavaju visinu prinosa, poto ih biljke u prirodi obino nalaze u dovoljnoj koliini, ostali neophodni elementi, posebno azot, fosfor i kalijum, koje biljke usvajaju u veoj koliini, moraju se obino obezbediti u vidu ubriva. Odavno je ve uoeno da prinos zavisi od onog inioca odnosno elementa koji se nalazi u minimumu, to znai da samo harmonina mineralna ishrana moe da obezbedi maksimalne prinose.

19:59 Branislav Cvetkovic Rhopalosiphum insertum (Walker, 1849) Travna va jabuke Engleski: Apple-grass aphid Francuski: Puceron vert migrant du pommier Nemaki: Apfelgraslaus Italianski: Afide verde migrante panski: Pulgon verde emigrante del manzano Rasprostranjenost i znaaj Veoma rairena u Evropi i Severnoj Americi gde predstavlja znaajnu tetoinu Opis vrste Telo - Va je duine 2,1 - 3,0 mm Antene - Antene su sastavljene iz 6 segmenata i dostiu 0,6 duine tela Glava - eoni front sa dva ulegnua Oi - Oi su sloene grae Kornikule - Kornikule su cilindrine, dostiu 0,15 duine tela i 1,2 duine kaude Kauda - Kauda ima izgled jezika sa 7 dlaka Stopalo - Stopalo je kratko Boja - Razliite nijanse zelene do crne boje Telo vai je prakovito prekriveno. Beskrilne forme lako pigmentirane sa dorzalne strane abdomena, dok alatne forme imaju tamniju marginu. Biologija ivotni ciklus - Holociklian

Primarni domain (zima) Pomaceae Sekundarni domain (leto) Trave (Agropyron, Agrostis, Fesluca, Pod) Vrsta prezimljava kao zimsko jaje na divljim u kulturnim travama. Iz jaja se legu osnivaice bezskrilne forme. Krilate migratorne mogu produkovati brojnu populaciju. Njihov let na sekundarnog domaina je tokom sezone, gde se dalje zavvijaju partenogenetski. Kasnije daju alatne mujake i gimnoparne enke (oviparne). Zimsko jaje polau na jabuku. tete Svojom ishranom izazivaju oteenje lia primarnog domaina. Na sekndarnom domainu nije tolika tetoina, ve ima vei znaaj kao vektor virusnih obolenja. ROSA RUBIGINOSA L. Vinska rua Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa eleganteria L. Ostali narodni nazivi: rasta rua MORFOLOKE KARAKTERISTIKE bun je visine 2 m. Kora grana je tanka i prekrivena dvojakim bodljama: krupnijim koje su srpasto povijeni i pri osnovi bono spljotene i sitnijom koje su igliaste ili ekinjaste i koje se uglavnom javljaju na rodnim izdancima. Lie je krupno, neparno perasto, dugako 7-12 cm, sastavljeno od 7 (ree 5 ili 9) listia. Glavna lisna osa je dlakava i pokrivena lezdama i malim povijenim bodljama. Lisni zalisci su dobro razvijeni, dlakavo lezdasti, naroito na naliju i obodu. Pojedinani listii su okruglasto ovalnog ili jajastog oblika, okruglaste osnove, dugaki 2-2,5 cm, a iroki 1-1,5 cm. Lice liske je skoro golo i glatko, ponekad sa pojedinano rasutim lezdama. Nalije liske moe biti i golo i dlakavo i najee je pokriveno krupnim miriljavim lezdama, ruiasto mrke boje. Obod liske je dvosruko lezdasto testerst. Cvetovi su dvopolni, krupni, najee skupljeni u mnogocvetnim gronjama, mada se mogu sresti i kao pojedinani. Cvetne drke su duine oko 2 cm, i lezdasto ekinjaste. aini listii su perasti, lezdasto ekinjasti, u gornjem delu gusto dlakavi. Ovi listii u vreme zrenja ploda najee otpadaju, a ako ostaju na zrelim plodovima, tada ostaje i uspravnog su poloaja. Krunini listii su krupni, lepe bledo ruiaste boje, duine 1,5-2 cm. Unutar krunice prisutan je veliki broj utih pranika i jedan tuak, iji je stubi dlakav. Plod (ipurak) je okruglastog ili jajastog oblika, prenika 10-15 mm. Peteljka je kratka, lezdasto ekinjasta. *** U okviru ove vrste izdvojene su dve forme: 1. forma rubiginosa (ili f.typica H.), koja se odlikuje jednakim krupnim bodljama, sitnim ili

srednje krupnim listiima okruglasto-eliptinog oblika, sa nalija dlakavi. Cvetovi su joj jako ruiasti, a stubii vunasto dlakavi. Ova forma u Srbiji nije zabeleena. 2. forma rotundifolia, koja se odlikuje tankim, malo kukasto savijenim bodljama. Listii su iroko eliptinog ili polu okruglog oblika, sa nalija dlakavi. Cvetovi su belo ruiasti, stubii vunasto dlakavi, a plod sitan i okruglast. EKOLOKE I FIZIOLOKE KARAKTERISTIKE Vinska rua raste preteno na suvim i kamenitim mestima, a moe se nai i po svetlijim umama, meu bunjem i ikarama. Sree se kao primeana vrsta svetlih i toplih uma hrastovog pojasa na krenjaku ( as. Carpinetum orientalis serbicum Rud., Quercetum-farnetto cerris, Carpinetosum orientalis Jov.), zatim na crvenim pearama (as. Quercetum montanum ern.) i drugim toplim stenama. Vinska rua cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava se semenom i vegetativno. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opte rasprostranjenje: Skandinavija, srednja i atlantska Evropa, sredozemlje, Balkansko poluostrvo i Mala Azija. Rasprostranjenost u Srbiji: Suva planina, Rudnik, Tara. PRIVREDNI ZNAAJ Znaaj ove vrtse je takoe vrlo skroman. Iako se smatra da su plodovi vinske rue manje bogati sadrajem vitamina, i oni su bioloki visoke vrednosti. Mogu se koristiti na isti nain kao i plodovi prethodnih vrsta rua za preradu (u marmelade, elee i demove) i za suenje. Ukusan aj od ove vrste daju ne samo osueni plodovi ve i listovi. ROSA RUBRIFOLIA VILL. Modrolisna rua Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa glauca Pourr Morfoloke karakteristike Modrolisna rua ima bujan bun (visine 1,5-3 m), sa uspravnim i naroito pri vrhu razgranatim granama. Grane, naroito rodne, kao i listii i zalisci, pokriveni su plaviastim ili sivkastim pepeljkom, sa ljubiastom ili purpurnom nijansom. Otuda i naziv modrolisna rua. Na granama se javljaju retke, pojedinane bodlje, koje su skoro prave ili malo povijene. Na cvetnim izdancima bodlje najee nisu prisutne. Lie je neparno perasto, krupno (duina 7-12 cm), najee sastavljeno od 7 (ree od 5 ili 9) listia. Glavna lisna peteljka je gola i glatka, retko sa 2-3 manje bodlje, sitnim dlakama i

lezdama. Lisni zalisci su iroki (naroito na cvetnim-rodnim granama), goli, po obodu retko lezdasti ili lezdasto-testerasti. Pojedinani listii su krupni (duine 20-45 mm, a irine 15-25 mm), izdueno jajastog ili eliptinog oblika. Boje su purpurno-ljubiaste ili sivo zelene. Lice liske je golo, a nalije ponekad i sa retko rasutim pojedinanim dlakama ili po nervima lezdasto. Obod liske je u donjoj treini ceo, a u gornjem delu prosto ili poludvostruko testerast. Cvetovi su dvopolni, srednje krupni (2,5 - 6 cm u preniku), najee grupisani 3-5 u cvasti. Cvetne drke su kratke (duine 10-15 mm), najee bez lezda. aini listii su krupni (duine 2-2,5 cm), izdueno-lancetastog oblika, najee celog oboda ili sa 1-2 konasta, bona renja. Oni su u gornjem delu vie ili manje dlakavi, dok su u donjem delu i po obodu posuti lezdama. Posle cvetanja ostaju sve vreme na plodu i u uspravnom poloaju. Krunini listii su ljubiasto-crvene boje, krai od ainih. Glavica listia je skoro dlakava. Plod je krupan, duine oko 1,5 cm, okruglastog ili iroko-eliptinog oblika, najee bez lezda. Ekofizioloke karakteristike To je izrazito heliofitna vrsta, te se najee sree na terenima montanog i submontanog pojasa. Raste na umskim istinama i kamenjarima pojedinano ili u manjim grupama, preteno na krenjaku. Zabeleena je i u asocijaciji Humileto-Pinetum nigrae Jov ., na nadomorskoj visini od 1.130 m, sa nagibom terena od 50 stepeni. Modrolisna rua cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (reznicama). Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: srednja Evropa, atlantska Evropa, Balkansko poluostrvo, Mala Azija. Rasprostranjenost u Srbiji: Mokra Gora, okolina Uica, Ple (okolina Knjaevca), Suva planina, Kruvala (Prokletije). Privredni znaaj Zbog izvanrednih estetskih svojstava: lepog, uspravnog habitusa, krupnih, lepo obojenih cvetova, kao i modrozelene boje lista sa ljubiasto-crvenim pepeljkom, ova vrsta rue nalazi sve veu primenu kao dekorativna za gajenje po parkovima i vrtovima. S obzirom na to da je otporna prema mrazu i da ima vrlo razvijen, razgranat korenov sistem, moe se koristiti i kao biomeliorativna vrsta za poumljavanje goleti sa velikim nagibom. Kao i kod ostalih rua, plod modrolisne rue je bioloki vrlo vredan sa vrlo visokim prosenim sadrajem vitamina C (oko 2.700 mg%) te se preporuuje njeno selekcionisanje u cilju intenzivnog gajenja, radi proizvodnje plodova. ROSA SPINOSISSIMA L. Rua trnovita

Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa pimpinellifolia L. Morfoloke karakteristike bun ove vrste je gust, tankih uspravnih grana, male bujnosti, visine do 1 m. Bodlje su mnogobrojne i duge na glavnom stablu. Na rodnim (cvetnim) granama bodlje su krae i najee pomeane sa bodljicama. Lie je relativno sitno (4-6 cm duine), neparno perasto, sastavljeno od 5-11 listia. Lisne peteljke su gole, retko dlakave, sa ili bez lezda, na naliju sa brojnim bodljicama. Lisni zalisci su goli i bez lezda, a ponekad po obodu lezdasto-trepljasti. Pojedinani listii su sitni, duine 5-15 mm, a irine 4-9 mm, goli, poluokruglastog do irokoeliptinog oblika. Obod liske je najee prosto nazubljen i bez lezda. Cvetovi su dvopolni, pojedinani, prenika 2-5 cm, mnogobrojni. Cvetne drke su due od ploda, najee bez lezda. aini listii su usko-lancetastog oblika, na vrhu zailjeni, bez lezda, krai od kruninih listia. Posle cvetanja ostaju u uspravnom poloaju. Krunini listii su najee bele boje, ree ruiaste. Stubii su kratki, obino u glavici dlakavi. Plod je sitan (6mm duine), okruglastog oblika, crne boje. *** U okviru ove vrste izraena je varijabilnost pojedinih morfolokih karakteristika te je izdvojeno 6 razliitih formi: 1. forma spreta , u koje obod liske moe biti: prosto testerast ili dvostruko lezdasto-testerast, sa nalija lezdast. Cvetne drke mogu biti: bez lezda, lezdasto-ekinjaste. Listii su sitni, eliptinog oblika, a plod suen kao iljak. 2. forma inermis , u koje su cvetne grane bez bodlji, listii sitni, a stubii malo dlakavi. 3. forma pinpinellifolia , u koje su listii poluokruglastog oblika i goli. Cvetne drke su gusto lezdaste-ekinjaste. Cvetovi su beli. 4. forma oligotricha , u koje su peteljke i srednji nerv listia poludlakavi. Cvetovi su beli. 5. forma serbica , u koje cvetne grane mogu biti: gusto bodljaste ili bez bodlji. Listii su srednje krupni, eliptinog oblika, sa nalija po srednjem nervu i retko po celoj povrini lezdasti. Cvetovi su ruiasti ili beliasti. 6. forma myriacantha , u koje su grane vrlo gusto bodljaste. Listii su sitni, eliptinog oblika, sa nalija i po glavnom nervu poludlakavi, a po celoj povrini obilno lezdasti. Cvetne drke su posute snanim lezdastim ekinjama. Plod je u donjem delu lezdasto ekinjast. Ekofizioloke karakteristike Sree se u brdskom i planinskom podruju, na kamenitim preteno krenjakim terenima, gde izgrauje guste ibljake. Moe se sresti u umi, na ivicama uma, na umskim poaritima, na livadama i panjacima. Naje je pratilac sledeih fitocenoza: LJuercetum montanum Cer, et. Jov., Abieto-Fagetum Jov., Carpinetum orientalis Rud., Galieto-Festucetum vallesiacae R.Jov., Ostryo-Carpinion orientalis i dr.

Ova vrsta rua cveta u maju i junu, a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Skandinavija, atlantska i srednja Evropa, Sredozemlje, Balkansko poluostrvo, Mala Azija. Rasprostranjenost u Srbiji: Suva planina, Rtanj, Miro, Crni vrh, Ozren, Tara, ljeb, Zlatibor, Tupinica. Privredni znaaj Plodovi joj se upotrebljavaju kao surogat aja. Kako ima dobro razvijen korenov sistem, a i vrlo je otporna prema sui, moe se upotrebljavati kao umsko-meliorativna vrsta, naroito za vezivanje zemljita na kamenitim padinama. Kao dekorativna vrsta moe se koristiti i za ivice. ROSA TOMENTOSA SM. Maljava rua Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: Pustenasta rua Morfoloke karakteristike U ove rue je bun gust visine od 0,5 do 2 m, sa vijugavim, malo povijenim granama. Rodne (cvetne) grane su esto pokrivene sivim pepeljkom. Bodlje su u ove rue snane, jednake, uglavnom savijene pri osnovi proirene i malo pljostate, sem na rodnim granama, gde su skoro prave. Lie je srednje krupno, neparno perasto, sastavljeno od 5 do 7 listia. Lisne peteljke su sive, dlakave, sa sedeim lezdama ili sa lezdama na drkama u ijem se donjem delu nalaze bodlje. Lisni zalisci su dobro razvijeni, sa obe strane dlakavi, a po obodu lezdasti. Pojedinani listii su jajastog, jajasto-lancetastog ili eliptinog oblika, duine 20-40 mm i irine 12-20 mm. Obod liske je prosto ili dvostruko testerast. Liska je obino dlakava ili siva i dlakava sa obe strane, lezdasta sa nalija i retko lezdasta sa lica. Cvetovi su dvopolni, krupni, pojedinani prenika 3,5-6 cm ili 2-4 u grupi. Cvetne drke su duge (oko 20 mm), lezdasto-ekinjaste. aini listii su sa lica dlakavi, a sa nalija i po obodu lezdastoekinjasti. Posle cvetanja stoje horizontalno a potom uspravno, dugo se zadravaju na plodu i pre zrenja opadaju. Spoljanji aini listii su perasti. Krunini listii su duine 15-26 mm ruiaste ili bele boje. Stubii su goli ili dlakavi. Plod je srednje krupan jajastog, okruglastog ili krukastog oblika, lezdasto ekinjast i crvene boje. ***

U okviru ove vrste izdvojene su dve forme: 1. forma tomentosa ili f. typica, u koje su bodlje jednake, prave ili nagnute. Listii su iroko eliptinog ili eliptino-lancetastog oblika, sa obe strane gusto dlakavi, sa nalija bez lezda, a po obodu lezdasto dvostruko testerasti. Stubii su gusto dlakavi. Plod je jajastog ili duguljastog oblika. - Ova forma u Srbiji nije zabeleena. 2. forma subglobosa , u koje su bodlje jednake i snane. Listii su jajastog ili iroko-okruglastojajastog oblika, sa obe strane prekriveni dlakama sive boje. Plod je okruglastog oblika. Ekofizioloke karakteristike Ova vrsta rue je vrlo adaptivna, odnosno otporna prema niskim temperaturama, kao i suvim terenima, te se u prirodi najee sree u nizijskom i montanskom regionu u svetlim i termofilnim hrastovim i borovim umama. Najei je pratilac kao primeana vrsta u asocijacijama: LJuerco-Frainetum Rud., LJuercetoCarpinetum serbicum Rud., LJuercetum-farnetto cerris Rud., Carpinetum orientalis serbicum, Rud., i Pinetum-nigrae silvestris Pavl. Rosa tomentosa cveta u maju i junu, a plodovi joj sazrevaju u septembru i oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: srednja i juna Evropa, Mala Azija, Kavkaz. Rasprostranjenost u Srbiji: \erdapsko podruje, okolina Uica, Rudnik, Tara, Jablanik, Maljen, Prokletije, sremske lunjakove ume. Privredni znaaj Zahvaljujui njenoj otpornosti prema mrazu i sui, ova vrsta rue ima vei privredni znaaj jer se koristi kao podloga za kalemljenje sorti rue. Takoe veliku primenu ima i za ive ograde. NJen plod, koji je vrlo bogat svim bioloki vanijim materijama, za sada se vie koristi za dobijanje tavnih materija (tanina). Bogatstvo ovog ploda vitaminom C (oko 3800 mg%) preporuuje ovu vrstu rue za intenzivnije iskoriavanje u ishrani, bilo za spravljanje sveeg napitka ili kao preraevinu (marmelade, pekmeze, emove, itd.) ili, pak, kao suvi plod, za spravljanje vitaminskih ajeva. ROSA VOSAGIACA DESP. Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa afzelina Fries. subsp.vosagiaca R.,Rosa glauca Vill. Morfoloke karakteristike bun je visine do 2 m, vrlo razgranat. Grane su duge i povijene, crvenkasto-mrke kore, prekrivene sivim pepeljkom. Bodlje su jake, srpasto povijene, pri osnovi proirene.

Lie je vrlo krupno, duine 15-20 cm, neparno perasto, sastavljeno najee od 7 (ree 5 ili 9) listia. Lisne peteljke su gole ili retko dlakave i obino jo prekrivene lezdicama i bodljicama. Lisni zalisci su goli, po obodu lezdasto testerasti. Pojedinani listii su eliptinog ili jajastog oblika, duine 20-40 mm, a irine 15-25 mm. Obod liske je prosto do sloeno testerast. Ti listii nisu ni dlakavi ni lezdasti, najee su plaviastozelene ili pepeljaste, a retko zelene boje. Cvetovi su dvopolni,pojedinani, ree u cvastima sa malo cvetova. Cvetne drke su kratke (2-20 mm), gole, i najee ne dostiu duinu zrelog ploda. aini listii su krupni (2-2,5 cm duine), sa nalija goli i glatki, a sa lica kratko dlakavi sa uzanim bonim perastim dodacima. Posle cvetanja ne opadaju, upereni su prema vrhu ili su horizontalno rasporeeni i ostaju kod potpuno zrelih plodova. Krunini listii su jako ruiaste boje. Plodovi su tamnocrvene boje, goli, okruglasto-jajastog oblika. Ekofizioloke karakteristike Ova vrsta rua se najee sree u planinskom i subalpskom regionu listopadnih i etinarskih uma, kao i u meovitim liarsko-etinarskim umama. Najee se sree kao primeana vrsta u asocijacijama: Abieto-Fagetum Jov., Piceetum ecelsas grev., Pinetum nigrae silvestris Pakl., Fagetum montanum Rud., i dr. esto se sree i na progalama i ivicama ovih uma. Rosa vosagiaca cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativnim putem. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Island, Velika Britanija, Norveka do 68stepeni stepena sev. irine, vedska, juna Finska, srednja i juna Evropa i zapadna Azija. U Srbiji se sree na: Suvoj planini, Tari, Zlatiboru. Privredni znaaj Znaaj ove vrste je vrlo skroman i sada i u budunosti. Plod je velike bioloke vrednosti kao i u ostalih vrsti rua i mogao bi da se na napred opisan nain koristi. Zbog izuzetno lepog i atraktivnog izgleda mogla bi da se kultivie i koristi kao dekorativna vrsta. RUBUS CAESIUS L. Kupina - ostruga Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: ostruga, plava kupina, ostrunjak i dr. Morfoloke karakteristike

bun je najee puzei i nije vee visine od 40 cm. Grane su mu tanke, savijene, glatke, ovalnog oblika, pepeljaste boje, retko prekrivene kratkim lezdama. Po granama su sporadino prisutne slabe, kratke, uspravne ili srpasto-ekinjaste bodlje, crne boje. Listovi su neniji i tanji nego u kupine, najee trodelni. Lice liske je vie, a nalije slabo maljavo, sivkastozelenkaste boje. Terminalni listi je jajastog oblika, vie manje renjevit (najee iz tri renja), otro zailjenog vrha, srcaste osnove i grubo dvostruko testerastog oboda. Lateralni listii su esto od dva renja, lisne drke su ljebaste, a zalisci jajasto-lancetastog oblika. Cvast je gronja, sastavljena iz 2-5 cvetova, smetena na vrhu izdanka ili u pazuhu gornjih listova. Cvetne drke su dugake, prekrivene kratkim dlakama, finim lezdama i retkim trnjem. Cvetovi su dvopolni,(hermafroditni), krupni, prenika 2-2,5 cm. aini listii su jajastolancetastog oblika, kratko zailjeni na vrhu, priljubljeni uz plod. Prekriveni su sivkastozelenkastim dlakama, kratkim lezdama i po obodu su beliaste boje. Krunini listii su krupni, jajastog, eliptinog ili ovalnog oblika, bele boje. Pranici su zeleni i jednake duine sa zelenkastim stubiem. Plodovi su kao u kupine i maline zbirna kotunica, sastavljena od sitnih sonih kotunica u kojima je smetena po jedna semenka. Za razliku od kupine, u plodu ostruge je broj kotunica znatno manji (2-20), ali su one krupnije, meusobno slabo povezane i tamno plave pepeljkaste boje. *** U okviru ove vrste kupine, uoena su mnoga variranja i izdvojene su dve forme: 1. forma ovalis u koje je stablo glatko ili delimino bodljasto, a listovi sitni, hrapavi i dlakavi sa obe strane. 2. forma dunensis u koje je stablo maljavo, dlakavo i gusto trnovito. Lie je sitno, hrapavo i sa lica gusto dlakavo. Ekofizioloke karakteristike: Ostruga je vrlo esta po brdima i planinskim predelima. Raste na vlanim, zaputenim i neobraenim mestima, na ivicama uma, pored reka i potoka, na plavnim podrujima, esto kao korov na njivama. Uspeva na zemljitima bogatim azotom. Dopire do 1.000 m nadmorske visine. Mestimino prekriva vee povrine, formirajui guste isprepletane, niske, ali teko prohodne bunove. Ostruga cveta od maja do avgusta, a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje: Prostire se irom Evrope (ukljuujui Veliku Britaniju i Skandinaviju) do 63 stepena severne irine, u zapadnoj Aziji, Altaju i Iranu. Rasprostranjenost u Srbiji: po pobru Kopaonika, Golije i Homolja. Privredni znaaj Plodovi ostruge su bogati vitaminima (posebno vitaminom C, koga ima oko 80 mg% i karotina oko 10 mg%, dosta bioflamida i neto vitamina E). Zbog toga su neto kiseliji pa su manje ukusni za jelo u sirovom stanju. Meutim, preraeni u smei sa drugim kupinama daju vrlo ukusan i kvalitetan proizvod (sok, vino, liker, marmelada, kompot i dr.).

RUBUS CANDICANS WEIHE Subelasta kupina Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: R.fruticosus L., R.montanus Lieb., R.thyrsoideus NJine Morfoloke karakteristike bun je bujan, visok i jak. Izdanci su u poetku uspravnog porasta, a pred kraj leta su povijeni, slabo odrveneli. Imaju ljebovit oblik, bez izraenog pepeljka, najee su glatki ili sa retkim dlakama. Sporadino su trnoviti, sa vrlo karakteristinim trnovima koji su najee dugake osnove, a neki i srpasto povijeni. Lie je sloeno, prstasto, sastavljeno od 5 listia. Lice liske je glatko, a nalije maljavo ili beliasto dlakavo. Terminalni listi je najkrupniji, razliitog oblika, nejednako nazubljenog oboda. Donji listii su skoro sedei, a lisni zalisci linearni. Cvetovi su dvopolni, sitni, skupljeni u iroku, dugaku i gustu cvast grozd-gronju. Cvetne drke su vrste, trnovite i sa prisutnim sitnim trolanim listiima. aica je sa obe strane maljava i dlakava i po cvetanju oborena. Krunini listii su vrlo sitni, objajastog do duguljastog oblika, bele ili izrazito crvene boje. U cvetu je prisutan manji broj pranika, koji neznatno nadrastaju zelene stubie. Plodnik je najee gladak, a ree dlakav. Cvetna loa je izrazito dlakava. Plod je zbirna kotunica, crne boje. *** U okviru ove vrste uoena je varijabilnost lista i cvasti, to je rezultiralo izdvajanjem jedne podvrste, tj. subsp . tharsanthus , u koga je terminalni listi iroko-eliptinog ili objajastog oblika, a cvast metliasta, piramidalnog oblika, na vrhu suena. Ekofizioloke karakteristike Rubus candicans je esta vrsta montanskih uma. Sree se po brdskim terenima, utrinama i svetlijim umama. Rubus candicans cveta od maja do jula, a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, razmnoava semenom i vegetativno. Polen joj je esto sterilan, a katkada i plod (seme). Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Srednja Evropa, od istone Francuske do Poljske i eke, Balkansko i Apeninsko poluostrvo. U Srbiji je esta vrsta montanskih uma. Privredni znaaj

Ovo je takoe vrlo malo prouena vrsta kupine. O njenom znaaju u ishrani, kvalitetu i upotrebi ploda moe se samo pretpostaviti i rei isto to i za plod Rubus plicatus. RUBUS CANESCENS DC. Sivkasta kupina Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: R.triphyllus Bell., R.tomentosus Bork., R.hypoleucos Vest. Morfoloke karakteristike bun je slabo ili srednje bujan, visine 0,5-1 m. Letorasti su puzei ili skoro uspravni, brazdasti najee glatki, a ponekad i retko dlakavi ili maljavi. Dlake su zvezdastog oblika, pojedinane ili u grupama, sa ponekom lezdom ili ekinjom. Sporadino su prisutni i sitni, razliite veliine i oblika trnovi. Najkrupniji trnovi su esto srpasto iskrivljeni. Lie je sitno, prstasto sloeno, sastavljeno od 3 do 5 listia. Listii su sa obe strane maljavi, sa lica sivkaste, a na naliju sivo-bele boje. Terminalni listii su krupniji, romboidnog oblika, zailjenog vrha, srcaste osnove i grubo testerasto nazubljenog oboda. Cvet je dvopolan,skupljen u dugacku,najee bezlisnu cvast.Osovina cvasti je dlakava, obino bez lezda. Cvetne drke su nene, pokrivene sitnim iljastim trnjem ukaste boje. Priperci su lancetastog oblika, donji najee trodelni. aica je sivobele boje i po cvetanju ostaje povijena. Krunica je sitna, uzana, objajasto zaobljena i ukasto bele boje. Pranici su beli i jednaki sa stubiima zelene boje. Plod je zbirna kotunica, crne boje. Ekofizioloke karakteristike Ova vrsta kupine se sree u gotovo svim listopadnim umama, kako na veim planinama, tako i na brdima. Raste po suvim i sunanim mestima, na panjacima i po obodu uma. Kupina Rubus canescens cveta u junu i julu. Polen joj je u celosti fertilan. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (izdancima). Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Sree se po junoj Evropi (od Portugalije do Balkana), du srednje Evrope, u Maloj Aziji, Siriji i Iranu. U Srbiji se sree svuda po listopadnim umama. Privredni znaaj I ovo je jedna relativno malo prouena vrsta kupine. O kvalitetu i upotrebljivosti njenog ploda moe se govoriti, kao i u prethodnim sluajevima samo hipotetino.

RUBUS GLANDULOSUS BELL lezdasta kupina Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: Rubus bellardi NJeihe. R.lamprophyllus Gremli ssp. myriotrichus. Morfoloke karakteristike bun je bujan, robustan, sastavljen od izdanaka i grana okruglastog oblika. Grane su glatke crvenkasto mrke boje, prekrivene pepeljkom, velikim brojem lezda, bodlji, trnjem, koje je razliite krupnoe, srpasto povijeno ili iskrivljeno. Lie je najee trodelno, sa obe strane retko dlakavo. Terminalni listi je eliptinog, ili eliptino-jajastog oblika, kratko zailjenog vrha, pri osnovi vie ili manje celo, najee fino ili nejednako testerasto-nazubljenog oboda. Cvast je iroka, gronjasta, u vrnom delu glatka, sa 1-3 prosta listia koji su lezdasti sa obe strane. Cvetne drke su dugake, a osovina maljava, gusto posuta lezdastim bodljama, koje su esto due od prenika osovine i najee crvenkasto crne boje. Cvetovi su dvopolni, krupni, prenika oko 2,5 cm. aini listii su jajastog oblika, otri pri vrhu, maljavi, lezdasti, zelene boje i priljubljeni uz razvijen plod. Krunini listii su lancetastog oblika, na vrhu konasti. Pranici su bele boje, skoro jednaki sa stubiima koji su u vrnom delu zeleni, a pri osnovi crvene boje. Cvetna loa je maljava, a plodnik gladak. Plod je zbirna kotunica crne boje. Ekofizioloke karakteristike Rubus glandulosus je vrlo rairena vrsta kupine prilagodljiva razliitim uslovima zemljita, te se sree gotovo svuda po viim brdima. Ova vrsta kupine cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u septembru i oktobru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Prostire se po itavoj Evropi, na severu do Skandinavije, a na jugu do Balkana. U Srbiji je rasprostranjena naroito u okolini Uica, Homolja i drugim mestima. Privredni znaaj Kvalitet ploda je slian plodovima ostalih kupina, Moe se koristiti za ishranu u sveem i preraenom stanju (kao sok, sirup, vino, liker, kompot, marmelade i dr.). RUBUS IDAEUS L.

Malina Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: maljuga, umanj, sunica, muraga, plasmina i dr. Morfoloke karakteristike bun je visine 0-150 (200) cm, formiran od izdanaka koji izbijaju iz adventivnih pupoljaka korena. Izdanci su u poetku uspravnog porasta, a kasnije se luno savijaju. Tanki su, valjkastog oblika, zelenkastopepeljaste boje, prekriveni mnogobrojnim trniima. Izdanci prve godine nose samo listove, a druge godine se razvijaju i formiraju cvetove i plodove nakon ega se do zime osue i uginjavaju. Lie je perasto sloeno (5-7, ree 3 listia). Listii su jajastog ili duguljasto-jajastog oblika, sa lica goli i glatki, a sa nalija prekriveni sitnim beliastim maljama. Terminalni listi je obino krupniji od ostalih, ponekad plitko useen, kratko zailjen, sa izraenim konastim ili dlakavim zaliscima. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni), prenika 1 cm, neugledni (belih kruninih listia), petolani, skupljeni u cimozne cvasti. Nalaze se na vrhu izdanaka, ili u pazuhu gornjih listova, veinom oboreni nanie. aini listii su uzani, obrnuto jajastog oblika, duguljasto zaotreni, goli sa obe strane. Pranici su mnogobrojni, uspravnog poloaja bele boje. Plodovi su crveni, soni i mesnati, sastavljeni od velikog broja sitnih, meusobno dobro povezanih kotunica, koje se u punoj zrelosti lako odvajaju od ispupene cvetne loe. Ekofizioloke karakteristike Raste u velikim skupinama po umskim istinama, utrinama i proplancima, krevinama. esto je prisutna u svetlim umama meu bunjem i ivicom, meu kamenitim blokovima. Ova vrsta se najee sree u montanom i subalpijskom pojasu (od nizinskih podruja sve do 1.800 m nadmorske visine). Voli dublja, rastresita i svea kisela zemljita, dok suva i plitka izbegava. Malina cveta u maju, junu ili julu (u viim predelima), a plodovi joj sazrevaju u julu i avgustu. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (izdancima). Izdanci se u drugoj godini posle donoenja ploda sasuuju. Rasprostranjenje vrste: Opte rasprostranjenje: Sree se irom Evrope i u umerenim oblastima Azije i Severne Amerike. U Srbiji je vrlo rasprostranjena: Kopaonik, Golija, Jastrebac, Stara planina i na mnogim drugim planinama i brdima (poaritima). Privredni znaaj Privredni znaaj vrste Rubus idaeus L. je veliki, jer je ona rodonaelnik najveeg broja sorti koje se gaje u Srbiji na velikim povrinama (oko 8.000 ha), a koje se od ishodne vrste razlikuju

prvenstveno po krupnoi ploda, rodnosti i otpornosti i predstavljaju za nau zemlju znaajan izvor dohotka. Meutim, malina sa prirodnih stanita se takoe prikuplja i koristi na razne naine zbog svog izuzetno kvalitetnog aromatinog ploda. Po aromatinom i slatkom ukusu maline su, uz jagodu, najfinije umsko voe. Svei plodovi su vrlo zdravi i hranljivi jer sadre oko 10% eera (glukoze i fruktoze), oko 1,4% slobodnih organskih kiselina (najvie limunske, jabune, vinske i dr.), oko 40 mg% vitamina C, oko 1% belanevina, mnogo kalijuma, gvoa i fosfora, neto pektina, pentozana, bojenih materija (antocijanina) i drugih korisnih sastojaka. NJeni plodovi,se u ishrani mogu koristiti svei, zamrznuti i preraeni u sokove, pekmeze, slatka, marmelade, emove, (u smei sa drugim voem), vina i rakiju. Osim toga, plodovi se mogu suiti i koristiti za spravljanje vonih ajeva. Osim ploda, u ishrani se mogu koristiti i mladi listovi maline za spravljanje salata, jer su izuzetno bogati vitaminom C (oko 200 mg%), karotinom i taninima. Cvet maline je vrlo bogat nektarom i polenom, te je ova vrsta vrlo cenjena kao pelinja paa. RUBUS SAXATILIS L. Malina kamenjarka Fam. Rosaceae A.L. Ostali narodni nazivi: kamnica, kamenica, malina kamenjarka, kupina kamenjarka Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku buna, visine 10-50 cm. Vegetativni izdanci buna su polegli po zemlji, gde se zakorenjuju. Oni su prekriveni sitnim uspravnim trnjem. Iz ovih izdanaka se idue godine razvijaju jednogodinji cvetni ili rodni izdanci, koji su uspravnog porasta. Lie je trolano, sastavljeno od listia eliptino-jajastog oblika. Obod liske je nejednako testerasto nazubljen. Liska je sa lica glatka, a sa nalija malo dlakava. Lisni zalisci su najee jajastog, a mogu biti i eliptinog oblika. Cvetovi (3-10) su dvopolni, skupljeni u cvast - gronju. anini listii su lancetastog oblika, na vrhu iljati, kratko dlakavi sa obe strane. Krunini listii su uspravni, uzani, bele boje i esto krai od iljatih ainih. U cvasti je prisutan i vei broj uspravnih pranika bele boje. Malobrojne crvene kotunice (1-6) povezane slabim vezama formiraju sone zbirne plodove, sline plodu maline. Ekofizioloke karakteristike Ova vrsta maline raste u pretplaninskim i planinskim podrujima, na stenovitim i krevitim podlogama. Sree se meu bunjem i meanim umama esto i iznad 2.000 m nadmorske visine. Malina kamenjarka cveta od maja do juna, a plodovi joj sazrevaju u julu i avgustu. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (izdancima). Izdanci odumiru u drugoj godini, nakon to donesu plod.

Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Raste od junog Grenlanda, irom Evrope i Azije. U Srbiji se sree na Rtnju, Kopaoniku i nekim visokim planinama. Privredni znaaj Plodovi maline kamenjarke su kiselkastog ukusa slinom ukusu ribizle. Ovaj kiselkast ukus potie od neto veeg sadraja organskih kiselina, kao i vitamina C (iji sadraj se u proseku kree oko 50 mg% - to je na nivou prosenog sadraja jednog limuna). Pored ovih komponenti plod je vrlo bogat i vitaminom E, pektinima, taninima i neto manje eerima. Iz napred navedenog se da zakljuiti da su i ovo bioloki vrlo vredni plodovi, te ih treba koristiti u ishrani bilo kao svee ili preraene u sokove, sirupe ili elee. U naoj zemlji ovi plodovi se relativno malo iskoriavaju jer je malina kamenjarka retko umsko voe.

RUBUS ULMIFOLIUS SCHOTT. Kupinjaa Fam. Rosaceae A.L. Sinonimi: R.dalmaticus Gus., R.rusticans Mesc., R.amoenus Por., R.fruticosus L. Ostali narodni nazivi: crna kupina Morfoloke karakteristike bun je bujan, robustan, visine 1-2 m, uspravnih ili poloenih grana. Izdanci su uglasti, ponekad brazdasti, dugi, tanki, pepeljaste boje, glatki ili dlakavi (sa skoro priljubljenim dlakama), prekriveni bodljama, koje su krupne, iroke osnove i srcasto povijene. Lie je prstasto sloeno, naizmenino rasporeeno, sastavljeno od 3-5 esto vrlo sitnih listia. Listii su koasti glatkog lica, tamnozelene i maljavog nalija bele boje. Obod liske je najee nepravilno nazubljen. Terminalni listi je jajastog ili ovalnog oblika. Cvet je dvopolan,skupljen u cvast.Glavni lisni nerv i drka su bodljikavi. Cvast je esto dugaka i uska, ponekad piramidalna, pri osnovi lisnata. aica je bela, maljava, ponekad skoro igliasta, po cvetanju povijena. Petedolna krunica je naborana, ponekad u vrnom delu izreckana, ovalnih ili jajastih listia, ruiaste ili bele boje. Cvetne drke i lisne peteljke obrasle su bodljama. Pranici su bele ili ruiaste boje, iste ili vee duine od stubia, koji mogu biti zeleni, beli ili ruiasti. Pranici su glatki, a plodnik dlakav. Plod je u poetku svetlozelene, zatim crvene, a kad sazri, sjajne crne boje, prenika 15-20 mm, sastavljen od velikog broj sitnih meusobno dobro povezanih sonih kotunica. Ekofizioloke karakteristike

Ova vrsta kupine raste po utrinama, prokrenim listopadnim brdskim proplancima, po ivicama uma, pored puteva, po ikarama, po njivama i svetlim umama, u ravnici i po planinama. Crna kupina cveta u junu i julu. Polen joj je fertilan. Plodovi joj sazrevaju od avgusta do oktobra. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (izdancima). Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Rasprostranjenje po zapadnim i srednjim rejonima Sredozemlja (od Maroka do Balkana), u zapadnoj Evropi (od britanskih ostrva, Belgije, Holandije do Kanarskih, Azorskih ostrva). Kod nas je vrlo esta po niim brdskim oblastima, naroito u zapadnim delovima Srbije. Privredni znaaj Svee crne kupine su sone i imaju osveavajui i kiselkasto-sladak ukus. Suprotno rairenom verovanju, ovaj plod nije naroito bogat vitaminima. Sadri samo oko 10-20 mg% vitamina C i u tragovima provitamina A (karotina). Meutim, preraevine od ovog ploda (naroito sok) predstavljaju vrlo vaan izvor vitamina C u zimskim mesecima, s obzirom na to da je on u ovom plodu prilino stabilan. Plod je naroito bogat bojenim i mineralnim materijama (kalijumom, gvoem i magnezijumom) te se preporuuje kupinov sok i "vino" deci, malokrvnim i rekovalescentima radi popravljanja krvne slike. Listovi ove i drugih vrsta kupina u vreme ratova su sluili kao zamena za ruski aj. Ovaj aj ima lepu boju, prijatnu aromu i sadri dosta vitamina C (s obzirom na to da se u sveem listu crne kupine sadraj vitamina C kree oko 120 mg%). Antiskorbutno dejstvo kupinovog lia poznato je jo iz starog veka. SAMBUCUS NIGRA L. Crna zova Familija: Sambucaceae Sinonimi: Sambucus vulgaris Lam. Ostali narodni nazivi: zova, bazga, bazgovina, bezet, zovika i dr. Morfoloke karakteristike Crna zova je gust bun ili stablo, visine 3-9 m. Kruna je retka, okruglastog, jajastog, a esto i tanjirastog oblika. Kora drveta je u mladosti sivozelene do sivosmee boje, prekrivena vrlo uoljivim, okruglastim, ispupenim lenticelama. Na starijim granama kora je uzduno ispucala i sivosmee boje. Koren je povrinski, dobro razvijen. Pupoljci su duguljastog oblika, skoro priljubljeni uz izbojak, prekriveni sa 2-4 (6) koaste ljuspe, tamnoljubiaste boje. Listovi su sloeni, neparno perasti, duine do 30 cm sastavljeni od 5 do 7 listia, naspramno rasporeeni, karakteristinog neprijatnog mirisa.

Pojedinani listii su duguljastog oblika duine 4-12 cm, irine 3-6 cm, zailjenog vrha, sa lica tamnozelene, a sa nalija svetlije zelene boje, slabo dlakavi sa obe strane i neravno nazubljenog oboda. Terminalni listi je najkrupniji. Mnogobrojni sitni, beli ili beloukasti cvetii, jakog prijatnog mirisa skupljeni su u velike titaste, uspravne cvasti prenika 15-35 cm. Cvetii su petodelni, dvopolni sa niskim, podraslim plodnikom. Plodovi su sone sjajne bobice, crnoljubiaste boje, prenika 5-6 mm, okruglastog oblika, tamnocrvenog soka. *** U okviru ove vrste kod nas se pored tipinog oblika sree var . laciniata L. - koji se odlikuje listiima koji su duboko do glavnog nerva deljeni i seeni. Ekofizioloke karakteristike Crna zova je vrlo rairena vrsta. Voli vlana i humusna, duboka zemljita bogata azotom. To je mezofilna vrsta, koja podnosi umerenu zasenu i relativno niske temperature. Sree se u stanitima lunjaka - poljskog jasena, kitnjaka-graba, submontane i brdske bukve. Sree se po poljima, meama, ikarana, svetlijim umama, po ivicama uma, na obalama reka i potoka. Dopire do 1.200 m nadmorske visine. Crna zova cveta posle listanja, u maju i junu. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava se semenom i vegetativno (izdancima iz panjeva). Rasprostranjenje vrste Opta rasprostranjenost - Evropa, na severu do june vedske, Litvanije; Mala Azija, Transkavkazje, zapadni Sibir. U Srbiji je crna zova veoma rasprostranjena. Privredni znaaj Bobice crne zove su kiselkasto-slatkog ukusa. Sadre oko 16% suve materije, oko 11% eera, oko 1% organskih kiselina (jabune, vinske i valerijanske), oko 1% mineralnih materija ( K, Fe, Mg ), 30 mg% vitamina C, neto karotina, vitamina E, tanina, pektina, bojenih materija (antocijanina), u tragovima etarskog ulja i dr. U sveem stanju nisu previe ukusne za jelo, ali se zato mogu preraditi na razne naine. U Engleskoj se od bobica crne zove prave pite i posebni sosovi. Nemci ih prerauju u pekmez, kompot, voni sok, vino, kau i prave od njih itav niz vrlo ukusnih jela. U Rusiji se bobice zove koriste kao zain za neka jela, a pravi se i liker i vono sire. U vajcarskoj se od 1975. godine poelo i sa organizovanim gajenjem crne zove. Ubere se godinje od 60 do 80 tona plodova, koji se uglavnom prerauju u pekmez i sok. U Nemakoj se meanjem soka i meda u odnosu 1 : 2 priprema tzv. "zovin med". Od zrelih bobica zove pee se i rakija, a ponegde se zbog svoje izuzetno tamne boje upotrebljavaju i za bojenje vina (porto). Treba znati da su listovi crne zove otrovni, zbog prisustva glikozida sambukonigrina, koji se razlae do cijanidske kiseline. Takoe, smatra se da u zelenim ili nedozrelim plodovima crne zove ima glikozida koji razlaganjem oslobaaju cijanovodonik. Zato ne bi trebalo jesti svee

lie, zelene i nedozrele plodove crne zove niti piti neprokuvane sokove od njih. U narodnoj medicini se jo od starog veka svim delovima crne zove (cvetu, listu, plodu i kori) pripisuju lekovita svojstva (kao laksans, purgativno sredstvo, protiv nazeba i dr.). Pored ploda i cvetovi zove se koriste u ishrani. Miriljavi cvetovi sadre malu koliinu etarskog ulja, neto saponika glikozida i alkaloid sambukonigrozid (koji daje taj opor ukus), te se u Nemakoj od njih pravi osveavajue penuavo pie "zovin ampanjac", liker i vino. Kod nas je u zadnje vreme vrlo popularan sirup od zovinog cveta koji se priprema maceracijom sa vodom uz dodatak limunske kiseline i eera. SAMBUCUS RACEMOSA L. Crvena zova Familija: Sambucaceae Ostali narodni nazivi: planinska zova, crvena bazga, divlja zova, grozdasta zova i dr. Morfoloke karakteristike bun ili manje stablo visine 2-3 (5) m. Kruna je gusta, piramidalnog oblika. Kora drveta je rasto-sive boje, ispucala i pokrivena mnogobrojnim ispupenim lenticelama. Mlade granice su zelenkastocrvenkaste, glatke i pomalo sjajne. Koren je dobro razvijen, povrinski. Pupoljci su debeli, proireno trbuasti, obavijeni brojnim ljuspama crvenkasto ljubiaste boje. Listovi su sloeni neparno perasti, duine 7-10 cm, i oko 3 cm irine, sastavljeni od 5 do 7 listia, koji su sitniji i izdueniji od listova crne zove. Cvetovi su dvopolni, zelenkastoute boje skupljeni u uspravne, guste, grozdaste cvasti. Grozdovi su jajastog oblika i najee duine oko 6 cm. aica je petodelna zelene boje, sastavljena od vrlo sitnih ainih listia. Ima 5 pranika, tuak je jedan sa podcvetnim plodnikom. Plod je sitna bobica prenika oko 5 mm, lepe crvene boje sa 2-3 semenke. Crvena zova se razlikuje od crne, ne samo po habitusu (manjoj bujnosti), cvasti i plodu, ve i po boji srike u granama koja je u nje svetlosmea, a u crne zove bela. Ekofizioloke karakteristike Crvena zova raste na svetlim mestima po planinskim umama, na umskim istinama, krevinama, umskim poaritima, pored puteva. Najee se sree u pojasu meane ume bukve i jele (Abieto Fagetum). Voli svea, rastresita i humusna zemljita, kao i sunane poloaje iako dobro podnosi i senku. Dopire do 1.700 m nadmorske visine. Crvena zova cveta ranije od crne, u aprilu i maju istovremeno sa listanjem. Plodovi joj sazrevaju ve poetkom jula. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno (izdancima iz korena i debla). Rasprostranjenje vrste

Opte rasprostranjenje - srednja i juna Evropa (severne granice sline sa jelovom), zapadna Azija. U Srbiji je rasprostranjena. Privredni znaaj Plod crvene zove nije jestiv u sveem stanju jer sadri u semenu toksine materije (glikozid amigdalin), to pri konzumiranju ploda moe izazvati povraanje, muku i proliv, pa se smatra otrovnim. Meutim, ovi plodovi su sa aspekta hranljivosti vredniji od plodova crne zove. Oni sadre oko 50 mg% vutamina C, veliku koliinu vitamina B i karotina, oko 1,2% jabune kiseline, oko 2,5% belanevina, oko 3% invertnih eera, dosta pektina, tanina i fosfora kao i drugih materija. Voni sok koji se dobija ceenjem bobica crvene zove, uz prethodno uklanjanje semenki, sadri oko 2% masnog ulja, koje u sebi sadri ak 60 mg% karotina, to soku daje izuzetnu hranljivu vrednost i istovremeno vrlo prijatan ukus. Uz istu prethodnu pripremu (uklanjanje semena) od bobica crvene zove se pripremaju koncentrati i marmelade. Od semena koje je kod industrijske prerade crvene zove sporedan proizvod, moe se takoe ekstrahovati do 30% masnog ulja, koje bi se preradom takoe moglo uiniti jestivim. U nekim zemljama vri se poumljavanje crvenom zovom da bi se poveala koliina ovog ploda za industrijsku preradu. Crvena zova se zbog lepog opteg izgleda koristi i kao dekorativna parkovska vrsta. SORBUS ARIA CRANTZ. Mukinja Fam. Rosaceae Sinonimi: Crataegus aria L. Mespilus aria Scop. Pyris aria Ehrh. Ostali narodni nazivi: muk, mukovnica, mahunica, miralja, moka, brekulja Morfoloke karakteristike Mukinja je srednje bujnog stabla, visokog do 14 m, iroko piramidalne do okruglaste krune. Specifinost ove vrste je da vrlo sporo raste, da je dugovena (moe iveti i preko 200 god.). Ima vrlo razvijen, dubok korenov sistem. Granice su gole, sjajne, maslinastosmee ili crvenkasto-smee boje, sa izraenim brojnim lenticelama. Kora drveta je tamnosiva, u mladosti glatka, a u starosti duno ispucala. Pupoljci su krupni, kupastog oblika, malo odmaknuti od granice. Obavijeni su crvenkastim ljuspama, koje se po obodu zavravaju svetlosivim maljama. Lie je prosto krupno, dugo oko 14 cm, iroko oko 8 cm. Oblika je jajastog, izdueno jajastog ili okruglastog. Lice liske je tamno zeleno i sjajno, a nalije srebrnastosivo sa vrlo izraenom nervaturom (8-10-14 pari bonih nerava, koji su blago luno zavijeni). Lisna peteljka je duga 1-2 cm, maljava kao i nalije liske. Cvetovi su dvopolni, bele boje (iroki 10-15 mm), skupljeni u rastresite gronje. Cvetne peteljke i

aini listii su prekriveni sivkastobeliastim maljama. Plodovi su jabukolikog oblika, oko 1,5 cm dugi i oko 1 cm iroki. Pokoica ploda je lepe svetlocrvene ili naranaste boje prekrivena brojnim sitnim lenticelama. Na vrhu ploda nalaze se ostaci ainih listia, a u plodu 1-3 semenke. *** U okviru ove vrste izraena je morfoloka varijabilnost listova i prema tom kriterijumu izdvojena su tri varijeteta: 1. var. aria - ili var. typica - kod koje je lie jajastog ili jajasto-lancetastog oblika, duko oko 12 cm, iroko do 7-9 cm, po obodu prosto ili dvostruko tupo testerasto. 2. var . cyclophylla - kod koga je lie okruglasto-jajastog oblika, dugo 7-14 cm, iroko 6-13 cm, po obodu dvostruko testerasto. 3. var. acutifolia - kod koje je lie izdueno-eliptinog oblika, iroko oko 6 cm i dva puta due, po obodu krupno i otro testerasto ili nazubljeno. Treba napomenuti da se prva dva varijeteta sreu sporadino u arealu rasprostiranja vrste, dok se trei varijetet sree vrlo retko, u Srbiji samo u Oljaku, u umi munike. Ekofizioloke karakteristike Mukinja se sree u svetlim umama, najee u regionu bukve, uglavnom iznad 900-1600 m nadmorske visine, na stenovitim toplijim terenima. To je izrazito heliofitna vrsta, otporna prema sui, te se najee i javlja na sunanim obroncima planina. Za takve terene su karakteristina krena zemljita, to mukinji izuzetno pogoduje. Cveta u maju i junu, u isto vreme sa listanjem. Plodovi joj sazrevaju u septembru - oktobru, a mogu se brati sve do prvih mrazeva. Oprauje se entomofilno i ima hermafroditan cvet. Razmnoava se semenom, koje rasejavaju ptice. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Srednja i juna Evropa (od Irske i panije do Karpata). U Srbiji se sree po veim planinskim masivima - u regionu bukve. Privredni znaaj Plod mukinje je kao u svih Sorbusa izuzetno bogat najznaajnijim hranljivim materijama. On sadri do 27% suve materije, visok procenat ukupnih eera (od ega glukoze i fruktoze do 10%), oko 1% organskih kiselina, oko 1% mineralnih materija, znaajnu koliinu vitamina (C oko 25 mg%, B, provitamina A itd.), veliku koliinu tanina, pektina itd. Kod nas se ovo zdravo umsko voe vrlo malo iskoriava. Meutim, u nekim drugim krajevima plod mukinje se zbog svojih izuzetnih vrednosti koristi u ishrani na razne naine. Za konzum u sveem stanju mora da bude u fazi gnjilosti - tada je mekan, branjav, sladak i ukusan. Meutim, plodovi se mogu i pre gnjilosti koristiti. Kuvanjem ovih branjavih plodova priprema se kaa, koja je ugodnog slatkastog ukusa. Od mukinje se takoe mogu meanjem sa drugim voem pripremati kompoti, elei, marmelade, sirupi, sire, vona vina i rakije. Od suenih plodova moe se praviti i brano, od koga se pee slatki hleb.

Drvo je sa beliastoutom beljikom i crnosmeom srevinom. Tvrdo je, teko, lako se obrauje i koristi se u stolarstvu. Dobro je kao gorivo.

SORBUS AUCUPARIA L. Jarebika Fam. Rosaceae Sinonimi: Mespilus aucuparia All., Pyrus aucuparia Geart., Aucuparia silvestris Medik. Ostali narodni nazivi: jarebika, rebina, gorka smrdljika, smrdikovska kalina, kaligovo drvo, medvedova trenja Morfoloke karakteristike Stablo jarebike je bujno, visoko do 20 m, okrugle, razgranate, svetle krune. Kora drveta je na starijem delu tamnosive boje, sa izraenim svetlijim, beliastim pegama. Ostaje i u starosti relativno glatka i tanka (oko 0,5 cm). Mlade granice su crvenkastosmee, sjajne, neznatno maljave, a kasnije gole i sive sa izraenim lenticelama. Pupoljci su relativno krupni, izduenokupastog oblika, pokriveni velikim tamnosivim ljuspama, koje su obrasle svetlosivim dlaicama. Listovi su naizmenini neparno perasti, sastavljeni od 9 do 19 listia. Listii su dugi 2,5-6 cm, izdueno jajastog, lancetastog oblika, sedei, testerasti, pri osnovi asimetrini. Boja lista je zelena, na naliju svetlija, a u jesen crvenkastopurpurna. Brojni cvetovi bele boje, neprijatnog mirisa, skupljeni su u krupne vrne gronje, iroke i do 20 cm. Pojedinani cvetovi su dvopolni, prenika do 1 cm, sastavljeni od 3 do 4 stubia. Plodovi su sitni (prenika do 1 cm), koralno crvene boje, jabuasto-okruglastog oblika, sa malo ili bez kamenih elija. U predelu aice imaju petokraki zvezdani oiljak. U plodu se nalazi 2-6 semena, dugo 3-4 mm, tamnosmee boje. *** Ova vrsta je vrlo varijabilnih karakteristika, te su u okviru nje izdvojena dva subspeciesa: 1. subsp. aucuparia 2. subsp. glabrata Subsp. aucuparia se odlikuje lancetastim liem, tamnozelene boje na licu i svetlozene na naliju. U mladosti je lie maljavo, a u doba sazrevanja plodova ogoli ili zadrava malje u predelu nerava, privremeno ili trajno. Grane su u okrugloj kruni odstojee. Plodovi su sitni, okrugli, crvene boje, gorkog ukusa. Subsp. glabrata se odlikuje liem, golim ili gotovo golim, zailjenijim pri vrhu od lia tipskog subspeciea . U ove podvrste i plodovi su neto drugaiji - vie jajastog odlika (dui nego iri). Morfoloka varijabilnost je izraena i u okviru tipskog subspeciesa aucuparia, gde su izdvojena dva varijeteta: 1. var. typica ili var. aucuparia 2. var. lanuginosa Razlika izmeu ova dva varijeteta je u stepenu izraenosti malja na liu. U var. typica lie je u doba zrenja plodova golo ili zadrava malje samo uz lisne nerve. U var. lanuginosa lie na

naliju i u doba zrenja plodova zadrava trajnu gustu maljavost. Uoena je takoe i jedna prelazna forma izmeu ova dva varijeteta, forma sublanuginosa , koja ima sporadinu, po naliju cele liske, izraenu maljavost. Izdvojene su jo etiri forme u okviru oba subspeciea i oba varijeteta, koje se meusobno razlikuju po obodu liske. 1. f . aucuparia (sa obodom prostim, testerasto nazubljenim), 2. f . bisserata (sa obodom dvostruko testerasto nazubljenim), 3. f. lanuginosa (po obodu sa zupcima), 4. f. grossidens (po obodu sa krupnim zupcima). 5. Ekofizioloke karakteristike Jarebika raste na krenom ili silikatnom zemljitu po umama i planinama irom Srbije. Pojavljuje se najee pojedinano. Uspeva i na ispranim i kiselim zemljitima. To je vrsta koja uspeno podnosi vrlo niske temperature, kao i senovite poloaje. Najvie je rasprostranjena u pojasu bukovo-jelovih uma, ali se moe javiti sporadino i na znatno veim nadmorskim visinama (do 2.000 m) u obliku niskog krljavog grma. Cveta u maju mesecu, istovremeno sa listanjem. Plodovi joj sazrevaju u septembru i oktobru. Poinje da plodonosi od 5. do 10. godine. Jedno odraslo drvo moe dati od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilograma plodova. Plodonoenje se odlikuje naizmeninim raanjem (tj. rodne godine smenjuju nerodne). U prirodi se razmnoava semenom koje rasejavaju ptice, koje rado jedu plodove jarebike. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Vei deo Evrope sa Krimom i Kavkazom, Mala Azija i severna Afrika. U Srbiji je stablimino primeana vrsta u bukovo-jelovim umama i onim viim, sve do pojasa krivulja. Ima je na svim viim planinskim masivima. Privredni znaaj Zreli plodovi jarebike su vrlo bogati bioloki najvrednijim materijama. Oni sadre oko 26-28% suve materije, oko 6-8% eera glukoze, fruktoze i saharoze, vie od 2% organskih kiselina, (najvie jabune), od 100-200 mg% vitamina C i dosta vitamina E, P i B. Plodovi su izuzetno bogati provitaminom A - sadre ak do 20 mg% karotina. U njima je prisutan i alkohol sorbit, koji nastaje fermentacijom eera sorboze. Plodovi sadre i veliku koliinu pektina, tanina (tzv. oporih materija), te ih za jelo ne treba brati odmah po dobijanju karakteristine naranastocrvene boje, ve znatno kasnije, optimalno posle prvih mrazeva, jer tada sadre znatno vie eera. Pre smrzavanja plodovi imaju otar, opor, gorak i kiseo ukus. Plodovi jarebike se mogu na mnogo naina preraditi. Od njih se mogu spravljati kvalitetne meavine marmelade (sa jabukama i drugim voem), elei, kompoti, kae, sokovi, sirupi, mot, vina, likeri i vitaminski koncentrati. Ceenjem plodova dobijeni kiseli sok se moe upotrebiti za spravljanje osveavajuih napitaka. Od plodova jarebike se moe proizvoditi i rakija koja ulazi u sastav votke (to je ve tradicija u nekim slovenskim zemljama - Rusija, Ukrajina i dr.). Od plodova se moe praviti i sire, a osueni slue kao zamena za ruski aj.

Plodovi jarebike nalaze i iroku primenu u narodnoj medicini. Smatra se da povoljno deluju na dijabetis, reumatizam i bolest ui. Smanjuju koliinu holesterola u krvi, a takoe poseduju i jako antimikrobno dejstvo. Ekstrakt od sveih plodova se upotrebljava kao sredstvo za otvaranje jer sadri parasorbinsku kiselinu, koja deluje purgativno i nadrauje crevni trakt. Nasuprot tome, mot dobijena od gnjilih jarebikinih plodova slui kao sredstvo za zaustavljanje proliva, jer u njemu nema parasorbinske kiseline. Jedan kg. sveeg jarebikinog soka pomean sa 1 kg meda pije se kao poslastica, sredstvo za osveavanje, jaanje, protiv zatvora i za jae izluivanje mokrae. Osim plodova i drvo jarebike ima veliku upotrebnu vrednost. Zahvaljujui lepoj bledocrvenkastoj boji, izraenom sjaju, finoi i vrstini upotrebljava se kao stolarsko, tokarsko, kolarsko i rezbarsko drvo. Jarebika je i znaajna medonosna biljka, bogata nektarom i polenom. Kora drveta, koja je vrlo bogata taninskim materijama, koristi se za tavljenje i bojenje u lepu smeu boju. Jarebika je i vrlo lepa biljka, te se koristi u pejzanoj arhitekturi kao dekorativna parkovska vrsta. SORBUS AUSTRIACA HEDL. Austrijska mukinja Fam. Rosaceae Sinonimi: Aria Mougeoti austriaca Beck.,Sorbus Mougeoti Soy. subsp.austriaca Hag., Morfoloke karakteristike Austrijska mukinja je bun ili srednje bujno drvo, visine do 12 m, izdueno piramidalnog oblika krune. Kora drveta je manje-vie glatka, sa izraenim beliastim pegama. Lie je prosto, iroko-jajastog do jajasto-eliptinog oblika, duine od 8 do 13 cm, irine od 7 do 8 cm. Lie je tanko ili srednje koasto, pravilno renjevito. Renjevi su useeni do 1/4 irine liske. Liska je okruglog vrha i dvostruko testerastog oblika. Tamno je zelene boje sa lica liske i svetlije sa nalija, gde je prekriveno rastresitim beliastim maljama. Na naliju liske izraeno je 8-10 pari bonih nerava. Cvet je dvopolan, beo, skupljen u cvast gronju. Plod je prenika 13 mm , jabukolikog oblika, crvene boje pokoice, sa izraenim brojnim lenticelama. *** U okviru ove vrste izdvojene su dve podvrste: 1. subspec . austriaca - koja se odlikuje dosta tankim, relativno mekim liem, duine do 12 cm, irine do 8 cm, jajastog oblika, pri osnovi tupoklinasto, sa 9-12 pari bonih nerava. 2. subspec . croatica - koja se odlikuje debljim koastim liem, duine do 8 cm, irine do 6 cm, eliptinog oblika pri osnovi tupo-klinasto, sa 8-9 pari bonih nerava i sa gustim beliastim maljama na naliju liske. Ekofizioloke karakteristike

Austrijska mukinja se javlja u termofilnim umama regiona bukve-jele. Ona je izrazito svetloljubiva (heliofilna) i toploljubiva (termofilna) vrsta. Najee se sree na krenjaku sa krupnijim stenama. Zahvaljujui mikrostaninim uslovima kao bioekolokom diferenciranju u okviru vrste, austrijska mukinja se javlja od uma crnog graba do smrevih uma, pre svega na toplijim i svetlijim mikrostanitima. Vrlo je otporna prema sui i skromnih je zahteva prema zemljitima. Cveta u maju i junu istovremeno sa listanjem. Plodovi joj sazrevaju u septembru-oktobru, a mogu da se beru sve do prvih mrazeva. Razmnoava se semenom, koje rasejavaju ptice kao glavni konzumenti ploda. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Istoni Alpi, Balkansko poluostrvo, Karpati (od Austrije i Maarske do Bugarske i Rumunije). U Srbiji je rasprostranjena u planinskim masivima, na kojima se javlja bukov-jelov visinski region, obino na krenjakim masivima. Privredni znaaj I u ove vrste Sorbusa plod je bogat najvanijim hemijskim materijama i takoe pripada grupi bioloki vrednih plodova. Plod je upotrebljiv u ishrani na slian nain kao i plodovi prethodnih vrsta Sorbusa (u sveem stanju konzumira se u fazi gnjilosti, a moe da se prerauje na ve opisane naine). Drvo austrijske mukinje naroito razvijenih egzemplara ima dobre tehnike karakteristike i moe da se koristi kako u stolarstvu, tako i u tokarstvu i kolarstvu. Takoe se moe koristiti i kao gorivo. S obzirom na to da ova vrsta najee raste na liticama, da se javlja kao zatita i pionir na plitkom, skeletnom zemljitu, u budunosti bi je trebalo vie koristiti kao "biomeliorativnu" vrstu za poumljavanje goleti, na krenjakim terenima. SORBUS CHAMAEMESPILUS CRANTZ. Mukinjica Fam. Rosaceae Sinonimi: Mespilus chamaemespilus L. Crataegus chamaemespilus Jaclj. Pyrus chamaemespilus Ehrh. Aronia chamaemespilus Pers. Ostali narodni nazivi: patuljasta mukinja, patuljasta jarebika Morfoloke karakteristike Mukinjica je nizak bun, visok od 1 do 3 m. Mlade granice su prekrivene retkim beliastim maljama. Starenjem granice ogoljevaju i dobijaju sivu ili crvenkastosmeu boju. Pupoljci su goli, obavijeni ljuspama, maljavim po obodu.

Lie je koasto, eliptinog, jajastog ili objajastog oblika, duine 4-9 cm, irine 2-4 cm. Lice liske je sjajno, tamnozeleno, a nalije plaviasto zeleno, golo ili rastresito maljavo. Obod liske je u veem delu prost ili ka vrhu dvostruko testerast. Na naliju liske je izraeno 4-8 pari bonih nerava. Lisna peteljka je kratka, najee duine od 1 do 1,5 cm . Cvetovi su dvopolni, skupljeni u gronje, iroke 5-8 mm. Krunica je beliasto crvene boje (slina krunici jabuke), sastavljena od duguljastih kruninih listia, dugih 4-5 mm. U cvetu se nalaze dva stubia spojena u donjoj polovini i oko 20 pranika. Plod mukinjice je sinkarpna kotunica, jabukolikog ili jajastog oblika, prenika 10-13 mm, tamnonaranaste do smeecrvene boje pokoice prekrivena retko rasutim sitnim lenticelama. U plodu se nalaze dva okca (komore) u kojima je smeteno seme smee boje dugo do 6 mm. Ekofizioloke karakteristike Mukinjica je planinski grm. To je vrsta subalpskih, pretplaninskih terena, koja raste preteno na krenjakim masivima. Moe da uspeva na visinama i iznad 2.000 m. Najee se sree u zoni krivulja i prilagoena je velikom snegu, ali i njegovoj zatiti od vrlo niskih zimskih temperatura. U navedenim stanitima sree se najee pojedinano ili u manjim skupinama. Cveta u junu, a na viim poloajima u julu, kad i lista. Na naim planinama plodovi poinju da dozrevaju od poetka septembra, a mogu se brati sve do prvih mrazeva. U prirodi se razmnoava najee semenom koje rasejavaju ptice, koje rado jedu plodove mukinjice. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje: Sree se u visokim planinama srednje, zapadne, june i jugoistone Evrope (od Vogeza i Karpata do Pirineja). U Srbiji se sree sporadino. Javlja se mestimino na najviim masivima Metohije, na planini Oljaku, na oko 2.100 m zajedno sa krivuljem na severnoj ekspoziciji. Na Kopaoniku zajedno sa krivuljem do blizu 2.000 m. Privredni znaaj Plodovi mukinjice su slinih kvalitetnih svojstava kao u svih Sorbusa. Meutim, treba u ovom plodu istai srazmerno veliku koliinu vitamina C i provitamina A (beta karotina). Zato su ovi plodovi ukusni i jestivi kako u sveem (sirovom stanju), tako i kao vrlo kvalitetne preraevine (pre svega marmelade i emovi). Ova vrsta bi mogla da ima veliki znaaj u poumljavanju goleti (naroito na veim visinama), jer ima vrlo razgranat korenov sistem koji dobro vezuje kameniti supstrat i spreava eroziju terena, a nije antagonista ni jednoj znaajnijoj vrsti biljaka. SORBUS DOMESTICA L. Oskorua Fam. Rosaceae

Sinonimi: Pyrus domestica Smid., Cornus domestica Spach. Ostali narodni nazivi: oskorunjak, skorua, skru, brekanica, kudija, skorunjak Morfoloke karakteristike Stablo oskorue je lepo, visoko od 14 do 20 m, sa izraenim ravnim i jakim deblom i sa irokom, okruglastom, pravilno razvijenom krunom. Adekvatno nadzemnom deblu i korenov sistem je dubok i vrlo razvijen. Kora drveta je u mladosti glatka, sivkastosmee boje. Kasnije boja kore se menja u tamnosmeu, debela je oko 2 cm i mestimino uzduno duboko ispucala. Mlade granice su sivkaste boje i maljave, starije su gole. Pupoljci su najee jajasto-kupasti ili zatupasti, zelenkaste boje, esto smolasto lepljivi, obavijeni golim ljuspama, na vrhu ponekad dlakavi. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 13 do 21 listia, duine do 5 cm. Listii su izdueno jajastog oblika, po obodu otro testerasti, zailjenog vrha, okruglaste ili iroko klinaste osnove, sedei. Lie je pri osnovi simetrino, sivozelene boje, u mladosti pauinasto maljavo. Cvetovi su dvopolni, relativno krupni (16-18 mm iroki), skupljeni u cvast gronju. U cvetu se nalazi 5 maljavih, u osnovi sraslih listia i oko 20 pranika. Plodnik je izgraen od 5 karpela (oplodnih listia). Plodovi su mesnati, krukastog ili okruglastog oblika, dugi oko 3 cm, na peteljci dugoj 1-2 cm. Pokoica ploda je ukastozelene boje sa dopunskim crvenilom sa sunane strane ploda. Meso ploda je slatko i proeto brojnim kamenim elijama. U plodu se nalazi 2-5 semenih komorica u kojima je po 2 semena tamnosmee boje. Izdvojene su dve forme oskorua: f. domestica ili pyrifera (krukastog oblika) i f. pomifera (okruglasto-jabukolikog oblika). Ekofizioloke karakteristike Oskorua je heliofitna, kserotermna vrsta. Ona se u Srbiji sree na toplim stanitima. To su pre svega klimatogena uma (LJuercetum farnetto-cerris), zatim uma grabia (Carpinetum orientalis ) i neke druge termofilne ume zatiene od niskih temperatura i mrazeva. Javlja se najee pojedinano ili u manjim skupinama. Nije probiar prema zemljitima, ali joj vie odgovaraju suva nego vlana zemljita. Pogoduju joj krena zemljita. Cveta u maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Razmnoava se semenom. Drvo raste relativno sporo. To je dugovena voka koja moe da doivi starost i do 500 godina. Kao termofilna vrsta, otporna je prema sui. Obilato raa svake godine. Jedno stablo moe dati i do 1.000 kg plodova. Rasprostranjenje vrste Prostire se u Sredozemlju i srednjoj Evropi(od Korzike do <M>srednje Nemake i od Francuske do Krima) U Srbiji se sree kao stablimino primeena vrsta u pojasu hrastova, od Fruke gore do Prokletija i od Drine do Timoka. Privredni znaaj

Ova vrsta se i gaji zbog svojih vrlo kvalitetnih plodova. Plod oskorue je vrlo bogat suvom materijom (20-22%), invertnim eerima (11-14%) sa dominantnim ueem fruktoze nad glukozom, jabunom kiselinom (oko 0,6%), taninima, pektinima, mineralnim materijama i drugim korisnim sastojcima. Plod se ne konzumira odmah po berbi jer je tvrd, oporog, gorkog ukusa. Stajanjem plod omekava, menja boju u smeu, gnjili i postaje slatkog, prijatnog ukusa. Zbog navedenih karakteristika plod se moe jesti u sveem stanju (samo u gnjiloj fazi), a moe se vrlo uspeno preraivati u sokove, marmelade kompote i rakije (bilo kao dodatak u proizvodnji jabukovae ili kao ista oskoruevaa), takoe se moe dodati i grou kod pravljenja mota. Moe se i ostavljati kao turija. Drvo, koje je teko, vrsto, crvenkastosmee boje i fine grae, koristi se u stolarstvu, kolarstvu i tokarstvu. Cvet oskorue, koji je pun nektara i polena, dobra je pelinja paa. SORBUS TORMINALIS CRANTZ. Brekinja Fam. Rosaceae Sinonimi: Crateagus torminalis L., Pyrus torminalis Ehrh. Ostali narodni nazivi: brekulja, breka, brek, bokunja, bukovnica, makolinica, mokovnica Morfoloke karakteristike Stablo brekinje je srednje bujno drvo od 12 do 16 m visine (retko i do 20 m), guste jako razgranate krune, izdueno-okruglaste, sa uspravnim i pravim deblom. Kora drveta je u mladosti sjajna i glatka. Sa starou kora ispuca plitko, nepravilno, uzduno i popreko i poprima tamnosmeu boju. Mlade granice su maslinastozelene do crvenkasto smee boje. Duno su rebraste, mestimino maljave, sa vrlo izraenim mnogobrojnim lenticelama. Pupoljci su na granicama naizmenino rasporeeni, jajasto-okruglastog oblika, svetlozelene boje, sjajni i goli. Lie je vrlo varijabilno, oblikom podsea na lie glogova. Duine je oko 10 cm, klinastorenjevito sa 3-5 pari renjeva koji su na vrhu zailjeni. Renjevi su po obodu prosto ili dvostruko testerati. Donji par renjeva je najdui odstojei u odnosu na srednji nerv liske. Gornji parovi su sve krai i sve kosiji prema glavnom nervu. Vrh liske je kratko zailjen. Lie je na licu tamno, a na naliju svetlozelene boje. Dok je lie mlado, ima na naliju izraene malje. Lisna peteljka je pljosnata, duine 2-5 cm. Cvetovi su dvopolni,skupljeni u uspravnu cvast, gronju, irine oko 10 cm. Cvetovi su sastavljeni od 5 kruninih listia bele boje, irine 10-15 mm, najee sa dva stubia, koji su u donjoj treini ili polovini srasli i pri osnovi maljavi. Oko stubia je rasporeeno do 20 pranika. Plod brekinje je tipina sinkarpna kotunica, najee krukolikog oblika (mada ima tipova i jabukolikog oblika), duine 12-18 mm. U poetku je brekinja crvenkastoute, a u punoj zrelosti smee boje sa vrlo izraenim mnogobrojnim lenticelama bele boje. U plodu se nalazi obino 4 semena, duine do 7 mm. ***

Ve je istaknuto da su listovi u ove vrste vrlo varijabilni. Na osnovu te razliitosti izdvojena su dva varijeteta i vie formi Sorbus torminalis: 1. var. typica - dominantan oblik u okviru vrste, sa liem kod koga se maljavost na naliju javlja samo u mladog lia. Starenjem malje nestaju. 2. var. semitorminalis - kod koga lie do jeseni zadrava maljavost na naliju liske. U okviru oba varijeteta mogu se sresti sledee forme: 1. f . macrophylla - u koje je lie krupnije od tipskog (moe dostii duinu 15-20 cm). 2. f. inaeljuale - u koje su donji renjevi liske dui od ostalih, stoje uglavnom pod pravim uglom u odnosu na osovinu lista i grade veliki ugao sa sledeim parom renjeva. 3. f . breviloba - u koje su donji renjevi liske upadljivo krai, stoje pod pravim uglom u odnosu na osovinu lista i grade veliki ugao sa sledeim parom renjeva. 4. f. pinnatifida - u koje je lie dugo nekoliko cm i iroko, a renjevi vrlo duboko useeni, dugi i uski (vie puta dui nego iri). 5. f . kissii - u koje su renjevi liske kratki, useeni najvie do 1/4 polovine irine liske, najee tupi, kao i vrh lista. 6. f . cuneata - u koje je osnova liske manje-vie usko klinasta. 6. f. longifolia - u koje je osnova liske iroko klinasta, okruglasta ili srcasta. Ekofizioloke karakteristike Brekinja raste u gotovo svim hrastovim umama izuzev na aluvijumima, kao i u svetlijim submontanim umama bukve. U tim sastojinama se najee javlja pojedinano, ree u manjim skupinama. U meanim umama sree se zajedno sa jarebikom i mukinjom. Dopire do 1.500 m nadmorske visine. Retko se sree u ravnici. Voli krena, sunana i suva zemljita. Zbog razvijenog korenovog sistema, za dobro uspevanje, pogoduju joj duboka zemljita. U odnosu na svetlost moe se rei da je to vrsta polusenke. Ne podnosi stanita ekstremna u odnosu na vlagu i temperaturu. Na vlanim terenima najee ne razvija cvetove, ve se iskljuivo razmnoava vegetativnim putem. Cveta u maju i junu, istovremeno sa listanjem. Plodovi joj sazrevaju u septembru. Brekinja je izrazita entomofilna vrsta, a glavni opraiva joj je medonosna pela. U prirodi se razmnoava i semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opta rasprostranjenost: Zapadna, juna i srednja Evropa, na severu do Danske, na istoku do Krima i Kavkaza. Sree se irom Srbije kao stabilmino primeena vrsta u mnogim umama hrastovog pojasa, naroito u umama sladuna-cera, kitnjaka-graba, kitnjaka. Privredni znaaj Plod brekinje je izuzetno bogat suvom materijom, eerima, organskim kiselinama, taninskim materijama, mineralnim materijama, a neto manje vitaminima (vitamina C sadri oko 10 mg% kao veina sorti jabuke). Plod se moe koristiti na razne naine. U sveem stanju se koristi u ishrani samo u fazi gnjilosti posle mrazeva, kada postaje kaast,

sladak i vrlo ukusan (slian ukusu mumule). U toj fazi se moe preraivati i u kompote ili pekmeze. Sasueni plodovi brekinje se mogu upotrebiti za dobijanje brana koje se dodaje peninom radi obogaenja kvaliteta hleba. Plodovi se mogu koristiti i za proizvodnju raznih alkoholnih pia (vina, likera, rakije itd.) i sireta. Plod brekinje sadri mnogo oporih materija (tanina, pektina) te se od najranijih vremena u narodnoj medicini koristi kao sredstvo za zaustavljanje proliva. Drvo brekinje je crvenkasto-smee, bez sjaja, teko, tvrdo, vrsto i dugotrajno. Upotrebljava se kao kolarsko, tokarsko i stolarsko drvo, za instrumente, lenjire ili za gorivo. I brekinja je zahvaljujui obilju cvetova-cvasti, bogatih nektarom i polenom dobra medonosna biljka. VACCINIUM MYRTILLUS L. Borovnica Fam. Vacciniaceae Sinonimi: V.montanum Sal. V.angulosum Dul. Myrtillus niger Gil. M.silvatica Bub. Ostali narodni nazivi: borovnjaa, mastovnica, brusovnica, crna jagoda, burum, divo-groe, ofinki. Morfoloke karakteristike Borovnica je drvenast, viegodinji, nisko razgranat grm (bun), visine do 50 cm. Stabalca su uspravna, gola, zelene boje i razgranata. Starije biljke su tamnomrke boje kore. Koren je plitak, iliast i ima mo stvaranja izdanaka. Lie je jajastog, izdueno jajastog oblika, sitno (14,3-20,2 mm dugo i 8,9-11,4 mm iroko), sa sitno testerasto nazubljenim ivicama, sa tupim ili otrim vrhom, sa osnovom irokookruglastom ili srcastom. Sa obe strane je slabo maljavo, svetlozeleno, sjajno, naizmenino postavljeno i skoro sedee, sa vrlo kratkom peteljkom (dugom 1,2-1,6 mm). U jesen postaje crvenkasto i opada. Cvetovi su pojedinani i javljaju se u pazuhu lia. Dvopolni su, sraslih krununih listia (to im daje zvonastu formu). Boje su crvenkaste, irine 6-6,5 mm i visine 3,5-4 mm. Ispred kruninih listia nalazi se aica, sastavljena od 4 do 5 listia, crvene ili zeleno-crvene boje. aica je srasla sa plodnikom i nastavlja se na crvenu kratku peteljku (4-5,6 mm). Tuak je bledozelene boje, debeo i visok, natkriljuje krunicu. U jednom cvetu se nalazi 8-10 kratkih pranika. Polenova zrna su okrugla, klijavost oko 31%. Plod je bobica, ljubiastoplave boje, slabo sjajna ili mat povrine, prekrivena obilatim pepeljkom. Oblika je okruglastog, prenika 7,84-9,38 mm, visine 6,79-8,39 mm i mase od 0,260,49 g. Na vrhu ploda nalazi se pupak (ostaci ainih listia). Ekofizioloke karakteristike iroko je rasprostranjena na visokim planinama. Kod nas se sree na visinama od 900 do 2.000 m n.v.

To je acidofilna biljka koja uspeva samo na kiselim tipovima zemljita ( pH -4,5). Na slabokiselim zemljitima biljke su slabo bujne i slabo rodne. Voli vlano i humusno zemljite. Borovnica se sree na raznim ekspozicijama, no najvie na severnim i zapadnim, tj. osojnim, na platoima blagim i strmim padinama. Podnosi intenzivnu insolaciju na visokim planinskim delovima. Guste ume ne podnosi, zakrljava i slabo plodonosi. Na toplim ekspozicijama, raste i pri difuznoj svetlosti u umama. Sree se u brdskim i subalpskim acidofilnim umskim zajedinicama, gde uestvuje u prizemnom sloju umskih cenoza: Pinus peuce, Pteridio-Pinetum peucis, Myrtillo-Pinetum peucis, Pinus mugo, Pinetum silvestris-nigrae, Luzulo-Fagion Lohm. Na visokim terenima ima je u zajednici sa V.uliginosum L. i V.vitis idaea L. V. myrtillus je kalcifobna biljka koja, kad se nastani na jednom mestu, stvara bogat kiseo humus i brzo se iri na sve strane. Kao viegodinja voka ima relativno kratak vek. Fenoloki razvitak (naroito prve fenofaze) zavisi od nadmorske visine i ekspozicije. Vegetaciju poinje oko sredine aprila. Cveta od sredine maja, do sredine juna. Zbog izraenog nektara u cvetu to je entomofilna biljka, iako se autogamno oploava. Sazrevanje plodova poinje krajem jula i traje do kraja avgusta. U jesen, pred opadanje lia, akumulira mnogo antocijana, no nikad ne dobija intenzivno crvenu boju. Otpornost prema mrazu je slaba ako nije pokrivena snegom i ako je izloena jakim zimskim vetrovima. U takvim sluajevima u prolee izdanci izgledaju kao oprljeni vatrom. Ova osetljivost se javlja zbog velikog broja stoma po stablu (150-160 na 1 mm<M>2) ije subepidermalne elije stvaraju vodeno tkivo od 1-2 sloja elija, koje akumulira vlagu i uva asimilaciono tkivo od prevelike zimske osetljivosti. Zatitni plutasti sloj na vegetativnim izdancima stvara se sporo (traje 3-5 godina), a na vlanim mestima i due. Zato je drvenasto tkivo na mladim izdancima vrlo slabo razvijeno, dok razvijena sr slui kao akumulaciono tkivo. Stome lia su uglavnom rasporeene na naliju liske, mada se mogu sresti u manjem broju i na licu. To borovnicu ini pomalo i kseromorfnom vrstom, za razliku od V.uliginosum i V.vitis idaea. Borovnica se u prirodi razmnoava vegetativno - korenovim izdancima, mada moe i pomou semena. U voarskoj rasadnikoj proizvodnji, mogue je njeno razmnoavanje nadzemnim i korenovim reznicama, izdancima i semenom. Rasprostranjenje vrste Sree se u junoj, srednjoj i severnoj Evropi (u brdskim i planinskim podrujima), na Kavkazu, Maloj Aziji, Mongoliji, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Na Balkanskom poluostrvu (sem Grke) vrlo je rasprostranjena. Privredni znaaj Privredni znaaj V.myrtillus je viestruk, kako biljke, tako i ploda. U planinskim podrujima, na platoima i padinama, spreava eroziju zemljita. Meutim, zbog stvaranja kiselog humusa, istiskuje najkvalitetnije trave za pau, te je u stoarskim krajevima zbog toga esto kre i pale. Plod je vrlo cenjena sirovina u industrijskoj proizvodnji za sokove, sirupe, marmelade, kompote,

slatka i dr. Moe da se koristi i u sveem stanju. Sok (zbog izuzetno tamnocrvene boje) moe da poslui i kao bojadiser alkoholnih i bezalkoholnih pia. Plodovi i lie se koriste u farmaciji i narodnoj medicini. Suvi plodovi su vrlo efikasno, antidijaretino sredstvo pri upali sluzokoe eluca i creva. Takoe deluju i protiv parazitskih glista, hemoroida i sniavaju eer u krvi kod dijabetiara. Plod je vrlo bogat hranljivim materijama. Sadri: od 10 do 17% suve materije, 8-15% eera, 1012% masti, 0,8-1,8% organskih kiselina, 0,4-0,6% pektina, 0,5-2% celuloze, 0,2-1,3% mineralnih materija, 290-416 mg% taninskih materija, zatim bojenih materija (mirtilin - biljni insulin i neomirtilin koji sniavaju viak eera u krvi dijabetiara), glukozide-erikolin i vakcinin, vitamin C (od 40-260 mg%), vitamine B grupe, karotin (3,9-9 mg%), inozit, K Mg, P, arbutin i dr. Lie borovnice sadri oko 4,72 mg% karotina i oko 85 mg% vitamina C. Karotin je nerastvorljiv u vodi, ali se ekstrahuje pri pripremanju aja. Skorija saznanja ukazuju da mirtilin (meavina antocijana i glikozida), koji je sastavni deo boje plodova, povoljno deluje na poboljanje vidnog purpura. Vaccinium myrtillus je i medonosna biljka, od koje u maju i junu pele koriste nektar i prave aromatian, ukusan, crvenkast ili svetle boje med. VACCINIUM ULIGINOSUM L. Plava borovnica Fam. Vacciniaceae Sinonimi: V. ciliatum Gil., V. rubrum Gil., Myrtillus grandis Bub., Myrtilus uliginosum L. Ostali narodni nazivi: mlajevka, crna borovnica, crnozrna borovnica, cvetna borovnica Morfoloke karakteristike Slina je vrsti V.myrtillus . Od nje se razlikuje po zaobljenim svetlomrkim ili crvenkastim stabalcima, koji su kruti i malo polegnuti. Neto je bujnija, razgranjava se do 80 cm visine. Skeletni delovi nisu dugog veka, dok jednogodinji polegnuti izdanci od korena imaju nekoliko razgranjavanja. Sledeih godina razgranjavanje naglo opada. Ima dosta krupne pupoljke. Lie je svetlo do bledo zelene boje, na naliju sivo zeleno, sa izraenom mreastom nervaturom. Oblik liske je jajast ili eliptian, sa zaobljenim vrhom. Lie je sitno, srednje duine od 10,1 do 13,5 mm i irine od 6,1 do 9,0 mm. Obod liske je ceo, a lisna drka kratka (1,1-1,8 mm). Lie je neto deblje no u V.myrtillus. Cvetovi su pojedinani ili po dva u pazuhu lia, koje se nalazi na vrhu kratkog bonog jednogodinjeg prirasta povijenog nadole. Prirasti su rasporeeni na viegodinjim skeletnim granicama. Krunica je sastavljena od 4 do 5 belih do bledocrvenih listova izdueno-cilindrinog oblika i povijenih nadole. Cvet je hermafroditan. irine je oko 3 mm, duine oko 5 mm, a cvetne drke duine oko 3-4 mm. aica je srasla sa plodnikom.Boje je zelene do ljubiastozelene i ima izraene oble zupce na vrhu. Tuak je neto vii od pranika, no ne izlazi iz otvora krunice. Duine je oko 3 mm, konast,

tanak i zelene boje. Ima 6-8 pranika pravilno rasporeenih oko tuka. Duine su oko 2,2 mm. Prani konci su bele boje, pri vrhu neto iri. Antere su zlatno ute, irine oko 1,4 mm. Plod je tamnoplave do crne boje, sa izraenim pepeljkom sive boje. Oblika je okruglastog, cilindrinog i jajastog. Neto je krupniji nego kod V.myrtillus. Plod je srednje mase od 0,23 do 0,31 g, irine od 7,23 do 7,86 mm i duine 6,96-8,52 mm. Pokoica je tanka, meso zelenkasto, kaasto, bljutavog ukusa (zbog malog sadraja kiseline i vitamina C). Sok je takoe neobojen. U plodu se nalazi sitno seme, duine 1,3-1,5 mm. Ekofizioloke karakteristike Na Alpima, u Nemakoj i vajcarskoj se sree na 300 m n.v. na Pirinejima do 2.700 m n.v. (Hegi , 1963), dok je kod nas granica rasprostranjenosti ove vrste do 1.700 m n.v. Sree se na kamenitim terenima, panjacima, tresetitima, tj. u zoni listopadnih i etinarskih uma. Voli kiselu reakciju zemljita ( pH 4,5-5,0) i silikatnu geoloku podlogu. Obrazuje neto jai humus od V.myrtillusa. Sree se na razliitim ekspozicijama, kako na planinskim grebenima (platoima), tako i na osojnim stranama i padinama, gde spreava eroziju zemljita. Biljka moe dugo iveti (40-70 godina). U pogledu fenologije razvitka V.uligonosum se ranije budi (poinje sa vegetacijom), kasnije cveta i kasnije sazrevaju plodovi (7-10 dana) u poreenju sa V.myrtillus. Cveta obino od tree dekade maja do druge dekade juna. Zrenje plodova je od kraja jula do kraja avgusta, u zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije lokaliteta. Cvet ima malo neprijatan miris, stranooplodan je i entomofilan. Poseduje izraenu otpornost na zimske mrazeve, samo ukoliko je pokrivena snegom. No, biljke koje su pod uticajem jakih vetrova, otkrivene od snega, obavezno stradaju od mraza. Ima veliki broj stoma, sa neto manjim otvorima no u V.myrtillus, koje su najvie rasporeene sa donje strane liske. Zato neto bolje podnosi sune uslove. U prirodnim populacijama, razmnoava se izdancima i semenom. U rasadnikoj proizvodnji, slino kao i V.myrtillus, moe da se razmnoava generativno i vegetativno (izdancima i nadzemnim i korenovim reznicama). Rasprostranjenje vrste Sree se u srednjoj i severnoj Evropi, junoj Evropi (samo u brdsko-planinskom podruju), Aziji, Severnoj Americi i na Grenlandu. Sree se irom Balkanskog poluostrva (izuzev Grke). Privredni znaaj V.uliginosum zauzima visokoplaninske terene, u neto manjem obimu nego V.myrtillus . Neto je manje rodnosti. Upotreba plodova je slina kao i V.myrtillus, ali je industrija sokova ne trai zbog neobojenosti soka. U narodu se vrlo malo koristi, jer je rasprostranjeno pogreno miljenje da su joj plodovi otrovni. Ovo miljenje je pogreno jer se radi o vrsti takoe izuzetne bioloke vrednosti ploda. Plodovi V.uliginosum sadre 7-9% suve materije, oko 8% eera (od ega invertnih 7% a saharoze 1%),

slobodnih kiselina oko 0,6%, taninskih materija oko 65-75 mg%, karotina oko 0,25 mg% itd. Plodovi, meutim, sadre neto vie benzoeve kiseline i pri veoj upotrebi deluju narkotino (ali ne i otrovno). VACCINIUM VITIS IDAEA L. Brusnica Fam. Vaccinaceae Sinonimi: Vitis idaea puncata Moen., V.idaea puncitifolis Gray.,Vaccinium rubrum Dub., Myrtillus eigua Bub. Ostali narodni nazivi: crvenoplodna borovnica, borovka, vrisinja, branjaa, brusnik, crvena borovnica Morfoloke karakteristike Vaccinium vitis idaea L. je nizak polegli bun, do 50 cm visine. Granice su joj oble, maljave ili ljuspaste. Koren je jako razvijen i plitak. Ima veliku mogunost formiranja izdanaka. Lie je jajasto ili eliptino i po obliku slino V.uliginosum . Naizmenino je postavljeno, u vrnom delu neto ire, tupo zaobljeno ili blago useeno, sa neznatnim suenjem u delu prema peteljci. Lice liske je tamnozeleno, sjajno, a nalije bledozeleno sa tamnomrkim rasutim lezdama po celoj podvijenoj ivici. Lie je zimzeleno, koasto, sitno, srednje duine od 17,4 do 18,5 mm i irine od 8,0 do 8,6 mm. Lisne drke su kratke (od 1,7 do 1,9 mm). Ima najdeblji list (oko 325 mikrona po Lohr-u , citat po Jovanoviu, 1964) u poreenju sa ostalim vrstama borovnice. Cvetovi su skupljeni u cvast - grozd (najee po 10 cvetova). Imaju bledoroze boju, zvonastog su oblika i nalaze se na vrhu viegodinjih granica. Krunini listii su srasli u donjoj polovini, dok su u gornjoj izdvojena etiri dela iji su vrhovi blago povijeni nadole. Istih osobina su i aini listii, samo to su zelene boje (na sunanoj strani mogu biti i crveni). Cvet je hermafroditan, irine 4-5 mm i visine 6,5-7 mm. Tuak je dugaak i viri iz krunice. Pranici (8-10) su sivi, debeli i maljavi. Cvetne drke su kratke, maljave, roze boje. Plodovi, kao i lie se razlikuju od drugih borovnica. Bobice su gusto skupljene u grozdu. Po obliku su najee loptaste, visine od 7,12-7,35 mm, a irine 6,87-7,09 mm. Masa bobica kree se od 0,10 do 0,31 g i manja je od bobica V.myrtillus i V.uliginosum. Plod je u poetku bele boje. Postepeno dobija crvenu obojenost, da bi u punoj zrelosti bio potpuno crven. U gornjem delu ploda nalaze se ostaci ainih listia. Meso ploda je sono, bledo i trpko, gorko-nakiselog ukusa, branjavo, beliastog soka. Ima vrlo sitno seme, polumeseastog oblika, tamnocrvene boje. Ekofizioloke karakteristike U Evropi je na planinama ima do alpskog pojasa (i preko 3.000 m n.v.). Kod nas se sree na visinama od 1.700-1.800 m n.v., tj. u subalpskom regionu. Voli severne ekspozicije, humidna podruja i sveije poloaje. To je takoe acidofilna vrsta (sa pH 4-5,5), za njenu zemljinu

rizosferu. Ekoloki je vrlo bliska V.myrtillus i zato se esto sreu zajedno. Stanite V.vitis idaea su etinarske i meovite ume. Sree se u zajednicama Pinus mugo, Piceetum ecelsae serbicum Greb. , u asocijacijama Junipero-Bruckenthalietum Horv. i dr. Vaccinium vitis idaea L. je viegodinji bun, relativno kratkog veka. Kanengiesser (citat po Hegi-u) je naao bun, sa stablom debljine 2,2 cm, star 13 godina a Rosental - drugo stablo staro 14 godina. Cveta od druge dekade juna do kraja prve dekade jula. Entomofilno se oprauje. Plodovi sazrevaju od kraja avgusta do prve polovine oktobra. Otporna je na mraz, kao i ostale dve vrste, ali samo uz obavezan sneni pokriva. Ne podnosi ekstremne klimatske i zemljine uslove. To je zimzelena biljka. Kseromorfno lie ima posebnu grau, stome se uglavnom nalaze na naliju, retko na licu lista. U prirodi se razmnoava kako vegetativno (korenovim izdancima), tako i semenom. U rasadniku, moe da se razmnoava pored izdanaka i reznicama. Rasprostranjenje vrste Sree se u Evropi, Maloj Aziji, Aziji, Severnoj Americi i na Grenlandu. Na Balkanskom poluostrvu je rasprostranjena u brdsko-planinskom podruju (izuzev Grke). Privredni znaaj V.vitis idaea sa razvijenim korenovim sistemom uvruje zemljite planinskih platoa i padina spreavajui eroziju. No, njenim irenjem istiskuju se kvalitetne trave na panjacima (jer je antagonista mnogim Graminaeae). Ona je dobra medonosna biljka. U naoj zemlji ne zauzima velika prostranstva. Stanovnivo je mnogo ne bere, kako zbog udaljenosti njenih stanita od naselja, tako i zbog nepoznavanja upotrebne vrednosti ploda. Kao i u prethodne dve vrste borovnice, plodovi su joj izuzetno kvalitetni. Plodovi brusnice sadre: 14-18,5% suve materije, oko 10% eera (glukoze 4%, fruktoze 5% i dr.), 1,8-2,5% organskih kiselina, 1,5-2,1% belanevina, 0,3-0,4% masti, 0,5-1,2% pektina, 0,252,40% taninskih materija, 1,6-2,2% celuloze, 0,5-0,6% mineralnih materija, 25-60 mg% vitamina C, 240-330 mg% vitamina P, karotina, gvoa i dr. Sadre i benzoevu kiselinu u vezanom i slobodnom stanju, to verovatno doprinosi dobroj transportabilnosti i dugom uvanju plodova u sveem stanju (plodovi pod snegom mogu ostati svei sve do prolea). Plodovi se koriste u sveem stanju, sueni, marinirani (sa siretom), ostavljeni kao turija ili preraeni u sok, sirup, em, kompot, marmeladu i dr. Plodovi se mogu koristiti i kao taninski materijal za tavljenje koe, a sa zelenom galicom ( FeSO4 ) i stipsom za bojenje tkanina. U sveem stanju plodovi se mogu dugo sauvati (20-30 dana due od ostalih borovnica). Za preradu posle berbe treba ih brzo pulpirati ili zamrznuti. aj od cveta, ploda i lia brusnice je dobar za upale bubrega, protiv proliva i dr. List se koristi za smanjenje urina u organizmu, jer sadri arbutin, tanin, kinin i dr.

VIBURNUM LANTANA L. Crna udika Familija: Caprifoliaceae Adans. Sinonimi: Viburnum tomentosum Lam. Ostali narodni nazivi: ibikovina, kalina, ibika, udikovina, hudika, neprika, crna ibikovina Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku listopadnog buna ili manjeg drveta, visine 1-3 m, guste krune. Kora na stablu i starijim granama je sive boje i ljuspasto ispucala. Pupoljci su naspramno rasporeeni i goli, bez zatitnih ljuspi. Lie je jajastog, izdueno-jajastog ili eliptinog oblika. Na cvetnim granama lie je 4-10 cm duine i 3-7 (-9) cm irine. Osnova liske je plitko srcasta ili okruglasta, vrh kratko uiljen ili tup, a obod otro nazubljen. Lice liske je tamnozelene boje, vie-manje prekriveno gustim zvezdastim dlakama. Nalije liske je obino u poetku dlakavo, a kasnije golo, zelene boje ili samo du nerava zvezdasto dlakavo, sive boje. Bonih nerava ima 6-12 pari. Lisna peteljka je dlakava duine 1-3 cm. Cvetovi su dvopolni,skupljeni u cvasti koje se nalaze na vrhovima mladih izdanaka. Cvetovi su na drkama treeg ili etvrtog reda. Sve cvetne drke su vie-manje dlakave. Zupci aice su mali, trouglastog oblika. Krunica je takasta, prenika 6-8 mm, ukastobele boje. Renjevi krunice su tupi, za 1/2 dui od cevi krunice. Pranici su goli, za polovinu dui od krunice sa anterama ute boje. Plod je kotunica jajastog ili jajasto-eliptinog oblika, duine 7-8 (10) mm u poetku zelene, zatim crvene i u punoj zrelosti sjajno crne boje. Ekofizioloke karakteristike Crna udika raste na svetlim i toplim stanitima u nizinskim i brdskim regionima. Sree se preteno u termofilnim umama cera i sladuna. Takoe je esta u umama belog graba, na silikatnoj i krenjakoj geolokoj podlozi. U viim predelima na visinama do 1.000 m, raste preteno na krenjaku. Crna udika cveta u aprilu i maju, a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje - juna Evropa, zapadna Azija. U Srbiji je iroko rasprostranjena na pomenutim stanitima, a gaji se i kao dekorativna vrsta. Privredni znaaj

Zrele kotunice crne udike se mogu smatrati uslovno jestivim. Isko su plodovi aromatini, slatkasti i soni ne treba ih jesti u sveem stanju jer u veoj koliini mogu izazvati neeljene posledice u vidu probavnih poremeaja zbog prisustva nekih glikozida. Ovi plodovi se mogu jesti samo preraeni u elee, sokove, vina, emove i dr., tj. prethodno tretirani niskim ili visokim temperaturama. Pored plodova i kora crne udike sadri veliku koliinu tanina te se koristi za dobijanje tzv. "ptijeg lepka". Grane crne udike, koje su duge, tanke i elastine, koriste se u narodnoj radinosti za pletenje korpi. I ova vrsta se zbog lepog habitusa gaji u parkovima i vrtovima kao dekorativna. VIBURNUM OPULUS L. Crvena udika Familija: Caprifoliaceae Adans. Sinonimi: Viburnum glandulosum Salisb., Opulus palustris S.F.Gray Ostali narodni nazivi: kalina, kalinovina, hudika, lemprika, ibika, bekovina, ibikovina Morfoloke karakteristike Stablo je u obliku buna ili manjeg drveta visine 1,5-4 m. U starijih grana kora je sivkasto-mrkoljubiaste boje, a mladi izdanci su goli. Pupoljci su naspramni sa dve spljotene zatitne ljuspe. Listovi su iroko jajastog do okruglastog oblika. Na cvetnim granama su listovi 5-10 cm duine i irine, sa okruglastom, klinastom ili srcasto useenom osnovom, najee trorenjeviti ili petorenjeviti. Ponekad vrni listovi mogu biti celi ili sa slabo izraenim renjevima i tada su najee eliptini. Lice liske je tamnozelene boje, golo, a nalije svetlozeleno, nekada gusto dlakavo ili golo, a samo u pazuhu nerava sa upercima dlaka. Lisna drka je 4-5 puta kraa od liske. Pri osnovi lisne drke dva konasta zaliska su esto srasla sa njom, dok su pri vrhu smetene dve sedee lezde. Cvetovi su skupljeni u titaste cvasti, koje se nalaze na vrhu mladih granica. Cvetovi oboda cvasti su sterilni, sa veim kruninim listiima nego to su ostali. Ostali cvetovi su dvopolni (hermafroditni), ukaste boje, oko 5 mm u preniku. Pranici su dui od krunice. Plodovi su kotunice okruglastog ili iroko-eliptinog oblika, 8-10 mm duine, crvene boje. *** U okviru ove vrste izdvojene su dva varijeteta i dve forme: 1. var . opulus - kod koga su listovi sa nalija gusto, meko, dlakavi, trorenjeviti, nazubljeni i uglovi renjeva otri; 2. var. rasicii Gaji - kod koga su listovi sa nalija uglavnom glatki (dlakavi su samo u pazuhu glavnog i bonih nerava prvog reda). trorenjeviti i sa nepravilno nazubljenim renjevima. Uglovi renjeva su zaobljeni. Lisna osnova je ravna do slabo srcasta. Plod je duguljasto jajast, spljoten; 3. f. opulus - kod koje su cvetovi po obodu sterilni, a ostali dvopolni;

4. f. sterile - kod koje su svi cvetovi sterilni, bele boje, skupljeni u loptaste cvasti. Interesantna je kao dekorativna forma. Ekofizioloke karakteristike Crvena udika raste na aluvijalnim vlanim stanitima, najee kao vrsta u spratu bunja razliitih umskih fitocenoza. Najee se javlja u nizijskim vlanim umama. esto se javlja i na veim nadmorskim visinama (na Tari do 1.080 m), na vlanim stanitima. Crvena udika cveta u prolee - april i maj. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Oprauje se entomofilno, a razmnoava semenom (generativno) i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opte rasprostranjenje - sree se u celoj Evropi (u Norvekoj ide do 67 stepena), severnoj Africi, zapadnoj i severnoj Aziji. U Srbiji se sree na pomenutim stanitima kao primeana vrsta. Privredni znaaj Plodovi crvene udike su bogati vitaminom C (oko 40 mg%), taninima (oko 3%), pektinima, mineralima i manje eerima (oko 3%). Zbog prisustva saponizida i alkaloida viburnina u sveem stanju su gorkog neprijatnog ukusa, a u veoj koliini i otrovni. Pre upotrebe treba ih izlagati ili niskim ili visokim temperaturama, pri emu se otrovni sastojci razaraju. U nekim zemljama (SAD, Kanadi, Rusiji, ekoj i dr.) plodovi crvene udike se prerauju. U Americi se najee od njih zbog velikog prisustva pektina prave elei i emovi. U Rusiji se prave sokovi, likeri, vina, vitaminski koncentrati, zaini za jela od mesa i dr. U Nemakoj se semenke crvene udike upotrebljavaju kao zamena za kafu. Sok od zrelih plodova moe da se koristi i kao sire. U medicini se koristi kora crvene udike, a u narodnoj medicini cvet, plod i list. Drvo se koristi za sitne rezbarije (pravljenje ibuka). Zbog lepog opteg izgleda crvena udika se esto gaji u parkovima i vrtovima kao ukrasna vrsta. VITIS SILVESTRIS L. umska loza Familija: Viticeae Sinonimi: Vitis vinifera-silvestris NJild. Ostali narodni nazivi: divlja loza, vinjaga, lozica, pastrica Ovu vrstu je 1805. godine izdvojio Gmelin iz populacije vrste Vitis vinifera (tzv. kulturne evropske loze). Morfoloke karakteristike

umska loza ili, kako je jo zovu, "divlja loza" pokazuje ogromnu varijabilnost u odnosu na oblik i veliinu lista, ploda, semena i dr. Privrujui se na susedna stabla, moe izrasti do 1015 m visine i prenika oko 10 cm. Kora stabla joj je tamnobraon boje, vieslojna, duno ispucana. Listovi su naizmenino rasporeeni. Nasuprot lista nalazi se po jedna raljika, razgranata u vrnom delu ili umesto nje se razvija cvast. Listovi su vrlo raznovrsnog oblika i veliine, (od celih do petodelno useenih liski). Kod njih, kao i kod mladih lastara se javlja maljavost, koja starenjem nestaje. Lisna drka je duine oko 8-10 cm, tj. toliko koliko je i liska duga. Cvetovi su dvopolni,sitni, zelenkasto-ukasti, neugledni, skupljeni u cvast-grozd. Vitis silvestris obilno cveta, ali zamee malo plodova, to se moe uoiti iz izrazito rehuljavog grozda. Slabo zametanje ploda je naroito izraeno na kamenitim terenima i u izrazito sunim godinama. Bobice su najee okruglastog ili jajastog oblika, sa izrazito debelom crnom ili crvenkastom pokoicom i malim mesom ploda. Bobica sadri 1-4 semenki, koje su krupne, nepravilno krukastog oblika. Ekofizioloke karakteristike umska loza se razvija na aluvijalnim ili kamenitim terenima u blizini reka. Sree se na visinama do 500 m n.v., dokle dopire submediteranska klimatska zona. To je termofilna vrsta, koja podnosi malu zemljinu vlagu i znaajnu koliinu relativne vlage u vazduhu. Izraziti je heliofit, koji ne podnosi zasenu. Uspeva na najrazliitijim tipovima zemljita (bez obzira na geoloku podlogu), pa ak i na zaslanjenim zemljitima. Sree se najee u umama lunjaka i jasena (LJuerceto-Frainetum serbicum Rud.) i u umama sveze Alnion glutinosae Malc. Cvetovi se javljaju posle listanja, poetkom juna. Plodovi sazrevaju u toku septembra, a vegetaciju zavrava u novembru. umska loza se razmnoava semenom kao i vegetativno, oiljavanjem mladih delova stabla lastara. Razmnoena semenom razvija duboku ilu sranicu i razgranat korenov sistem. Iako dugovena biljka, u prirodi se retko sreu stari primerci. Rasprostranjenje vrste Opta rasprostranjenost - centralna, juna i jugoistona Evropa, jugozapadna Azija i severna Afrika. U Srbiji se sree sporadino u: Posavini, Sremu, Pomoravlju. Privredni znaaj U privrednom pogledu do sada nije koriena. Meutim, zasluuje veu panju, naroito pri selekciji i hibridizaciji sa sortama Vitis vinifera , od koje znatno bolje podnosi niske temperature. KORIENJE DIVLJIH VRSTA VOAKA U VOARSKOJ PRAKSI U prirodnim ekosistemima Srbije evidentirano je oko 100 divljih vrsta voaka. U voarskoj praksi nae zemlje, koja se bavi gajenjem sorti i selekcija voaka, koristi se samo jedan manji broj divljih vrsta voaka za proizvodnju generativnih podloga, na koje se kaleme

sorte. U rasadnikoj proizvodnji najvei znaaj kao podloge imaju vrste: Malus silvestris, Pirus communis, Prunus avium, Prunus cerasifera, Prunus mahaleb i Juglans regia. Neto manji znaaj imaju vrste: Pirus amygdaliformis, Corylus colurna, Prunus amygdall, Crataegus monogyna, Crataeugus nigra i Sorbus domestica, i dr. Malus silvestris (umska jabuka) je najzastupljenija generativna podloga jabuke u naoj zemlji. Kao podloga pokazuje niz dobrih osobina: otporna je prema ekstremnim ekolokim iniocima (mrazu i sui). Nije probira prema zemljitima, a moe uspeno da se gaji i na veim nadmorskim visinama. Sorte okalemljene na njoj su bujne, rodne i dugovene. Ima dobar vegetativni afinitet sa svim sortama. Jabuke okalemljene na njoj imaju dugu mladalaku nerodnost, daju dobar kvalitet ploda i dobro se uvaju. Pirus communis (divlja kruka) je najzastupljenija generativna podloga kruke u naoj zemlji. Kao podloga ima niz dobrih proizvodnih osobina: otporna je prema mrazu i sui i relativno otporna prema prouzrokovaima najopasnijih bolesti kruke. Nije probira prema zemljitima i moe da se gaji na veim nadmorskim visinama. Seme ove kruke ima visok procenat klijavosti, to je vrlo znaajna osobina. Sa sortama kruke ima dobar vegetativni afinitet. Neke sorte okalemljene na njoj ne daju dobar kvalitet ploda (krasanka, klero, zimska dekantkinja). Sorte na njoj su bujne, rodne i dugovene. Prunus cerasifera (xanarika) je najzastupljenija generativna podloga za ljivu i kajsiju. Kao podloga ima dosta dobrih osobina ali i nedostataka. Seme joj je dobre klijavosti. Naroito je pogodna za kalemljenje okuliranjem. Sorte okalemljene na xanarici brzo rastu, velike su rodnosti i dugovenosti, a plodovi su dobrog kvaliteta. Neke sorte ljiva nemaju dobar afinitet sa njom (kalifornijska plava, stenli i dr.). Kao podloga nije pogodna za tea zemljita na veoj nadmorskoj visini, za izrazito severne poloaje, jer kasnije zavrava vegetaciju, a sorte okalemljene na njoj postaju osetljive prema mrazu. Najbolje joj odgovaraju vinogradarska podruja. Sorte kajsije okalemljene na xanarici ranije stradaju od apopleksije. Prunus avium (trenja vrapara) je najrairenija generativna podloga za trenju i vinju. Pogodna je za dublja i plodna zemljita severnijih rejona. Ima odlian afinitet za sortama trenje i vinje. Sorte na njoj su bujne, dobre, redovne rodnosti i dugovene. Prunus mahaleb (magriva) - Sejanac magrive se koristi kao podloga za sorte trenje i vinje na suvim, kamenitim i krenim zemljitima. Ona je otpornija prema mrazu od trenje vrapare. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti. Nema dobar afinitet sa sortama trenje zbog ega su one kraeg veka. Sa sortama vinje ima relativno dobar afinitet. Juglans regia (obini, domai orah) je najzastupljenija generativna podloga za sorte oraha u naoj zemlji. Sorte okalemljene na njemu su bujne, dugovene i redovno i dobro raaju. Uspeva na manje dubokim i krenim zemljitima. Pirus amygdaliformis (slanopaa) - je ree koriena podloga za kruku. Ona je pogodna kao podloga za june, aridne rejone i siromana, kamenita, krena zemljita. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti, manje dugovenosti, a pojedine nemaju dobar vegetativni afinitet. Corylus colurna (meja leska) je najbolja generativna podloga za lenik. Sorte okalemljene na njoj mogu da se gaje kao stablaice (sa izrazitim deblom). U naoj zemlji se relativno malo koristi jer se lenik uglavnom gaji na izdanku. Prunus amygdallus (badem) je najee koriena generativna podloga za badem. Pogodan je kao podloga za suva, kamenita, krena zemljita i aridnu klimu. Sorte badema okalemljene na njemu su bujne, dobre rodnosti i dobrog vegetativnog afiniteta. Crataegus monogyna, Crataegus oxyacanta i Crataegus nigra (beli i crni glog) se koriste (samo u

ekstenzivnom voarstvu) kao generativne podloge za kruku, dunju, mumulu i oskoruu. Pored navedenih vrsta, vrlo retko se u naoj zemlji kao generativne podloge koriste i: Sorbus domestica (za kalemljenje oskorue), Castanea sativa (za kalemljenje kestena) i Corylus avellana (za kalemljenje sorti lenika). DIVLJIH VRSTA VOAKA ZA VOARSKU NAUKU I PRAKSU Voarstvo kao nauka i grana poljoprivrede bavi se prouavanjem i proizvodnjom manjeg broja vrsta voaka. One su po svom poreklu uglavnom iz Azije i Evrope. Jedan broj vrsta, koje su rodonaelnici sorti: breskve (Prunus persica ), kajsije (Prunus armenises ) dunje (Cydonis oblonga ), mumule (Mespillus gersnics ), duda (Morne alba i Morus nigra ), japanskih ljiva (Prunus salicina ) i visokobunaste borovnice (Vaccinium corymbosum, V. angustifolinim, V. austale i V. astei ) i dr. se ne sreu u prirodnim ekosistemima Srbije, ve jedino u kolekcijama kako introdukovane vrste ili gajene u obliku sorti. Vei broj vrsta voaka koje se gaje u Srbiji sreu se u tzv. prirodnim populacijama, pa se moe pretpostaviti da je njihov primarni gen centar porekla sa ovih prostora. Za sada je to samo pretpostavka, jer se u naoj zemlji, za razliku od drugih zemalja (na Balkanu i Evropi), detaljnim prouavanjem divljih srodnika gajenih voaka niko ozbiljnije nije bavio. Meutim, pouzdano se moe tvrditi da se u spontanoj flori Srbije sreu rodonaelnici sorti: kruaka (Pirus communis i P. amygdaliformis ), nekih sorti jabuka (Malus silvestris, M. florentina i M. dasyphyla ), nekih sorti ljiva (Prunus cerasifera i Prunus spinosa ), treanja (Prnus avium ), vinja (Prunus fructicosa ), nekih sorti badema (Prunus amygdallus) , oraha (Juglans regia ), lenika (Corylus avellana) , kestena (Castanea sativa ), maline (Rubus idaeus) , ogrozda (Ribes grossularia ), nekih sorti crvena ribizle (Ribes petreum i Ribes multiflorum ), nekih sorti jagode (Fragaria vesca, Fragaria viridis i Fragaria moschata ) i dr. U interesu voarske nauke i prakse u budunosti bi trebalo da se otpone sa sistematskim radom na prouavanju divlje flore voaka, uz obavezno kolekcionisanje i uvanje od erozije gena. U tim prouavanjima posebno bi se trebalo pozabaviti identifikacijom porekla (mesta postanka) divljih vrsti voaka i njihovih srodnika jer naa zemlja blagodarei povoljnom geografskom poloaju i klimatskim uslovima raspolae obilnim populacijama raznorodnih vrsti voaka. KORIENJE DIVLJIH VRSTA VOAKA U VOARSKOJ PRAKSI U prirodnim ekosistemima Srbije evidentirano je oko 100 divljih vrsta voaka. U voarskoj praksi nae zemlje, koja se bavi gajenjem sorti i selekcija voaka, koristi se samo jedan manji broj divljih vrsta voaka za proizvodnju generativnih podloga, na koje se kaleme sorte. U rasadnikoj proizvodnji najvei znaaj kao podloge imaju vrste: Malus silvestris, Pirus communis, Prunus avium, Prunus cerasifera, Prunus mahaleb i Juglans regia. Neto manji znaaj imaju vrste: Pirus amygdaliformis, Corylus colurna, Prunus amygdall, Crataegus monogyna, Crataeugus nigra i Sorbus domestica, i dr. Malus silvestris (umska jabuka) je najzastupljenija generativna podloga jabuke u naoj zemlji. Kao podloga pokazuje niz dobrih osobina: otporna je prema ekstremnim ekolokim iniocima (mrazu i sui). Nije probira prema zemljitima, a moe uspeno da se gaji i na veim nadmorskim visinama. Sorte okalemljene na njoj su bujne, rodne i dugovene. Ima dobar vegetativni afinitet sa svim sortama. Jabuke okalemljene na njoj imaju dugu

mladalaku nerodnost, daju dobar kvalitet ploda i dobro se uvaju. Pirus communis (divlja kruka) je najzastupljenija generativna podloga kruke u naoj zemlji. Kao podloga ima niz dobrih proizvodnih osobina: otporna je prema mrazu i sui i relativno otporna prema prouzrokovaima najopasnijih bolesti kruke. Nije probira prema zemljitima i moe da se gaji na veim nadmorskim visinama. Seme ove kruke ima visok procenat klijavosti, to je vrlo znaajna osobina. Sa sortama kruke ima dobar vegetativni afinitet. Neke sorte okalemljene na njoj ne daju dobar kvalitet ploda (krasanka, klero, zimska dekantkinja). Sorte na njoj su bujne, rodne i dugovene. Prunus cerasifera (xanarika) je najzastupljenija generativna podloga za ljivu i kajsiju. Kao podloga ima dosta dobrih osobina ali i nedostataka. Seme joj je dobre klijavosti. Naroito je pogodna za kalemljenje okuliranjem. Sorte okalemljene na xanarici brzo rastu, velike su rodnosti i dugovenosti, a plodovi su dobrog kvaliteta. Neke sorte ljiva nemaju dobar afinitet sa njom (kalifornijska plava, stenli i dr.). Kao podloga nije pogodna za tea zemljita na veoj nadmorskoj visini, za izrazito severne poloaje, jer kasnije zavrava vegetaciju, a sorte okalemljene na njoj postaju osetljive prema mrazu. Najbolje joj odgovaraju vinogradarska podruja. Sorte kajsije okalemljene na xanarici ranije stradaju od apopleksije. Prunus avium (trenja vrapara) je najrairenija generativna podloga za trenju i vinju. Pogodna je za dublja i plodna zemljita severnijih rejona. Ima odlian afinitet za sortama trenje i vinje. Sorte na njoj su bujne, dobre, redovne rodnosti i dugovene. Prunus mahaleb (magriva) - Sejanac magrive se koristi kao podloga za sorte trenje i vinje na suvim, kamenitim i krenim zemljitima. Ona je otpornija prema mrazu od trenje vrapare. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti. Nema dobar afinitet sa sortama trenje zbog ega su one kraeg veka. Sa sortama vinje ima relativno dobar afinitet. Juglans regia (obini, domai orah) je najzastupljenija generativna podloga za sorte oraha u naoj zemlji. Sorte okalemljene na njemu su bujne, dugovene i redovno i dobro raaju. Uspeva na manje dubokim i krenim zemljitima. Pirus amygdaliformis (slanopaa) - je ree koriena podloga za kruku. Ona je pogodna kao podloga za june, aridne rejone i siromana, kamenita, krena zemljita. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti, manje dugovenosti, a pojedine nemaju dobar vegetativni afinitet. Corylus colurna (meja leska) je najbolja generativna podloga za lenik. Sorte okalemljene na njoj mogu da se gaje kao stablaice (sa izrazitim deblom). U naoj zemlji se relativno malo koristi jer se lenik uglavnom gaji na izdanku. Prunus amygdallus (badem) je najee koriena generativna podloga za badem. Pogodan je kao podloga za suva, kamenita, krena zemljita i aridnu klimu. Sorte badema okalemljene na njemu su bujne, dobre rodnosti i dobrog vegetativnog afiniteta. Crataegus monogyna, Crataegus oxyacanta i Crataegus nigra (beli i crni glog) se koriste (samo u ekstenzivnom voarstvu) kao generativne podloge za kruku, dunju, mumulu i oskoruu. Pored navedenih vrsta, vrlo retko se u naoj zemlji kao generativne podloge koriste i: Sorbus domestica (za kalemljenje oskorue), Castanea sativa (za kalemljenje kestena) i Corylus avellana (za kalemljenje sorti lenika). MOGUNOST KORIENJA DIVLJIH VRSTA VOAKA U OPLEMENJIVANJU VOAKA Oplemenjivanje voaka je nauka koja izuava principe i pronalazi i usavrava metode stvaranja boljih sorti i podloga voaka (Mii, 1988).

U tom procesu stvaranja voaka poetni materijal zauzima kljuno mesto. Zbog toga je vrlo bitno u okviru velike genetike varijabilnosti pronai eljene, nasledne mogunosti i uz uspenu primenu odgovarajuih metoda rada doi do postavljenog cilja. Svaki rad na oplemenjivanju voaka se bazira u prvoj fazi na kolekcionisanju poetnog materijala. Bogate kolekcije poetnog materijala mogu da se stvore od introdukovanih i autohtonih sorti voaka, spontanih i planskih hibrida, klonova, prirodnih i vetakih mutanata, inbriding linija i odabiranjem divljih vrsti voaka iz prirodnih populacija. Pre poetka rada na odabiranju iz prirodnih populacija potrebno je da se prikupe podaci o raspoloivom biljnom materijalu u odreenom podruju. To se najbolje postie terenskim ispitivanjem. U naoj zemlji takva vrsta istraivanja od strane voarskih strunjaka (selekcionara i pomologa), gotovo da nije raena ili je raena sporadino. Miljenja smo, da bi za poetak i prikazivanje rasprostranjenosti divljih srodnika voaka na bazi prouavanja, pre svega od strane botaniara taksonoma, dendrologa, farmaceuta i drugih specijalista, moglo da poslui kao osnova za neto blie upoznavanje sa divljom vonom florom, to je izmeu ostalog jedan od ciljeva ove publikacije. Ova publikacija e pokazati da je vona flora Srbije bogata, polimorfna i da je znaajan izvor germplazme voaka. Ouvanje postojee germplazme (ukupne koliine raspoloivog naslednog materijala jedne vrste i njenih srodnika) nuno je jer se urbanizacijom i razvojem (intenziviranjem) poljoprivrede unitava dragocen izvorni materijal voaka. Da bi se spreila erozija gena, neophodno je u narednom periodu nastaviti sakupljanje, uvanje i prouavanje genetike varijabilnosti ne samo plemenitih voaka, ve i divljih srodnika, vrsta koje do sada nisu gajene (ili se kod nas ne gaje), a ije bi uvoenje u kulturu obogatilo postojei genofond voaka. Na taj nain bi se te vrste sauvale ne samo od erozije gena, ve bi se utvrdili i njihovi gencentri porekla. Ouvanje germplazme je osnova za uspeno stvaranje novih i boljih genotipova (sorti i podloga voaka), otpornijih prema prouzrokovaima bolesti, tetoinama i ekolokim stresovima (mrazu i sui), koje e na najbolji nain zadovoljiti potrebe oveka za voem, kako dananjih, tako i buduih generacija. HRANLJIVA VREDNOST VOA Opte napomene Pokretaka i stvaralaka snaga sveta u kojem ivimo skladna je sprega materije i energije iz koje se zaeo i evoluirao ivot na naoj planeti. Zajednika osobina svih ivih organizama, bez obzira na stepen njihovog razvitka, jeste stalna i neprekidna razmena materija sa sredinom koja ih okruuje. Ova razmena materije je naroito karakteristina odnosno kvantitativno izraenija kod viih oblika ivih organizama, u koje spada ovek. ivot je svim svojim udesnim izraajima uslovljen kretanjem, preobraajima, potronjom i oslobaanjem materije i energije. Osnovna je osobina svih ivih bia (i oveka) stalna potreba za hranom, kao izvorom energije i materija potrebnih organizmu za ivot. Ishrana, pak, predstavlja u najirem znaenju sve one aktivnosti pomou kojih ovek prerauje i iskoriava hranu odnosno hranljive supstance iz hrane. Drugaije reeno, ishrana obuhvata: uzimanje i konzumiranje hrane iz okoline, razlaganje

hrane i sloenih hranljivih supstanci, apsorpciju prostih hranljivih supstanci, njihov transport do mesta biosinteze, tj. do elija, obnavljanje elija, kao i sve biohemijske promene pomou kojih se osnovni hranljivi sastojci iz hrane transformiu u energiju, a potom i u sastojke organizma koji omoguavaju odravanje ivota i produktivnost oveka. Otuda u nizu uslovljenosti ivota, zdravlja i aktivnosti oveka, pravilna ishrana koja je zasnovana na varijabilnim fiziolokim potrebama oveka, vri primarnu i dominantnu ulogu. Ona uslovljava fiziki opstanak, rastenje i razvoj ljudskog organizma, obezbeuje zdravlje i otpornost oveka prema patogenima, omoguava oveku da savlauje nepovoljne uticaje fizikobioloke sredine (termoregulacija), slui kao energetska osnova svim ljudskim aktivnostima i utie na trajanje ljudskog ivota. Osnovni principi pravilne ishrane Da bi mogla uspeno da vri viestruko korisnu ulogu u ishrani, hrana mora da bude redovno tako sastavljena da obavlja trostruku funkciju: gradivnu, energetsku i zatitnu. Osnovna funkcija hrane je izgradnja elija, odnosno gradivna uloga. Poznato je da se kod odraslog organizma vri neprestano izgraivanje novih elija, to iziskuje stalno unoenje hrane za te potrebe. Druga funkcija hrane je podmirenje energetskih potreba organizma. Ni jedno ivo bie ne moe stvoriti energiju ni iz ega. Svaka ljudska aktivnost skopana je sa potronjom energije. Pored mehanike energije pojavljuje se i toplotna energija, koja je potrebna za odravanje stalne telesne temperature. Poznato je da ovek ne moe direktno koristiti sunevu energiju. To ine biljke koje sadre hlorofil i procesom fotosinteze preobraaju sunevu energiju u hemijsku, to je osnov ivota uopte. Koristei hranu ili preko hrane ovek potencijalnu hemijsku energiju pretvara u toplotnu i mehaniki rad. Trea uloga hrane je zatitna. Od izbora hrane, odnosno kvaliteta ishrane zavisi opte fiziko, zdravstveno i psihiko stanje oveka. Pravilna ishrana utie na razvitak i normalno funkcionisanje organizma, poveanje njegove otpornosti prema bolestima, kao i odravanje psihike i radne sposobnosti oveka. Ove osnovne funkcije hrane se u potpunosti mogu ostvariti samo ako je hrana optimalna, odnosno ako u potpunosti zadovoljava sve fizioloke potrebe ljudskog organizma i ako se prilagoava izrazitoj varijabilnosti tih potreba. To znai da se ishrana mora odlikovati odreenom, takoe optimalnom strukturom, koja omoguuje samo skladan odnos namirnica za svaki obrok, s velikim hranljivim i higijenskozatitnim vrednostima. Uloga osnovnih vrsta materija u ishrani Sve materije koje uestvuju u ishrani mogu se prema ulozi koju vre podeliti u 3 grupe: 1. gradivne materije 2. energetske materije 3. zatitne materije Gradivne materije se sastoje od proteina. Oni slue za izgradnju novih elija, tkiva i organa, a time uestvuju u rastenju i razvoju. Ove materije su neophodne i za odrasli organizam, kome slue za obnovu istroenih elija, tkiva i organa. Proteini su znaajni makromolekuli koji nastaju polimerizacijom aminokiselina. U sastavu proteina uestvuje 20 aminokiselina ijim rasporedom se obezbeuje raznorodnost ovih gradivnih materija kao bitnih sastavnih delova svih ivih bia. Postoje dva tipa aminokiselina. Jedne - koje organizam moe sintetizovati, pa prema tome nisu

neophodne u ishrani, i druge - koje organizam nije u stanju da sintetizuje, pa se moraju nalaziti u hrani. To su tzv. esencijalne (nezamenljive) aminokiseline. U grupu esencijalnih aminokiselina spadaju: lizin, teonin, leucin, izoleucin, metionin, fenilalanin, triptofan i valin. Nekada se smatralo da ovoj grupi aminokiselina pripadaju i arginin i histidin, ali je u eksperimentima azotne ravnotee kod oveka dokazano da se ove dve aminokiseline mogu zameniti. Esencijalne eminokiseline su neophodne za normalno rastenje, razvoj i obnovu istroenih tkiva i organa. One se nalaze najvie u namirnicama animalnog porekla, dok ih u biljnoj hrani ima veoma malo (neto vie u soji, jezgrastom vou, krompiru, kikirikiju i dr.). Proteini uneti u obliku hrane u organizam dospevaju u creva u kojima se razlau na sastavne delove - aminokiseline. Preko krvi se raznose u tkiva, u kojima slue za rastenje ili zamenu istroenih elija. Za normalno odravanje tkiva i funkcija organizma potrebne su tano odreene koliine proteina. Ta koliina je odreena uzrastom i razliitim fiziolokim i patolokim stanjima. Tako, npr., maloj deci, majkama dojiljama, trudnicama i bolesnicima potrebno je vie proteina. Energetske materije se satoje od ugljenih hidrata, ulja i masti. Oni slue kao izvor fizike energije koja se obino troi u ivotnim procesima naroito pri fizikom radu i intenzivnijim kretanjima. Rad i kretanje predstavljaju neprekidnu manju ili veu potronju energije, koja se stalno mora nadoknaivati. Energija je potrebna i za odravanje ivota (tzv. bazalni metabolizam) bez ikakvog rada. Namirnice koje sadre ugljene hidrate najrasprostranjenije su i istovremeno najjeftinije te su pristupane irokim narodnim masama. Osnovni izvor energije je skrob (iz itarica, krompira, voa) koji se razlae do osnovne jedinice d-glukoze. To znai da je glukoza jedan od osnovnih elemenata koji organizam snabdeva energijom. Ugljeni hidrati ne spadaju u esencijalne hranljive materije jer mogu u velikoj meri da nastanu u organizmu u toku intermedijalnog metabolizma iz drugih materija. Meutim, i pored toga potrebno ih je redovno unositi u organizam da ne bi dolo do poremeaja metabolizma ostalih materija, u prvom redu masti. To znai da ugljeni hidrati imaju i specifinu fizioloku ulogu i ne mogu biti zamenjeni drugim hranljivim materijama (belanevinama i mastima). U za titne materije spadaju uglavnom vitamini i mineralne soli, naroito mikroelementi. Ove su materije, iako ne uestvuju u izgradnji organa, vrlo znaajne jer vre biokatalizatorsku ulogu: obezbeuju normalno rastenje i razvoj, doprinose odravanju zdravlja i u znatnoj meri jaaju otpornost prema infekcijama i drugim izazivaima morbiditeta, i predstavljaju jedino efikasno sredstvo za otklanjanje esto veoma tekih poremeaja kod oveka. Mineralne materije su potrebne za gradnju kostiju i zuba, a neke od njih igraju vrlo vanu ulogu u metabolizmu organizma kao sastavni deo kofermenta i vitamina. Za organizam je vano ne samo njihova koncentracija, ve i njihov meusobni odnos. Posebno je vaan odnos kalcijuma, fosfora i vitamina D, zbog njihovog povezanog dejstva. Kalcijum fosfat ini vei deo strukture kostiju, a vitam D regulie apsorpciju kalcijuma i njegovo taloenje u kostima. Nedostatak kalcijuma i vitamina D prouzrokuje bolest pod imenom rahitis. Od mikroelemenata (oligoelementi) najvaniji su: J, B, Fe, Cu, Zn, Mn, Mo, Co i dr. Ovi elementi se javljaju u tragovima i imaju viestruku ulogu: neki od njih su sastavni delovi hormona, enzima i drugih vanih supstanci, pa su stoga neophodni. Vitamini se definiu kao organske materije koje su u malim katalitikim koliinama neophodne za normalan rad ive elije i koji se u veini sluajeva ne mogu sintetizovati u organizmu u odgovarajuoj koliini. Zato je neophodno da se unose hranom.

Vitamini su podeljeni u tri grupe: 1. vitamini od dijetetskog znaaja, 2. vitamini od klinikog znaaja, i 3. vitamini iji je znaaj jo uvek neotkriven. U prvu grupu dolaze vitamini: A, B1, B2, nikotinska kiselina, C i D. NJihov nedostatak u hrani izaziva ozbiljne poremeaje, pa, prema tome, imaju dijetetski znaaj. Nedostatak svakog od ovih vitamina prouzrokuje specifine simptome. - Nedostatak vitamina A se manifestuje nesposobnou oka da se prilagodi mraku, u kasnijem stadijumu zapaljenjem ronjae i na kraju gubitkom vida. - Nedostatak vitamina B1 dovodi do poremeaja metabolizma ugljenih hidrata i do nekih nervnih poremeaja. - Nedostatak vitamina B2 dovodi do specifinog oboljenja kao to je beri-beri ili pelagra i dr. - Nedostatak nikotinske kiseline takoe dovodi do oboljenja pelagre. - Nedovoljno uzimanje vitamina C manifestuje se malaksalou i neotpornou organizma prema infekcijama. Zbog toga se pojaane doze vitamina C danas preporuuju u preventivne svrhe protiv nazeba i infekcija. Nedostatak vitamina C izaziva specifino oboljenje - skorbut. Ova bolest se danas gotovo i ne javlja, a pogotovo ne u industrijski razvijenim zemljama, gde su voe i povre kao izvori vitamina svakodnevno zastupljeni u ishrani. U drugu grupu dolaze vitamini: B6, B12, E, K, pantotenska kiselina i folna kiselina. Oni su neophodni za funkcionisanje ljudskog organizma, ali kod njih nije primeen nedostatak usled deficitarne ishrane. U treu grupu dolaze vitamini koji su grupisani kao vitamini, ali jo uvek nemaju kliniku, ni dijetetsku primenu. To su vitamini B13 i B14 i para-amino benzoeva kiselina. Uloga voa u ishrani Razne vrste voa sadre u razliitim meusobnim odnosima sve tri vrste materija: jezgrasto voe (orah, lenik, badem i kesten) - gradivne; ostalo voe (jabuasto, kotiavo i sitno voe) energetske i zatitne. Voe je zahvaljujui velikoj koliini organskih kiselina i mineralnih materija najefikasniji regulator pH reakcije krvi (koja iznosi 7,2), bez koje bi organizam bio izloen nepodnoljivim fiziolokim poremeajima. Velika prednost voa kao hrane je u tome to svojim zatitnim materijama jaa otpornost organizma prema infekcijama i drugim uzrocima morbiditeta. Ovo njegovo svojstvo je danas u tehnoloki razvijenim drutvima znaajnije nego ikad ranije, jer ljudski organizam nikad nije bio izloeniji opasnostima koje potiu iz vie izvora zagaivanja (izduvni gasovi motornih vozila, dim, praina, radioaktivni nuklidi, duvan, droga, rezidue i dr.). Voe ne samo to jaa otpornost organizma ve odstranjuje i neutralie otrovne materije iz njega nastale u procesu normalnog metabolizma. Takvu prednost ispoljava jo samo povre kao hrana. Nasuprot tome, namirnice animalnog porekla dovode ak i do nagomilavanja toksina u organizmu. Sa druge strane, voe je izvor prirodnih eera - glukoze, koja dospeva neposredno u krv i okrepljuje ljudski organizam, otklanjajui oseaj umora. Plodovi nekih vrsta voaka deluju i kao odlino laksativno sredstvo (ljiva npr.) ili u obrnutom smislu (pektinima i taninima). Koristei blagodeti tehnike u saobraaju, radu i domainstvu, ovek naeg vremena je znatno smanjio energetske potrebe. Da bi se izbegli teki i opasni poremeaji uhranjenosti, ovek mora da ishranu prilagoava tom smanjenom energetskom bilansu. Tu je opet nezamenljiva uloga

voa koje je u prednosti u odnosu na druge namirnice, bilo biljnog ili animalnog porekla zbog svoje znatno manje kalorinosti. To ubedljivo pokazuje da u ishrani savremenog oveka voe treba (uz povre) da zauzme centralno mesto. Dijeto-profilaktika uloga voa Voe na vie naina posredno i neposredno deluje na odravanje zdravlja. Time ono vri preventivnu - dijetoprofilaktiku ulogu u ljudskom organizmu titei ga od raznih bolesti. Voe je glavni izvor zatitnih materija, zbog ega ga treba koristiti u ishrani redovno pri svakom obroku i u dovoljnoj meri, ime jaaju imunoloke reakcije i otpornost organizma prema infekcijama. Dijeto-terapeutska vrednost voa Polazei od misli uvanog grkog lekara Hipokrita: "da svaka hrana mora da bude lek i da svaki lek mora imati i neku nutritivnu vrednost", moe se konstatovati da voe ima izraenu i dijetoterapetsku vrednost. Ako se koristi na pogodan nain, u strukturi ishrane koja je precizno prilagoena patolokim stanjima organizma, voe moe presudno uticati na ozdravljenje bolesnih. Poznato je da voe naroito korisno deluje na: smanjenje krvnog pritiska, kao sredstvo za spreavanje malokrvnosti, odreene vrste voa se koriste kao laksativno sredstvo protiv hroninog zatvora ili, suprotno, diureje; kao sredstvo protiv detoksinacije ljudskog organizma ili drugim reima kao sredstvo za uspeno izleenje mnogih bolesti. Voe kao korektor bioloke defektnosti hrane Pored dijetoprofilaktike i dijetoterapeutske vrednosti voe je od posebnog znaaja kao hrana koja najbolje ublaava bioloku defektnost mnogih namirnica biljnog i animalnog porekla. Bioloka defektnost hrane izazvana je pre svega intenzivnou proizvodnje, ostvarivane obilnim ubrenjem (naroito mineralnim ubrivima), navodnjavanjem i izborom produktivnijih, manje otpornih sorti, koje za uspeno gajenje zahtevaju enormno veliku primenu zatitnih hemijskih sredstava (pesticida, fungicida i dr.), upotrebom stimulansa rastenja (antibiotika i dr.) u stoarstvu, kao i mnogi tehnolokih postupaka u industriji prerade hrane. Proizvedene pod navedenim i slinim uslovima namirnice koje se koriste za potronju u sveem stanju, a i kao sirovine za preradu, imaju hemijski sastav manje pogodan za zadovoljenje fiziolokih potreba ljudskog organizma, naroito usled smanjenja koliine nekih mikroelemenata, vitamina, enzima i dr., tj. materija koje uslovljavaju bioloki vrednu hranu. U poreenju sa drugim namirnicama voe i kad je na najintenzivniji nain proizvedeno ima znatno veu bioloku vrednost, ali je i njemu pod takvim uslovima gajenja bioloka vrednost znatno umanjena, jer izvesna hemijska sredstva ostaju u plodu kao rezidue. To nikako ne znai da se mora napustiti sistem intenziviranja poljoprivrede, jer bi to imalo za posledicu opasno vraanje unazad, ve da se mora raditi na razvoju novih tehnologija poljoprivredne proizvodnje, koje e kao cilj imati proizvodnju bioloki vredne i zdravstveno bezbedne hrane. Jedan od naina da se pobolja bioloka vrednost voa kao hrane jeste sakupljanje plodova tzv. samoniklog (divljeg) voa iz spontanih prirodnih vonjaka (uma) i njihova domestifikacija. Uvoenjem "sveih gena" u postojei genofond gajenih voaka poboljala bi se otpornost i adaptivnost voaka kako prema ekolokim, tako i prema patogenim agensima, ime bi se smanjile potrebe za preteranom upotrebom hemijskih sredstava i proizveo bioloki vredniji i zdravstveno bezbedniji plod. HEMIJSKI SASTAV UMSKOG VOA

Plodovi samoniklog (divljeg) voa su vrlo zdrava hrana visoke prehrambene i pre svega vitaminske vrednosti. Oni su "suneva hrana" - skladite hlorofila, vitamina, provitamina, raznih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, bakteriostatinih supstanci, belanevina, eera i drugih ugljenih hidrata, masti i etarskih ulja, tanina i drugih prostih fenolnih jedinjenja, sluzi, gume, pektina, glikokinina, antocijanina i drugih materija, koje svaka posebno i sve zajedno imaju vrlo veliku vanost za pravilan rad svih organa ljudskog organizma. Od juna do kasne jeseni nae ume, polja, planine, doline reka i potoka, grmlje, ivice uz puteve puni su plodova koji se mogu jesti sirovi ili u preraenom obliku. Ti nai beskrajni prirodni vonjaci najvei su rudnici i najjeftinije fabrike askorbinske kiseline ili vitamina C. Divlje voe je znatno bogatije tim vitaminom od plodova gajenih voaka. S obzirom na to da je vitamin C najee nestabilan, svee (divlje) umsko voe ima veu Cvitaminsku vrednost od preraenog, osuenog, konzervisanog ili odstojalog. Izuzetak ine plodovi umskog voa sa kiselim sokom (npr. bobice pasjeg trna), ije preraevine mogu due vreme zadrati vrednost vitamina C jer je taj vitamin stabilan u kiseloj sredini. Najbogatiji izvori vitamina C su: ipurci (gde se taj sadraj kree od 400-4800 mg%) klapina nezrelih oraha, borovnice i brusnica. Znatne koliine ovog vitamina sadre i plodovi: crvene ribizle, ogrozda, merale, utike, crvene zove, jarebike i dr. Drugi po znaaju vitamin koji se sree u plodovima umskog voa jeste karotin (ili karoten), provitamin koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Karotin je najee prisutan u pokoici crvenih i naranxastih bobica, a ponekad u njihovom mesu ili soku. Najbogatiji izvori karotina su plodovi: jarebike, pasjeg trna, ipurka, gloginje, mukinje, crvene zove i dr. Vitamini C i A su posebno znaajni u ishrani savremenog oveka, jer najnovija izuavanja ukazuju na njihovu izrazito zatitnu ulogu od otrova savremene civilizacije. Tako vitamin C zatitno deluje protiv trovanja kadmijumom i titi od kancerogenog delovanja nitrata u hrani, a vitamin A od azotnih oksida, ugljen-monoksida i drugih otrovnih materija iz vazduha i smoga. Oba vitamina neutralizuju toksino delovanje izduvnih gasova. Mnogi plodovi umskog voa sadre i znatne koliine vitamina B kompleksa, meu kojima su najvaniji vitamin B1 (tianin) i B2 (riboflavin). Plodovi ipurka, jagode i brusnice sadre i srazmerno mnogo PP vitamina (amida nikotinske kiseline). Neki plodovi sadre znatne koliine vitamina E (ribizla, jarebika, ipurak i dr.) i vitamina K (ribizla, ipurak). U plodovima merale, jarebike, udike, gloginja, ipurka i ribizle prisutni su bioflavonoidi, materije kojima se pridaje veliko P-vitaminsko delovanje. U plodovima nekih vrsta umskog voa sreu se u veoj koliini i vitageni, bioktivne materije koje deluju slino vitaminima kao to su holin (u plodovima gloga, ipurka, ibikovine i dr.), betain ili inozitol (u plodovima jagode, maline i dr.). Kod velikog broja vrsta umskog voa plodovi u znatnim koliinama sadre veinu pomenutih vitamina (pojedinano ili grupno) te se mogu smatrati prirodnim polivitaminskim koncentratima. To se najpre odnosi na plodove rua (ipurke), jarebike, pasjeg trna, crne i crvene zove, borovnice, ribizle i umske jagode. U prirodi je skoro nemogue nai i jo neke primere biljne hrane, koji su toliko bogati za organizam najvanijim bioaktivnim materijama. U umskom vou ima i mnogo mineralnih materija, naroito kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvoa, magnezijuma i mangana. Sve ove soli imaju vanu ulogu u metabolizmu, jer omoguavaju razne sloene hemijske reakcije u ljudskom organizmu, koje su od bitnog

biolokog znaaja. Mineralne materije neutralizuju razne otrove, pre svega kiseline koje nastaju pri unutranjoj razmeni materija, a istovremeno njihovo prisustvo utie na delovanje mnogih fermenata. Kalijumom (koga u proseku ima najvie, oko 50%) najbogatiji su plodovi umske jagode, borovnice i maline. Srazmerno mnogo ima kalcijuma (3-19%) i magnezijuma (2,5-9%) u plodovima jagode, gvoa (oko 1,5%) u plodovima jagode, brusnice, maline, kupine i oskorue. Fosforom su bogati plodovi maline i ribizle (8-20%). U nekom vou kao to je trenja ima i joda, iji nedostatak u organizmu izaziva guavost. Posebno treba istai da se navedeni i drugi elementi u plodovima umskog voa ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi, ve da se vezuju za razna organska jedinjenja, stvarajui organomineralne supstance, koje za metabolizam imaju veliki znaaj. Glavni energetski sastojci umskog voa su eeri. njihova koliina u razliitim plodovima se kree u irokim granicama (od 5 do 33%). Svuda preovlauju invertni eeri (smea fruktozevonog eera i glukoze - groanog eera). Ovi eeri su izvrsna i najlake svarljiva hrana koju organizam lako opsorbuje i brzo uklanja umor, pre svega miia. Izuzetno mnogo eera ima u prezrelim plodovima: kleke (preko 33%), kestena, oskorue, jarebike, brekinje, mukinje, dunjarice, oraha, ipurka, gloga, zove, drena i dr. U nekim plodovima vaan energetski sastojak je i skrob. Organske kiseline daju umskom vou, a posebno njihovim sokovima, prijatan osveavajui ukus. Najvie su zastupljene: jabuna, limunska, vinska, ree i manje mravlja, ilibarna, salicilna, benzoeva i druge isparljive i neisparljive, slobodne, vezane i poluvezane kiseline. Te kiseline daju finou i osveavajui ukus umskom vou, drae creva na jae kretanje i tako izazivaju jau peristaltiku i ureivanje stolice u osoba s lenjima crevima i neurednom stolicom. Organskih kiselina najvie ima u plodovima: ribizle, drena, vinje, xanarike, ogrozda, maline, borovnice, zove, ipurka i dr. U polodovima nekih vrsta umskog voa kao vaan sastojak javljaju sepektini, materije koje omoguavaju eliranje vonih preraevina. Ove materije najvie ima u plodovima: umske jabuke, oskorue, brekinje, mukinje, gloga, divlje kruke i dr. U nekim plodovima ima dosta masti i ulja (plod oraha, badema, lenika). Plodovi umskog voa su takoe vrlo bogati pigmentima: pre svega karotinoidima (ute, naranxaste boje) i flavonoidima (crvenim i plavim antocijanima). Bojene materije su vrlo prisutne u plodovima: kupine, borovnice, crne i crvene zove maline, crvene rizbizle, vinje, raeljke, drena i dr. Pored navedenih materija u umskom vou su jo prisutne i: votane materije (na povrini nekih plodova), aromatine materije, enzimi, tanini i dr. PREDNOST UMSKOG VOA KAO HRANE IZ PRIRODE Hrana je osnovni energetski, gradivni i zatitni faktor ljudskog organizma i nije udo to je ovek njome toliko zaokupljen. Nekad je ovek brinuo kako da se prehrani, danas je ta zaokupljenost druge vrste. Danas nije samo vano koliko se jede, ve sve vie - ta se jede. Razlog takvog razmiljanja jeste injenica da skoro 90% po ljudski organizam tetnih materija dospeva putem hrane. Svakodnevno hranom unosimo i bakterije, gljive, teke metale, pesticide, hormone, aditive i druge po zdravlje tetne materije. Da apsurd bude vei, najvei broj zagaivaa hrane je i nastao u nastojanju da se oveanstvo obezbedi od gladi. Sve vie se shvata da je "zelena revolucija", koja je dovela do poveanih

prinosa u poljoprivredi plaena visokom cenom. Viestruko poveanje prinosa po jedinici povrine, reilo je problem prehranjivanja razvijenog dela sveta, ali je istovremeno povealo potronju vetakih ubriva za vie od est puta, a pesticida za 12 puta. Danas se u svetu godinje proizvede vie od milion i po tona pesticida. Savremena poljoprivredna proizvodnja je dola do takvog stepena razvitka da joj je dalji opstanak bez upotrebe navedenih "otrova" gotovo nemogu. S obzirom na to da ih stalno hranom, vodom i udisanjem vazduha unosimo u organizam na njihovo prisustvo se moramo naviknuti. Meutim, uticaj tih tetnih materija na zdravlje moemo ublaiti bar povremenom orijentacijom na izvore biljne hrane iz prirode, kakvo je i umsko voe. U poreenju sa gajenim, ovo saminiklo voe ima mnogo prednosti. Osnovna prednost mu je da u slobodnoj prirodi raste bez neposrednog uticaja oveka. Ono nije zalivano, zapraivano hemikalijama, niti ubreno vetakim ubrivima. To znai da mu za razliku od gajenog voa nije hemikalijama sposobnost samozatite unitena i poremeena bioloka ravnotea, zbog ega se nije istroilo i osiromailo, te je znatno vrednije i sa higijensko-prehrambenog aspekta. Samonikle voke se sa druge strane (za razliku od gajenih) razvijaju u za njih optimalnim prirodnim uslovima, zbog ega su bioloki vrednije, otpornije i manje ugroene od prouzrokovaa bolesti i tetoina, a njihovi plodovi bogatiji bioaktivnim sastojcima. Ono ima znatno vie vitamina, minerala, enzima i to u koliinama koje ljudskom organizmu najbolje odgovaraju. To su upravo materije koje uspeno neutralizuju otrove koje svakodnevno na razne naine unosimo u organizam. Korienje umskog voa u ishrani ne omoguava samo da izbegavamo zatrovanu hranu ve svojim sastojcima jaa optu otpornost organizma i osposobljava nas u borbi protiv zagaene sredine. Dodajmo i to da je na osnovu najnovijih istraivanja utvreno da mineralna ubriva koja se koriste u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji indirektno (ugraujui se u plodove) tetno deluju na ljudski organizam, pre svega nitritima. Ove materije se termikim preobraanjem u hrani i varenjem u organizmu transformiu u nitrozamine, materije koje po medicinskim strunjacima spadaju u kancerogene. Sa druge strane, prirodna biljna hrana (gde spada i umsko voe) sadri neke faktore koji spreavaju nastanak raka, a kojih nema u gajenim vokama. Ovde se prvenstveno misli na sadraj Se koji je ei sastojak samoniklog voa, a prema najnovijim ispitivanjima se smatra antikancerogenim elementom. Taxus baccata (tisa) sadri alkaloid taksol, koji predstavlja osnovni, izuzetno efikasan sastojak nove droge koja se koristi u leenju nekih kancerogenih oboljenja (jajnika, dojke, plua, vrata i dr.). EKONOMSKI ZNAAJ UMSKOG VOA Branje i sakupljanje umskog voa - dopunski izvor dohotka Flora nae zemlje nam nudi obilje besplatne, prirodne, zdrave i nezagaene hrane. Sakupljanje samoniklog voa moe da bude ekonomski dvostruko korisno: 1) za pojedinca - za zadovoljenje sopstvenih potreba za bioloki vrednijom hranom; 2) za stanovnitvo privredno slabo ili nerazvijenih podruja, kao dopunski izvor dohotka. Sakupljanje samoniklog voa za sopstvene potrebe zanimljivo je ne samo to je to besplatna hrana iz prirode ve pre svega zbog toga to je moemo konzumirati odmah sveu ili je preraditi istog dana sa maksimalno ouvanim ukusom i sastavom vitamina i drugih labilnih bioaktivnih materija. Sakupljanje samoniklog voa posebno moe biti interesantno za stanovnike gradova, iji je organizam zbog zagaenosti urbane sredine najizloeniji razliitim trovanjima. Pored

koristi (ekonomske i zdravstvene) koje e imati od sakupljenog voa, sam in odlaenja u prirodu gradskom oveku e pruiti veliko zadovoljstvo i relaksaciju. Time e ponovo uspostaviti izgubljeni kontakt s prirodom i postati zagovornik uvanja i unapreenja prirodne i uopte ivotne sredine. Sakupljanje plodova odreenih vrsti samoniklog voa moe da bude i znaajan dopunski ili sezonski izvor prihoda za stanovnitvo pojedinih podruja. U naoj zemlji se ve godinama za potrebe industrije otkupljuju plodovi: borovnice (u istonoj Srbiji i potkopaonikom kraju); kleke (podruje Zlatibora), kupine (irom Srbije), umske jagode, drenjine, ipurka, xanarike i dr. Za ove plodove su zainteresovane prvenstveno fabrike za preradu voa, koje u svom pogonu imaju proizvodnju bioloki vredne hrane od umskog voa u obliku: sokova, slatka, marmelada i xemova, kao i fabrike deje hrane za proizvodnju sokova i bebi kaa. Pri branju umskog (samoniklog) voa treba da se drimo nekih pravila: - umske plodove treba brati samo na istim i nezagaenim mestima koja su udaljena od saobraajnica. - Plodove koji se beru treba brati sa peteljkom kako bi se spreio gubitak soka. - Plodove nekih vrsta voaka koji su skupljeni u cvasti, grozdove ili titove (kao kod zove, borovnice, ribizle i dr.) treba brati otkidanjem celih cvasti, a ne pojedinano. - Neke vrste umskih voaka imaju izraene trnolike izrataje ili bodlje (kao: rue, imirika i dr.), te njihove plodove treba brati u prikladnim rukavicama, kako bi se zatitile ruke. - Za sve vrste umskog voa je pravilo da ga treba brati u punoj zrelosti, jer su tada plodovi najkvalitetniji, najukusniji i najaromatiniji. Plodovi nekih vrsta voaka u nezrelom stanju mogu biti i otrovni (npr. crvene zove, burjana, imirike i dr.). Prilikom berbe i sakupljanja umskog voa treba uvek da imamo na umu da bogatstva prirode nisu neograniena. To znai da berbu treba obavljati racionalno, odnosno nikad ne pobrati svu koliinu plodova naenu na jednom mestu, kako bismo omoguili biljci normalno samoobnavljanje. Neracionalnom eksploatacijom mogli bismo postai naruavanje prirodne ravnotee i degradirati samu prirodu. Mogunosti prerade umskog voa umsko voe je najbolje konzumirati u sveem stanju da bi se to bolje iskoristila njihova nutritivna vrednost. Meutim, plodovi nekih vrsta nisu jestivi u sveem stanju, ve se samo preraeni mogu koristiti za jelo. Preraditi se mogu i jestivi plodovi umskog voa ako ih elimo konzervisati za zimu. Od umskog voa u mnogim razvijenim zemljama prave se vitaminski koncentrati (pekmezi). Posebno su cenjeni vitaminski koncentrati od plodova koji su crvene, naranxaste i ute boje, kao to su od: ipurka, divljih kruaka, umskih jagoda, kupine, maline, borovnice, drenjine, trnjine, brekinja, oskorue, jarebike, divljih jabuka i dr. Svaki ovakav koncentrat, bilo da je napravljen od pojedinanih plodova ili od smee, predstavlja itav arsenal, pravo bogatstvo raznih vitamina, provitamina, oporih materija (tanina), biljnih kiselina, raznih korisnih soli i mnogih drugih lekotivih sastojaka. Ti pekmezi su zapravo savremeni prirodni multivitamini. Od umskog voa moe se praviti sok ili vono vino, kad prevri. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrebi i slue kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. U nekim razvijenim zemljama ovi sokovi se prodaju pod nazivom: "vitaminski voni sokovi" ili "teno voe". NJima se lee i mnoge bolesti. umsko voe moe se preraditi u razliite vrste proizvoda: u kompote, vone salate, elee, xemove, marmelade, slatka, bebi kae i dr.

Od osuenog voa prave se voni ajevi ili osveavajui napitci, ija je upotreba naroito znaajna u zimskim mesecima, kada je malo raspoloivih izvora svee vitaminske hrane. umsko voe kao sirovina za farmaceutsku industriju umsko voe zbog svoje velike vitaminske i mineralne vrednosti i specifinog hemijskog sastava, ima i lekovita svojstva. Zbog toga se ono koristi ne samo u narodnoj medicini ve sve vie i kao sirovina za farmaceutsku industriju. Kod veine samoniklih voaka nije samo plod lekovit, ve i drugi organi. Tako se za potrebe farmaceutske industrije sakupljaju: - pupoljci od rua, - listovi od kupine, maline, umskih jagoda, borovnice, ogrozda, ribizle, oraha, pitomog kestena i dr., - cvetovi od zove, rua i dr., - plodovi od svih vrsta umskog voa, kora od kestena, kruina, pasdrena i dr., - peteljke od vinje, trenje i dr. Svi ti delovi farmaceutskoj industriji slue kao sirovina za izdvajanje biljnih lekovitih sastojaka: alkaloida, glikozida, saponina, tanina, etarskih ulja, vitamina i dr. Izdvojena sloena organska jedinjenja se koriste za proizvodnju lekova za odreene namene. DIVLJE VOKE KAO BIOMELIORATIVNE VRSTE Veliki znaaj za formiranje odreenih osobina pedoloke podloge i zemljita imaju padine, pri emu su vani njihove duine, nagibi, oblik njihove povrine i ekspozicija. Stepen nagnutosti terena ili inklinacija vrlo je vaan jer u velikoj meri utie na karakter i intenzitet erozije. Poznato je da je na manje ili vie ravnim povrinama proces erozije slabije izraen, pa je zemljite kompaktno i dobro razvijeno. Nasuprot tome, na povrinama sa veim nagibom erozija je intenzivna tako da se povrinski sloj zemljita spira vodom, delimino, a ponekad i potpuno. Zemljite je zato slabije razvijeno, obino nije kompaktno, ve na pojedinim mestima na povrini izbija stenovita podloga. I ovekova aktivnost u odnosu na zemljite esto je izrazito destruktivna. ovek seom uma osvaja nove zemljine povrine, koje je privodio kulturi. Ta tzv. poljoprivredna zemljita, gde su se vekovima organizovano gajile biljke, postepeno su siromaila i gubila svoju plodnost. Sa druge strane, vetakim naruavanjem prirodne sredine (isuivanjem movara, seom uma, stvaranjem specifinih agrocenoza), ovek je pospeivao (naroito na nagnutim terenima i veim nadmorskim visinama) proces erozije. Na nekim mestima erozija je dovela do potpunog iezavanja zemljinog pokrivaa i stvaranja neplodnih kamenitih predela, tzv. antropogenih pustinja. Nesvesnu greku koju je inio u odnosu na zemljite, ovek pokuava da ispravi biomelioracijama, odnosno poumljavanjem goleti. Poumljavanjem ovek pokuava prirodi da vrati uzeto. Meutim, i tu esto pravi greku. Naime, poumljavanje se najee vri jednom vrstom (u naim uslovima to je crni bor - Pinus nigra ), ne vodei rauna o fitocenolokim odnosima izmeu biljaka. Osnovni cilj e moda i postii - zaustavie eroziju, ali e istovremeno izgubiti neke prirodne fitocenoze koje su mu koristile kao panjaci, jer uz dominaciju posaenog crnog bora mnoge trave nee rasti jer su u antagonistikom odnosu. Kako je tehniki skoro neizvodljivo unitenim fitocenozama vratiti isti floristiki sastav, to treba poumljavanje vriti vrstama za koje se pouzdano zna da nisu antagonisti sa veinom biljaka, a od kojih ovek takoe moe imati koristi. Tu se pre svega misli na pojedine: divlje vrste voaka. Potvrdu ispravnosti ovog miljenja nalazimo u injenici da je u Nemakoj i vajcarskoj posle drugog svetskog rata poumljeno oko 4000 ha goleti vrstama crne i crvene zove (Sambucus nigra

i Sambucus racemosa ), iji su se plodovi sakupljali kao sirovina za industriju prerade. Pored ovih vrsta kao biomeliorativne mogu se iskoristiti i sledee: Sorbus graeca (grka mukinja) i Sorbus chamaemespilus (mukinjica) koje kao "pionirske vrste na plitkim skeletnim zemljitima stvaraju uslove za popravljanje zemljita i pridolazak drugih vrsta, to ih preporuuje da se u budunosti koriste za poumljavanje prvenstveno viih terena. Sorbus umbellata (titasta mukinja) i Sorbus austriaca (austrijska mukinja) - pogodne su za poumljavanje krenjakih goleti. Za kamenite terene sa velikim nagibom preporuuje se vrsta Rosa spinosissima i Rosa rubrifolia, Rosa pomifera. Vrsta Rosa glutinosa je posebno pogodna za krenjake kamenjare. Za suna podruja, sa krenjako ljunkovitom podlogom, pogodna biomeliorativna vrsta je Prunus tenella (stepski badem). Prunus spinosa (crni trn) vrlo uspeno svojim korenom vezuje suve i zaslanjene erozivne terene. Za spreavanje erozije u renim dolinama i kotlinama vrlo je pogodna vrsta Crataegus nigra (crni glog). Kao pogodne, vrlo adaptivne biomeliorativne vrste jo se mogu koristiti: Cornus mas (dren), Juniperus communis (kleka), Juniperus oxycedrus (crvena kleka), Juniperus nana (kleica), Cotonaster tomentosa (putenasta dunjarica) i Cotonaster integerrimus (dunjarica). Kao pionirska vrsta na plitkom zemljitu vrlo je pogodna Amelanchier ovalis (merala). Zahvaljujui dubokom korenu i kalcifilnosti Juglans regia (orah) bi bila dobra biomeliorativna vrsta, za poumljavanje strmih krenjakih terena. Za spreavanje erozije na zemljitima sa silikatnim podlogama mogla bi da se koristi Corylus avellana (leska). Ove dve vrste se uveliko koriste u susednoj Bugarskoj u biomeliorativne svrhe. To se pokazalo kao izuzetno korisno: spreen je proces erozije na mestima gde je obavljeno poumljavanje ovim vrstama i dobijeni su prirodni vonjaci oraha i lenika, velike varijabilnosti po mnogim osobinama (naroito plodovima) to je odlina baza za selekciju ovih vrsti voaka. DIVLJE VOKE KAO PELINJA PAA Divlje voke, zahvaljujui prvenstveno grai cveta (koja je najee aktinomorfna), prilagoeme su na opraivanje insektima ili entomofilno opraivanje. Najvei znaaj u opraivanju i kod divljih voaka ima medonosna pela (Apis melifera ). Kod veine divljih vrsta voaka koje se oprauju entomofilno cvetovi su skupljeni u cvasti (gronju, tit ili grozd). Pojedinani cvetovi su najee krupni, upadljivo obojene krunice, sa velikim brojem pranika (koji sadre obilje polena), i najee sa dosta nektara. Sve su to, kao i obilnost cvetanja, razlozi da su samonikle voke pogodna pelinja paa. Kao vrlo pogodne medonosne biljke treba istai vrste: 1. Sambucus nigra (crna zova) i Sambucus racemosa (crvena zova) sa cvetovima skupljenim u vrlo krupne titaste cvasti, koje privlae pele svojim mirisom, nektarom i obiljem polena. 2. Vrlo dobra pelinja paa su i vrste roda Prunus: cerasifera (xanarika), avium (trenja vrapara), fruticosa (stepska vinja), mahaleb (raeljka), padus (srezma), amygdallus (badem) i spinosa (crni trn). 3. Obilatim cvetanjem sa mnogo polena odlikuju se glogovi (vrste roda Crataegus ) i ipurci (vrsta roda Rosa ). 4. Vrste jabuke - Malus silvestris (umska) florentina (firentinska) i dasyphylla (dlakavolisna) vrlo su privlanih krupnih cvetova, skupljenih u cvasti - gronju, sa mnogo nektara i polena.

5. Vrste kruke - Pirus communis (umske) i V.P. amygdaliformis (slanopaa) slino jabuci obilato cvetaju, krupnih su cvetova sa mnogo polena, ali ih pele ree poseuju zbog prisustva kaprilne kiseline koja cvetovima daje neprijatan miris. 6. Odlinu pelinju pau predstavljaju sve vrste roda Sorbus . Posebno treba istai jarebiku (Sorbus aucuparia ), zbog izuzetno krupnih, mnogobrojnih cvasti, bogatih polenom i nektarom. 7. Corylus avellana (leska) je jedna od prvih pelinjih paa. Cvet leske predstavlja vrlo znaajnu pau jer pele uzimaju njen polen prilikom povratka sa proisnih letova i koriste ga za ishranu novoformiranog legla. Svee unete belanevine, masti, ugljeni hidrati, aminokiseline, mineralne i dr. materije iz polena leske, direktno se ugrauju u podmladak pela. 8. Dren (Cornus mas ) koji cveta posle leske je prva nektarska paa, jer pored obilja polena daje i dosta nektara. Ova paa je veoma znaajna za proleni razvoj pela, naroito kada se dren javlja na veim povrinama. Unoenje u konicu polena i nektara od drena ubrzava smenu zimskih i prolenih pela, pospeujui razvoj legla stimulisanjem vee aktivnosti pela i matice. 9. Posebno treba istai pitomi kesten (Castanea sativa ), vrstu vrlo poznog vremena cvetanja (juni-juli). NJegovo cvetanje je obilato, sa mnogo polena i za pele posebno vano jer se poklapa sa periodom kada one oskudevaju u pai. Ovu vrstu i pelari smatraju znaajnom medonosnom biljkom. Mnogobrojnim prouavanjima je utvreno da pitomi kesten stvara velike koliine nektara, zbog ega ga pele rado poseuju u vreme cvetanja. Na kraju treba istai da su takoe dobra pelinja paa i vrste roda: Rubus (malina i kupina), Ribes (ogrozd i ribizla), Vaccinium (borovnica) i dr. ZONIRANJE UMSKE VEGETACIJE SRBIJE Zbog sloenih klimatskih, edafskih, orografskih i biljno-geografskih odnosa umske biljne zajednice u Srbiji su vrlo heterogene. Pored zonalne (klimazonalne, klimatogene) vegetacije, zastupljene su i ekstrazonalne i azonalne umske fitocenoze. Pod zonalnom vegetacijom podrazumeva se vegetacija koja je uslovljena pre svega optim klimatskim prilikama odreenog podruja i po pravilu ima najvee rasprostranjenje. Pod ekstrazonalnom vegetacijom podrazumeva se onaj deo zonalne vegetacije koji se razvio izvan svoje zone, u nekoj drugoj zoni. Azonalna vegetacija, pak, nikada ne obrazuje svoju sopstvenu zonu, ve je ukljuena u neku drugu vegetacijsku zonu. Zonalna vegetacija Zonalna (klimatogena) umska zajednica u velikom delu Srbije, pre svega u brdskom regionu, predstavljena je iroko rasprostranjenom asocijacijom LJuercetum frainetto-cerris Rudski 1949 (zajednica sladuna i cera), koja je, na svom velikom prostranstvu, izdiferencirana na nekoliko geografskih varijanti. Pojas bukovih i bukovo-jelovih uma, pre svega u planinskom regionu, vrlo je dobro izraen i relativno homogen na teritoriji cele Srbije. Deli se na etiri potpojasa u odnosu na nadmorsku visinu i to: 1) brdske bukove ume - javljaju se na malim nadmorskim visinama (nekoliko stotina metara), u zoni hrastova (orografski su uslovljene), 2) planinske ume bukve predstavljaju dobro razvijen klimatogeni pojas na skoro svim planinama (obino izmeu 800 i 1200 m nadmorske visine), 3) bukovo-jelove ume - razvijene su uglavnom fragmentarno, u vidu traka, na zasenjenim uvalama i 4) subalpijski pojas bukve - javlja se sporadino, na planinskim masivima sa neto blaom klimom (Kopaonik, Stara planina, eljin, Go i dr.). Subalpijski pojas etinarskih uma razvijen je u uslovima hladne i vlane klime, na nadmorskim visinama od 1300 do 1900 m . Ovde dominiraju ume smre.

Visokoplaninska bunasta vegetacija izgraena je od bunastih zajednica etinarskih i nekih liarskih vrsta i javlja se na nadmorskoj visini od oko 1800 m , na granici drvenaste vegetacije. Ovde su, pre svega, zastupljene zajednice bora krivulja, bunaste formacije niske kleke i visokoplaninske zajednice borovnice. Ekstrazonalna vegetacija U okviru ekstrazonalne vegetacije javljaju se uglavnom dve varijante: a) kserotermne listopadne ume submediteranskog karaktera, na toplim ekspozicijama, na jakim nagibima, u brdskoplaninskom regionu (najee su zajednice u kojima dominira grabi - Carpinus orientalis ) i b) ekstrazonalne mezofilne ume srednjoevropskog tipa (najee su to mezofilne zajednice kitnjaka i graba). Azonalna vegetacija Meu azonalnim tipovima vegetacije istiu se u Srbiji dve varijante: a) higrofilno-aluvijalne ume u niim delovima Srbije, u renim dolinama i b) azonalne umske zajednice brdskog i planinskog podruja. U okviru higrofilno-aluvijalnih uma razvijeno je u renim dolinama vie zajednica (higrofilne ume crne jove, ume lunjaka i poljskog jasena i dr.). U brdsko-planinskom podruju azonalne umske zajednice su vrlo raznovrsne, a uslovljene su, pre svega, orografski i edafski. One se razlikuju i u vezi s tim u kojoj se umskoj zoni pojavljuju. Posebnu specifinost umske vegetacije Srbije predstavljaju reliktne zajednice rasprostranjene u brojnim refugijumima - uglavnom klisurama i kanjonima na krenjakoj podlozi. Ove ume nisu uslovljene sadanjim prilikama, ve istorijskim razvojem vegetacije od tercijera, preko glacijalnog perioda do dananjih dana. Najpoznatije zajednice reliktnih vrsta u refugijumima Srbije jesu: ume Panieve omorike (na Tari), crnog bora (klisura Jerme, kod Zlota, Gole na Suvoj planini i dr.), ume oraha i koprivia erdapska klisura), polidominantne zajednice sa mejom leskom u istonoj Srbiji, zajednice crnog graba na krenjakim liticama i klisurama zapadne Srbije i mnoge druge. PREGLED VANIJIH UMSKIH ZAJEDNICA SRBIJE 1) Termofilne listopadne ume, ikare i ibljaci (Red LJuercetalia pubescentis Br.-Bl. 1932) a) Sveza Ostryo-Caprinion orientalis Horv.1958 (submediteranske kserotermne ume grabia i crnog graba) Ova sveza obuhvata iri kompleks submediteranske vegetacije, koja se nadovezuje na mediteransku (zimzelenu). U Srbiji nema zonalnih uma iz ove sveze, ve se javljaju kao ekstrazonalne zajednice grabia (Caprinus orientalis ) i zajednice makedonskog hrasta (LJuercus trojana ) - obe na Kosovu i Metohiji. Zauzimaju tople ekspozicije u brdsko-planinskom visinskom regionu, na plitkom i suvom zemljitu, preteno na krenjaku. Opisane su dve zajednice u kojima je Carpinus orientalis glavni edifikator: asocijacija Carpinetum orientalis scardicum Krasn. 1968 (mestimino na celom podruju Kosova) i asocijacija Dioscoreo-Carpinetum orientalis Blei et Lakui 1966, sa endeminom vrstom Dioscorea balcanica (samo u Metohiji - na Patriku i Koritniku, dok je u Crnoj Gori ire rasprostranjena). Sa edifikatorom LJuercus trojana opisana je samo jedna asocijacija LJuercetum trojanae metochiensae Glii 1967.

b) Sveza Orno-Ostryon Tomai 1940 (termofilne ume crnog graba i crnog jasena) Zajednice ove sveze se javljaju kao azonalna vegetacija u brdsko-planinskom regionu (oko 600 do 1000 m nadmorske visine), na primarnom stadijumu zemljita obrazovanom na krenjaku. Zajednice su kseromezofilnog karaktera. Opisano je vie zajednica, veinom u Metohiji i to: as.LJuerco-Ostryetum carpinifoliae Horv. 1938 (Novo Brdo, Prokletije), as.Seslerio-Ostryetum Horv.et H-i 1950 (Prokletije), as.Corylo colurnae-Ostryetum carpinifoliae Blei 1958 (Koritnik, Patrik). U zapadnoj Srbiji, na ekstremnim krenjakim stanitima, javlja se zajednica Orno-Ostryetum carpinifoliae Aichinger 1933 (Tara, Priboj, kanjon Lima i Mileevke, okolina Tutina). Sporadino se javlja i asocijacija Juglando-Ostryetum carpinifoliae Vuki., Cinc et Koji 1975 (konstatovana je oko pritoka Drine u rejonu Bajine Bate i Zvornika). c) Sveza Syringo-Caprinion orientalis Jakucs 1959 (kserotermne ume grabia i jorgovana) U Srbiji su zajednice ove sveze najee ekstrazonalne, a javljaju se na strmim padinama toplih ekspozicija (300-1400 m nadmorske visine). Opisano je vie asocijacija, koje zauzimaju velike povrine u istonoj i jugoistonoj Srbiji, a mestimino se javljaju i u centralnoj Srbiji, pa ak i u jednoj enklavi na Frukoj gori. Najznaajnija zajednica ove sveze je as.Carpinetum orientalis serbicum Rudski 1940 em. Jov. 1953, koja zauzima znatne povrine u istonoj i jugoistonoj Srbiji (tople ekspozicije, veliki nagibi, plitka skeletna zemljita na krenjaku). Najsevernije nalazite kserotermne zajednice grabia (Carpinus orientalis ) u Srbiji je na istonim padinama Fruke gore - to je asocijacija Carpino orientalis-LJuercetum Jov. 1960 (javlja se na kiselim smeim zemljitima obrazovanim na silikatnoj podlozi). U istonoj i jugoistonoj Srbiji, naroito u \erdapskoj klisuri, nalazi se vie reliktnih polidominantnih zajednica ove sveze. To su: as.Syringo-Aceri intermedii-Coruletum colurnae Jov.1979, as.Syringo-Aceri monspessulani-Coryletum colurnae Mii 1967, as. LJuercoCoryletum colurnae Mii 1967, as. Syringo-Coruletum colurnae Mii 1967, as. SyringoPrunetum mahalebi Mii 1978, as. Celti- Juglandetum Jov. 1970. c) Sveza LJuercion pubescentis-petraeae Br.-Bl.1931 (termofilne ume medunca i kitnjaka) Ova sveza obuhvata vei broj termofilnih zajednica umostepske zone jugoistone Evrope. To su svetle niske ume i ikare. U naoj zemlji opisano je vie asocijacija, koje se nalaze u panonskom basenu ili na njegovom obodu (Vojvodina, severna umadija). To su: as.Orno-LJuercetum virgilianae Gaji 1955 (Koutnjak, severna umadija, Deliblatska peara, Fruka gora), as. Paeonio peregrinae-LJuercetum virgilianae Jov. 19 76. (jugoistona Srbija), as.LJuerco-Tilietum tomentosae Stjep.-Vesel. 1953 (Deliblatska peara), as. LJuercetum pubescentis-virgilianae Jov.et Tomi 1987 (Fruka gora, Koutnjak, Oplenac), as. Orno-Polyljuercetum Tomi 1986 (Fruka gora, Koutnjak), as. Orno-LJuercetum pubescentis-petraeae Jank.1980, as. OrnoLJuercetum cerris-virgilianae Jov. et Vuki 1977 (Koutnjak, Fruka gora). d) Sveza Aceri tatarico-LJuercion Zol.et Jak.1957. (kserofilne zajednice lunjaka i elje) Slino kao i u prethodnoj svezi, i u ovoj su zajednice mozaino rasporeene u umostepskom panonskom podruju. Zauzimaju lesne platoe i najvie delove aluvijalnih terasa, na razliitim

zemljitima - od ernozema i pararendzina, preko gajnjaa do lesiviranih zemljita. U Vojvodini je opisan vei broj zajednica ove sveze i to: as. Convallario-LJuercetum roboris Soo 1957, as. Festuco pseudovinae-LJuercetum roboris Soo 1960, as. Tilio-LJuercetum crassiusculae Slavn.1952, as. Violo-LJuercetum roboris Jov. et Tomi 1983, as. Pruno mahalebi-LJuercetum roboris Tomi 1986 i druge. U Negotinskoj krajini opisane su dve zajednice stepskog lunjaka: as. LJuercetum pedunculiflorae Jov. 1978 i as. LJuercetum pedunculiflorae-cerris Jov. 1978. e) Sveza LJuercion frainetto Horv. 1954 (termofilne ume sladuna kontinentalnog mezijskog podruja) umske zajednice ove sveze zauzimaju nie planinske i breuljkaste terene do 600 m nadmorske visine, zaravni i blage padine, na razliitim tipovima zemljita (gajnjae, lesivirane gajnjae, kisela smea zemljita, smonice i dr.). Najire rasprostranjena zonalna (klimatogena) umska zajednica ove sveze jeste as. LJuercetum frainetto-cerris Rud. 1949 (ume sladuna i cera). Osim tipine klimatogene zajednice LJuercetum frainetto-cerris Rudski 1949 u Srbiji je zastupljen vei broj asocijacija, koje predstavljaju njene razliite ekoloke ili geografske varijante. Navee se one najvanije: As. Carpino orientalis-LJuercetum frainetto-cerris Jov. 1953 jeste klimazonalna (klimatogena) umska zajednica istone i jugoistone Srbije. Jedna je od najkserotermnijih zajednica sladuna i cera. As. Rusco-LJuercetum frainetto-cerris Jov. 1951 sree se u severnoj umadiji i severoistonoj Bosni, na malim nadmorskim visinama (oko 200 m). As. Hieracio-LJuercetum frainetto-cerris Jov. 1969. je rasprostranjena u severozapadnoj Srbiji (i istonoj Bosni), na kiselim silikatnim stenama, u uslovima humidnije klime. As. Carpino betuli-LJuercetum frainetto-cerris Jov. 1979 jeste posebna ekoloka varijanta tipine umske zajednice sladuna i cera, koja se javlja na veem delu njenog areala. As. LJuercetum frainetto cerridi-roboris Jov. et Tomi 1978 javlja se u donjem Sremu, na dodiru zonalne ume sa higrofilnim lunjakovim umama u renom poloju. As. LJuercetum frainetto cerridi-petraeae Tomi 1989 jeste ekoloka varijanta tipine ume sladuna i cera na neto veim nadmorskim visinama (400-600 m). As. LJuercetum frainetto-cerris scardicum Krasn. 1968 jeste geografska varijanta klimatogene ume sladuna i cera, karakteristina za uslove Kosova i Metohije. Kao zonalnu umsku zajednicu severoistone Srbije Jovanovi (1982) smatra istu umu sladuna (bez cera) odn. as. LJuercetum frainetto Jov. 1 982. g) Sveza LJuercion petraeae-cerris Lakui et Jovanovi 1987 (kseromezofilne ume kitnjaka i cera) U ovu svezu su ukljuene orografsko-edafski uslovljene kserofilne i kseromezofilne ume cera, cera-kitnjaka i kitnjaka u brdskom regionu, izmeu zonalne ume sladuna-cera i najnieg pojasa bukve. Areal zajednica ove sveze obuhvata celu Srbiju, istonu Bosnu, kontinentalni deo Crne Gore i severnu Makedoniju. Ove zajednice se obino javljaju na insoliranim poloajima, na plitkim i skeletnim zemljitima. U ovu svezu spada vei broj umskih fitocenoza, od kojih emo spomenuti one najvanije. As. LJuercetum cerris Vukievi 1966 se javlja na eutrinim i distrinim smeim zemljitima, na nadmorskoj visini izmeu 400 i 1000 metara. As. Carpino orientalis-LJuercetum cerris Jov. 1979 jeste kserofilna uma cera sa grabiem u spratu bunja. Na Staroj planini nalazi se u pojasu izmeu 800 i 1000 m nadmorske visine. As. LJuercetum petraeae-cerris Jov. 1979 (ume kitnjaka i cera) ine prelaz izmeu

monodominantnih kitnjakovih uma brdskog regiona i klimatogene zajednice sladuna i cera (do 600 m nadmorske visine). Naroito velike povrine zauzima u severozapadnoj i zapadnoj Srbiji. Zemljita su smea i lesivirana, na razliitim podlogama. As. Helleboro odori-LJuerco-Ostryetum Jov. 1967 se javlja kao azonalni tip vegetacije na krenjakim terenima (nadmorske visine 600-900 m). Najee se javlja u podruju zapadne Srbije. As. LJuercetum montanum ernj. et. Jov. 1953 (iste ume kitnjaka) zauzima velike povrine u Srbiji (a javlja se i u Bugarskoj i Makedoniji) u brdskom regionu, na nadmorskoj visini 500-900 m. Javlja se na kiselim smeim zemljitima, koja su obino plitka i skeletna. Najmezofilnija varijanta kitnjakovih uma je as.Festuco drymei-LJuercetum petraeae Jank. 1968, koja je rasprostranjena na Frukoj gori, na nadmorskoj visini 300-500 m. Kserotermna zajednica Caprino orientalis-LJuercetum montanum Jov. 1 979 rasprostranjena je u istonoj i jugoistonoj Srbiji. As. Orno-LJuercetum petraeae Mii 1972 se nalazi u niem potpojasu kitnjaka, do 800 m nadmorske visine (Stara planina, Rudnik, Avala, Fruka gora i dr.). Na jako kiselim, najee skeletnim i erodiranim smeim zemljitima, na toplim i suvim nagibima, javljaju se dve acidofilne zajednice kitnjaka i to: as. Luzulo-LJuercetum montanum Jov. 1979 i as. Dicrano scoparii-LJuercetum montanum Jov. 1979. Kao posebna zajednica opisana je uma transilvanskog kitnjaka - as. Poo-- nemoralisLJuercetum polycarpae Jov. 1979 u jugoistonom Banatu (Vraki breg), na silikatnoj podlozi. 2) Termofilne bunaste zajednice i ibljaci (Red LJuercetalia pubescentis Br.-Bl.1932) U okviru kserofilne submediteranske vegetacije reda LJuercetalia pubescentis u Srbiji su konstatovane zajednice iz tri sveze vegetacije ibljaka: a) Sveza Paliurion moesiacum Jov. 1 985 obuhvata zajednice draa (Paliurus aculeatus ), koje se u Srbiji javljaju sporadino i na malim povrinama (okolina Beograda, Vinjika kosa). b) Sveza Pruno tenellae-Syringion Jov.1 979 obuhvata bunaste zajednice u okviru zonalne ume sladuna i cera (javljaju se na krenjacima istone i jugoistone Srbije, a mestimino i na serpentinima centralne Srbije. Najvanije zajednice ove sveze su: as. Syringietum vulgaris (na krenjaku istone Srbije), kao i as. Eryngio-Syringietum Dikli 1965. U ovu svezu spadaju i ibljaci patuljastog badema (as. Artemisio-Prunetum tenellae Jov. 1954) na krenjacima istone Srbije i jo neke zajednice. c) Sveza Cotino-Cotoneastrion Fukarek 1979 obuhvata ibljake koji se mogu sresti na krenjacima i serpentinima zapadne i jugozapadne Srbije (as. Cotinietum coggygriae Fukarek 1968 i as. Amelanchiero-Cotoneastretum Fukarek 1970 ). 3) bunaste zajednice evropske regije (Red Prunetalia spinosae R.Tx.1952) U Srbiji su zastupljene bunaste zajednice iz 4 sveze reda Prunetalia spinosae (Prunion spinosae Soo 1940, Prunion fruticosae R.Tx.1952, Crataego-Corylion Fukarek 1969 i Cytisanthion radiati Ran.et Rexh.1979). 4) Acidofilne ume lunjaka i kitnjaka (Red LJuercetalia robori-petraeae R.Tx.1937)

U okviru ovog reda u Srbiji se javlja mali broj umskih zajednica, koje pripadaju svezi LJuercion robori-petraeae Br.-Bl.1947 (as. LJuerco-Castanetum metochiensae Glii 1975, as. PopuloBetuletua Glii 1975 i jo neke). Javljaju se na skeletnim, kiselim i siromanim zemljitima. 5) Mezofilne ume graba, bukve i jele (Red Fagetalia silvaticae Panjl.1928) Red Fagetalia silvaticae obuhvata vei broj vegetacijskih sveza, sa znatnim brojem floristiki bogatih zajednica, formiranih u ravniarskim, brdskim i planinskim podrujima, na eutriim i distrinim smeim zemljitima. Ovde dolaze: ume kitnjaka - graba ( u niim predelima), ume bukve i jasena-javora (u planinskom regionu), ume bukve-jele (na jo veim nadmorskim visinama) i subalpijske ume bukve (koje se nalaze skoro na granici drvenaste vegetacije). U okviru reda Fagetalia znaajne su tri sveze - sveza Carpinion betuli illyrico-moesiacum Horv.1956, sveza Fraxino-Acerion Fukarek 1969 i sveza Fagion moesiacae Blei et Lakui 1970 (sa vie podsveza). a) Sveza Carpinion betuli illyrico-moesiacum Horv . 1956 ujedinjuje mezofilne ume kitnjaka i graba (sa teitem areala u Hrvatskoj i Bosni, gde su ove ume klimatogenog karaktera). U Srbiji, pak, ume kitnjaka i graba (as. LJuerco-Carpinetum Rudski 1 945) orografsko-edafski su uslovljene, odnosno, javljaju se kao ekstrazonalna vegetacija. Postoje dve varijante ovih uma: a) dolinska uma kitnjaka i graba, u zoni sladuna i cera, na manjim nadmorskim visinama i b) uma kitnjaka i graba na granici brdskog i planinskog pojasa (500 do 800 m nadmorske visine). U Srbiji je opisano vie zajednica u okviru iroko shvaene as. LJuerco-Carpinetum Rudski sensu lato (as. LJuerco-Carpinetum moesiacum Rudski 1945, as. Rusco-LJuerco-Carpinetum Jov. 1979, Chrysosplenio-Carpinetum betuli Dini 197 2 i dr). U svezu Carpinion betuli illyrico-moesiacum spadaju i zajednice graba i lunjaka, koje ine prelaz izmeu higrofilnih lunjakovih uma i zonalne vegetacije (as.Carpino betuli-LJuercetum roboris Ani 1 959 - u poloju Save i fragmentarno u Pomoravlju i dolini Kolubare, as. CarpinoLJuercetum robori-cerridis Jov. 1967 - na ravno ili blago zatalasanom terenu, 80-150 m nadmorske visine, as. Tilio-Carpino-LJuercetum robori-cerridis Jov. 19 79 - na lesnim zaravnima u podnoju Fruke gore). b) Sveza Fraxino-Acerion Fukarek 19 69 objedinjuje azonalne mezofilne zajednice, orografskoedafski uslovljene. Obino su mozaino rasporeene u regionu planinskih bukovih uma. Javljaju se obino na razliitim zemljitima obrazovanim na krenjaku. U Srbiji su konstatovane dve zajednice iz ove sveze: as. Aceri-Fraxinetum excelsioris ernj. et. Jov. 1 950 (ume javora i belog jasena) i as. Tilio-Fraxinetum excelsioris Jov. 1 977 (ume belog jasena sa lipama). c) Sveza Fagion moesiacae Blei et Lakui 1970 (ume mezijske bukve) obuhvata vrlo irok pojas - od mozainih sastojina bukve (orografski uslovljenih, u zoni hrastova, na vrlo malim nadmorskim visinama - 100 do 300 m ) do subalpijskih uma bukve u visokom planinskom regionu (1400-1600 m nadmorske visine). Teite ovog pojasa je u planinskom regionu, na nadmorskim visinama od 800 do 1200 m , u kome preovlauju monodominantne ume mezijske bukve (Fagetum moesiacae ), koje ine najvei deo ekonomski znaajnih uma Srbije. U okviru sveze mezijske bukve (Fagion moesiacae ) izdvojeno je 7 podsveza (Fagenion moesiacae submontanum Jov. 1976, Fagenion moesiacae montanum Jov. 1976, Abieti-Fagenion moesiacae Jov. 1976, Fagenion moesiacae subalpinum Jov. 1976, Ostryo-Fagenion moesiacae Jov. 1976, Fago-Corylenion colurnae Borh. 1963 i Luzulo-Fagenion moesiacae Jov. 1976). Podsveza Fagenion moesiacae submontanum Jov. 1976 obuhvata brdske bukove ume, koje se javljaju na manjim nadmorskim visinama, u zoni hrastova, na hladnim ekspozicijama. Opisano je

vie asocijacija brdskih bukovih uma. irom Srbije, ali u obliku manjih sastojina u zoni hrastova, javlja se as. Fagetum submontanum Jov. 1976 sa veim brojem subasocijacija (typicum, ornetosum, caricetosum pilosae, calcicolum, epimedietosum, aceretosum, carpinetosum betuli) . Razvijena je na srednje dubokim i dubokim smeim i lesiviranim zemljitima. Osim toga, u okviru ove podsveze javljaju se i druge asocijacije i to: as. Fagetum submontanum mixtum Mii 19 72 (reliktna polidominantna zajednica u klisurama istone Srbije), as. Juglando-Fagetum submontanum Jov. 1 969 javlja se fragmentarno, uglavnom na krenjaku (Grdelika klisura, Miro, \erdap i dr.), as. Tilio-Fagetum submontanum Mii 19 72 sa znaajnim prisustvom Tilia argentea (Avala, Fruka gora), as. Hyperico androsaemi-Fagetum submontanum Vuki 1 979 - u zapadnoj Srbiji, as. Dentario glandulosae-Fagetum submontanum Jov. 1979 - u zasenjenim dubokim uvalama (Majdanpeka domena), as. LJuerco-Fagetum Glii 1971 (prelazna zajednica koja povezuje ume brdske bukve sa umama kitnjaka), as. ParietarioJuglandetum Jov. se fragmentarno pojavljuje u severoistonoj Srbiji. Podsveza Fagenion moesiacae montanum Jov. 1976 obuhvata planinske ume bukve, koje predstavljaju klimaregionalni pojas izmeu 800 i 1200 m nadmorske visine, na dubokim smeim zemljitima. Osnovna zajednica ove podsveze jeste as. Fagetum moesiacae montanum Jov. 1953, koja zauzima velike povrine na svim planinama Srbije. S obzirom na veliko rasprostranjenje ova asocijacija obuhvata vie subasocijacija (typicum, caricetosum pilosae, calcicolum, carpinetosum betuli, aceretosum). U podsvezi Fagenion moesiacae montanum opisano je jo nekoliko asocijacija bukovih planinskih uma i to: as. Festuco drymeiae-Fagetum montanum Jov. 1973 (bukove ume na toplijim ekspozicijama i veim nagibima, na plitkim i skeletnim zemljitima), as. Ilici-Fagetum montanum Gaji 1979 (reliktne bukove ume i zapadnoj Srbiji), as. Lauroceraso-Fagetum Jov. 1967 (reliktna zajednica na Ostrozubu u jugoistonoj Srbiji), as. Fagetum montanum serpentinicum Jov. 1979 (ree se javlja, na serpentinu), as. Fagetum altimontanum moesiacum Jov. 1985 (na gornjoj granici pojasa planinske bukve i dr.). Podsveza Abieti-Fagenion moesiacae Jov. 1976 (ume bukve i jele) kao pojas bukovo-jelovih uma u Srbiji znatno manje je zastupljen nego na planinama ilirske provincije. Bukovo-jelove ume se javljaju u uslovima humidne planinske klime, na smeim zemljitima. Ova podsveza obuhvata nekoliko asocijacija i to: as. Abieti-Fagetum moesiacae Jov: 19 53 (sa velikim brojem subasocijacija), as. Abieti-Fagetum serpentinicum Jov. 1 979 (rasprostranjena na serpentinu, ima vie subasocijacija). Podsveza Fagenion moesiacae subalpinum Jov. 1976 (subalpijske bukove ume) obuhvata tri asocijacije, na nadmorskim visinama izmeu 1400 i 1800 m i to: as. Aceri heldreichii-Fagetum Jov. 1957 (na humusno kiselim smeim zemljitima), as. Fagetum moesiacae subalpinum Greben. 1950 (tipina bukova uma subalpskog pojasa) i as. Fagetum subalpinum scardopindicum Em 19 61 (subalpijske bukove ume metohijskih visokih planina, na Prokletijama ide i preko 2000 m nadmorske visine). Podsveza Ostryo-Fagenion moesiacae Jov. 1976 obuhvata kseromezofilne ume bukve i crnog graba, na krenjakim terenima. Obuhvata nekoliko asocijacija: as. Aceri-Ostryo-Fagetum Jov. 1979 (javlja se u zapadnoj Srbiji kao azonalni oblik vegetacije), na veim nagibima as. Seslerio rigidae-Fagetum Mii et Popovi 1 954 (javlja se fragmentarno na Kopaoniku), as. JuglandiOstryo-Fagetum Vuki.1 979 (javlja se u refugijumima, na zasenjenim padinama velikog nagiba, u zapadnoj Srbiji, blizu Drine), as. Seslerio autumnalis-Fagetum moesiacae Ble. et Lakui 1970 (fragmentarno razvijena na Metohijskim planinama). Podsveza Fago-Corylenion colurnae Borh . 1963 obuhvata kseromezofilne zajednice brdskoplaninskog podruja na krenjacima istone i jugoistone Srbije, obino na nadmorskim

visinama izmeu 700 i 1200 metara. U celoj istonoj Srbiji fragmentarno se javlja asocijacija Fago-Aceri intermedii-Coryletosum colurnae Jov. 1950. Pored ove zajednice, u refugijumima istone Srbije javlja se jo nekoliko asocijacija ove podsveze (as. Corylo colurnae-Fagetum Jov. 1979, as. Fago-Colurnetum mixtum Mii 1967, as. Fraxino aceri intermedii-Coryletum colurnae Mii et Dini 1972, as. Fraxino-Colurnetum colurnae Mii 1968, as. LJuerco-Aceri intermediiCoryletum colurnae Mii et Dini 1971 i druge). Podsveza Luzulo-Fagenion moesiacae Jov. 1976 obuhvata acidofilne zajednice bukve, na vrlo kiselim zemljitima. Ova podsveza obuhvata vie asocijacija, meu kojima su naroito znaajne: as. Luzulo-Fagetum moesiacae submontanum Jov. 1979 (javlja se mozaino u brdskom regionu u zoni hrastova, na ekstremno kiselim, skeletnim zemljitima), as. Castaneo-Fagetum submontanum Glii 1975 (javlja se u Metohiji, na nadmorskim visinama izmeu 800 i 1300 m ), as. Luzulo-Fagetum montanum Mii et Popovi 1976 (acidofilna planinska uma bukve, dosta je rasprostranjena, ima dve subsocijacije), as. Musco-Fagetum Jov. 1953 (acidofilne bukove ume sa mahovinama, fragmentarno se javlja na celom podruju Srbije) i dr. 6) Poplavne ume aluvijalnih ravni (Red Populetalia albae Br.-Bl.1931) Poplavne ume aluvijalnih ravni svrstane su u tri vegetacijske sveze: a) sveza Alnion incanae Panjl. 1978, b) sveza Salicion albae Soo 1940 i c) sveza Alno-LJuercion roboris Horv. 1938 . a) Sveza Alnion incanae Panjl. obuhvata umske zajednice sive jove, koje se javljaju na veim nadmorskim visinama. Javljaju se fragmentarno u regionu bukovih, bukovo-jelovih i smrevih uma, uz brdske i planinske reke, na nadmorskim visinama od 650 do 1500 m . U okviru ove sveze opisano je nekoliko asocijacija: as. Eljuiseto-Alnetum incanae Trinajsti 1973 (najhigrofilnija, uz samu reku), as. Carpino betuli-Alnetum incanae Dini 1 983 (u okolini Prijepolja), as. Oxali-Alnetum incanae Blei 1960 (u dolini Lima, Golija), as. Peceo-Alnetum incanae Jov. et Gaji 1972 (Golija, na nadmorskoj visini 1400-1500 m ). b) Sveza Salicion albae Soo 19 40 - obuhvata zajednice poplavnih uma vrba i topola. U okviru ove sveze opisan je vei broj asocijacija, koje se meu sobom razlikuju po vodnom reimu. Asocijacija Salicetum albae Issl. 1936 (uma bele vrbe) predstavlja pionirsku zajednicu u neposrednoj blizini vode, obino na aluvijalnim nanosima (obuhvata vie subasocijacija). Vrbove ume obrazuju jo nekoliko asocijacija (Salacetum albo-amygdalinae, Salicetum-triandrae, Saliceto-Populetum, Populetum nigro-albae). ume topola, koje takoe pripadaju ovoj svezi, nalaze se na neto viim i krae plavljenim priobalnim podrujima. Ima nekoliko zajednica topolovih uma, meu kojima su najvanije: as. Pupuletum nigrae Knapp (ume crne topole, javlja se na malim povrinama, na aluvijalnim pararendzinama i glejnim zemljitima), as. Populetum albae balcanicum Karp. 1962 i as. Crataego nigrae-Populetum albae Parabuski 1965 predstavljaju iste ume bele topole, obrazovane na nerazvijenim aluvijalnim nanosima, as. Populetum nigrae-albae Slavni 1952 (meovita uma crne i bele topole). c) Sveza Alno-LJuercion roboris Horv. 1938 (higrofilne ume lunjaka i jove) obuhvata nekoliko asocijacija, najee na aluvijalnim nanosima u dolinama Save, Dunava, Morave, Timoka, Mlave, Kolubare i drugih veih reka u Srbiji. Najvlaniju varijantu lunjakovih uma predstavlja asocijacija Fraxino angustifoliae-LJuercetum roboris Jov. et Tomi 1 979 (ralanjena je na vie subasocijacija). As. Genisto elatae-LJuercetum Horv. 1938 predstavlja monodominantnu umu lunjaka, koja se sree u centralnom delu poloja, pod znatnim uticajem podzemnih voda, a povremeno se i plave. Asocijacija Fraxino angustifoliae-Carpino-LJuercetum roboris Jov. et

Tomi 1978 predstavlja polidominantnu umu lunjaka, graba i poljskog jasena, koja se javlja na semiglejnim, aluvijalnim smeim zemljitima i gajnjaama (ima nekoliko subasocijacija). As. Fraxino-Ulmetum effusae Slavni 19 52 sree se u umostepskoj zoni Panonske nizije. As. Ulmeto-LJuercetum roboris Jov. 1965 javlja se u poplavnom delu renih dolina. Pored pomenutih, opisano je jo nekoliko zajednica ove sveze kao to su: as. Convallario-LJuercetum roboris Soo 19 57 (u Podunavlju i na desnoj obali Save), as. LJuerco-Fraxinetum moesiacum Rudski 1949 (jugoistona umadija) i as. LJuerco-Fraxinetum pallisae Jov. 1978 (Negotinska krajina). 7) Pionirske zajednice bunastih vrba (Red Salicetalia purpureae Moor 1958) Ovde se pojavljuju bunaste zajednice vrba u okviru dve sveze Salicion elaeagni Aich (bunaste zajednice sive vrbe) i Salicion triandrae Mull.-Gors (bunaste zajednice bademaste vrbe i rakite). Iz prve sveze opisane su dve asocijacije (Salici Myricarietum Moor 1958 i Salicetum incanae Jov. 1956 ) koje su rasprostranjene du vodotoka u brdsko-planinskom podruju. U okviru druge sveze zastupljene su tri asocijacije (Salicetum triandrae Malc. 1929, Salicetum purpurae Zel. 1952 i as. Salicetum albo-Amygdalino purpurae s.l.) , koje se javljaju na sprudovima tekuih voda, obrazovane na jako vlanim aluvijalnim nanosima i glejnim zemljitima. Ovo su najdinaminije zajednice drvenaste vegetacije, koje se obrazuju i nestaju u kratkim vremenskim periodima na recentnom nanosu razliitog sastava. Movarne ume crne jove i poljskog jasena (Red Alnetalia glutinosae R.Tx.1937) U okviru reda Alnetalia glutinosae javlja se nekoliko asocijacija u okviru dve sveze: Salicion cinereae Mull. et Gors 1958 i Alnion glutinosae Meij. Drees 193 6. Iz sveze Salicion kod nas se nalaze dve asocijacije (as. Salicetum cinareae Jov. 1953 i as. Urtico kiovoensis-Salicetum cinereae Jov. 1 979), koje se javljaju mozaino na ivicama bara. U okvirima sveze Alnion glutinosae (movarne ume crne jove i poljskog jasena) konstatovano je nekoliko asocijacija, koje predstavljaju pionirske zajednice visokog drvea, obrazovane na movarno-glejnim i glejnim zemljitima. To su: as. Frangulo-Alnetum glutinosae Rau 1968 i as. Carici elongatae-Alnetum glutionosae Koch 1926 (na desnoj obali Save - Maki, Kujavica, Vuevica, Orid), a na veim nadmorskim visinama opisana je zajednica Deschampsio-Alnetum glutinosae montanum Jov. et Vuki 1 983. Iz ove sveze opisane su tri zajednice poljskog jasena: as. Saliceto cinaeae-Fraxinetum angustifoliae Jov. et Tomi 1979 (Srem), as. Carici-Fraxinetum angustifoliae Jov. et Tomi 1979 (Srem) i as. Leucoio-Fraxinetum angustifoliae Glava 1959 (Maki kod Beograda). 9) Bazifilne ume borova (Red Erico-Pinetalia Oberd. 1949. em Horvat 1959) Red Erico-Pinetalia kod nas je predstavljen sa etiri vegetacijske sveze: a) sveza Orno-Ericion Horv. 1958, b) sveza Orno-LJuericion serpentinicum Horv. 19 63, c) sveza Orno-Pinion Em 1978 i d) sveza Pinion heldreichii Horv. 1946. Sveza Orno-Ericion obuhvata ume crnog i belog bora, preteno u zapadnoj i centralnoj Srbiji, kao i u Metohiji. Javljaju se u pojasu bukovih i bukovo-jelovih uma, na nadmorskim visinama od 600 do 1450 metara. Opisano je vie borovih umskih zajednica ove sveze, kao to su: as. Erico-Punetum nigrae Jov. 197 9 (Kopaonik, Maljen), as. Seslerio-Pinetum nigrae Gaji 1954

(Maljen, Zlatibor, Mokra gora), as. Euphorbio glabrifloae-Pinetum nigrae Jov. 1 972 (Kopaonik), as. Potentillo-Pinetum nigrae goensis Jov. 1959 (Go), as. Pinetum nigrae-silvestris Z.Pavl. 1 951 (na serpentinima i pteridotitima Zlatibora na 1000-1400 m nadmorske visine, na Maljenu na nadmorskoj visini od 950 do 1030 m), as. Omorikae-Piceeto-Abieto-Fageto-Pinetum mixtum oli (reliktna polidominantna uma, u refugijumima na Tari, na smeem zemljitu i deluvijalnom nanosu na serpentinitu). Sveza Orno-LJuercion serpentinicum Horv.19 63 (bazifilne ume hrasta kitnjaka) u Srbiji je predstavljena sa tri asocijacije i to: as. LJuercetum petraeae-Daleschampii serpentinicum Stef.1984, as. Seslerio rigidae-LJuercetum montanum serpentinicum Jov.1979 i as. EricoLJuercetum montanum serpetinicum Jov.1979 i as. Erico-LJuercetum petraeae Krause et Ludnj.1957. Sveza Orno-Pinion Em ( termofilne ume crnog bora na krenjaku) obuhvata zajednice crnog bora na ekstremnim stanitima, (veliki nagibi, na inicijalnim zemljitima, esto se javljaju mozaino izmeu blokova stena). Opisano je vie asocijacija ove sveze i to: as. Pinetum illyricum calcicolum Stef.19 60 (monodominantna zajednica crnog bora na krenjakim blokovima), as. Ostryo-Pinetum nigrae oli 1 965 (uma crnog bora sa crnim grabom), as. Humileto-Pinetum nigrae Jov.1956, as. Colurno-Pinetum nigrae Jov.1951 (zajednica crnog bora sa mejom leskom), as. Taxo-Pinetum nigrae Mii (reliktne zajednice na nepristupanim mestima Resavske klisure). Sveza Pinion heldreichii Horv. (ume munike) obuhvata vie umskih asocijacija u kojima se kao znaajna vrsta pojavljuje subendemina i reliktna vrsta Pinus heldreichii (munika). Ove zajednice se javljaju na velikim nadmorskim visinama (obino izmeu 1400 i 1800 m ). Najvanije zajednice munike kod nas su: as. Pinetum heldreichii typicum Jank.1958, as. Seslerio autumnale-Pinetum heldreichii Jank. et Bogojevi 1962 ( Oljak, Koxa-Balkan, ara i dr.), as. Helleboro-Pinetum heldreichii Jank. 1958 (Prokletije), as. Fago-Pinetum heldreichii Jank. 1950 (Prokletije, Koritnik, Oljak), as. Ptilotricho-Bruckenthalio-Pinetum heldreichii Jank. et Bogoj. 1 982 (na serpentinskom masivu Ostrovice). 10) Acidofilne etinarske ume (Red Vaccinio-Piceetalia Br.-Bl.1939 em.Lund.1967) Ovde dolaze planinske i visokoplaninske zajednice obrazovane u uslovima hladne i vlane klime, najee na nadmorskim visinama izmeu 1300 i 1900 metara. U okviru ovog reda nalazi se nekoliko vegetacijskih sveza, u kojima se nalaze ume jele i smre, smre, molike, omorike i krivulja i to: a) sveza Vaccinio-Piceion Br.-Bl., b) sveza Piceion omorikae Tregubov 1941, c) sveza Pinion peucis Horvat 1950, d) sveza Pinion mugo Panjl.1928, i e) sveza Juniperion sibiricae Br.-Bl.1939. Sveza Vaccinio-Piceion obuhvata zajednice smrevih uma, koje u Srbiji izgrauju klimaregionalni pojas, u subalpijskom regionu, izmeu 1300 i 1800 m nadmorske visine. Opisan je vei broj asocijacija smrevih i meovitih smrevih uma: as. Vaccinio myrtilli-FagoAbietetum Jov.197 9 (acidofilne ume bukve i jele sa borovnicom), as. Abieti-Piceetum serbicum Mii et Popovi 1 978 (ume smre i jele, Kopaonik, Zlatar, Stara planina), as. EricoAbieti-Piceetum Mii et Popovi 1966 (Kopaonik), as. Piceo-Fago-Abietum oli 1965 (zajednica bukve, jele i smre, Tara, Zlatar, Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Prokletije i dr.), as. Piceetum excelsae montanum serbicum Greben. 1950 (ista smreva uma, Kopaonik, Golija, Zlatar, Stara Planina), as. Piceetum abietis bertisceum subalpinum Blei 1954 (Prokletije), as. Piceetum subalpinum serbicum Rudski 1947 em. Mii et Popovi 1980

(Kopaonik, Golija) i as. Arctostaphyllo-Piceetum Mii et Popovi 1954 (Kopaonik, Suva planina). Sveza Piceion omorikae Tregubov 1941 obuhvata zajednice nae endemine i reliktne vrste Panieve omorike (Picea omorika ). U Srbiji su opisane tri asocijacije ove sveze i to: as. Piceetum omorikae Tregubov 194 1 (na krenjakim liticama planine Tare), as. Piceo omorikaeAbieti-Fagetum oli 1965 (reliktna polidominantna zajednica) i as. Alno glutinosae-Piceetum omorikae oli et Gigov 195 8 (na tresetitima Tare, na 1080 m nadmorske visine, na terenu sa visokim nivoom podzemne vode). Sveza Pinion peucis Horvat 1950 obuhvata ume molike (Pinus peuce ), endeminoreliktnog visokoplaninskog bora, na nadmorskim visinama izmeu 1400 i 2200 metara, preteno na silikatnim stenama, uglavnom su rasprostranjene na metohijskim visokim planinama (Prokletije, ar-planina, Mokra gora). Opisane su tri asocijacije molikovih uma: as. Pinetum peucis Jank.1959, as. Ajugo pyramidelis-Pinetum peucis Jank. et Bogoj.1962 i as. RhododendroPinetum peucis Jank.et Bogoj.196 2. Sveza Pinion mugo Panjl. obuhvata zajednice bora krivulja (Pinus mugo) , koja predstavlja poleglu bunastu vegetaciju na visokim planinama, od 1400 do 2600 m nadmorske visine. Zajednice krivulja se u Srbiji ree pojavljuju i to fragmentarno - na krenjacima Suve planine i Stare planine, na Mokroj planini, Prokletijama, Oljaku i Ostrovici. ume krivulja izgrauju pet asocijacija: as. Pinetum mughi typicum Jank.1972, as. NJulfenio-Pinetum mughi Jank. et Bogojev.1972, as. Achilleo-Pinetum mughi Rexhepi 1983, as. Pinetum mughi serpentinicum Rexhepi 1982 i as. Sorbo-Pinetum mugo Jov.1953. Sveza Juniperion sibiricae Br.-Bl.1 939 obuhvata subalpijske bunaste zajednice niske kleke (Juniperus sibirica ), koje se sreu u subalpijskom pojasu, na visokim planinama (Stara planina, Suva planina, Kopaonik, Golija i dr.). Iz ove sveze utvrene su tri zajednice: as. Piceo subalpinae-Vaccinio-Juniperetum Mii et Popovi 1954, as. Vaccinio-Juniperetum sibiricae Mii 1964 i as. Juniperetum sibiricae-intermediae Jov.1953. 11) Visokoplaninske zajednice borovnice (Red Vaccinietalia Lakui et al.1979) Na veini visokih planina (1700-2000 m nadmorske visine), na dodiru sa alpijskim livadama, javljaju se dvadesetak santimetara visoke formacije borovnice (Vaccinium myrtillus i Vaccinium uliginosum ) i crne trave (Bruckenthalia spiculifolia ). Opisano je nekoliko asocijacija na ekstremnim stanitima (grebenima i strmim padinama, vrlo kisele reakcije podloge): as. Vaccinietum myrtilli Mii 1960, Vaccinietum uliginosi R.Jovanovi 1978, as. VaccinioBruckenthelietum spiculifolise R.Jovanovi 1972 i druge. 12) Subalpijske bunaste formacije liara (Red Adenostyletalia G.et J.Br.-Bl.1931) Na nekim visokim planinama u Srbiji (na nadmorskoj visini od 1450 do 1850 metara) pojavljuju se u disjunktnim arealima bunaste zajednice listopadnih vrsta drvea, iji su edifikatori zelena jova (Alnus viridis) i leska vrba (Salix silesiaca ). Iz ovog reda u Srbiji su poznate samo dve zajednice: as. Junipereto-Salicetum silesiacae Jov.195 3 (na krenjakim terenima Suve planine) i as. Salici-Alnetum viridis oli, Mii et Popovi 196 4 (Stara planina). Sintaksonomski pregled umske vegetacije (Sveze i asocijacije) sa podacima o edafskim uslovima 1. Kompleks (pojas) aluvijalnih - higrofilnih tipova uma

Sveza Alnion glutinosae - As. Alnetum glutinosae s.l. - movarne ume crne jove na gleju i tresetno-glejnom zemljitu, - As. Fraxinetum angustifoliae s.l . - ume sitnolisnog jasena na gleju i ritskim crnicama, Sveza Salicion albae - As. Salicetum albae - ume bele vrbe na glejnim zemljitima i vlaim recentnim aluvijalnim nanosima, - As. Salicetum incanae - ume sive vrbe na veoma vlanim, recentnim aluvijalnim nanosima, - As. Populetum nigrae - ume crne topole na vlanim, prelaznim aluvijalnim pararendzinama, - As. Populetum albae - ume bele topole na suvljim, recentnim aluvijalnim nanosima i aluvijalnim pararendzinama slabije razvijenim, - As. Populetum albo-nigrae - ume bele i crne topole na mozaiku razliitih recentnih aluvijalnih nanosa. Sveza Alno-LJuercion roboris - As. Alnetum glutinosae s.l. - ume crne jove na inicijalnim fazama vlane aluvijalne pararendzine, - As. Alnetum incanae s.l. - ume sive jove na recentnim, ljunkovito-peskovitim aluvijalnim nanosima, - As. Genisto elatae-LJuercetum roboris - ume lunjaka na semiglejnim zemljitima i na njihovim lesiviranim i pseudoglejnim stadijumima, - As. LJuerco-Fraxinetum moesiacum - ume lunjaka i jasena na razliitim vlanijim semiglejnim zemljitima, - As. Carpineto-LJuercetum roboris - ume lunjaka i graba na livadskim crnicama i aluvijalnim smeim zemljitima, - As. LJuerco robori-cerris s.l. - ume lunjaka i cera na lesiviranim do pseudoglejnim varijantama livadskih crnica i gajnjaa. 2. Kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova uma Sveza LJuercion frainetto - As. LJuercetum frainetto-cerris s.l. - ume sladuna i cera sa vie klimatskih, geografskih i ekolokih varijanti na razliitim smeim i lesiviranim zemljitima, - As. LJuercetum frainetto - ume sladuna na lesiviranim i lesiviranim kiselim zemljitima, - As. Orno-LJuercetum virgilianae - ume medunca i crnog jasena na rendzinama i rankerima na neutralnim i bazinim stenama, - As. Helleboro-Ostryi-LJuercetum - ume hrastova i crnog graba na crnicama obrazovanim na krenjacima i rankerima na serpentinu. Sveza Aceri tatarici-LJuercion - As. LJuercetum pedunculiflorae s.l. - ume stepskog lunjaka na lesiviranim zemljitima. Sveza Ostryo-Carpinion orientalis - As. Carpinetum orientalis moesiacum - ume grabia na crnicama i razliitim erodiranim zemljitima. 3. Kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih tipova uma Sveza LJuercion petraeae - As. LJuercetum montanum s.l. - brdske ume kitnjaka na razliitim smeim zemljitima (manje ili vie skeletnim), - As. LJuercetum cerris s.l . - ume cera na smeim zemljitima. Sveza Carpinion betuli illyrico-moesiacum - As. Galio-LJuerco-Carpinetum - ume kitnjaka i graba na smeim i lesiviranim zemljitima,

- As. LJuerco-Carpinetum moesiacum - mezijske ume kitnjaka i graba na smeim zemljitima. 4. Kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo-etinarskih tipova uma Sveza Fagion moesiacum - As. Fagetum submontanum s.l. - brdske ume bukve na kiselim smeim zemljitima, - As. Fagetum montanum s.l. - planinske ume bukve na razliitim smeim zemljitima, - As. Ostryo-Fagetum s.l. - ume bukve i crnog graba na crnicama i plitkim smeim zemljitima na krenjacima i serpentinu, - As. Colurno-Fagetum s.l. - ume bukve i meje leske na crnicama (rendzinama) i smeim zemljitima na krenjacima, - As. Fago-intermedio-Colurnetum s.l. - reliktne ume bukve, kaspijskog javora i meje leske na organogenim do organogeno-mineralnim crnicama na krenjakoj podlozi, - As. Acereto-Fraxinetum - ume jasena i javora na dubokim smeim zemljitima, - As. Abieto-Fagetum s.l. - ume bukve i jele na smeim zemljitima i lesiviranim varijantama nekih smeih zemljita, - As. Piceo-Abieto-Fagetum s.l. - ume smre, jele i bukve na humusnim kiselim smeim i smeim podzolastim zemljitima, terra fusci i izbeljenoj terra fusci, - As. Fagetum subalpinum - subalpijska uma bukve na crnicama (rendzinama) na krenjacima i varijantama kiselih smeih zemljita, - As. Aceri heldreichii-Fagetum - ume bukve i planinskog javora na humusnim kiselim smeim zemljitima. Sveza Luzulo-Fagion - As. Luzulo-Fagetum submontanum - brdske bukove ume sa bekicom na ekstremno kiselim smeim i opodzoljenim kiselim smeim zemljitima, - As. Musco-Fagetum - ume bukve sa mahovinama na ekstremno kiselim, smeim opodzoljenim i erodiranim kiselim smeim zemljitima, - As. Luzulo-Fago-Abietum - ume bukve i jele sa bekicom na jako kiselim smeim, humusnim i opodzoljenim kiselim smeim zemljitima. 5. Kompleks (pojas) termofilnih borovih tipova uma Sveza Orno-Ericion - As. Pinetum nigrae s.l. - ume crnog bora na inicijalnim fazama obrazovanja zemljita na krenjacima i serpentinima, - As. Pinetum silvestris s.l. - ume belog bora na inicijalnim, slabo razvijenim, skeletnim i esto jako kiselim zemljitima, - As. Pinetum nigrae-silvestris s.l. - ume crnog i belog bora na zemljitima obrazovanim preteno na serpentinu. Sveza Picion morikae - As. Piceetum omorikae - ume Panieve omorike na crnicama na krenjacima i slabije razvijenim zemljitima na serpentinima. 6. Kompleks (pojas) frigorifilnih etinarskih uma Sveza Vaccinio-Piceion - As. Piceetum excelsae s.l. - smreve ume preteno na smeim podzolastim, a ree na humusno-akumulativnim zemljitima na silikatnim stenama i krenjacima, - As. Fago-Piceetum s.l. - ume bukve i smre na humusnim kiselim smeim, smeim podzolastim i smeim zemljitima na krenjacima, - As. Pinetum peucis - ume molike na rankerima i smeim podzolastim zemljitima. 7. Kompleks (pojas) subalpijskih bunastih etinara

Sveza Pinion mughi - As. Pinetum mughi s.l. - ume krivulja na kiselim crnicama - rendzinama, - As. Vaccinio-Junipereto-Piceetum - bunaste zajednice kleke, smre i borovnice na smeim podzolastim i kiselim humusno-silikatnim zemljitima, - As. Vaccinio-Juniperetum - bunaste zajednice borovnice i kleke na kiselim humusnosilikatnim zemljitima, Planinski panjaci - suvati na inicijalnim fazama u razvoju zemljita. ovo sam ispustio,ono je cetvrto,gledano odozgo.SADA MOZE DA SE SKLAPAMOGUNOST KORIENJA DIVLJIH VRSTA VOAKA U OPLEMENJIVANJU VOAKA Oplemenjivanje voaka je nauka koja izuava principe i pronalazi i usavrava metode stvaranja boljih sorti i podloga voaka (Mii, 1988). U tom procesu stvaranja voaka poetni materijal zauzima kljuno mesto. Zbog toga je vrlo bitno u okviru velike genetike varijabilnosti pronai eljene, nasledne mogunosti i uz uspenu primenu odgovarajuih metoda rada doi do postavljenog cilja. Svaki rad na oplemenjivanju voaka se bazira u prvoj fazi na kolekcionisanju poetnog materijala. Bogate kolekcije poetnog materijala mogu da se stvore od introdukovanih i autohtonih sorti voaka, spontanih i planskih hibrida, klonova, prirodnih i vetakih mutanata, inbriding linija i odabiranjem divljih vrsti voaka iz prirodnih populacija. Pre poetka rada na odabiranju iz prirodnih populacija potrebno je da se prikupe podaci o raspoloivom biljnom materijalu u odreenom podruju. To se najbolje postie terenskim ispitivanjem. U naoj zemlji takva vrsta istraivanja od strane voarskih strunjaka (selekcionara i pomologa), gotovo da nije raena ili je raena sporadino. Miljenja smo, da bi za poetak i prikazivanje rasprostranjenosti divljih srodnika voaka na bazi prouavanja, pre svega od strane botaniara taksonoma, dendrologa, farmaceuta i drugih specijalista, moglo da poslui kao osnova za neto blie upoznavanje sa divljom vonom florom, to je izmeu ostalog jedan od ciljeva ove publikacije. Ova publikacija e pokazati da je vona flora Srbije bogata, polimorfna i da je znaajan izvor germplazme voaka. Ouvanje postojee germplazme (ukupne koliine raspoloivog naslednog materijala jedne vrste i njenih srodnika) nuno je jer se urbanizacijom i razvojem (intenziviranjem) poljoprivrede unitava dragocen izvorni materijal voaka. Da bi se spreila erozija gena, neophodno je u narednom periodu nastaviti sakupljanje, uvanje i prouavanje genetike varijabilnosti ne samo plemenitih voaka, ve i divljih srodnika, vrsta koje do sada nisu gajene (ili se kod nas ne gaje), a ije bi uvoenje u kulturu obogatilo postojei genofond voaka. Na taj nain bi se te vrste sauvale ne samo od erozije gena, ve bi se utvrdili i njihovi gencentri porekla. Ouvanje germplazme je osnova za uspeno stvaranje novih i boljih genotipova (sorti i podloga voaka), otpornijih prema prouzrokovaima bolesti, tetoinama i ekolokim stresovima (mrazu i sui), koje e na najbolji nain zadovoljiti potrebe oveka za voem, kako dananjih, tako i buduih generacija.

Desert Permaculture www.youtube.com Greening the Desert This is just one example of how permaculture can transform the environment, and, in so doing, dramatically change lives. By demonstrating...

 16:55 Branislav Cvetkovic http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=_NHrtIsbFTo

Budunost hrane (Opasnosti GMO-a) www.youtube.com Revolucija u nainu rada na farmama i poljima kao i revolucija na stolovima Amerikanaca tema su ovog dokumentarca. Dokumentarac istrauje uznemirujue injen... 12 April 14:24 Branislav Cvetkovic https://www.facebook.com/pages/OPG-%C4%90ani%C4%87i/227320610746448

OPG anii OPG anii bavi se uzgojem Romanovskih ovaca Page: 92 like this. 13 April

 01:07 Ekologija Izvor hvala za filmove gledao sam ih sve i podelio na fb --- ono prvo nisam probao ali sam rasturio HD zbog toga, drugi film mi je jako drag a taj covek ima sajt plant for future odlican.... 13 April 07:36 Branislav Cvetkovic hvala i vama Eklogija Izvor 17 April 16:39 Branislav Cvetkovic na mom zidu je objava od 9-04-2013 bojler na drva,pogledajte ,ne uspevam da je poaljem.

18:48 Ekologija Izvor video sam pojavilo se na mome zidu najmanje dva puta, ako vas bude zanimala ta materija imam ogormnu bazu tehnickih resenja o pokretanju automobila i drugih naprava na drva

18:51 Branislav Cvetkovic recimo da sam radoznao (drugih naprava na drva)

19:05 Ekologija Izvor evo moga omiljenog sajta, tu se okupljaju entuzijasti koji grade i opisani su prijekti (sajt je loseg vizuelnog izgleda ali sadrajno je cudo) vidite http://www.builditsolar.com/Projects/Projects.htm

Plans for solar thermal, PV, Wind, Heating, Cooling, Cooking, and energy saving projects for Do It www.builditsolar.com Plans and details for solar energy saving projects such as solar space and water heating, passive solar house design, Photovotiacs, wind generation, sunspaces, greenhouses, pool heating, small hydro, solar cooking, and energy conservation.

19:07 Ekologija Izvor a konkretno ovo je sajt sa stotinama knjiga koji sam na temu biogasa biodisela i sl http://journeytoforever.org/biofuel_library.html#ucdavis

Biofuels Library - Journey to Forever journeytoforever.org Methane Digesters For Fuel Gas and Fertilizer, With Complete Instructions For Two Working ModelsInterview: L. John FryInterview: Ram Bux SinghNepal Biogas Plant -- Construction ManualPut a chicken in your tankJean Pain: France's King of Green GoldBiogas manualsA Chinese Biogas Manualhttp://www.fasto...

19:11 Branislav Cvetkovic hvala vam Friday 10:16 Branislav Cvetkovic

http://vocnesadnice.org/proizvodi/vocne-sadnice/vocne-sadnice-tresnje-cena-prodaja-rasadnik

Sadnice tresnje vocnesadnice.org Sve vrste sadnice i loznih kalemova. Kad nas mozete kupiti i stubasto voce. Iz nase ogromne ponude izdvajamo sadnice: sljive, kajsije, breskve, kruske, dunje, musmule, lesnik, orah, badem, tresnja, visnje, nektarine...

10:27 Branislav Cvetkovic niste obratili panju,moe biti interesantno,u tekstu obeleeno velikim slovima ,kao npr. POSEBAN S A V J E T ,ukucate na pretraiva i tako redom.Ovo je samo jedna ponuda,sadesne strane videete jo mnotvo,zavisno od interesovanja,nadam se da ste me ukapirali,nisam mogao bolje da pojasnim.

Marie luise kreuter bio vrt www.slideshare.net 8 PredgovorPredgovorDanas je postalo " i n " pisati o pri sam mnogo truda kako bih vam na Posebno zahvaljujem nakladi BLVrodnim vrto Friday 17:18 Ekologija Izvor Prethodni post rasadnik znam od ranije ne prodaju pojedincima nego firmama ili registrovanim poljoprivrednicima. A ovaj post, imam tu celu kolekciju bio vrt je jedna od knjiga iz kolekcije / nisam stigao da je procitam obraticu paznju HVALA

18:24 Branislav Cvetkov