Edgar Alan Po - Avanture Gordona Pima UVOD Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih do ivljaja

na jugu Tihog Ok eana i na drugim mestima, o emu e biti rei na stranicama ove knjige, kada sam se po sle svega toga vratio u Sjedinjene Dr ave, sluaj je hteo da se upoznam sa izvesnom gospodom iz Rimonda u Vird iniji. Gospoda ta pokazivahu neobian interes za sve to se odnosilo na krajeve koje sam posetio, i navaljivahu na mene da o svemu dam javan izve taj nagla avali su ak da mi je to neka vrsta du nosti. Ja sam imao vi e razloga da predlog ne primim. Neki od tih razloga bili su isto lini, i te zadr avam za sebe ali , bilo je i drukijih. Okolnost to za dosta dugo vreme svoga putovanja nisam vodio dnevnik, ispunjavala me je brigom da po golom seanju neu biti u stanju da izradim dovoljno taan i povezan izve taj a ako izve taj ne bude takav, nee od njega ostati uti sak one stvarne istinitosti koji bih inae postigao, uz jednu opreznost da iskljuim oha prirodna i neizbe na preterivanja u koja tako rado zapadamo kad je re o dogaaji ma iji je uticaj na ma tu bio sna an. Drugi je razlog u tome to su svi sluajevir o koji ma bi trebalo da priam, bili tako udnovati da bih, zbog nepotvrenosti njihove mogao bi da ih potvrdi samo jedan pratilac, melez, koji se sa mnom vratio, smeo raunat i na verovanje jedino u krugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znaju za moje strogo istinoljublje, dok bi ira javnost moja prianja sigurno smatrala kao drske i ve te izmi ljotine. Najglavniji je pak razlog le ao u nep overenju sa kojim sam se odnosio prema mojim knji evnikim sposobnostima. Meu onom gospodom iz Vird inije koja su se tako ivo interesovala za moj putni izve taj , a naroito za onaj njegov deo koji bi govorio o Antarktikom moru nalazio se i g. Po, do nedavno urednik Ju nog Literarnog Izvestioca, mesene revije, koju izdaje g. Toma Hvajt u Rimondu. On, g. Po, silno me nagovara e da odmah izradim op iran opis sv ega to sam video i do iveo, a da se za sve ostalo oslonim na o troumlje i zdravu pame t publike jer, kako je mo da dobro tvrdio, ma koliki bili knji evni nedostaci moje k njige, ba e ta neiznegovana izrada ukoliko se uop te mogne o njoj govoriti biti jeda n dokaz vi e za istinitost stvari. Ja, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odluiti da primim njegov savet, On mi tada, videi da ba nikako ne kreem s mesta, uini ovakav predlog da mu dozvolim da on, na osnovu mojih saop tenja, svojim reima izradi prvi deo mojih avantura, i da t o tampa u Izvestiocu kao izmi ljenu stvar. S tim sam se slo io, pod uslovom da se moj e ime ne sporninje. Na taj nain iza la su dva odlomka tobo njeg romana u brojevima Iz vestioca za januar i februar 1837e a da bi im se sasvim osigurao karakter umetnik e tvorevine, g. Po je u sadr aju revije naveo svoje ime. Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredim i izdam spomenute avanture u pravoj celini naime, uverio sam se da, uprkos pesn ikom ruhu, u koje je savr eno ve to zaodenut onaj deo mog izve taja to je tampan u Izvest iocu i to bez izmene i jednog stvarnog detalja, uverio sam se, kako rekoh, da pu blici, kraj svega toga, nije bilo ni na kraj pameti da tu stvar uzme kao pesniku tvorevinu g. Po je dobio povei broj pi sama koja su svedoila o sasvim suprotnom mi ljenju. Iz toga sam zakljuio da fakta u mojoj prii mora biti da su takva da sama sobom istiu dovoljno znake stvarnosti, i da se nemam mnogo bojati neverovanja publike. Po to sam ovo izneo, lako e se poznati koliko od ovoga to dolazi pripisujem svome pe ru a jo jednom nagla avam da strane koje je izradio g. Po ne sadr e nijedan krivo pre tstavljen fakt. ak ni onim itaocima koji nisu videli brojeve Izvestioca, ne treba naroito govoriti gde njegovo ue e prestaje, a moje poinje razlika u stilu bie odmah sva kome jasna. Njujojk, jul 1838 A. G. Pim Ime mi je Artur Gordon Pim. Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom u Nan tuketu, gde sam se ja rodio. Ded moj sa materine strane bio je tra en advokat. Taj ovek je u svemu imao sree njegove spekulacije u Edgartonskoj novoj banci, kako se onda zvala, bile su veoma uspe ne koje to, a koje drugo, omoguilo mu je da lepu sv otu novca ostavi nastranu. Mene je, tako mi se ini, voleo vi e no ikoga na svetu, i ja sam se nadao da u naslediti najvei deo njegova imanja. Ka mi je bilo est godina,

poslao me je u kolu starom gospodinu Riketsu, oveku sa jednom rukom i sa veoma ek scentrinim ponaSanjem njega je poznavao svako ko je dolazio u Novi Beford. U toj ko li ostao sam do navr enja esnaeste godine, da posle preem u akademiju gospodina Rona lda, koja je stojala na visu iznad grada. Tu sam se sprijateljio sa sinom gospod ina Barnarda, jednog brodarskog kapetana, koji je obino putovao u slu bi firme Lojd a i Vredenburga gospodin Barnard je bio dobro poznat u Novom Bedfordu, i imao, z nam, mnogo roaika u Edgartonu. Njegov sin zVao se Avgust, i bio je skoro dve godi ne stariji od mene. Putovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogo mi je go vorio o svojim do ivljajima u Tihom Okeanu. Ja bih ga esto pratio kui i ostajao kod njega do veera, nekada i da noim. Spavali bismo tada u jednom krevetu, i Avgust mi ponekad do same zore nije I dao da zaspim, priao mi o uroenicima ostrva Tiniana, i drugih mesta, koja je na putu isvam video. Najzad 1 je i mene dohvatio silan i nteres za sve to sam uo, i postepeno je sazrela u meni elja a idem na more. Imao sam jedan amac sa jedrima, Ariel se zvao, a vredeo je otprilike sedamdeset i pet dolara. Nosio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu lae, a jedrila i ko nopi bili su mu uspremljeni kao kod alupa ne znam mu vi e tona u ali, bez te koa mogao j e da primi deset osoba. Na toj laici izveli smo Avgust i ja nekoliko tako drskih poduhvata kako samo mo e da se zamisli. Kad ih se sada setim, moram udom da se udim. kako sam uop te jo iv. Saop tiu jednu od tih avantura, pre no to preem na du e i va nije prianje. Jedne veeri je kod gospodina Barnarda bilo dru tvo, i pred kraj sedeljke kako ja tako i Avgust bili smo prilino nakva eni. Kao obino, nisam i ao kui, nego ostaoh da prenoim kod druga. On je mirno zaspao, bar mi se tako inilo, ne dodirnuv i pre toga nijednom reju svoj omiljeni predmet. Dru tvo se razi lo otprilike oko jednog asa po ponoi. Le ali smo tako bie pola asa, i taman sam ja hteo da zadremam, kad on odjednom skoi i opsova krupno da, bogme, ni i kojem Arturu Pimu za ljubav nee spavati, kad napolju duva tako krasan sve vetar sa jugozapada. Nikada se u svom ivotu nisam vi e iznenadio no tada ne znajui kakva mu je namera, mislio sam da su ga popijeno vino i liker o amutili. On, meutim, poe sasvim sa brano da razgovara, ree da nikako nije, kao to bih ja hteo, pijan, naprotiv, da nikada nije bio tako trezan kao tada. Samo mu se nee, nastavljao je, da kao pas prespava tako divnu no, i zato je re io da ustane, da se obue i da se proe po moru. Ja ne znam pravo ta me je na te rei sna lo ali, jo on nije ni prestao da govori, a ja sam ve sav treptao od uzbuenja i elje, i njegova luda ideja inila mi se najizvrsnija i najpametnija na svetu. Napolju je duvao jak vetar, skoro bura, i bilo je hladno Za li smo ve bili dobro u oktobar. Ipak, i to u ekstazi, skoio sam iz kreveta i izjavio drugu da sam isto tako hrabar kao i on, da mi se isto tako nee da ostanem da le im kao pseto, i da sam isto tako spreman na svaku pustolovinu kao ma koji Avgust Barnard u Nantuketu. Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k laici. Brodi je bio privezan na starom po ru enom prista ni tu, blizu radionice Pankija i druga, i udarao je o agljajive balvane, kao da e se raspasti. Avgust ue u brodi da izbaci vodu, koja ga je bila do polovine ispunila. Ka je to uraeno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo na vetar, i zaplovi smo odva no u more. Vetar, kao to sam rekao, duvao je sna no od jugozapada. No je bila veoma vedra i hla dna. Avgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi. Letel i smo velikom brzinom, a rei nismo progovorili od trenutka kada smo odre ili laicu. Najzad, ja zapitah druga koji pravac misli da uzme i kada misli da emo se vratiti kui. On je prvo samo zvi dukao, a naposletku mi d andrljivo odgovori Ja pdoh na mpre

, a ti, ako ti se tako svia, mo e i kui. Ja ga pogledah, i spazih da je veoma uzbuden , mada se pretvarao da je miran. Dobro sam ga video na meseini lice mu je bilo bl ee od mramora, a ruka drhtala da je jedva dr ao krmu. Osetio sam da ne to nije kao to treba, i zabrinuo sam se. U to doba sam se jo slabo razumevao u ve tini upravljanja na brodu, i bio sam ostavljen mornarskoj ve tini svoga druga. Uza to, vetar je od jedared postao jai, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale. Kraj svega toga, stid eo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata utao sam kao nem. Najzad ni sam vi e mogao da se savlaujem i rekoh Avgustu da bi, kanda, najbolje bilo da okren emo kopnu. Kao i maloas, on mi itav minut ne odgovara e, niti uzima e na um moj savet. Polagano, ree najzad, imamo vremena... polagano... kui... Ja sam, dodu e, oekivao od govor te vrste ali, u tonu tih rei bilo je ne to to me je ispunjavalo oseanjem neopis anog u asa. Opet sam pa ljivo posmatrao Avgusta. Usne su mu bile sasvim beskrvne, a kolena tako udarala jedno o drugo, da je jedva stajao. Za ime Boga, Avguste, kri knuh, prepla en, ta ti je? ta se de ava? ta si namislio? ta se de ava, mumlao je on kao d se neemu udi, a u isti mah ispustio krmu i pao koliko i.je dug na dno brodia ta se de ava?... Ni ta... voi zimo se kui... Vvidi , valjda! Tada mi pue pred oima. Zaleteh se i podigoh ga na noge bio je pijari, pijan do ivotihjstva nije vi e mogao ni da se ni da govori, ni da glea. Oi su nra bil e kao od stakla. Kad sam ga, u oajanju, ispustio iz ruku, bunuo je kao panj u vodu koja se nakupila bila na dnu brodia, i iz koje sam ga maloas taman bio izvadio. J asno je bilo da je u toku veeri morao popiti mnogo vi e no to sam ja slutio, i da je pona anje njegbvo u krevetu bilo posledica jakog pijanog zanosa, koji, kao i ludi lo, daje svojoj rtvi ponekad dr anje potpuno razumnog oveka. Hladan noni vazduh uinio je metutim svoje pod njegavim uticajem izve taena duhovna energija Avgustova popusti la je, a verovatno zbunjena njegova pretstava o opasnosti na eg polo aja ubrzala je katastrofu. Avgust je le ao nesvestan, i nije bilo verovati da e se uskoro moi da os vesti. Nemoguno je opisati veliinu moga u asa. Magle od nedavno popijena alkohola razi le su se, i ja sam stojao dvostruko upla en i nemoan da se na ne to odluim. Znao sam a pojma jiemam o upravljanju brodiem i a e nas pomamni vetar i plima koja se vraa oterati u smrt. Oigledno je bilo da se za nama sprema bura nismo imali ni busolu ni provizi je jasno je bilo da emo, ako zadr imo isti kurs, jo pre prvog svitania sasvim izgubi ti iz vida kopno. Te misli, i itav roj drugih, ne manje u asnih, krstarile su mi kr oz glavu naglo jedna za drugom, i nekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav n apor. Broi je sa jakim vetrom u krmu leteo strahovitom brzinom, potpuno razapetih jedara, sa kljunom u penu avoj vodi. Pravo bo je udo to se nije prevrnuo kad je Avgust , kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suvi e uzbuen, nisam mogao da ga uzmem u s vpje ruke. Sreom, brodi se dr ao kursa, a postepeno se i meni vraala prisebnost. Vetr u se i meni vraala prisebnost. Vetru se neprestano pojaavala snaga ako bi se posle zarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i prelije nas vodom. Udovi su mi bili tako ukoeni od hladnoe a skoro ni ta vi e nisam oseao. Najzad, ponesen hrabrosu oa ia, bacih se na veliko jedro, i poku ah ga skratiti. Kao to se moglo oekivati, ono in u preko kljuna, natopi se vodom i odnese katarku. Ta me je okolnost uostalom spasla od neposrene propasti. Ostav i jedino pod trouglim jedrom, vetar nas je tera o pred sobom, odostrag se survavali slapovi voe, ali, neposredna samrtna opasnost bila je otklonjena. Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo du om, kad sam video da nam je jo ostala neka nada na izbavljenje. Avgust je neprestano le ao bez svesti na dn u brodia ali kako je poela da, preti opasnost da e se udaviti voa je na tom mestu, g de je on pao, bila stopu visoka, dovio sam se nekako da ga kolikotoliko podignem i namestim u sedei polo aj obviv i mu u e oko struka i vezav i ga za jedan prsten na mos tu kabine. Po to sara tako uprkos bedi moga stanja uzbuenosti 1 smrznutosti udesio sve kako sam najbolje mogao, preporuio sam se Bogu, re en da sve to me snae podnesem sa svom srano u kojom raspola em. Tek to sam stao aza tu odluku, ka odjedare 5uh da svu atmosferu oko na ega brodia ispu njava nekakav stra an i dugaak krik, urlanje kao iz grla hiljadu demona. Nikad u ivo tu ne mogu zaboraviti samrtni u as koji sam pretrpeo toga trenutka. Kosa mi se nak ostre ila, oseao sam da mi se krv ledi u ilama, srce mi je prestalo kucati, i, ne po digav i ni jedan jedini put oi da ugledam uzrok svome u asu, skotrljah se glavake i on esve en na telo svoga druga. Kad sam do ao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike lae za lov na k

itove, koja se zvala Pingvin i putovala u Nantuket. Vi e osoba nadvirivalo se nada mnom, meu njima i Avgust, blei od smrti, sav predan marljivom poku aju da mi trljan jem ugreje ruke. Kada je opazio da sam otvorio oi, stade da klie od zahvalnosti i radosti, izazivajui naizmenino smeh i suze kod onih ljudi surovih lica oko nas. Mi sterija na eg spasenja naskoro mi je postala jasna. Mi smo bili potopljeni od Ping vina. Plovei uz vetar as jednom as drugom stranom, i sa svima jedrima koja se usudi o razapeti pri onakvom vremenu, Pingvin se dr ao kursa koji je stojao u pravom ugl u prema na em. Nekolicina od njegove posade, dodu e, stra arila je i osmatrala ali, na u alupu spazili su tek kad je ve bilo nemoguno spreiti sudar ono to je mene toliko u asnulo, bili su krici opomene i graja od njiho ve strane. Ogromna laa, priahu mi, pre la je preko nas sa savr enom lakoom sa kakvom bi valjda na amac prekliznuo preko nekog perca i bez i najmanjeg poremeaja u svom kre tanju. Sa palube na e alupe nije dopro ni glasak, uo se samo kroz huku vetra i talas a jedan slabaak um kao od grebanja, to jest od trenutnog struganja tro ne na e barke o hrbat njenog d elata to je bilo sve. Kapetan lae E. T. V. Blok, iz Nju Londona, mi slei da je na katarke li eni brodi samo jedna vodom no ena olupina, nastavio je put ne ispitujui dalje dogaaj. Sreom, dvojica njegovih ljudi stado e da se kunu da su na krm i na e alupe spazili oveka, i zastupahu mi ljenje da se taj ovek mo e jo spasti. Razvila e prepirka Blok se ljutio, i naposletku izjavio da njemunije du nost paziti na sva ku ljusku od jajeta da laa zbog takvih gluposti ne mo e menjati kurs a ako je ko po topljen, sam je kriv, neka se udavi, i neka ga nosi avo! i tome slino. Sad se za s tvar zauzeo Henderson, drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sa njim, bio op ravdano ogoren zbog kapetanovih bezdu nih rei. On, dakle, poe da govori ne birajui mno go ta e kazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani rekao je kapetanu da zaslu uje ve ala, i da e se on, Henderson, rizikujui da i njega snae ta kazna im stup i na kopno, pokazati neposlu an prema kapetanovoj zapovesti. Pojurio je zatim stra n jem delu lae, odgurnuo Bloka koji je pobledeo i utao ustranu, i, doepav i krmilo, zap ovedio odlunim glasom O tro uz vetarl Ljudi polete e na svoja mesta, i manevar obrtan ja uspeva e vrlo dobro. Ali, za sve to trebalo je oko pet minuta vremena, i zato s e jedva verovalo da bi iko mogao biti spasen, a pogotovo neko nabrodiu. Pa, ipak su nas, Avgusta i mene, spasli a spas na izgleda da su omoguile dve od onih neshva tljivih srenih sluajnosti kakve mudri i pobo ni ljudi pripisuju posredovanju bo je pro misli. Dok je brod jo stajao na mestu, Henderson naredi da se spusti uri, i skoi u njega on sam, sa onom dvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi. Taman su se spustili sa one strane palube koja se opirala vetru meseina je jo bila jaka, kad se laa sna no okrenu na vetrovu stranu. Henderson na to skoi sa svoga sedi ta i doviknu posadi Natrag! I zatim je neprestano, i sa nestrpljenjem, ponavljao sve to isto Natrag, natrag! Ljudi izvr avahu zapovest to su bolje mogli, ali se laa okrenula, dospela sasvim po d vetar, i po la napred uprkos svima naporima ljudi da smanje povr inu jedara. Hende rson tada, iako je to bio opasan poku aj, doepa glavni lanac u trenutku kad ga je m ogao doma iti. Nov udarac talasa uzdi e desnu stranu lae, skoro do hrpta, iznad vode, i tada se pokaza uzrak njegova nespokojstva eoveje telo, koje je na udnovat nain v isilo o glatkoj i svetloj donjoj povr ini lae Pingvin je bio oblo en bakrom, udaralo je sa svakom navalom talasa o trup lae. Posle nekoliko neuspelih poku aja, dok se l aa jednako nakretala i amcu svakad pretila opasnost da bude potopljen, uspeli su l judi najzad da iz tog opasnog polo aja oslobode i dignu na palubu nikoga drugoga d o mene. Jedan drveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin sam se ja zakaio dok sam klizio ispod broda. Glava klina je probila kroz ogrlicu moga zelenog platnenog kaputia, i, kroz povr inu zatiljka, zabila se izmeu dve ile, tano i spod desnog uha. Polo i e me odmah u postelju, mada je izgledalo da nema vi e ivota u m eni. Lekara nije bilo na brodu. Ali kapetan me je negovao sa pa njama svake vrste verovatno da u oima posade popravi maloa nje svoje bezdu no pona anje. Meutim, Henderson se udaljio od... lae, iako je vetar poeo prelaziti u pravi uragan . Posle nekoliko minuta nai ao je na neke olupine na eg brodia, a odmah zatim jedan o d njegovih ljudi, izmeu treska i novog treska nepogode, u zapomaganje. Uprkos sign alima kojima ih je Blok vi e puta pozivao da se vrate, hrabri ovi mornari nastavi e da tra e jo itavo pola sata, mada je te ko zamisliti kako je njihov mali uni svakoga min uta mogao biti razbijeii. Kasnije sam utvrdio da je un, odreen za lov na ki

tove, bio snabdeven vazdu nim uipljinama, po obrascu frunova za spasavanje na obali Velsa. Posle podu eg uzaludnog tra enja re i e da se vrate na lau. Ali, tek to izreko e odluku, za se iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji je voda u taj mah pronosil a kraj njih. Zavesla e i stigo e premet polupalubu Ariela a pored nje i jedva iva Avgu sta, koji je bio u etom privezan za mosti. To sam mu u e, kako je poznato, ja obavio bio oko struka i zatim privrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan polo aj, i to je eto bila okolnost koja mu je spasla ivot. Ariel je bio lake konstrukcije , i njegov kostur, kad je bio potopljen, raspao se navala vode je onda izdigla p alubu sa jo drugim delovima brodia, naravno, palufoa je nosila Avgusta, i tako je moj drug izbegao strahovitu smrt. Pro lo je vi e od jenoga asa pre nego to je Avgust bio u stanju da progovori i ka e ne to sebi i da shvati nesreu koja se desila sa na im brodiem. Najzad se sasvim rasvestio i priao mnogo o svojim oseanjima dok jebio u vodi. Prva svesna konstatacija njego va bila je da se nalazi pod povr inom vode, da se sa u asnom brzinom vrti, i da mu j e neko u e tri etiri puta omotano oko vrata. Trenutak kasnije osetio je da je polet eo gore,alije udario glavomo ne to tvrdo, i ponovo se onesvestio. Kad je opet do ao sebi, oseao je vi e prisebnosti no pre toga ali je i ta prisebnost jo bila zbrkana i tamna, znao je toliko da se morala desiti nesrea, da je on u vodi, no kako su mu usta bila nad vodom, on je mogao slobodno disati. Vetar je u to vreme jamano ter ao palubu ispred sebe, a Avgust, le ei na leima, plovio je za njom. U takvom polo aju, ta je manjevi e pouzdano, ne bi se udavie. Malo zatim ga je jedan talas bacio sas vim na palubu. Napre ui se iz svih sila, da se u tom polo aju zadr i, vikao je s vremen a na vreme u pomo. Najzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i p redao se sudbini ali ga je u tom trenutku opazio Henderson. Za vreme te borbe Av gustu se nikako nije vraalo seanje na Ariela i na ttzroke katastrofe. Jedno neodree no oseanje n asa i oajanja 14 obuzelo mu je bilo svu svest i Cula. Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbio je bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam ve rekao, tek je posle jednog asa b io kadar da pojmi svoj polo aj. A to se mene tie, mene je, takorei ve na samoj ivici g roba po to su u uzaludnim poku ajima protekli tri i po asa, mene je najzad spaslo sna n o trljanje flanelom umoenim, u vrelo ulje sredstvo koje je preporuio Avgust. Rana u zatiljku, mada stra na na izgled, pokazala se bezopasna, i ja sam se brzo oporav io. Pingvin je u ao u pristani te oko devet asova ujutru, po to je izdr ao buru kakva se retk o do ivljuje oko Nantuketa. Avgust i ja uspeli smo da se pojavimo kod Barnardovih za doruak a doruSkovalo se, sreom, zbog sinonje sedeljke, prilino kasno sem toga, zb og op teg mamurluka onih oko stola, niko nije mnogo gledao kako bedno izgleamo, to b i se pri pa ljivom posmatranju, jamano, te ko dalo sakriti. Uostalomj aci su u stanju u da da stvaraju kad se pretvaranja tie ja verujem da niko od na ih prijatelja u Nant uketu nije naslutio da stra na pria mornara o jednoj potopljenoj laici sa 30 do 40 I judi posade ima i najmanje veze sa Arielom, sa mojiin drugom ili sa mnam. Nas dv ojica smo se, dabome, esto vraali na taj dogaaj i nikad bez oseanja groze. Avgust mi je otvoreno priznao da celoga svaga ivota nije pro ao kroz tako u asno oajanje, kao k ad je u na em brodiu osetio koliko je pijan, i da tek to nije izgubio svest. II Kad oveka u sluajevima predrasuda ili ne to vue ili odbija, veoma je te ko izvesti zakl juak i iz najpiostijih injenica. Oekivalo bi se da e dogaaj kao ovaj ispriani, ugu iti meni klicu strasti za morem. Ba naprotiv, nikad nisam osetio silniju elju da pozn am avanture koje araju po ivotu moreplovaea, nego osam dana posle na eg udnovatog spa senja. To kratko vreme bilo je ve dosta dugo da raspla i sve utvaraste senke od ono g opasnog do ivljaja, a da u najboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno dra e, svu slikovitost nedavnog opasnog dogaaja. Moji razgbvori sa Avgustom behu uestali i postajahu sve zanimlji viji. On je znao da pria svoje prie o moru danas mislim da je polovina od njih ista izmi ljotina tako, da su one svakada uticale na moj uzbudljivi temperamenat i na moju malo mranu ali ivu ma tu. Meutim, udnovato je to da me je najbolje pridobijao za i vot mornara onda kad mi je priao njihove u asne trenutke, njihova stradanja i oajanj a. Za sunanu stranu te slike imao sam mnogo manje smisla. Pred oi su mi izlazile v izije brodoloma i gladi, smrti i ropstva meu varvarskim hordama, ivota jednog koji

pun stradanja i suza protie na nekoj sivoj i usamIjenoj steni, u nekom nepristup nom i nepoznatom moru. Posle su me ubedili a su to snovi i elje snovi ti se uvek p retvaraju u elje snovi celog jednog velikog plemena melanholinih mladia ali, u bno vreme 0 kojem sada govorim, svi snovi su se meni inili kao neka proroka nagove tavanja jed ne sudbine kojoj sam se ja, u neku ruku, zavetovao. Avgust je potpuno u ao u moja oseanja. I veoma je verovatno da je prisno na e op tenje dovelo do delimine razmene u na im karakterima. Pro lo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti Ariela, kada je firma Lojd i Vr edenburg kua, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom Enberbi u Liverpulu p reuzela da popravi i za lov na kitove opremi lau koja se zvala Grampus. Za to su tu staru olupanicu, jedva sposobnu da se spusti na more 1 posle svih opravaka, za to su nju pretpostavili drugim i boljim laama iste firme ne znam ali, tako je bilo i uraeno. Gospodin Barnard je primio komandu lae, a Avgu st je imao da ga prati na putu. Jo dok je trajalo opremanje, Avgust mi je esto pre doavao sjajnu priiiku da utolim svoju eiju za putovanjem. Ja se, dakako, hisam tom e opirao ali, ipak je ovoono zapinjalo. Otac moj, valja rei, nije bio odluno proti van ali majka je pri samom pomenu plana za putovanja dobivala nastupe, i, najzad , to je gore od svega, deda se kleo da e mi ostaviti jedan. flllng naslestva ako mu samo jo progovorlm o tome. Nu, sve te te koe ne samo da ne os labi e moju elju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jo rasplamti e. Re io sam da po to poto krenem na put, saop tio sam Avgustii nameru, i onda smo poeli kovati plan kak o bi se namera i izvela. Za sve to vreme nikom od roaka ne spomenuh jedne rei o pu tovanju a kako sam se sa vrlo mnogo naroitog isticanja bavio svojim obinim studija ma, mislilo se da sam se okanio namere. esto sam od toga vremena sa negodovanjem i uenjem mislio o tada njem svom pona anju. Pretvaranje kojim sam se slu io radi ostvare nja svoje namere i koje je tako dugo vremena ivelo u svakoj mojoj rei kako da sa n ekim odobra vanjem proturaaim to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom e njom s a kojom sam i ao usu sret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju. Naravn o, u izradi plana za prevaru, oslanjao sam se prete no na Avgusta, po to je on, iz d ana u dan, provodio vei deo vremena na Grampusu, nadgledao da se izvedu, za njego va oca, razne pripreme u kajiti i u donjem prostoru lae. Uvee bismo se redovno sas tajali i zanosili svojim nadama. Na taj nain se provukao itav mesec dana, a mi jo n ikako ne naosmo plan koji bi obeao siguran uspeh. Na kraju krajeva, jednom priliko m, ree mi Avgust da je sve nu no smislio, predvideo i spremio. Ovako ja sam u Novom Bedfordu imao roaka nekoga gospodina Rosa, kod koga sam od vremena do vremena pr ovodio nedelju dve dana. Kako je trebalo da kapetan Barnard ikrene brodom sredin om juna bilo je to 1827e, ja 1 Avgust sklopismo zaveru da e dan pre no to se laa naveze moj otac primiti pismo o d gospodina Rosa kojim se ja pozivam da provedem nekoliko nedelja sa njegoyim si novima, Robertom i Emetom. Avgust je primio na sebe da to pismo napi e i kao to tre ba ekspedira. A po to budem tobo otputovao za Novi Bedford, javiu se drugu da me skl oni na skrivenom mestu u lai. To skriveno mesto, uveravao me je Avgust, tako je u de eno da u se za onih nekoliko dana dokle moram ostati neopa en, prijatno i udobno o seati. 2 Avanture Gordona Pima A im laa odmakne toliko da se na neiko vraanje mene radi ne mo e vi e misliti, onda u bi ti preme ten i moi u se i ja koristiti svim uobnostima kabine. to se pak njegova oca t ie, on e se jamano samo smeiati uspeloj ali. Naravno, sretaemo dovoljno laa, i jedna o njih moi e poneti mojini roditeljima pismo sa potrebnim obave tenjem o mojoj avantur i. Najzad, do la je polovina juna, i sve je bilo spremno. Pismo je bilo napisano i po slano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio kuu, oti ao tobo e na puni brod za Novi Bedford. Mesto onamo, potrao sam Avgustu, koji me je na uglu jedne ulice oekivao. Prvobitno je bilo u planu da se do mraka negde prikrijem, pa tek pred no u.vuem na brod kako nam je i la na ruku gusta magla, re ili smo da se odmah ukrcam. A vgust se uputi pristani tu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli m ornarski ogrta koji mi je on doneo, da me niko ne bi poznao. Taman smo za li za dru gi ugao, iza bunara g. Edmonda, kad, odjedared, ko e se stvoriti preda mnom gleda jui mi pravo u lice moj ded, stari g. Peterson. He, he, Gordone, ree on posle du e p

auze, iji li ti je, do vraga, taj prljavi ogrta na leima? Uzeh, u nevolji, dr anje iz nenaenoga i uvreenoga, i odgovorih, to je moguno suroviim basom i izgovarajui rei po m atroski Gospodine, vi ste se oigledno prevarili prvo, ne zovem se ja Gordon, a za tim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrta nazivati prljavim? Umalo nisam prsnuo u sme j gledajui kako se stari gospodin na ovu odlunu osorljiyost trgao, koraknuo dva tr i koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo kao rak, trgao naoari uvis, pa i h onda opet spustio, i najzad, sa uzdignutim ki obranom poleteo na mene. Ali, napr eac je zastao, kao da mu je ne to do lo na um okrenuo se i ot antucao niz ulicu, dr ui od rdnje i mrmljajui kroz zube Ne valjaju, trebaju mi nove naoari... zakleo bih se da je ovo bio Gordon... Prokleta matroska fuikara! Utekav i tako za dlaku od jedne nevolje, i li smo opreznije, i najzad stigli na mest o opredeljenja. Na lai je bilo svega dva tri oveka, i ti behu ne to zaposleni napred, na kljunu. Kapeta n Barnard, pak, znali smo, imao je ne to da svr i kod firme Lojd i Vredenburg, i nee moi stii pre veeri, tako da se i sa te strane nismo imali niega da pla imo. Pri penjan ju na lau, Avgust je i ao napred, a ja veoma oprezno i na razmaku za njim, i tako n as niko od matroza nije spazio. U li smo u kabinu ona je bila prazna. Name taj udoba n kako retko biva na laama za lov na kitove. etiri lepa oficirska odeljenja sa irok im i zgodnim krevetima, velika pe, a po podu i kabine i odeljenja prostrt skupoce n debeo ilim. Do tavanice je bilo oko sedam stopa visine. Jednom reju, sve mnogo p rostranije i lep e no to sam ja sebi pretstavljao. Avgust mi je meutim ostavio samo malo vremena za razgledanje navaljivao je da sejSto pre sakrijem. Odveo me je u svoje odeljenje, koje je bilo na desnoj strani lae i uz jednu pregradu. im smo u li, zatvorio je vrata i povukao rezu. Meni se uini da jo nikad nisam video tako lepu sobicu. Bila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali irok i udoban. Uz samu pregradu nalazio se prostor, etiri stope u kvadratu, sa stolom, stolicom i zidnom policom sa knjigama, veinom mornarka literatura i putopis. Jo i drugih priv lanosti je bilo u toj sobi ne bih hteo ne spomenuti vrstu hladnjae, u kojoj mi je Avgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo i pie. Pritisnu zatim zglavcifna prstiju na izvesnom mestu ilima, u maloas reenom prostoru , rekav i mi da je tu jedan deo poda, otprilike 16 kvadratnih coli, izrezan pa ope t umetnut. Pod pritiskom se to pare pomaklo na jednom mestu dovoljno da Avgustov prst ue u pukotinu. Tako je postepeno podigao kapak ilim je bio utvren za nj, i ja sam video da taj kapak vodi u upljinu lae, i to na stra njoj njenoj strani. Avgust o nda zapali sveicu pomou fosfornog palidrvca, metnu je u mutan fenjer, i stade da s e spu ta kroz otvor pozvav i i mene za sobom. Kad smo se provukli zatvorio je kapak klinom iznutra zabijenim, ilim je do ao na svoje mesto i svi tragovi otvaranja nest ali. 2. 19 Svea Je tako slaBo svetlela a sam Jeva kuda u proi izmectu itavih kamara raznih stvari . Ali oi su mi se postepeno navikavale na pomrinu, i ja sam se dosta dobro provlaio dr ei se za skut od kaputa moga druga. Prokrivudali smo kroz itav red uzanih hodniia, najzad me je Avgust doveo do nekog gvo em okovanog sanduka, onakvog otprilike kakv i su sanduci za pakovanje fine grnarije. Sanduk je bio visok etiri stope, dug dobr ih est stopa, a neobino uzan. Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazn a uljana bureta, a na njima opet grdna koliina asura, ak do tavanice. Svud unaokol d stajao je jedno uz drugo nabacan itav haos brodarske opreme i jo arena gomila vel ikih i malih kotarica, buradi i bala, tako da sam se udio kako smo uop te mogli pro biti put do sanduka. Posle sam saznao da je Avgust po naroitom planu sabio sav ta j kr na tom mestu, da bih se ja to bolje skrio, a pomagao mu je pri tom svega jeda n ovek, koji nije polazio ria put. Zatim mi je Avgust pokazao da se na jenom kraju sanduka zid mo e po volji izvaditi. Kad ga je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutra njost. Po celom podu bio je prostrt du ek doneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ih je god mogao pri miti u sebe taj mali prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljno mesta ne sariio da le im nego i da sedim. Spazio sam, izmeu ostalog, nekoliko knjiga i pisai pribor , tri ebeta, veliki bokal sa vodom, kutiju dvopeka, tri etiri velike bolonjske kob asice, grdnu unku, peen ovji but i pola tuceta boca sa likerima i drugim piem. Odmah sam se uselio u svoje malo odeljenje, zadovoljniji mo da nego neki monarh koji ul azi u svoju novu palatu. Avgust mi je jo objasnio kako se otvor na sanduku zatvar

a zatim, podigav i sveu dogore, pakazao mi je jedan kraj crnog jedeka, koji je odat le vijugao, kroz sav kr , do onog klina ispod kapka, i pomou kojeg mi je lako bilo pogoditi put i bez njega, Avgusta, za sluaj kakvog neoekivanog dogaaja, pa se onda oprostiO od mene pstaviv i mi fenjer sa velikom koliinom svea i palidrvaca i obeav i mi da e me poseivati koliko mu god bude bilo mogun da dolazi neopa en. To se zbilo 17og juna. Ako sam dobro izraunao, ostao sam skriven tri dana i tri noi za sve to vreme nisam nikako napu tao svoje mesto, osim to sam nekoliko puta, da bih se malo proteglio, stojao uspravljen izmeu dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku. Za sve to vr eme od Avgusta ni traga ni glasa ali to me nije uznemiravalo jer sam znao da laa tek to se nije navezla na puinu, i da mu u vrevi pred polazak nije lako bilo da uh vati zgodan trenutak da do mene sie. Jedva jedared zauh da se kapak otvara i zatva ra i da me on zove, prigu enim glasom, i pita kako sam i da li mi to treba. Ni ta, od govorih dobro sam. Kad emo krenuti? Koliko za pola asa dii enno kotvu, ree mi on. Do ao sam da ti se javim, da se ne bi uzrujavao zbog moga nedola enja. Za neko vreme, m o da i trii etiri dana, neu moi silaziti. Gore je sve u redu. Kad zatvorim kapak, pro vuci se, pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti spremio moj sat, jer mislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikuje no od dana. Sigurno ne zna ni koliko si vremena tu sahranjen? Svega tri dana, danas je dvadeseti. Ja bih ti sam doneo sat, ali se bojira da e me gore tra iti. I ode. A otprllike jedan as posle toga osetih da se laa kree estitao sam sebi to sad eto ist inski putujem. Zadovoljan i veseo, re io sam da u pustiti dogaaje da se reaju sami od sebe, do trenutka kada u svoj sanduk moi zameniti prostranijom, no jedva li udobn ijom, kabinom. Prva misao zatim be e mi sat. Ostavih sveu da gori i stadoh pipati i provlaiti se kroz mnogobrojne krivudave prolaze nekoliko puta, posle du eg tumaran ja, na ao sam se opet u blizini mesta sa kojeg sam po ao. Najzad stigoh do klina, uz eh sat i sreno se vratih. Prelistavao sam knjige, I kojima rne je Avgust, u ne noj brizi za mene, snabI deo, i izabrao sam Ekspediciju Luisa i Klerka na k e Kolumb ije. Nelo vreme zabavljao sam ss j tanjem, pa onda, umoran, ugasih pa ljivo sveu i zaspah tvrdim snom. Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pa da se opomenem raznih okolnosti moga stanja. Postepeno sam se svega setio. Upali m sveu i pogledam sat stao nisam dokle mogao znati koliko sana dugo spavao. Noge su mi se bile u tapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opet stajati izrrieu one dve kotarice. Odjedared osetih kurjaku glad! setih se hladnog ovjeg buta, od kojeg sam ve pre spavanja malo jeo. Ali kako sam se zaprepastio kad sam video da se me so pokvarilo. To me je u asno uznemirilo doveo sam to u vezu sa svojom zbunjeno u u g lavi, i onda sa zakljukom da sam morao neobino dugo spavati. Verovatno fe krivica bila do rava vazduha u dubini lae taj vazduh bi onda naravno, kroz du e vremena moga o biti od najgorih posledica. Glava me je u asno bolela, inilo mi se da sa te koama di e m ukratko, navali e na mene razna te ka oseanja. Meutim, bojao sam se da bih, ako otvo rim kapak, ili uinim to drugo, izazvao pa nju, i zato sam, naviv i sat, gledao da se i zmirim sa onim to jeste. Pro lo je 24 duga asa, a niko da naie da mi pomogne. Ve sam u sebi optu ivao Avgusta za najsuroviju ravnodu nost. Najvi e me je uznemirivalo to to mi je u bokalu ostalo sve ga oko etvrt litra vode, a mene mui jaka e, jer sam se posle nevolje sa ovjim butom v aljano najeo bolonjske kobasice. Obuzelo me je veliko nespokojstvo, nisam vi e bio kadar a se zabavljam itanjem. Sem toga, neprestano je navaljivala na mene potreba da spavam. Ja sam joj se, dr ui od straha, opirao, jer me je pla ila pomisao da bi u zatvorenom vazduhu upljine mo da moglo biti neega nalik na ugljenu kiselinu. Inae, po njihanju lae sam znao da smo ve daleko na okeanu, a neko potmulo u tanje iz daljine kaziva e mi da napolju nee biti ba da duva sasvim obian vetar. Nikako nisam mogao da rastumaim za to nema Avgusta. Zacelo smo ve toliko odmakli na putu da bih i ja smeo izii gore. Mo da mu se desila neka nevolja ali nisam mogao da zamislim ta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugo dr i u zatvoru sem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikako nisam mo gao mirno da primim. Mo da je nai ao protivan vetar pa smo jo uvek blizu Nantuketa. A li da je tako, laa bi e e morala skretati a kako se neprestano nagiba na levu stranu, mora biti da jednako dobija stalno vetar s desne strane prema krmi. Uostalom, a ko smo jo u blizini ostrva, za to Avgust ne bi si ao i o tome me obavestio. Razmi ljam

tako o nevoljama moga alosnog stania i usamljenosti, pa se re ih da u se strpeti jo 2 4 sata no ako mi ni onda ne doe pomo, otii u do kapka, i sastati se sa drugom, ili b ar doi do malo sve a vazuha i doneti iz Avgustove kabine vode. Ali, ne dovr ih jo te mi sli, a savlada me, uprkos svemu mome opiranju, dubok san, gotovo vi e obamrlost ne go san. Imao sam strahovite snove, kao da sve nesree i svi u asi navali e na mene. Se m drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, u isto vreme i krv o eni i utvarasti. Stezale su me ogromne zmije, upirale u mene u asne sjaktave oi. Pa sam se ona odjedared na ao pred beskrajnom pustinjom, jezovito i sveano strahovitom. Grdno visoka stabla, siva, bez li a, reala su se u neogled koreni su im le ali u prost ranim movarima, ije se tmaste, duboko crne, grozno mirne vode irile preda mnom. udno vata ta drveta kao da su imala oveji ivot u sebi kretala su skeletnim granama kao r ukama, i preklinjala tonom smrtnog straha i oajanja da se one mirne vode smiluiu na njih. Odjedared se scena izmenila ja, go i sam, stojim usred arko vrelog peska Sahare. Kraj mojih nogu prilegao stra an tropski lav. Odjedare, otvaraju se njegov e oi i unezverene gledaju u mene. Jedan grevit skok, on se podi e na noge, i pokaza u asne zube. U isti mah se iz crvenog drela njegova prolomi urlik, slian gromu, a ja se sru ih na zemlju. Ugu ivao sam u sebi gr u asa dok mi najzad ne doe do svesti da sam polubudan. Ali, taa se moj san pokaza ne samo san. Bio sam sad gospodar svojih ul a. Neko ogromno i tvarno udovi te davilo mi je grudi apama, vreo rgov dah zvi dao rhi je u u ima, a kroz p omrinu su svetlucali strahoviti beli onjaci. Ba da mi je i hiljau ivota zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednog izgov orenog sloga, niti sam bio u stanju mai se, ni progovoriti. Zivotinja, kakva je d a je, nije menjala polo aj, nije prelazila u neposredan napad, a ja sam le ao pod nj om apsolutno nemoan, i, kako mi se inilo, u kand ama srarti. Oseao sam kako me i fizik e i duhovne moi brzo ostavljaju, jednom reju, kaka umirem, i to umirem od beskrajn og u asa. Svest se u meni Ijuljala, oseao sam muku, vid rrii je slabio, potamnele s u ak i one u mene uprte sjaktave oi. Uinih poslednji napor, apnuh bo je ime, i spremih se da umrem. Ali zvuk moga glasa kao da je probudio skrivenu jarost u ivotinji b acila se na mene koliko je duga. Meutim, grdno je bilo moje iznenaenje, kada je, p i tel tiho i otegnuto, stala da mi sa punom prilje no u li e lice i ruke, i jo i sa svima nacima radosti i ne nosti. Iako zbunjen i zanesen, nisam mogao da ne poznam osobit i nain cviljenja moga njufundlanskog psa, Tigra, kao i naroiti nain njegova umiljava nja. To je bio on. Krv mi udari u slepe oi. Svom silom me obuze vrtoglavica, ali i jasno oseanje da sam spasen, da ponovo ivim. Skoih sa du eka na kojem sam le ao, zagr lih svoga vernoga druga, a itav potok suza odnese veliki pritisak sa mojih grudi. Kao i jedared ranlje, sva mi fc pamet bila u asno smetena, kad sam se digao sa dus eka. Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu za drugu a li, postepeno, iako veoma sporo, opet mi se pribirala mo razmi ljanja, te sam najza d mogao osve iti u svesti razne okolnosti. to se tie prisustva Tigrova, uzalu sam se trudio da ga na razne naine objasnim okaniv i se najzad daljeg istra ivanja preao sam se prosto radosti to je tu, to e deliti sa mnom tu no samovanje, i umiljavanjem svoji m pote iti me. Mnogi Ijudi vole pse ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobino sil no, a on se, opet, kao nijedno bie, pokazivao dostojan te ljubavi. Sedam godina bili smo n erazdvojni drugovi u bezbroj sluajeva isticale su se kod njega plemenite crte zbo g kojih volimo tu ivotinju. Tigra sam kao sasvim malo kue i upao iz ruku jednog nantu ketskog mangupa, koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu tri godine kasnije odr aslo pseto vratilo mi je dug, spaslo me je od batine jednog ulinog razbojnika. Uzeh sat, prislonih ga uz uho opet je stao. Ali to me sad nije zaudilo, jer sam p o op tem svom stanju mogao zakljuiti da sam opet veoma dugo spavao, koliko to, nara vno, ne bih umeo rei. Oseao sam groznicu, a morila me je neizdr ljiva e. Pipao sam po sanduku oko sebe, tra io bokal sa ono malo vode to mi je jo ostalo pipao sam, jer je svea dogorela do ivice fenjera, a fosforne ibice nisam mogao da naem. Najzad sam n apipao bokal, ali prazan, jer je vpdu upio Tigar, ba kao to je pojeo i ostatak ovje g buta, ija je kost, savr eno isto oglodana, le ala pred ulazom u sanduk. Do pokvarena mesa mi, dakako, nije bilo stalo ali srce mi se grilo pri samoj pomisli na vodu. Oseao sam se tako slab da sam pri najmanjem pokretu ili naporu obijao nastupe jez e. Uza sve to se laa jednako ljuljala, i prednjim krajem toliko tonula da su se z ejtiriska burad svaki as mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoriti mi jedinu m

ogunost izlaza i ulaza. Nai lo je jo i stradanje od morske bolesti. Sve to me je naj zad nagnalo da, bilo ta bilo, odem do kapka i potra im pomo dotle dok sam jo u stanju da je tra im. Poeh dakle opet pipati za sveom i fosfornim ibicama. iblce sam, zbilja, posle izvesnog tra enja i na ao, ali ne i svee slabo sam se seao mesta gde sam ih ost avio, stoga sam se za taj mah okanio tra enja, Tigru naredio da bude miran, i po ao do kapka. Pri tome se poku aju tek pokazalo koliko sam se jeva vukao nekoliko puta su mi se o duzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta le ei skoro van sebe. Pa onda sam opet, napre ui se, koraao napred, gonjen strahom da mi je smrt sigurna ako se negde u tom labiri ntu od kr a onesvestim. Naposletku, potegav i svom snagom napred, udarih elom o iljati rogalj jednog gvo em okovanog sanduka. To me je opet zanelo, dodu e samo za nekoliko trenutaka ali, na alost, ubrzo sam konstatovao ne to drugo da se, navraga, zbog brz og i naglog plovljenja lae sru io sanduk i zatvorio mi put. Zapnem iz sve snage, al i nisam bio kadar pomai ga ni za jedan palac, jer se bio vrsto zabio meu okolire sa nduke i laarske alate. Ostalo mi je, dakle, s obzirom na moju slabost, ili da pre stanem ii uz u e i potra im drugi put, ili da poku am prebaciti se preko prepreka i da se zaputim s druge strane. Ovo prvo bilo bi tako puno te koa i opasnosti, da me je jeza prolazila i od same pomisli na njih. Iznuren kao to sam bio telom i duhom, s igurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na tim mranim i odvratnim stranput icama. I zato, ne oklevajui, saberem to sam jo imao snage da se nekim nainom uspu em n a pomenuti letvasti sanduk za grnariju. Uinih, dakle, u toj nameri poku aj ali, odmah sam video da je stvar mnogo te a no to s am je u svem svom strahu sebi pretstavljao. Sa obe strane uskog prolaza dizali s u se pravi zidovi svakovrsnbg te kog kr a, tako da bi se na jean jedini pogre an pokret sve to poelo ru iti meni na glavu ili, ako ba i ne na glavu, ipak bi sru ene mase tak o zakrile prolaz, da se ne bih vi e mogao vratiti. Sem toga, sam sanduk je bio tako dugaak i nezgodno masivan, da nisam bio u stanju nigde stati nogom na nj. Uzalud sam dakle poku avao da se doepam temena u nadi da u onda mo da moi sebe podii. Uostalom , a sam ba i uspeo dohvatiti se temena, sigurno je da bi mi nedostajalo snage da s e i podignem i prebacim, i, prema tome, bilo je bolje to uop te nisam uspeo. Pri jo iednom oajnom poku aju da sanduk krenem, osetih, na strani prema meni, neko talasas to ugibanje. Poku ah ugurnuti ruku meu letve, i pronaem da je jedna od njih popustil a. Pomou d epnog no a, koji sam sreom imao kraj sebe, poe mi za rukom, mada te ko, da letvu sasvim izvalim. Provuem se tada kroz otvor, i na moju grdnu radost pronaem da druga strana sanduka uop te nije letvama zatvorena, jednom reju, da temena i zaklopca i nema, i da sam ja to probio kroz dno sanduka . I tako sam ona, bez daljih te koa, sve uz u e, pre ao put do klina. Srce mi je lupalo kad sam se ispravio i oprezno pritisnuo kapak. Nije se ba tako lako dizao kako sa m se ja nadao pritisnuh malo bolje, sve u strahu a bih u kabini mogao zastati ne Avgusta nego nekoga drugog. Na moje iznenaenje, kapak ne popu ta e zabrinuh se veoma, jer, ranije, on se sam od sebe otvarao. Gurnuh jako kapak stoji gurnuh svom sna gom opet ni ta udarih besno, van sebe, oajno kapak se opirao svim mojim usiljavanji ma. Izgledalo je dakle jasno jedno od clvoga ili je otvor pronaen, pa zakovan, il i je na kapak navaljen neki te ak teret, na ije odmicanje ja nisam mogao ni misliti . Osetio sam najvei u as i sasvim sam klonuo duhom. Uzalud sam tra io razloge za to su me ovako u grob zazidali. Nisam bio vi e u stanju logino da rasuujem, bacio sam sena tle i predao S65 bez ikakva otimanja, najcrnjim mislima, meu kojima su kao naju as nija stra ila bila smrt od gladi ili ei, gu enje, sahrana ivog oveka. Naposletku mi se v ratilo prisustvo duha. Ustadoh i uzeh pipati prstima ivice 1 pukotine na kapku. Pa ljivo sam osmatrao da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opa zio. Onda sam uenuo seicu no ia izmeu dve daske, i gurao osetio sam ne to tvrdo. Zastrug ao sam nekoliko puta i na ao da je to tvrdo gvozdena masa a kako se pod no em oseala talasava neravna povr ina, zakljuio sam da je to kabel, gvozdeno u e. Ostalo mi je da kle svega da okrenem tapkati natrag, do svog sanduka, a tamo, ili da se predam al osnoj sudbini ili da se toliko saberem kako bih mogao smisliti neki nov poku aj za spasavanje. Posle mnogih te koa vratio sam se na svoje mesto. Iznemogao bacim se n a du ek, a Tigar se pru i pored mene, kao da je eleo, umiljavajui se, da me ute i, ili ohrabri a jo ne malak em u podno enju svoje subine. Najza mi je upalo u oi neko uno Tigrovo pona anje. Li e mi lice, ruke, pa onda prestane,

i tiho zacvili. Ako ispru im ruku za njim, naem ga svaki put da le i na leima, sa apam a dignutim uvis. Neprestano ponavljanje takvog pona anja bilo je svakako neobino al i, ja mu nisam umeo nai obja njenia. Po to mi je pseto izgledalo tu no, zakljuio sam da mora imati neku ozledu stadoh mu pipati ape, jednu po jednu, ali nisam na ao ni ta. M islio sam onda da je gladan, i dao sam mu veliki komad unke pojeo ga je halapljiv o, no odmah posle toga opet nastavio svoj manevar. Palo mi je onda na um da i nj ega, kao i mene, izvesno mui e i tek da se na ovoj misli konano zaustavim, kad se se tih da sam mu pregledao samo ape, a da bi on mogao imati ranu negde na telu ili n a glavi. Prepipao sam mu dakle pa ljivo i glavu i opet nisam na ao ni ta. Ali kad sam prelazio rukom preko lea, osetio sam, popreko preko tela, nakostre ene dlake. Vukui prstom po tragu, pronaem da je psu vezanu uzica oko trupa. Ispitujem dalje osetim najzad smotuljak, kojl mi se uinio pisamce, i koji je bio uzicom utvren, pod Tigr ovom levom plekom. III Odmah mi je palo na um a e hartija biti pismo o Avgusta verovatno ga je nepredvien s luaj spreio da me oslobodi tamnice, pa je onda na ao taj nain da me obavesti o stanju stvari. Dr ui od nestrpljenja, stadoh ponovo tra iti fosforne ibice i svee. Mutno sam s e seao kao da sam te stvari, pre nego to sam se ono zaneo bio i zaspao, negde pa lji vo smestio i zatim, pre poslednjeg svog polaska ka kapku a sam i tano znao to mest o sada sam meutim izgubio skoro itav as u ljutnji i uzaludnom tra enju tih stvari. Pi pajui tako, spazih odjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, neku slabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa lae. Neoblno iznenaen, poku ah da se pribli im t oj svetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekoliko koraka. No tam an to sam krenuo ka njoj kad je izgubih iz vida morao sam, da bih je mogao opet s paziti, napipavati tano mesto svoje maloa nje pozicije. Tada, kreui glavu pa ljivo tamo amo, pronaoh da se svetlosti mogu pribli iti ako lagano i obazrivo budem odmicao tan o u protivnom pravcu od onoga kojega sam se dr ao malopre. I zaista, naoh se pred s vetlo u, po to sam se prethodno krivudavo dosta na etao, i videh da je svetlost dolazil a od nekoliko paria mojih ibica koje su le ale u jednom praznom prevaljenom burencetu . Veoma me je iznenadilo otkuda ibice na tom mestu. U to mi doo e pod ruku i dva tri komada voska od svee, koje je verovatno pas pro vakao bio. Odmah sam se setio da j e on pojeo svu moju rezervu svea, i poeo sam da oajavam to nikako neu mor proitati ta Avgust javlja. Preostali komadii voska bili su tako jako zdrobljeni s drugim otp acima u burencetu, da sam ih ostavio gde su, uveren da se njima ne mogu poslu iti. A onih nekoliko svetlih mrvica fosfora bri ljrvo sam pokupio, a onda se te kom muko m vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za sve vreme. Sta da radim dalje, nisam znao. Supljina lae bila je tako tamna, da ruku sasvim b lizu pred sobom nisam video. Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kad bih ga direktno pogledao, nego iskosa, naperiv i spoljne delove mre njae. Po tome je lako suditi koliko je bila crna no moga zatvora a pismo moga prijatelja ako je uo p te bilo pismo do lo je samo da me baci jo u veu bedu, da bez svrhe dra i moju i tako v e oslabljenu i uznemirenu pamet. Preturao sam po glavi vazdan apsurdnih naina da d oem do svetlosti postupci kakvi oveku valjda samo u opijumskom zanosu dolaze na um i koji mu se, naizmenino, ine i najrazumniji i najlui, prema tome kako naizmenino, ili razum ili fantazija vladaju njegovom sve u. Najzad, javila se jedna ieja koja mi se uinila pametna, i udilo me je kaka da ve i ranije nism do n je do ao. Polo io sam hartiju na korice jedne knjige, skupio parie fosfora, naslagao i h po hartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke. Zasvetlela se cela po vr ina, toliko, da bez ikakvih te koa mogu proitati tekst, ako ga uop te ima na hartiji. Ali, nije bilo ni jednog sloga ni ta do tu na prazna belina. Osvetljenja nestade za nekoliko sekunada, a sa njim nestade i ono malo hrabrosti u mojoj du i. Moj duh, rekao sam to ve, od du e vremena je ve bio u tupom stanju koje se graniilo s a idiot tvom. Od asa na as krenula bi snaga punog razuma, a ponekad ak i energije ali to je bivalo retko. Ta, ja sam danima udisao ku ni vazduh u zatvorenu prostru na dnu lae koja lovi i nosi kitove. I skoro za sve to vreme imao sam i sasvim nedovo ljnu koliinu vode. Poslednjih etrnaest petnaest asova proveo sam bez vode i bez sna . Slana i razdra ljiva jela bila su mi glavna, a posle gubitka ovjeg buta i jedina hrana, sem malo laarskog dvopeka, a taj mi opet nije vredeo ni ta, jer je bio odvi e tvrd za moje suvo i nateeno drelo. Imao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom p ogledu se oseao veoma ravo. I tako se daje razumeti da su mogli proi mnogi asovi pot

pune klonulosti uha posle onog poku aja sa fosforom, pre nego to mi je pala na um pr osta stvar da sam pregledao samo jednu stranu hartije. I ne poku avam da opi em jaro st koja me je obuzela kad mi se tako otkrila moja neuvena nemarnost. Ali ta gre ka, sama po sebi, ne bi bila tako stra na, da je moja ludost i prenagljenost nisu uini le takvom u razoarenju, hartiju sam pocepao a komadie posejao, sam bog zna gde. Najte i deo toga problema Tigar je pomogao da bude re en. Posle dugog tra enja, na ao sa m jedan komadi hartije metnuo sam ga Tigru pod nos, i eleo mu time objasniti da on sad ima da donese ostale komadie. Na moje veliko udo, jer ga ja nisam nikad pouava o u poznatim ve tinama pasa, izgleda da je odmah shvatio moju misao posle nekoliko trenutaka nju enja, doneo mi je obar deo pisma. Pa je onda nainio pauzu, trljao nos o moju ruku, oigledno ekao o dobrenje s moje strane. Ja ga pomilovah po glavi, a on odmah zatim ode opet u tr a nju. Posle nekoliko dobrih minuta doe sa velikim komadom. Pismo je sada bilo itavo , izgleda da sam ga bio pocepao svega u tri komadia. Sreom, nije dugo trebalo da n aem ostatke od fosfora, jer je izvesna svetlost jo zraila iz njih. Nevolja me je sa d ve nauila da budem oprezan stao sam i podu e razmi ljao o fome ta upravo hou da uradim . Verovatno je, mislio sam, da ima ne to napisano na onoj strani pisma koju nisam ispitao, ali koja je strana ta strana? Sastavljanje komadia ne mo e me o tome obave stiti to mi ono mo e garantovati to je da u nai na istoj strani sve rei, ako ih uop te i ma, i a u ih nai u loginom redu kako su napisane. Nu nije od svega bilo je utvrditi va n svake sumnje ta hou i mogu, jer preostali fosfor ne bi bio dovoljan i za treu pro bu ako bih sad opet proma io. Opet sam polo io hartiju na knjigu, i sedeo zatim jo ne koliko minuta razmi ljajui o svom zadatku. Naposletku, do lo mi je na um da bi se nap isana strana mo da odala pod finim ulom pipanja. Re ih da uinim poku aj veoma pa ljivo pre vuem prstom preko jedne od strana. Nisam ni ta osetio, te okrenem list na knjizi. O pet preem ka iprstom po povr ini i zapazim da za prstom ide neko vrlo slabo ali zapa lj ivo svetlucanje. To je dolazilo bilo je jasno od zaostalih sitnih delia fosfora k ojima sam malopre bio posuo list. Dakle, tekst je, ako ga uop te ima, moguan samo n a protivnoj strani. Okrenem ponovo list i ponovim ono to sam ve radio. Trljao sam fosfor, pojavila se svetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim s lovima, i to crvenim mastilom, izgleda. Osvetljenje je bilo dovoljno jako ali za trenutak nestalo ga je. Pa ipak, da nisam bio tako uzbuen, stigao bih da proitam tri reenice video sam naime toliko da ih je svega tri. U nestrpljenju svome da sv e odjedared proSitam, uhvatio sam samo poslenje reSl, koje su bile krv... ako ti je ivot mio o stani miran. Da sam uspeo da proitam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene moga prijatelja, ne bi me potpuno saop tenje o nesrei nekoj neuvenoj ni desetinu toliko ispunilo u asom kohko je uinio ovaj odlomak poruke. Re krv, ta re pre sviju drugih rei, uvek puna t ajanstvenosti i strave, sada mi se inila tri puta znaajnija otkinuta od prethodnih rei, koje bi je odredile i inile jasnom, pala je, te ka i ledena, usred mraka moje tamnice, i u najskriveniji kut moje du e! Avgust je sigurno imao krupna razloga kad je eleo da ostanem sakriven ja sam ih i zmi ljao hiljadu, ali nijedan mi nije re avao zagonetku na verovatan nain. Po to sam se ono poslednji put vratio sa svoga puta do kapka, a pre nego to e mi udnovato pona an je Tigrovo skrenuti pa nju u drugi pravac, bio sam se re ib da u, po svaku cenu, otkr iti svoje prisustvo ljudima na palubi, ili, ako mi to ne bi po lo za rukom neposre dno, da u poku ati da probijem sebi put do drugog mesta palube. Manje vi e sigurno ub eenje da u svrhu svoju na jedan ili drugi nain postii, ulilo mi je bilo opet hrabros t, koju inae ne bih imao da i dalje podnosim svoj te ak polo aj. A sada mi ovo nekoli ko proitanih rei odne e poslednju nadu, i prvi put osetih svu grozotu svoje sudbine. U krajnjem sluaju, bacio sam se na du ek i ostao le ei otprilike itav dan i no, u obamr losti jednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti i oseanja. Naposletku, ipak sam se digao jo jedared, i poeo ponovo razmi ljati o strahotama oko sebe. Moguno je mo da da pro ivim jo 24 asa bez vode, ali dalje ne. U prvo vreme svoga zatoenja upotrebljavao sam dosta alkoholna pia koja mi je Avgust bio spremio ali, ona su samo pojaavala moju groznicu, a nisu mi gasila e. Sada mi je i od njih o tala svega jedna a a, i to je bila vrsta veoma jake rakijeod bresaka, Wja me je dra ila n a povraanje. Kobasice sam dokraja pojeo, od unke je ostalo samo pare ko ure, a dvopek je takorel do zadnjih mrvica pojeo Tigar. Uza to s

e moja glavobolja jednako pbgor avala, praena vrstom delirijuma, koji me, od onog p rvog zanosa, u manjoj ili veoj meri, skoro nikako i ne napu ta e. Ve je nekoliko asova kako di em s te koom svaki poku aj prati neki uznemirujui i grevit porces u grudima. A im ao sam jo jedan, od svega navedenog razliit, razlog za obespokojavanje, i taj me j e tako u asno kinjio, da sam se, ispru en po du eku, neprestano trzao iz zanesenosti. Razlog taj le ao je u pona anju moga psa. Prvi put sam opazio promenu u njegovu dr anju kad sam ono jo jedared natirao hartij u fosforom. Dok sam to radio, on mi je, re ei uzdr ano, gurao nju kom ruku ali, i sivu e uzbuen u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao pa nje. Malo posle, kao to je pozna to, bacio sam se na du ek i pao u letargino stanje. Meutim, i tada sam, sasvim blizu uha, uo nekakvo udnovato i tanje, i uverio se da dolazi od Tigra, koji je kao u najv eem uzbuenju zaduvano disao i brektao, dok su mu oi kroz pomrinu udno svetlele. Ja mu ne to rekoh, a on mi odgovori tihim mumlanjem, pa se smiri. Na mene tada ponovo n aie zanos, i ponovo se trgoh na isto onakvo Tigrovo dr anje. To se ponavljalo tri d o etiri puta, i naposletku me je toliko popla ilo da sam se sasvim razbudio. U to v reme Tigar je le ao na ulasku u sanduk i re ao stravino, iako prigu eno, i kripao zubima kao da su ga grevi kidali nesumnjivo, on je pobesneo od ei i zbog pokvarena vazduh a. Nisam znao ta sa njim da inim. Be ao sam od misli da ga ubijem, a ipak mi se to in ilo jedino moguno s obzlrom na moje spasenje. Zapazio sam da su mu oi sa izrazom s mrtne mr nje uprte u mene, i svakog sam trenutka oekivao da me napadne. Naposletku, osetio sam da to u asno stanje ne mogu vi e izdr ati, i re io sam da po svaku cenu iziem iz sanduka a ako bi mi pseto nekim opiranjem smetalo, da ga ubijem. Da bih izi ao , morao sam prei preko njegova tela, a on, oseajui valjda moju nameru, odjedared skoi na prednje noge kon statovao sam to po promenjenom polo aju oiju i pokaza jake svoje zube, koji su se kroz pomrinu belasali. Uzeh ostatke od ko ure i bocu sa malo ra kije i sakrih ih uza sebe, kao i veliki kujnski no koji mi je ostavio Avgu t najzad, stegnuv i kaput oko sebe vr to, kroih prema izlazu. Tek to sam makao, pseto sa jednim stra nim urlikom kidisa na mene Te ina njegova tela se obori na moje desno rame, ja se obru ih na levu stranu, a razjarena ivotinja se u svoj svojoj u ini ispru i po meni. Pao sam na kolena, glava mi se zarila meu ebad, i to me je za titilo od drugog, isto tako silnog napada, jer sam kroz tkaninu ve oseao na svome vratu zube, sreom nedovoljno o tre da probiju kroz vu nene bore do golog tela. Le ao sam tako pod i votinjom, i trenutak dva kasnije sigurno bih pao sasvim u njenu vlast. Ali, oajanje mi uli snagu. I upah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe, a ebad sa du eka ostado e kod mene. Tu ebad bacih sad na psa, i brzo, pre nego to bi se on mogao osloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom, da me pas ne bi mogao goniti. U toku te borbe ispu stio sam ko uru, i ostao samo sa bocom rakije kao provijantom. Shvativ i potpuno tu situaciju, osetih se u vlasti neke razvratne udi, kao to biva sa decom u slinim sluajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznim je do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod. Tek to se odjek toga treska izgubio, uh kako neki uznemiren i prigu en glas izgovara moje ime. Takav ishod stvari je za mene bio neoekivan, i uzbuenje usled toga tako silno, da sam se uzalud naprezao da odgovorim. Sasvim sam izgubio spo sobnost govora. Ispunjen smrtnim strahom da bi me prijatelj mogao srnatrati mrtvim i vratiti se i ne do av i do mene, stojao sam izmeu kotarica, blizu otvora na sanduku, i grevito drhtao u strahovitoj

borbi da progovorim. Ba da i hiljadu svetova za visi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne. bih bio kadar da ga izgovorim. Tada mi se priu kao neko kretanje kroz kr , nedaleko ispred mesta gde sam stajao. Pa onda se um slabije razabirao, pa jo slabije, i jo slabije. Da li bih ikada mogao zaboraviti svoje oseanje toga trenutka? On je dakle odlazio, on, moj prijatelj i drug, od koga sam imao prava mnogo da oekujein, on je odlazio, on me je ostavljao on je oti ao! Ostavio me je dakle da propadnem bedno, da izdahnem u najstra nijem i najgnusnijem zatoenju a samo jedna re, jedan slog samo, mogli su me spasti, ali ja taj jedan slog nisam bio sposoban da izreem! moje muke, to je sigu rno, bile su deset hiljada puta stra nije od umiranja. Glava mi se zanese, i ja pa doh, mrtvaki nemoan, preko sanduka. U padu mi se istresao no iza pojasa uo sam kako je udario sa zvektavim umom. Nikada moje uho nije zapamtilo slau muziku. Sa zapetom pa njom oslu kivao sam da li e taj zv eket uiniti neko dejstvo na Avgusta jer je on jedini mogao biti onaj koji je izgo vorio moje ime. Nekoliko trenutaka vladala je ti ina. Tada.ponovo uh ime Artur, izg ovoreno muklo vi e puta, sa stra ljivim oklevanjem. Nova nada mi najzad odre i jezik, i ja dreknuih, to sam igda mogao Avguste, o Avguste! Pst! Za ime bo je, uti, odgovar a e on glasonr koji je treptao od uzbuenja Odmah u biti kod tebe, samo dok naem put. Dugo sam slu ao njegovo probijanje kroz kr , i svaki trenutak mi je trajao koliko ce o vek. Najzad, osetih na svome ramenu njegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vod om na usnama. Zamisliti moja oseanja sree mogu jedino oni koji su bili neoekivano i zbavljeni iz eljuisti smrti, i prolazili kroz u asna muenja ei pod tako slo enir pkolnos tima kakve su bile ove u mom bednom zatoenju, samo ti mogu zamisliti ta je bioza m ene dugi gutljaj vode, ta najsavr enija slast za. umalo telo. Kada sam koliko toliko zagasio e, Avgust izvadi iz d epa tri do etiri hladna barena k rompira i njih sam pojeo sa najveom lakomo u. Dalje, radost moja od svetlih zraka Av gust je bio do ao sa sveom u mutnom fenjeru nije bila ni ta manja od radosti to sam se napio i glad utolio. Ali najnestrp3 35 Ijivije sam oekivao da ujem u rok za to Avgust tako ugo nije dolazio. On tad poe da mi p ria ta se de avalo na lai za vreme moga zatoenja. rv Laa se navezla na puinu, kao to sam i ja znao, otprilike jedan as po to je Avgust osta vio sat. Dakle 20og juna. Poznato je da sam ja tada ve tri dana bio u zatvoru za sve to vreme, gore, na palubi, a osobito u kabini i po drugim oficirskim odeljen jima, bilo je tako ivo, toliko kretanje u svima pravcima da Avgust nije mogao sii da me obie bez opasnosti da neko ue u tajnu sa kapkom. A kada je ono jedared bio d o ao, ja sam ga umirio da je sve dobro, i zato odonda tokom idua dva dana nije brin uo o meni, mada je neprestano vrebao hoe li se dati zgodna prilika da opet sie. Ce tvrtog dana se jedva pokazala takva prilika. Za to vreme Avgust se ve nekoliko pu ta bio re avao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede ali, nismo bili jo dosta da leko od Nantuketa, a po nekim izjavama kapetana Barnarda moglo se slutiti da bi on bio kadar okrenuti natrag, im bi saznao da sam i ja na lai. Najzad, kako mi je objasnio Avgust, razmotriv i situaciju sa svih strana, nije mogao pretpostaviti da ja dole stradam od neke preke nu de ili da se u takvom sluaju ne bih bez oklevanja javio na kapku. Uzev i, dakle, sve u obzir, re io je da e tek onda sii da me obie kad to bude mogao uiniti neopa en. A desilo se to, kao to je reeno, tek etvrtog dana posle onog sastanka kada sam do ao do sata, a sedmog od spu tanja moga na dno lae. Avgust je si ao bez vode i provijanta, jer me je hteo prvo samo zvati da priem kapku, pa d a se onda vrati o kabine i doda mi jelo i pie. Pro av i u donji prostor, uo je glasno r kanje mislio je dakle da ja spavam. Po svemu sudei, to je morao biti onaj zanos, u koji sam pao po tcr sam dobio asovnik, a onda, opet, ako se zakljuivanje nastavi d alje, izlazi da je taj zanos trajao vi e od tri dana i tri noi. Kasnije sam i po vlastitom iskustvu i po u veravanju drugih saznao za jako uspavljujue dejstvo koje dolazi od isparenja star og i u uskom prostoru ostavljenog ribIjeg zejtina a kad jo dodam stanje u kojem s e nalazila upljina u kojoj sam bio zatvoren, i uzmem u obzir du inu vremena koliko Je laa bila u slu bi u lovu na kitove onda mi je te e verovati da sam se uop te probudi o, nego da sam onoliko vremena spavao. Avgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne spu tajui za sobom kapak ali, ja ni

sam odgovarao. Onda je zatvorio kapak, i govorio jaim tonom. Najzad, sasvim glasn o ali, ja sam samo nastavljao da rem. ta da radi? Treba mu vremena da se provue kro z kr do mene, a meutim bi kapetan Barnard mogao opaziti da ga nema, utoliko pre to mu je Avgust svaki as bio potreban zbog sreivanja i prepisivanja izvesnih poslovni h hartija. Re io je dakle, razmisliv i, da se vrati i da eka drugu priliku da me pose ti. Na to se odluio utoliko lak e to se moj san inio veoma miran nije mu stoga dolazi lo na um da se meni u zatvorenu prostoru moglo desiti ne to. Taman je sve te misli sredio, kad mu pa nju privue neobian neki agor, koji je, tako mu se inilo, dolazio iz kabine. Brzo skoi kroz kapak, zatvori ga za sobom, i otvori vrata od kabine. Ali tek to je prekoraio prag, pred oima mu sevnu cev od pi tolja a u isti mah ga obori n a zemlju poluga ili veliki brodski klin. vrsta ruka ga podr ava e na podu kabine ste ui ga oko vrata no on je ipak uspeo da razgl eda ta se oko njega de ava. Njegov otac, vezanih ruku i nogu, le ao je na stepenicama kajite, sa glavom nani e i sa dubokom ranom na elu, iz koje je neprestano tekla kr v. Nije ni ta govorio, oigledno se borio sa smru. Nad njim se nagao prvi podoficir i posmatrao ga s neprijateljskom zlurado u prevrtao mu je mirno d epove, i ba toga asa i zvukao mu veliki novanikkesu i hronometar. Sedmorica ljudi od posade, meu njima ku var, crnac, preturali su po kabinama kako bi se oepali oru ja, i uskoro su se zaista i snabdeli pu kama i barutom. Sem Avgusta i kapetana Barnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i to najgori tipovi posae. Banditi ovi ispe e se onda na palubu, odvukav i sa sobom i moga prijate lja, kome su prethodno vezali bili ruke na leima, otido e do kabine na prednjem del u lae, iji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sa sekirama stra arila kraj njega v ojica, isto tako, uvala su i glavni otvor na krovu lae. Podoficir tada dreknu Vi, dole, izlazite napolje, jedan po jedan, ujete li? I, pazite, a se niko ne usudi ni pisnuti! Pro lo je nekoliko minuta dok su poeli izlaziti. Prvi meu njima bio je jed an Englez, novajlija u slu bi na brodu, koji je kukaviki zapomagao i molio podofici ra da mu po tedi ivot. Mesto odgovora dobio je udarac sekirom po elu. Bez jauka pros tro se nesrenik po patosu crni kuvar ga ta podi e u naruje, kao to bi podigao dete, i baci ga u more. Oni ostali, uv i udarac i pljusak tela u more, ne htedo e ni po to da i ziu, ne marei ni za pretnje ni za obeanja. Neko uini predlog da ih isteraju napolje dimom. Tada se oni odozdo re i e na protivnapad i u jedan mah je izgledalo kao da e l aa biti povraena. Ali buntovnicima je najzad po lo za rukom da vrsto zatvore izlaz pr e no to je vi e od estorice protivnika izi lo. Ta estorica nao e se prema jednoj jakoj ve i, a behu, sem toga, i bez oru ja, i zato se posle kratke borbe predado e. Podoficir im se tad obrati pristojnim reima, naravno zato da bi i one ostale, koji su uli ta se gore govori, privoleo na popu tanje. Lukavstvo i niska pakost njegova trijumfo vali su. Svi koji, su jo bili u prednjo kabini izrazi e se gotovi na predaju, i ond a, jedan po jedan, izio e gore. Tu ih odmah sveza e i, kao i onu estoricu, obori e na lea . Svega je bilo 27 osoba koje nisu uestvovale u pobuni. Zatim je izvr eno strahovito klanje. Vezane matroze odvlaili su na stra nji deo lae, a tamo je stojao kuvar, sa sekirom, i jednoj po jednoj rtvi, koju bi buntovnici di gli i polo ili na ograu otsecao glavu. Na taj nain poginulo je vadeset i dvojica Avgust je ve oajavao i za svoj ivot svakog trenutka je oeekivao da doa red na njega. Nu, ili su se zlikovci umorili i li im se krvav posao zgadio etvorica preostalih, i moj prijatelj, svi vezani, bi e zasaa po teeni podoficir sad posla po rum, i ubice priredi e pijanku, koja je trajala dok sunce nije selo. Tada poe e da se prepiru o sudbini preostalih, koji su le ali sv ega nekoliko koraka dalje i uli svaku re razgovora. Pie je neke od buntovnika uti alo u e. se nekoliko glasova sa predlogom da se vezani oslobode, pod uslovom, naravno, da se pridru e buntu. Crni kuvar, meutim, koji je u svakom pogleu bio pravi satana, i imao bar. toliko uticaja koliko i podoficir, nije hteo ni da uje za taj predlo g, i nekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre. Sreom, alkohol ga j e bio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvo eni mogli spreiti, a meu njima os obito jedan, zvani Derk Piters. On be e sin jene Indijanke iz plemena Upsaroka, koj e ivi povueno u Crnim Planinama, blizu izvora reke Misuri. Otac mu je bio trgova kr znom, rekao bih, ili je bar odr avao trgovake veze sa Inijancima na rei Luis. Piters be e ovek neobino surova izglea. Nizak rastom, ne vi e od etiri stope i osam palaca, pok azivao je herkulesku konstrukciju ake njegove naroito tako ebele i iroke da. su jedv a liile na ljudski oblik a noge i mi ice na udan hain iskrivljene, kao da uop te nisu p

okretljive, savitljive. I glava mu je bila deformisana, grdno krupna, sa neravni nama na temenu to se via kod veine crnaca i sasvim elava. Da bi sakrio ovaj poslednj i neostatak, koji nije bio zhak njegove starosti, nosio je obino vlasulju, o kakve bilo dlakave materije krzno panskog psa ili amerikog sivog medveda, naprimer. U vr eme o kojem je sada re, imao je na glavi komad takve medvee ko e, i to je ne malo do prinosilo prirodnoj ivljini njegova lica, koje je isticalo tip Upsaroka. Usta su mu stizala od uha do uha usne tanke, i, kao neki drugi delovi njegova te.la, izg ledale li ene svake pokretljivosti, tako a se ... iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao. Zube je imao neobino dugake , a toliko su strali izvan usta da ih usne nikada, ni delimino, nisu pokrivale. Le timino pogledan, Derk Piters inio je utisak oveka koji se silno smeje ali izbli e pos motren, otkrivao je izraz veselja ako je to bio izraz veselja onda veselja jedno g demona. Meu nantuketskim mornarima i le su razne prie o tome stvorenju. Tako o str ahovitoj snazi kojom taj ovek raspola e u asu uzbuenja, a, zatim i o umnji da je u nje ga razum potpuno na svome mestu. Na Grampusu, u vreme pobune, smatran je vi e kao komina figura. Priam o njemu tako op irno prvo stoga, to je on, uprkos divljem svom i zgledu, bio glavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga to u ga jo mnogo puta sp ominjati u toku ove pripovetke, koja e, to dalje sve vi e, izve tavati o dogaajima koji kao da su iznad ovejeg iskustva, i u koje je stoga te ko ikako verovati zbog ega ja i napu tam svaku nadu da e se moja saop tenja smatrati kao istinita, i jedino se uzda m da e progresivna nauka potvrditi kao stvarna neka od najva nijih i najneverovatni jih mojih saop tenja. Posle malih neodlunosti i nekolikih estokih svaa bi najzad re eno da e svi osueni sem A vgusta, koga je Piters na jedan komian nain jogunasto tra ib sebi za pisara biti ukr cani u jedan. od naimanjih unova za lov i ostavljeni svojoj sudbini. Podoficir br oda si ao je u kajitu da vidi da li kapetan Barnard jo ivi seate se valjda da je on o stavljen bio dole kad su se svi pobunjenici bili ispeli uskoro se pojavi e obojica , kapetan bled kao smrt, ali ne to oporavljen od posledica svoje rane. Glasom koji m je jedva artikulisao rei preklinjao je posadu da ga ne izbacuje na puinu, nego d a se svi vrate na svoju du nost, obeavajui im sa svoje strane da e ih iskrcati gde on i budu hteli i da nee ni ta preduzimati za njihov kazneni progon. Naravno, kao da j e vetru govorio. Dva nitkova dohvati e ga pod mi ke i prebaci e u un, koji je bio odre en i spu ten dok je podoficir silazio. Odre i e zatrtn etvoricu onih vezanih na pou, i zapovedi e im da silaze u un za kapetanom, to oni i uini e bez ik akva po ku aja otpora. Ostao je Avgust sam u munom svom i polo aju, bn se otimao dodu e da ustane i molio za k bednu dozvolu da se bar oprosti od svoga oca. NeW, srenic ima su dali pregr t dvopeka i krag vode no niti katarku ni jedro, ni veslo ni kompa s. Jo neko vreme, dok su se buntovnici o neem dogovarali, vukla je laa un, a zatim u e bi preseeno. MeuK tim, pala je no nisu se videli ni mesec ni zvezde a more je udar alo Ijutirri i kratkim talasima, mada nije duvao jak vetar. un se zaas izgubio iz vida za nesrenike u njemu jedva je ostajalo nade. Taj dogaaj desio se na 3530 seve rne irine i 6120 zapadne u ine dakle nedaleko od Bermudskih Ostrva. Avgust je stoga poku ao da se te i i da veruje da e un ili dospeti do obale ili mu se bar toliko pribl i iti da e neminovno biti opa en od obalskih mornara. Grampus pak, po to je razapeo sva jedra, nastavi put dr ei se svog prvobitnog kursa n a jugozapad buntovnici su imali na umu da izvedu gusarski prepad ude avali su, kol iko je Avgust mogao razumeti, da porobe neku lau koja dolazi od Kapverdiskih ostr va i putuje za Portoriko. Avgust je sada bio odre en i smeo slobodno da se kree po lai sa jednim iskljuenjem ulaska u kajitu njemu nije vi e obraana pa nja. Derk Piters j e postupao sa njim sa izvesnom blagonaklono u, i jedared ga je spasao od brutalnost i crnog kuvara. Ipak, njegov polo aj bio je veoma alostan i veoma te ak, jer su Ijudi oko njega bili neprestano pijani i nije se moglo bogzna koliko oslanjati na nji hovu dobru volju ili neopreznost. Smatrao je dalje Avgust da mu je od svega najt e a bila briga za mene mnogo puta re avao se da buntovnicima otkrije tajnu moga pris ustva na lai zadr avalo ga je od toga, sa jedne strane, seanje na strahote kojih je bio oevidac, a sa druge strane, opet, nada da e mi skoro moi da pomogne. Neprestano je vrebao priliku za to ipak, uprkos najbudnijoj pa nji, pro lo je itava tri dana otkad je pu ten bio na vodu amae onih nesrenika, kad se jedva jednom pokazala zgodna mogunot. Pred vee toga treega dana digao se bio sa istoka oluj, pa su svi imali pu ne ruke posla oko sabiranja i skraivanja jedrila. U toj op toj zabuni Avgust je saek

ao priliku a nevien ue u kajitu. Ali je sa u asom imao da konstatujje da je kajita pr etvorena u prostor za ostavu provijanta i raznih alata, i da je jedan veliki kot ur gvozdenih u eta, koja su pre le ala pod stepenicama, takoe tu, i navaljen ba na kap ak! Ukloniti taj kabel, a ne biti opa en, bilo je nemoguno dakle, opet se vratio na paliibu. im je izi ao, dohvatio ga je pooficir za gu u, i pitao ta je tra io u kaiiti i ve ga je hteo baciti u more, kad se opet ume a Piters i jo jedared spase Avgustu ivcr t. Metnu e mu taa lisice na ruke bilo je vi e pari u rezervi veza e mu i noge, pa ga on da baci e u matrosko oeljenje uz pregrau na prenjoj kabini, i reko e mu da na palubu nee vi e kroiti dokle god je laa laa. Tako se izrazio kuvar, koji ga je bacio u koju a ta je zapravo mislio rei, te ko je pogoditi. No ceo taj dogaaj, kao to e1 se videti, ba j e poslu io da se ja konano osloboim. Avgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo oajanje izgubio je nadu da e iz k6je iv izii. Re io se dakle da prvome ko u koju naie, saop ti moj polo aj, jer je misli o da je bolje da oprobam svoju sreu i sa buntovnicima, nego da u dnu lae umrem od ei deset dana sam vzatvoren, a jedan bokal vode dakako da za to vreme ne mo e biti ovol jan. Razmi ljajui o tome, pade mu odjedared na um da bi mo a mogao doi sa mnom u vezu k roz glavni deo onje upljine broda. U drugim prilikama zadr avale bi ga od tog poku aja te koe i opasnosti preduzea ali, sada mu se vlastiti ivot inio ni tavan malo izgleda da ivi, pa zato i gubitak mali i zato se svim silama svog duha okrenuo tom velikom zaatku, Smetale su pre svega lisice na rukama, i dugo vremena mu nije dolazila ideja kak o da ih se re i, Ve je mislio da pomoi nema, kada je, posle tanijeg ispitivanja, zapa zio a se postepenim tegljenjem i stiskanjem obe ruke daju izvui iz gvo a, po to lisice na lai nisu ude ene za ruke mladia, ije su ne ne kosti jo lako pokretljive i popu taju po pri. tiskom. Razdre io je zatim i noge ali, u e je spremio tako da bi ga za nevolju , ako neko naie, mogao opet natai, i ona je poeo da ispituje pregradu blizu kreveca. Ona je bila nainjena od mekanog jelova drveta, otprilike palac debelog, kroz koj e bi dosta lako raogao da probije. U to se zau neki glas, gore, kod stepenica ima o je samo toliko vremena da desnu ruku brzo gurne u lisice levu uop te nije bio os lobodio i da u e namakne oko lanaka nogu kad se na ulazu pojavi Piters, a za njim s koi u koju i odmah le e i Tigar. Tigra. je oveo ria lau Avgust znao je koliko volim p seto, pa je hteo da za vreme putovanja imam radost. Vratio se na oj kui po psa po to je mene sakrio bio, samo je, kad ono be e silazio zbog asovnika, zaboravio da mi to saop ti. O momenta kada je izbio na lai bunt, Avgust nije vi e viao Tigra, i bio je uv efen da ga je neki nevaljalac iz pooficirske grupe bacio u more. Ustvari, pas se bio sakrio dole u neku rupu ispo amca, iz koje posle nije mogao da izie, jer nije i mao dovoljno mesta da se okrene sve dokle ga Piters nije oslobodio. A tada, Pite rs, sa nekom vrstom dobrote, koju je moj prijatelj veoma cenio u Pitersu, dovede pseto Avgustu, kao dru tvo ujedno mu je doneo i malo usoljena mesa, krompira, i m ali krag vode, pa se onda vratio na palubu, obeav i da e sutra opet doneti ne to za jel o. im je on oti ao, Avgust oslobodi obe ruke i noge, pretfrne du ek, i no iem svojim nitkov i oni nisu na li za vreno da ga pretra uju poe da iseca jednu od najbli ih dasaka pregra de uza sam krevetac. To je mesto izabrao zato da bi, prekinut od koga bilo u pos lu, mogao brzo spu tenim du ekom sakriti naetu dasku. Celoga dana ga nije niko uz nemirio a prekono je potpuno isekao asku. Nu no je jo napomenuti da se prednjom kabin om niko od posae nije slu io za spavanje od dana pobune svi su zajedno iveli u kajit i i pili vino i astili se provizijom kapetana Barnarda, dok su se o upravljanju l aom starali tek toliko koliko je bilo najnu nije. Ta okolnost, uostalom, taman je d obro do la i Avgustu i meni, jer on inae nikada ne bi uspeo da mi doe. Pred zoru je presekao dasku jo na jednom mestu, otprilike jenu stopu iznad prvog proreza, i nain io tako dosta veliki otvor da kroz njega mogne proi do meupalube. A odatle mu je o na lako bilo dospeti do poluvratanca Ispod palube, mada je, da bi do njih do ao, mo rao da se pentra preko naslaga uljanih buradi, koje su se izdizale skoro do gorn jeg krova lae, i jedva ostavljale toliko mesta da se oveje telo provue. Kad je do ao d o poluvratanca, spazio je da je i Tigar i ao za njim, provlaei se izmeu dva reda bura di. Meutim, ve je prilino okasnilo, i bilo slabo izgleda a se mo e doi do mene pre nego to svane dan, jer je glavna. te koa! imala tek da se savlaa u probijanju kroz kr u onj oj upljini lae. Avgust je stoga re io a se vrati i da prieka do sutra uvee. Poluvratanc a je, meutim, da bi se manje zadr avao kad sutra na to mesto doe, malo ot krinuo. Ali i

m je to uinio, Tigar skoi na taj uski otvor, poe nemirno a mu i, da otegnuto cii i nest rpljivo da grebe kao da eli apama sasvim da digne zaklopac na poluvratancima. Oigle dno je bilo da osea da sam ja unutra, i Avgustu onda doe misao da e me pas sigurno nai ako ga pusti u upljinu lae, a zatim ruga misao a mi po psu po alje pisamce, i u pis amcetu saop tenje da nikako sam ne poku avam da se oslobodim, bar pod trenutnim okol nostima, da ne zna da li e on ve idueg dana moi da doe o mene. Dogaaji koji su do li z m dokazali su kako je srena bila ideja. Jer, da nisam dobio ceduljicu sigurno bih bio ostao pri jednom od oajnih planova da alarmiram posadu, a posledica bi najve rovatnije bila ta da bismo obojica izgubili ivote. Re iv i tako da e pisati, na ao se Avgust pred te koama oko sredstava za pisanje. Najzad j e od jedne stare akalice nainio pero pisao je isto po pipanju jer je prostor izmeu dv a krova lae bio mraan kao pono na hartiji koja je bila stra nji list nekog pisma, dup likata onog la nog poziva u goste od strane g. Rosa sad jo mastilo zasekao se u prs t iznad nokta, i krv je obilato pocurila kao uvek iz rane na tom mestu. Na taj n ain mi je ukratko napisao saop tenje da se desila pobuna, da je kapetan Barnard u m alom unu predat talasima da se uskoro mogu nadati pomoi to se namirnica tie ali ne s mem se usuditi da dajem znake od sebe. Pismo se zavr avalo reima Pi em ti svojom krvI ju ako ti je ivot mio, ostani gde si. Hartija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar pu ten kroz poluvratanca u upljinu lae. Avgust se zatim vratio, to br e umeo, natrag u prednju kabinu, ne na av i sreLom n ikakva znaka da je meutim neko tu silazio. Da bi sakrio probu enu rupu u pregradij zabo je iznad nje svoj no , a o no obesio neki kaput naen u koji. Najzad je natakao sebi lisice na ruke, a u e namestio oko nogu. Tek to je sve to bilo svr eno, pokazao se Piters, pijan, ali vrlo dobro raspolo en, i sa predovoljstvom za. moga prijatelja jedno dvanaestak krupnih irskih krompira, peenih na aru, i krag vode. Seo je na neki sanduk i poeo bez ustezanja da govori o podoficiru i o svima prilikama na brodu. U pona anju njegovu bilo je neeg krajnje p rkosnog ak i grotesknog, Avgiist se u jedan mah uznemirio zbog njegova dr anja. Naj zad se Piters podigao da se vrati na palubu, mrmljajui ne to kao da e sutra doneti a pseniku svom dobar ruak. Toga istog dana silazila su i dvojica harpunara sa kuvar om, svi pijani kao zemlja. Kao i Piters, i oni su govorili sasvim bez uzdr avanja o svojim planovima. Izgleda, koliko ih je god bilo, zastupali su razna mi ljenja o krajnjoj svrsi puta i o kursu kojega laa treba da se dr i a slagali su se svi samo u pripremanom prepadu na onu lau to dolazi sa Kap verdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka oekivali da ugledaju. Iz svega je izl azilo pabuna ipak nije bila izvedena iskljuivo zsbog plena, nego ju je izazvala l ina pakost podoficira protiv kapetana Barnarda. U tome trenutku, reklo bi se, bil o je dve stranke na lai, stranka podoficira i stranka kuvarova. Podoficirova stra nka htela je da otme prvu zgodnu lau koja naie, i na jednom od Antilskih ostrva da je spremi za gusarenj kuvarova stranka, jaa i kojoj je pripadao i Piters, elela je da se nastavi putovanje u pravcu u kojem je laa prvobitno krenula, to jest prema ju nom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovi kitove, ili da, prema okolnostima, p reduzme ne to drugo. Pitersova razlaganja on je kroz taj kraj e e putovao mnogo su, iz gleda, znaila pred pobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izmeu raznih planova dobitka i zadovoljstva. On im je iznosio pred oi itav svet novih i zanimljivih st vari, koje bi na li na bezbrojnim ostrvima Ju nog Pacifika govorio im o apsolutnoj s igurnosti i apsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, o izobilju ivotnih namirnica, i o dra ima lepih ena.. Jo nije bilo ni ta definitivno re eno, ali, o pisivanja melezova uselila su se u vrele ma te mornara, i sva verovatnoa da se plan primi nagnula je na Pitersovu stranu. Posle jednog asa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije vi e niko ulazio u prednju kafoinu. Avgust je dakle ostao na miru. Kad je pala no, skinuo je lisice , i u e s nogu, i poeo da se sprema za poku aj. Na ao je u koji bocu, napunio je vodom iz kraga, koji mu je bio doneo Piters, i potrpao u d epove hladne krompire na velik u svoju radost, na ao je i fenjer sa komaiem svee, koji je mogao u ei jer je fosforne ib ce imao u d epu. Kad je sasvim pala no, provukao se kroz otvor na pregradi, namesti v i pre toga ebad u. svojoj koji tako kao da pod njima le i ovek. S one strane je onda proturio ruku i obesio opet onu bluzu o no , a se ne bi video otvor, po to izvaeni ko mad daske zasada nije umetao. Na ao se dakle tako na meupa lubi. Nastavio je onda put kao i jue, izmeu uljanih buradi i palube, do poluvratan

ca za spu tanje u upljinu. Kad je tu stigao, zapalio je sveicu i stao da silazi, nap redujui te ko izmeu gusto nabacanog tovara. Nabrzo ga je poela uznemiravati gustina v azduha i nepodno ljiv smrad u njemu. Pod tim okolnostima, tako se u sebi vajkao, t e ko da sam ja mogao iv izdr ati svoje zatoenje za tako dugo vreme. Zvao me je nekolik o puta po imenu, ja nisam odgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da n isam iv. Kako se laa mnogo tresla i tropotala, tihi ton moga rkanja ili disanja zai sta nije ni vredelo oekivati jer se ne bi mogli uti. Otvarao je fenjer, i jo ga je, kad god bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u sluaju da sam jo iv, mogao svetlost opaziti i znati da se bli i pomo. Meutim, od mene ni glaska pretpostavka Avgustova da sam mrtav, prela a e postepeno u ubeenje. Ipak, odluio je da e se probiti kroz kr do moga sanduka i tako van svake sumnje utvrditi injenicu. Po ao je dakle, mada bez na de, daljeNa jednom mestu, odjedared, na ao je prolaz sasvim zakren, to je znailo da s e tuda ne mo e stii do cilja. Avgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvalo oseanje malodu nosti bacio se na pod izmeu nabacanih stvari i zaplakao kao dete. Trgao ga j e iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo o zemlju. Ta beznaajna sluajnost bila je eto srefia sluajnost, kojom se re ila moja sudbina. Pro l o je vi e godina pre no to e to meni postati jasno. Avgust, i zbog stida i zbog aljen ja to je bio slab i neodluan, nije mi odmah priznao ono to e mi kasnije, u boljern i pravinijem raspolo enju, otkriti. Na av i da nesavladljive prepreke ote avaju ostvarenje njegove namere, re io je bio da mene ostavi sudbini, a on da se vrati u prednju k abinu. Meutim, ne treba ga osuditi dokraja pre nego to se uzmu u obzir sve tada nje te ke okolnosti pribli avala se no otsustvo njegovo moglo bi biti, tavi e sigurno bi i b ilo, otkriveno, ako se do zore ne bi vratio u koju svea tek to nije dokapala u fenjeru u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca. Takoe mu se mora dozvoliti da je imao mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tom sluaju, zaist a, ni ta ne bi znailo za mene ba da je i stigao do moga sanduka, a on bi bez ikakva smisla imao da proe kroz niz opasnosti. Zvao me je po imenu vi e puta, svakad bez o dgovora. Jedanaest dana i noi proveo sam dole sa ono malo vode u kragu, to mi je on bio doneOj a tedeo vodu sigurno nisam, jer sam upoetku imao sve razloge za nadu n a skora nje osloboenje. Vazduh, takoe, njemu, koji je dolazio iz srazmerno iste atmos fere u kuici oko krme, morao se initi savr eno otrovan, i mnogo neizdf ljiviji nego me ni jer kad sam ja prvi put si ao bio u lau, otvori na krov,u stojali su pre toga ot voreni mesecima. Ako se tome jo dodadu sve krvave i u asne scene koje je Avgust tam an pre iveo zatim njegovo hap enje i li avanja svake vrste stalna smrtna opasnost nad glavom, zajedno sa bednim i neprestano jo dvosmislenim okolnostima njegove egzist encije, onda se mo e razumeti da se u mome prijatelju ukoila bila svaka volja i umn a energrja i onda e italac, kao i ja to sam, gledati na njegovo prividno izneverava nje prijateljstva pre sa oseanjem tuge nego sa oseanjem negodovanja. Avgust je jas no uo da se boca razbila ali nije bio sasvim siguran da um dolazi iz donjeg prosto ra lae. Sumnja ta do la je ba kao potstrek da istraje u naporima. Uspentrao se po to varu do meupalube i viknuo me po imenu to je jae mogao, ne marei to ga je u tom trenu tku mogla uti posada. italac se sea da je tom prilikom glas zaista dopro do mene al i je moje uzbuenje toliko bilo uzelo maha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovo rim. Ubeen, prema tome, da je najgore njegovo strahovanje opravdano, Avgust se sp ustio dole sa namerom da se to pre vrati na prednji deo lae. U urbi je preturio nek oliko manjih sanduka, i taj je um, kao to je poznato, do ao do mojih u iju. Avgust je ve dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da je meni pao no . Taj um A vgusta ponovo zaustavi. Okrenuo je natrag i popev i se jo jedared na slo enu robu, viknuo me po ime nu, isto tako jasno kao i maloas, oeknuv i opet prethodno da nastupi jean trenutak st i anosti. Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim. Presrean to se uverio da sam jo iv, re io je Avgust da e izdr ati ma koju te kou i opasnost, samo da doe do mene. plev i se to je br e mogao iz labirinta od kr a, u koji se bio zaglavio, nai ao je najzad na neki bolji prolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim iznemogao, d o moga sanduka. VI Tu, kraj sanduka dok smo stajali, Avgust mi je saop tio najva nije momente svojih do i vljaja a tek kasnije dodao je i pojedinosti. On je strahovao da e se opaziti da g a nema, a mene je opet dohvatilo krajnje nestrpljenje da se oprostim svog u asnog zatvora. Re ili smo, dakle, da ne asimo da odmah krenemo do mesta gde u ja ekati dok

on ne izvr i izvianje. Pitanje je jo bilo ta da se uini pa da Tigar ne ostane u sanduk u sa ime se ni Avgust ni ja ne bismo mogli pomiriti. Zasada je pseto bilo sasvim mirno prislanjali smo u i sasvim blizu sanduka i ni dah mu se nije uo iznutra. Ja s am bio ubeen da je pseto mrtvo, i odluio sam da otvorim vrata. Na li smo ga gde le i, ispru eno, jo ivo, ali u dubokom zanosu. Vremena za gubljenje, dakako, nismo imali a ja se opet, nisam mogao odluiti da napustim ivotinju, koja mi je dvaput ivot spasl a, pre nekog poku aja da pseto spasem. Vukli smo dakle Tigra za sobom kako smo mog li, po cenu najveih te koa i zamaranja to e rei da je Avgust bio onaj koji je sa te kim setom na rukama savlaivao prepreke, pentrao se po preprekama na prolazu jer ja, s lab kako sam bio, ne bih to nikako mogao izdr ati. Najzad smo stigli do rupe, i on da se Avgust provukao, a pseto smo za njim progurali. U kabini je sve naeno u red u, i mi ne propustimo da zahvalimo Bogu za spas od neposredne opasnosti. Dokonal i smo, za poetak, da u ja ostati 4 Avsmture Gorona Pima 49 blizu rupe, kroz koju mi drug mo e doavati deo od svoje hrane, i gde km u mogunosti da doem do koliko toliko sve eg vazduha. Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izve taja, ona gde je bilo rei o rasporedu to vara u lai, i koja bi se mesta mogla uiniti nejasna itaocima koji su videli propisn o utovarivanje robe, mo ram zabele iti da je kapetan Barnard tu svoju veoma va nu du n ost na brodu bio uzeo olako i izvr io do sramote nemarno nije se pokazao ni onolik o bri an ni onoliko iskusan mornar koliko je u smislu vrlo osetljive prirode svoje du nosti trebalo da je bio. Utovar robe u lau ne sme se vr iti kojekako nebrojeni ne sreni sluajevi, ve i u opsegu moga linog iskustva, bivali su posledice nemara ili ne znanja u tom poslu. Obalski brodovi, koji esto u velikoj urbi utovaruju ili istova ruju, stradaju mnogo puta ba zbog toga nedostatka pa nje ili znanja oko utovara. Gl avno je da se ni tovar ni pretega u dnu lae, ni pri najjaem ljuljanju ne pokreu sa svoga mesta. U veini sluajeva slaganje robe biva pomou ekrka, i ako se, naprimer, to vari duvan ili bra no, ekrk tako sabija robu, da su pri istovaru sanduii i burii sasvi m stinjeni, i treba im vremena dok se opet vrate u svoj oblik. Sabija se roba da bi se dobilo vi e mesta za tovar, jer ako je sabijena potpuno, iskljuuje se pomica nje robe, bar ono koje bi bilo opasno. De ava se da to sabijanje tovara ekrkom dovo di do alosnih posledica. Tovar pamuka naprimer, dobro sabijen pod jednim okolnost ima mo e rastezanjem svojim da izazove pucanje lae. To bi se isto moglo desiti sa t ovarom duvana, kad doe vreme njegova vrenja, da nije onib. malih praznina pod okr uglinartia buradi. Ako je utovar samo delimian, opSsnost od pomicania je vrlo velika, i moraju se pr eduzeti sve potrebne mere za spreavanje nesree. Samo oni koji su iskusili buru na rnoru, ili znaju kako se Ijulja brod kad posle bure odjednom stane vetar samo on i znaju sa kakvom silinom se sve pokretno na brodu ili u brodu poinje zaletati. M o e se ceo tovar obru iti na jednu stranu broda, bro polei, napuniti se vodom i za nekoliko sekunada potonuti. Nije preterano rei da je bar u polovini sluajeva tonjenja broda u buri u zrok le ao u ru enju tovara. Ako je tovar delimian, on se, po to je dobro sabijen, pokrije prvo slojem pokretnih dasaka dugih koliki je prostor u brodu na daske onda dou jaki podupirai, koji idu ak do palube, i koji dr e svaki komad tovara na svome mestu. Pri utovaru zrna va ne su naroite predostro nosti. Zrno se jako sle e potpuno ispunjena dubina lae, kad stign e na mesto opredeljenja, nema vi e od tri etvrtine ispurvjenog prostora i zato, ako se dobro ne nabije, mo e doi do opasnog kretanja i prevaljivanja tereta. Obiaj je d a se u masu zrna zabijaju klinovi. Utovar Grampusa izvr en je na bedan nain ispreturano je le ala masa uljanih buradi i raznog laarskog pribora. Lae koje idu u lov ria kitove, snabdevane su obino gvozden im rezervoarima za ulje za to nije tako bilo i na Grampusu nisam nikada mogao sazn ati. Kako je, prema fome, izgledalo na dnu lae, to sam ve opisao na meupalubi, kao t o je reeno, bilo je toliko mesta da se moje telo moglo stisnuti izmeu gornje palub e i uljanih buria stajalo je prazno mesto i oko glavnih vratanaca na krovu lae, a nekoliko upljina i ovde onde u samom tovaru dalje, oko otvora koji je Avgust isek ao u dasci bilo je mesta za itavo jedno bure, gde sam se ja, kao to je poznato, pr ivremeno i srazmerno dosta udobno bio smestio. Kada je moj prijatelj dospeo u svoju k6ju, i udesio lisice na rukama i u e oko nog

u, skoro je svanulo. Mo e se rei da smo za dlaku umakli, jer, taman je Avgust posvr a vao sve to treba, si ao je dole podoficir sa Derkom Pitersom i sa kuvarem. Oni su n eko vreme razgovarali o lai sa Zelenog predgorja, i kao da su jedva ekali da se on a pojavi. Naposletku se kuvar pribli io Avgustovu krevetu i seo mu elo glave. Ja sa m iz svog zaklona mogao sve uti i videti jer iseeni deo daske nije bio umetnut na svoje mesto, i samo sam oekivao kad e 4. 51 se kuvar nasloniti na matrosku bluzu, koja je visila da pokrije otvor, pa da se onda svemu ue u trag, da i ja i moj drug budemo sigurno smaknuti. Meutim, srea nas nije ni tu izneverila mada se kuvar, pri ljuljanju lae, esto oticao bluze, nikad je nije toliko pritisnuo da bi se pokazalo ta se iza nje krije. Ivicom svojom bluza je bila privr ena za pregradu, tako da se ni pri njenu klaenju nije mogla pokazati r upa u pregradi. Za sve to vreme Tigar je le ao elo nogu kreveta verovatno, bio je d o ao malo k sebi jer sam s vremena na vreme mogao videti kako otvara oi i duboko ud i e. Posle nekoliko minuta podoficir i kuvar odo e gore, a Piters, im je njih nestalo, p ri ao je bli e i seo na mesto gde je maloas sedeo podoficir. Poeo je veoma drugarski d a razgovara sa Avgustom, i mi smo se tada uverili da se on dobrim delom samo pre tvara kako je pijan, kad je u dru tvu one dvojice. Odgovarao je sasvim otvoreno na sva pitanja moga prijatelja rekao je da je skoro uveren da su Avgustova oca neg de morali spasti, jer je toga dana, pre zalaska sunca, opa eno ne manje od pet jed rilica uop te, govorio je nekako veoma ute no, to je mene koliko iznenadilo, toliko i obraovalo. I poeo sam da se nadam da bismo, mo a pomou Pitersovom, mogli opet mi ovla dati laom, i tu sam ideju prvom prilikom saop tio i Avgustu. On je takoe smatrao da je stvar moguna ali, nalazio je da sa poku ajem treba biti krajnje obazriv, jer ko zna da li pona anje melezovo nije mo da samo vrsta udi i zbilja, te ko je bilo znati da li je taj ovek uop te pri dobroj pameti. Posle jednog sata Piters je oti ao na palub u, a vratio se tek oko podne, donev i Avgustu izda an obrok slane goveine i pudinga. Naravno da je bilo ruka i za mene. Celoga toga dana niko vi e nije silazio u prednj u kabinu kad se spustilo vee, ja sam se uvukao u Avgustovu koju i spavao slatko i mirno skoro do zore, kada me je Avgust, zbog nekog u nja na palubi, probudio, i ja se br e bolje opet provukao u svoj zaklon. Po to se razdanilo opazili smo da se Tig ar skoro sasvim oporavio, da ne pokazuje nikakve znake stra enja od vode, jer je sa najveom sla u popio porciju koj u smo mu dali. U toku dana povratile su mu se sve stare njegove sile, naravno, i dobar apetit. udno njegovo pona anje, dakle, sigurno je bilo samo posledica otrovn og vazduha u upljini lae, a ne znak besnila. Ja sam se tek sada istinski radovao to sam nastojavao da pseto iznesemo iz sanduka. Toga dana bio je 30ti jun, dakle t rinaesti dan otkako je Grampus isplovio iz luke Nantuketa. 2ogL jula si ao je dole podoficir, pijan kao obino, a psobito dobre volje. Pri ao je Avgustovoj koji, potap ao Avgusta po leima, pitao ga da li bi se znao pona ati kako t reba ako bi mu se dala sloboda, i da li hoe da obea da nee vi e ulaziti u kajitu. Nar avno da je Avgust na sva ta pltanja odgovarao sa da, na to mu je onaj nitkov skinu o u e, dav i mu prethouo da se napije ruma iz jedne boce koju je izvukao iz d epa svoga kaputa. Zatim su obojica oti li na palubu, i ja, puna tri asa nisam vi e video Avgus ta. Najzad, do ao je sa dobrom ve u da se otsada sme slobodno kretati po lai, sem njen oga stra njega dela, i da e, kao i dosada, spavati u prednjoj kabini. Doneo mi je d obar obed i dovoljno vode. Laa je neprestano krstarila u oekivanju one sa Zelenog predgorja u jedan mah su i opa ena jedrila i svi su dr ali da je to vrebana jedrenjaa . Kako se za narednih osam dana nije esilo ni ta va no, dau o tome vremenu samo kratak izve taj u obliku dnevnika. 3eg jula Avgust mi je nabavio tri ebeta, od kojih sam nainio sebi u zaklonu udobno le i te. Nik o nije silazio, sem moga druga tokom itavog dana. Tigar se smestit ii koji, odmah do rupe, i tvrdo je spavao, kao da se jo nije dovoljno oporavio od svoga bolovan ja. Predvee je udarac vetra dohvatio lau pre no to su jedra mogla biti skraena, i um alo je nije prevrnuo. Srom, potrajao je samo trenutak, i ni ta drugo nije se dogod ilo sem to se prednje jedro zaderalo do sredine. Piters je celoga toga dana bio veoma ljubazan prema A vgustu upustio se u veliki razgovor sa njim o Tihom okeanu i o ostrvima koja je tamo posetio. Pitao ga je da li bi on sa pobunjenicima hteo poi na jednu vrstu is

tra ivakog i zabavnog puta u te oblasti, i kazao mu da se ljudi na lai postepeno pri klanjaju nazorima podoficirovim. Avgust je smatrao da je najbolje rei da bi sa ve likim zadovoljstvom po ao na taj avanturistiki put, po to se ve ni ta bolje i ne radi i da je, uostalom, sve bolje od ivota gusara. 4og jula Zapa ena laa bila je mali brig iz Liverpula pustili su je da proe na miru. Avgust je skoro ceo dan ostao na palubi, kako bi saznao to vi e o namerama buntovnika. Oni s u se esto i estoko svaali izmeu sebe jednom prilikom je jedan od njih, harpunar D im B oner, baen u more. Stranka podoficira nadvladala je. D im Boner je pripadao stranci kuvarevoj, kao i Piters. 5ogr jula Pred zoru javio se o tar vetar sa zapada, koji se u podne pretvorio u pravu buru, tako da je od jedara moglo ostati samo jedro na prednjoj katarci i ono trouglast o. Pri sabiranju platna pao je u more Sims, jedan od prostih matroza, i od stran ke kuvarove bio je veoma pijan i udavio se uostalom, nisu ni injeni nikakvi poku aj i da se spase. Sad je ostalo na lai svega trinaest ljudi Derk Piters Sejmor, crni kuvar D ons Grili Hartman Rod ers Viljern Alen svi od kuvareve stranke zatim podofi cir, ije ime nisam nikada saznao Absadom Hiks Vilson D on Hent Riard Parker, od podo ficirove stranke i Avgust i ja. 6og jula Bura je potrajala celog dana, javljala se u sna nim udarcima i praena ki om. Kroz por ube lae u lo je dosta vode, jedan od mrkova neprestano je radio, i Avgust je takoe mo rao pomagati. U sumrak je pro la kraj nas velika laa, koju nisu bili spazil sve dok nije do la na domak dozi va. Mislilo se da je to ona koju su buntovnici vrebali. Podoficir je stade doziv ati, ali je odgovor gu ila huka vetra. Oko jedanaest prevalio se talas sredinom pa lube, i odneo veliki deo ograde sa leve strane lae, i uinio i druge lak e tete. Pred zoru Je bura popustila a kad se pokazalo sunce, ostao je jo samo slab vetri. 700 jula Celoga dana imali smo velike talase laa, slabo natovarena, ljuljala se u asno, i mn ogi predmeti, u upljini, kao to sam sa svoga mesta mogao lepo uti, poeli su da se ko trljaju. Ja sam dobio jaku morsku bolest. Piters je toga dana imao dug razgovor sa Avgustom, i kazao mu da su dvojica iz njegove stranke, Grili i Alen, pre la pod oficiru, izjaviv i gotovost da gusare. Postavljao je zatim Avgustu neka pitanja, k oja ovaj tada nije dobro razumeo. Uvee se opazilo da u lau probija mnogo vode ali nije I bilo pomoi, jer je voda zbog velikih napora lae polazila kroz kuine u njenim porubima. Ra ijali su onda jedno jedro, zapu ili bar rupe na prednjem delu lae, i ond a je voda zbilja manje probijala. 8og jula Sa izlaskom sunca pojavio se lak istoni vetar podoficir dade lai jugozapadni prava c, a imao je na umu da, radi svojih gusarskih planova, prispe na jedno od Antils kih ostrva. Niti su se Piters, niti kuvar tome opirali barem u prisustvu Avgusto vu ne. Misao da se uhvati laa sa Zelenog predgorja bila je napu tena. Prodiranje vo de uspe no je spreavano na taj nain to bi svakih tri etvrti asa radio po jedan mrk. Izv no je jedro ispod prednjeg dela lae. Dozivali smo se u toku dana sa dve male laice . 9og jula Lepo vreme. Sve ruke na poslu da se opravi ograda. Piters se opet dugo razgovara o sa Avgustom i bio je jasriiji nego dosada. Izjavio je da ga ni ta ne mo e pridobiti za nazore po doficira, i nagovestio re enost da otme lau iz njegovih ruku. Pitao je Avgusta da l i bi u takvome sluaju mogao raunati na njegovu pomo, na ta je moj prijatelj, bez uste zanja, odgovorio da mo e. Piters je onda kazao da e ispitati kako o tome misle drug i lanovi njegova dru tva, i oti ao. Do kraja toga dana Avgust vi e nije ugrabio priliku da se sastane sa Pitersom nasamo. VII 10og jula Dozivali smo se sa jednom laom koja je dolazila iz Ria i plovila za Norfolk. Vrem e maglovito, sa lakim, promenljivim vetrom od istoka. Danas je umro Hartman Rod er s, po to je ve osmog jula, posle jedne a e groga, dobio nastupe greva. On je pripadao k

uvarevoj stranci, i bio ovek na koga je PiterS naroito raunao. Piters je rekao Avgu stu da misli da je Rod ersa podoficir otrovao, i da se boji da e i na njega, Piters a, skoro doi red, ako ne bude obro otvarao oi. Ostali su sada svega on, D ons, i kuva r na jednoj strani, dok ih je na protivnoj bilo petorica. Predlagao je D onsu da z apovedni tvo broda otmu od podoficira ali kako je nai ao na hlaan prijem, nije se vi e zadr avao na tome. A kuvaru to uop te nije ni spominjao. Dobro je radio to je bio tol iko oprezan, jer je posle podne kuvar izrazio odluku da se pridru i podoficiru i z aista i pre ao na njegovu stranu u isto vreme D ons se svadio sa Pitersom, i pretio mu da e otkriti podoficiru plan o uzbuni. Jasno je bilo da je svaki minut skup Pi ters je objavio odluku da otme lau po svaku cenu, ako e ga samo Avgust pomagati. M oj prijatelj uverio! ga je o gotovosti da uestvuje u ma kojem planu sa takvom svr hom, a ujedno, uzev i tu okolnost kao zgodan i pravi momenat, otkrio je Pitersu ta jnu o mome prisustvu na lai. Melez se pre obradovao nego to se iznenaio, po to se u D onsa nije vi e mogao pouzdati, i ve ga raunao u stranku prot vnika. Onda su si li dole, i ja i Piters smo se brzo upoznali re eno je bilo da emo p rvom zgodnom prilikom poku ati da otmemo lau. D onsa uop te nismo pozvali na svoja save tovanja. Za sluaj da se poku aj uspe no izvede, odluili smo da uemo u prvu luku i tamo lau predamo vlastima. Ostavljen od svojih pristalica, Piters je napustio plan o p utovanju u oblast Tihog Okeana, jer se to ne bi dalo izvesti bez posade. A inae j e raunao da e ga, ili u toku sudske istrage osloboditi na osnovu neuraunljivosti sv eano je tvrdio da jeu momentu umne poremeenosti stao na stranu buntovnika ili, ako ba bude osuen, da e ga spasti moje i Avgustovo posredovanje. Na razgovor bio je pre kinut komandom Svak na mesto, spu taj jedra! Piters i Avgust pohita e na palubu. Kao i obino, skoro je sva posada bila pijana i pre nego to su platna koliko treba sabrana, jak udar vetra nakrenu lau na jednu stranu. Nekako je opet ispravljena, ali je dobila mnogo vode. Tamah se uspostavio red, udari vetar i nalet talasa jo jedanput, pa jo jedanput, no pro lo je sve bez tete. Izgledi su bili na buru, koja j e naskoro i do la, besnei od severa i zapada. Sve je odmah privr eno to se bolje moglo, a na slu bi ostalo je samo skraeno prednje jedro. No se spu tala bura bivala sve jaa i li su grdni talasi. Piters i Avgust sio e u prednju kabinu, i mi se opet poesmo saveto vati. Slo ili smo se u tome da boljih okolnosti za ostvarenje na eg planaflie mo e biti. Prv o, u buri se niko ne nada napadu. Zatim, kako laa plovi skoro bez i jednog platna , nee trebati Ijudi za manevrisanje sve dok se vreme opet ne popravi a tada, ako se plan dotle izvede, oslobodili bismo jednoga ili dvojicu od pokorene posade, i oni bi nam pomogli da stignemo u luku. Glavna te koa je le ala u nesrazmeri na ih sila . Nas je bilo trojica, a u kabini ih je bilo devetorica. Sve oru je takoe je bilo u njihovim rukama, izuzev dva mala pi tolja, koje je Piters sakrio negde na sebi, i velikog mornarskog r.o a, koji je uvek nosio za poj asom. Po nekim znacima naprimer, nismo vi e viali na uobipajenim mestima sekire zak ljuivali smo da podoficir mora biti da sumnja, osobito na Pitersa, i da nee propus titi nijenu priliku da ga se re i. Bilo nam je dakle jasno da se to pre mora izvesti sve to re imo da emo uraditi. Ipak zbog nesrazmere u snazi, morali smo postupati vr lo oprezno. Piters je predlagao on da ode na palubu, a se upiisti u razgovor. sa stra arom, Ale nom, i da ga, u zgodnom trenutku, bez svake komplikacije baci u more na to da st ignemo Avgust i ja, da se dograbimo kakvog bilo oru ja na palubi i da se onda na j uri opsednu stepenice za kajitu, pre no to bi tko mogao i samo pomisliti na otpor. Ja se nisam slagao jer nisam mogao verovati da bi se podoficir koji je bio luka v u svaemu, sem vojih praznovernih predrasuda tako lako prepao i dao uhvatiti. Ve ta okolnost da je na palubi stojala stra a, dokazivala je njegovu opreznost jer, n a laaraa bez osobite discipline, nije obiaj da na palubi stoji stra ar u vreme kad s e laa, da se ne bi u vetru mnogo naprezala, ostavi svega sa jednim jedrom, ili sa tako name tenim jedrima da se u neku ruku brod zadr ava. Lau pod takvim okolnostima treba malo podrobnije da opi em, zbog italaca koji nisu nikada bili na moru. Taj ma nevar zadr avanja izvodi se po raznim povodima i na razne naine. Izvodi se i kad je vreme dobro ali tada je stvar samo u tome da se laa zaustavi dok se, recimo, ne saeka druga laa, ili u nekom tome slinom sluaju,Ako je ipak takva laa plovila pod svi ma jedrima, manevar se izvodi pomou motaka koje delimino uvrnu platna, tako da vet ar jedan deo jedara pone gurati natra ke, i laa onda stane. Ali na ovome mestu u pri

poveci mi govorimo o sluaju zadr avanja lae u buri. To se de ava kad vetar udara spred a, i kad je tako jak da se bez opasnosti prevrtanja ne mo 6i upotrebiti vea koliina jedara ili kad je, i pri povoljnom vetru, more suvi e nemirno, pa laa ne mo e u talas e napred. Ako pri suvi e nemirnom moru laa preseca talase, ima opasnosti od navale vode preko stra njeg dela lae, ili od dubokog tonjenja u vodu prednjeg dela lae, te ljudi mpraju biti obazrivi hoe li, ili ne, upotrebiti manevar. Ako pak laa kroz porube propu ta vodu, onda se i pri nemirnom moru ne zadr ava, jer bi joj se od velikog napora napukline jo vi e ra irile, i onda je od dva zla manje da se pusti da plovi pred vetroip. Dost a je puta potrebno pustiti lau pred vetar i onda kada je ili bura tako jaka da bi u komade iscepala ono jedro to je name teno radi zadr avanja lae, ili onda kad je, zb og rave konstrukcije lae, ili sa nekog drugog razloga, manevar nemoguno izvoditi. Zaustavljanje lae, u vreme bure, biva, prema razliitim brodskim konstrukcijama, na razhe naine. Ponekad je najzgodnije izvoditi manevar pomou jedra na prednjoj kata rci, i to je, tako bih rekaojedro koje se za taj manevar naje e upotrebljava. Velike lae, sa raznim katarkama za jedra, imaju za reenu svrhu, naroito jedro za otpor bu ri. Ponekad se upotrebljava samo trouglasto jedro ponekad i trouglasto i ono na prednjoj katarci ili sa dva uvijutka sabrano jedro na prednjoj katarci a ponekad to isto i sa stra njim jedrima. Grampus se zaustavljao pod sabranim jedrom na pre dnjoj katarci. Kad treba laa da se zadr i, biva ovako upravi se elom toliko pod vetar, da vetar nap uni jedra kad ona seku lau u pravcu dijagonale. Na taj nain kljun se lae odmakne za nekoliko stepena od vetrova pravca, i laa onda, naravno, dobija udarce talasa u svoj vetru iskrenuti bok. U takvom polo aju dobra laa mo e izdr ati jaku buru, i da u n ju ne ue ni kap vode, i da posada nema nikakva naroitog posla oko nje. Krmilo se o bino spusti i privrsti ali to nije apsolutno potrebno sem ako je elja da se izbegne larma od egrtanja opu tene poluge, jer krma nema nikakav upliv na lau koja je zadr an a. tavi e, bolje je ostaviti krmilo slobodno, nego ga vrsto vezivati, kao to se obino radi jer, ako se ne mo e slobodno okretati, biva da afc talasi otlnu toak i odnesu. Dokle god se dr i edro, dobro graena laa ostaje u takv om polo aju, mo e da naja e na svakovrsne talase, kao da je neko ivo i razumno stvorenj e. Ako bi, meutim, silan vetar pokidao i pocepao jedro nesrea koja se de ava samo pr i pravim uraganima, opasnost preti neposredno. Laa se okrene od vetra, isprei se i spred talasa, i ona je potpuno ostavljena njihovoj milosti ili nemilosti jedina p omo u takvom sluaju jeste pustiti je na milost vetra, dok se ne opremi drugo jedro . Ima laa koje se ni pod kojim jedrom ne adu zaustaviti te se ne bi smele pu tati na veliko more. Pod takvim okolnostima vraamo se prii nikada podoficir nije imao obiaj da,oreuje stra u na palubi a to je sada oredio jo kad se ne zaboravi okolnost da je nestalo sa svoj ih mesta sekira i poluga, ubedio nas je potpuno u pretpostavci da je posada na o prezu, i da je izvr enje Pitersovog plana nemoguno. Ne to se, meutim, moralo uraditi i to to pre, to bolje, jer e Pitersa, ako je ve pala sumnja na njega, poslati na dru gi svet prvom zgodnom prilikom, a takva prilika bi se, sigurno, ili na la, ili nain ila, im opadne bura. Avgust onda predlo i da bi dobro bilo ka bi Piters, pod ma kojim prividnim uzrokom, uklonio kotur kabla na kapku u kabini, jer bismo onda mo da mogli izvr iti iznenani napad iz donjeg prostora lae. Ali, posle kratkog razmi ljanja, do li smo do zakljuka d a se takva stvar ne bi mogla izvesti zbog odvi e jakog ljuljanja, i zaronjavanja l ae prednjim delom. Velika srea bila je to je meni najzad o la misao da uzmemo u kombinaciju praznoverje i gre nu savest podoficirovu. Kao to je poznato, toga jutra je umro Hartman Rod ers p osle onih greva pre dva dana. Piters je tvrdio da je ovek bio otrovan i vrsto staja o na tom gledi tu, iako nam nije hteo odati koji su njegovi nepokolebljivi razlozi za nepokolebljivo verovanje to se opet moglo protumaiti njegovim udnovatim biem. Al i, bez obzira na to da li je on imao, ili nije imao, boljih razloga od na ih da posumnja u podoficira, mi smo se brzo slo ili sa njim u sumnji, i u tom smislu i re ili se na delo. Rod ers je umro oko jedanaest asova pre podne, u u asnim grevima le njegov je ve nekolik o minuta posle smrti bio stra niji i odvratniji od svega to sam ikada u ivotu video. Trbuh u asno naduven, kao kod udavljenika koji je vi e nedelja le ao pod vodom ruke t

akoe naduvene, dok je lice, naprotiv, izgledalo sme urano, zbrkano, belo kao kre, sa svega dve ili tri jako crvene mrlje, onakve kakve se javIjaju u sluaju crvenog ve tra jedna od tih mrlja i la je u dijagonali preko lica, pokrivala jedno oko kao ne kom trakoin od crvena somota. U tom stra nom stanju le je bio iznesen iz kajite da bi ga spustili u more podoficir, baciv i pogled tada je prvi put usmotrio le , da li zbog gri e savesti, da li od u asa pred strahovitom slikom, dao je nareenje da le u iju u mre u i da se nad njim izvr e sve uobiajene ceremonije pogreba na moru. I po to je i zdao tu zapovest, si ao je odmah dole, kao da je eleo da izbegne svaki dalji pogled na svoju rtvu. Jo dok su injene pripreme za izvr enje zapovesti, bura se digla sa jao m silom, i privremeno se moralo odustati od zadatka. Le je jednostavno bio ostavl jen gde se na ao, a talasi su ga odgurali u kanal za ispu tanje vode, gde se, jo i u a s o kome se ovde govori, kotrljao ovamo onamo pod jakim posrtanjem lae. Po to smo se nas trojica slo ili u planu, dali smo se na posao da ga to pre izvedemo. Piters izie na palubu, gde ga, kao to je predvideo, odmah oslovi Alen, koji je, oi gledno, stajao na stra i vi e radi osmatranja prednje kabine nego radi ma ega drugog. Sudbina ovog nevaljaica bila je brzo i u ti ini odluena pribli iv i mu se ravnodu no, ka o da hoe da ga oslovi, Piters ga je dohvatio za gu u i bacio preko ograde pre nego t o je mogao i usta da otvori. Zatim je pozvao gore nas dvojicu. Prvi na zadatak bi o je da naemo ne to to e nam moi poslu iti kao oru je ali smo pri tom tra enju morali bit eoma oprezni, jer zbog jakog ljuljanja lae, ovek se jedva mogao dr ati na nogarna na palufei, jenako smo se morali hvatati za ne to vrsto, a sem toga, palubu su, pri svakom tonjenju prednjeg dela, jo i prelivali talasi. Morali smo se i uriti, jer je podoficir svakog asa mogao zapovediti da se krenu rr irkovi, po to se laa sve vi e punila vodom. Tra ili smo oko sebe neko vreme ono to smo n ajboljemogli nai bile su dve dr aljice od mrka, od kojih je jednu uzeo Avgust a drug u ja. Po to smo se time snabdeli, skinuli smo ko ulju sa mrtvaca, a le smo bacili u m ore. Piters i ja smo onda si li dole, ostaviv i Avgusta na stra i na palubi, tano na on om mestu gde je ranije stojao Alen, leima okrenutog prema ulazu u kajitu, tako da bi, za sluaj da ma koji od podoficirovih pristalica izie, mislio da je to prvobit no odreeni stra ar. Cim smo si li dole, ja sam se poeo preoblaiti u Rod ersov le . Ko ulja njegova nam je naro to i la na ruku, jer je bila osobitog kroja i izgleda, i lako se raspoznavaia neka vrsta bluze, koju je pokojnik nosio preko odela bila je pletena od plave vune, sa irokim poprenim belim prugama. Po to sam navukao tu ko ulju, napravio sam sebi ogro man trbuh, imitujui u asnu unaka enost naduvenog tela. To sam postigao pomou nekoliko posteljnih stvari. I ruke svoje sam udesio na slian nain, obukao par belih vunenih polurukavica, i ispunio ih svim moguim krpiima koje smo na li. Zatim mi je Piters do terao lice natro ga je prvo dobro kreom, i namrljavio ga zatim krvlju iz poseena s voga prsta. Ona pruga preko oka takoe je ostvarena, i davala mi je u asan izgled. VIII Kada sam se pogledao u komadi ogledala iako pri tamnoj svetlosti slepog fenjera, i moj vlastiti izgled, i seanje na stra nu stvarnost koju sam sad pretstavljao ispu nili su me oseanjima takvog u asa da sam se pitao mogu li i dalje ostati u toj uloz i. Ali se moralo odluno postupiti, i ja i Piters iziosmo na palubu. Na li smo sve u redu dr ei se sasvim blizi ograde, pri unjali smo se sva trojica ulasku u kajitu Vrata na stepenicama nisu bila sasvim zatvorena imali se na umu da se onemogui naglo zatvaranje spolj postavljanjem drvenih trupia na gornjem stepenu Bez te koa, dakle, mogli smo pregledati unutra njost kajite kroz pukptine oko arki. Pokaz alo se tad da smo pametno uinili to ih nismo neoekivanc napali oigledno je bilo da s u se dr ali na oprezu Samo je jedan spavao, i taj je, le ei kraj stepeni ts imao pu ku uz a se. Ostali su sedeli na du ecima povaenim iz kreveta i razbacanim po podu. Vodil su ozbiljan razgovor no ma da su, sudei po praznim bokalima i praznim a ama oko njih , pijanili nisu bili tako pijani kao obino. Svi snabdeveni no evima, a jedan ili dvo jica imali su i pi tolje dobra koliina pu aka le ala je kraj njih u jedno koji. Neko vreme oslu kivali smo ta razgovaraju, ds bismo bolje odluili ta imamo da radimo nismo, tojest, bili re ili ni ta sasvim odreeno, sem da emc kad doe as prepada, poku ati a parali emo njihov otpor pojavom Rod ersova duha. Raspravljali su svoje gusarske pl anove koliko smo mogli uti, imali su nameru da se zdru e sa posadom laice Hornet, pa ako bude moguno da i ovladaju laicom, sve to u svrhu nekog poku aja na iroj osnovi, i je pojedinosti, meutim, nijedan od nas nije bio u stanju da razume.

Neko od njih govorio je o Pitersu a podoficir je uestvovao u razgovoru, ali jako tiho najzad je dodao, dovoljno glasno Ne razumem ta neprestano petlja s onim kape tanovim derletom najbolje bi bilo da to pre obojica odlete u more. Niko nije na t o ni ta odgovorio videli smo, meutim, da je stvar u celom dru tvu primljena sa odobra vanjem, a osobito od strane D onsa. Ja sam bio veoma uzbuen, tim pre to sam zapazio da se ni Piters ni Avgust nikako ne mogu da odlue kako da se radi. Ali sam u sebi re io da u ivot svoj skupo prodati, a prethodno da u se dobro braniti od malodu nosti. U asan um vetra koji je urlao meu u etima jedara i pljuskanje vode po palubi, smetali su da ujemo ceo razgovor rei su dopirale do nas samo kad bi nastupila izvesna ti ina . U jednoj takvoj pauzi jasno smo uli da je podoficir rekao nekome od ljudi idi n apred, i reci onim klipanima da dou u kajitu. Hteo je da smo mu pred oima, nee da t rpi nikakve tajanstvenosti na lai. Sreom po nas, laa se u tom trenutku tako naglo z arila u vodu, da se zapovest nije mogla smesta izvr iti. Taman se kuvar bio digao da poe po nas, kad ga jedan potres, toliki da sam se popla io da e odneti sve katark e, obori, i tresnu mu glavom o pregradu jedne koje takvom silinom da se pregrada usled toga o tetila to je onda dovelo do nove zabuhe. Opet sreom, taj jaki potres nije sru io nikoga od nas, i mi smo imali vremena da se naglo povuemo u prednju kab inu, i da u brzini sklopimo rieki plan akcije, pre nego to nam stigne vesnik, ili , bolje reeno, pre no to je promolio glavu na izlaz od kajite, jer na palubu nije izi ao. Ne mogav i sa svoga mesta opaziti da Alena vi e nema, on je tobo e Alenu dreknuo zapovest podoficira. Dobro, dobro, odgovorio je Piters promenjenim glasom i kuv ar je posle toga odmah nestao pod krovom, ne slutei da stvari nisu u redu. Moja dva druga uputi e se nato odva no u kajitu. Piters je zatvorio za sobom yrata o nako kako su i pre toga bila zatvorena. Podoficir ih je doekao sa pretvornom ljub azno u i rekao Avgustu zato to se tako dobro pona ao u poslednje vreme, mo e otsad stano vati ir kajiti, i brojiti se u njihovo dru tvo. Nasuo mu je zatim polovinu pehara ruma, i dao da ispije. Ja sam sve to uo i video, jer sam pri ao kajiti im su se vrat a za mojim drugovima pritvorila, i zauzeo sam opet svoje mesto. Sa sobom sam pon eo obe dr aljice od mrka jednu sam sakrio blizu ulaza u kajitu, da bi se u sluaju nu d e na la pri ruci. Namestio sam se zatim zgodno na svome mestu, kako bih mogao videti sve to se unut ra dogaa ujeno sam eliio ivce, da upadnem meu buntov nike onda ka mi Piters, po dogovoru, dade znak za to. Piters je meutim uspeo da sk rene razgovor na krvave scene prilikpm bunta, i, malo, naveo ljude na prepriavanj a raznih sujeverica, koje su tako uobiajene meu mornarima. Ja nisam mogao uti sve to se govori ali sam jasno video dejstvo tih pria na licima prisutnih. Podoficir je bio uzbuen, i kad je neko pomenuo strahovit izgled Rod ersova le a, umalo nije pao u nesvest. Piters ga tada upita da li ne bi bilo bolje da se telo odmah baci u mo re, jer je u asno gledati ga kako se kotrlja po kanalu. Pri tim reeima zlikovac on aj prosto je poeo da se gu i lagano je pro ao pogledom po svojim drugovima kao da mol i da neko od njih izie i izvr i taj zadatak. Ali se niko ivi ne mica e sa svoga mesta bilo je jasno da se nervno uzbuenje popelo kod sviju do vrhunca. Tada Piters dade ugovoreni znak. Ja otvorih vrata, pooh po stepenicama, ne proslovih ni glaska, s tadoh ispravljen nasred kajite. U asan efekat od ove neoekivane pojave mo e se razumeti kad se uzmu u obzir razne oko lnosti. Obino, pri slinim dogaajima, ostaje u pameti prisutnih makar trunka sumnje u stvarnost vizije pred njima, trunka nade da je samo pojedinac, on, rtva obmane, i da pojava nije u istini gost sa onoga sveta. Sigurno je da se nekakva bleda s umnja javlja u svima takvim sluajevima, i da se samrtni strah, i u najmunijim o ivlja jima ima pripisati pre u asu od slutnje da bi pojava mo da rnogla biti stvarnost neg o istinskom verovanju u duhove. Ali, u ovom sluaju, kao to e se videti, u glavama b untovnika nije bilo ni senke nekog razloga, na osnovu kojega bi se dalo sumnjati u o ivljenje Rod ersova stra noga le a, bilo u sablast njegova duha. Usamljenost lae, ne pristupanost k njoj zbog bure svodili su eventualne mogunosti obmane na tako tesne i odreene granice da su buntovnici morali biti uvereni da oni svaku od tih moguno sti moraju odmah uoiti. Ima 24 dana otkada su na moru nikakvih veza ni sa kojom l aom, sem kratkih doziva kroz cev za raz 5 Avanture Gorona Pima 65 govor. Zatim, sva posaa ona za iju se prisutnost na brodu moglo znati, naravno bil a je u kajiti, sa izuzetkom Alena, koji je stajao na stra i, i ija je d inovska figur

est stopa i est palaca visine skljuivala svaku pornisao da je on ta sablast. Tome o treba dodati strah od bure pa razgovor koji je poveo Piters, pa utisak od stvar no odvratnog le a Rod ersova, ujutro toga dana, pa dobru imitaciju od moje strane, n ajzadi nesigurnu i drhtavu svetlost pri kojoj su me spazili, kojadolazei od raskl aena fenjera, pada e po meni tajanstveno i u trzajima onda niko se nee cuditi to je e fekat prema io svako na e oekivanje. Podoficir je skoio sa du eka na kojem je le ao, pa se onda, bez glaska, sru io mrtav na pod kajite, i, zbog posrtanja lae, otkotrljao ka o klada. Od preostale sedmorice samo su njih trojica, upoetku, zadr avali ne to prise bnosti. etvorica ostalih su neko vreme stajali kao urasli u pod najbednije slike oajanja i u asa, kakve nikada ranije nisam video. Jedini otpor je dolazio od kuvara , D ona Hanta, i od Riarda Parkera ali je njihova odbrana bila neodluna i slaba. Dvo jicu iz dru ine je Piters odmah ubio a ja sam jenim udarcem dr alice po glavi Parkera oborio. Meutim je Avgust doepao jednu od pu aka i ubio jo jednog buntovnika, Vilsona , pucajui mu u grudi. Ostalo ih je sad svega trojica ali su oni meutim do li k sebi, videli da je posredi samo obmaita, i poeli da se bore ogoreno i odva no, tako da na s je samo strahovita snaga Pitersovih mi ia spasla od poraza. Ta tri oveka behu D ons, Grili i Absalon Hiks. D ons je oborio Avgusta, izbo mu na nekoliko mesta desnu mi i cu, i sigurno bi ga bio i sasvim dovr io Piters i ja se nismo mogli dosta brzo i upat i od svojih protivnika, da nije na vreme priskoio prijatelj na kojega uop te nismo mislili Tigar. Podmuklo re ei, skoio je u kajitu u najkritinijem trenutku po Avgusta, i bacio se na D onsa, prikovao ga za pod. Moj osloboeni prijatelj, te ko ranjen, nij e mogao prii nama u pomo meni je opet mnogo smetala moja preru enost i sam sam malo t o mogao pseto je jednako vrsto dr alo D onsa Piters je bio dovoljno jak a se obrauna sa preostalom dvojicom, i sigurn o bi ih brzo otpravio na onaj svet, ali mu je smetao tesan prostor i u asno posrta nje broda. Nekako mu se dade prilika da doepa jednu od te kih stolica koje su le ale na podu. Tom stolicom je razbio glavu i prosuo mozak Grilijev, ba utrenutku kad j e hteo na mene da ispali pu ku a kako je Pitersa odmah zatim jedan potres lae bacio u dodir sa Hiksom, dohvatio je i njega, i udavio ga prosto strahovitom svojom s nagom. I tako, eto, za krae vreme no to jemeni trebalo da stvar ispriam, postali sm o gospodari lae. Jedini preosteli protivnik bio je Riard Parker, koga sam ja, kao t o je poznato, oborio dr aljicom od pumpe u samom poetku prepada. On je le ao nepomian na razvaljenom ulazu kajite, ali kad ga je Piters gurnuo nogom, progovorio je i molio milost. Glava. mu je bila samo lako ranjena, a inae nije imao ozleda, jer s e od udarca odmah onesvestio i pao. Digao se, a mi smo mu, bar za izvesno vreme, vezali ruke na lea. Pseto je jo neprestano re alona D on sa ali, pregledav i D onsa dobro , na li smo da je mrtav. Krv mu je tekla u debelom jnlazu iz rane na vratu, koja j e, po svemu sudei, dolazila od o trih zuba verne ivotinje. Bilo je otprilike jedan as po ponoi vetar je jo neprestano sna no duvao. Laa je inila v eljke napore, i trebalo je ne to uiniti da joj se olak a. Sa svakim udarcem u bok ula zila je u nju voda za vreme na e borbe prodrla je u kajitu, jer sam ja, posle sila ska dole, ostavio vrata sasvim otvorena. Sva ograda na levoj strani lae bila je o dnesena, isto tako i komora na prednjem, i amac na stra njem delu lae. Natezanjei kri panje velike katarke bilo je dokaz da e i ona skoro pui. Da bi se do lo do vi e prosto ra za tovar u stra njem delu lae, koren te katarke je bio utvren na meupalubi rav obiaj graditelja brodova koji ne znaju svoj posao, tako da je plitko usaenoj katarci p retila neposredna opasnost da iskoi iz svoga ljeba. Ali, kao vrhunac s. 67 nevolje doSlo je to to smo pri sondiranju na li ne manje od sedam stopa vode. Ostavismo mrtva telesa u kajiti, a mi odosmo da krenemo mrkove Parker, dakako, os loboen, jia bi nam mogao pomoi. Avgustu smo previli ruku kako smo bolje umeli, pa je i on radio koliko je mogao, ali to nije bilo mnogo. Prona li smo, meutim, da mo em o spreiti vee nadiranje vode ako jedan mrk bude stalno radio. Nu kako je nas bilo s vega etvorica, to je znailo te ko kuluenje ipak smo se svi trudili da ne klonemo duho m i eljno smo oekivali jutro, nadali se da emo tada, obaranjem velike katarke, moi s manjiti napore lae. Tako smo proveli jednu no stra nih do ivljaja i velikog umora ali, kad se najzad poja vio dan, niti je bura prestajala, niti je bilo kakvih znakova da e prestati. Izvu kli smo le ine na, palubu i bacili ih u more. Druga nam je briga bila da se oprost imo velike katarke. Po to su uinjene sve pripreme, Piters na av i prethodno sekire u ka bini poeo da udara, dok smo mi ostalii stra arili kod motaka i u eta. Ba kad se, u jed

nom momentu, laa opet jako nakrenula na stranu. od vetra, zau se zapovest da seemo u eta, a kad je to uraeno, strasha masa drveta i konopaca strovali se u more, i osl obodi lau ctereta, ne uiniv i pri tom nikakva kvara na njoj. Posle toga, konstatoval ii smo da. laa lak e odoleva ali nam je polo aj bio jo uvek nesiguran, i kraj svih nap ora nismo mogli stati na put nadiranju vode drukije nego stalnim radom na dva mrka . Da nevolja ponovo poraste, jak jedan udarac talasa pomie lau za nekoliko crta od vetra, a pre no to se mogla vratiti u svoj. polo aj, udari je nov talas, i nakrenu je sasvim na bok, Usled toga je pretega na dnu lae sa svom masom svojom skliznul a na stranu ceo utovar se ve odavno po volji teturao ovamo onamo, i za nekoliko t renutaka je izgledalo da nas ni ta na svetu ne mo e spasti od izvrtanja. Zatim, ne to malo smo se ispravili kako je pretega ostala na levoj strani lae, a mi se naheril i na bok, to se na upotrebu mrkova nije moglo ni misliti ubstalom, ni inae ne bismo bili u stanju raditi oko njih, jer su nam ruke od preteranih napora bile kao odrane i iz njih je u asno liptala krv. Nasuprot Parkerovu savetu, dadosmo se zatim na posao da oborimo i prednju katark u, to nam je, posle te koa, po lo za rukom. Padajui u more, prednja katarka odnela je i katarku sa kljuna, i tako nam laa ostade kao neki obian ponton. Do toga asa, neprestano smo se radovali to su talasi bar dugaki amac ostavili. Ali, i toj radosti doe kraj, jer, posle gubitka prednje katarke, a s njom, naravno, i prednjeg jedra, koji su lau jo donekle dr ali, talasi su bez svake smetnje mogli nav aljivati, i doista, za nekih pet minuta, oupali su i odneli sve, o kljuna do repa broda, ak su i ekrk razlupali. aloshiji polo aj od na eg te ko bi bilo zamisliti. Oko podne izgledalo je kao da e se bura malo sti ati, no i to je bila obmana stala je za nekoliko trenutaka, da bi posle utoliko jae nanovo poela. Oko etiri po podne nije ovek bio u stanju da stoji na nogama a kad se spustila no, ja sam izgubio pos lgnju nadu da e laa do ujutru moi ostati itava. Oko ponoi voda je do la o meupalube. Malo posle bila je odnesena i sva krma talas koj i ju je otkinuo podigao je stra nji deo lae sasvim iz vode, tako da se, pri vraanju, trup njen zatrsao kao to biva pred udarac o stenu i brodolom. Svi smo raunali da e krma moi odoleti, jer je bila pripeta neobino vrsto, tako kako jo nikad ranije nisa m video. Niz glavni njen, balvan reao se itav red jakih gvozdenih kuka, a isto tak o i po odgovarajuem zadnjem delu lae. Kroz kuke je bila provuena veoma debela gvozd ena ipka krma je na taj nain prianjala vrsto za zadnji deo lae, a opet ostajala slob odna u pokretu na ipci. Kolika je bila snaga talasa koji su sve to i upali, mo e se su diti po tome to su kuke na zadnjem delu lae sve do jedne bile sasvim istignute iz tvrdog drveta, kroz koje su prolazile skroz, i bile iznutra savijene i spljo tene. Posle toga strahovitog treska jedva smo imali vremena da odahnemo, kad se opet j edan od grnih talasa obori preko nas na palubu, odrrese sa sobom sav stepenini deo pred kajitom, navaliv i do rupa za silazak u trup Froda, i napuniv i lau vodom do ru ba. IX Sreom, sva etvorica, pre no to e sasvim pasti no, bili smo se privezali za ostatak o e rka, i le ali pripijeno ravni sa palubom. To nas je spaslo od smrti. O stra ne koliine i te ine vode to je lila po nama bili smo sasvim o amueni i zaglu eni skliznula bi ta v oda s nas, inilo se, tek po to smo bili skoro obamrli. Kad sam jenom slobodniie dahn uo, javih se drugovima. Odazvao se samo Avgust S nama je svr eno, neka se Bog smil uje na na e du e. Zatim se javi e i druga vojica opominjali su iias da ne oajavamo, a jo ma nade, jer je tovar takav da laa ne mo e potonuti, a svi su izgledi za to da e bur a o jutra proi. Te rei uli e u mene malo ivota zaista, ma koliko udno to izglealo, sasv m sam bio smetnuo s uma a laa, puna praznih uljanih buria, ne mo e potonuti a meni, n aprotiv, ba se tonjenje inilo prva neposredna opasnost. im sam se ponovo ispunio na dom, gleao sam a ta sigurnije stegnem u e kojim sam bio privr en, a osetio sam da to ist rade i moji drugovi. No je bila tamna kako samo mo e biti, a huku i haos oko nas u op te nemoguno je opisati. Paluba na a le ala je u istoj povr ini sa morem, ili, bolje ree no, oko nas se dizao itav bedem od pene, iji se jean eo svaki as i na nas slivao. Nij e preterano kazano da su nam glave samo u jednoj sekuni od tri bile van voe. Mada smo le ali nablizu, nismo jedan. drugog vieli niti smo vieli ikoji deo lae po kojo sm o se tako u asno kotrljali. S vremena na vreme do

zivali smo se, da bismo se malo ohrabrili. Slabost Avgustova izazivala je na e saue e kako on svojom ranjenom rukom sigurno nije mogao dobro stegnuti u e, jednako smo oe kivali da e ga najeared odneti voda a da mu se pomogne, o tom nije moglo biti ni g ovora. Na sreu, njegovo je mesto bilo mnogo bolje nego na e gornji deo njegova tela na ao se ispod jednog komada o razbijenog ekrka, i tako su talasi sa ubla enom. snago m dolazili do njega. U svakom drugom polo aju, sem onog u kojem je bio uostalom sl uajno potisnut, po to se ranije bio privezao na vrlo izlo enom mestu sigurno ne bi do i veo sutra nii dan. Stoga to je laa bila jako nagnuta, manje nam je pretila opasnost tla nas voda odnese. Nagnutost je bila na levu stranu, i polovina palube je stoj ala pod voom. Tako je onda bok lae zadf avao talase koji su dolazili sa desne strane , i oni su nas, ravno potrbu ke ispru ene, udarali po to su ve i sami bili razbijeni u delove a talasi koji su dolazili s leve strane, dohvatajui nas s lea, i zbog na eg p olo aja ravnog le anja, nisu imali dovoljno snage da nas istrgnu iz u eta. U tom strahovitom tanju prele ali smo rio do zore, kada nam je svetlost pokazala pra vi u as oko nas. Laa nije bila vi e drugo do komad drveta koji sevaljao po volii svak oga talasa bura kao da je jo neprestano jaala, bila ve pravi uragan izgledalo je da nam spasa vi e nema. Opet smo nekoliko asova ostali utei, ekali sa asa na as da nam il kai i i u eta popucaju, ili da jedan od ekrka popuste i raspanu se, ili da jedan od t itanskih talasa, to su svud oko nas urlali, pritisne olupinu tako duboko pod vou d a emo se pre njenog iskakanja na povr inu, morati podaviti. Bo ja milost rfes je, meut im, sauvala od tih neposrednih opasnosti, i oko pone nas je ohrabrilo sunce. Odmah zatim viesmo da bura jenjava, i onda, jeva jedared, prvi put od sino, usmo Avgustov glas pitao je Pitersa, koji je le ao prvi do njega, da li misli da jo ima mogunosti da se spasemo. Kako nismo odmah uli odgovor, mislili smo da je Piters davljenik. Ka odjednom, veliku radost, on progovori, mada neobino xn glasom tu io se da mu je veoma te ko, da je kao prerezan od u eta koja su mu tesno stezala trbuh, i da ili mora nai naina da popusti u eta, ili mora umreti, jer ne mo e vi e podnositi muenje. To nas je.jako o alos tilo ali se na neku pomo nije moglo pomi ljati sve dok talasi sa tolikom snagom pre ko nas udaraju. Molili smo ga da jo potrpi muku, i obeavali da emo ga, im bude bilo moguno, osloboditi. On je odgovorio da e uskoro za pomo biti kasno, sve e biti svr eno kad mi stignemo da mu pomognemo i pojeav i jo nekoliko minuta, uutao je mi smo iz to ga zakljuili da je izdahnuo. Pred vee se more znatno sti alo jedva da je u pet minuta nailazio po jedan talas i vetar je bio mnogo slabiji, mada je jo jednako jako duvao. Nekoliko asova ve nisam u o glaska ni od jednog od drugova, i zato zovnuh Avgusta. On odgovori, ali tako s labakim glasom da nisam razabrao ta mi je kazao. Obratim se tada Pitersu i Parkeru od njih dvojice se nijedan ne odazva. Naskoro zatim sam i ja pao u zanos za to vreme su mi najlep e slike dolazile u ma tu zelena drveta, polja sa talasavim zrelim itom, redovi igraica, trupe jahaa, i drug o. Sada se seam da je u svemu to mi se privialo glavna ideja bila kretanje. Nikako mi se nije javljalo u fantaziji ne to nepomino, kao kua, brdo, ili tome slino, nego v etrenjae, lae, velike tice, baloni, ljudi na konjima, kola u besnom trku, it. Kad s am se prenuo iz toga stanja, sunce je, koliko sam ja mogao suditi, moralo ve itav a s ranije izii. Te ko.mi je bilo setiti se raznih okolnosti u vezi sa mojim stanjem, i neko vreme bio sam ubeen da sam jo neprestano na dnu lae, blizu moga sanduka, i da je Parkerovo telo Tigar. Kada sam se najzad sasvim rasvestio, o vetra je ostao samo jo povetarac, a more je bilo srazmerno mirno, prebacivalo se jo samo preko sredine lae. Leva mi se ruka b ila izvukla iz u eta i imala je prilinu ozledu oko lakta desna sasvim utrnula, a aka i lanak jako zatekli od pritiska u eta koje me je zatezalo od ramena. Oseao sam bol od jo jednog u eta, oko bedara, koja su bila u as no stegnuta. Pogledav i oko sebe, video sam da Piters jo ivi, mada mu se jedno u e tak o u asno zategnulo oko struka da je izgledao preseen na dva dela im sam se makao, Pi ters uini iznemogao gest, i pokaziva e na u e. Avgust ne dava e nikakav znak ivota bio s e skoro predvostruio oko jednog okrajka ekrka. Parker progovori i zapita da li ima m snage da ga razdre im i oslobodim polo aja, dodav i ako saberem svoje sile i odre im g a, orida se mo da jo Tno emo spasti, inae svi emo propasti. Ja mu rekoh da se hrabro dr i , a ja da u poku ati da ga oslobodim. U pantalonama sam na ao no i posle mnogih uzaludni h poku aja najzad uspem da ga otvorim. Onda levom svojom rukom oslobodim desnu, pa

preseem i ostala u eta koja su me sputavala. Ali kad sam hteo da ustanem, osetih d a me noge ne slu e, a isto tako da desnom rukom ne mogu ni u kom pravcu da krenem. Reknem to Parkeru, a on mi savetova da ostanem nekoliko minuta mirno le ei, da lev om rukom dr im za ekrk, i ekam da tok krvi opet pravilno proradi. I zbilja je ukoenos t poela da popu ta prvo sam mogao krenuti jednom nogom, pa drugom, najzad mi je del imino o ivela i desna mi ica. Otpuzah tada pa ljivo do Parkera, ne di ui se na noge, i por asecam sva u eta oko njega. Malo je potrajalo, pa je i on delimino ovladao svojim u dovima. Brzo se dadosmo na razvezivanje Pitersa. U e se bilo useklo, kroz pojas, p antalone i kroz dve ko ulje, u slabine, iz kojih je, kad smo u e prerezali, poela jak o da lipti krv. Ali Pitersu je odmah laknulo, poep je da govori, i kretao se bolj e o Parkera i bd mene, verovatno zbog odilaska krvi. Kod Avgusta, nade su nam bil e sasvim slabe, jer on nikako ne odava e znake ivota ali kad smo mu pri li, videli sm o daje samo onesve een a i to valjda jedino zbog gubitka krvi vodaje raskuiula zav oj inae, nijedno od u eta nije bilo tako stegnuto da bi zbog toga moralo doi do smrt i. Oslo bodiv i ga u eta i komada ekrka, preneli smo ga na suvo mesto, u zavetrinu, i polo ili s glavom ne to ni e od tela, i sva trojica poesmo da ga trljarno. Posle pola asa otpri like do ao je k sebi ali tek sutradan je mogao da nas raspozna i imao snage da gov ori. Dok smo se redom oslotaaali i dre ili, pao je mrak, i poeli su se opet kupiti o blaci samrtni strah nas je obuzeo da se to mo da ponovo sprema bura, jer, iznemogl i do krajnje granice kakvi smo bili svi bismo. propali u novom isku enju. Sreom, pr ekono je vreme ostalo prilino dobro more se sve vi e sti avalo, i mi se opet poesmo nad ati spasenju. Slab vetar je, dodu e, neprestano duvao sa severozapada ali nije bil o nimalo hladno. Avgusta smo pa ljivo privezali da se pri ljuljanju ne bi skotrlja o u more on sam jo nikakcvnije imao dovoljno moi da se pridr ava. Nama ostalima to n ije bilo potrebno, mi smo sedeli tesno jedan uz rugog, dr ali se uzajamno pomou iski danih u eta na ekrku i savetovali se o nainu kako da iziemo iz stra nog polo aja. Bilo na m je prijatno to smo mogli skinuti sa sebe odelo i iscediti iz njega vou. Navukav i ga ponovo, uinilo liam se neobieno toplo i prijatno na telu, i to nas je dosta ok repilo. Isto smo to uradili i sa Avgustovim haliinama i njemu je ta promena vrlo dobro inila. Glavne na e muke bile su saa glad i e kad samo se poeli osvrtati za sredstvima pomoi, o buzelo nas je oajanje, i ve smo poeli aliti to smo izbegli manje stra ne muke smrti u t alasima, da bismo dospeli u vee muke umiranja od gladi i ei. Poku avali smo da se hra brimo kako e mo da uskoro naii neka laa ili da junaki strpimo zla koja nas mogu snai. Najzad je svanulo jutro 14og jula vreme je bilo vedro i blago, sa stalnim ali la kim vetrom od severozapada. Voda je sad bila sasvim mirna, i kako nam je laa, sa razloga koji mi nismo mogli da naemo, le ala sad manje nakrenuta na jednu stranu, p aluba se srazmerno osu ila, i mi smo se mogli kre tati sa dosta slobode. Vi e od tri ana i tri noc. nismo ni ta ni jeli ni pili, a krajnje je vreme bilo da poku amo ne to da iznesemo odo zdo iz lae. Kako je laa bila puna, vode, latili smo se toga posla sa veoma malo vo lje i sasvim malo nade da emo moi do neega doi. Nainili smo, mesto mre e, napravu osobi te vrste zabili smo, u dva komada drveta, nekoliko klinova, i upanih iz ostataka ka jite, vezali onda drvo za drvo, privrstili dugako u e, spustili u kajitu i vukli ova mo onamo, u nadi da emo ili uloviti ne to od jela, ili bar neki zgodan premet koji b i nam mogao biti dalje u pomoi da lak e doemo do hrane. Vei deo jutra vpro ao je, a izv ukli smo, zakaene za klinove, svega nekoliko posteljnih pokrivaa. Sa grubim na im or uem ni ta se drugo nije moglo ni oekivati. Poku ali smo zatim sa lovom u prednjoj kabini, ali, takoe, bez uspeha. Ve nas je obu zela malodu nost, kad Piters prelo i da, na u etu, spustimo njesa u vodu. Primismo tai predlog sa puno ushienia i sa novo probuenom nadom. Piters odmah skie odelo, sem pa ntalona, a mi mu pa ljivo vezasmo jako u e, prvo oko struka, pa zatim ispod mi ica, da se ne bi moglo smai. Tai poku ai bio je opasan i te ak jer, kako smo samo iedva ili nikako jmali izgleda da u samoj kajiti ne to naemo, morao bi gnjura, po to bude spu ten, prvo saviti naesno, pa onda proi, sve pod vodom, uzanim hodniiem, nekih eset do dvan aest stopa do komore za jelo, pa se istim putem i vratiti a za sve to vreme da n i jedared ne uzme u sebe vazduha. Kad je sve bilo spremljeno, Piters se spusti po stepenicama u kajitu, dok mu vod a nije do la do brade. Tada se, s glavom napred, a uzev i pravac nadesno, zagnjurio.

Ali taj prvi poku aj sasvim je propao. Ni pola minuta nije pro lo, kad osetismo jak o trzanje u eta, i odmah po dogovoru izvukosmo gnjuraa napolje, pri tom jo i vrlo ne ve to, jer se strahovito izudarao o stepenice. Nije ni ta izneo, a jedva je mali deo hodnika uspeo da proe, jer se neprestano morao opirati podizanju tela uvis, i uaranju o tavanicu. Kad smo ga iz vukli bio je u asno iznemogao, i morao se punih etvrt sata odmarati, pre no to e se p onovo zagnjuriti. Drugi poku aj ispao je jo gore. Piters je toliko dugo ostao pod vodom, ne dajui nika kva znaka, da smo ga, upla eni za njegov ivot, izvukli i bez znaka, i to takorei u z adnji as pre no to e se udaviti. Po njegovu kazivanju, mi nismo osetili da je nekol iko puta jedno za drugim drmao za u e. To se verovatno ima pripisati sluaju da se j edan deo u eta zapleo u ogradu stepenica. Ta je ograda 1 inae bila velika smetnja, i zadatak nam je bio da pre no to nastavimo posao, i to, naravno, golom na om snago m, nju uklonimo. U li smo, koliko duboko se dalo, sva etvorica u vodu, i potegnuv i s jedinjenim silama uspeli Nsmo da je oupamo. I trei poku aj bio je uzaludan pokazalo se da bez nekog te kog predmeta, pomou kojeg b i gnjura uspeo da vrsto stane na pod kajite, ne mo emo ni ta postii. Dugo smo se osvrta li za takvim predmetom najzad smo, na veliku na u radost, opazili jedan lanac, na prednjem delu lae, tako labav da smo ga bez svake muke otkinuli. Privrstiv i taj la nac iznad stopala, Piters je i etvrti put si ao u kabinu, i toga puta uspeo da doe d o vrata ostave za jelo. Na veliku svoju alost, vrata je na ao zatvorena. Bio je pri moran da izie iz vode ne svr iv i ni ta jer, i kraj najveeg naprezarvja, ne bi bio u sta nju da izdr i pod vodom du e od jednog minuta. Polo aj na je sad izgledao beskrajno oaja n, i ja i Avgust ne mogasmo vi e da se savladamo poesmo gorko da plaemo pred beskraj nim nizom te koa, a bez ikakva izgleda na spasenje. Ali ta slabost brzo pree. Baciv i se na kolena, molili smo se Bogu da nas on izbavi iz tolikih mnogih opasnosti ok o nas a zatim, ohrabreni, i sa novom nadom, uzesmo da razmi ljamo ta bi jo moglo bit i u ovejoj moi te da se beda od nas otkloni. Naskoro zatim desio se sluaj, koji mi se, prvo po velikim radostima, a zatim po s vakovrsnim u asima, ini potresniji nego ma koji od mojih do ivljaja za punih devet go dina posle toga, devet godina prepunih najudnovatijih, najneshvatljivijih i najneu venijih dogaaja. Le ali smo na palubi, blizu stepenica, i razgovarali kako bismo ip ak do li do komore sa provizijom, kad odjedared spazih da je Avgust pobledeo kao s mrt, i da mu usne dr u na jedan sasvim udnovat nain. Ja, veoma uznemiren, ne to ga zapi tah, ali on ne odgovara e, to mi je jo vi e dalo povoda da mislim da mu je naprasno po zlilo kad jedva najzad spazih da su mu oi kao prikovane za neki predmet iza mene. Okrenuo sam glavu, i, dok sam iv, neu zaboraviti bla enstvo koje je prostrujalo kro z svaki deli moga tela, kad sam video, i to svega na neku milju od nas, da prema nama plovi veiika laa. Skoio sam na noge kao da me je kur um pogodio, i, ispru iv i ruke u pravcu lae, ostao sam u tom polo aju bez pokreta, bez glaska. I Piters i Parker bili su uzbueni, naravno, na razne naine. Piters je igrao na palubi kao lud, govor io neke besmislice isprekidane uzvicima i molbama, dok je Parker briznuo u pla i plakao dugo kao dete. Laa koja se pribli avala be e brig holandskog. stila, crno obojena i sa rasko nim pozlae nim kljunom. I ona mora biti da je mnogo stradala od rava vremena bura, koja je p o nas bila tako kobna, mora biti da je i nju ra erupala, jer joj se prednja katarka videla prebijena, a ograda na desnoj strani jako o teena. Kad smo je ugledali, bil a je otprilike dve milje.od nas, pod vetrom, i dolazila pravce nama. Vetar je bi o veoma blag, i mi smo se jako udili to plovi svega pod 23 jedra naravno da je sla bo odmicala, a na e nestrpljenje usle toga graniilo se groznicom. Mada smo bili uzbue ni, zapazili smo njeno neve to manevrisanje. Tako je menjala kurs, da smo ve pomi lja li da nas nije videla, III da je, dodu e, opazila na u lau, ali po to nije opazila nikog na palubi, d,a e okrenuti i otplo viti u nekom drugom pravcu. U svakom takvom trenutku derali smo se to smo igda mo gli, na to bi laa tako nam se inilp, menjala svoju nameru, i opet uzimala kurs prema nama. To udnovato upravljanje laom ponovilo se nekoliko puta, tako da smo najzad imali samo jedan odgovor na pitanje da je krmano pijan. Na palubi strane lae nismo mogli nikoga da spazimo sve dok nam se nije pribli ila n a jednu etvrtinu milje. Tada smo videli tri mornara, po odelu sudei, tri Holananina . Dvojica su le ala na starim jedrima blizu prednje kabine, a trei, koji kao da nas

je sa neobinom radoznalo u posmatrao, bio je naslonjen uz ogradu, sasvim spreda na kljunu. To je bio visok i krupan ovek, vrlo crnomanjast. inilo se kao da svojim dr a njem hoe da nas ohrabri klimao je glavom nekako. veselo, premda i nekako lidnovato , pri emu se neprestano smejao i pokazivao divne bele zube. Kad je laa do la bil e, vi deli smo kako mu je crvena flanelska kapica pala s glave u more ali on, ne marei a to ni ta, naStavlja e svoje udnovato osmehivanje i gestikuliranje... Ja saop tavam ove pojedinosti i okolnosti sasvim tano, naravno, onako kako su se nama uinile. Laa se pribli avala polako, i sada sa vi e odreenosti u manevru na a srca meni je te ko da hlad no govorim o tome kucala su u najburnijoj radosti, a du e na e izlivale se u uzvicim a i zahvalV nim izrazima Bogu za potpuno neoekivano i tako sjajno spasenje, koje, eto, tek to se nije ispunilo, Odjedared, od lae koja nam je sada ve bila, sasvim b lizu, stao se prenositi rav miris smrad kojem niko na svetu ne bi na ao pravo ime, ne to pakleno to je htelo da ugu i, ne to to se ne da podneti, to se ne da zamisliti. Ja sam jedva disao, a kad sam se okrenuo prema drugovima, video sam ih blee od mramo ra. Vremena nije bilo za raspravljanje i izgledalo je da hoe da pristane uz okrug linu zadnjeg kraja na e lae, kako bi nas mogla primiti bez spu tanja amca. Mi svi potra smo natrag, kad talas odjedared istera lau za nekoliko linija o kursa kojeg se dr ala prolazei na nekih dvadeset stopa razma ka ispred na eg domena, otvori nam se pogled na celu palubu. Hou li ikada moi zabora viti u as nad u asima? Dvadeset pet do trideset Ijudskih le eva, meu kojima nekoliko ena , le alo je ra trkano u najgnusnijem stanju raspadanja. Videli smo sad da na tom ukl etom brodu nema ive du e! A mi, mi smo te mrtvace zvali u pomo! Da, dugo 1 glasno sm o preklinjali te neme i odvratne slike da nam se nau u nevolji, da ne dopuste da i mi budemo isti takvi, da nas prime u svoje dru tvo! Od u asa i oajajjja govorili sm o lude rei bili smo pomerili pameu od strahote i strahovitog razoarenja. Na prvi na vrisak u asa kao da je odonud, sa boka lae, odgovorio neki ton, tako slian ovejem glas u, da bi se i najosetljivije uvo trglo i dalo obmanuti. U tome momentu nam je no v pokret lae okrenuo njenu uzvi icu na prednjem delu, i mi tad spazismo otkuda dola zi zvuk. Videli srjio onu krupnu figuru, jo neprestano naslonjenu na ogradu, uz n eprestano klimanje glavom, ali ije lice je sad bilo okrenuto od nas, Ruke, sa izv rnutim dlanovima, videle su se preko ograde. Kolena su se dr ala na debelom, jako zategnutom u etu. Na leima, sa kojih je deo ko ulje bio ocepljen, videli smo grdnog g aleba koji je s nasladom kljuvao po u asnom mesu kljun i nokti bili su duboko zari veni, a belo perje jako po prskano krvlju. Kako se laa dalje pokretala, dolazila blizu nas, ptica, spaziv i nas valjda, izvukla je, sa oiglednim naporom, svoju krva vo crvenu glavu, i pogledav i nas za as, kao zaprepa ena, digla se leno sa le ine koju j e derala, poletela uvis i do la nad na u palubu, i ostala neko vreme na jenoj taki dr ei kljunu ne to kao komad krvave d igerice. U asni taj zalogaj je odjedared pljesnuo nep osredno pred Parkerove noge. Bog neka mi oprosti, kroz glavu mi prvi putsenu mis ao, misao koju neu kazati, i ja pooh prema krvavom paretu. Pogledah gore, oi mi se s reto e sa Avgustovim, u kojima je bilo toliko sna nog i o tro odreenog izraza da sam do a o k sebi. Skoio sam, bacio sam komad u more. Le , koji je dr alo samo u e, klatio se amo tamo, polagano, usled kljuvanja i upanja gr abljive ptice, i otuda je dolazio na utisak da je figura iva. Kad se galeb digao, skinuo s le a svoju te inu, le se zaljulja, izvrte se polovinom tela, i mi ugledasmo lice. Nikada valjda nije bilo strahovitije slike! Oiju vi e nema, tako isto ni mesa oko usta, zubi su se videli potpuno goli to je dakle bio onaj osniejak koji nam je ulivao nadu! To je... ali bolje da utim. Laa je, kao to sam ve rekao, pro la ispre d na eg oma aja, i nastavila da se kree. Sa njom i sa njenom groznom posadom udaljaval e su se i na e vizije o spasenju i radovanju. Dok je jo lagano klizila kraj nas, mo gli smo mo da nai naina da preemo na nju ali, naglo razoarenje, i strahota onog to smo videli, ukoi e u nama svaku aktivnu sposobnost i duha i tela. Mi smo ne to posmatrali i ne to oseali ali niti smo umeli da mislimo niti da raimp dok nije bilo, avaj, kas no i za jedno i za drugo! Koliko je taj dogaaj udario po umnim na irii sposobnostim a, vidi se iz ovog fakta kad se laa ve toliko udaljila od nas da smo jo samo polovi nu njenoga trupa videli, poeli smo ozbiljno da pretresamo predlog doi do lae plivaj ui! Ja sam se od toga doba uzalu naprezao da prodrem u u asnu tajnu sudbine te lae. Kons trukcija njena i op ti spolja hji izgled govorili su za to da je trgovaki brod holand ski to je potvrivalo i odelo mornara. Zaista smo lako mogli proitati i ime lae, na

kijunu, i uiniti jo i mnoga druga zapa anja, to bi pomoglo da joj se bolje utvrdi kar akter ali uzbuenje nas je bilo li ilo svake sposobnosti za takav posao. Po afranovoj boji onih le eva koji se jo nisu bili sasvim raspali, zakljuili smo da je, verovatn o, sva posada pomrla od ute groznice, ili od neke druge stra ne bolesti te vrste. A ko je to bio uzrok a drugi ne mogu da zamislim, smrt ih je, sudei po polo aju le eva, morala Snalazlti strahovito rrfeprasno, stra nije no to biva u sluajevima naju asniji h zaraza za koje Ijudi znaju. Mo da je, sluajno, dospeo neki otrov u njihov provija nt i to je dovelo do kata strofe mo a su jeli neku nepoznatu otrovnu vrstu riba, ili drugih morskih ivotinja, ili ptica svakako je te ko i uzaludnp nagaati da doznamo ne to tako gde je sve skrive no, i to e, verovatno, zanavek i ostati uvijeno tamom najnedokunije tajanstvenosti. XI Ostatak dana proveli smo u tupoj letargiji, gledali smo za laom koja nas je ostav ljala, dok nam je mrak nije sasvim sakrio, to nas je onda, na neki nain, rasvestil o. Tada se opet javi e muke gladi i ei, kraj kojih nam se, ponovo, sve ostalo inilo b eznaajno. Naravno, ni ta se nije moglo preduzeti dok ne svane. Smestili smo se dakl e kako smo najbolje mogli i gledali da se bar malo odmorimo. Meni je to po lo za r ukom, i jo i neobino dobro spavao sam sve dok me drugovi, koji nisu bili tako sreni , predzoru ne probudi e. Trebalo je da nanovo uinimo probu i doemo do neke hrane iz ostave u dnu broda. Vreme je bilo savr eno mirno, more glatko kao retko kad toplo i prijatno. Laa se vi e nije videla. Poeli smo svoj posao time to smo istrgli jo jedan lanac, i vezali sad i taj za Pitersovu nogu on je bio spreman da jo jedared ide pod vodu nadati se d a e i upati vrata komore ako samo dosta brzo stigne do mesta za ovo poslednje sad je bilo vi e nade, jer je trup lae stojao mirnije i uspravnije nego pre. Zaista, do ao je Piters dosta brzo do vrata, skinuo jedan od lanaca, i inio sve mog une napore da probije unutra ali, uzalud drvo je dr alo jae no to smo mislili. Piters je sad ve bio toliko izmuen od gnjuranja, da je trebalo da ga neko odmeni. Parker se odrriah javio ali u tri poku aja nije uspeo ni do vrata da doe. Avgusta nismo m ogli uzimati u obzir, jer sa ranjenom rukom nije mogao imati dosta snage za i upava nje vrata, i tako je do ao red da ja uinim to mogu za op te spasenje. 6 Avanture Gorona Plma 81 Piters je jedan o ona dva lanca ostavio dole, a ja sam, spu ten pod vodu, osetio da nemam dovoljno snage da se odr im uspravno. Re io sam dakle da u prvo gledati da naem drugi lanac. Pipajui po patosu hodniiea, osetih ne to tvrdo, i zgrabih predmet odma h, ne ispitujui prethodno ta je. Kad su me izvukli, pokazalo se da sam izneo bocu, i, na na u neopisanu radost, bocu sa portskim vinoiii. Blagodarili srno Bogu za o vu pomo u te kom asu izvukosmo zapu a pomou moga no ia, i, gutnuv i redom po umeren gutl osetismo se neobino osna eni od toplote. Bocu smo zatim pa ljivo zaepili, a pomou jedne d epne marame smo je tako obesili da se ne mo e razbiti. Odmoriv i se malo posle ovog srenog sluaja, spustio sam se ponovo u vodu, i sada na ao i lanac. Izi ao sam, privrstio ga oko noge, i zagnjurio se onda po trei put ali, sa mo zato da bih se uverio da nema sile koja bi u takvom polo aju, i pod takvim okol nostima, uspela da probije vrata. Vratio sam se na vazduh sasvim oajan. Izgledalo je po svemu da nade vi e nema, i ja sam. na licima svojih drugova video rezignaciju pred neizbe nom propa u. Vino je izazvalo u njima vrstu delirijuma mene j e to mimoi lo, verovatno zbog moga silaska u vodu. Oni su govorili zbunjeno, sasvi m bez veze sa na im polo ajem. Piters me je neprestano zapitkivao o Nantuketu Avgust mi je pri ao i tra io da mu dam d epni e lji, jer mu je kosa puna riblje krlju ti, pa hoe je oisti pre no to se iskrca Parker mi je izgledao prisebniji molio je da se jo je dared, na sreu, spustim u vodu, i da iznesem to mi doe pod ruku. Ja sam na to prist ao, i, posle jednog minuta, izneo sam malu ko nu torbu, koja je pripadala kapetanu Barnardu. Odmah smo uzeli da je otvorimo, sa skrivenom nadom da emo mo da u njoj n ai ne to za jelo ili pie. Na li smo svega kutiju sa brijaima i dve platnene ko ulje. Zagn jurio. sam se ponovo ali vratio sam se praznih ruku. Taman mi se promolila glava iz vodp, uh da se na palubi ne to razfoija nezahvalnici su se ko ristili mojim otsustvom, ispili ostatak vina, a boca im se razbila kad su poku ava li da je brzo obese na staro mesto pre nego to u ja videti ta se desilo. Prebacio s am im bezdu an postupak, na to je Avgust briznuo u pla. Ona druga dvojica poku ala su d a se smeju, da tobo okrenu stvar na alu no, ne daj mi, Bo e, da jo nekada vidim takav

smej njihove iskrivljene crte bile su u asne. Dejstvo vina u njihovim praznim eluc ima imalo je krupnu posledicu bili su savr eno pijani. Jedva sam ih savladao da le gnu, a onda su nabrzo vrsto zaspali, di ui glasno i te ko kao u ropcu. Tako sam se ja na ao sasvim osamljen na lai, a misli moje, naravno, behu najcrnje to se mo e zamisliti. Ni ta drugo nisam video pred sobom do laganu smrt od gladi, ili, u najboljem sluaju, smrt u prvoj buri, jer malaksali, kakvi smo bili, nismo smel i raunati da emo jo jednu no bure izdr ati. Glad je upala u meni na neizdr ljiv nain, i sam oseeao da bih bio kadar uiniti i najneverovatnije, samo da glad utolim. Otse kao sam no em komad ko ne torbe, i poku ao da jedem nisam bio u stanju da progutam ni najmanju mrvicu ali, inilo mi se da mi je lak e bilo i od samog vakanja ko e i ispljuv avanja vakotine. Pred vee se moji drugovi izbudi e sva trojica u u asnom stanju, po to j e dejstvo alkohola u njima prestalo. Tresli su se kao u groznici i zapomagali z. a vodom. Bilo mi ih je ao, ali nisam mogao da se u isto vreme ne radujem to je men e srena sluajnost spasla od prekomernog pijenja vina i od bednog i munog stnnja u k ojem sam gledao njih. Meutim, njihovo pona anje me je i pla ilo i uznemiravalo ako ne nastupi ne to neoekivano, oni mi apsolutno nee moi pomoi na poslu oko zajednikog spase nja. Ja jo nisam bio sasvim napustio misao da se iz kajite. ne to dobavi ali je sva ki nov poku aj sve dotle iskljuen, ok neko od njih ne bude gospodar sebe, i u stanj u da dr i kraj u eta na kojem u se spu tati. Parker je izgledao prisebniji od ostalih, i ja sam se trudio svim silama da ga rastresem. Palo mi je na um da bi mo da voda dobro uticala vezao sam mu dakle u e oko struka, i onda, odvev i ga do step enica kajite on je za sve to vreme ostao potpuno pasivan, gurnuo sam ga u vodu, pa odmah opet izvukao. Imao sam razloga da sam sebi estitam na toj ideji Parker j e izgledao ivlji, osve en, i pitao je, po to sam ga izvadio iz vode, sasvim trezveno za to sam to radio sa njim. Kad sam mu objasnio stvar, zahvalio mi je kazao da mu je voda dobro inila, i poeo zatim sasvim pametno govoriti o na em polo aju. Re ili smo p rvo da kroz isti postupak prou i Avgust i Piters, i zbilja su se posle vode i oni bolje oseali. Ta ideja kod mene je bila plod tiva itao sam u nekoj medicinskoj kii jizi da du ima odlino dejstvo u sluajevima kad bolesnika obuzima delirum tremens. Sada sam dakle mogao opet poveritl drugovima da dr e kraj u eta. Gnjurao sam tri etir i puta, mada je ve bio pao mrak, i ne ba jak, ali irok taias drmao malo lau. U toku mojih poku aja uspeo sam da iznesem dve britve, jedan veliki prazan sud i jedno ebe ali ni ta od jela. Nastavljao sam da se spu tam dok nisam iznemogao ali ne iznesoh vi e ni ta. Preko no su to isto radili Piters i Parker, naizmeiice no kako nam ni ta ni je dolazilo pod ruku, ostavili smo se najzad toga posla, konstatujui u oajanju da uzaludno iscrpljujemo snage do kraja. Ostatak noi proveli smo u samrtnikim mukama du e i tela. O vanulo je jutro i 16og jula , ali mi smo uzaman izgledali na sve strane. More je i dalje bilo mirno, sa isti m lakim talasom sa severa kao i jue. To. sad ve esti dan bez jela i pia, izuzev bocu portskog vina i bilo je jasno da jo samo veoma kratko vreme mo emo iveti ako do hra ne ne doemo. Nikad nisam video, a i ne elim da vidim, tako smr ale ljude kakvi su bi li Piters i Avgust. Da sam ih takve sreo negde na kopnu, ne bih rekao da sam ih ikada poznavao. Crte njihove su se tako skroz promenile da mi je te ko bilo verova ti da su to ljudi iz moga skora njeg dru tva. Parker, i pored toga to je bio jako opa o i tako slab da nije mogao glavu da digne sa grudi, nije ipak bio tako jada kao ona dvojica. On je podnosio muke sa mnogo strpljenja, nije se alio, i poku avaoje da nam uliva nade na sve mog une naine. Sto se mene tie, ja sam patio manje od ostalih, mada mi je, 5ad sam polaz io na put, zravlje bilo lo e i mada sam, i uop te uzev i, slabije grae. Mnogo sam manje i izmr aveo nego oni, a duh me je upravo vanredno slu io u sravnjenju sa njihovim sk oro potpuno podetinjenim stanjem, njihovim praznim, idiotskim osmesima i nedotup avnim primedbama. S vremena na vreme ivnuli bi kao da im je na mahove dolazila sv est o njihovu stanju skakali bi na noge pod trenutnim buenjem snage, i govorili, za neko kratko vreme, sasvim razumno, nu krajnje oajno, o raznim pitanjima oko na e g polo aja. Moguno je, meutim, da su moji drugovi o svome stanju imali isto mi ljenje koje ja o mome, i da sam ja, nesvesno, padao u iste detinjarije i blesavosti kao i oni to je stvar koja se ne da odreeno utvrditi. Oko podne, Parker je stao tvrditi da s leve strane lae vidi kopno, i jedva sam ga svim silama zadr ao da ne skoi u vodu sa ubeenjem da e otplivati na to kopno. Piters i Avgust, potonuli u melanholinu zami ljenost, nisu uzimali na um Parkerove rei. Ja

sam nisam u tome pravcu mogao da otkrijem ni najbleu liniju nekog kopna znao sam isuvi e dobro da smo daleko od svakog kopna, i da nema smisla zavaravati se iluzi jom. Ali mi je trebalo mnogo vreihena dok sam Parkera uverio o zabludi a kad sam uspeo, on briznu u pla, kao dete, derui se glasno i jecajui i ne prestade dokle go d nije umoran i iznemogao pao i zaspao. Piters i Avgust poku a e takoe, ali bez uspeha, da progutaju komad one ko e. Ja im save tovah da, kao i ja to sam, samo i vau ko u, i onda je ispljunu. Za dugo vakanje su bili suvi e nemoni. Ja sam meutim nastavio tako da inim, i bilo mi je od toga ne to lak e men e je mnogo vi e muila nesta ica vode, i jedva me je uspomena na stra ne posledice toga kod drugih ljudi zadr ala da ne uzmem gutljaj morske vode. Tako je prolazio dan. Odjedared, spazih, stojei sa leve strane na kljunu, jedro. Videlo se na istoku i izgledalo da pod njim plovi velika laa koja, na razmaku od 1215 milja, dr i kurs koji se sa na im ukr ta. Nijedan od mojih drugova nrje ni ta prime tio, a ja sam utao, da se ne bismo mo da opet razoarali. Ali kad je laa do la bli e, vide o sam da plovi nama punih jedara. Nisam mogao onda vi e da se savlaujem i upozorio sam i drugove. Oni poskaka e, predado e se najneobuzdanijoj radosti, plakahu, smejah u se kao idioti, skakahu trupkajui po palubi, upahu kose i naizmenieno se as moljah u Bogu, as psovahu ru ne psovke, I mene je neobino potreslo koje njihovo pona anje, ko je ubeenje da je to najzad ipak siguran spas, te stadoh sa njima zajedno ludovati , pu tajui na volju svojim impulsima blagodarnosti i ushienja, valjajui se po palubi, tap ui, viui, dok me odjedared ne to ne rastrezni, te sam nanovo osetio krajnju oveju b du i oajanje video sam da nam se laa okrenula stra njim svojim delom, i da krmani sk oro u sasvim suprotnom pravcu prema onom u kome sam je prvobitno spazio. Trebalo je vremena dok sam drugove svoje ubedio da nas je srea opet omanula. Na s va moja uveravanja odgovarali su zauenim pogledima i gestovima koji su odbijali va ranja i rave ale. Avgustovo pona anje me je u asno potreslo. Uprkos svemu to sam ja gov orio i inio, tvrdio je neprestano da laa dolazi bli e, i spremao se za prelazak na n ju. Morsku travu to je lagano plovila kraj na e lae je dr ao za amac one lae i poku avao a skoi do njega, leleui i cvilei da oveku srce pukne od alosti jedva sam ga spreio da e ne baci u more. Kada smo malo savladali uzbuenje, posmatrali smo lau sve dok je nismo izgubili iz vida rneutim, vazduh se bio ispunio gustom maglom i digao se lak vetar. Kad je lae konano nestalo, Parker mi se okrenuo sa izrazom lica od kojeg sam sav zarhtao. Dr ao se sabrano, kao nikad. A pre nego to je i otyoriq usta, meni je m oje srce kazalo ta e rei u malo rei on predlo i da jedan od nas mora umreti da bi oni ostali mogli odr ati ivot. XII Ja sam ve o nekog vremena pomi ljao na mogunost da se doe do tog poslednjeg, strahovit og zakljuka ali sam bio re io u sebi da u radije pretrpeti smrt, ma u kojem obliku, nego to u pribei takvome sredstvu. Tu moju odluku nisu pokolebale naju asnije muke gl adi koje sam trpeo. Piters i Avgust nisu uli da je pao taj predlog. Zato sam odve o Parkera nastranu i, pozvav i u sebi Boga u pomo, da Parkera razuverim, dugo vreme na sam govorio i preklinjao ga svim to mu je sveto, iznosio argumente kakve samo taj ikrajnji sluaj diktira da napusti tu misao, i da je ne spominje ni jednom od one dvojice. On me je slu ao ne poku avajui niim da mi protivrei, i ja sam se ve nadao da sam ga zado bio da popusti. Ka sam prestao, rekao je da on vrlo dobro zna da je sve to tako k ako ja ka em da je prila enje tom sredstvu naju asniji izlaz iz situacije koji ovek mo e zamisliti ali, on je dosad istrpeo onoliko koliko ljudska priroda najvi e mo e trpet i, a misli da je nepotrebno da propadnu svi, kad je smru jednoga moguno, i, tavi e, v erovatno da se ostali spasu. Najzad mi je rekao da mogu sebi u tedeti svaki dalji trud oko uticanja na njega, jer se on na taj korak bio re io jo pre nego to se laa po javila, i laa ta je samo za as odgodila objavljivanje toga re enja pred svima. Ja sam ga tada molio kad ve neee da odustane, da bar jo malo poeka sa svojim planom mo da e, ipak, naii neka laa navodio sam i vazdan drugih argumenata, za koje sam dr ao da mogu uticati na njegovu sirovu prirodu. On mi odgovara e da je i ovako progovo rio tek ona kad ve nije mogao drukije da on dalje ne mo e ostati bez hrane, i da bi, stoga, drugo neko vrem e, bai to se njega, tie, bilo suvi e kasno. Kako nisam uspeo da ga dirnem lepim i blagim tonom, re io sam se na drukiji postupa

k. Kazao sam mu da valjda ima oi da vidi da sam ja najmanje iznemogao, da su dakl e moje zdravlje i moja siraga, u tom trenutku, bolje nego njegovi ili Pitersovi i Avgustoviv ukratko, da u, ako bude potrebno, upotrebiti silu, i da u ga, ako pok u a a onoj dvojici saop ti svoje ljudo derske namere, da u ga jednostavno baciti u more. Na to me je on zgrabio za gu u, izvadio no , i uinio nekoliko napada da mi ga sjuri u trbuh samo ga je krajnja njegova slabost spreila da izvede to je naumio. Naravno , za to vreme je i u meni planula srd ba ovukao sam ga do ruba lae s vrstom namerom d a ga bacim u vodu. Spaslo ga je posreddvanje Pitersa, koji je priskoio, razdvojio nas, i pitao ta se de ava. Pre no to sam mogao i ta uiniti, Parker je rekao to je hteo da rekne. Utisak od njegovih rei bio je jo stra niji nego ono ega sam se ja bojao. I Avgust i P iters, koji su, I kako izgleda e, i sami krili tu misao u sebi koju je Parker samo prvi izrekao, dado e Parkeru za pravp, i zahtevahu da se stvar omah izvede. Ja sam oekivao da e bar jedan od njih imati toliko moi da mi pomogne u opiranju a sa pomou tog jednog, oseao sam, bio bih u stanju a otklonim u as. Kako sam se iz osnove prev ario, bilo je krajnje vreme da pomi ljam na svoju sigurnost, jer, svako dalje opir anje od moje strane bilo bi na njihovoj strani razlog da se u tragediji, koja te k to se nije izvela, sa mnom ne postupa ba po teno. Rekoh dakle da pristajem na predlog, i molim samo jo za jedan as ekanja, koliko je potrebno da se razie magla oko nas, i, mo e biti, jo jedared ugledamo onu lau. Privol eo sam ih na to posle mnogih te koa kako se magla digla jo pfe jednog asa vetar je ub rzo do ao a lae nige ne be e, poeli smo se spremati da nam kocka odlui sudbinu. Odvratno mi Je opisivati scenu koja je pos! toga nastala nikoji kasniji dogaaji n isu mogli da mi izbri u detalje te scene iz seanja, i pomisao r.njih trovala mi je svaki trenutak poznijeg mog . vota. Neka mi dakle bude dopu teno da preko toga dela moje prie preem onoliko brzo koliko igda to dopu ta priroda stvari. Jedina moguna me toda bila je izvlaenje slamki. Mesto slamki upotrebili smo iverke drveta, a bilo je re eno da e se iz moje ruke izvlaiti. Ja sam se nato povukao u jedan kut palube, a moji drugovi, utei i okrenuv i mi lea, u drugi. Najstra niju du evnu muku pretrpeo sam dok sam slamke spremao. U veini sluajeva i situacija ivota ovek, dakako, ne gubi int eres za odr anje svoje egzistencije taj interes jo raste ukoliko su slabiji izgledi za spas ivota. Sada meutim, kada sam se na ao pred zadatkora mukle, odreene, vrlo oz biljne prirode sasvim drukije od borbe protiv bure ili gladl kad sam imao priliku da razmislim o sasvim neznatnim mogunostima izbegavanja smrti, i to smrti sa naj groznijom svrhom sada se odjedared svaki deli moje dosada nje energije nekuda razne o, kao to se perca razleu pred vetrom, i mene ophrva najgnusniji, najbedniji u as i strah. Nisam spoetka bio kadar ni da iskidam i slo im ocepke od drveta prsti su mi sasvim otkazali slu bu, a kolena su mi se tresla i udarala jedno o drugo. Kroz moz ak mi je jurilo hiljadu apsurdnih misli kako bih ja lino izbegao ue e u stra noj spekul aciji. Dolazila mi je ideja da se bacim pred svojim drugovima na kolena, i da ih rpolim da me po tede od te uloge pa onda ideja da skoim na njih, jednoga od njih u bijem, i takp vuenje kocke uinim suvi nim jednom reju, sve, sem ideje da svr im ono to m i je bilo rukama. Najzad, po to sam dosta vremena proveo u tim besmislicama, trgao sam se na glas Parkerov, koji me je opominjao da sve nas to pre izbavim iz strah ovite neizveshosti. Ni tada jo nisam bio u stanju da najzad udesim ocepke. Poeo sa m preturati po glavi razna lukavstva, pomou kojih bi naveo jednoga od svojih sast radalnika da izvue krai ive rak, poSto je tako bilo ugovoreno da e onaj ko izvue krai iverak, umreti, da bi se ostali spasli. Ko 6e me osuditi za bezu nost? Samo onaj ko nije nikada bio u slinom polo aju. Najzad, vi e se nije moglo odugovlaiti, i ja oteturah do prednjeg dela lae, oseajui da mi srce lupa kao da e grudi da mi razvali. Pru io sam ruku sa ocepcima Piters izvue prvi. Slobodan! Njegov iverak nije bio najkrai to je bio dokaz da je jedna verov atnoa manje za moje spasenje. Sabrao sam se opet, i pru io ruku prema Avgustu. I on , bez okoli enja, izvue i on be e slobodan. Sada su mogunosti ivota ili smrti stojale p reda mnom potpuno iste. U tom momentu razlila mi se po grudima divljina jednog t igra. Oseao sam prema svome drugu Parkeru najsilniju, demonsku mr nju. Ali, to osean je nijfe dugo trajalo ja mu, zatvorenih oiju, 1 u gru strave, pru ih da izvue jedan o d dva iverka. Pet minuta mu je trebalo da se re i za sve vreme te u asne pauze ja ni kako nisam otvarao oi. Najzad osetih da mi je jedan od dva iverka brzo izvuen iz r

uke. Sudbina je dakle re ena nisam samo znao da li njegova ili moja. Niko nije ni ta govorio, a ja nisam imao snage da se uverim... Najzad me Piters uhvati za ruku, ja se usilih da otvorim Zi, i spazih, odmah, po izrazu Parkerova lica, a sam ja spasen, a on osuen. Uahnuh duboko u sebe vazduh sru ih se onesve en na palubu. Do ao sam k sebi osta rano da ugledam dovr etak tragedije smrt je pretrpeo onaj koji ju je najvi e hteo. Parker je, ne opirui se, bio udaren no em u lea od Pitersa, i sru io se na mestu mrtav. Neu se zadr avati na asti koja je posle toga do la na red. Takve s tvari mo e ovek snevati, ali pakleni u as stvarnosti rei ne mogu opisivati. Neka bude dosta rei da smo od toga le a iveli etiri dana, koji se nikada nee iz pameti izbrisati . To je bilo od 17og do zakljuno 20og jula. Jula 19og padala je bujna ki a, koja je trajala otprilike etvrt asa. U jednom od oni h ulavljenih pokrivaa nahvatali smo ne to vode. Ne vi e od pola balona ali nas je i to ispunilo na dom i snagom. Jula 21og opet smo se na li u krajnjoj nu di. Vreme je bilo jednako toplo i prijatno , ponekad sa malo magle i lakim vetrovima, obino od severa ka zapadu. Jula 22og, dok smo sedeli na gomili i razgovarali melanholino o svom alosnoln polo a ju, meni odjenom sunu kroz glavu misao koja me ispuni vedrom nadom. Setio sam se da mi je Piters, kad smo ono obarali prednju katarku, dao jednu sekiru i zamolio me da je ostavim po mogustvu na sigurnom mestu ida sam ja tu sekiru, nekoliko mi nutapre nego to su oni te ki talasi nai li na nas i napunili lau vodom, odneo na predn ji deo lae sleva, i ostavio je u jednoj koji. Sada mi se prividela mogunost po to to m sekirom probijemo palubu na mestu iznad komore za proviziju, da doemo, ipak, i bez te koa, do hrane. Kada sam taj plan saop tio drugovima, oni se obradova e, i odmah smo sva trojica po li prema kabini na prednjem delu lae. Zagnjuriti se pod vou na tom mestu, bilo je jo mnogo te e nego silaziti u kajitu, jer je, tu, otvor bio nesravnjeno manji. Kao to e se itaoci seati, redovan ulaz u kajitu imao je okvir sa mnogo drvenarije, i kad j e sve to razoreno, otvor se znatno poveao dok ovde, na prednjoj kabini, ulaz nije bip ni ta drugo do obina rupa od tri stope u kvadrat, i, prema tome, mogao je osta ti sasvim neo teen i mali. Ja meutim ni asa ne oklevah sa poku ajem da siem sa u etom oko struka, skoih hrabro unutra, stigoh do koje, i zaista naoh odmah sekiru. Sekira ta doekana je sa velikim ushienjem, a lakoa sa kojom smo do li do nje, smatrana je kao dobar predznak za konano na e spasenje. Poesmo tada da fazvaljujemo palubu sa svom energijom novoprobuene nade Piters i ja odmenjivali smo se na poslu Avgust, zbog svoje ranjene ruke, nije nam mogaD pom agati. Kako smo jo bili slabi i nas dvojica, morali smo se svaki as odmarati o posla. Izlazilo je, prema tome, da e mnogi 1 dugi asovi proi dok se izvr i zadatakr to jest razvali dovoljno velika rupa za slobodan prolaz u komoru sa provizijom. Nu, sve te te koe nisu nas upla ile, radili smo celu no pri meseini, postigli smo najza d ono to mo eleli, u zoru 23ega jula. Sada se Piters javio za sila enje. Opremljen kao i ranije, zagnjurio je i brzo se vratio nosei u rukama mali lonac, koji je, na na u ogromnu radost, bio pun maslinki . Razdelismo ih, i, pojev i ih sa velikom lakomo u, jedva smo ekali da Piters ponovo s ie. Toga puta rezultat je prema io sva na a oekivanja iznesena je velika unka i boca ma dere. Iz boce je svaki od nas samo umereno gutnuo, jer smo se svi jo seali opasnih posledica od neumereno ispijenog portskog vina. Sunka, sem jedno dve funte oko kosti, bila se pokvarila od slane vode, i nije se mogla jesti. Ono to je dobro bi lo razdelili smo. Piters i Avgust, nemoni da se umere, pojeli su svaki svoj deo o dmah ja sam bio oprezniji, pomi ljao sam na e kofa e posle toga doi, i pojeo sam sarao malo od svoga obroka. Posle toga odmarali smo se od neobino naporna na eg rada. Oko podne, osetiv i se opet sna niji i sve iji, nastavismo sa naporima oko dobavljanja hrane. Piters i ja silazili smo naizmenino do zalaska sunca, svaki put sa vi e ili manje rezultata. Izneli smo postepeno jo etiri mala lonca sa maslinkama, drugu unk u, skoro tri galona odline madere, i, to je za nas bilo najdragocenije, jednu malu kornjau vrste galipago kapetan Barnard je, kad smo polazili, dobio nekoliko koma da sa lae Meri Pits, koja se ba tada vratila bila sa jenog puta po Pacifiku, gde je lovila morske pse. Imau jo prilike da u ovom prianju spominjem tu vrstu kornjaa. Ona se nalazi naje e, kao o e mnogi od mojih italaca znati, na grupi ostrva koja se zovu Galipago, a ime svo

je dovode od te ivotinje, jer panska re galipago znai kornjaa iz slatke vode. Zovu ih ponekad i slonkornjae, zato to ih biva ogromno velikih. Ja sam video vi e njih koje su te ile o 1200 do 1500 funata. Izgled im je udnovat, upravo odvratan. Kreu se sporo i te ko, nose svoje telo stopu visoko od zemlje. Vrat im je neobino dug i tan ak, od 18 palaca do dve stope a ja sam jedared ubio jednu u koje je razmak izmeu pleki i glave iznosio ne manje od tri stope i deset palaca. Glava im je neobina, l ii glavi zmije. Mogu izdr ati bez hrane neveravatno dugo Vremena ima primera da su po dve godine provodile u upljini lae, i posle toga bile isto takg ugojene i isto tako odr ane kao i pre. Po jednoj karakteristici ove udne ivotinje potseaju na dromed are, pustinjske kamile. Imaju kesu na korenu vrata, i u njoj stalno izvesnu kolii nu vode. Biva da se u tim kesama po to ivotinja celu godinu nije dolazila do hrane, pa je potom bila ubijena nalazilo do tri galona savr eno sve e slatke vode. Glavna hrana tih kornjaa je divlji per un i celer, takoe i slanica i indiska smokva od ove poslednje napreduje izvanredno dobro, a nalazi se ona u velikoj koliini na padina ma obala gde se nalazi i sama ivotinja. Meso kornjaa, odlino i veoma hranljivo, odr a va ivote hiljadama mornara, koji putuju po Tihom Okeanu zaposleni u lovu na kitov e ili inae. Kornjaa koju smo mi izneli iz komore bila je samo srednje veliine, te ka otprilike 6 5 do 70 funti. nka, vrlo dobro odr ana, ugojena, i sa vi e od etvrtine galona bistre s latke vode u kesi. To je znailo itavo blago za nas padosmo na kolena i blagodarism o Bogu za tako bogatu i va nu pomo. Bilo je mnogo te koa dok smo ivotinju provukli kroz rupu srdito se opirala, a snaga joj be e ogromna. Umalo se nije istrgnula iz Pitersovih ruku i bunula natrag u vodu ali joj Avgust u tome trenutku nabaci na vrat u e sa omom, zadr av i je na. taj nain do k ja nisam skoio u rupu do Pitersa i pomogao rnu da je podigne i izbaci. Vodu iz kese pa ljivo smo iscrpli u bokal, koji je, kao to e se itaoci seati, ranije b io iznesen iz kajite. Zatim smo odbili jednoj boci grli i nainili vrstu a e, koja je merila oko etvrtinu pajnta, ispili svaki svoj deo i re ili da emo se, dok vode bude, strogo. dr ati te mere kao nevne por cije. Kako je poslednja dva tri dana vreme bilo suvo i lepo, osu ilo se i na e odelo, i sv a posteljina koju smo izneli iz kajite, tako da smo tu no, 23ega jula, proveli sr azmerno udobno i mirno, po to smo, pre spavanja, obilno veerali maslinke i unke, sa ne to malo vina. Bri ni da nam se u sluaju vetra ne bi ne to od provizije otkotrljalo u vodu, vezali smo stvari to smo bolje mogli za ostatke od ekrka. Kornjau, koju smo e leli da sauvamo ivu to se najdu e mo e, izvrnuli smo na lea, i takoe pa ljivo vezali. XIII 24ti jul. To jutro probudilo nas je neobino okrepljene, du evno i telesno, kraj svi h opasnosti na e situacije. Nismo znali gde se nalazimo svakako daleko od kopna hr ane koliko je dovoljno za etrnaest dana, i to ako se bude tedljivo tro ilo bez vode no eni morem na najbednijoj olupini izlo eni milosti i nemilosti vetra i talasa kraj svega toga, seajui se mnogo stra nijih beda iz kojih smo se spasli, sada nje na e nevolje smatrali smo kao obine i svakida nje te koe. Eto, toliko je pojam blagostanja ili bede relativan! im se sunce rodilo, dali smo se opet na posao azvlaenja stvari iz komore za jelo, kad ojedared naie pljusak sa sevanjem munja. Br zo ponovismo to smo ve jedared radili skupljanje vode pomou ar ava na taj nain to bismo jako zategnuli ar av, a u sredini ga opteretili jednom karikom lanca. Voda je onda curila ka sredini, i tu kapala u podmetnuti bokal. Skoro smo ga bili napunili, k ad udari jak vetar od severa morali smo prekinuti posao trup lae se stao tako sil no ljuljati da se nismo vi e mogli dr ati na nogama. Brzo preosmo na prednji deo lae i privezasmo se za ekrk. Tok dogaaja smo meutim oekivali sa mnogo veom mirnoom no to se mo e zamisliti u slinim okolnostima. Oko podne se vetar pojaao kaku se to ka e, za dve rupice na jedru, a uvee je duvao svom silom, i pratili su ga te ki, veliki talasi. Naueni ve iskustvom kako da se najbolje privrs timo, proveli smo no prilino dor bro mada smo bili kroz mokri i jednako strepeli da nas voda ne spljusne u more. Sreom, bilo je tako toplo da nam je mokrina skoro p rijala. 25ti jul. Vetar popustio ostala mu snaga otprilike deset vorova brzine, pa su i t alasi toliko legli da smo na palubi bili suvi. Ali, na veliku na u alost, na li smo d

a je voda odnela dva lonca maslinki, i sve to je ostalo od unke, mada smo te stvar i bili veoma pa ljivo privezali. Re ili smo da kraj svega toga jo neemo ubijati kornjau , i da e nas za doruak zadovoljiti ono malo maslinki i porcija vode, koju smo pome a li pola i pola s vinom, i konstatovali da takva me avina neobino sna i. More je jo uve k bilo nemirno, i krajnje nezgodno za produ enje na ega lova u provizionoj komori. U toku dana neke stvari, koje nam, uostalom, u tadanjem na em polo aju, nisu mogle ni za to poslu iti, isplivale su kroz rupu same sobom ali, voda ih je odmah odnela. O pazili smo takoe da se trup lae, postepeno, sve jae naginje nastranu, tako da smo s e morali vezati. Proveli smo sumoran i te ak dan. U podne je sunce sijalo skoro ve rtikalno nad nama, i po tome smo znali da nas je onaj dugi niz severnih i severo zapadnih vetrova doterao blizu ekvatora. Pred vee smo videli nekoliko ajkula, i u znemirili se, gleajuii kako nam se jedna od njih, grdno velika, pribli uje. Kad je u jedan mah paluba oti la duboko u vodu, ona grdosija se formalno popela k nama pran ula se nekoliko puta nad ulazom u kajitu, udarila repom Pitersa. Na na e veliko za dovoljstvo, golem jedan talas ju je opet svalio u more. Da je vreme bilo lepo, m ogli smo je lako uhvatiti. 26ti jul. Vetar se znatno sti ao, more je takoe leglo, i mi smo se re ili da produ imo posao. Posle mnogo muke, kroz itav taj dan, uvideli smo da niemu vi e nemamo da se n adamo na tome mestu meuzidovi toga prostora preko no su bili ulubljeni, iiela voda u upljinu lae. Taj fakt r.as t. naravno, ispunio oajanjem. i jul. More skoro sasvim glatko veoma i. vt.ri od severa i zapada. U podne, po to j e izgrejalo jako toplo sunce, su ili smo odela. Kupanje u moru bilo nam je neobino prijatno u svakom pogledu ali smo morali biti veoma obazrivi, jer su preko celog a dana ajkule pratile lau. 28mi jul. Jednako lepo vreme. Laa se tako nakrenula da smo se ve pobojali da e se p revrnuti. Poeli smo se ude avati za tu krajnju sluajnost vezali smo kornjau, bokal i dva lonca maslinki to se bolje dalo, sa vetrove strane, i spolja na trupu lae, isp od velikog lanca. More neprestano mirno, sa malo ili nimalo vetra. 29ti jul. Nastavlja se lepo vreme. Avgustova bolesna ruka pokazuje znake izumira nja. On se tu i na sanjivost i u asnu e ali nema velikih bolova. ime da mu olak amo. Trlj ali smo malo bolesno mesto siretora iz maslinki to je bilo sve to smo znali, i nij e pomagalo ni ta. inili smo to smo mogli da mu bude lak e, i utrostruili njegov deo vod e. 30ti jul. Neobino topao dan, bez vetra. Jedna grdno velika ajkula pratila je lau c elo prepodne. Nekoliko puta poku ali smo, bez uspeha, uostalom, da je uhvatimo pom ou ome. Avgustu je mnogo gore on na na e oi propada, kako zbog nedostatka prave dobre hrane, tako i od posledica svoje rane. Jednako se moli Bogu da ga uzme i oslobo di patnje. Veeras smo pojell i poslednje maslinke, a voda u bokalu bila je tako u stajala da je bez vina uop te nismo mogli piti. Re ili smo da sutra ubijemo kornjau. 31vi jul. Pro la no bila je, zbog polo aja lae, puna strave i umora. Ujutro smo imali posla da ubijemo i razudimo kornjau. Pokazalo se da je mnogo manja nego to smo mi mislili, ali obro odr ana meso je iznosilo najvi e oko deset funti. Da bi se to bolje ouvalo, isekli smo ga u male komade, slo ili u tri preostala lonca od maslinki i u bocu od vina, i prelili siretom. Dogovorili smo se da emo se zadovoljavati sa etiri uncije dnevno, i tako onda imati hrane za trinaest dana. Predvee nas je iznenadila jaka ki a sa mnogo sevanja i grmljavine ali je tako malo trajala da smo skupili svega pola pajnta vode. Svu tu vodu, po porazumu, daosmo Avgustu, koji je izgledao ve sasvim blizu kraja. Pio je iz ar ava mi smo dr ali ar av nad njim, i voda mu je kapala u usta, jer nismo imali n a raspolaganju sud, sem da smo prbsuli vino iz burenceta ili ustajalu vodu iz bo kala. Uinili bismo bili, uostalom, ma koje od ovoga, samo da je ki a du e potrajala. Bolesniku posle vode kao da nije bilo mnogo lak e. Mi ica mu je sasvim pocrnela, od l anka do ramena, a noge hladne kao led. Svakoga irenutka oekivali smo smrt. Avgust je bio strahovito izmr aveo od 127 funti, koliko je bio te ak u Nantuketu, sada je spao do ciglih 4050. Oi su mu bile tako upale, da su se jedva videle, a ko a na obr azima toliko onjlitavela da je jedva vakao hranu i jedva gutao i tenost. 1vi avgust. Produ ava se isto mirno vrerrie, samo to sunce u asno pee. Trpeli smo stra hovitu e voda u bokalu sasvim Se usmrdela i po njoj gmizali crvi. Malo smo od te v ode ipak pili pome av i je sa vinom ali to nam skoro nikako nije gasilo e. Mnogo vi e os ve avalo nas je kupanje u moru meutim, to smo samo dosta retko mogli da inimo zbog s

talne blizine ajkula. Bilo nam je jasno da Avgustu nema spasa, da umire. Niim nis mo mogli da mu ubla imo muke, koje kao da su bile goleme. Oko dvanaest asova izdahn uo je u jakim grevima, i ne prozboriv i ni rei ve od vi e asova. Njegova smrt napunila n as je mranim predoseanjima, i tako je te ko uticala na nas da smo ceo dan presedeli kraj le a i samo se apatom oslovljavali. Tek po to se dobro smrklo, ohrabrili smo se da ustanemo i da telo bacimo u more. Le je bio odvratan, i ve toliko truo da se je dna noga, kako ju je Piters dohvatio, odmah odvojila od trupa. Kad je trula masa skliznula u vodu, videli smo na fosfornoj svetlosti koja je iz trule i bleskala, sedam ili osam velikih ajkula a kada su dohvatile i stale da raski 7 Avanture Gorona Pima 7 daju plen, kljocanje i pra tanje bilo je takvo a se sigurno moralo uti na itavu milju daleko. Mi smo se stresli od u asa slu ajui taj um. 2gi avgust. Isto vreme, uznemirujua ti ina i velika toplota. Zora nas je zatekla sa svim slomljene i telesno iznurene. Voda u bokalu postala je nemoguna, pretvorila se u debelu piktijastu masu, po kojoj su vrveli gnusni crvi. Prosuli smo sadr inu, isprali dobro bokal morskom vodom, i usuli onda u njega malo sireta iz boca u ko jima smo ostavili kornjaino meso. e smo jedva podnosili vino je.samo jo vi e raspaljiv alo vatru u nama, i zanosilo nas toliko da smo se odmah opijali. Poku ali smo zati m da se pomognemo me ajui malo morske vode u vino ali to je odmah izazvalo na povraa nje, i okanili smo se. Celoga dana vrebali smo priliku da se okupamo ni to nam s e nije dalo trup lae je prosto bio opsednut ajkulama verovatno ista udovi ta koja su sino pro derala na eg druga, a sad oekuju drugu slinu ast. Ta okolnost ispunjavala nas je gorinom i budila u nama te ka, melanholina predoseanja. Kupanja su nam tako dobro i nila, i znati sad da je ta blagodet potpuno iskljuena, bilo je vi e no to smo mogli pod neti. Nismo uostalom bili sigurni ni od neposredne opasnosti jedan nezgodan korak, ili pokret dosta da se najmanje sklizne, i eto nas na doma aju pro drIjivih iv otinja, koje su nam se i tako pribli avale, plivale sa svakim veim talasom pravce n a nas. Vika i mlataranje rukama kao da ih ni najmanje nisu pla ili. I premda je je dnu od njih Piters dohvatio sekirom i osetno ranio, nastavila je na istom mestu da navaljuje. Predvee se pokazao oblak ali, na grdnu na u alost, pro ao nas je ne izli v i se u ki u. Ne mo e niko zamisliti koliko smo u to vreme stradali od ei. No smo probde li mueni eu i strahom od ajkula. 3i avgust. Nikakva izgleda na izbavljanje, a laa se ve toliko nagnula da uop te vi e ni smo mogli stojati na palubi. urili smo se da osiguramo vino i kornjaino meso, za s lucaj da se laa prevrne. Doneli smo dva klina, zabili ih sa vetrove strane u trup lae, nekoliko stopa iznad vode, to nije bilo mnogo daleko od hrpta, jer smo skoro ve le ali na boku. Za te nove smo onda vezali proviziju tu je bila sigurr. nego na prednjem delu lae, ispod lanca. Strahovite muke od ei preko celoga dana na kupanje ni pomisliti nemoguno zaspati. 4ti avgust. Ba pre nego to e zora sinuti, opazismo da se hrbat ve izdi e iz vode laa da kle tek to se nije prevrnula. Spremismo se za najgore, da nas potres ne bi odbaci o. Spoetka je izvrtanje i lo lagano i postepeno, i mi smo uspeli da se od vetrove s trane uspuzamo dosta visoko, i to pomou onih u eta na klinovima zabijenim da slu e ka o oslonac kojima smo, srenim sluajem, ostavili krajeve da vise. Ali nismo raunali s a ubrzanjem pokretne snage, i naskoro nismo vi e bili u stanju da dr imo korak sa na glim okretanjem pre nego to smo shvatili ta e da se desi, osetili smo da smo naglo hitnuti u more, i koprcamo se nekoliko ar ina pod vodom grdnog talasa koji se prek o nas prevalio. Kad me je, ponela voda, ja sam ispustio u e za koje sam se dr ao. Osetiv i da sam potp uno pod laom, a skoro sasvim iznemogao, prestao sam sa svakim naporom, i iznjirio se sa smru koja tek to nije do la. Ali sam se opet prevario nisam uzeo u obzir prir odan ot kok lae na vetrovu stranu. Kovitlac vode navi e, koji je nastao usled delimino g obratnog prevrtanja lae, izdigao me je.na povr inu sa jo veom silinom nego onakojom sam bio potopljen. Kada sam izleteo gore, video sam da plivam otprilike dvadese t jarda daleko od trupa lae. Trup je le ao sa hrbatom izvrnutim gore, Ijuljao se u as no sa jedne na drugu stranu, a more je svud unaokolo bilo jako uznemireno i puno vrtloga. Pitersa nisam nigde video. Jedno uljano bure plivalo je nekoliko stopa od mene i razni drugi predmeti sa lae bili su rasuti po vodi. Glavni moj strah sada bile su ajkule, za koje sam znao a su blizu. Da bih lih po mogustvu zapla io, udarao sam i prskao po vodi i rukama i nogama, i pravio to vi e pen

e plivajui ka trupu lae. Uveren sam da samo toj sasvim prostoj meri predostro nosti imam da zahvalim za svoje spasenje jer, ba pre iz7 99 vrtanja lae bilo je toliko mnogo ajkula oko nje, da sam ja za vreme svoga plivanj a morao dolaziti u neposredan dodir sa nekom od njih. Osobitom nekom sreom stigao sam do boka lae itav, mada toliko iznemogao od grdnih napora da bez Pitersove pom oi, u dobar cjas, nikad ne bih dospeo i na nju. Na veliku moju radost, pojavio se on uspuzao se na hrbat sa protivne strane trupa i bacio mi kraj jenog od onih u et a koja smo bili privezali za klinove. im sriio izbegli jednu opasnost, odmah smo morali upraviti svu pa nju na strahovitu izvesnost druge apsolutne gladi. Svu na u hranu odnela je voda uprkos na oj najveoj brizi da je ouvamo nemajui pred sobom ni truni nade na jo neku mogunost da se doe do hrane, obuzelo na s je obojicu najvee oajanje, plakali smo glasno kao deca, i ne poku avajui vi e a se uza jamno pote imo. Takvu slabost te ktj je razumeti onom ko nikada nije bio u slinom pol o aju treba se setiti da smo mi umno bili tako rastrojeni mnogim oskudicama u u asim a, da se u to doba upravo nismo ni mogli smatrati kao potpuno prisebna bia. U kas nijim opasnostima, koje su bile isto toliko velike, ako ne i vee, ja sam podnosio hrabro sve muke moga polo aja, a Piters, kao to e se videti, isticao je jo i jednu s toiku filozofiju, isto tako Heverovatnu kao to je bilo i sada nje detinjasto i malod u no njegovo pona anje, razlika je dolazila od duhovnog stanja. Izvrtanje lae, mada smo se zbog toga li ili vina i kornjaina mesa, ne bi nas u stvar i dovelo do jo bednijeg stanja no to je bilo prea nje, da nam nisu propali ar avi, pomou kojih smo dotle hvatali ki nu vodu, i bokal, u kojem smo skupljali i uvali tu vodu jer, prona li smo da je sva donja strana lae oko hrpta pokrivena debelim slojem kru pnih laarskih koljki, koje su i prijatne i veoma hranljive. I tako, dogaaj koji na m je bio zadao samrtni strah pokazao se za nas u dva pravca yi e kao blagodat nego kao zao udes otkrio nam je izvor hrane koji nas mo e, ako budemo hranu umerno tro i li, vi e od mesec dana odr avati sem toga, u mnogome popravio na e stanje 100 i u smislu pozicije jer nam je sada mnogo ta biio povoljnije i mnogo smo manje bili izlo eni opasnostima nego pre toga. Meutim, te koa oko pitanja vode uinila nas je neosetljivima za sve koristi od na eg pro menjenog polo aja. Da ne bismo propustili priliku na sluaj neoekivane ki e, poskidali smo ko ulje, znajui naravno da pomou njih ni u najboljem sluaju ne mo emo skupiti vi e od etvftinu pajnta vode. Celoga dana ne pokaza e se oblaci. Stradanje na e od ei, u asno. P iters je te noi spavao, u nemirnom snu, otprilike jedan as, a meni stra ne muke ne d ado e oka sklopiti. 5ti avgust. Digao se mali vetar i naterao lau u masu morske trave tu smo bili tak o sreni da naemo jedanaest malih rakova, i tako se nekoliko puta prijatno poastimo. Ljuske tih rakova bile su tako tanke, da smo ih mogli pojesti od rakova nismo t oliko edneli koliko od onih sitnih koljki. U travi nije bilo ajkula, te se usuismo i da se okupamo, i ostadosmo u vodi vi e asova. Od toga je e znatno popustila. Tako o sve eni, proveli smo no prijatnije, obojica mogasmo malo da prospavamo. 6ti avgust. Toga dana Bog nas se setio naglom i izda nom ki om trajala je od podne d o u samu no. Gorko smo alili to nemamo ni bokal ni burence kraj sveg te kog hvatanja vode u ko ulje, mogli bismo ipak napuniti ako ne oba baf jedan sud. Ovako, e smo gas ili cedei vodom natopljene ko ulje tako da nam je tenost curila u gu u. Citav dan smo se time zanimali. 7mi avgust. U samu zoru obojica smo istovremeno opazili, na istoku, jedro, koje je oigledno plovilo k nama. Pozdravismo arobnu sliku dugim uzvikom radosti, i poesm o odmah davati sve mogune znakove mahali smo ko uljama skakali uvis to smo onako sla bi, bolje mogli ak smo se i derali svom snagom svojih plua, mada je laa bila oko 15 milja daleko. Postepeno se sve vi e pribli avala na oj olupini, i mi smo sada znali d a e nas ljudi, ako samo odr e isti kurs, uskoro morati primetiti. Posle jednog asa ve smo jasno razlikovali posadu na palubi. Laa je bila duga, niska, nekako ivahn a, sa crnim krugom na prednjem jedru, i, kako je izgledalo, sa mnogobrojnom posa dom. Odjedared nas doepa u asan strah mada je bilo nemoguno da nas ne spaze, nije bi lo sasvim iskljueno da nas ostave sudbini. Jer, premda je te ko u to verovati, taka v varvarski postupak ne dolazi ba meu retkosti na moru, a slu e se njime bia koja se raunaju u Ijude. U ovoj prilici, hvala Bogu, ne obistini se na a slutnja naskoro op

azismo a se mornari na palubi ivo kreu, da di u britansku zastavu, i da, plovei na vet ar, dolaze pravcem k nama. Posle pola asa na li smo se u kajiti. Laa se zvala Jovank a Gaj, dolazila je iz Liverpula, kapetan joj je bio Gaj, a putovala je za Ju na Mo ra i Pacifik, u lov na morske pse, i radi trgovine raznom robom. XIV Jovanka Gaj bila je ostojanstvena laa od sto osamdeset tona. Spreda neobino vitka, i, na vetru, pri stalhom vremenu, jedna od najbr ih jedrilica koje sam ikada video . Ali je za borbu sa morem bila slabo pogodna pre svega, sa obzirom na svrhu koj oj je namenjena, suvi e duboko je tonula u vodu. Za sline slu be su najzgodnije povee lae, ali sa manjim tonjenjem. recimo, laa od 300350 tona. I trebalo bi da takva laa bude konopcima i jedrima snabdevena na nain barki ili velikih amaca, i uop te da bu de drukije graena nego obine lae na Ju nom Okeanu. Neophodno je potrebno da je dobro n aoru ana. Treba da ima, recimo, deset do vanaest brodskih haubica od dvanaest funti dva do tri topa sa dugim cevima pu ka sanduke za oru je koji ne propu taju vodu, na s vakom spratu broda. Kotve i u ad njena treba da su mnogo vr i nego obino na brodovima z a trgovinu druge vrste, a posada da je mnogobrojna i dobro izve bana za lau kakvu s am opisao, bar 50 do 60 sna nih mornara. Jovanka Gaj imala je posadu od 35 ljudi, sem kapetana i podo ficira i nije bila naoru ana, i inae opremljena, bi to mogao po eleti poznavalac opas nostii te. njenog trgovakog zanata. Kapetan Gaj, d entlmen veoma Ijubaznog pona anja, bio je ovek od velikog iskustva u t rgovir. sa Jugom, kojoj je posvetio vei deo svog ivota. ali nedostajalo mu je ener gije, pa otuda i preduzimljivosti duha, potrebnih pri njegovu poslu. On je bio s avlasnik lae, i imao da plovi po Ju nim morima, i to sa diskretnim zadatkom da prom ee svakovrsnu robu. Vozio je, prema tome, veoma razliite stvari ogledala, perlice, ognjila, sekire, bradve, testere, strugala, dleta, makaze, svrdla, turpije, ekie, klinove, no eve, brijae, konce, igle, zemljano posue, pamunu materiju, nakit, i jo ra zno drugo i tome slino. Laa je otplovila iz Liverpula 10og jula, pre la znak Raka 25 og jula na 20 zapadne du ine, i 29og jula prispela na Sal, jeno od ostrva Zelenog p redgorja, gde je utovarila so i druge putne potrebe. 3eg avgusta otisnula se od ostrva, plovila na jug u pravcu Brazilijanske obale, i pre la ekvator izmeu 28 i 30 zapadne du ine. To je kurs kojeg se obino r e evropske lae na putu za predgorje Dobre Nade, ili i dalje, do Istone Indije. Na taj nain. izbegavaju se morske ti ine, a i j ake protivne struje, koje stalno dolaze do Gvinejske obale a to je i najkrae puto vanje, smatra se, jer uvek ima zapadnih vetrova, pomou kojih se dospeva do Predgo rja. Kapetan Gaj re io je da e se prvo zadr ati na Kergelenovoj zemlji za to ne znam rei . Onoga dana kad su nas dvojicu primili na lau, pro li su kraj Predgorja sv. Roka d akle, nalazili smo se na, 31 zapadne du ine, i, prema tome, nas dvojica smo znali da nam je olupina bila no ena od severa na jug za itavih 35 stepeni. Sa nama se pos tupalo na lai veoma predusretljivo, s obzirom na na e nesree. I tako smo se, Piters i ja, za ve nekih etrnaest dana za koje vreme smo nastavili put u pravcu jugoistono m, i bili sreni da imamo lak vetar i lepo vreme i Pitejs i ja smo se potpuno opor avili od svih na ih li avanja i stradanja, i seali se dogaaja vi e kao stra nog sna, iz i 103 kojeg smo se najzad sreno prpbudili, nego kao gole i prave stvarnosti. Kasnije sa m se uverio da ta pojava poluzaboravliena dolazi od naglih prelaza i promena, bi lo od alosti ka radosti ili od radosti ka alosti, i da stupanj ovekove zaboravnosti odgovara stepenu razlike i promenjenim situacijama. Ja, naprimer, nikako ne mog u vi e da zamislim punu meru bede koju sam trpeo u dane na eg ivota na olupini. Dogaaj pamtim, ali ne i oseaje koje su dogaaji izazivali kad su nastajali. Znam samo da sam, po to bi dogaaji nastali, tada uvek mislio da oveja priroa zaista ne bi mogla izd r ati samo za jedan stepen jaa stradanja. Putovali smo hekoliko nedelja ne do ivev i ni ta znaajnije od sretanja sa laama koje su lovile kitove, a jo e e sa kitovima samim, to jest, sa crnim ili pravim kitom, kako g a zovu za razliku od spermacitnog, III pota. 16og septembra, u blizini predgorja Dobre Nader do ivela je laa prvu veu buru otkako je krenula na put iz Liverpula. U toj oblasti, osobito na jug i na istok od Predgorja mi smo bili vi e zapadno, imaj u mornari esto sluajeva strahovitih bura, Bure te idu obino sa naroito strahovitim t alasima, a jedna od najopasnijih osobitosti tih bura sastoji se u poznatoj iznen adnoj promeni vetra, to se obino javlja kad je sila bure na vrhuncu. Duva, naprime

r, pravi orkan od severa ili severoistoka, pa se onda odjedared sa te strane ne javlja vi e ni povetarac, dok vetar, uskoro, i sa stra nom silom ne skoli od jugozap ada. Svetla mrlja na jugu siguran je predznak da e biti promene vetra i tako se o nda bar mogu preduzeti nu ne mere predostro nosti. Bilo je oko est easova izjutra ka je nai ao prvi udarac vetra, kao obino, od severa. Oko osam asova vetar se ve jako pojaao i preko nas se prelio jedan od najstra nijih t alasa koje sam ikad video. Sve smo uvrstili to smo bolje mogli ali laa se muno opira la, i svaki as se pokazivalo da je neotporna. Naprimer, svaki potres bi joj zario kljun duboko u vodu, a da se podigne, irebalo joj je tainan toliko vremena, kol iko da je nov talas opet zagnjuri. Pre nego to e sunce sesti, pokazala se na jugu svetla mrlja, koju smo, uostalpm, i oekivali, a jedan fa kasnije videsmo kako se prednje jedro srozalo prazno niz katarku. Neki minut posle toga, uprkos svim meraraa, k ao udom, laa polegne na bok, a itav okean pene za u ta preko nas. Sreom, taj jugozapadni vetar bio je samo trenutan udarac lau smo opet ispravili, bez ikakve tete u rezer vnim motkama na jedrima. Jo smo se nekoliko asova borili sa uzburkanim morem, dok se pred zoru sve opet ne vrati na stanje otprilike onakvo kakvo je bilo pre bure . Kapetan je tvrdio da smo se samo uom spasli. 13og oktobra ugledali smo Ostrvo princa Edvarda, na 46 53 ju ne sirine i 37 46 ist one du ine. Dva dana kasnije bili smo blizu ostrva Zauzete zemlje, a uskoro proosmo ispred Krozet ostrva, na 42 59 irine, i 48 istone du ine. 18og oktobra stigosmo na 6 strvo Kergelen, ili Pusto ostrvo, u Ju nom Indiskom okeanu, i bacismo kotvu u Bo inoj luci. To ostrvo, upravo ostrvska grupa, le i ju no od predgorja Dobre Nade, otprilike 800 milja daleko. Prona ao ga je, 1772, baron Kergelen, Francuz, koji je ostrvo dr ao za jedan deo velikog ju nog kontinenta, i tako je bio izvestio i javnost u zemlji, i pobudio ne malo interesovanja. Stoga je uzela bila stvar u svoje ruke vlada pos lala je barona idue godine opet tamo, kako bi svoj pronalazak mogao podvri kritici , pri emu se onda. i otkrila zabluda. 1777e godine pristao je uz ta ostrva kapeta n Kuk, i krstio glavno od njih imenom Pustog ostrva, koje mu, uostalom, potpuno i dolikuje. Meutim, samo dok mu se ovek tek pribli uje, stvarno, padine skoro svih b rda, od septembra do marta, sono su zelene. Ta varljiva pojava dolazi od jedne ma le biljice, vrste saksifraga, koja buino raste na nekoj podlozi mahovine. No sem te biljke, jedva da na ostrvu ima jo traga nekoj vegetaciji sa izuzetkom tvrde i divlje neke trave blizu luke, nekih li ajeva, i nekog zelja koje potsea na kupus ka d je ve pre ao u seme, i ima gorak i opor ukus. Ostrvo je brdovito, ali nema ni jedan znatno visok vrh. Vrhovi su stalno pokrive nii snegom. Obala ima vi e luka, meu kojima je Bo inja luka najzgodnija. To je prva luka na severoistoen oj strani ostrva, do koje se dolazi kad se obie Predgorje Fransoa, koje ini severn u stranu ostrva, i udnim svojim oblikom upozorava na luku. Istureni deo toga pred gorja svr ava se visokom stenom a u toj steni ima velika rupa koja ini prirodnu kap iju. Kapiija ta je na 48 40 ju ne irine i 69 6 istone du ine. Kad se kroz taj otvor up lovi, nalazi se vrlo dobro mesto za spu tanje kotve, okru eno sa vi e sitnih ostrvaca koja su dobra za tita od istonih vetrova. Ako se oatle plovi alje istono, dolazi se, k roz Zoljin zaliv, o dubine luke. Luka je mali, svud unaokolo kopnom zatvoren base n, sa tvrdim, kompaktnim glinenim dnom. Laa, ukotvljena tu drugoin svojom kotvom mo e tu ostati i eitavu goinu dana bez ikakve opasnosti, Zapadno od ulaza, pri Zolj inu zalivu tee potok sa odlionom bistrom vodom, do koje je veoma lako doi. Oko Kergelenskog ostrva ima morsMh pasa, sa krznom, i goloko aca, i ima u velikoj koliini morskih slonova. Ptiji rod je bogato zastupljen. Ima naroito pingvina, i to u etiri razne vrste. Kraljevski pingvin, nazvan tako zbog dostojanstvena izgleda i rasko nog perja, najvei je. Po leima je obino siv, nekad sa ljubiastim prelazima bo ja trbuh mu je beo kao sneg glava i noge sjajno crne. Glavnu lepotu perja ine dve pruge zlatno ute, koje idu od glave do grudi. Kljun je ugaak, ili rumenkast ili sk rletno crven. Te ptice hodaju uspravno i dr e se dostojanstvepo. Glavu nose veoma visoko. Krila im vise nekako kao mi ice i, ato to im je rep uporedan sa nogama, to p ingvini osobito u sumrak, 1 kad ih neoekivano smotrimo, potseaju na oveji oblik. Kra ljevski pingvini, koje smo mi videli na Kergfelenskom ostrvu, bili su ne to vei od guske. Jo su poznati makaronipingvin, magaracpingvin, i manguppingvin. No ovi su

manji, nemaju tako lepo perje, i jo se i inae razlikuju. Sem pingvina ive tu jo i mnoge druge ptice naprimer, morska koko , plavi galeb, divl je patke, portegmontske koko ke, upave ptice, golub sa Pred gorja, morske laste, BabaKarini pilii, BabaKarine guske, veliki galebovi, i, najz ad, albatros. Veliki galeb je dsto toliko velik koliko i obini albatros, i ineso der je. Nazivaju ga zato eesto i galebom to kosti lomi, ili grabljivim galebpm. On nije nimalo pl a ljiva ptica dobro zgotovljeno njegovo meso ukusno je leti ra irenih i kao nepominih krila, neposredno nad povr inom voe. Albatros je jedna od najveih i najsrdanijih ptica u oblasti Ju nog mora. On spada u galebove, i hvata plen u letu. Na kopno dolazi samo a snese jaja. Izmeu te ptice i pingvina odr ava se neko osobito prijateljstvo. Gnezda svoja grade po jednom op tem planu po jedno albatrosovo gnezdo dolazi u sredinu kvadrata od etiri pingvinska gnezda. Te logore moreplovci nazivaju pajta ija, i dosta su ih opisivali po knjiga ma ali, kako je ipak mnogo Ijudi koji te opise nisu itali, a ja imam jo da pomenem te ptice, rei u ne to o pojavi njihova ivota. Kad doe vreme le enja, ptice se okupe u velikim jatima, i nekoliko ana kao da se dog ovaraju o nainu svoga postupanja. Najzad izaberu ravno mesto, dosta prostrano od 3 do 4 jutra, to bli e moru, pa ipak tako da more ne mo e do njega doi. Pri izboru mes ta odluuje ravnina prostora ali, i meu takvima jo naroito tra i se teren koji je najma nje zakren kamenjem. Kad7 je to pitanje re eno, tada poinju u isti mah, i kao jednom mi lju inspirisane, da omeavaju matematiki taan kvadrat ili paralelogram kako najbol je odgovara prirodi terena, i toliko veliki, da u njega stanu sve ptice do jedne , ali i nijena vi e ime verovatno daju na znanje da eventualnim prido licama, koje se nisu trudile oko spremanja logora, nema mesta. Jedna strana tako omeenog terena ie paralelno sa ivicom mora, i ostaje otvorena za ptice da ulaze i izlaze. Ka su gr anice gnezi ta na taj nain odreene, kolonija zapoinje i enje terena od svega to na nje kamen se jedan po jedan di e i iznosi van linija ali, odmah uz linije, tako da se, sa tri strane, naeine o kamenja itavi zidovi oko tri strane logora. Pored zido va sa unutra nje strane, naini se savr eno ravna i udobna putanja, 6 do 8 stopa iroka, koja ivii ceo logor i slu i kao op ta promenada. Naredni posao je a se ceo teren podeli u kvadratie potpuno istih povr ina. To se pos tizava trasiranjem uskih, veoma glatkih putanjica koje se presecaju pod pravim u glovima na povr ini celog terena. Na svaku taku preseka dolazi po jedno albatrosko gnezdo, a u sredinu svakoga kvadrata po jedno pingvinsko gnezdo tako je onda sva ki pingvin okru en sa etiri albatrosa, a svaki albatros sa etiri pingvina. Pingvinsk o gnezdo je rupa u zemlji, veoma plitka, samo toliko izdubljena koliko da pingvi novo jaje sauva od kotrljanja. Albatrosovo gnezdo nije tako prosto albatros prvo nabaca humicu, otprilike stopu u visinu i dve u preniku, od zemlje, morske trave i lju tura, i tek na vrhu te humice pravi gnezdo. Ptice te naroito se brinu da im gnezda za vreme le anja ni minut jedan ne ostanu pr azna. Ako jedna ptica napu ta gnezdo, druga ve stoji kraj nie, spremna a zauzme njen o mesto. Ta preostro nost potrebna je zbog neskrupuloznih uobiajenih kraa jaja u gnez di tu. Mada u veini tih logora ive iskljuivo albatrosi i pingvini, ima dosta i takvih u kojima u ivaju povlastice graanstva i druge morske ptice one grade gnezda slobono na sve strane gde nau prazno mesto ali nikad ne prisvajaju le i ta glavnih krupnih p tica u Jogoru. Izgled takvog jednog gnezdi ta, osobito izaleka, veoma je neobian. Sv a atmosfera iznad njega prosto je zagu ena albatrosima, koji neprestano doleu i odl eu. U isto vreme vidi se i grna koliina pingvina, od kojih se jedni u urbano tiskaju po uzanim prostorima, a drugi, kreui se poznatim, vojnikim ukoenim nainom prolaze pro menadom oko logori ta. Ukratko, posmatrali mi tu pojavu ma s koje strane, moramo s e uditi osobitoj mudrosti tih pernatih i. votinja, i ne mo e ovek da se i sam ne prea raznim refleksijama. Sutradan po to smo prispeli u Bo inju luku, raredio je podoficir Peterson da se spust e amci on je po ao, mada sezona nije bila poela, u lov na morske pse, a kapetan, i s a njim jedan njegov mlad roak, iskrcali su se na pustom kraju obale, sa zapadne s trane, po to su imali u unutra njosti ostrva da svr e neki posao koji je meni ostao ne poznat. Video sam da je kapetan poneo sobom jednu bocu, u kojoj je bilo zapeaeno p ismo, i po ao, od mesta gde su se iskrcali, prema jednom od najvi ih vrhova u tom pr

edelu. Verovatno je hteo da ostavi to pismo za neku drugu lau, koja je kasnije im ala tu da pristane. Kad smo kapetana izgubili iz vida Piters i ja bili smo u pod oficirovu amcu nastavili smo plovidbu uz obalu i vrebali morske pse. Jedno tri ne delje dana produ ili smo to zanimanje, ispitivali pa ljivo svaki kutak ne samo Kerge lenove zemlje nego i nekoliko drugih malih ostrva u blizini. Ali trud na ostajao je bez znatnijeg uspeha. Videli smo dodu e veu koliinu krznatih morskih pasa, ali su bili neobino pla ljivi, da smo, uz najvei trud, arili svega 350 ko a. Morskih slonova bilo je takoe u izobilju, osobito na zapadnoj strani kopna ali smo ulovili svega 20 komada, i to sa veoma velikim te koama. Oko manjih ostrva na li smo dosta morskih pasa pokrivenih retkom dlakom, ali te nismo dirali. Vratili smo se na lau oko 11o g novembra tu smo se opet na li sa kapetanom i sa njegovim roakom, koji su nepovolj ne stvari priali o unutra njosti ostrva, pretstavljajui ga kao jedan od najpusto nijih i najneplodnijih krajeva na svetu. Oni su proveli na ostrvu dve noi, zbog nekgg iiesporazuma oko oda iljanja amca po njih, od podoficirove strane. XV 12og novembra isplovili smo iz Bo inje luke, pro li delimino ve preenu liniju na zapad, i ostavili sa leve strane ostrvo Marion, jedno iz Kfozetove gru1 pe ostrva. Pro li smo takoe kraj PrincEdvardova ostrva, i ostavili i njega sa leve strane zatim sm o uzeli kurs vi e severno, i stigli za petnaest dana do grupe ostrva Tristan dAkunha , na 37 8 ju ne irine i 128 zapadne du ine. Tu grupu, koja se sastoji iz tri okrugla ostrva, i koja je danas tako dobro pozn ata, proria li su Poortugalci, a poseivali su je Holanani 1643e i Francuzi 1767e. Tr i ostrva ine izmeu sebe trougao, udaljena su jedno od drugog otprilike deset milja , tako da izmeu njih postoje veoma lepi otvoreni prolazi. Predeo na ostrvima veom a je brdovit, osobito na Tristanostrvu, najveem u grupi, sa obimom od 15 milja, i sa tako visokim brdima da se, pri lepom vremenu, vide na daljinu od 80 do 90 mi lja. Jedan deo toga kopna, prema severu, di e se, do 1000 stopa okomite visine, ne posredno iz mora. Na toj visini se prostire jedna visoravan skoro do sredine ost rva, a iz nje iskae dostojanstvena jedna kupa kao one na Tenerifi. Donja polovina te kupe pokrivena je prilino visokom umom, a gornja je gola stena, ponaje e u oblacim a, i veim delom godine pokrivena snegom. Oko ostrva nema ni kolja ni opasnostd dru ge vrste, jer je obala neobino strma, a voda duboka. Na severozapadnoj strani ima zaton sa alom od crna peska, gde veoma lako pristaju amci, osobito ako vetar dola zi s juga. Tu ima u izobilju dobre pijae vode, a lako se lbvi, udicom i mre om, bak alar i druga riba. Drugo po veliini i najzapadnije ostrvo te grupe jeste takozvan o Nedosti no ostrvo. Iraa 78 milja u obimu, i svud unaokolo stre nepristupane strmen i. Na vrhu je ravno, ali potpuno neplodno i pusto sem nekoliko kr ljavih d bunova, d ruge vegetacije nema. Ostrvo slavuja, tree i najmanje, ima na ju noj strani visok g reben od stenovitih ostrvaca nekoliko takvih ima i na sveroistonoj strani. Zemlji t e je brkano i neplodno delimino ga proseca jedna duboka dolina. Na obalama tih ostrva, u pravo vreme, ima vrlo mnogo morskih lavova, morskih slo nova, morskih pasa, krznatih i goloko astih ili krutodlakavih, i velika koliina oke anskih ptica. Ima u blizini i mnogo kitova. Zbog toga to su se te ivotinje nekada veoma lako lovile u toj oblasti, ova su ostrva bila mnogo pohoena. Holanani i Francuzi d olazili su u prva vremena, odmah posle pronalaska grupe. Godine 1790e bio je na tim ostrvima kapetan Paten sa laom Industrija, iz Filadelfije, i ostao na ostrvu Tristan Akunha sedam meseci. Za to vreme nalovio je ne manje od 5.600 komada krz na, a govorio je da bi za tri nedelje dana mogao ispuniti jednu veliku lau uljem. U ono vreme nije na ao drugih etvorono aca do nekoliko divljih koza danas ivi na tim ostrvima mno ina svih na ih najkorisnijih domaih ivotinja, koje su dovodili, tokom vre mena, razni moreplovci. Naskoro posle kapetana Patena, rekao bih, stigao je na ostrvo Tristan kapetan Ko lkun, sa jednom amerikom laom. On je bio do ao radi oporavka zdravIja. Sadio je luk, krompir, kupus i drugo povre, i ono se i danas nalazi u velikoj koliini. Godine 1811e do ao je na Tristanostrva kapetan Hejvud sa laom Nereus. On je zatekao tri Amerikanca, koji su se bavili na ostrvu injenjerri ko a i prepariranjem zejtin a. Jedan od tih Amerikanaca zvao se D onatan Lambert, i smatrao je sebe suverenom te zemlje. Iskrio je i obradio nekih 60 jutara zmlje, pa se onda trudio da odomai

kavu i eernu trsku, kojima ga je snabdevao ameriki poslanik u Rio de aneiru. Nu, ta kolonija je na kraju krajeva bila napu tena, a ostrva je uzela 1817e u posed brita nska vlada i poslala sa Predgorja Dobre Nade jedno odeljenje ljudi na Tristanost rvo. I ona je dr ala tu zemlju samo kratko vreme ali pri napu tanju ostrva od strane britanske vlade ostale su na njemu dve do tri engleske porodice, nezavisno od s voje vlade. Marta 1824e prispela je na ostrvo Tristan laa Bervik sa kapetanom D efr ijem na putu iz Londona za Van Dimenovu zemlju. Posada je na la na ostrvu jednoga Engleza koji se zvao Glas, i bio nekada kaplar u britanskoj artiljeriji. On je p olagao pravo na dostojanstvo ostrvskoga guvernera, i zapovedao je nad dvadeset i enim. ovekom i trima enama. Dao je veoma povoljan izve taj o zdravoj klimi i o plodov itosti zemlji ta. Stanovni tvo ostrva zanimalo se izradom krzna 111. morskih pasa, i skupljanjem zejtina od morskih slonova a trgovali su sa Predgorj em Dobre Nade, jer je Glas imao jednu malu laicu. Isti taj Glas vladao je na ostr vu i kad smo mi prispeli samo se mala njegova op tina umno ila bila na pedeset est os oba, na Tristanu, i sedam na Slavujevom ostrvu. Bez te koa mogli smo nabaviti sve to nam je trebalo ovce, svinje, volove, bele zeeve, ivinu, koze, ribe svake vrste i razna zelja, i sve smo to vrlo udobno nabavljali, jer smo bili ukotvljeni sasvim biizu glavnog ostrva. Kapetan na e lae kupio je od Glasa i 500 komada ko a od morski h pasa, i ne to slonove kosti. Ostali smo tu otprilike nedelju dana, za koje su vr eme duvali mahom vetrovi sa severa i zapada, uz ne to magle. Novembra 5oga krenuli smo, jugozapadno, u nameri da potra imo grupu ostrva nazvanih Aurora, za koje se govorilo da postoje i da ne postoje. Tvrdi se da je ta ostrva bio prona ao, jo 1762e, zapovednik lae Aurora. Zatim je 179 0e kapetan Manuel de Ojarvido, sa laom Princesa, koja je pripadala Kraljevskoj fi lipinskoj kompaniji, proplovio, kao to on tvrdi, sredinom izmeu tih ostrva. Godine 1794te krenula je panska korveta Atrevida sa zadatkom da utvrdi taan polo aj ostrva , i oHda je, u vezi sa tom ekspedicijom, list Kralievskog hidrografskog dru tva u Madridu doneo, 1809e, sledee Korveta Atrevida, od 21og do 27og januara, i u nepos rednoj blizini ostrva, izvr ila je sva potrebna posmatranja, i pomou hronometra utv rdila razliku du ine izmeu tih ostrva i luke Soledad na Manilaostrvima. Ima tri ost rva le e skoro na istom meridijanu srednje je dosta nisko, a druga dva vide se na devet milja s mora. Posmatranja su dala ove rezultate o polo aju ostrva najseverni je le i na 52 37 24 ju ne irine i 47 43 15 zapadne du ine srednje na 53 2 40 ju ne irine i 47 55 15 zapadne du ine najju nije na 53 15 22 ju ne irine i 47 57 15 zapadne du ine. Januara 27og 1820e po ao je i kapetan britanske flote, D ems Vedel, da tra i ostrva Au rora. On izve tava da je svu oblast veoma pa ljivo prokrstario ne samo na onim takama koje je Atrevida oznaila, nego pro ao u raznim pravcima i oko linu tih taaka ali nigde nije prona ao ni traga suve zemlje. Ti suprotni izve taji po tsticali su jo mnoge druge moreplovce da potra e ostrva i, udnovato, dok su se jedni , oploviv i sve more gde bi ostrva imala biti, vraali, ne na av i ih, drugi, i to dosta njih, tvrde da su na istim mestima videli ostrva, i ak bili sasvim blizu njihova kopna. Kapetan na e lae takoe je re io da uini sve to mo e, kako bi se najzad rasvetlilo to toliko pretresano pitanje. Nastavili smo putovanje, dr ei se neprestano jugoistoka, i praeni promenljivim vreme nom do 20og novembra, kada smo stigli na sporno mesto, na 53 15 ju ne irine i 47 58 zapadne du ine, to jest, sasvim blizu onoj taki koja je zabele ena kao polo aj najju nij eg ostrva u grupi. Nismo spazili nikakav znak kopna, i zato smo plovili dalje, d r ei se 53 ju ne irine, pa sve do 50 zapadne du ine. Zatim mo okrenuli severno do 52 ju ne rine, pa smo onda okrenuli na istok, do meridijana Zapadne D ord ije, i onda, dr ei se toga meridijana natrag do mesta odakle smo po ld. Jo srno uzimali i pravce raznih d ijagonala kroz ceo prostor opisane oblasti, imajui stalno na vrhu katarke stra ara, i ponavljajui ta pretra ivanja tri nedelje dana, i to sa najveom ap ljivo u, i uz srenu kolnost da nam je vreme neprestano bilo prijatho i lepo bez traga pare ili magle . Prema tome, stekli smo ubeenje da tih ostrva, ako ih je nekad i bilo na tim mes tima, sada zacelo vi e nema. Od moga povratka kui saznao sam da je isti put pre ao, 1 822e kapetan D onson, na amerikoj lai Henri, i kapetan Morel opet na amerikoj lai i u oba sluaja sa istim rezultatom do kojeg smo bili do li i mi. XVI Prvobitna namera na eg kapetana bila je da, po to se razjasni pitanje sa ostrvima Au

rora, poe, kroz Magelanov prolaz do zapadne obale Patagonije ali, 8 Avanture Gordona Pima vesti koje je primio na Tristanu, uticale su ria njega da uzme kurs ju no nadao se da e naii na neka ostrva koja su, tobo , le ala na 60 ju iie irine i 41 20 zapadne du ine Za sluaj da ne nae ostrva, imao je plan, ukoliko to godi nje doba dopusti, da udari u pravcu pola. U tom smislu smo i zaplovili 12og decembra. Oko 18og na li smo se otprilike u onoj poziciji koju je oznaio bio Glas krstarili smo tri dana u toj ob lasti, ne na av i nikakvog traga ostrva o kojima je on govorio. Decembra 21og po to je vreme bilo neobino lepo, uzeli smo opet pravac jug, sa odlukom da u tom pravcu p rodiremo dokle god se mo e. Pre nego to se uputim u ovaj deo moga prianja, elim napom enuti neke podatke o poku ajima dopiranja na ju ni pol, s obzirom na one itaoce koji nisu upoznati sa dosada njim rezultatima u ispitivanju polarnitr regiona. Poku aj kapetana Kuka prvi je takav poku aj o kojem ima odreenih podataka. Godine 177 2e krenuo je on na jug sa laom Odluka, a pratio ga je porunik Firno na lai Avantura . Decembra meseca stigao je do 58og uporednika ju ne irine, sa 26 57 istone du ine. Tu je nai ao na uska ledena polja 8 do 10 palaca debela, koja su plovila severozapad no i jugoistono. Led taj imao je oblik velikih santi, tako zbijeno nagomilanih, d a se je laa sa mukom probijala kroz njih. U to vreme, sudei po velikom broju ptica , i jo nekim znacima, kapetan Kuk je zakljuivao da kopno treba da je blizu. Uprkos strahovitoj hladnoi, plovio je dalje na jug, i stigao do 64og uporednika, sa 38 14 istone du ine. Tu je imao blago vreme, sa malim vetriem, eitavih pet dana termome tar je pokazivao 36 stepeni. Januara meseca 1773e pro le su lae ju ni polarni krug al i nisu mogli mnogo dalje, jer kad su stigli do irine 67 15, put je prepreio ogroma n ledeni zid, koji se irio na ju nom horizontu dokle god je oko dopiralo. Led taj b io je od svake vrste poneke ogromne sante, recimo, od nekoliko milja u prostiran ju, inile su kompaktnu masu, i dizalg se 1820 stopa iznad vodene povr ine. Kako se sezona putovanja ve bli ila kraju i nije bilo nikakvog izgleda a bi se prepreka mogla oploviti, kapetan Kuk, mada p osle dugog oklevanja, vratio se na sever. Novembra meseca idue godine ponovio je poku aj ispitivanja ju nog polarnog mora. Na 5 9 40 ju ne irine nai ao je bio na jaku struju ju noga pravca. Decembra meseca, kad su l ae dospele na 67 31 irine, sa 142 54 zapadne du ine, udarile su na strahovitu hladnou i jake vetrove s maglom. I tu je bilo mnogo ptica, albatrosa, pingvina a osobit o velikih galebova. Na 70 23 irine sreto e velika ledena ostrva, a naskoro zatim op azi e, na jugu, oblake bele kao sneg, koji znae blizinu ledenih polja. Na 71 10 irin e i 106 54 zapadne du ine zaustavila je moreplovce, kao i prvi put, grdna povr ina z aleenog mora, koja je ispunjavala celu oblast ju nog horizonta. Severna ivica te le dene ravnice bila je iskidana i zupasta, ali sve tako vrsto jedna u drugu zaglavlj ene da se na prolaz nije moglo ni misliti. Iza toga videla se srazmerno glatka l edena povr ina, koja Se u daljnoj daljinl svr avala lancem ogromnih ledenih bjegova, sve jedan nad drugim nadnesenim. Kapetan Kuk je mislio da to grdno polje dopire do samoga pola, ili da je bar u vezi sa nekim kontinentom. D . H. Rejnolds, na ije je zauzimanje opremljena bila na ju ni poi i jedna naredna ekspedicija, ovako gov ori o naporima Odluke Mi se ne udimo to kapetan nije mogao da ode dalje od 71 10 ir ine, nego se udimo da je mogao doi do te irine, sa 106 54 zapadne du ine. Palmerova z emlja le i ju no od Setlanskih ostrva, na 64 irine, i proti e se, jugozapadno, dalje ne go to je i jedan moreplovac uspeo da prodre, do danas. Kuk je bio na putu ka toj zemlji, kad ga je spreio led to se, bojimo se, mora uvek desiti na tome mestu, oso bito u to doba, oko 6og januara. Ne bi nas iznenadilo kad bi se dokazalo da jeda n deo spomenutih dalekih ledenih brda pripada Palmerovoj zemlji, ili nekim drugi m delovima kopna koji se prostiru dalje na jug i zapad. Godine 1803e, ruski car Aleksandar poslao je kapetane Krojcen terna i Lisijanskog da oplove zemlji nu loptu. Prodirui na jug, oni nisu oti li alje od 59 58 irine i, 70 15 zapadne du ine. Tu su nai li na jake istone struje. Videli su mnogo kitova leda nije bilo. O toiii e putovanju ka e Rejnols da bi Krojcen tern sigurno na ao leda da je na to mesto dospeo u drugo godi nje doba on je u martu stigao na taj stepen irine. Vetrovi sa jugozap ada, koji u to vreme vladaju, oterali su, potpomognuti strujama, gomile leda pre ma ledenoj oblasti, koju na severu ograniava D ord ija, na jugu Sandvizemlja i Ju ni Ork neji, a na zapadu Ju na entlendska ostrva.

Godine 1822e kapetan D ems Vedel, od britanske marine, prodro je sa dvema na im laica ma dalje na jug nego ma koji raniji moreplovac, i ne nai av i ni na kakve naroite te koe . On izve tava, dodu e, da je, pre nego to e dospeti do 72 irine, esto nailazio na led a li do av i do tog stepena, leda vi e nije bilo isto tako da na 74 15 iiije bilo ledeni h polja, sem tri ledena ostrva. Mada se pojavila ogromna koliina ptica, i drugi n eki znaci kopna, mada su sa katarke ju no odj etlenda opa ene nepoznate obale, Vedel ipak odbacuje ideju da ima kopna u ju nim polarnim regionima. Januara 18og 1824e krenuo je sa Kergelenove zemlje kapetan Bend amen Morel sa amer iftom laom ponovo se bio re io da plovi najug to se dalje mo e. Februara 1og na ao se na 64 52 ju ne irine i 118 27 istone du ine. Toga dana je u njegovu dnevniku zabele eno bil o sledee Vetar je nabrzo ojaao do.ll vorova plovne brzine, i mi smo se koristili to m prilikom da poemo na zapad ali kako smo bili ubeeni da je, to dalje ju no od 64 irin e, sve manje leda, okrenuli smo malo na jug, i, pre av i polarni krug, dospeli smo d o 69 15 istone irine. Na toj irini hismo videli nijedno ledeno polje, i vrlo malo l edenih ostrva. Pod datumom od 16og marta imamo ovu zabele ku More je sada sasvim isto od leda, a v ide se svega oko dvanaestak ledenih ostrva. U isto vreme temperatura je vode i v azduha bar 13 stepeni vi a bla a nego izmeu 60 i 62 ju nog uporednika. Na li lazili smo se u to doba n. 70 14 ju ne irine temperatura Vazduha je bila 47, a vode 44. Ja sam prelazio ju ni polarni krug vi e puta, na raznim meridijanima, i stalno sam nalazio da se temperatura vazduha i vode povi ava ukoliko se dalje prodire pre ko 65 irine. Na severu od te irine, recimo izmeu 60 i 65, laa je esto imala velikih t e koa da se probije izmeu grdnih i bezbrojnlh ledenih ostrva, od kojih su neka imala do dve milje u obimu, i vi e od 500 stopa iznad morske povr ine. Na av i se bez dovoljno materijala za gorivo, i bez vode, takoe i bez potrebnih instr umenata uz to je jo bilo i nezgodno godi nje doba, kapetan Morel je bio prinuen da s e vrati, mada se na jugu sasvim isto more otvaralo pred njim. On je zastupao mi lie nje da bi bez onih nesavladljivih prepona bio stigao, ako i ne do pola, bar do 8 5og uporednika... Ja sam malo op irnije izlo io njegov sluaj, da bi citalac mogao. pr esuditi koliko su njegova izvoenja potvrena kasnije mojim vlastitim iskustvom. Godlne 1831ve krenuo je za ju na mora kapetan Brisko, na lai Lajvli, praen kuterom T ula, u slu bi brae Enderbi, preduzimaa lova na kitove iz Londona. Februara 28og, na av i se na 66 i 30 ju ne irine i 47 13 istone du ine, odjedared su opazili kopno, kroz sne g su se jasno mogli raspoznati crni vrhovi jednog planinskog lanca koji se prote zao o istoka na jug. Kapetan se zar ao u to oblasti itav mesec dana ali nije uspeo a p rie obali bli e nego na deset milja, zbog neobino rava vremena. Uvidev i da u toj sezon i nema nikakvih izgleda za dalja pronala enja, vratio se na sever, u Van Dimenovu zemlju. Poetkom 1832ge ponovo je krenuo na jug februara 4og, na 67 15 irine i 69 29 zapane du ine, opazio je u jugoistonom pravcu kopno. Uskoro je bilo utvreno da je to jedno ostrvo, u blizini isturenog dela onog kontinenta koji je raniie pronaen. Februara 21og kapetan je uspeo da pristane uz to kopno, a zauzeo ga je u ime Viljema IV, nazvav l ga, u ast engleske kraljice, Adelaidinim ostrvom. Po to su ovi podaci bili podnfcseni Kraljevskom geografskom dru tvu u Londonu, izveden je zakljuak da se velika povr ina zemlje prostire, bez prekida, od 47 30 do 69 29 zapadne du ine, i izmeu 66 i 67 ju ne irine. Rejnolds je zabele io, s obzirom na taj zak ljuak Ne mo emo to izvoenje primiti kao tano, niti pronalasci kapetana Briskoa potvruj u slian zakljuak. Ba u tim granicama je kapetan Vedel prodirao na jug dr ei se jednoga meridijana istono od D ord ije, od Sandvia, i Ju nih Orkneja i Setlanda Kasnije e moje i skustvo jo bolje potvrditi netanost zakljuaka do kojih je do lo Geografsko dru tvo. To su glavni poku aji da se probije to alje na ju noj irini. Ostalo je dakle do poku aja Jovanke Gaj jo 300 stepeni du ine preko kojih se nikako nije prelazio polarni krug. Naravno da je prema tome polje za istra ivaki rad pred nama iroko, i ja sam sa osean jem naj ivljeg interesa saslu ao odluku kapetana Gaja da se smelo udari na jug. XVII Po to smo napustili tra enje Glasovih ostrva, uzeli smo ju ni pravac i plovili puna eti ri dana ne nai av i nigde na led. Decembra 26og u podne stigli smo do 63 23J ju ne irin e i 41 25 zapadne du ine, i tada smo spazili nekoliko velikih ledenih ostrva, i je dnoiedeno polje koje nije bilo veliko. Vetrovi su obino dolazili sa jugoistoka il

i severoistoka ali ne jaki. Kad god smo dobili vetar sa zapada, to nije bilo esto, dolazila je sa njim i jaka ki a. Svaki dan je padao vi e ili manje sneg. Termometar . je 27og decembra pokazivao 35. Januara 1og 1828e. Led nas je toga dana pritisnuo sa svih strana i izgledi na i su bili veoma alosni. Celo pre podne duvao je jak vetar sa severoistoka i terao vel ike sante koje su udarale o krmu i stra nji deo lae tako sna no da snio svi strepeli od posledica. Predvee vetar je jo jednako jako duvao otkinula se odjedared prema n ama velika gromada leda i mi smo pomogav i se svima jerilima, uspeia da probijemo sebi put izmeu manjih santi do otvorenog mora. Pribli ujui se otvorenom moru uvlaili smo postepeno jedril a a kad smo se najzad osetili sigurni plovili smo samo pod vetrilom na prednjoj katarci. Januara 2og. Vreme je prilino lepo. Oko podne smo do li do 69 10 ju ne irine i 42 20 z apadne du ine, po to smo pre li polarni krug. Na jugu se videlo veoma malo leda, mada su iza nas le ala velika ledena polja. Napravili smo vrstu sonde, pomou jednog gvoz denog lanca, ija je sadr ina bila oko 20 galona, i jednog tankog jedeka od dobrih 2 00 jardi. Konstatovali smo da struja tera na sever otprilike etvrt milje na as. Te mperatura vazduha bila je oko 33, a skretanje magnetske igle na istok 14 28. Januara 5og. Neprestano smo se dr ali pravca na jug i plovili bez velikih prepreka . Ali toga jutra, na 73 15 ju ne irine i 42 10 zapadne du ine, opet nas je zaustavila velika povr ina vrstog leda. Meutim, na jugu smo videli mnogo slobodne vode, i vero vali smo da emo najzad doi do nje. Plovei uz istoliu obalu ledene povr ine do li smo naj zad do jednog otprilike jednu milju iroka prolaza, kroz koji smo se o zalasku sun ca nekako i provukli. Tada nam se pokazalo more puno leenih ostrva, ali bez leden ih polfa, i mi zato odva no nastavismo dalje. Mada je sneg esto padao, a ponekad na ilazio i vetar sa gradom, hladnoa se nije poveavala. Nepregledna jata albatrosa le tela su toga dana nad laom od jugoistoka ka severozapadu. Januara 7og. More neprestano prilino isto, tako da smo bez te koa mogli zadr ati svoj p ravac. Na zapadu smo opazili nekoliko ledenih bregova ogromne veliine, a posle po dne smo pro li blizu jednoga od njih, iji je vrh morao imati preko 400 jardi od pov r ine vode. Obim pri osnovi mu je mogao imati oko tri etvrtine liiilje iz pukotina na bokovima curili su mlazevi vode. Dva dana nam je to ledeno brdo bilo pred oima , a onda ga progutala magla. Januara 10og. Toga dana ujutro nesrea je htela da nam padne u more jedan ovek po i menu Petar Vredenburg, iz JNTju Jorka rodom, i jedan od najvaljanijih Ijudi na l ai. Iskliznuo je na prednjem delu lae, pao meu dve sante,5 i nije se vi e pojavio. Ok o podne toga dana stigli smo na 78 30 irine i 40 15 zapadne du ine. Hladnoa je bila strahovita, i neprestano smo imali udare vetra sa gradom od severoistoka. U tome pravcu videli smo jo nekoliko grdnih ledenih bregova, a sav istoni horizont inio s e zakren ledenim gromaama koje su se amfiteatralno poizale jedna nad drugom. Uvee sm o opazili da voda nosi drveta, a nad nama je lebdela velika koliina ptica, albatr osa, galebova velikih i jedna velika plava ptica osobito sjajna perja. Skretanje magnetske igle ovde je bilo manje nego ka smo pre toga prelazili polarni krug. Januara 12og. Opet je izgledalo sumnjivo da emo se moi probiti na jug, jer se u to m pravcu nije videlo ni ta drugo do jedna bezgranina povr ina leda, sa pozadinom od i skidanih ledenih bregova koji su se, sa provalijama, dizali jedan nad drugim. Do 14og januara dr ali smo zapadni pravac, sve u riadi da emo nai neki prolaz. Januara 14og. Toga jutra do li smo do zapadnog kraia ledenog polja koje nam je sto jalo na putu, proplovili pored njega i u li u isto more gde nije bilo ba ni komada l eda. Sondiraiui u etom od 200 jari, na li smo struju koja je terala na jug brzinom o po la milje na as. Temperatura bila je 47, vode 44 stepena uzeli smo zatim pravac na jug i plovili bez ikakviK smetnji do 16og januara, kada smo, oko podne, do li na 81 21 irine i 42 zapadne du ine. Tu smo opet sondirali i konstatovali ponovo struju na jug, brzinom od tri etvrtine milje na as. Skretanje igle se opjst smanjilo, va zduh je bio blag i prijatan, termometar je pokazivao 51. U to vreme nismo nigde videli ni trunku leda. Svi smo se sada nadali da emo prodreti o pola. Januara 17og. Ovaj dan je bio pun dogaaja. Nebrojena jata ptica dolazila su sa ju ga mnoge od njih smo poubijali jedna vrsta pelikana imala je osobito meso. Oko podne je stra a r na katarci spazib manju povr inu leda, i na njoj ne to kao veliku ivotinju. Kako je

vreme bilo lepo i bez vetra, poslao je kapetan dva amca da izvide stvar. Piters i ja smo pratili podoficira u velikom amcu. Kad smo do li u istu liniju sa ledenom ploom, vieli smo da je ono na njoj ogromna ivotinja, od rase polarnih medveda, po v eliini vea o najrazvijenijlh meu tim ivotinjama. Kako smo bili dobro naoru ani, osmelil i smo se da je odmah napadnemo. Ddjeknu e jedan 2a drugim vi e pucnjeva, i oigledno j e bilo da su i telo i glava nekoliko puta pogoeni, ali se ivotinja ipak svalila u more, i razinutog drela zaplivala na nas. Prilino zbunjeni od te neoekivanosti, nij edan od nas nije bio gotov za dalje pucanie, i medved se ve polovinom svoga tela bio prebacio preko poruba amca, i jednoga od ljudi doepao s lea pre nego to smo se m ogli spremiti na odbranu. U toj nevolji nas je samo Pitersova ve tina i sabranost spasla od propasti. On je skoio na lea ogromnoj ivotinji i zabo joj no za vrat, sate rav i ga od jednog maha pravo do kimene mo dine. ivotinja se bez otpora preturila mrtv a u more, ponev i sa sobom i Pitersa, ali se ovaj i tu brzo sna ao zatra io u e i vezao ga za le inu pre nego to je skoio u amac. I tako smo se vratili na lau u trijemfu, vuk ui sa sobom ubijenu ivotiniu. Medved je bio punih 15 stopadugaak, krzna savr eno belo g, o tre i grgurave dlake. Oi je imao kao krv crvene, i vee nego u polarnog meveda, n ju ku takoe neobinu, okruglastu, slinu nju ci buldoga. Meso mekano, ali sa hekim u e enim ribljim ukusam uostalom Ijudi su ga pojeli u slast i mnogo hvalili. Tek to smo svoj plen digli bili na palubu, kad se zau stra ar na katarci sa veselim uzvikom Kopno Svi skoismo na noge, i kako u taj mah iskrsnu zgodan vetar sa sever a, ubrzo smo stigli blizu obale. To je bilo jedno nisko stenovito ostrvo, otpril ike jedhu milju u obimu, i potpuno bez vegetacije, sem jedne vrste bodliikave kr u ke. Pribli ujui se ostrvu od severa, opazili smo udnovat jedan greben koji je pot vare pamuka. Zapadno od te stene ima ai atzr u kojem smo lepo pristali sa na im amc fana. Za kratko vreme pretra ili smo celo ostrvo alfsem jedne stvari, nismo na ii ni ta to bi bilo pa nje dostojno. Na ju nom vrhu ostrva spazili smo komad drveta, koje, sada za riveno u gorailu kamenja, oigledno da je nekada bilo prenji deo amca. Videle su se na njemu rezbarije, i kapetan je tvrdio da linije pretstavljaju kornjau, dok ja n isam mogao da pronaem dovoljno slinosti. em toga dela amca, nismo na li drugih znakova koji bi svedoili da je ivo bie nekada dolazilo u tu oblast. Uz obalu, ovde onde, n a li smo sitne sante, ali ne mnogo. Ostrvo to, koje je kapetan po svome ortaku, sa posedniku lae nazvao Benetovim ostrvom, le i 82 50 ju ne irine i 42 20 zapadne du ine. U tome trenutku dakle bili smo za osam stepeni dalje na jugu nego svi na i prethod nici, a more je jo uvek potpuno isto le alo pred riama. Skretanje igle biloje sve ma nje i manje, i, to je najudnovatije, i vazduh i voda postajali su sve topliji. Vre me, mo e se rei, prijatno stalno smo imali umeren vetar odnekud sa severne strane k ompasa. Nebo je ostajalo neobino vedro, samo se, s vremena na vreme, na ju nom hori zontu pokazivala laka para ali, nikada ne za dugo. Svega smo dve te koe imali pred sobom. Materijal za gorivo ve je dotrajavao, i na nekim su se ljudima pojavili zn aci skorbuta. Te okolnosti opominjale su kapetana da je vreme povratku, i on je nekoliko puta i govorio o tom. to se mene tie ja sam bio ubeen da nas na kurs mora d ovesti do nekog kopna, a mnogi su znaci govorili za to da tamo ne bismo na li nepl odno zemlji te krajnje polarne irine navaljivao sam na kapetana da, u interesu svij u nas, jo istraje, te da jo za nekoliko dana bar nastavimo plovidbu u dosada njem pr avcu. Jasho mi je bilo da se jo nikad nije davala tako vanredna prilika za re enje problema antarktikog kopna, i prostc sam. strepeo od velike stra ljivosti kapetanov e. Verovatno. da sam mu rekao i koju re suvi e u tom pogledu, jer se kapetan najzad po kolebao da nastavimo put. Mada je neobino za ialjenje to je taj moj uticaj bio nep osredan povod te kim i krvavim dogaajima, mora mi se ipak dozvoliti da sa izvesnim zadovoljstvom istaknem fakt mada poizdalje, ja sam doprineo razre enju jedne od na jinteresantnijih tajni koje su ikada zanimale nauku. XVIII Januara 18og. Prijatno vreme trajalo je neprestano i mi smo ujutro1 istaknutog d atuma krenuli dalje na jug. More je bilo potpuno mirno, vetar srazmerno topao i sa severoistoka, a temperatura vode 53 stepena. Opet smo sondiraii I na li sa u etom od 150 jardi da struja sa ju nog pola ima ve sad brzinu od jene milje na as. Ta stal na tendencija, i vetra i struje, na jug bila je uzrok da se neki od na ih Ijudi za misle, pa i uznemire, a opazio isam da i kapetan ba jako stoji pod uplivom tih Ij

udi. Nu kako je on bio ovek koji se uvek vrlo bojao da ne bude sme an, uspeo sam na jzad da njegovu zabrinutost razbijem ismevanjem. Skretanje igle sad je bilo neob ino malo. U toku dana videli smo nekoliko pravih kitova, a grdna jata albatrosa s vaki as su letela nad nama. Izvukli smo zatim iz vode jednu granu, punu crvenih b obica, kao kod gloga, i telo jedne suvozemne ivotinje udnovata izgleda tri stope d ugaka, a svega est palaca visoka, sa etiri kratke noge, na apama dugaki nokti skrletn e boje, to je potsealo na koral telo pokriveno o trom svilenom dlakom, sasvim belom, rep iljat kao u pacova, i otprilike stopu i po dugaak glava slina makinoj, samo su u i sa upercima dlake vi e potseali na psa. Zubi, kao i nokti, bili su svetlocrveni. Izrazi jutro i vee, koje ja cvde upotrebljavam, a bsh izbegao zabunu, ne mogu se u zlmati u njihovu obinom znaenju. Ve davno nismo mi ima ono to se zove no, po to je dnev na svetlost stalna. Daturai moj dr e se nautikog vremena i trajanja po kompasu. Tak oe prlmeujim da ne mogu jamiti za potpunu tanost onoga to ini prvi deo ovde napisanog teksta, ni tanost u datumima, ni u stepenima irine i du ine, jer nisam vodio nevnik, i umnogome, pri ovome prepriavanju, morao sam da se dr im jedino svoga pamena. Januara 19og. Na 83 20 ju ne irine i 43 5 zapadne du ine more je imalo neobino ugasitu 5Oju javio je stra ar na katarci opet Kopno! Kad smo do li bli e, pokazalo se i sada ostrvo, koje kao da pripada e nekoj grupi veoma velikih ostrva. Obala je bila strm a, a unutra njost izgledala umovita, to nas je osobito obradovalo. Otprilike etiri asa kasnije spustili smo kotvu, u peskovito dho, milju daleko od obale, po to je jako udaranje mora o obalu spreavalo da joj se vi e pribli imo. Spustili smo zatirn dva n ajvea amca, i dobro naoru ana posada, u koju smo spadali i ja i Piters, krenu da izv idi ima li gdegod prolaz kroz niz. stena koje su bile nalik na neki pojas oko os trva. Posle izvesnog vremena prona li smo otvor, i taman smo hteli da uplovimo, ka d opazismo da se etiri velika una otiskuju od obale. U unovima je bilo mnogo dobro naoru anih ljudi. Priekali smo da nam dou bli e, i kako su brzo plovili, mogli smo ih uskoro dovikati. Kapetan izdi e na motki vesla belu d epnu maramicu. Oni u unu se nag lo zaustavi e i zad aka e glasno ne to nerazumljivo, uzvikujui od vremena na vreme Anamum u i Lamalamal Derali su se oko pola sata, za koje vreme smo ih mi o tro posmatrali . U etiri una, svaki oko 50 stopa dugaak i 5 stopa irok, bilo je svega 110 divljaka. B ili su to ljudi prosene visine evropskoga oveka, ali mi iaviji i sna niji. U licu crni kao ugalj, kosa gusta i vunasta. Odeveni ko ama nepoznate crne ivotinje koja mora d a ima krzno dugih svilastih dlaka. Odelo je bilo ve to ude eno dlaka krzna okrenuta unutra, sem oko vrata, oko ruku i lanaka na nogama. Oru je divljaka sastojalo se ug lavnom iz glomaznih buzdovana od tamnoga, kako se videlo, te kog drveta. Spazili s mo meutim i nekoliko kopalja, sa vrhovima od kremena, i nekoliko praaka. Na dnu uno va bilo je puno crnih kamenica, veliine krupnih jaja. Kad su ovr ili svoj govor jasno je bilo da je njihovo d akanje to htelo da bude, jeda n od njih, verovatno poglavica, pope se na kljun i pokaziva e nam znacima da doplo vimo do njegova una. Mi smo se napravili ka da znak nismo razumeli, preiposavljajui da ostanemo na razmaku, jer je njih bilo tan etiri puta toliko koliko nas. Tada poglavica dade zapovest da tri una ostanu pozadi, a on se sa svojima krete prema nama. im je prispeo, skoio je u najvei od na ih amaca i seo uz kapetana, pokazivao prstom na lau i ponavljao mnogo pu ta rei Anamumu i Lamalama. Mi onda okrenusmo natrag na lau, a za narna, na malom r azmaku, etiri una. Kad smo stigli do lae, poglavica je stao davati izraza svome iznenaenju i svojoj r adosti, tap ao rukama, udarao se po butinama i grudima, i cerekao se na nain koji j e slu aocu potresao mozak. Njegovo dru tvo udari isa njim zajedno u veselje, i nekol iko minuta trajao je takav urnebes da je bilo opasnosti da ogluvimo. Najzad je n astupila ti ina. Kapetan naredi da se dignu amci, a poglavici koji se zvao TuVit ob jasnio je da ne mo e vi e od dvadeset njegovih ljudi odjedared pustiti na lau. Poglav ica je sa tim rasporedom, izgleda, bio sasvim zadovoljan, i, okrenut unovima, izd ao je neke zapovesti, i onda se prvi un pribli io, dok su drugi ostali pozadi na ne kih 50 jardi rastojanja. Dvadesetorica divljaka su se onda ispela gore na palubu poe e da tumaraju, cunjaju, i da se pentraju po u etima, jednom reju, da se pona aju ka o kod kue ispitujui radoznalo svaki predmet. Oigledno je bilo da nikad ranije nisu videli belu rasu od na e boje lica su se bri lj ivo odmicali.

0 lai na oj verovali su da je ivo bie, jer su se bojali da je ne povrede vrhovima svo jih kopalja, i pa ljivo su izvrtali koplja sa iljcima nagore. U jednom trenutku na i ljudi mnogo su se. nasmejali TuVitovora pona anju. Kuvar je cepkao drva i sluajno u dario po palubi i nainio prilino duboku zasekotinu. Poglavica odmah priskoi, odgurn e kuvara u stranu, p i poe, pola cvilei pola urliui, da daje izraza svome saoseanju zbog stradanja lae za tim je jo i milovao 1 tapkao ranjeno mesto, i polivao ga vodom iz obli njeg vedra. Na toliki stepen ne znanja niko od nas nije bio spreman ja sam ak misiio da u pona anju poglavice mo da i ma i ne to komedije. 125T Kad su posetioci koliko toliko zasitili svoju raoznalost posmatranjem na palubi, odvedeni su bili i dole, i tu je onda njihovo zaprepa enje pre lo sve granice. Bez rei su tumarali ovamoonamo, ponekad samo dajui izraza svome divljenju prigu enim uzvic ima. Mnogo su razbijali glave pred oru jem bilo im je dozvoljeno da ga doiruju i is pituju koliko im je volja. Ja ne verujem da su i naslutili emu oru je slu i dr ali su g a sigurno za kipove i slike bo anstva, videi kako mi oru je bri ljivo Mvamo i kako pa ljiv o motrimo na njih, na goste svoje, dok im je oru je u ruci. Pred velikim topovima zapanjili su se. Prilazili su im sa svima znacima strahopo tovanja, ali se nisu us uivali da ih izbliza ispitaju. U kajiti su na li dva ogledala, i to je onda bio vrh unac zaprepa enja. TuVit je stojao u sredini prostora, licem okrenut jednom, leima d rugom ogledalu. Podigav i sluajno oi i spaziv i svoju sliku ja sam mislio da e iyljak po ludeti a kad se brzo okrenuo da pobegne, i spazio svoju sliku na drugoj strani, ja sam mislio da e na licu mesta skonati. Ni ta na svetu ga nije moglo pridobiti da pogleda tamo jo jedared bacio se na pod, zario lice u ruke, i ostao tako dok ga n ismo prosto morali da izvuemo na palubu. I ostali divljaci su, redom, sve po dvadeset, razgledali lau, a TuVit je za sve v reme ostao gore. Nismo zapazili naklonost krai meu njima i najmanja sitnica je ost ala na svome mestu. Za sve vreme bavljenja na la pona ali su se veoma prijateljski. Bilo je meutim neega u njihovom dr anju to nismo mogli razumeti nismo ih, naprimer, mogli navesti da se dotaknu nekih vrlo jednostavnih predmeta tu dolazi recimo, j edro, jaje, otvorena knjiga, sud s bra nom. Poku ali ismo da saznamo da li imaju nek e predmete koje bi, u smislu trgovine, rado izmenili, ali nismo mogli da se spor azumemo. Saznali smo meutim, iz njihovih znakova, da oko ostrva ima mnogo galipag okornjaa jednu smo i videli u unu TuVitovom. U rukama jednog divljaka opazili smo poznatu morsku ivotinjicu, koja se ceni kao delikatesa fini morski zalogaj je zov u i koju je on jeo onako i sirovu. Sve te udnovatosti, osobito udne ako se zaboravi stepen irine, pobudile su u kapetanu elju da temeljno ispita oblast, u nadi da e mu pronalazak doneti materi jalhe koristi. Sto se mene tie, mada veoma zadovoljan to boljim poznavanjem toga o strva, ipak, nesravnjeno jau elju sam imao da se plovidba nastavi dalje na jug, i to to pre. Lepo vreme jo je neprestano trajalo, ali ko bi mogao rei koliko e dugo jo trajati a kako smo ve bili stigli do 84og uporednika, i pred nama bilo otvoreno m ore, a struja i la pravo na jug, i vetar zgodan nisam nikako hteo da slu am predloge da se na tom mestu ostane iole du e nego to je preko potrebno za zdravlje posade i nabavku goriva i sve e hrane. Kapetanu sam govorio da se na tom ostrvu mo emo zadr at i pri povratku ak i prezimiti, ako na pritisne led. Najzad, priklonio se mojim naz orima na neki nain, ni sam ne znam kako, stekao sam mnogo upliva na nj, i tako bi re eno da emo jo samo nedelju dana ostati gde smo, a zatim prodirati dalje na jug. Spremili smo dakle sve to treba, proveli lau, pod vostvom TuVita, kroz stenoviti po jas, i ukotvili se milju daleko u veoma zgodnom, svud unaokolo kopnom zatvorenom zatonu na jugoistoku glavnog ostrva. U dnu zatona trebali smo nai, i na li smo tri izvora sa dobrom vodom, a u okolini smo videli mnogo ume. etiri una, na pristojnom rastojanju, plovila su za nama. TuVit je ostao sa nama na lai, i pozvao nas je, po to smo bacili kotvu,da poemo sa njim u unutra njost ostrva i posetimo njegovo selo . Kapetan je pristao. Desetorica divljaka je ostalo na lai da budu taoci, a jedan na odred, nas dvadesetorica, po li smo za poglavicom. Pobrinuli smo se da se obro n aoru amo, a da pri tom ne pobudimo sumnju. Na lai su topovi stojali gotovi za paljb u, za titne mre e su bile podignute, sve mere pritiv eventualnog napada preduzete. P odoficir je imao nareenje da za vreme na eg otsustva ne sme nikog. primati na lau, a

za sluaj da se mi posle dvanaest asova ne vratimo, da po alje u poteru za nama kute r sa malim topiem. Sa svakim korakom bilo nam je jasnije da se nalazimo u kraju savr eno razlinom od m a kojeg kraja u koji su dotle prodirali civilizovani Ijudi. Ni ta to bi oveka privuk lo drveta nisu liila ni na koje rastinje ni toplog, ni umerenog, ni hladnog pojas a, ak ni na rastinje onih stepeni irine koje tek to smo pre li. I stene su bile neobin e, i po masi, i po boji, i po slojevima svojim. Reke isto tako, ma koliko nevero vatno da se to inilo, nisu imale skoro nieg zajednikog sa rekama ostalih klima, tak o da smo se pla ili da im oku amo vodu, i te ko nam je bilo smatrati ih kao prirodne p ojave. Kraj jenog malog potoka, koji nam je presecao put, zastado e TuVit i njegovi ljudi da piju. Mi, zbog udnog izgleda vode, inilo nam se da je pokvarena, odbili smo da je pijemo i tek smo posle 4zvesnog vremena shvatili da svi potoci toga os trva tako izgledaju. JNTeznam kako da se izrazim o karakteristici te vode, i ne mogu to sa malo rei ni kazati. Mada je, kao svaka voda, u padu nani e brzo tekla, i pak je samo u obliku vodopada pokazivala onu bsobinu koja se zove bistrina. Meuti m, stvarno je bila bistra kao ma koja voda iz krenih slojeva, a razlika je le ala s amo u pojavi. Na prvi pogled, osobito ako je nagnutost toka bila mala, ihila se v oda, to se gustine tie, kao rastvor arapske gume. To joj je, meutim, bila jo ponajma nje neobina osobina. Voda ta, niti bezbojna niti jednobojna, poka ivala je u toku s vom sve nijanse purpura, kao menjanje boja kod one poznate svile. Te promene u b oji de avale su se na nain koji je sad isto toliko zaprepastio nas koliko malopre o gledalo TuVita. Zahvatili smo tu vodu u jedan sud i priekali da se voda stalo i vid eli smo da se tena masa sastoji od izvesnog broja raznih ila od kojih je svaka pka zivala drugi ton boje, od kojih je svaka stojala za sebe ne me ajui e s drugom, to j est, kod kojih je kohezija izmeu jednorodnih delia bila savr ena, dok se izmeu susedn ih delia nije pokazivalo nikakvo prianjanje. Povukav i o tricu no a popreko kroz ile, vo da se kao i kod nas, prelivala preko predmeta a kad smo no izvadili, svi su trago vi preseka u tenosti nestali. Ali kaia smo o tricom no a pro li uzdu tan izmeu dveju ila, rezultat je bip sav razdvajanje, koje snaga kohezije nije neposredno brisala. Pojave na toj vodi bi le su kao prva karika jednog dugog lanca prividnih uda, koji se lanac postepeno o ko mene stezao. XIX Tri asa je trebalo dok smo stigli do sela, jer je le alo itavih devet milja od obale , a put do njega bio neravan. Dok smo tek i li, pratnja TuVitova je neprestano ras la pridolazili su u manjim grupama od 27 divljaka, kao sluajno prikljuivali su se na pojedinim okukama puta. inilo se da u tome ima neki sistem, i u meni se probud i e izvesne sumnje koje sam odmah saop tio kapetanu. Za povratak je meutim bilo i odv i e kasno. Pomirismo se dakle sa tim da e nam valjda na e nagla avanje potpunog poveren ja u TuVita, osigurati miran povratak. I li smo dakle dalje, motrili pa ljivo na sve pokrete divljaka, i spreavali zgodnim nainom svako deljenje na e grupe. Najzad, sti gosmo kroz duboku klisuru u selo po kazivanju divljaka u jedno selo na celom ost rvu. Cim smo ugledali selo, TuVit stade glasno dovikivati, ponavljajui vi e puta iz raz Klokklok. Mi smo pretpostavljali da je to III ime toga sela ili uop te naziv s ela. Stanovi su bili neobino jadni. Niti su isticali neki op ti model grarffevine niti b i se moglo rei o njima drugo sem da su stojali ispod ma kojih dosada poznatih obl ika koliba kod divljih plemena. Nekoliko od tih stanova oni ba koji su pripadali Vampusima ili Jampusima, to jest, najva nijim osobama sela bili su prosto jedno na etiri stope iznad korena preseeno drvo, preko kojeg je bila prebaena, i u irokim bo rama sa njega visila, jedna crna ko a. Pod tu ko u su se zavlaili divljaci. Zatim, bi lo je stanova od oborenih grana sa osu enim li em, naslonjenih na neku vrstu zemljano g, do pet stopa visokog zida. Zatim, 9 Avanture Gordona Pima 129 vai uspravno izbii ene i glinim granjem pokrlve. rupe. Grane su razmicane kad je sta nar ulazio, spetnamicane po to bi stanar u ao. Neki su stanovali meu raevastim granam a drveta, iji su vi i izdanci bili savijeni kao vrsta krova nad glavom, za tita proti v zla vremena. Veina stanova pak sastojala se iz malih plitkih peina nainjenih ispr ed okomitog zida nekoga tamnog kamena. Na ulasku svake od ovih peina stojao je ve liki komad stene koju bi domain, kad polazi, pa ljivb navalio na vrata, mada je ste

na ispunjavala jedva jednu treinu prolaza, i svrhu njenu nije lako pogoditi. To selo, ako se sme tako nazvati, le alo je u jednaj kotlini, i samo mu se s juga moglo prii inae, sa svih strana su ga okru ivale spomenute okomite stene. Sredinom d oline tekao je bujan potok, a voda njegova kao ona o kakvoj snao ve govorili. Vid eli smo nekoliko udnih domaih ivotinja oko stanova, sve oigledno pripitomljene. Najv ea, po telu i nju ci, liila je na na u svinju, ali je imala kosmat rep i tarike noge a ntilope. Pokreti su joj bili neve ti i nesigurni, i nikako nije ni poku avala da tri. Videli smo jo neke ivotinje, sline toj prvoj, ali du ega tela i vunastog crnog runa. Velika koliina pitome pernate ivine muvala se ovamoonamo po svemu, to izgleda da je glavna hrana uroenika. Vrlo su nas iznenadili, meu tom ivinom, crni albatrosi, k oji su izgledali vrlo pitomi leteli su odu e na more po hranu, ali bi se opet vraali u selo, i itavu blisku ju nu obalu upotrebljavali kao svoje gnezdi te u vreme le enja. Tamo su provodili sezonu zajedno sa svojim prijateljima pelikanima, ali ovi nis u nikada prelazili sa njima u selo. Meu pernatom ivinom videli smo patke koje lie n a na e domae patke erne guske i jednu jastrebu slinu pticu koja meutim ne jede meso. Bilo je i mnogo riba. Na li smo, dok smo tu stajali, veliku koliinu suve semge, bak alara, markela, plavih delfina, morskih jegulja, slonriba i puno drugih. Zapazil i smo a ribe veinom lie na one koje ive u oblasti LordOklendovih ostrva, na 51 ju ne ir ine. Videli smo i mnogo galipagokornjaa ali 130 samo malo divljih ivotinja, i to ne velHcir. od onih koje bi nama bile poznate. J edno zmije pokaza e se usput uroenici im ng obr kakvu pa nju, iz ega smo zakljuili da s iguroo otrovne. Kad smo se pribli ili selu, sa TuVitom vom dru inom, istrala nam je ususret velika go c Ijudi, viui uglas i ponavljajui ono ve poznato Arum.mu i Lamalama. Veoma smo se iz nenadili videi da su svi novi poznanici, sa retkim izuzecima, goli, i da se dakle u ko e odevaju samo unari. Isto to kao da je bilo i sa oru jem, jer mu u selu nigde nismo videli ni traga. U gomili smo spazili veliku koliinu ena i dece mnoge ene nis u bile sasvim li ene telesnih dra i visoke, vitke, lepo razvijene, sa jednom slobodo m i gracijom u dr anju kakve ba ni u Civilizovanom dru tvu nisu odvi e este ali usne, ka o i kod ljudi, bile su im debele i masivne, tako da im se ak ni pri smejanju nisu videli zuibi. Kosa finija i mek a nego u mu karca. Meu golima, jedno 1012 seoskih st anovnika behu, kao i TuVitovi pratioci, obueni u ko e i naoru ani buzdovanima. Ti su u ivali veliko po tovanje, oslovljavali su ih sa Varnpu, a stanovali su pod crnim ko a ma. Kua poglaviina stojala je nasred sela, i bila ne to vea i ne to bolje nainjena od os talih. Drvo je bilo otseeno na visini od 12 stopa grane blizu preseka dr ale su i ir ile ko ni kfov da se ne bi sklopio. Krov se sastojao od etiri vrlo velike ko e, sasta vljene pomou drvenih klinova i privr ene za zemlju koiima. Po podu je bilo mnogo suvog li a, valjda umesto ilima. U tu su nas kolibu uveli sa najveom sveano u, a za nama se utisnulo i veoma mnogo uroe nika. TuVit sede na li e, i ponudi nas da i mi tako uinimo. Uinismo, i naosmo se na ta j nain u jednoj udnovatoj, mo da i kriinoj situaciji. Nas dvanaestorica i jedno etrdes et divljaka koji su posedali oko nas tako sabijeno da u sluaju prepada, ne samo d a se ne bismo mogli koristiti oru jem, nego ne bismo mogli ni na noge skoiti. Naval a naroda bila je i spolja, gde je, verovatno, stojalo sakupljeno staa 131 novni tvo celoga ostrva, i samo su nas neprekidni uzvici i briga TuVitova spasli d a ne budemo poga eni. Glavna na a sigurnost, meutim, le ala je u prisutnosti TuVitovoj, i zato smo ga energino stisnuli izmeu sebe, re eni da na prvi znak neprijateljstva nrjega prvo rtvujemo. Posle dosta gu ve uspostavila se najzad neka ti ina poglavica nam tad odr a vrlo dugaak govor, vrlo slian onom koji smo ve uli iz una, sa tom razlikom da se sada sa mnogo vi e naglaska ulo Anamumu nego Lamalama Mi smo u najdubljoj ti ini saslu ali govor pogl avice a zatim se digao kapetan, i stao od svoje strane uveravati poglavicu o pri jateljstvu i dobrim namerama, zavr avajui svoj govor sa nekoliko nizova plavih perl i i jednim no em. Perle je TuVit, na na e iznenaenje, prilino prezrivo pogledao ali no mu je uinio veliko zadovoljstvo, i on posle toga naredi da nas ugoste. Jela su do davana u ator preko glava prisutnih, a astili su nas jo ivom utrobom neke ivotinje, v erovatno one tankonoge svinje. Primetiv i da ne. umemo da se snaemo, poglavica nam prethoa e primerom, gutajui metar za metrom od onog delikatnog jela, dok na i stomaci, najzad, ne mogahu vi e da ne reaguju, emu se onda monarh TuVit mo da jo vi e zauio nego gledalima. Odluno smo odbili da se poslu imo akonijom, dajui poglavici na znanje znac

ima kako smo mogli, da nismo gladni, da smo ba pred polazak dobro dorukovali. Kad je monarh dovr io obed, stali smo na najdosetljivije mogune naine ispitivati o g lavnim produktima toga kraja, i da li se neki od tih produkata daju korisno upot rebiti. Najzad, kao da je poglavici postalo jasnije ta mi hoemo, on nam je predlo io da odemo na jedno mesto obale, gde ima, uveravao je pokazujui prstom na jedan pr imerak, neobino mnogo finog morskog zalogaja. Nama je dobro do lo da se na taj nain re imo one ukljuenosti u gomili divljaka, i rado pristadosmo da odemo do obale. Izi l i smo daleko iz atora praeni svim stanovni tvom, oti li do jugoistonog kraja ostrva, ne daleko od zatona gde je stojala usidrena na a laa. Tu smo ekali otprilike jedan as, d ok nisu stigli na mesto etiri una. Uroenici nas onda odvezo e do nekog drugog grebena , ge smo videli neobino viliku koliinu one ivotinje, veu nego to je ikada video i najs tariji mornar na severnim ostrvskim grupama, koje su znamenite po tom trgovakom a rtiklu. Mogli smo odmah napuniti bar dvanaest laa. Najzad su nas prevezli do lae, gde smo se oprostili od TuVita, koji nam je obeao da e nam za 24 asa doneti toliko galipagokornjaa i pataka koliko samo mo e stati u njegove unove. Za sve to vreme nis mo u pona anju divljaka zapazili ba ni ta to bi moglo krenuti sumnju, sem mo da onog sis tematskog pridola enja ljudi dok smo i li od lae do sela. XX Poglavica je odr ao re, i mi smo se vrlo brzo snabdeli sve im provijantom. Kornjae su bile osobite, a patke su imale daleko bolje, mek e i sonije meso nego na a pernata di vlja. Zatim su nam, na na u elju, ivljaci doneli velike koliine mrkog celera i skorbut ove trave, uz to jo krcat un sve ih i su enih riba. Celer smo u slast jeli, a skorbuto va trava je pomagalana im bolesnicima. Dobili smo jo i druge vrste sve eg provijanta, neke koljke, na primer, koje su ukusom potseale na ostrige zatim jo mnogo morskih rakova, jaja od albatrosa i drugih ptica, sa ugasitom ljuskorti. Jo smo utovarili i dobru meru svinjskog mesa, od ivotinje koju sam ve spomenuo, i koja se na im ljud ima veoma dopala, dok je meni mirisala na ribu, i uop te bila nepodno ljiva. U zamen u za te stvari obdarili smo mi divljake plavim perlama, nakitom od lima, kiinovi ma, no evima i komadima crvene oje, ime su oni bili veoma zadovoljni. Na obali smo o tvorili regularan trg trgovaki poslovi su svr avani sa svima znacima poverenja, i u jednom poretku koji, posle pona anja divljaka u selu Klokklok jedva da smo smeli oekivati. odnosi potrajali su vi e dana grudoiazile su k nama na lau, a grupe pravile su izle te u unutra njost sve u Ijem redu. Lakoa sa kojom se dolazilo do finih niorskih zal ogaja i predusretljivost uroenika uticali su na kapetana da, prvo, stupi u pregov ore sa TuVitom zbog izgranje prostorija za uvanje ribe, i, drugo, zbog nagrada nje mu i ljudima koji bi uzeli na sebe da pribiraju i spremaju to vi e od onog artikla. A dotle bismo se mi, koristei se lepim vremenom, otisnuli jo dalje u ju nom pravcu. TuVit se inio veoma zadovoljan da ue u pogodbe. Pregovori su najza na zaovoljstvo o beju strana dovr eni im se uine sve pripreme, da se na odreenim mestima na kopnu sagr adi sve potrebno, posvr avaju svi poslovi za koje su potrebni svi na i Ijudi, da emo mi posle toga na put, sa izuzetkom trojice na ih Ijudi, koji e ostati na ostrvu da nadgledaju posao, i a divljake pouavaju u su enju morskih ivotinja. Termini i nagrada e se sraunati naknadno, u srazmeri prema trudu divljaka za vreme na eg otsustva. Za izvesnu koliinu spremljenih artikala, izvesna koliina perli, no eva, i crvene mater ije to je bio kolinik za izraunavanje nagrade. O finom morskom zalogaju, o tom va nom trgovakom artiklu, o nainu kako se spravlja, rei emo ovde nekoliko rei. U izve taju jednoga putnika po Ju nim morima itamo sledee Ta vrsta meku ca poznata je pod francuskim imenom fini morski zalogaj. Ako se ne v aram, uveni Kivije nazvao ga je gasteropoda pulmonifera. Ima ga mnogo na obalama ostrva u Tihom okeanu, a sabira se osobito za kineske pijace, gde se smatra isto vetnim, i istom cenom plaa, kao i ona mnogopominjana, za jelo ukvisna ptija gnezda . Ta ptija gnezda sastoje se iz neke piktijaste mase, koju verovatno laste nalaze u telima onih meku aca. Meku ci nemaju ni ljuske ni nogu, samo usta i stra nji otvor, a mile u plitkoj vodi pomou svojih elastinih prstenova, kao crvi, ili gusenice tu ih, kad je voda vrlo plitka, opaze tamo nje laste, i onda, dugim i iljatim kljunov ima, za bodenim u meku ivotinju, upaju pikti s nastu materiju, koju, kad se osu i, upotre..... graenju tvrdih delova gnezda.

Sam meku ac je duguljast, od 3 do 18 ali video sam primerke i od dve stope du izve sno doba godine, verovatno u vreme sparivanja, gmi u po pliacima obino udvoje. Kad j e sunce najjae, kad se voa isto smlai, pribli uju se obali, i ponekad na tako plitka m esta, da, kad doe oseka, ostanu na suvoj zemlji. Ali oni ne legu svoje mlade u pl itkoj vodi na takvim mestima ih nikada ne vidimo a kad stanu dolaziti iz duboke vode, ve su odrasli. Hrane se prete no onim zoofitima koji prave koral. Lovi se taj meku ac obino na duibini od 34 stope izvuku ga na suvo, raspore no em na jednom kraju, i kroz tu veu ili manju usekotinu pritiskom se istera drob. Zatimse ivotinja ispere, pa se onda kuva jedno odreeno vreme, ni malo ni mnogo posle toga se zakopa u zemlju na etiri asa, pa opet prokuva, i najza osu i bilo na vatri bilo n a suncu. Oni to su su eni na suncu vi e se cene, ali je zato potrebno tri puta vi e vre mena. Ako su dobro osu eni, dr e se na zgodnom mestu i po dve godine dana bez kvare i ipak ih treba svakih nekoliko meseci, recimo etiri puta godi nje, pregledati, zbog eventualne vlage i trule i. Kinezi smatraju fini morski zalogaj za osobit luksuz, i veruju da ta hrana neobino jaa i odr ava telo, i obnavlja nervni sistem ako se u velikim u ivanjima iscrpeo. Kad smo se u svemu sporazumeli sa divljacima, preneli smo na kopno sve potfebne alate za krenje i graenje. Izabrali smo prostrano ravno mesto, u blizini istone oba le zatona, gde je bilo dosta i ume i pijae vode, i ne mnogo daleko od onih grebena gde se hvata fini morski zalogaj. Svi krenusmo energino na posao, i za kratko vr eme, na veliko udo uroenika, oborili smo dovoljan broj drveta, i toliko ih spremi! za grau da smo ostali posao mogli ostaviti na trojic Ijudi koji su imali posle n as da ostanu. To su bi. D on Karson, Alfred Haris i Peterson svi iz Londona, mislim, a bili su se dragovol jno ponudili da ostanu. Krajem meseca sve je bilo spremno za na polazak. Ranije smo jedared govorili da n eemo otii dok se ne oprostimo od sela a sada je TuVit toliko navaljivao na nas da ispunimo obeanje, da nam je izgledalo nezgodno da mu uinimo na ao. Ubeen sam da niko od nas nije u to vreme sumnjao u iskrenost uroenika. Vladali su se uvek pristojno , svojski su nam pomagali u poslu, donosili esto robu i bez nagrade, i nikada ni ta nisu ukrali, mada su, radujui se beskrajno kad im to poklonimo, dokazivali da ti predmeti imaju za njih osobitu vrednost. ene su bile jo i naroito uslu ne, i zbog sve ga toga, kakvi bismo ljudi mi bili da smo se usudili na jednu jedinu misao nepov erenja prema takvom svetu No posle veoma kratkog vremena pokazalo se da je sva t a Ijubaznost bila samo rezultat jednog prepredeno zami ljenog pana da se nama doe g lave, i da su ti ostrvljani, za koje smo mi imali toliko pozitivnih oseanja, ipak bili najvarvarskiji, najlukaviji nitkovi ovoga sveta. Februara 1og pre li smo na kopno sa namerom da odemo u selo da se odmorimo. Mada, kao to je reeno, niko niu snu nije sumnjao da nas eka neko zlo, ipak su, kao uvek, preduzete bile sve mere predostro nosti. Sestorica na ih ljudi ostalo je na lai, sa z apove u da nijednom divljaku ni pod kojim izgovorom ne dopuste da se pribli i lai dok smo mi otsutni i da za sve vreme imaju biti na palubi. Za titne mre e podignute, top ovi napunjeni duplim karteima, a mali topii kanisterima sa pu anim mecima. Laa je bila usidrena jedva milju o kopna, tako da joj se nikoji.un ne bi mogao nevien prikuiti, naprotiv, bio bi odmah doekan punom vatrom. Na a ekspedicija, prema tome, manje est Ijudi na lai, imala je svega trideset dva lan a. Bili smo naoru ani do zuba, sa pu kama, pi toljima, jataganima sem toga svaki od na s imao je za pojasom jo i dugaak mornarski no . Na obali nas je doekala stotina crnaki h izaslanika koji su nas imali pratiti do sela. Primetili smo, na veliko svoje i znenaenje, da su svi do li ne naoru ani. A kad smo se obratili Tuza obja njenje u toj stvari, odgovorio je Mati vi pa si to je znailo da je nepotrebno oru je kaa su svi braa. Primili smo to ka o re iskrenu i produ ili ka selu. Pro li smo izvor i potok o kojem sam ranije govorio , i u li u klisuru koja je kroz vena brda vodila prema selu. Ta klisura bila je veo ma stenovita i te ko prohodna, tako da smo se prvi put samo sa velikim te koama prove rali kroz nju. Du ina klisure mogla je biti od IV2 do dve milje. Krivudala je u sv ima moguim pfavcima meu fordima i bre uljcima verovatno da je nekada bila korito brd skog potoka, imala je na svakih 20 jardi novu naglu okuku. Strane klisure su se svugde dizale bar 70 do 80 stopa okomito u visinu a na neklm mestima su dostizal

e neobinu visinu, zatvarale klanac toliko da je svetlost jedva dopirala u nj. Pro sena irina klisure iznosila je oko 40 stopa a ponekad bi se tako suzila da vi e od 5 do 6 ljudi nije moglo uporedo prolaziti ukratko, nigde boljeg mesta za zasede i nehotice smo se svi, pri ulasku u klanac, pipnuli po oru ju. Kad se sada setim na e neverovatne ludosti, najvi e mi je uno kako smo se mogli tako potpuno predati u vla st i u ruke nepoznatim divljacima dopustili smo ak da za vreme mar a oni idu ne sam o ispred, nego i pozadi nas. Uzdali smo se valjda u to to su crnci bili nenaoru ani zatim u dejstvo na ih pu aka koje divIjaci nisu poznavali i najvi e valjda u toliko p uta zasvedoeno prijateljstvo tih odvratnih nitkova. Pet do est crnaca u lo je pre na s, tobo da kre put, sklanjaju zbilja krupno kamenje i ostale prepreke sa prolaza. Za njima srno i li mi, koraali u gomili pazei da se nikako ne razmrvimo u grupe. Nap osletku je mar ovao glavni deo divljaka, sve u najboljem redu i pristojnosti. Piters, neki Vilson Alen i ja i li smo sa desne strane i pa ljivo posmatrali neobine slojeve istrmog i nad nama nadnetog kamenitog zida. Upala nam je u oi jedna pukot ina, dosta iroka da jedan ovek bez te koe ue u nju, i koja se protezala nekih 18 do 20 stopa uspravno, pa onda savijala nalevo. Visina pu kotine, koliko smo mi mogli videti iz klisure, iznosila je do 60 ili 70 stopa. I z pukotine je virilo neko zakr ljalo d bunje Koje je nosilo plod nalik na lesku. Ja, zainteresovan, uvuem se askom u pukotinu, uzaberem nekoliko plodova, i htedoh brz o natrag. Okrenuv i se Video sam da su i Piters i Alen u li za mnom. Zamolih ih da s e vrate, jer nema mesta za dvojicu, a ja u im ve dati od onih ora ia. Oni me poslu a e, p natrag, i Alen je ve i bio stigao do izlaza, kad ja odjedared osetih potres, pot res jedan koji ne umem sravniti ni sa im to sam ikada do iveo, i od kojega mi je do la misao, ukoliko sam uop te bio sposoban za misao, da se sav temelj globusa zaljulj a, i da je to as op te propasti. XXI Kad sam o ao k sebi, osetio sam da sam polu ugu en, u potpunom mraku, pod itavom masom tro ne zemlje koja je jo neprestano padala na mene sa svih strana, i pretila da me potpuno sahrani. Upla en do ludila od te misli, uinih oajan napor i uspeh da stanem na noge. Stojao sam nekoliko trenutaka nepomian, poku avao da shvatim ta mi se desi lo i gde se nalazim. Tada zauh muklo jeanje, pa onda tih glas Pitersov, koji je tr a io da mu, ako Boga imam, pomognem. Nekako sam uspeo da koraknem dva tri puta isp red sebe, kada se preturih preko glave i ramena Pitersovih, koji je, kako sam se brzo uverio, bio zatrpan sru enom zemljom do struka, i oajno se naprezao da se osl obodi pritiska. Stadoh i ja, svim silama kojima sam jo vladao, raskopavati sa nje ga teret, i najzad mi poe za rukom a ga podignem. im smo se toliko sabrali od zaprepa enja i straha da smo mogli razumno razgovarati, izveli smo obojica zakljuak da su se zidovi pukotine, u koju smo se usudili ui, sk lopili nad na im glavama bilo zbog nekog potresa u prirodi, bilo zbog sopstvene sv oje te ine, i da smo mi, prema tome, izgubljeni, ivi sahranjeni. Neko vreme bili sm o potpuno u vlasti naju asnijeg samrtnog straha i oajanja. Nema stra tuj stanja od onoga u koje je nesrea bac ila nas cmi pomrina, strahovit pritisak na plua, zagu parenja vla ne zemlje, uza sve to grozovito da nam je suena sudbina mrtvaca srce u oveu se prosto davi od straha koji se ne da izdr ati, koj se ne da zamisliti. Najzad, Piters predlo i da se poku amo snai u svojoj tamnici, da pipanjem po zidovima oko sebe tra imo, i mo e biti ipak i naemo neki otvor. Taj me je predlog malo ohrabr io ja poku ah da probijem neki put kroz nagomilanu zemlju. Tek sam koraknuo, opazi h zrak svetlosti osetio sam odmah da mi je laknulo barem se neemo ugu iti. Stadosmo se uzajamno hrabriti. Uspentfali smo se na jednu gomilu survina, a posle toga n apora smo se ve lak e pribli avali svetlosti, plua su nam ve lak e mogla da di u. Uskoro s o razlikovali i predmete oko sebe. Nalazili smo se na onoj taki gde je pukotina s avijala ulevo. Jo jedan kratak napor oko uklanjanja zemlje, i mi se naosmo na samo m laktu, i, na najveu na u radost, spazismo jednu dugaku ispukotinu koja je i la visok o nagore, veinom pod uglovima od 45, nekad jo strmenitije. Nismo mogli sagledati c eo otvor ali sudei po velikoj koliini svetlosti, koja je kroz njega prodirala, bil i smo uvereni da emo na vrhu otvora ako, tojest, na neki nain dospemo do vrha mora ti nai izlaz u slobodan vazduh. Ta4a meni doe na um da smo nas trojica i li bili u upljinu, i da ne znamo ta nam je s a drugom Alenom odmah smo se vratili da ga potra imo. Posle dugog traganja i mnogi

h opasnosti da se zemlja nd nama ponovo ne odroni, povika najzad Piters da je na i ao na Alenovu nogu, ali da mu je t lo tako duboko pod zemljom da o spasavanju nema ni govora. To je, na alost, bilo tano, i siromah ovek je sigurno ve davno umro. Te ko nam je bilo, ali telo smo morali ostaviti, a mi smo se polako stali probijati ka savijutku. irina one raspukotine bila je jedva tolika da stanemo u nju, i, posle nekoliko jalovih poku aja da prodremo gore, opet nas je obuzelo oajanje. Ve sam ranije spomenuo da se lanac brda kroz koji vodi klisura sastoji od nekakva mekog kamena. Strane raspukotine kroz koju smo mi sad hteli gore, bile su od istog ka mena, i zato to su bile vla ne, tako klizave, da se noga jedva dr ala na njima, i to jo na manje strmim mestima, a gde je zid stojao skoro uspravno, te koe su dakako bil e jo nesravnjeno vee i, kako se nama inilo, nesavladljive. Ali, mi smo iz oaja crpli hrabrost zabadali smo svoje duge no eve u meku materiju, ukopavali se tako do nek og tvrdog liskuna, koji je ovde onde provirivao i zemljine mase, i stigli najzad na jednu vrstu prirodne platforme, oakle se video, na kraju jedne gusto po umljene klisure, deo plavoga neba. Pogledav i sada, naravno, mnogo spokojnije, natrag u pu kotinu kroz koju smo pro li, videli smo po njenim stranama sasvim jasno da je ona skoro postala, i odatle smo zakljuili da nam je onaj potres, koji nas je bio sahr anio, u isti mah i otvorio ovaj put za izlazak. Obojica smo bili tako slabi i iz nureni da smo se jedva dr ali na nogama i govorili i zato Piters predlo i da opalimo nekoliko hitaca iz pi tolja, i tako dozovemo drugove u pomo. Pi tolji su nam, sreom, ostali za pojasom, dok smo ostalo oru je izgubili pod zemljom. Sreom kasniji dogaaji su potvrdili da je to bila srea u meni je tinjala neka sumnja a nee biti dobro ako divljacima odamo mesto gde se nalazimo. Odmarali smo se itav as, i onda opet probijali uz pukotine nismo mnogo daleko oti li , kad odjedared zausmo u asno i otegnuto urlanje. Najzad smo se popeli do neega to bi se moglo nazvati, recimo, gornja povr ina od platforme pa dotle, put nas je jedna ko vodio ispod zasvoenih stena i nekog zelenila visoko gore nad nama. Veoma oprez no smo se najzad dovukli do nekog malog otvora, kroz koji smo mogli baciti pogle d uokrug po okolini, i onda nam odjedared, i na jedan pogled, bi jasna sva strah ovita tajna zaronjene upljine. Mesto odakle smo virili bilo je daleko od najvi eg vrha brdskog lanca. Pedeset kor aka nalevo protezala se ona klisura u koju su, bez trunke podozrenja, u la na a trideset i dva o veka. Ali na liniji du oj od stotinu jardi korito klisure bilo je ispunjeno haotini m survinama vi e nego jednog miliona tona kamena i zemlje, koje su bile ve takim pute m sru ene. Sredstva kojima je taj bedem oboren, bila su prosta, i lako ih je bilo uoiti, jer su se jo sasvim jasno videli tragovi toga ubistvenog plana. Na nekoliko mesta od istonog kraja klisure mi smo se sada halazili na zapadnom njenu kraju v ideli smo od mesta do mesta drveno kolje pobodeno u zemlju. Na tim takama masa ni je popustila ali u onoga zida sa kojega se masa srozala stojala su udubljenja slina onima kojima se potkopavaju stene kad ih treba ru iti, i dokazivala su da je isto onakvo kolje bilo name teno na itavih 300 stopa uz ivicu kllsure po jedan kolac na svaki ar in razmaka, i sve kolje jedno deset stopa za ivicom klisure. Jaka u ad od loze jo su visila na zaostalom kolju bilo nam je jasno da je takvo u e i lo od kraja do kraja kolja. Ve sam spomenuo udnovate slojeve mekanog kamena moj opis one dugake i uske raspukotine, kroz kogu smo se spasli iz groba, obja njava valjda dosta dob ro prirodu tih slojeva. Naime, slojevi le e tako, da se na svaki potres brdo mora rascepiti po uspravnim linijama, paralelnim izmeu sebe, i da prema takvom stanju stvari nije potrebna mnogo velika ve tina da se taj efekat ve taki izazove. Takvom sl ojevito u koristili su se divljaci da izvr e svoje izdajniko delo. Delimino cepanje zem lje 12 stope duboko postigli su divljaci pomou dugog reda zabijenih kolaca, a ost alo je do lo usled krepkog vuenja u eta. Svako u e, koje je i lo od vrha koca preko ivice bre uljaka vukao je po jedan divljak. Na taj nain je dobijena jedna ogromna poluga , koja je imala snagu da i itavu padinu brda srui na dno klisure. Prema tome nam j e i sudbina na ih drugova bila potpuno jasna. Jedino smo se nas dvojica spasli od u asne propasti, i mi smo sad bili jedini ivi beli ljudi nar ostrvu. XXII Polo aj na bio je ni ta manje stra an nego u momentu kad nam je do lo do svesti da smo ivi sahranjeni. Pred nama je stojalo dvoje, ili da nas divljaci ubiju, ili da ostan emo meu njima kao bedni njihovi zaroblienici. Naravno, za jedno izvesno vreme bis

mo se mogli kriti od njih, po bregovima, ili u pukotinama, odakle tek to smo izi li no ili bismo naposletku propali od duge polarne zime i gladi, ili bisnio se, tr a ei skrovi ta, najzad odali. Po ostrvu, kako smo sad opazili, gmizalo je od crnaca na sve strane podolazili s u na tankim splavovima sa raznih ju nih ostrva, sigurno da pomognu oteti i opljakat i lau. Zasada je laa jo mirno le ala u zatonu. Na i drugovi dakle jo nisu slutili ta im e sprema. Kolika je sada bila te nja nas dvojice da smo rrieu njima, da im pomognem o utei, ili. da u poku aju odbrane zajedno s njima umremo! Ali, kako da im damo zna k, a da sebe ne upropastimo, i jo i sa velikim pitanjem da li bi im znak opomene uop te mogao koristiti. Opaliti iz pi tolja, to bi bilo dovoljno da im se da na znan je da se zlo dogodilo ali im taj pucanj ne mo e u isti mah rei i to da im je jedini spas ako se to pre otisnu iz zatona na more ne mo e im rei da vi e nije pitanje asti d a ostanu, jer njihovih drugova nema vi e meu ivima. Badava bi uli pucanj pripremiti s e za odbranu bolje nego to ve jesu, nego to su uvek bili tako ne mogu. Dakle, od pu canja sa na e strane nismo se mogli nadati nikakvom dabru, a mo da zlu, i zato smo o dustali od toga znaka. Najbli a misao zatim bila nam je da po urimo na alo, dogradimo jedan od etiri una koji su le ali u dnu zatona, i da poku amp odveslati do lae. Ali nam je odmah bilo jasno d a se taj plan ne da izvesti. Kao to sam ve rekao, ostrvo je bilo prepuno criiaca, koji su se, da ih sa lae ne bi spazili, zavlaili i krili po d bunju i iza okuka. Ba s e u neposrednoj na oj blizini zadr avao jedan odred crnih boraca, pod zapovedni tvom T uVita oni su nam ba i smetali na jedinom putu kojim bismo mogli sii do zatona a ve rovatno su tu ekali na pajaanja, pa da izvr e napad na la unovima je bilo crnaca, dodu e nenaoru anih, e oru je sigurno le alo spfemno negde u blizinL i i. smo mi bili primorani da ostane mo u zaklonu, i prosto kao posmatrai uestvujemo u boju koji tek fa nije planuo. Posle pola asa opazili smo a ju nim iljkom tona plove oko 6070 splavova i raznih amaca , puii. crnaca. Kako se inilo, nisu imali drugog oru ja do kratkih buzdovana i gomi le kamenja u dnu unova. Naskoro se sa druge strane pojavila opet flotila, isto ta ko opremljena, i sa jo vi e amaca. I ona etiri una se brzo napuni e divljacima, koji su iskakali iz d bunja i urili da stignu svoje drugove. I tako, za manje vremena no to je meni trebalo da stvar ispriam. laa na a se na la opkoljena velikom koliinom tih beso munika, koji kao da su bili re eni da se po svaku cenu doepaju plena. Te ko je bilo i za trenutak posmumnjati u njihov uspeh. Ona estorica, ma koliko hra bri, mogu biti dovoljni kao posluga oko topova sem toga, sa tako nejednakim snag ama borba se ne mo e dugo voditi. Ja sam jedva mogao sebi da pretstavim da e oni ta mo uop te poku ati da se brane ali u tome sam se prevario. Uskoro ih videsmo na posl u oko u eta, a uskoro se laa okrenu tako da je desnom stanom gledala u unove, koji s u u taj mah bili na doma aju metka iz piitolja, dok su splavovi stojali otprilike na etvrtinu milje pod vetrom. Iz nekog nepoznatog razloga, verovatno usled uzbuenj a na ih sirotih drugova, koji su se videli u oajnom polo aju vatra sa palube nije ima la nikakvo dejstvo. Nijedan un nije bio pogoen, nijedan ivljak ranjen meci, ili nis u ni doma ali, ili su otskakali nekuda iznad njihovih glava. Jedino dejstvo je bil o grdno iznenaenje divljaka zbog tutnja i dima u jedan mah sam se ve ponadao da e s e okaniti svoje namere, i vratiti na kopno. I tako bi se verovatno desilo, da su na i ljudi otvorili pu anu paljbu to nebimoglo proj bez uspeha, jer su unovi bili veom a blizu i ako niita drugo, postiglo bi se bar toliko da se ne pribli u lai jo vi e, a meutim se sa druge strane lae paljba i na splavove. Mesto toga, na i Ijudi dazvoli e da unari dou sebi i da se uvere da meu njima nikome nije ni ta a oni, posa,da, jurnu e na protivnu stranu, da doekaju splavare. Vatra je na toj stani imala u asno dejstvo. Sind irlije iz velikih topova su jedno s edam do osam splavova doslovce raznele, 30 do 40 divljaka ubile, a oko stotinu n jih, u asno ranijenih, oborile u more. Ostatak, u asnut do sumanutosti, na e bezobzirc e u bekstvo, ne brinui ni da pokupe iz vode svoje ranjene drugove, koji su plival i na sve strane, lelekali i vikali u pomo. Ali, taj veliki uspeh do ao je suvi e kasn o za na e ljude. unari, oko 150 ljudi, ve su bili na palubi, popentrali se koje prek o mre a, koje preko lanaca, jo pre nego to je lunta i prinesena topovima sa one stan e. ivotinjskoj jarosti divljaka sad se nikoja sila ne bi mogla odupreti. Za treno ka na i su ljudi bili oboreni, izga eni, prosto u komade raskidani.

Kada su to opazili, povrati e se i splavari, i nabrzo stigo e i oni u pljaku. Za pet minuta je na a laa postala naj alosnija slika pusto enja i bestijalnog uni tavanja. Palub u su cepali, kidali, prosto razvalili u ad, jedra i alate uni tavali. Gurali su sta nj i deo lae, amci su odasvud unaokolo pristizali mno ina divljaka, plivajui, takoe je po magala najzad po lo je besomunicima za rukom kad je i kabel kotve bio sklizao da lau doteraju do obale, i da tamo predadu TuVitu. On, kao neki pravi general, za sve to vreme stcvjao je na jednoj posmatranici na brdu a sada, kad je sve bilo svr eno , pobeda izvojevana, si ao je da to 1 pre stigne na alo i primi, meu svojim crncima b orcima, svoj deo pljake. Kad je TuVit si ao, mogli smo i nas dvojica izai iz zaklona, i malo izvideti brdo u okolini pukotine. Na 50 jardi od njena izlaza videli smo jedan mali izvor, gde smo se, u asno edni, napili vode a malo dalje i nekoliko d bunova onih ora ia o kojima je ve bila re. Ora ii su bili veoma ukusni, otprilike kao le nici. Napunismo e ire, ispraz mo ih u pukotini i vratismo se da ih jo jedared napunimo. Dok smo mi tako brali v oku, popla i nas u anj u ibljaku, i mi se ve hte osmo povui u zaklon, kad se jedna velika crna pt nespretno i sporo podi e iz gusti a. Ja sam se tako izr nadio, da nisam znao ta treba da radim ali Piters, prisebniji, skoi do nje, i zgrabi je za vrat pre no to je uspela da pobegne. Ona se u asno otim ala i pi tala, tako da smo je ve hteli pustiti, strahujui da e alarmirati nekog divlj aka, koji bi se jo mogao nalaziti negde u blizini. Jedan udarac no em uini, meutim, s vemu kraj, i mi odvukosmo divlja u pukotinu, zadovoljni to smo za itavu nedelju dan snabdeveni mesom. Zatim smo opet izi li u izvianje, i usudili se da siemo bar delom niz ju nu kosu brda ali nismo na li ni ta vi e to bi nam moglo poslu iti kao hrana. Stoga, nakupiv i samo ne to uvaraka, okrenuli smo natrag, tim pre to smo spazili nekoliko odeljenja divljaka koji su se sa plenom vraali u selo. Najprea briga nam je sad bila da svoje skrovi te to bolje osiguramo. Onu rupu kroz k oju smo, kao to je poznato, ugledali deli plava neba, pokrili smo naupanim ipra jem, a ostavili smo samo toliki otvor koliko da mp emo pregledati zatan, tako, naravno, da mi sami pri tom ne budemo vieni. Kad je to ude eno, bili smo veoma zadovoljni sv ojim sigurnim polo ajem jer, zaista, dikle god ostanemo u pukotini, potpuno smo si gurni da nas niko ne mo e nai. Nigde nismo opazili znak koji bi svedoio da su divlja ci ikada dolazili u tu rupu ali, setiv i se da je pukotina, koja nas je dovde dove la, postala tek maloas, i usled odronjene kose brega, i da drugog prilaza k njoj nema, upla ili smo se da nam je time otseena mogunost da siemo i izaemo. Re ili smo se d a emo zgodnom prilikom dobro ispitati vrh brda, a meutim smo motrili kretanje divl jaka. Crnci su pretvorili na u lau u pravu olupinu i spremali se sad da je zapale. Naskor o smo videli kako se di e gust dim kroz glavnu rupu na palubi a odmah zatim probio je jak plamen iz prednje kabine. U ad, katarke, i ostaci od jedrila odmah se zapa li e, i vatrse naglo irila na palubi. Ipak se jo prilian broj dljaka zadr avao na njoj, udarajui i dalje sekirama, kamenjem i topovskim mecima po klinovima, i po 10 Avanture Gorona Pima 145 f jf... i bakru bilo ih je, koje na alu, koje i. na splavovima, ne manje od 10.000 nepo co lae, ne raunajui tu gomile koje su, se pien, razmilele po unuta njosti ili se prevozile ma ostrva. Znali smo da je katastrofa blizu, i ni .. se prevarili. Prvo je do ao mali potres mi smo a, na mestu gde smo bili, osetili kao galvansku struju, ali bez ikakvih vidljivih znakova eksplozije. Divljaci su se za izvesno vrerae zbunili, i prestali da rade i da graje. Taman su opet prionuli na posao, kad na palubi pokulja jedna strahovita masa dima kao neki te ak ob lak pred oluj a iz utrobe toga dimaxsuknu stub ivo ga plamena, koji je i o valjda itavu etvrtinu milje u visinu. Pa se onda odjedared taj plamen kru no ra irio, i, kao maijom, ispunio se odjedared sav vazduh jednim u asnim haosom od komaa drveta, metaka, ljudskih udova, i najzad je do ao potres u svoj svojoj

strahoti koji je i nas obojicu oborio, dok je u brdima jednako odjekivala grmljavina, a gust pljusak siu nih komada padao u svima pravcima oko nas. Pokolj meu divljacima bio je daleko stra niji nego to smo mi mogli oekivati oni su zb ilja pretrpeli punu odmazdu za gadno izdajstvo. Bar hiljadu, njih poginulo je u eksploziji, a isto toliko ih je le alo u te kim ranama. U zatonu je bukvalno krkljal o od Ijudi koji su se otimali od smrti i feoji su se davili a na kopnu je izgled alo jo mnogo gore. Svi su bili kao s uma si li zbog iznenadne, nagle i potpune svoj e katastrofe, i niko nije inio poku aje uzajamne pomoi. Odjedared, njihovo se pona anj e iz osnova promenilo. Iz tupe ukoenosti su odjedared, bar nam se tako inilo, pre li u stanje divljeg U2Jbuenja, paeli da nasru kao sumanuti, okru ili jednu izvesnu taku na alu sa izrazom najstra nijeg u asa, besnila i radoznalosti na groznim njihovim lic ima, i urlali su bez prestanka koliko su im grudi dopu tale Tekelili! Tekelili! Zatim smo videli da je jeno veliko odeljenje oti lo u brda, i posle kratkog vremena vratilo se odande nosei drveno kolje. Kolje su spustili tamo gde je gomila bila najgu a ta se gomila sad malo razdelila, i mi smo mogli videti predmet celoga toga uzbuenja. Opazili smo da ne to belo le i na zemlji, ali nismo odmah brali ta je. Najzad smo poznali da je to kostur on rieobine ivotinje sa skrletnim zubima i noktima koji smo uhvatili bili 18tog januara. Kapetan je bio nare dio da se sauva ko a, sa namerom da je ispu ni i odne u Englesku. Seam se da je, ba pre no to emo pristat uz ostrva, izdao bio n eka nareenja u istom smislu ko a je bila donesena u kabinu i spremljena u jedar san duk. Eksplozija ju je zatim izbacila na obalu ali sad nismo mogli dalje da razume mo za to je bilo meu divljacima toliko uzbuenje ofco nje. Svi su stajali okc mrtve iv otinje na izvesnom razmaku, a niko se nije usudio da joj se pribli i. Postepeno su je ogradili tarabom od kolja, a onda je sva rulja nagla da be i prema unutra njosti ostrva, deriii se opet iz glasa TekeliU! Tekelili! XXIII Nekih sedam dana posle toga dogaaja ostali smo nas dvojica u svome zaklonu, i izl azili samo ponekad, po ora ie i vodu, i to sa najveom oprezno u. Na zgodnom mestu bili s mo nainili sebi jednu vrstu senice pod tom senicom se nalazilo le i te od suva li a, a t ri velika ravna kamena slu ila su nam kao ognji te i sto. Vatru srao palili te ko, izb ijajui iskru trljanjem drveta o drvo, mekanog o tvrdo. Ptica ona imala je osobito dobro, mada malo krpavo meso. To nije bila morska ptica, nego jedna vrsta bukaa, sa crnim, ponegde sivo poprskanim perjem, i krilima koja su u srazmeri sa telom bila maju na. Kasnije smo videli tri ptice te vrste u na oj blizini verovatno su tr a ile onu koju smo mi ubili ali kako nikako nisu sedale, nismo ih mogli uhvatiti. Dok nam je trajalo meso od ptice, nismo trpeli od nedostatka u hrani ali sada je bilo vreme da se negde obazremo za plenom. Ora ii ne mogu sasvim uti ati glad sem tog a, nas su od njih bolela creva, a kada bismo ih mnogo jeli onda i glava. Videli smo nekoliko ogromnih kornjaa u bilizini obale, na istok od na eg brda, i spazili s mo da bi ih bilo lako uhvat 10 147 samo kad bismo bili sigurni da nas nee spaziti urdenici. Re ili smo da emo poku ati da siemo na obalu. Prvo smo se poeli spu tati ju nom stranom, koja je izgleala najprirodnija ali tek to sm o pre li oko sto jarda, kada, kao to srtlo uostalom i predvideli, sudei po okolini n a vrhu brda, kada nas odjedared presee jedan ogranak klisure, onaj u kojoj nam je izginula dru ina. I li smo jo jednu etvrtinu milje ivicom te jaruge, kad nam se opet presee put, sada provalijom, neobine dubine kako se njenom ivicom nije dalo koraati , vratili smo se istim putem natrag. Udarili smo sada nastok ali sa tano istim rezultatom. Posle punog asa veranja, pri emu smo sto puta mogli skrhati vrat, na li smo se odjedared u ogromnoj jednoj prov aliji od crnog granita, sa nekom finom psa inom na dnu, i iz koje je jedini izlaz bio te ak put kojim smo i do li. Ispentrali smo se dakle s mukom onamo odakle smo i po li, i poku ali onda da okrenemo sa izvianjem na sever. Tu je valjalo budnim okom p aziti na svaki manevar, jer bi nas najmanji nehat mogao odati pred neprijateljim a u selu. Puzali smo sve vreme na rukama i kolenima, a ponekad smo i sasvim pole gali i od d buna do d buna provlaili svoja tela. Neko yreme smo na taj nain odmicali, kad se odjedared naosmo opet pred nekom provalijom, dubljom od svih dosadanjih, i fcoja je vodila pravo u glavnu klisuru. I tako se na e strahovanje potvrdilo. Na li

smo se sasvim otseeni od donjeg sveta. Iznureni naporom, vratili smo se na svoje mesto, pali na prostrto li e i prespavali nekoliko asova u dubokom snu. Posle tog besplodnog tra enja po okolini bavili smo se ispitivanjem vrha na eg brda, ne bi li se mo a tu pokazala neka mogunost stvarne pomoi. Videli smo da hrane nema, sem onih nezdravih ora ia, i neke vrste skorbutne trave, koja je rasla svega na jedn om sasvim ogranienom kvadratu zemlji ta. Februara 15og, ako tano znam, nije vi e bilo ni travke od te biljke, a i ora ii su se jako proredili. Situacija nam je dakle post ala neobino te ka. Toga dana smo opazili na jugu nekoliko, ogromnih traka onog sivkastog isparenja o kojem sam ve govorio. ra 16og opet smo tumarali po bedemu na e ne bi li se na ao nekakav neoekivani izlaz ali u man. Si li smo ponovo u onu rupu u kojoj smo zatrpani, u nadi da e se tu pokazati kakav hodr na glavnu klisuru. I tu je tra enje ostalo jalovo na u smo svega, i poneli sobom, jednu pu ku. Februara 17og smo se opet digli u ispitivanje, re eni da malo bolje razgledamo onu provaliju od crnog granita, u koju smo bili dospeli prilikom prve na e ekspedicij e. Setili smo se da smo jednu od obinih pukotina te provalije samo delimino razgle dali, i sada smo hteli da je savesno pretra imo, mada se nismo niemu naroitomu nadal i. Si li smo bez velikih te koa, i toga dana smo dakle, sasvim mirni, stali pa ljirvo ispi tivati. Mesto je bilo udnovato te ko je verovati da je takvo postalo prirodnim pore klom. Sa kraja na kraj, sa istoka na zapad, i raunajui sve vijugotine, provalija j e mogla meriti do 500 jarda u du ini dok bi razmak od bonih pukotina te provalije p retpostavljam tako, jer nisam imao naina da izvedem mere nje i nosio ne vi e od 40 do 5 0 jarda. U prvom delu na eg spu tanja, tojest, nekih sto stpa od vrha nani e, bokovi p rovalije ne behu nimalo slini kao da nikada nisu sainjavali celinu, jer je jedna s trana bila od onog mekog kamena a druga od laporca, iliava, ili poprskana nekim me talom. Prosean razmak izmeu dve strane bio je otprilike 60 stopa ali svaki as se gu bila prav!nost formacije. Kako smo se spu tali jo ni e, prek spomenute granice, razma k se naglo su avao, strane postajale paralelne, iako su, jo za neki razmak unapred, ostajale razline i u materiji i u obliku svojih povr ina. Ali kad smo se spustili do svega 50 stopa od samoga dna, zapazili smo savr enu pravilnost. Bokovi su sada bili sasvim istovetni po materiji, po boj po pravcu slojeva duboko crn, svetao g ranit. a razmak izmeu strana na svakom mestu tano 20 jarda Formacija e postati jasn ija na osnovu crte a ko smo izradili na licu mesta a mogao je biti izraen, je.sam j a, sreom, kroz drugu seriju avantura, utpec da sauvam jednu bele nicu i olovku, oemu imam da blagodarim za itav red pojedinosti, koje bi inae sigurno bile potisnute iz moga pamenja. Ova figura br. 1 prikazuje op te konture provalije, bez izdubaka u zidovima, kojih je bilo povi e, i to svaki od njih sa odgovarajuom ispupeno u na protivnoj strani. Dno provalije bilo je pokriveno, 3 do 4 palca u visinu, tako finim prahom da se jed va oseao pod prstima, ispod kojega se opet produ avao crn granit. Na desnoj strani figure, dole, vidi se oblik jednag malog otvora to je pukotina o kojoj sam govor io, i koju smo na dana njoj ekspediciji hteli tano da ispitamo. Prodiranje na e u nju poelo je veoma Figura 1 Figura 2 ivo za as smo oborili itavu masu ipra ja, sklonili gomilu iljatog kamenja koje je oblik om potsealo na strelice. Hrabro smo se probijali, utoliko pre to smo primetili da na suprotnom kraju probija slaba svetlost. Najzad, probiv i se nekih 30 stopa u du binu, na li smo da je onaj otvor jedan svod, nizak i pravilna oblika, ije je dno bi lo zasuto onim istim finim prahom. Tada nas odjedared obasja jarka svetlost, i m i se, zaobi av i jednu okuku, naosmo u drugoj provaliji, visokih zidova, koja se od p rve razlikovala samo svojim duguljastim oblikom. Njene glavne konture pokazuju f igura 2. Du ina ove provalije, od ulaza a, pa preko savijutka do krajnje take d, iznosila je 550 jarda. Kod smo bili prona li jedan mali otvor, pukotinu slinu onoj kroz koju s mo bili pro li izlazei iz prve provalije, i koja je isto onako bila puna ipra ja i bel iasto strelasto iljatog kamenja. Prebili smo

se kroz tu pukotinu, i videli da ona, na razmakj nekih 40 stopa, vodi u treu prov aliju. I ta je btano onakva kao prva, sem svoga duguljastog oblika, i izgledala k ao to pokazuje figura 3. Figura 5 Figura 3 Du ina te tree provalije iznosila je 320 jarda. Kod take a, na li smo otprilike 6 stop a irok otvor, koji je ulazio nekih 15 stopa u stenu, gde se i zavr avao i to upljini com krenjaka, a ne novom provalijom, kao to smo mi oekivali. Ba kad smo hteli izii iz te pukotine, u koju je svetlost veoma slabo dopirala, Piters me odjedared upozo ri na itavo polje unovatih zareza na povr ini krenjaka koji je zatvarao pomenuto orsoka . Sa ne to ma te mogao bi ovek zareze na krajnjoj levoj strani, ili na severu, figura 4 uzeti kao grubo izvedenu oveju figuru Figura 4 koja stoji ispru enih mi ia. Ostale linije pokazivale su slinost sa slovima udhe neke a zbuke, i Piters je podr avao mi ljenje da linije to i jesu. Jedva sam ga ubedio da s e vara upozorio sam ga da dno pukotine, gde smo u pra ini, pare po pare, pokupili pl oe krenjaka koje su se valjda usled nekog potresa morale odbiti od zida na kojem s u se videli zarezi, i na kojim ploama smo na li ispupenja tano odgovarajua onim zarezi ma, to bi bio dokaz da je cela pjava delo prirode. Figura 4 je tana kopija onoga to smo na li. Po to smo se ubedili a nam sve te udnovate upljine ne pru aju ni na kojem mestu priliku da se oslobodimo zatoenja, vratili smo se, utueni i malodu ni, na vrh brda. U toku naredna 24 asa nije se desilo ni ta naroito, sem to to smo, pri pretra ivanju terena na istok od tree provalije, nai li na dve veoma duboke trouglaste rupe, iji su zidovi bili takoe od crnog granita. Nama se inilo nepotrebno da ulazimo u te rupe, koje s u izgledale kao neke prirodne cisterne, ali bez oluka. Svaka od njih imala je ot prilike 20 jarda u obimu, a oblik i relativan njihov polo aj prema treoj provaliji, vidi se na figuri 5. XXIV Februara 20og re ili smo da po svaku cenu poku amo sii s brda ju nom njegovom stranom, po to od ora ia, koji su nam priinjavali velike bolove, nismo mogli vi e da ivimo. Ju na ina brda sastojala se iz najmek eg nekog kamena, ali je bar 150 stopa uboko padala skoro vertikalno, a na nekim mestima ak presvoavala upljine. Posle mnogo tra enja pro naosmo jedan uski ispust, otprilike 20 stopa ispod ivice udubljenja pomou jedne za druge privezanih na ih d epnih maramica, koje sam ja dr ao, uspeo je Piters da stane na taj ispust. S velikom sam se mukom zatim spustio i ja. I onda smo videli da s e ceo put mo e prei na nain kojim smo se ve slu ili kada ismo se ono iz rupe, u kojoj s mo bili zatrpani, popeli dogore tojest, usecajui no evima stupnjeve u mekani kamen. Te ko je opisati do kojeg stepena je taj postupak bio rizian ali kako nije bilo dr ugog naina, re ili smo se na taj. Na ispustu gde smo stojali raslo je nekoliko d bunia leske za jedan od njih priveza li smo jedan kraj onog na eg u eta od maramiea, dok smo drugi privrstili Pitersu o po jas, i ja sam gaonda spu tao preko ivice udubljenja dok se maramice Qisu zategnule . On je onda iskopao u nekom kamenu rupu o 810 palaca, i pomou dr ke na pi tolju uterao jed an dosta jak klin. Ja sam ga tada digao otprilike za jedno etiri stope, gde je po novio isto, zabiv i jo jedan klin, tako da je sad imao oslonac za obe noge i za obe ruke. Ja sam na to odre io maramicu o d buna, i bacio sam mu kraj koji je on uvrstio za klin gornje rupe zatim se sam spustio jedno tri stope ni e, tojest opet za celu du inu maramica. Tu je iskopao novu rupu i zabo nov klin. Zatim se sam podigao st av i nogama u rupu koju je iskopao, a dohvativ i se rukama za klin gornje rupe. Sad je trebalo odre iti maramu sa najgornjeg klina da bi se mogla privezati za drugi k lin po redu tada se pokazalo a nije dobro radio to je rupe bu io na tako veliki razm ak jednu od druge. Ipak, posle nekoliko neuspelih i opasnih poku aja da se dohvati vora morao se r ati levom rukom, dok je desna poku avala da razre i vor, presekao je naj za u e, ostaviv i parence od est palaca na klinu. Zavezav i sa maramice za drugi kiln, sp stio se do mesta ispod tree rupe, ali je pazio sad da se ne bi spustio suvi e nisko . Na taj nain za koji sve priznanje ide iskljuivo Pitersovoj o troumnosti i odlunosti , moj prijatelj uspe, najzad, prelazei od rupe do rupe u ziu, da se spusti na podn o je, zdrav i itav.

Meni je trebalo vremena da se odluim da poem istim putern ali sam se najzad oluio. P iters je, pre nego to e sii, skinuo ko ulju, i ta ko ulja, zajedno sa mojom, poslu ila je kao u e da i ja siem. Baciv i pu ku, koju sam bio na ao u provaliji, vezao sam to u e za d un, i poeo sam se spu tati, brzo, trudei se da pomou mnogih i ivih pokreta umrtvim osea nje straha koje inae ne bih mogao savladati. Taj je nain dobro poslu io preko prvih 45 stupnjeva ali, tada mi se odjedared stade uzbuivati ma ta pri pomisli na grdnu d ubinu koju jo imam da preem, i na lomkost i nepostojanost i klinova i rupa u meku kamenu. Badava sam se naprezao da gledam iskljuivo u zid pred sobom to sam se vi e b orio da ne mislim, sve su ivlje i jasnije izlazile prea me predstave onoga to sam zami ljao. Najzad je nastupila ona u slinim sluajevima tako sudbonosna k riza, kada ovek unapred poinje da pre ivljuje oseanje sa kojim e pasti poinje da zami lj muku, vrtoglavicu, poslednji napor, polunesvest, i najzad poslednji u as, survava nje strmoglavce u dubinu. Odjedared su se sve te fantastine slike pretvorile u st varnost, i ja osetih kako svi uobra eni u asi zaista nailaze na mene. Kolena su mi u darala jedno o drugo, a prsti mojih ruku postepeno ali stvarno ispu tali ono za to suse dr ali. U u ima mi je poelo brujati rekoh u sebi To ti je samrtno zvono. I onda me neoekivano obuze neodoljiva, luda elja da pogledam dole. Nisam mogao ili nisam vi e hteo da pogled svoj silim u zid preda mnom, a sa jednim sumanutim, neodredlji vim uzbuenjem, pola od u asa pola o nekog ubla enja muke pogledah duboko u provaliju i spod sebe. Za jedan trenutak jo prsti moji se uri e u oslonac, i jo mi jeare, kao laka senka, promae kroz glavu misao o mogunosti spasenja, pa onda celu moju du u obuze e nj a da padam elja, volja, strast jedna koju ni ta ne bi moglo obuzdati. Ja ispustih k lin, ostadoh, okrenuv i se upola o ponora, jednu sekundu ljuljanja jo pred onim goli m zidom. Ali tada mi se u mozgu okrenu, neki vampirski, pi tavi glas mi vrisnu u u i ma, neka mrana, neprijateljska, maglovita prilika stoja e neposredno ispod mene, i ja se, uzdahnuv i i osetiv i kao da mi srce puca, sru ih u njeno naruje. To je bila nesvest. Piters me je zadr ao u padu, On je, sa podno ja stene, poeo da me hrabfi na sve mogue naine ali moja svest je bila toliko pomuena da iiiti sam uo ta m i je govorio niti sam znao da mi je uop te Sto govorio. Najzad, opaziv i da se ja lj uljam, po urio je da se uspentra meni ususret, i jo je na vreme stigao. Da sam pole teo dole svom svojom te inom, platno bi se sigurno prekinulo, i ja bih se strmogla vio u ponor ovako, Piters je uspeo da me uspori u padu, i tako sam visio bez opa snosti po ivot ok mi se nije svest vratila. To se desilo posle 15 minuta i tada sa m se osetio potpuno slobodan od stra ha, kao neko drugo bie i, sa ne to malo pomoi od strane druga, si ao sam i ja dole. Sada smo se nalazili u blizini one klisure u kojoj su nam drugovi izginuli, i to sa ju ne strane prema onom mestu gde se zemlja sru ila. Okolina je izgledala neobino divlja setio sam se opisa putnika koji govore o tu nim regionima na mestu nefcada n jeg Vavilona. Da i ne govorim o urvinama strovaljenoga brega, koje su le ale kao j edna haotina barijera pred severnim horizontom sva povr ina terena, sa svih ostalih strana, bilti je zasuta humkama ru evina koje su izgleale kao tragovi neke ogromne zidane graevine premda, ako bi ovek izbli e pogledao, te humke ne odavahu ni ta od ve t ake neke tvorevine. Bilo je mnogo ljake sem toga gromade crnoga granita le ale su iz me ane sa gromadama krenjaka i krenjak je bio crn na celom ovom ostrvu nismo videli nijednu supstancu svetle boje. Od vegetacije, u celoj toj okolini ni traga. Vide li smo nekoliko grdno velikih skorpija, i jo drugih vodozemaca, koji su inae nepoz nati na ovim irinama. Kako nam je najprea briga bila hrana, re ili smo da odemo na abalu le ala je svega po la milje daleko i da poku amo uloviti jednu od onih kornjaa koje smo gledali odozgo , iz biv eg na eg zatoenja. Pre li smo nekih sto jardi, krili se neprestano iza stene i onih humki, i najzad savili oko jednog ugla. Odjedared se baci e na nas pet divlj aka iz jedne peine i obori e Pitersa na zemlju udariv i ga buzdovanom. im je Piters pa o, ovi se sjuri e na njega, i tako je meni oStalo vremena da se saberem. Imao sam pu ku ali njoj se iskrhala bila cev kad sam se ono hitnuo s brda dole. Manuh se da kle nje, oslanjajui se samo na pi tolj, koji sam bri ljivo uvao, i koji je bio u sasvi m dobrom stanju. Poletim na napadafie pucajui u, njih brzometno. Dvojica pado e, a jedan, koji je kopljem svojim taman hteo da probode Pitersa, skoi da pobegne, no ne izvr iv i to je hteo. Po to mi je drug na taj nain bio osloboeji, nismo se vi e bojali. I on je imao pi tolj ali je smatrao za bolje da ne puca, nego a se uzda u stra nu svo ju

snagu, koja je zaista bila velika kao ni u koga. Dohvativ i buzdbvan jednoga od di vljaka koji behu pali, za tili as razrnrska glave preostaloj trojici, i tako smo mi ostali pobedioci na megdanu. Sve to desilo se tako neobino brzo da nam je te ko bilo verovati da je uop te neega bi lo stojali smo na le evima kao zamaijani, kad nas odiedared razbudi e uzvici iz daliin e. Jasno je bilo da je odjek od pucanja alarmirao divljake, i da smo sad u njajv eoj opasnosti da budemootkriveni. Da se oepamo brda, morali bismo trati ba u pravcu oa kle su dolazilr glasovi zatim, ba i da doemo do zida stene, uspuzati se uz nju ne bismo mogli nevieni. Polo aj nam je bio oajan, i jo se nismo re ili na koju stranu da b e imo, kad se iean o divliaka, na koga sam ja bio pucao, i mislio da je mrtav, podi e naglo na noge i pote e da nam umakne. epasmo ga jo na vreme, i ve smo ga hteli ubiti, kad Pitersu pade na um da bi nam on mo da mogao dobrb poslu iti ako busmo ga naterali da s nama ajedno be i. Povukosmo ga d akle za sobom, dav i mu razumeti da e pri prvom poku aju protivljenja biti ubien. On se brzo pokori sudbini, trao je pored nas, a mismo sve izmeu stena, gledali da odm aknemo u pravcu obale. Neravnine terena sem kratkih trenutaka sakrivale su ispred nas more najzad ga ug ledasmo, i videsmo da je svega 200 jardi alefco od nas. Kad smo ispalh na alo, spa zismo, na najvei svoj u as, grdne gomile uroenika koji dola ahu u trku o sela, i sa svi h taaka ostrva, i koji, kad naf spazi e, zalete e se na nas mlataraiui rukama besno i urliui kao divlje ivotinje. Mi smo ve bili na skoku da okrenemo natrag i da poku amo z avui se u neki zaklon neravnog terena, kad odjeared spazismo prednje delove va una k oji su virili iza jene krupne stene, isturene iz vode. Potrasmo iz svih sila, otrasm o do unova, i naosmo ih prazne, sem tri galipagokornjae, i obine opreme u kai ima za ez deset veslaa. Odmah se doepasmo jednoga una, gurnusmo unutra i svoga zarobljenika, i otisnusmo se svom snagom od obale, Kad smo odmakli jedno pedeset jarda, rasvestili smo se i videli da je grozno glu po bilo ostaviti drugi un u posedu divljaka, koji su, sve bli i alu, bili svega dvap ut toliko daleko od obale koliko mi, a napredovali neobino br o. Trebalo je jako uri ti. Nada na a bila je mrtva nada, ali ipak nada. Vi e je nego sumnjivo bilo da mo emo stii do amca pre njih ali nije bilo nemoguno. Ako uspemo, mo emo se spasti, ako ne uin imo poku aj izmirili smo se da nas na najstrahovitiji nain izmrcvare. Na un je imao prednji i zadnji deo slian, i mesto da ga okreemo, prosto smo promenil i polo aj vesala. im su divljaci opazili u emu je stvar, zaurla e jo jae i udvojiv i napo e pribli avahu se strahovito brzo. Meutim smo i mi potezali snagom oajanja, i kad sm o stigli na otsudnu taku, svega nas je jedan divljak stigao. Taj je skupo platio svoju neobinu hitrost, jer mu je Piters pro i ao kur um kroz glavu u momentu kad je sta o na ivicu obale. Najbli i od onih to su za ubijenim pristizali bili su na 20 do 30 koraka udaljenja kad smo se mi doepali una. Potegosmo prvo da ga skinemo u vodu v idei da je suvi e vrsto naseo, Piters, ne asei aska, razbi nekolikim udarcima kundaka o d pu ke jedan komad prednjeg dela i jednoga boka, i tada se otisnusmo. No za to vi eme dvojica divljaka doepa e na un i ne htedo e ga pustiti, dok ih nismo no evima oterali . Sad smo najzad bili slobodni, i navezosmo se na more. Uto je veina divljaka sti gla do onog razlupanog dela una, oko ega su se okupili, urlali besno i oajno. Zaist a, koliko sam ja stigao da ih upoznam, to mi se pleme divljaka uinilo najnevaljal ije, najdvolinije, najosetljivije, najkrvolonije, uop te najpakosnije i najdemonskij e od svih plemena na globusu. Poku ali su ak ludaku stvar da pou za nama u onom razbi jenom paretu una ali videv i da to ne ide, jo su nas jedared obasuli paklenim grdnjam a i dranjem, pa su onda po urili d.a se izgube u brima. Najneposrednija opasnost bila je tako otklonjena ali polo aj na je jo neprestano bio te ak. Znali smo 157 r da su divljaci u jeno vfeme imali etiri slina una, a nismo znali kasnije nam je to p otvrdio zarobljenik da su dva una propala prilikom eksplozije na lai. Mi smo dakle raunali na poteru im ivljaci preu put tri milje otprilike do onoga mesta u zatonu g de su im obino stajali unovi. Pla eni tom mi lju, inili smo sve mogue napore da to pre o tavimo ostrvo iza sebe grabili smo to pre do puine, i naterali i zarobljenika da v esla. Posle jedno pola asa, kad smo bili pre li pet do est milja na jug, spazismo gd e velika flota splavova izlazi iz zatona, verovatno sa namerom da poe za nama. Vi dev i da nas ne mogu stii, vratili su se natrag.

XXV Nalazili smo se sada na otvorenom, ogromnom i pustom Antarktiekom Moru, na irini od vi e nego 84 i to u slabakom unu i sa provijantom od tri kornjae sem toga, valjalo nam je uzeti u obzir i da je duga polarna zima na domaku dakle, potrebno je bil o da zrelo promislimo u kome emo pravcu ploviti. Pred nama je le alo 6 do 7 ostrva koja su pripadala istoj grupi, i jedno od drugog bila udaljena ne vi e od 5 do 6 m ilja mi, naravno, nismo eleli da se iskrcamo ni na jedno od njih. Dolazei sa sever a, na a biv a laa ostavila je bila za sobom ono to je od ledenih regiona najsurovije t aj se fakt dodu e ne sla e mnogo sa zvaninim nazorima, ali je utoliko vi e bio u skladu sa na im iskustvom. Krenuti natrag, bilo bi prosto ludo, osobito u to doba godine . Izgledalo je dakle da se samo od jednog kursa mo emo dobru nadati. Re ismo dakle d a hrabro nastavimo ploviti na jug jedrno je tamo imalo mogunosti da se pronau jo ne ka kopna, i jedino tamo najvea verovatnoa a dospemo u jo topliju klimu. Dosada smo iskusili da je Antarktiko More, ba kao i Arktiko, slobodno od jakih bura ili vrlo uzburkanih talasa. Ali na un, kraj svega toga, i jo kraj njegove priline v eliine, bio je ipak slabo graen, i zato smo se dali na posao da ga sa vrlo ograniienim sredstvima kojima smo rasp olagali, uvrstimo to se bolje mo e. Materija una je bila prosta kao jednog nama nepoz natog drveta. Rebra su bila od ilave vrbe, koja je za to veoma pogodna. Sa kraja na kraj, du ina una iznosila je 50 stopa, irina 4 do 6 stopa, a ubina skroz 4V2 stope dakle, ovi se unovi jako razlikuju od unova drugih poznatih tanovnika ju nih ostrva. Nikada ih ne bi mogli takve nainiti oni divljaci u ijem su posedu bili, i bilja sm o, nekoliko dana kasnije, od na eg zarobljenika i saznali da unovi ti vode poreklo od uroenika jedne jugozapadne grupe ostrva, i da su samo sluajno dospeli u ruke ov ih varvara. to se tie sigurnosti una, malo smo mogli uiniti. Nekoliko velikih pukoti na, koje smo otkrili na oba kraja una, zapu ili smo to se bolje dalo komadima jedne vunene bluze. Nepotrebna vesla bila ih je velika koliina upotrebili smo da nainimo vrstu ograde na prednjem delu una, koja bi imala da odbija eventualno udaranje t alasa sa te strane. Dve motke od vesla uzete su kao dve katarke, sa svakog boka po jedna u tedev i sebi tako poprene motke na jedrilu, izmeu kojih smo razapeli jedro nainjeno od na ih ko ulja. To nas je stalo dosta truda, jer nam zarobljenik pri tom p oslu nije mogao pomagati, mada je inae voljno uestovao u svakom poslu. Platno je ud novato uticalo na njega, nikako ga nismo mogli naterati da ga dodirne, ili makar samo da mu se pribli i odmah bi poeo da dr e viui iz glasa Teklili. Kada smo tako dovr ili sve to se dalo, uzesmo prethodno pravac jugoistoni i proosmo p ored najju nijeg ostrva grupe koja se videla. Posle toga smo okrenuli kljun pravo na jug. Vreme se ne bi moglo nazvati neugodnim. Stalan, ali veoma blag vetar duv ao je sa severa, morska povr ina je bila glatka, i neprestano j? bio dan. Led nism o nigde videli komadia jednog nisam video jo odkad smo pre li uporednik Benetova Ost rva. U ovim oblastima voda je isuvi e topla, i ne mo e doi do postanka leda ni u najm anjoj koliini. Ubili smo najveu kornjau, i do bili od nje ne samo hranu nego i dovoljno sve e vode. Dr ali smo se istog kursa jedn o 7 do 8 dana, za koje vreme se nije desilo ni ta naroito. Za tu nedelju dana moral i smo prodreti veoma na jug, jer je vetar neprekidno duvao u na em pravcu, a jaka jedna struja nas nosila takoe u pravcu koji smo hteli. Marta 1og. Iz jasnih razloga, ne tvrdim da su svi datumi sasvim tani njima je jed ina svrha da priu uine preglednijom. Mnoge neobine pojave bile su dokaz da smo poeli prodirati u oblasti novoga i udnovatoga. Na ju nom horizontu stalno je stajao viso k zid lake beliaste magle, izbacivao ponekad u vis svetle trake, pomicao se as sa istoka na zapad, as sa zapada na istok, da se posle opet javi kao prava linija, o meena barijera ukratko, istiui sve udnovate promene borealne svetlosti. Aurora borea lis. Visina te pare, tako kako je nama sa na e take izgledalo, mogla je biti 25 ste peni. Temperatura vode se dizala saN svakim trenutkom, a u boji joj se takoe poka zala velika promena. Marta 2og. Ispitujui neprestano na eg zarobljenika, uspeli smo danas da iz njega i upa mo mnogo pojedinosti o onom razbojnikom ostrvu, o njegovim stanovnicima i njihovi m obiajima. No zar sada da time zanimam pa nju itaoca? Ograniiu se na nekbliko saop tenj a da se ostrvska grupa sastoji iz osam ostrva da nad njima vlada jedan kralj, po imenu Tsalemun ili Psalemun koji ivi na najmanjen od ostrva da oni crni ko ni kost imi boraca dolaze od jedne ogromne ivotinje koja se zadr ava samo u jednoj naroitoj

dolini blizu kraljeva stana da stanovnici te grupe umeju graditi samo plitke spl avove, a ona etiri una bila su im jedini posed te vrste do kojeg su do li pukim sluaj em da je njegovo zarobljenikovo ime Nunu da on ne zna za Benetovo Ostrvo i da se ostrvo, koje smo ostavili zove Tsalal. Poetak rei Tsalemon i Tsalal igovarao je d ivljak dugim zvi dukavim nekim tonora, koji mi nismo mogli nikako da ponovimo, i k oji je potseao na glas one crne ptice koju smo pojeli na vrhu brda. Marta 3eg. Toplota vode sasvim je neobina, boja, pod nekom naglom promenom, izgub ila je providnost i postala mleno bela i gusta. U neposrednoj na oj okolini, voda j e bilaobino mirna, nikada tako uzburkana da bi pretila unu ali smo se zato e e iznenaiv ali, posmatrajui nalevo i nadesno, i na raznim razmacima, nagla i jaka uznemirenj a vodene povr ine, kojima su, kao to smo najzad utvrdili, uvek prethodila udna razbu ktavanja u onoj pari na jugu. Marta 4og. Hteo sam jedru da poveam povr inu jer je vetar sa severa znatno popustio , te toga radi izvadih belu maramu iz d epa. Nunu je sedeo pored mene, a im je spaz io platno, spopali su ga jaki grevi. Posle greva je neprestano dremao i ostajao tu p, mrmljao u sebi bez prestanka Tekelili, Tekelili Marta 5og. Vetar je sasvim prestao, ali nas je zato sna na struja neodoljivom silo m gonila na jug. Bilo je dakle dosta razloga da nas, zbog daljeg razvoja dogaaja, obuzmu strah i zebnja ali mi ba ni ta nismo bili zabrinuti. Na Pitersovu licu nije bilo, ni traga od nekog takvog oseanja, mada je vremena na vreme dobivalo izraz kqji ja nisam razumeo. Polarna zima pribli avala se, ali pribli avala se bez zimnih strahota. Ja sam oseao neki zamor u telu i du i neka udna sanjivost sa sanjarenjem t o je bilo sve. Marta 6og. Ona sivkasta para na horizontu digla se sad za nekoliko stepeni vi e, i postajala je sve sjajnija. Voda je bila toliko vrua da nam je bilo neiprijatno d otai je se a po boji je sve vi e i vi e potseala na mleko. Danas smo sasvim blizu una s pazili jedno o onih naprasnih uskome avanja morske vode. U isti mah je, kao i obino, suknulo u vis ono bleskavo iz pare, a para sama kao da je u dnu stala da se del i. Neka fina bela pra ina, koja je liilana pepeo, ali sigurno bila ne to drugo, poe da pada nad amcem i nad velikim delorn morske povr ine, im su prestale one pojave u pa ri. Nunu se bacio potrbu ke na dn6 una, i nikakvo nagovamnje nije pomoglo da podign e lice. 11 Avarature Gordona Pima 11 Marta 7og. Danas smo pitali Nunua zbog ega su njegovi zemljaci onako stra no postup ali s nama. Ali njega su toliko pohrvali neki strah i zaprepa enje da nije bio vi e u stanju razumno da odgovara. Le ao je jednako ispru en u unu, a kad ga mi i dalje zap itkivasmo o onom dogaaju, on poe odgovarati nekim idiotskim znacima stavljao ka iprs t na gornju usnu i kezio ispod nje zube. Zubi su bili crni. Pre toga, nismo ni k od jednog uroenika ostrva Tsalal videli zube. Marta 8og. Danas je otplovila kraj nas jedna od onih belih ivotinja koja je u zat onu izazvala bila onoliki u as meu divljacima. Ja sam je hteo. zakaiti, ali odjednom me obuze neka tako neopisana ravnodu nost da sam pustio da ivotinja otpliva dalje. Voda je postajala sve vrelija ruku ovek vi e nije mogao da zamoi u nju. Piters jedv a kad to progovori. Nisam znao ta da mislim o njegovoj apatiji Nunu samo. to je dis ao. Marta 9og. Neprestano je padao na nas onaj pepeljasti prah, i to u grdnim koliina ma. Zid pare na jugu digao se ogromno visoko iznad horizonta, i poe sada da uzima neki odreeni oblik. Ja bih ga raogao sravniti sa jednim ni na kojoj strani ogran ienim vodopadom, koji se sa nekog ogromnog nebeskog bedema u ti ini svaljuje u more . Ta ogromna zavesaje zastirala celu ifinu ju nog horizonta. Odande nije dolazio ni kakav um. Marta 21og. Neke udne tmine lebdele su nad nama, ali se iz mlene vode dizala svetl ucavost, i obuzimala bokove una. Ona pepeljkava bela pra ina zasipala je i nas i ama c, ali u vodi su se njene pahuljice rastvarale. Vrh onog katarakta pare gubio se u tamnini i daljini. Mi smo mu se ipak pribli avali, i to nekom jezovitom brzinom . S vremena na vreme videle bi se u njemu ogromne razjapljene pukotine, u kojima je stajao haos nejasnih treptavih slika, i iz kojih bi ispadali bezglasni ali m oni udarci vetra, razrivali vodu zapaljenog mora. Marta 22og. Pomrina je sve gu a, i samo jo otsjaj oko ogromne bele zavese o ivljuje no. Iza onog udnovatog vela izletahu mnoge ogromne velike i blede ptice, i odletahu n

ekuda, ostavljajui za sobom um i odjek onog veitog Tekelili. Tada se Nunu jo jeared m ae u umu, ali kad smo mu pri li videli smo da je izdahnuo. A mi smo strahovitom brzi nom jurili u naruja onog katarakta, u kojem se ba opet otvarala jedna od onih jama , kao da nas hoe da primi. Ali, u tom trenutku di e se na na em putu jedna uvijena ovej a prilika, samo daleko ogromnija nego to su deca zemlje. Ko a joj je bila bela kao ble tavo beli sneg. POGOVOR tampa je ve obavestila na e itaoce o bli im okolnostima u vezi sa neoekivanom i oplakiva nja dostojnom smru g. Pima. Bojati se da je nekoliko poslednjih glava, koje su im ale da dovr e njegovu pripovetku, i koje je on, dok je ostalo ve bilo ot tampano, hte o jo jedared da proita da je tih nekoliko glava propalo prilikom nesree koju je g. Pim platio glavom. No mo e biti da je ova bojazan i neosnovana, u kom sluaju e tekst tih glava biti naknadno objavljen. Ulagan je sav moguni trud da se nedostaci popune. Linost koja je spomenuta u predg ovoru, i koja bi, prema onom to je tamo reeno, sigurno bila u stanju da zamenu za nedostatak, odbila je da to uini. Odbila je sa opravdanim razlozima zbog netanosti u podacima koji su mu bili stavljeni na raspolo enje, i sumnje u istinitost posle dnjeg dela g. Pimova izve taja. Piters, od koga bi se jo pone to moglo saznati, iv je, u Ilinoisu ali ne mo e da se sazna tana njegova adresa. Verovatno ese kasnije ipak nai veza sa njim i tada e on sigurno moi dati materijal potreban za dovr etak g. Pimo ve pripovetke. Gubitak poslednje dve tri glave samo ih je toliko bilo utoliko je vi e za aljenje to su se u njima sigurno nalazila saop tenja o ju nom polu samom, ili bar o regionima koji su u njegovoj neposrednoj blizini bilo bi, dalje, interesantno ispitati tano st tih podataka prema istra ivanjima koja e vr iti jedna od na e vlade projektovana eks pedicija na Ju ni Okean. Na jednu taku izve taja moglo bi se, i ovako, staviti dosta zanimljivih opaski i pi scu ovoga pogovora bi bilo vrlo milo, ako bi njegov iskaz na ovome mestu bio u stanju da podigne stepen verovatnoe neobinom otkriu g. Pima. Mislimo tu na on e provalije ostrva Tsalala, i na one crte e koji su prikazani u glavi 23oj. G. Pim dao je crte e bez komentara a odluno je porekao da bi zarezi na kraju najist onije provalije mogli, sem fantastine slinosti, imati ikakve veze sa slovima neke a zbuke. On je to izrekao sa tvrdim jednostavnim ubeenjem, i jo potkrepio vrstom veo ma ubedljive demonstracije fragmenti naeni u pra ini, ija su ispupenja tano odgovarala zarezima u zidu, tako da je te ko ne verofrati piscu i nikoji ozbiljan italac ne b i trebalo da misli drukije. Ali kako su fakta, u odnosu prema svima figurama, veo ma udnovata osobito ako se ovedu u vezu sa izvesnim detaljima izve taja, mo da, ipak, treba o tome kazati nekbliko rei, tim pre to su spomenuta fakta izmakla pa nji g. Po a. Ako se figure 1, 2 i 3 stave jedna uz drugu u topografskom redu tojest, u redu k ako se javljaju provalije, i ako se izostave sve mali ogranci sa strane, kao i o tvori koji su, kao to je poznato, slu ili samo kao veza izmeu glavnih upljina, i bili akle sasvim drugog karaktera onda te figure sainjavaju jedan etiopski koren, kore n rei JLcz tojest, biti mraan, od ega se onda izvode svi izrazi koji se odnose na s en i na mrak. to se tie zareza nalevo, ili najsevernijih, vi e je nego verovatno da je Pitersovo m i ljenje bilo pravilno, da je, tojest, ona hijeroglifska slika doista umetnika stva r, i da je htela da pretstavi oveji oblik. italac ima skicu pred oima, i opazie, ili nee opaziti slinost. Ostali zarezi jasno potvruju pitersovu pretpostavku. Gornji re d zareza je koren arapskog glagola tfCSX AO biti beo, od ega se izvode svi izrazi za svetlo i belo Donji red je te e protumaiti. Crte su, bar u kopiji g. Pima, ne to nejasnije i esto isprekidane ipak je van sumnje da su u originalnom svom stanju z naile egipatsku re, celu re iVPHC jtt na oblast. Ovo tumaenje potvruje Pitersovo mi ljenje o najsevernijoj figuri ispru ene mi ice pokazuju jug. Ove konstatacije otvaraju iroko polje razmi ljanju i svakovrsnim spekulacijama. Mo da je zgodno da ih dovedemo u vezu sa nekim dogaajima u prii koji su samo ovla oznaeni mada lanac veze nije ba oigledan, ipak je potpun. Tekelili bio je uzvik uroenika n a Tsalalu kad su videli le bele ivotinje koji je voda izbacila. Istu tu re je kroz jeanje izgovarao zarobljenik divljak kad god je u g. Pima video neki beo predmet. Taj uzvik se tano sla e sa piskom ogromnih belih ptica koje su izletale odnekud iz

a one bele zavese od pare, na jugu. Na Tsalalu i na susednim ostrvima nije bilo nieg belog, a niega drukijeg sem belog na celom putu posle ostrva. Nije nemoguno da bL Tsalal, ime ostrva sa onim provalijama, ako bi se podvrglo strogim filolo kim i spitivanjima, odalo ili neko srodstvo sa provalijama, ili neku vezu sa etiopskim slovima, tako mistinim sa svojim zavijenim arama. Re sam zarezao u kamen stene, a osveta moja zapisana je u pra ini stene. BELESKA O PISCU Dete profesionalnih glumaca, Egar Alan Po roen 1809 u Bostonu istkao je karijeru k oja potsea na kakvu pustolovnu pozori nu ulogu. Bez nasleenog imanja, bez odreenog po ziva i pravih prijatelja, pro iveo je svoj vek uglavnom kao novinar odrastao je u Vird iniji, iz kole je pobegao u vojsku, poeo je da pi e u Baltimoru, ureivao je asopise u Rimondu Filadelfija i Njujorku, i za sve to vreme trpeo oskudicu, da bi konano umro pod velom misterije 1849. Slab prema suprotnom polu, o enio se veoma mladom d evojkom, kao da je verovao da e time svestina razumnu meru svoju preveliku strast . Prek i nagao, hario je snagu na beznaajrie zadevice, svaajui se sa kolegama i prij ateljima. Pa ipak, iznutra je bio potpuna i jasno usmerena linost. etiri decenije Poova ivota dale su dovoljno hrar ne spletkama. Polazei od poluistin a ili obinih izmi ljotina, intrigantihroniari su u znaajnom pesniku i pripovedau videl i as pijanicu, as morfinistu, as razvratnika. Bilo je tada uobiajeno da se knji evnost brka sa ivotom, te je pisac koji je u svojim delima govorio o mranim, ulnim ili am oralnim stranama ljudskog postojanja, redovno smatran za mranjaka, sladostrasnika ili pokvarenjaka. Ako se kojiput i dogoi da su pi eve knjige veran odraz njegova ivo ta, u pogledu Edgara Alana Poa to svakako nije sluaj. Pre bi se moglo rei da je Po pisao ono to znamo samo zato to su takve stvari bile isuvi e daleko od njegovih sop stvenih iskustava. Do pojave Volta Vitmana, Po je va io kao najvei ameriki pesnik. Zajedno sa Hotornom, on je izmislio savremenu kratku priu istina je da se na mnoge od njih danas gled a kao na obinu ujdurmu smi ljenu da opseni i zaprepasti nepripremljenog itaoca, ali su neke nesumnjivo i saa na ceni k ao odlina umetnika ostvarenja. Njegov jedini izlet u podruje romana Avanture Gordon a Pima smatran je doskora, pogre no, samo poku ajem da se naini knji evni kapital od sa vremenog interesovapja za istra ivanja Ju nog pola. Poovi ogledi iz teorije i psihol ogije knji evnog stvaranja jo uvek Izazivaju divljenje, mada se novija kritika misao pone to udaljila od njegovih tvrdnji a je u umetnosti moguno sroiti pravila isto tol iko postojana i vrsta kao to su zakoni u nauKama. Po je zapoeo kao pesnik. Amerika je za njega bila buan svet tvrdih injenica, koji j e pretio da mu oskmavi uobrazilju. Odupirui se tom svetu, on je stvorio sopstvenu romantinu vasionu i nastanio je junacima prema slici svojih pri eljkivanja. Tu su oni mogli da vladaju u izobilju, mudrosti, zanosu i oajanju. Njegovi mu karci su to nuli u zloslutna sanjarenja nad zaboravljenim knjigama, ili su se odva avali na tu robna i neizvesna putovanja. Njegove ene su raspolagale duhom i voljom to je njiho vu putenost bacalo u zasenak, a lepota im je plamsala naje e bolesnim arom. Pritom Po u borbi s ma tom nije bio nikaa pora en. Njegovi heroji su po pravilu razumna stvore nja, a iza njihovih maski moguno je prepoznati uvek jedno te isto lice lice samog pisca. Poovi stihovi, magini i ukleti, prijanjaju mahom uz temu lepote na izdisa ju. Izumrli gradovi i dvorci, mrtve nade i ene kojih vi e nema. Njegovi pripevi, ka o onaj u poemi Gavran, zvue kao bolno otrgnuti vapaji za nedosti nim idealom lepote ili istine. No mo e se rei da je sva ta poezija u su tini pesni tvo mladog oveka, jer je njena glavn ina nastala u vreme kad je Po imao dvadeset i dve godine. Tek pred kraj ivota ova j pisac se ponovo vratio stihovima i u poslednje etiri godine svog postojanja nap isao remekdela kao to su Gavran, Julaluma, Anabel Li i Zvona. Kao to se vidi iz nj egove poeme Izrafel i eseja Filozoflja kompozicije, za Poa je poezija sama po se bi samostalan oblik spoznaje sveta kojej nisu potrebna uobiajena sredstva loginog rasuivanja. Pisanju pria Po se posvetio ne samo zato to je uvideo da stihovi nemaju proe nego i to je shvatio, mo da potsvesno, a poezija nije u stanju da ga pribli i ciljevima koji ma je stremio. Kratka proza mu je, naprotiv, omoguavala da bar prividno zavede re d u inae haotinom svetu. Poetna njegova oprobavanja u tom knji evnom rodu crpla su na dahnue iz potsmeha na raun literature ija je tema u as, zloin ili tajanstvo. Meutim, do

godilo se da je Po tu vrstu knji evnog stvaranja prihvatio kao ne to sasvim ozbiljno i svrhovito, i ne manje znaajno od pesme, drame ili romana. Najdu a Poova povest Avanture Gordona Pima oskora je le ala pod ebelim slojem pra ine. N isu je primeivali ni itaoci ni kritiari, jer je o njoj vladalo skoro nepodeljeno mi l jenje da je plod autorovog napora da oe do novca, odnosno da izvrgne ruglu masovnu histeriju koja je zahvatila SAD u vreme prvih istra ivakih poduhvata u podruju Ju nog ppla. Tek 1952, kada je Patrik Kvin u asopisu Hadzon rivju izneo tvrdnju a su Ava nture Gordona Pima u tematskom pogledu prava prethonica uvenog Melvilovog romana M obi Dik, javnost se naglo zainteresovala za jedini Poov roman. Tek tada je utvren o da je posredi ne samo kazivanje o jednom izmi ljenom pustolovnom putovanju nego i itava mala, zanimljivo pisana, simbolina rasprava o prirodi zla. Danas se smatra da je Po u tom delu mo da najpotpunije izlo io svoj pogled na svet, utemeljen na po buni protiv dru tva, a i protiv samog sebe. Ka u da je roman o udnom pute estviju Gorona Pima najrealistikije Poovo delo. Valja to pripisati pi evom lukavom pokii aju da izmi ljeni putopis oboji takvom verovatno u i verod ostojno u da ga njegovi savremenici, ne sumnjajui, prihvate kao istinit do ivljaj. Po je, u tom cilju, ve to obradio sve raspolo ljive injenice o ivotu u ledenim oblastima Ju nog pola, uzev i u obzir i teoriju nekog D ona Simza iz Ohaja o tome da se na oba p ola nalaze ogromni otvori ispod kojih ive veoma stare i napredne civilizacije. Ali su Avanture Gorona Pima istovremeno i najapstraktnije Poovo ostvarenje. Sada, naprimer, nema vi e nikakve sumnje da prizor gde Pim, Pite rs i ju nopolski domorodac jere ususret zaslepljujuoj belini koja je Ju ni pol ili otv or iz Simzove teorije, simbolizuje Poovo strasno traganje za apsolutnom istinom. VOJA COLANOVIC