Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Bela Hamvas Velika Riznica Predaka

Bela Hamvas Velika Riznica Predaka

Ratings: (0)|Views: 56|Likes:
Published by Milica Arambašić
бела хамваш
бела хамваш

More info:

Published by: Milica Arambašić on Aug 24, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/17/2013

pdf

text

original

 
Bela Hamva{
VELIKA RIZNICA PREDAKA*
Preveo sa ma|arskog Sava Babi}PITAGORA 
I
Pitagora je ro|en krajem {estog veka pre Hrista, ka`u, u imu}noj poro-dici kao sin Minesarha sa Samosa. Mladost je proveo kao u~enik ~uvenogfilozofa Telesa u Egiptu, potom se vratio ku}i da bi zapo~eo karijeru. Sa-mos je u to doba bio prometna luka, {irok prostor za delatnost ambicioznogmu{karca sli~nog Pitagori. Ali – izgleda – pravilo je da gde ima mnogonovca tamo zagospodare nevoqe, a kvare` povremeno ~ini gr~evite naporeza spre~avawe sopstvenog usuda. Razuzdanost i samovoqa su se nemo}no sme-wivale. Vlast je tada upravo prigrabio stravi~no krvolo~ni Polikrat,sre}nik koji kao da je iz bajke. Nije bio pripamqiv, Pitagora se ukrcao nala|u i otplovio za Egipat.Nauka sve to ne priznaje, ali u ovom trenutku niko nije raspolo`en da sebavi naukom. Da li se zbilo, ili nije, izgleda da ni{ta ne govori protiv to-ga da se tako zbilo. @iveo je navodno u gradovima Memfis i Teba i Helio-polis, bio je u vezi se egipatskim sve{tenicima koji su mu dopustili da zavi-ri u wihova znawa. Ovde ga je zatekao upad Persijanaca. Kambiz je nasrnuo naEgipat, spalio biblioteke, sve{tenike odvukao u ropstvo. Tako je i Pitago-ra dospeo u Perisju. A ovde se, ka`u, susreo sa sve{tenicima Zaratustre, ~ak je imao prilike da pribavi ne{to i od znawa Indije.Kada se vratio na Samos, bio je zreo mu{karac. Oti{ao je u Delfe, pa uTrakiju i upoznao se s Orfejevom ostav{tinom. Ve} je mogao imati blizu pe-deset godina kada se nastanio u Velikoj Gr~koj, u gradu Krotonu, i po~eo dapou~ava.Pitagorina ku}a postala je sredi{te omladine. Ambicija svakog mladi-}a koji je te`io ne~em vi{em bila je da u~i kod wega i da bude wegov u~enik. A u~iteq je svoj `ivot sasvim posvetio tome kako bi od najboqih u~eni-ka odnegovao takav red kakav su ~inili egipatski i orfejski sve{tenici.Kroton je prihvatio u~ewe, i sproveo je u `ivot Pitagorine predlogekoji su se odnosili na u~vr{}ivawe zajednice. Me|utim, zbog novih zakonagrad je do{ao u sukob sa Sibarisom, mo}nim susednim gradom. Sibaris je
230
PISMO
*
– Drugi i obimniji deo ovog teksta objavi}emo u slede}em broju.
 
bio ozlogla{en po svojoj kvarnosti, ovde je svako svojim o~ima mogao vide-ti kako nije smrt u`asna. Postoji i groznije ne{to od siroma{tva, od glu-posti, od bolesti i od smrti, jer u svakom propadawu mo`e biti neke veli-~anstvenosti i lepote. U Vavilonu je nema. Ovde su vladavina, qubav, prija-teqstvo, pa i sam `ivot sramota, rat je prqav, krv pada na kalnu zemqu jervi{e ni{ta ne mo`e da posveti. Bordel je to gde nafrakana i licemerna dr-skost pquje po svemu velikom, a ~ak se drsko cereka i prilikom svetogr|a.Besmisleno prolivawe krvi, |avolska razbludnost, podlo nasiqe, kukavi~-ka izdaja, razvrat, glupost gore na ru`nom obrazu ~udovi{ta, a wegovo po- hotno lice se trijumfalno deformi{e kada baca u blato sve {to je ~ovekudragoceno. U ~ovekovoj zajednici i u wegovom privatnom `ivotu ne preo-staje ni najmawe mesto koje ne bi bilo kvarno. Ali je Sibaris bio bogat,bezmerno bogat, i bezmerno mo}an.Mali Kroton se prestra{io, ali je na koncu objavio rat, uz pomo} bojnihnaprava koje su na~inili Spartanci i Pitagora suprotstavio se vi{estrukonadmo}nom Sibarisu, pobedio i do temeqa razorio grad.Pitagora je video rezultat svoga rada. U~enici su ga okru`ili po{tova-wem, granice grada su se sve vi{e {irile. Krajem wegovog `ivota, me|utim,propadawe je ipak zapo~elo pod uticajem Atine. Ne mnogo posle wegove smr-ti suluda masa se pobunila i u Krotonu, poru{ila je svetili{te pitagoreja-ca. U~enicu su se razbe`ali. Tako se zavr{io u Evropi prvi poku{aj koji je hteo da ostvari zajednicu univerzalnog ~ove~anstva.
II
Pitagora je prvi u Evropi poku{ao da izvede ve~iti evropski eksperi-ment da qudsku zajednicu ne gradi na poretku prirode, na mo}i ja~ih, ve} naporetku duha, na poretku neprolaznih vrednosti. Nekoliko generacija kasni- je to isto je ~inio Platon, posle wega bezbroj drugih u starom, sredwem i no-vom veku.Sve dok je zajednica mala i siroma{na i neobrazovana, dotle nema nevo-qe, treba se boriti za opstanak. U onom trenutku kada postane brojna, obrazo-vana, bogata ona na specifi~an na~in sama po sebi po~iwe da se raspada. Uzajednici koja se raspada ~ovek ne mo`e biti sre}an. Ako potom neko ho}e dazaustavi raspad, prisiqen je da primeni silu. U zajednici kojom se upravqasilom ~ovek jo{ mawe mo`e biti sre}an. Pitagora je imao prilike da se suo-~i s ovom ~iwenicom i da bira izme|u bezglave individualne slobode i pod-log nasiqa. To je ve~ito kru`ewe anarhije i despotizma, ka`e Platon.Kako se mo`e zajednica postaviti na sigurnu, trajnu, nenaru{ivu osno-vu? Odgovor: tako {to ~ovek ne ure|uje zajednicu prema zakonima materijalneprirode, nego prema zakonima duha. Poredak prirode je vladavina ja~eg nadslabijim. Nijedan nije sre}an. Poredak duha ne pripada snazi i nemo}i, ve}istini.Pitagora je ovo znawe doneo sa sobom iz dalekih zemaqa, ali ponajpre odOrfeja, jer je saznao u~ewe o
 kosmosu aidesu
,
o raspevanom svetu. Orfi~ka mi-sao je pru`ila gotovo re{ewe. Rekla je {ta je poredak, {ta je re~, {ta jesklad, {ta je smisao, {ta je mera, {ta je lepota. Za{to to niko nije primenio?Grci su ~udan narod. Pitagora je obi{ao mnoga mesta i ~uo za mnoge na-rode. Istina, nijedan nije mogao da prestupi zakon `ivota, svi jednom mora-
231
PISMO
 
 ju da umru. Ali su bar `iveli. Grci ovde, izgleda, nisu ni dospeli dotle dapo~nu da `ive. Jer ovo ovde nije `ivot. Neprekidna priprema. Koliko je dru-ga~ije bilo u Egiptu gde se ~ovek mogao tako sakriti u zajednicu kao u vuneniogrta~. A ovde je zajednica poput besnog vuka. A onda se svi, a sve vi{e oni ko- ji imaju vi{e pameti, ma{aju popravqawe zajednice, i gotova je ideja, ideal,`rtva, a za to vreme qudska sudbina se rasta~e u – ni{ta.
III
Ka`u, Pitagora je bio filozof i u~io je da je osnova i po~etak svegabroj. A to nije ni{ta drugo do jedna od svetskih gluposti scijentifizma.Prema zabele{kama nije nemogu}e da je on izmislio re~
 filozof
. Kada su ga jednom prilikom upitali, ko si ti, Pitagora, kao i ve}ina qudi pred ovimpitawem, on se na{ao zbuwen i na brzinu nije umeo da odgovori. Ko si? Kakvoglupo pitawe. ^ovek se trgne i porumeni. Svaki odgovor na ovo pitawe pod- jednako je lo{. Bilo je onih koji su se spretno izvukli, takav je i Pitagora.Mudar si?, pitali su ga. Ne, odgovorio je u~iteq, samo volim mudrost (philo-sophos). Ta re~ je tada prvi put izgovorena?Ono {to se odnosi na brojeve nije tako jednostavno. Znamo da je drevnaba{tina koju su o~uvali Indija, Iran, Judeja, Egipat i orfejevsko helenstvobila u tesnoj vezi s geometrijskim razmerama, sa zakonima muzi~kog sklada, s harmonijom boja, s moralnim merama i brojevima. Ispoqavawe ove srazmere imere kod svakog naroda sveta bile su igre, himne, pesme, stihovi, astronomi- ja, dr`avni zakoni. To izra`ava kineski Ji-|ing isto kao i hundu sankhja, ju-dejska kabala, egipatski Tot i gr~ki Orfej.Pitagora ka`e da je broj grani~na pojava izme|u vidqivog i nevidqivogsveta. U materijalnom poretku on je osnova stvari, elemenat koji je nesvodivna drugo, elemenat koji izra`ava oblik i kvalitet na{eg bi}a. Ali ova osno-va i ovaj elemenat upu}uju na nat~ulni svet, na svet ~istih zna~ewa. Broj jekqu~ kojim duh dodiruje i shvata materijalnu prirodu a priroda duh. Broj jepraslika svake postoje}e stvari.Nesumwivo je da brojevi usmeravaju qudsku sudbinu na zemqi kao i kru-`ewe planeta na nebu. Svakom telu, figuri, formi, slici u krajwoj linijiodgovara neki brojni odnos. Pitagora je tragao za odnosima brojeva koji sepojavquju u vidqivom svetu. Na~inio je vi{e ovakvih otkri}a koja su na nepo-srednoj granici izme|u metezisa i geometrije.Boje su, ka`e Gete, delovawa i patwe svetlosti (
Leiden und Taten desLichts
). Hebrejska ba{tina u~i da je svet stvoren prema broju, te`ini i meri.U tom smislu ceo vidqivi svet nije drugo do delovawe i patwe brojeva. Svakastvar ima svoju brojnu vreddnost koja se mo`e izraziti te`inom, merom, sra-zmerom, bojom, oblikom. Ali i svako bi}e ima ovakvu brojnu vrednost. I trebana}i univerzalni zakon poretka brojeva. Ko bi re{io ovu tajnu, razre{io bitajnu vladavine svetom. Imao bi u rukama ve~ni princip savr{enog poretka.Ve} iz ovih nekoliko re~i ispostavqa se da broj kod Pitagore ima drugismisao nego u prirodnim naukama. Nije samo druga~ije dr`awe ~oveka u odno-su na broj, i sam broj je druga~iji. Nasuprot dana{wem apstraktnom broju Pi-tagorin broj je hijerati~an, i najbli`a analogija broja je zapravo bo`anstvo.Praslika Jedan je Svemir (
eidos panton
), Zevs, druga~ije Apolon (
Hiperion
),Sin Visina, Helios, sunce, prvi uzrok, smisao (
nous
), tvora~ka re~ (
logos
232
PISMO

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->