Filoloko-umetniki fakultet Kragujevac

Doktorske studije, 2012/2013 prva godina

SEMINARSKI RAD PREDMET: Strukturalizam TEMA: Kopenhaka kola

Student: Milica Koovi

Profesor: Dr Milo Kovaevi

*Pri pisanju ovog seminarskog rada, glavna literatura koja je koriena je knjiga Pravci u lingvistici, Milke Ivi, kao i predavanja dr Miloa Kovaevia na kursu strukturalizma. Kao pomona literatura, korieni su internet sajtovi, koji su navedeni u okviru bibliografije.

Tri osnovna tipa evropskog strukturalizma su: 1.enevska kola (klasini Sosirov strukturalizam) 2.Praka kola (kola funkcionalne lingvistike kola fonologa) 3.Glosematika- Kopenhaka kola danski strukturalizam neososirijanstvo. Kopenhaka kola je termin koji se u prvom redu odnosi na strukturalnu lingvistiku izgraenu na idejama danskih naunika Luisa Hjelmsleva i Vigga Brondala 30-tih godina 20. veka u Kopenhagenu. (Ivi, 153) Dakle, najznaajniji predstavnici kopenhake kole su danski naunici Luj Hjelmslev i Vigo Brondal. U poetku je izrazita figura kole bio Viggo Brondal. On je zeleo da svede jezike kategorije pod logike, da ih definise pomou univerzalnih pojmova kao to su supstancija, koliina, kakvoa i odnos. Dao je veliki doprinos razvoju teorija opozicija i prenoenju pojma opozicije iz fonolokog podruja u morfoloko i semantiko. Glavna Brondalova nauna interesovanja bila su usmerena ka sagledanju naina na koje se, osnovne katagorije logike manifestuju. Za njega su u sutini, jeziki problemi bili filozofski i on ih je tako i reavao. Po svojim naunim koncepcijama, Brondal se nalazio negde izmeu filozofa i lingviste. Dananji glosematiari smatraju da je on bio vise naklonjen tradicionalnoj lingvistici, pripadao je strukturalizmu, ali nije bio dovoljno izrazit strukturalista. Kako god, on se svakako smatra jednim od prvih strukturalista.

Velika je njegova zasluga, izmeu ostalog, to to je pokuao da prie jezikoj problematici metodom simboline logike, to opet ukazuje na uticaj filozofije na njegova lingvistika zapaanja. Brondalova najvanija nauna interesovanja su bila usmerena ka sagledanju naina na koje se, kroz jezika fakta, manifestuju osnovne kategorije logike. ( Ivi, 154) Brondalov rad u strukturalnoj lingvistici je prekinula smrt. Tako je vostvo kole ostalo na Hjelmslevu. Hjelmslev je, poput Brondala, traio ono invarijantno u jeziku- jezike invarijante i time je poloio temelje visoko formalizovanoj metodi opisa jezika- GLOSEMATICI. Luj Hjelmslev (Louis Hjelmslev) : najznaajniji predstavnik Kopenhake lingvistike kole Luj Hjelmslev (3. Oktobar 1899, Kopenhagen - 30. Maj 1965, Kopenhagen) je bio danski lingvista ije su ideje bile od izuzetnog znaaja sa formiranje Kopenhake kole lingvistike. Spada u neke od najinteresantnijih linosti iz oblasti lingvistike u 20. veku. Kao i Sosir, bio je nezadovoljan tadanjim stanjem u lingvistici, pa je eleo da stvori lingvistiku nauku koja e za predmet imati sam jezik, u skladu sa Sosirovim zahtevom. Njegove ideje su bile jako bliske Sosirovoj ideologiji, da su ga pojedini lingvisti zvali neososirijancem . Roen u akademskoj porodici (otac mu je bio matematiar Johannes Hjelmslev) , Hjelmslev je studirao komparativnu lingvistiku u Kopenhagenu, Pragu i Parizu. Bio je izuzetno cenjen, izmeu ostalog i zbog toga to je bio neumoran u traenju novih teorijskih i logikih lingvistikih koncepcija. Hjelmslev je prvi lingvistika koji se zalagao za izradu metajezika i koji je predvideo da u lingvistike poslove budunosti spada izrada istog. Hjelmslev je bio prihvaen od strane ljudi i kolega dvojako. Njime su se lako oduevljavali, hvalili ga, ali su ga se isto tako i odricali, i kritikovali. Pored svih njegovih zasluga, najvie mu se zameralo to to nije bio dosledan svojim tvrdnjama, i da se zbog toga u njegovoj teoriji mogu nai suprotna tvrenja i nedoreenosti.

Neosporno je, meutim, da je on uvek bio svoj i da je uvek bio uporan u potrazi za novim saznanjima i oblicima naunog rada. Hjelmslev je, dakle, pripadao kopenhakom lingvistikom krugu (Cercle Linguistique de Copenhague), koji je bio veoma uticajan ne samo za razvoj strukturalizma u tridesetim godinama 20. veka, vec i za razvoj lingvistike uopte. Zajedno sa Hansom Jrgen Uldall-om, razvio je strukturalnu teoriju jezika koji je nazvao glosematika. 1 Kao teorija jezika, glosematika je karakteristina po visokom stepenu formalizma i opisivanju formalnih karakteristika jezika.

Kopenhaki Lingvistiki Krug (Cercle Linguistique de Copenhague): Kopenhaki Lingvistiki Krug ( Kopenhaki serkl lingvista) je osnovao Hjelmslev i grupa njegovih danskih kolega 24. Septembra 1931. Njihova glavna inspiracija je bio Praki lingvistiki krug, koji je osnovan 1926. Ova kola je postala svetski priznata i znaajna za razvoj moderne lingvistike, posebno nakon 1939.godine, kada je pokrenut asopis Acta linguistica. Podnaslov asopisa je glasio Internacionalna revija strukturalne lingvistike, gde su tokom godina objavljivani mnogi radovi koji su bili izuzetno vredni kako za kopenhaku lingvistiku, tako i za celu strukturalnu lingvistiku. To je, na prvom mestu, bio forum za diskusiju teorijskih i metodolokih problema u lingvistici. Oni su u poetku eleli da razviju alternativni koncept foneme, ali je kasnije iz toga nastala itava teorija koja se razvila u glosematiku, a ijim se autorom smatra upravo Hjelmslev. Broj lanova ovog kruga je stalno rastao, a Hjelmslev je bio predsedavajui sve do njegove smrti ( osim u jednom kratkom periodu od 1934 do 1937). Zvanian naziv Kopenhake Lingvisticke skole je bio Kopenhaki Lingvistiki Krug (Cercle Linguistique de Copenhague). U prvoj polovini dvadesetog veka,

U okviru kruga, Brondalove i Hjelmslevljeve ideje nisu uvek bile kompatibilne, tako da je Hjelmslevljev pristup, koji je bio vise formalisticki privukao lingviste poput Hansa Jorgena i Elija Fisera.

Kopenhaka kola je bila jedan od najznaajnijih centara lingvistikog strukturalizma, zajedno sa enevskom i Prakom kolom. Od svih lingvistikih kola, kopenhaka kola je najvie insistirala na svojim neposrednim korenima u Sosirovom uenju. Sosir se smatra utemeljivaem lingvistikog strukturalizma, a Hjelmslev je odgovaran za takvu Sosirovu reputaciju. Meutim, kako tvrdi Milka Ivi, Hjelmslevljeva lingvistika se izrazito naslanja na Sosirovu samo u dva pravca. Sosir je naglaavao psiholoku vrednost glasova u procesu sporazumevanja, dok Hjelmslev ispituje glas samo kao apstraktnu jedinicu, time zanemarujui u potpunosti materijalnu, odnosno fiziku ili glasovnu stranu jezika. Sosir je bio prvi koji je skrenuo panju na to da su glasovne jedinice znaci za sporazumevanje i da ih treba prouavati kao takve, a Hjelmslev je celu svoju lingvistiku teoriju sveo upravo na teoriju o znaku za sporazumevanje. Taj znak za sporazumevanje ne mora ak ni biti jezike prirode, za sporazumevanje se koriste razni drugi signali i znaci. Pa tako, saobraajni signali, semafori i slino takoe prenose informacije i slue za sporazumevanje. Uopte, nije potrebno koristiti ljudski jezik za sporazumevanje, imamo primer gluvonemih ljudi koji se sporazumevaju mimikom i gestovima, a prenose iste informacije koje se prenose govorom. Morzeova azbuka je takodje jedan od reprezentativnih primera za ovaj vid sporazumevanja. Tako je nastala i opta teorija znakova komunikacije, koja je nazvana semiotika ili semiologija ( semeion, gr-znak). Hjelmslev se inae interesovao za logiku i logiki empirizam, ak je bio i kritikovan na neki nain zbog toga to su njegove ideje bile mnogo blie idejama logikog empirizma 20.veka, nego Sosirovom lingvistikom uenju. To moemo lako da zakljuimo na osnovu toga to je njegova analiza jezika i znakova uopte bila najvie matematika, i interesovao se u svome radu posebno za one teoretiare ( poput Carnapa) koji su u svojim delima razraivali primenu matematikih metoda u jezikoj analizi. Hjelmslev je od samog poetka teio a loginoj gramatici, odnosno ka takvoj obradi jezika koja bi bila maksimalno precizna i nauna, jasna i

logina kao algebra ( Ivi, 156). U svojoj sutini, sve nauke tee da budu kao matematika, jasne, definisane i konane. Da bi svoju teoriju razlikovao od ostatka lingvistike nazvao ju je GLOSEMATIKOM. Sto se tie davanja naziva ovoj grani lingvistike, vano je pomenuti da je uopte jedna od osnovnih karakteristika 20.veka poplava novih termina i novih pojmova koji su ekali na svoje nazive. Sama terminologija je predstavljala problem za Hjelmsleva i za glosematiare, zato to su kod svakog problema i svakog zakljuka morali da zastanu zbog nedostatka naziva za odreene pojave. Hjelmslev je definisanju pojmova prilazio sa maksimalnom preciznou. Zbog toga je bilo jako bitno kakav e se naziv dati pojedinim fenomenima. U ovom sluaju, Hjelmslevu se najvie zamera to to je zanemario u potpunosti ve postojeu terminologiju koja je u velikom broju sluajeva bila sasvim adekvatna.2 Predmet glosematike je sistemsko poreenje struktura postojeih jezika sa osnovnim sredstvima svih semiotikih sistema, tj. svih sredstava pomou kojih se ostvaruje komunikacija. Postavlja se pitanje, kako se utvruju te osnovne strukture? Hjelmslev kae da su one utvrene logikom analizom, koja se sprovodi nikako drugaije do matematikim metodom. Tako, Hjelmslevljeva lingvistika je od izuzetne pomoi za razvijanje opte teorije znakova za sporazumevanje, semiologije ( nauka o znakovima), ali pomae i u izgraivanju metajezika- jezika za mainsko prevoenje. Metajezik predstavlja sistem formula u koji se prebacuje ljudski jezik, pri prevoenju u maini.

Ono sto je takodje bitno za terminologiju jeste to sto su iste stvari nazivane razlicitim imenom kod Hjelmsleva i kod Jakobsona, na primer ( Hjelmslevljeva distinkcija intenzivne od ekstenzivne kategorije odgovara pojavi koja se u Jakobsonovoj terminologiji oznacava kao opozicija oblozenog prema neoblozenom). Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera koji je ilustrovao nedostatak komunikacije medju glavnim skolama.

Glosematika: Glosematika poiva na tri naela: naelo egzaktnosti naelo dedukcije naelo imanentnosti

Naelo egzaktnosti podrazumeva da se teorija proverava u praksi. Ovo naelo dalje poiva na tri principa- nekontradiktornost, sveobuhvatnost i jednostavnost. Naelo dedukcije ( induktivni metod je samo osnova za dedukciju)- Kod Hjelmsleva, dedukcija znai razlaganje teksta na sve nie i nie jedinice do onih najmanjih koje se dalje ne mogu razlagati. Te minimalne jedinice Hjelmslev zove keneme, odnosno foneme. Najzad, naelo imanentnosti ( imanentnost bukvalno znai uroenost) kae da odnosi jedinica u tekstu mogu biti samo odnosi zavisnosti. Pa tako, postoje tri tipa ove zavisnosti: 1. Interdependencija ( meuzavisnost ) Primer: a b, kad god a, onda i b i obrnuto knjiga- u nastavku a je sadran rod, broj i pade, pa tako kaemo da su rod, broj i pade u odnosu interdependencije. 2. Determinacija a b, kad god a onda i b, ali ne i obrnuto. Primer: gradski, nastavak ski ne moe bez imenice grad, a grad moe bez ski. 3. Konstelacija a-b, odnos komplementarnosti, a je na jednom, b na drugom mestu u sistemu, ali se u tom sistemu a i b meusobno dopunjavaju. Primer: pridevski vid u srpskom jeziku On je dobar- u imenskom delu predikata mora da ide neodreeni pridevski vid.

Trei odnosi ( odnosi konstelacije ) su najei, pa drugi, pa prvi. Kada ispitamo ova tri odnosa, ispitali smo itav sistem. U Hjelmslevoj analizi, znak predstavlja funkciju izmeu dve forme, forme sadraja i forme izraza i ovo je poetna taka za svaku lingvistiku analizu. *Jezik je forma, a ne supstanca- Sosirova teorija, koju Hjelmslev dalje razvija. U svojoj optoj gramatici, Hjelmslev naglaava osnovne principe za opisivanje jezika kao forme. Sama gramatika je sistem formi, odakle se posebne gramatike forme za svaki pojedinaan jezik generiu. Ove forme se dobijaju induktivnim putem, analizom sintakse svakog jezika. Odreujui najosnovnija lingvistika pravila, Hjelmslev kritikuje drutvene nauke kao nedovoljno sistematine, a previe deskriptivne. Isto tako, Hjelmslev ukazuje na to da ne treba meati filozofiju jezika sa teorijom jezika. Hjelmslev tvrdi da je ukupna lingvistika pre njega, osim Sosirove, bila nenauna , i da nije prouavala jezike injenice, a da je pri tom prouavanju jezik bio sredstvo, a ne i svrha prouavanja. Zato Hjemeslev namerava prouavati jezik kao strukturu, jer smatra da se samo tako jezik moe prouavati naunim putem, a imenom glosematika se samo jasno ukazuje na razliku u odnosu na prethodne ne-naune pristupe prouavanju jezika. U skladu sa Sosirom, Hjelmslev definie jeziki znak kao vezu izmeu oznaitelja i oznaenog ( izraza i sadraja). Najznaajnije za Hjelmsleovo uenje je uvoenje distinkcije izmeu izraza i sadrine, i forme i supstance. Izraz i sadrina su dve osnovne kategorije bez kojih nema sporazumevanja. Sadrina je sama ivotna realnost u kojoj se saoptava. Izraz je svako sredstvo pomou kojeg se saoptava o sadrini i to je u stvari jezik. U procesu sporazumevanja i kod izraza i kod sadrine treba razlikovati formu i supstancu.

Supstanca sadrine podrazumeva ivotnu realnost po sebi ( svet koji nas okruuje). Forma sadrine oznaava nau psihiku predstavu supstance sadrine, tj. kako poimamoivotnu realnost oko nas. Supstanca izraza je fizika, glasovna strana jezika. Forma izraza je psihika predstava supstance izraza, tj. kako mi poimamo jeziki znak u procesu sporazumevanja. Forme mozemo da izdvojimo od supstance i da ih proucavamo posebno, sto u neku ruku i predstavlja posao lingviste-glosematiara; prouavanje forme nekog izraza u odnosu na formu sadrine tog istog izraza. Ako se termin forma razume na ovaj nain, onda nije neobino sto glosematiari sebe ponekad nazivaju formalistima. Po Hjelmslevljevom miljenju, najbitnije je uvek istraivati odnose. Sadrinu po sebi, glosematiar treba da uzima u obzir zbog toga to odnos izmeu supstance sadrine i forme sadrine uslovljava konkretan izraz. Primer: U nekim afrikim jezicima, postoji posebna re koja oznaava belu kravu i posebna re za crnu kravu, ali ne postoji re samo za kravu, uopteno, kao za predstavnika ivotinjske vrste, odnosno re koja bi odgovarala rei krava u naem jeziku. Ovo treba objanjavati specifinim odnosom forme sadrine prema supstanci kod govornika predstavnika odgovarajueg afrikog jezika, odnosno injenicom da oni, za razliku od veine drugih naroda, u ovom sluaju pridaju veliku vanost razlikovanju bele od crne krave, nemajui pri tom potrebu za apstrahovanjem opteg predstavnika ove ivotinjske vrste ( Ivi, 157). Meutim, i sam Hjelmslev naglaava da istraivanje ovih odnosa ( odnosa izmeu sadrine i izraza) nije tako jednostavno kao to izgleda. Primer: Nemaka re blau, odgovara dvema ruskim reima goluboj i sinij. Postavlja se pitanje da li Rusi, u ovom sluaju, zapaaju neto vie od Nemaca? Ova problematika je u vremenu kada je nastala bila izuzetno komplikovana, i iako niko nije dovodio u pitanje Hjelmsleljeva teorijska uporita, posebno teorijsku opravdanost izdvajanja sadrine od izraza i forme od supstance, mnogi su se pitali da li je to uopte posao lingviste, da se bavi pitanjima ove vrste. Sa razvojem mainskog

prevoenja pokazalo se, meutim, da lingvista koji se bavi time mora da vlada i ovim gore pomenutim pitanjima. Ove razlike na kojima je insistirao Hjelmslev posebno imaju vrednost u leksikografiji, odnosno njegova analiza forme i sadrine omoguila je da se precizno odredi razlika izmeu homonimije i polisemije: Ako jedna ista rije obuhvata dve sadrine meu kojima nema nikakvog odnosa, onda je u pitanju homonimija, tj. u jednoj rei treba videti dve. Ako jedna ista re obuhvata dve sadrine meu kojima ima odnosa, onda je u pitanju polisemija, tj. u pitanju je jedna re sa dva znaenja, odnosno: HOMONIMIJA- jedna re obuhvata dve sadine meu kojima nema odnosa ( jedna re u kojoj treba videti dve) npr. sud- posuda i sud- ustanova); POLISEMIJA- jedna ista re obuhvata dve sadrine meu kojima ima odnosa, jedna re sa dva znaenja ( npr. pun- 1. ispunjen 2. debeo). Hjelmslev je prilikom ispitivanja samih izraza namerno zapostavljao supstancu. Hjelmslev je bio ubeen da je supstanca varijabilna pojava, zato to se glasovna strana jezika menja iz godine u godinu, a Hjelmslev je tragao za onim to je krajnje stabilno, odnosno za ultimnim invarijantama. Mnogi jezici su se tokom godina i generacija menjali, ali su u svojoj strukturi ostali isti. Uzmimo za primer francuski jezik koji se tokom godina menjao, konkretne glasovne vrednosti su izmenjene, ali je odnos izmeu glasovnih vrednosti ostao isti, tipini za francuski jezik, odnosno za ono to podrazumevamo pod pojmom francuski jezik. Uopte to se tice svih jezika, mi ih poimamo u odnosu na druge jezika. To je zato sto se jezicki znak odredjuje na osnovu njegovog odnosa prema drugim jezikim znacima- tanije na osnovu njegovog mesta u sistemu. To ne vai samo za jezik, inae sve pojave za nas imaju pravu vrednost tek u odnosu na druge pojave, kada odredimo njihovu vrednost u poreenju sa slinim fenomenima. Primer: Milka Ivi navodi jedan jako pragmatian primer koji nam moe pomoi pri razumevanju ove tvrdnje. Moe se dogoditi da se neka ulica u naem gradu potpuno promeni, iako nam je bila poznata. Stare kue mogu da budu sruene, na njihovom mestu mogu da se izgrade nove kue, i ulica moe da ima nov naziv. Ali iako se ne zove isto i

10

ne izgleda isto, ona je za nas ona ista ulica koja je nama bila poznata pre svih tih promena. To je zato to je ona ostala na istom mestu, u odnosu na sve druge ulice u gradu- njeno mesto u sistemu je isto, a to je ono to je bitno za prepoznavanje svih pojava, u ovom sluaju ulice. Sinhronino ili dijahronino prouavanje jezika? Predstavnici glosematike su prilino ravnoduni prema ovom pitanju. Iako je ovo pitanje jedna od bitnijih dilema svih ostalih lingvista, glosematiari smatraju da je pitanje opredeljivanja za jedan ili drugi vid prouavanja jezika potpuno bespredmetno, zato to oni trae ono osnovno u jezikoj strukturi- odnose meu jezikim znacima. Ti odnosi su prisutni u sadanjosti, kao to su bili i u prolosti i kao sto e biti i u budunosti. Tako zakljuujemo da lingvistika kojoj pripadaju glosematiari nije zainteresovana za faktor vremena, odnosno nije ni sinhronina ni dijahronina. GLOSEMATIARI tragaju za onim to je bitno, osnovno u jezikoj strukturi, za onim bez ega nema sporazumevanja, a to su odnosi MEU JEZIKIM ZNACIMA. Jezik je za njih imanentna pojava nedostupna ulnom iskustvu . Zbog toga se oni ne bave posebno lingvistikim granama, oni ne obrauju posebno ni fonologiju, ni morfologiju ni sintaksu, a ni semantiku, zato to bi bavljenje ovim granama znailo bavljenje i supstancom, glasovima, reima i reenicama. U naunoj obradi jezika, glosematiari se slue apstrakcijama, tj. svaku konkretnu jeziku jedinicu identifikuju uslovnim simbolima ( npr. konsonant= c). Oni tako opisuju celu strukturu jezika sluei se simbolima. Jedinice svog apstraktnog jezikog sistema glosematiari nazivaju formama. Forma je takoe apstraktna koliina.Oznaava totalni zbir mogunosti kombinacija datog jezikog znaka sa drugim jezinim znacima. Glosematiari primenjuju komutaciju, kako bi saznali koliki je broj mogunosti kombinacija datog jezikog znaka sa ostalim znacima u sistemu. Komutacija bi, u principu, znaila sledee: oni sistematski postave svaki jeziki znak u odreeni kontekst, da bi pokazali koji znak moe da stoji u tom kontekstu, a koji ne, i na taj nain vide koji su znaci srodni meu sobom, a koji nisu.

11

Primer: Moemo za primer ispitati odnos izmeu odreenih glagola i glagolskih oblika u srpskom jeziku. Glagoli uje, osea, mrzi, voli, ivi imaju odreeni odnos meu sobom. Stavljanjem tih glagola u neki kontekst, moemo utvrditi kakv odnos imaju. Ako za kontekst uzmemo re pesma, i poredimo njihovu ulogu u odreivanju datog konteksta, videemo u kakvom su odnosu ovi glagoli ( on uje pesmu/ on mrzi pesmu/ on voli pesmu/ on ivi pesmu- prve tri kombinacije su mogue, dok je etvrta nemogua). Oni primenom komutacije, nuno pristupaju posmatranju supstance. Time su u oprenosti sa osnovnom teorijom zadravanja iskljuivo na formu.To je ujedno i najslabija taka glosematike teorije. Ispitujui strukturu jezikih odnosa Hjelmslev je doao do razliitih teorijskih zapaanja. *Razlikovanje paradigmatike i sintagmatike Paradigmatika se odnosi na ispitivanje meusobnog odnosa jezikih jedinica u celom jezikom sistemu Sinagmatika- se odnosi na meusobni neposredan odnos u govornom lancu. Paradigmatski i sintagmatski odnosi su meusobno povezani to se utvruje primenom komutacije. Otkriti tu njihovu vezu komutacijom jeste glavni posao lingvisticke analize; sasvim je logino da je zadatak lingvistike nita drugo do obraivanje lingvistikih fenomena. Sada se postavlja pitanje ta zapravo predstavlja lingvistiki fenomen, ta se podrazumeva pod ovim pojmom? Lingvistiki fenomen ne podrazumeva ni fiziku manifestaciju jezika ( glasovnu stranu jezika), ni znaenjsku stranu jezika, vec samo i iskljuivo odnos izmeu ova dva. Odnosi izmeu fizike i znaenjske strane jezika su razliiti za svaki jezik, individulno se ostvaruju u okviru pojedinih jezika. Jedan od bitnih zadataka lingvistike je i razlikovanje optih fenomena od individualnih realizacija. Utvrivanjem paradigmatsko- sintagmatskih odnosa primenom komutacije utvrujemo i ono najvanije za svaki lingvistiki fenomen- ta je opte, a ta individualno.

12

Od samog nastajanja glosematike, ona se razlikovala od svih ostalih strukturalnih kola po svojim teorijskim uporitima. Meutim, glosematiari nisu bili ba najbolje prihvaeni. Predstavljali su neto novo, nepozntao i u neku ruku, egzotino. Njihove apstrakcije i njihov formalizam su u poetku zbunjivali, i bili su esto kritikovani zbog toga. Svaki njihov pokuaj primene svojih teorijskih koncepcija i logikih kombinacija na konkretan jezik- bio bi neuspean, sto je samo jo vie doprinelo nerazumevanju njihovih teorija. Tek pedesetih godina, sa napretkom mainskog prevodjenja, glosematiari su postali jasniji za ostale, i prestali da budu egzotika na polju lingvistikog strukturalizma. Postojali su i oni koji su branili glosematiare i tvrdili da nerazumevanje sa njima proistie ne iz nekih potpuno novih i drugaijih teorija, ve iz nedostatka komunikacije i razmenjivanja ideja i iskustava meu skolama. Meu prvima koji su iznosili ovakve tvrdnje, bili su predstavnici jelske kole, a kasnije su ih podrali i ruski strukturalisti koji su krajem pedesetih godina posebno cenili njihov rad. Takozvani matematiki metod u lingvistici je doveo do toga da se sve strukturalne kole meusobno zblie, a glosematiarima pripada najvei deo zasluga za to.

13

Bibliografija: Ivi, Milka Pravci u lingvistici, Dravna Zaloba Slovenije, Ljubljana 1975 ( od 153 do 163. strane) http://www.signosemio.com/hjelmslev/semiotic-hierarchy.asp http://courses.nus.edu.sg/course/elljwp/structuralism.htm http://www.oocities.org/gimn1gradacac/lingvskole/kopenskola.htm

14