Marija Vasiljevic, Jelena Pavlicic

Javna kultura seanja se oitava kroz podizanje spomenika i razliite memorijalne prakse vezane za iste, imenovanje i preimenovanje gradova, ulica i trgova, kroz osnivanje muzeja, muzejske postavke, kulturne manifestacije, sadraj i promene sadraja udbenika. U pitanju je pokuaj uvrivanja i stabilizacije pamenja jedne zajednice, okvira poeljnog pamenja i venih vrednosti. Memorijal kao specifian institucionalizovani oblik pamenja ima na raspolaganju drugaija sredstva od navedenih praksi zvanine kulture seanja, jer stalno nove umetnike i kustoske koncepcije daju okvir tumaenja i/ili vrednovanja prolosti koja se eli time uspostaviti/odrati kao zajednika vrednost, ako ne i kolektivno dobro. Pitanje je ta razumemo pod zajednikim vrednostima danas i da li se zadravamo samo na ovoj sintagmi. Pitanje je i da li te vrednosti korespondiraju sa poetnom idejom osnivanja memorijala ili sama manifestacija biva indentifikovana kao vrednost usled sopstvene prolosti i borbe za kontinuitet, na emu dalje gradi svoj identitet. Izlaganje e biti pokuaj da se kroz neka znaenja Velikog/dubokog sna pristupi odnosu oficijelnog znaenja ove memorijalne manifetacije i koncepta ovogodinjeg memorijala, odnosno ideja koje iniciraju tekstovi SI.