Tema: PODELA OTPADA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRAJ:

UVOD. 3 1.Pojam otpada.... 4 2.Produkcija otpada. 4 3.Podela otpada... 5 4. Deponije i smetlita kao zagaivai okoline. 10 5. Upravljanje vrstim otpadom... 11 5.1. Problem zagaenja okoline vrstim otpadom 12 6. Upravljanje opasnim otpadima. 12 7. Zakon o upravljanju otpadom... 13 7.1. Cilj zakona o upravljanju otpadom 13 8. Katalog otpada.. 14 9. Kratkoroni ciljevi upravljanja otpada.. 15 9.1.Dugoroni ciljevi 16 ZAKLJUAK...... 17 LITERATURA. 18

UVOD

Otpad je nepotreban, neeljen ili suvian materijal preostao nakon zavretka nekog procesa. Ili moemo rei da pod otpadom podrazumevamo svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslune ili druge delatnosti, koji je iskljuen iz upotrebe, koji nije za daljnje korienje i mora se odbaciti. Otpad je vrlo subjektivna stvar, jer ono to nekom nema vrednost nekom pak ima. Poznato je da su neke otpadne materije vredni resursi te postoje razne mogunosti da se na najbolji mogui nain iskoriste. Tako imamo otpad koji treba na siguran nain da se uniti i otpad koji moe dalje da se koristi. Korisan otpad je otpad iz kojeg dobijamo sekundarne sirovine-materije koje moemo recikliratiponovo upotrebiti: metal, plastika, staklo, elik, papir... Organske ostatke moemo humificiratireciklirati u gnojivo. Gorive materije moemo spaljivati. Suprotno od toga ima otpada kojeg smatramo nekorisnim, kojeg ine otpaci koje se ne koriste. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih problema sa aspekta zatite ivotne sredine. Otpad je direktno vezan za ljudski razvoj i sa tehnolokog i sa drutevog aspekta. Upravljanje otpadom je kontrola nad prikupljanjem, obradom i odlaganjem razliitog otpada. Otpad i postupanje s otpadom javnost je kod nas tek spoznala kao problem. Meutim, ona ga ne osea i ne doivljava kao svoj, nego tui i za ije reavanje je nadlean netko drugi - drava, lokalna samouprava, industrija itd.. U najveem broju sluajeva, spremnost na sudjelovanje na reavanju ovog problema, javnost pokazuje samo kada je sama ugroena ili ako je sama zainteresovana za njegovo reavanje. Treba zapamtiti da svako od nas svakodnevno proizvodi otpad iz ega proizilazi da je svaki pojedinac takoe i posednik otpada i snosi odgovornost u procesu stvaranja i zbrinjavanja otpada.

1. Pojam otpada

U laikom se smislu pod pojmom otpad podrazumeva sve ono to se u odreenoj aktivnosti pojavljuje kao bezvredan nus proizvod.Otpad - ''bilo koja supstanca ili predmet definisani kategorijama u Aneksu I direktive (75/442/EEC), , koje je vlasnik odbacio, namerava da odbaci, ili nalae treoj strani da ih ukloni. U struno-administrativnom smislu pod pojmom otpad podrazumeva se kruti otpad koji nastaje u domainstvu i industriji. Tekui otpad (otpadne vode i muljevi) te radioaktivni otpad spadaju u vrste otpada koje se zbog svojih svojstava,naina uklanjanja ili zbog poveane potencijalne opasnosti u pravilu zbrinjavaju na poseban nain i pojmovno ne spadaju u grupu krutog otpada iz domainstva I slinog otpada koji nastaje u industriji.Otpad moe biti u vrstom, tenom, gasovitom i aerosolnom agregatnom obliku, nastaje u procesu proizvodnje ili koritenja sirovina. Otpad se moe preraivati ili odlagati u skladu sa zakonom i odgovarajuim propisima jedne drave. Otpad prouzrokuje tetan uticaj na: zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, na radnu sredinu i ekosistem.

2. Produkcija otpada

Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na poveanje koliine otpada, koji postaje svetski problem, a u narednom periodu bie jedan od prioriteta za reavanje. Poveanjem broja stanovnika i standarda ivota, poveava se i otpad, koji se sve vie smatra resursom. Po jednom stanovniku, u veim svetskim gradovima, proizvede se od 1 kg do 3,5 kg otpada dnevno. U Srbiji se godinje odloi oko 2,2 miliona tona otpada, to je nezamisliv podatak za dravu sa relativno malim brojem stanovnika. Dnevno, po glavi stanovnika to bi iznosilo od 0,8 do 1,3 kg vrstog otpada.

3. Podele otpada

Kako su raznovrsne aktivnosti i delatnosti koje sprovodi ovek irom planete, tako je raznovrstan otpad koji tom prilikom nastaje. Otpad mozemo podeliti : Prema toksinosti, Prema mestu nastanka, Prema sastavu

Prema toksinosti, otpad se deli na : Opasan otpad Neopasan otpad Inertan otpad Opasan otpad - Opasan otpad je otpad koji ima bar jedno od svojstava koje ga ine opasnim (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), kao i ambalaa u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad. U opasan otpad spadaju ulja i maziva, boje, medicinski otpad, baterije, razne hemijske supstance. Neopasan otpad - Neopasan otpad je otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Inertan otpad - Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje; nije bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama. Prema mestu nastanka, otpad se deli na : Komunalni otpad Kuni otpad Komercijalni otpad Biorazgradivi otpad Ambalani otpad Medicinski otpad Industrijski otpad Graevinski otpad Poljoprivredni otpad

Komunalni otpad Komunalni otpad je otpad iz domainstava (kuni otpad) i komercijalni otpad, odnosno otpad koji se sakuplja sa odreene teritorijalne celine, najee optine, u skladu sa propisima i planovima optine. Kuni otpad Kuni otpad je otpad iz domainstava koji se svakodnevno sakuplja, kao i posebno sakupljen opasan otpad iz domainstava, kabasti otpad, batenski otpad i sl. Komercijalni otpad Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom. Biorazgradivi otpad - Biorazgradivi otpad je otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao to su hrana i batenski otpad i papir i karton. Ambalani otpad Ambalani otpad je svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu proizvodnje ambalae.

Medicinski otpad medicinski otpad predstavlja kategoriju opasnog otpada, koja ukljuuje opasan otpad iz bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, laboratorija, veterinarskih ustanova, ukljuujui infektivni otpad, patoloki otpad, otre predmete, farmaceutski otpad, genotoksini otpad, hemijski otpad i dr. Industrijski otpad - Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim otpada iz rudnika i kamenoloma. Graevinski otpad Graevinski otpad je otpad koji nastaje pri graevinskim radovima, uglavnom inertne materije kao to su: graevinski ut (cigle, crep, fasadni materijal); iskopi razne zemlje; otpad pri radovima na putevima. Poljoprivredni otpad - Poljoprivredni otpad je otpad koji nastaje na njivama, u povrtnjacima, vonjacima, vinogradima, mlekarama, farmama i slino. ine ga natruli otpadi hrane, biljni otpad i razliiti opasan otpad

Podela otpada prema sastavu Prema tome od ega je sastavljen, otpad moe biti: Staklo Organski otpad Plastika Papir i karton Elektrini i elektronski otpad Stara vozila Gume Otpadna ulja i maziva Otpadne hemikalije Baterije Boje Jalovina Tekstil Metali Drvo

Podela po agregatnom stanjuj je posebno bitna sa aspekta moguih postupaka sa otpadom. Po ovoj podeli postoji: a) vrsti otpad, kao to je; metal, staklo, plastika, papir, drvo, tekstil i slino.Ovaj otpad karakterie sledee: - jednostavniji postupak sakupljanja, - razraena tehnoloka reenja reciklae, - manji stepen opasnosti po ivotnu sredinu. b) Teni otpad nastaje rastvaranjem pojedinih supstanci u vodi ili drugojtenosti (kiselini ili bazi), a obuhvata i naftu i njene derivate. Osnovne karakteristike tenog otpada su sledee: - sloen postupak izdvajanja i uvanja do tretmana, - trokovi preiavanja esto su veoma visoki, - laka i brza, pa samim tim i opasnija disperzija u sve deloveivotne sredine.

c) Gasni otpad podrazumeva kiselinske i bazne pare, gasove razliitoghemijskog sastava, koji najee sadre i odreene koliine raznovrsnihvrstih etica (praina). Nastaje najveim delom u delatnosti saobraaja, au manjem udelu i u industriji. Gasoviti otpad je: - najtei za izdvajanje, uvanje i tretman, - zahteva ulaganje veih sredstava, - moe da ima posebno tetne posledice na ivotnu sredinu jer segasovi najbre i najdalje rasprostiru u ivotnoj sredini i delujuveoma daleko od mesta nastanka.

Vreme raspadanja otpada Otpad Hrana, cvee i svi organski proizvodi Papir Pamuna odea Vuneni predmeti Filter cigarete Drvo Konzerve Stiropor Plastina kesa Staklena flaa Vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 1 do 2 godine 10 do 15 godina 100 do 500 godina 1.000 godina 1.000.000 godina nikada

10

4. Deponije i smetlita kao zagaivai okoline

Neadekvatno deponovanje otpada na nehigijenskim deponijama i smetlitima moe imati znaajan negativan uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Neposredno se javlja uticaj na vazduh, podzemne i povrinske vode, zemljite. Otpad, sam po sebi, predstavlja gubitak materije i energije, ali je za njegovo prikupljanje, obradu i deponovanje potrebna velika koliina dodatne energije i radne snage. U materije koje u najveoj meri zagauju vazduh, a emituju se sa deponija su azotni i sumporni oksidi, praina i teki metali, deponijski gas, kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadri oko 50% metana. Emituju se i neprijatni mirisi, koji imaju znaajan uticaj na kvalitet ivota u okolini deponija. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju tetne materije, ime se zagauju i zemljite i podzemne vode. Dodatni problem je da zagaivanje zemljita nema iskljuivo lokalni karakter, nego dolazi do zagaivanja zemljita i podzemnih i povrinskih voda na irem prostoru, a posredno i do ugroavanja flore i faune. Kao dodatni problem javlja se zagaivanje zemljita u okolini, otpadom noenim vetrom. 5. Upravljanje vrstim otpadom

Upravljanje otpadom predstavlja sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadomu okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana, i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.Pravilno upravljanje otpadom titi zdravlje ljudi, kvalitet ivotne sredine i uva prirodne resurse.Upravljanje vrstim otpadom je od velike vanosti i predstavlja jedan sloen proces koji ukljuuje mnoge tehnologije i discipline.Upravljanje otpadom ukljuuje tehnologije koje su povezane sa:

Stvaranjem otpada (ukljuujui smanjenje generiranja otpada na izvoru) Lokalnim rukovanjem i odlaganjem otpada Sakupljanjem otpada Premetanjem i transportom otpada

11

Obradom i uklanjanjem vrstog otpada

Svi ovi procesi se izvode u okviru postoje ih zakonskih, drutvenih i normi koje se ti u ivotne sredine, koje tite zdravlje i ivotnu sredinu i estetski i ekonomski su prihvatljive. Sve discipline koje se razmatraju u celokupnom procesu upravljanja vrstim otpadom da bi ispunile zadatezahteve moraju da ukljue administrativne, finansijske, zakonske, arhitetonske, planske inenjerske inioce.

5.1.

Problem zagaenja okoline vrstim otpadom

Iako je javnost u Srbiji spoznala kao problem otpad i postupanje s otpadom, ona ga ne osea i ne doivljava kao svoj, nego kao tui i za ije reavanje je nadlean neko drugi - drava, lokalna samouprava, industrija itd. U najveem broju sluajeva, spremnost na uee na reavanju ovog problema, javnost pokazuje samo kada je sama ugroena ili ukoliko je sama zainteresovana za njegovo reavanje.

6. Upravljanje opasnim otpadima

12

Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vri se samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom. Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladitenja, transporta, ponovnog iskorienja i odlaganja, opasan otpad se pakuje i obeleava na nain koji obezbeuje sigurnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Opasan otpad se pakuje u posebne kontejnere koji se izrauju prema karakteristikama opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr.) i obeleava. Zabranjeno je meanje razliitih kategorija opasnih otpada ili meanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i u postupku tretmana opasnog otpada. Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno smanjuju opasne karakteristike otpada. Zabranjeno je razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu sredinu.

7. Zakon o upravljanju otpadom

U Republici Srbiji je 2009. godine donet Zakon o upravljanju otpadom. Ovim zakonom ureuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranino kretanje otpada; izvetavanje ootpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom.

7.1.

Cilj zakona o upravljanju otpadom

13

Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za: a) upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina; b) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim korienjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog tetnog dejstva na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; c) ponovno iskorienje i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korienje otpada kao energenta; d) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada; e) sanaciju neureenih odlagalita otpada; f) praenje stanja postojeih i novoformiranih odlagalita otpada; g) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

8. Katalog otpada

Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na nain koji omoguava sigurno rukovanje i upravljanje otpadom, kao i da bilo koja promena vlasnitva otpada bude propraena odgovarajuom dokumentacijom koja obavezno ukljuuje indeksni broj otpada. Pored ovog koda i njemu odgovarajueg opisa, otpad takoe treba da ima i neophodne karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina znaajnih za dalje pravilno rukovanje. Sve ovde informacije su neophodne da omogue svima u lancu upravljanja otpadom, da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na ivotnu sredinu i ljudsko zdravlje. Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je usklaen s Evropskim katalogom otpada. U okviru Kataloga, otpad je sistematizovan, prvenstveno, prema delatnostima u okviru kojih je generisan, ali i prema tipu otpada, materijalima ili procesima. U Katalogu otpada je sistematizovano vie od 800 vrsta otpada, podeljenih u 20 grupa, koje se oznaavaju dvocifrenim brojevima.
14

Svaka od navedenih grupa sadri podgrupe koje su oznaene sa etiri cifre. Grupe i podgrupe upuuju na odgovarajuu vrstu otpada. U okviru svake podgrupe dat je estocifreni kd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. Opasan otpad oznaen je zvezdicom.

9. Kratkoroni ciljevi upravljanja otpada

1. Uskladiti nacionalne propise iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU 2. Doneti nacionalne planove za pojedinane tokove otpada, 3. Razviti regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom, 4. Poveati broj stanovnika obuhvaenih sistemom sakupljanja otpada na 75% 5. Razviti sistem primarne selekcije, 6. Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, 7. Uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom, 8. Uspostaviti sistem upravljanja posebnim tokovima otpada, 9. Uspostaviti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom,
15

10. Razviti program upravljanja otpadom ivotinjskog porekla 11. Podsticati korienje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, -elezarama i termoelektranama - toplanama. 12. Sanirati postojea smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu,

9.1.

Dugoroni ciljevi

Uvesti odvojeno sakupljanje i tretmana opasnog otpada iz domainstava i industrije, Izgraditi jo 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog otpada, Uspostaviti sistem upravljanja graevinskim otpadom i otpadom koji sadri azbest, Jaati profesionalne i institucionalne kapacitete za upravljanje opasnim otpadom

16

17

ZAKLJUAK

Zbog sve veih koliina i tetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih ekolokih problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake drave, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom. Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Uobiajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (optinski) vrsti otpad. Uticaj vrstog komunalnog otpada na ivotnu sredinu je viestruko negativan, a primarni razlozi za to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost optine uslugama JKP-a, to uslovljava formiranje divljih deponija, neureenost glavnih deponija, kao i niska svest graana o ouvanju ivotne sredine. Samim tim, na teritoriji optina se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano ire, javlja se prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih bolesti stanovnitva i zagaenosti svih sektora ivotne sredine: vazduha, zemljita i vode. Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba unitavati, ve ga treba koristiti. Spaljivanje otpada je ekoloki tetno, a ekonomski neisplativo, poto se radi o sirovini koja sadri niz korisnih komponenti.

18

LITERATURA:

1.Berber S. EKOLOGIJA, Univerzitet u Novom Sadu, 2006. 2.Kosti A. Inenjering zatite ivotne sredine, Univerzitet u Beogradu, 2007. 3. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 4. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

19