• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
K 
ada su pre deset – petnaest godina prvi kompjuteri počeli da ulaze u
 
domaće novinske redakcije, mno-gi su ih okarakterisali kao trenutni nametsvojih poslodavaca koji nikada neće moćida zaživi, a naročito ne da zameni papir iolovku, ili pisaću mašinu – omiljeno i pomnogima nikad prevaziđeno oruđe gene-racija novinara 70-ih i 80-ih. U to vremeniko nije ni slutio da će se kompjuterskatehnologija, a malo kasnije i internet,razvijati vrtoglavom brzinom i da će ovla-davanje kompjuterskim veštinama postatineophodno za obavljanje svakodnevnognovinarskog posla. Naravno, bilo je i zna-tiželjnih koji su se na vreme uhvatili unovo „elektronsko“ kolo i počeli da uče prve korake, dok je tvrdo krilo ostalo tvrdou nadi da će ih penzija stići pre digitalnerevolucije.Pošto se takve nade nisu ostvarile danasu vreme kada se vesti sa jednog kraja pla-nete na drugi prenose gotovo istovremenokada se i događaju, kada se novine, tj. nji-hova materijalizovana papirna izdanjamasovno sele na internet kako bi se izbeglitroškovi štampe i kad stvarnost svakogkutka planete nikad nije bila dostupnija,mi imamo armiju kompjuterski nepis-menih novinara u ranim ili kasnim pedese-tim pa i šezdesetim, koji ne koriste ni blagodeti elektronske pošte, a informacijesakupljaju isključivo ličnim kontaktom.Među njima ima i nekadašnjih novinarskihasova koji i dan-danas mogu da se pohvaleneprevaziđenim novinarskim stilom kojise uči i neguje godinama, ali pitanje jekoliko oni mogu da ponude čitaocu kojiosim lepo spakovane priče traži svežuinformaciju. Osim toga, pitanje je i kakoće oni u vreme bežičnog interneta kadavam paketi najnovijih vesti gde god senalazili stižu na mobilni telefon ili laptop,uspeti da ostanu konkurentni na tržištuinformacija?
Na primer, na primer,Narodne!
 Narodne novine su najstariji i trenutno jedini dnevni list u Nišu. Redakcija lista jegeneracijski šarena i oko 60 odsto njenihzaposlenih su ljudi iznad 45-50 godina. Šta je sprečavalo novinare ove generacijenekada, a šta danas da se upuste u razotkri-vanje principa funkcionisanja novihtehnologija pokušali smo da saznamo krozrazgovor sa Dragoslavom Dević, uredni-com kulturne rubrike ovog lista i novi-narke sa dvadesetsedmogodišnjim iskus-tvom u pisanim medijima.- Mi smo u redakciji Narodnih imali tajhendikep da smo dobili stare kompjuterekoji su samim tim kakvi su odbijali ljude.Tako da jedna velika većina tu novinuuopšte nije prihvatila do dana današnjeg.Da su to bili kompjuteri kakvi se danasnude na tržištu – lepši i sa programimalakšim za savladavanje, koji se manjekvare, verovatno bi se svi zainteresovali.Dešavalo se u početku da su ljudi tekstovesa kompjutera prekucavali pisaćim maši-nama da im se ne bi izgubili kad se kom- pjuter ugasi ili padne sistem. Osim toga, u početku nisu postojale ni posrbljene ver zi- je programa, kao ni operativnih sistema,sve je bilo na engleskom i ko taj jezik nije poznavao automatski nije mogao da sesluži računarom – priseća se g-đa Dević.- S druge strane, prihvatanju računara inovih tehnologija u redakciji mnogo jedoprinelo zajedničko učenje gde smo jedniod drugih učili, svako je kolegama pokazi-vao ono što je individualno savladao.Imam utisak da je tako više naučeno negotokom organizovanih obuka. Ipak, najvišesu savladali oni koji su kući imali računar.Tako je to sve krenulo pre nekih sedam -osam godina, a onda su došle nove gene-racije kojima je rad na računaru bio sasvim prirodna stvar – priča Dragoslava. Na pitanje šta danas najviše odbijanjene kolege i vršnjake od korišćenja raču-nara u svakodnevnom radu, ona odgovara:- Najčešći odgovor je kako ne znaju darukuju računarom, a da im je sada kasnoda krenu iz početka, ali ja mislim da je to pre svega pitanje volje i mentaliteta. Kodnas se sve teško prihvata. Teško je prih-vaćena i ajs kafa i espreso, kao i sve onošto dolazi sa tzv. „zapada“, a kamoli kom- pjuter. Mada, sigurna sam da bi bilo zain-teresovanih za obuku kada bi se materijal,način predavanja, a naročito predavači
www.mediart.org
link 
46
 jun 2009
ljudi u medijima
broj 78
Dragoslava Devi} 
Nove tehnologije u staroj redakciji
Hristina Piskulidis
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...