E2 Magazin 01

E2
MAGAZIN
PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | JUL / AVGUST 2011 | #01
Poklon vikend na Tari
Solari:
Kuni solarni sistemi za
zagrevanje vode
Klimatizacija:
ist vazduh
Gradnja:
Poveanje energetske
efkasnosti javnih objekata
Uteda
energije
Inteligentne kuhinje Konkurentniji transport Cloud
Energetski efkasna
gradnja
jul / avgust 2011 3
E
2

z
o
n
a
E2 vesti 6
Borba sa vetrenjaama 30
Pelet - energetski potencijal
Srbije 34
Kuni solarni sistemiza
zagrevanje vodeuSrbiji 36
istvazduh 48
Planiranje niskoenergetskekue 60
Podno grejanje 64
Novadimenzija prozora 66
Odrivirazvoj ugradovima 26
Cloud 72
Pametniparking 76
Utede u logistici 82
Ekskluzivno:
Nova Opel Astra GTC 84
Savetizautedu 86
Pametnekue 90
Inteligentne kuhinje 94
Ekskluzivno:
Acoustic Design 102
Konkurentniji transportuz
efkasnijuupotrebu raspoloivih
izvoraenergije 78
Poznatiuslubiodrivograzvoja 22
Sadraj
2 zona
2 teme broja
E2 saveti
jul / avgust 2011 5
E
2

z
o
n
a
Redakcija
Impresum
Tehniki urednik|Aleksandar Dabi
Prevod, korektura, lektura|Nina Bani
Saradnici|Marko Uroevi, Sandra Biserko,
Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojevi,
Kristina orevi, Svetlana Dabi,
Danka Pavlovi, Petar Slijepevi,
Dragana Markovi
Kontakt|Cerski venac 8, Beograd
+381 11 23 93 123
offce@e2.rs|www.e2.rs
Re urednika
Potovani itaoci,
pred vama je prvi broj E2
magazina - prvog online
magazina o energetskoj
efkasnosti koji e svakog
svakog drugog meseca
biti besplatno dostupan
za listanje na portalu www.e2.rs kao i putem
E2 newslettera u vaem email sanduetu. Aktuelni
broj ete moi i da sauvate na svom raunaru.
E2 magazin je nastao na nain na koji je, veru
jem, nastala i veina drugih medija - iz elje da
se prenese informacija za koju znate da je neko
me potrebna.
Kao mladi brani par, supruga i ja smo, pre
nekog vremena gledali kako da se skuimo
i imali ideju da za pristupanu cifru napravimo
kuicu na Miljakovakom bregu u Beogradu (lep
kraj sa pogledom na umu i manastir u Rakovici).
Raunali smo da e struja dvostruko poskupeti u
naredne 2-3 godine i kako bi moda trebalo da se
zaduimo i u startu uloimo malo vie u reenja i
2%2$9$1$8)5$1&86.2-
,0,7,5$1$8.25(-,
352,=9('(1$81(0$.2-
Najbolji automobil koji smo ikada proizveli.
INSIGNIA
www.opel.rs
Od
18.111
3ULND]DQLL]JOHG DXWRPRELODMHVDPR LOXVWUDFLMHUDGL=DVYHGHWDOMHLNRQNUHWQHSRQXGHPROLPR NRQWDNWLUDMWH2SHOGLOHUH.ROLLQHDXWRPRELODVX RJUDQLHQH3ODDQMHX
GLQDUVNRM SURWLYYUHGQRVWL2SHO6RXWKHDVW(XURSH//&LRYODHQLGLOHUL]DGUDYDMX SUDYR GDSURPHQHLOLSRYXNX DNFLMX X ELOR NRPWUHQXWNX EH]SUHWKRGQHQDMDYH

Glavni i odgovorni urednik|Vladimir Vasiljevi
Direktor marketinga|Jelena Mirkovi
Marketing|Marija Ivanievi
sisteme koje bi naoj kuici pomogli da bude en
ergetski efkasnija.
Nastojali smo da svuda utedimo, i na privat
nom planu i naravno za frme za koje smo radili
(domaa i strana kompanija). Iako volim svog
etvorotokaa, redovno koristim bicikl (da bu
dem iskren vie posle radnog vremena). Kolege u
frmi sam ubeivao da posao sekretarice (offce
mana gera) nije da po ceo dan ide po frmi, kopira i
raznosi fakture (neke se tako i zature) ve da su za
to izmiljeni informacioni sistemi a ona e ponovo
imati vremena da bude stub i ogledalo frme.
U meuvremenu se desila kriza, svi smo morali
da brzo promenimo nain razmiljanja, sada je
tu i E2 magazin mislim da u sada znati kako da
gradim dom i obavljam zelenije svoj posao.
Svi itaoci koji od ponedeljka, 4.jula proitaju
prvi broj E2 magazina i pronau skriveni simbol
zelenu kuicu, na nekoj od strana magazina,
bie u prilici da osvoje vikend za dvoje u etno
apartmanima Zeleni ardaci na Tari (detalje
moete videti na strani 6).
Pozivam vas da nam piete i poseujete nae
strane na socijalnim mreama.
Proverite vae email sandue,
itajte E2 magazin!
6 jul / avgust 2011
vesti
E
2

z
o
n
a
jul / avgust 2011 7
vesti
E
2

z
o
n
a
Kompanija Siemens i ove godine poziva novinare iz cele Srbije da se
prikljue takmienju za Siemens godinju novinarsku nagradu i priloe
svoje autorske radove na temu Kroz inovacije do zelene budunosti.
Na takmienje se mogu prijaviti svi novinari koji su objavili autorski
rad na temu Kroz inovacije do zelene budunosti u periodu od 1. marta do 1. septembra 2011. godine
a koji se odnose na industriju, energiju i medicinu.
estolani iri sastavljen od predstavnika Siemens d.o.o Beograd, profesora sa Elektrotehnikog
fakulteta i strukovnih novinara, sredinom septembra proglasie 3 najbolja novinarska rada, a pobednici
e pored plakete, biti nagraeni i zajednikim putovanjem u inostranstvo.
Vie informacija o ovom projektu na: www.siemens.rs/novinarska-nagrada
Novinarka osvojila putovanje u Be
Siemens-ova godinja nagrada za novinare
CEDEF i Grad Beograd dodelili diplome buduim en-
ergetskim menaderima
Na narednim stranama za vas objavljujemo izbor iz
sekcije E2 vesti portala www.e2.rs .
Poklon vikend na Tari
Anketa na www.e2.rs - Proverite koliko ste zeleni
Prvi online magazin o energetskoj efkasnosti u graevinarstvu, IT-
ju, transportu i domainstvu E2 je zajedno za etno-apartmanima Zeleni
ardaci organizovao promotivnu akciju povodom izlaska prvog broja.
Naime, svi itaoci koji 4.jula proitaju prvi broj E2 magazina i pronau
skriveni simbol zelenu kuicu, na nekoj od strana magazina, bie u prilici
da osvoje vikend u etno apartmanima Zeleni ardaci na Tari.
U saradnji sa kancelarijom UNDP-a za Srbiju, E2 magazin je organizovao
anketu na svom internet portalu www.e2.rs. Anketa je sadrala 5 ponuenih
odgovora na pitanje Proverite koliko ste zeleni! Koliko esto leti drite klimu
ukljuenu na 25C ili vie stepeni?
U anketi je u periodu od 1-30.juna uestovalo blizu 1000 posetilaca por
tala. Koristimo priliku da se zahvalimo svim posetiocima koji su dali svoj glas i pokazali da je meu
uesnicima ankete najvie njih koji vode rauna o tome kako efkasno koristiti klima ureaj (svaki 3.
uesnik ankete; 30% od ukupnog broja odgovora).
POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI SIMBOL ZELENU KUICU
I DO 10.JULA POALJETE E-MAIL NA ADRESU MARKETING@E2.RS SA ODGOV
OROM NA KOJOJ STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL
(Za skriveni simbol je koriena fotografja zelene kue sa portala
www.e2.rs).
Srenog itaoca e vikendom za 2 osobe u etno-apartmanima na Tari nagraditi predstavnici Zele
nih ardaka i uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika kao i fotografje e biti objavljene u
narednom broju E2 magazina 1. septembra 2011. godine.
Nagradni novinarski konkurs za najbolji prilog na temu: Prozori, prvi
korak ka energetskoj efkasnosti okonan je, 21. juna, sveanom dodelom
nagrada novinarima u Medija centru. Konkurs je organizovao Centralno-
evropski forum za razvoj CEDEF, u saradnji sa Agencijom za energetsku
efkasnost Republike Srbije i kompanijom REHAU.
Pobednik konkursa je novinar lista Politika Senka Lui iji je prilog
Dobar prozor velika uteda dobio najvie ocene od strane strunog
irija. Nagradu pobednici obezbedila je kompanija REHAU a nagrada je studijsko putovanje u Be.
Konkurs za novinare raspisan je u februaru mesecu sa ciljem podizanja svesti javnosti i privrede o
znaaju prozora, kao prvog i jednog od najlakih koraka u energetskoj efkasnosti. Konkurs je bio otvo
ren do 30. maja.
Ana B. Bovan, predsednik CEDEFa, ovom prilikom objavila je i otvaranje novog nagradnog novinar
skog konkursa koji CEDEF sprovodi u saradnji sa Agencijom za energetsku efkasnost Republike Srbije a
pod pokroviteljstvom kompanije Holcim.
U Sveanoj Sali skuptine grada 29.juna dodeljene su diplome buduim en
ergetskim menaderima beogradskih optina i javno komunalnih preduzea.
Polaznicima obuke Energetski menaderi u javnoj upravi: zgradarstvo, koju
je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF), u saradnji sa gra
dom Beogradom, diplome je uruio Dejan Vasovi, gradski arhitekta.
Ovom prilikom predstavljen je i novi projekat grada Beograda Izgradnja energetski nezavisnog
vrtia. Ovaj projekat e biti realizovan zahvaljujui pokroviteljstvu drutveno odgovornih kompanija
koje su donirale sredstva i optine Savski venac koja je poklonila plac za izgradnju vrtia.
E2 vesti
8 jul / avgust 2011
vesti
E
2

z
o
n
a
jul / avgust 2011 9
vesti
E
2

z
o
n
a
Zeleni Srbije pokrenuli su veliku akciju prikupljanja potpisa kojom se
trai donoenje novog zakona za zabranu uvoza, korienja i stavljanja u
promet genetski modifkovanih organizama (GMO) u Srbiji
Zeleni - Imamo Zakon o GMO koji je nedoreen. Zabranjena je proiz
vodnja i promet GMO u komercijalne svrhe, ali se uz posebne dozvole
moe koristiti u ogledne svrhe. To otvara veliki prostor za manipulaciju.
Zakonom je dozvoljeno prisustvo GMO do 0,9 odsto u proizvodima, mi
traimo da se i to izbaci - kae Ivan Kari, predsednik Zelenih Srbije.
lanovi Ekolokog pokreta iz Novog Sada kau da nadleni sve vie poputaju pod pritiscima velikih
kompanija koje se bave proizvodnjom GMO i da nadlene inspekcije Ministarstva poljoprivrede ne rade
dobro svoj posao.
- Prethodnih godina uniteni su hektari genetski modifkovane soje, ali niko nije uhvatio krivce koji su
to seme prodavali seljaku. Ono to nas posebno plai jeste najava da se pod pritiskom velikih amerikih
kompanija sprema izmena Zakona o GMO koji e biti mnogo liberalniji od postojeeg - ogoren je Nikola
Aleksi iz Ekolokog pokreta iz Novog Sada.
On kae da se od poljoprivrednih proizvoda najvie genetski modifkuju kukuruz, soja, eerna repica,
kao i da su tetne posledice korienja ovakvih proizvoda viestruke. Javljaju se sterilitet, karcinom, di
jabetes, Alchajmerova bolest..
izel Bunden promoter UN nagrada za ivotnu sredinu Novi Sad uvodi bicikle na rentiranje
HP uveo Planet partners program za reciklau
Zelena taka traena meu domaim kompanijama
Zeleni trae strou zabranu genetski modifkovane hrane
Najplaeni super model na planeti i ambasador dobre volje, izel
Bunden (Gisele Bundchen) bila je domain dodele Nagrada za ivotnu
sredinu Ujedinjenih nacija koja je nedavno odrana u Njujorku.
izel je pozirala sa meksikim predsednikom Felipe Kalderonom i tom
prilikom je najavljen WED Challenge, nadmetanje na kome e se ona su
protstaviti glumcu Donu (Don Cheadle). Takmienje je bilo zamiljeno da
se odvija do Svetskog dana zatite ivotne sredine 5.juna sa uesnicima
koji su se pridruili izelinom ili Donovom timu.
Za svaku akciju uesnika koja doprinosi zatiti ivotne sredine, kao to
je odlazak biciklom na posao ili korienje recikliranih torbi za kupovinu,
izel je obeala da e zasaditi sadnicu drveta. Svesni potencijala
izelinog tima, konkurentski tim je obeao da e posaditi po dve sadnice
za svaku zelenu aktivnost.
Voe timova su sve vreme razmenjivale poruke na Twitteru, a bivi aneo Victorias Secret-a je na
poetku same akcije napisala: Jedan od nas e zasaditi umu! Pobednik je u svakom sluaju ceo Svet.
Takmienje moe da pone!
Novi Sad e postati prvi grad u Srbiji koji e omoguiti iznajmljivanje
gradskih bicikala. Predvieno je da korisnik zadui dvotoka na jednom
od pet punktova, odveze se do eljenog odredita i potom se razdui
na stanici u blizini destinacije. U zavisnosti od vremena zadravanja,
odreivae se i naknada za korienje. Ovaj sistem podrazumeva stanice
za parkiranje bicikala sa prateom opremom, bicikl i softver za kontrolu,
praenje i upravljanje sistemom.
Uz rent-a-bajk dodatna sredstva usmerie se i na ureenje parkiralita
za bicikle i ugradnju pratee opreme, izradu dokumentacije za podzemnu garau i postavljene senzora i
displeja-meraa zauzetosti na Petrovaradinskoj tvravi, na prostoru oko muzeja i hotela Leopold.
Kompanija HP predstavila je 21.juna Planet part
ners, ekoloki program za reciklau kertrida koji je na
menjen poslovnim korisnicima, a u isto vreme doprinosi
ouvanju ivotne sredine.
Poslovni korisnici mogu jednostavno da vrate upotre
bljene kertride registrovanjem na HP web strani nakon
ega dobijaju kutiju za odlaganje potroenog materijala,
a potom te kutije preuzima HP i alje u neki od reciklanih centara u Nemakoj ili paniji. Srbija je
jedna od 50 zemalja u svetu u kojoj HP ima ovaj program. HP Planet partners program pokrenut je
1991. godine i do sada je reciklirano 200.000 tona vraenih kertrida.
Iz HP-a su najavili da e ovaj program, pored velikih poslovnih korisnika, u narednom periodu biti
dostupan i manjim kompanijama, pa i graanima.
Zelena taka na ambalai nekog proizvoda potvruje da je ta kompanija ispunila
svoju zakonsku obavezu i da je zadati procenat svog ambalanog otpada vratila u proces
ponovnog iskorienja. Ovaj simbol se na srpskom tritu dodeljuje neto krae od godinu
dana i do sada se on legalno nalazi na ambalai proizvoda sedam kompanija (Mona, CCHBC
Srbija, Vlasinka, Fresh&Co, Soko Nada tark, Siemens, Knjaz Milo).
Ekskluzivno pravo na dodeljivanje simbola Zelena taka na teritoriji Srbije ima Sekopak, prvi
domai Operater za odgovorno upravljanje ambalanim otpadom, lanica PRO Europe, evropske orga
nizacije koja okuplja 33 nacionalna operatera te delatnosti.
10 jul / avgust 2011
vesti
E
2

z
o
n
a
jul / avgust 2011 11
vesti
E
2

z
o
n
a
Srbija po prvi put obeleila Svetski dan vetra Poloen kamen temeljac
za solarnu elektranu na Zlatiboru
Mini hidrocentrala za struju do 32 KW namenjena
domainstvima
Struja i komunikacije u Srbiji najjeftinije u Evropi
Fond Green for Growth i aanska banka potpisali
kredit za efkasno korienje energije
NIS e proizvoditi i struju
Svetski dan vetra, 15. jun, prvi put je obeleen i u Srbiji, regatom u Beogradu koju
je na Savi organizovalo Srpsko udruenje za energiju vetra (SEWEA). Regata je odrana
u subotu, 18. juna, kod jedrilikog kluba Gemax.
Svetski dan vetra obeleava se od 2009, a ove godine u vie od 75 zemalja sveta,
kako bi se na najbolji nain istakle prednosti vetra kao energenta.
Srbija jo nema nijedan megavat struje dobijen iz vetra i jedna je od tri drave u
Evropi koja nema nijedan vetrogenerator u elektroenergetskom sistemu.
Kako su ranije najavili u Srpskom udruenju za energiju vetra, prvi vetropark u Srbiji mogao bi da
bude izgraen za dve godine, a planirano je da prve vetrenjae, ukupne snage od oko 400 megavata,
budu sagraene u Iniji, Kovinu, Planditu i Vrcu, u koje e investitori uloiti oko 700 miliona evra.
Investitori okupljeni u toj asocijaciji tvrde da je vetar dobar resurs za proizvodnju struje u Srbiji, jer
bi se na ovaj nain godinje proizvelo oko 2,5 milijardi kWh, to je oko 10 odsto sadanje proizvodnje,
te da su spremni da uloe oko 1,5 milijardi evra za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji ukupne instalisane
snage od 1.000 megavata.
Kamen temeljac za izgradnju prve solarne elektrane u Srbiji, ukupne
snage pet megavata (MW) i vrednosti 15 mil EUR, poloen je 27.juna na
Zlatiboru.
Solarna elektrana e biti izgraena na est kilometara od centra Zlatibora
na putu prema Crnoj Gori, na brdu Smiljania Kosa. Elektranu e zajedniki
graditi kompanija Dunav osiguranje i EPS. Zavretak prve faze od jednog
MW oekuje se na prolee 2012, a itav projekat trebalo bi da bude gotov u narednih nekoliko godina.
Pronalasci i projektna reenja pronalazaa Ljubie iria, predstavljeni su 30. juna
u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.
Mini hidrocentrala od 4 do 32 kW, namenjena domainstvima, radi po principu za
kona o spojenim sudovima. Hidrocentrala za svoj rad koristi struju koju sama proizvodi,
a da bi bila dobijena struja od 4 KW, centrala mora da koristi koliinu od 1.200 litara.
Minihidrocentrala zauzima prostor od oko 3 kvm i kota od 3.700 do 4.500 EUR.
iri je rekao da je 4 KW optimalno za jedno domainstvo u stambenoj povrini izmeu 50 i 60 kvadrat
nih metara, a pogodna je za vikendice, radionice i druge objekte na mestima gde nema struje. iri je
istakao da za njegov pronalazak, na alost, postoji vee interesovanje u inostranstvu nego u Srbiji.
U Srbiji su cene struje, gasa i drugih goriva, kao i trokovi potanskih usluga,
telefona i faksa i odravanja linih vozila najnii meu 37 evropskih zemalja, ob
javio je 28. juna evropski statistiki zavod Eurostat. Meutim, cene obue, odee
i potroake elektronike su sasvim blizu proseka EU i vie nego u veini zemalja
regiona.
Makedonija je, prema podacima Eurostata, najjeftinija za mnoge kategorije
robe i usluga, a po potroakim cenama u svim kategorijama je na 44% proseka EU.
Od Srbije su jeftinije i Albanija, koja je na 50%, kao i Bugarska sa 51%. Treba imati u vidu, meutim, da je
plata u Srbiji meu najniima u Evropi.
U Srbiji su cene skoro upola jeftinije od EU proseka - iznose 52%. Meutim, razlike su velike u zavisnosti
od kategorije.
Ono po emu je Srbija ubedljivo najjeftinija su struja, gas i druga goriva, Indeks cena je 47% evropskog
proseka, dok je u Makedoniji 52% a Albaniji 55%. U ovom domenu u EU je najskuplja Danska sa indeksom
1,75 puta viim od evropskog proseka.
Cena komunikacija drastino jeftinija nego u svim drugim zemljama - 39% proseka EU. Prva sledea
zemlja je Kipar sa 49%, a ostale su na vie od 60% proseka EU. Trokovi komunikacije obuhvataju potanske
usluge, opremu za telefoniranje i telefaks, kao i usluge telefoniranja i faksa.
Fond Green for Growth, jugoistona Evropa (GGF) potpisao je Ugovor o kreditu
na 5 miliona evra sa aanskom bankom a.d. aak u Srbiji za fnansiranje kredit
nog programa banke za efkasno korienje energije.
Ovo je prvi kredit koji GGF odobrava jednoj fnansijskoj instituciji u Srbiji.
Kredit e pomoi preduzeima i privatnim domainstvima u Srbiji da smanje trokove i potronju
energije, da realizuju projekte za istiju proizvodnju i smanje emisiju gasova sa efektom staklene bate.
Naftna industrija Srbije (NIS) planira da zapone proizvodnju stru
je u okviru strategije svog razvoja do 2020. godine, izjavio je nedav
no njen generalni direktor Kiril Kravenko. NIS bi proizvodio struju u
veim ili manjim postrojenjima, sagorevanjem prirodnog gasa. Dodao
je da e vie informacija o tim poslovima biti poznato na jesen.
Prema strategiji razvoja NIS-a, proizvodnja gasa i struje plani
ra se u saradnji sa Srbijagasom, Elektroprivredom Srbije i
Elektromreom Srbije.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

vesti
E
2

z
o
n
a
Jeftiniji Internet krajem 2011. Besplatan parking za hibridna vozila u Niu
Mala kola ECO vonje i parkiranja
Vonja na plin najisplativija
Srbija ima 2,884,560
korisnika Facebook-a
Dravna sekretarka Jasna
Mati kae da e se krajem ove
godine stvoriti uslovi da pojefti
ni internet u Srbiji. Liberalizaci
ja trita dovodi do poveanja brzine i smanjenja
cena interneta. Ona je, meutim, istakla da e od
kraja ove godine fksna telefonija biti apsolutno
liberalizovana, to e sigurno dovesti do poveanja
konkurencije u ovoj oblasti, a shodno tome i do
pada cena.
Na pitanje kako se govori o monopolu kada inter
net usluge pruaju i neki fksni operatori i kablovski
operatori, Matieva kae:
- Tamo gde imate jednog kablovskog operatora,
uglavnom nemate druge. Po prirodi stvari, oni ne
konkuriu jedni drugima, nego podele teritoriju.
Kada se bude liberalizovalo trite fksne telefonije,
mnogi operatori e nuditi pakete, pa e biti i borbe
za trite.
Grad Ni bie prvi grad u Srbiji koji e ekolokim automobilima omoguiti
besplatan parking. Re je o inicijativi koju je gradski Savet za energetsku efkasnost
uputio gradonaelniku Nia; sva vozila koja imaju bar jedan pogonski motor na
struju moi da se parkiraju u centru grada bez plaanja parking karte.
Najnovije analize pokazuju da u Sjedinjenim dravama hibridne automobile
vozi neto vie od 4% graana, u zapadnoj Evropi 2.5%, dok je taj procenat u centralnoj Evropi daleko
manji i iznosi svega 0.2%. Prema nezvaninoj statistici, da bi ste izbrojali ove automobile u Niu bie vam
potrebni samo prsti jedne ruke.
Na platou parkinga preko puta Master centra Novosadskog sa
jma 4. juna je odran dogaaj Mala kola ECO vonje i parkiranja
u organizaciji kompanije Opel, Vrele Gume Media System-a i JKP
Parking Servisa Novi Sad, a voditeljka programa bila je Aleksandra
Jeftanovi.
Kompanija Opel je obezbedila atraktivne Astre kao demonstra
ciona vozila preko kojih su vozaima predstavljeni naini kako da
ostvare utedu u gorivu i kako da istovremeno manje zagauju ivotnu sredinu.
Neke od saveta koje su vozai dobili su da vonja sa pneumaticima u kojima je pritisak manji od propi
sanog poveava potronju goriva, a da na potronju goriva negativno utie izmeu ostalog i nagla promena
ritma vonje.
Srpske vozae je pre nekoliko dana saekalo novo poskupljenje naftnih derivata, ovoga puta, zbog
usklaivanja cena akciza na domae i uvozno gorivo. To znai, da e sa pumpi nestati jeftiniji domai super
i dizel D2, i da e svi automobili prei na evrodizel i evropremijum BMB 95, jer e im to biti isplativije.
Teni naftni plin premaio granicu od 60 dinara za litar.
Na primeru punta klasik koji se isporuuje iz Kragujevca sa sve tri vrste motora (benzin, dizel i
TNG), lako je izraunati koliko kota preeni kilometar i ta se ustvari najvie isplati voziti. Raunicom
dolazimo do podatka da kilometar preenog puta sa motorom koji koristi benzin kota 7,74 dinara, sa dizel
motorom isti kilometar prelazite za 6,21 a sa plinom za 4,45 dinara. Ipak, kada ukalkuliemo cenu vozila
dolazite do sasvim druge raunice.
Punto sa paketom opreme dinamik AC sa benzinskim motorom kota (bez zamene staro za novo)
7,799 evra, sa TNG ureajem 9,099, a sa dizel agregatom ak 9,599 evra.
Raunajui srednji kurs evra od 100 dinara, dolazimo do neverovatnog podatka da se kupovina dizel
motora isplati, u odnosu na benzinca, tek posle 117,647 kilometara! Sa plinom - posle prevaljenih 39,513
kilometara! Tome treba dodati i neto skuplje odravanje dizelaa i TNG punta.
Prema podacima britan
ske agencije Socialbakers,
Srbija je na dan 18. maja
2011. godine imala 2.884.560 korisnika Facebook
drutvene mree, ili 39,27 odsto od ukupnog broja
stanovnitva.
Ovo praktino znai da vie od treine
stanovnitva u Srbiji ima svoj profl na drutvenoj
mrei, ili praktino svaki drugi korisnik Interneta u
naoj zemlji (ukoliko brojku smanjimo za oekivanih
5% lanih profla).
Najviu penetraciju Interneta imaju drave sa
prilino malim brojem stanovnitva, gde veina
stanovnika ima svoje profle Monako (95,47 odsto),
Island (65,73 odsto) i Gibraltar (60,74 odsto).
vesti
E
2

z
o
n
a
PRVI SAMSUNGOV SOLARNI NETBOOK
OSVETLITE BAZEN LAMPAMA
NA SOLARNO NAPAJANJE
MISLITE PRE NEGO TO TAMPATE
Novi zeleni fajl format: WWF
Samsung planira da izbaci na trite prvi solarni netbook Samsung NC215S. Net
book je eco-friendly, ima solarne panele i bateriju koja traje oko 14.5 sati.Takoe
ima 1 GB RAM, pokree ga Intel ATOM N570 (166 GHz) i ima displej od 10 ina. Na LED
displeju se nalazi anti-refektivni sloj, koji prikazuje ivopisne i jasne slike ak i kada je
izloen direktno sunevoj svetlosti. Uz samo dva sata provedena na suncu, eco-friendly netbook bi mogao
da utedi sat vremena punjenja baterija. U poreenju sa bilo kojim drugim netbookom na elektrino
napajanje, sa ovim netbookom na solarno napajanje, znaajno se smanjuje emitovanje ugljen-dioksida u
atmosferu.
Solarni netbook je odlino reenje za one koji ele da ga nose u parkove ili na piknik, gde ima mnotvo
suneve svetlosti.
Samsung e svoj netbook na solarno napajanje prvo predstaviti u Rusiji i Americi, prve nedelje jula, a
zatim i u Evropi. Cena notebooka u Americi e biti $399 dok e u Rusiji biti 13999 rubalja.
Nema potrebe da plivate u mraku; moete savreno da osvetlite svoj bazen koristeu
solarnu energiju. Ove lampe na solarno napajanje su veoma efkasne, vodootporne i
osvetlie va bazen bez dodatnog rauna za struju.
Lampe na vrhu imaju solarne panele koji apsorbuju sunevu energiju tokom dana
uvajui je u unutranjim baterijama na punjenje. Tokom noi, lampe sijaju korienjem energije saku
pljene tokom dana. Ove lampe koriste LED od 140 lumena i mogu da osvetle prostor do 1,000 m2 a takoe
rade i kao termometar za va bazen, sa ekranom na vrhu koji pokazuje temperaturu vode u bazenu.
Solarna lampa za bazen je dostupna u prodaji preko interneta i cena joj je oko 180$.
Svakodnevno se seku ume da bi se napravio papir koji se esto bespotrebno koristi
na tampanje brojnih dokumenta. Nekad se ak tampaju i veliki izvetaji umesto samo
nekoliko strana koje su neophodne. To se deava uprkos injenici da dokument moe
jednostavno da se sauva kao PDF. Meutim, i PDF moe nekada da se tampa. Iz toga
razloga napravljen je novi, zeleni format - WWF.
WWF format je PDF koji ne moe da se tampa. To je jednostavan nain da se izbegne
nepotrebno tampanje. Ovo vam je ansa da sauvate drvee i ivotnu sredinu. Odluite koja dokumenta
nije neophodno tampati i onda ih jednostavno sauvajte kao WWF.
UVAJTEKAOWWF,UVAJTEDRVEE
vesti
E
2

z
o
n
a
EKO MODA
YVES SAINT LAURENT
NOVA ECO-FRIENDLY TORBA
LANCOME EKO- KOZMETIKA LINIJA
Ouvanje okoline i zdrav nain ivota nal
aze polako svoju primenu i u modnim krugo
vima. Korienjem ekolokih materijala, modni
kreatori nam pokazuju da takoe moemo lepo
da izgledamo, a pri tom da ne zagaujemo
okolinu. Jedna od najpoznatijim modnih kua
H&M u svojoj novoj kolekciji za ene, mukarce
i decu, dokazuje da ekoloki materijali ne moraju da znae i modni neukus, ve da sve moe da se uklopi,
a da vi i dalje izgledate lepo, romantino i zavodljivo. Organski pamuk, tencel i reciklirani poliester su
glavni materijali koji su korieni. Tencel je prirodni materijal, napravljen od drveta, korienjem nano
tehnologije, prijatan na dodir, a ujedno je vrst i izdrljiv.
Adidas se takoe okrenuo proizvodnji odee od ekolokih materijala, koristei sve vie organski pamuk,
sojina vlakna i bambusove preraevine, recikliranu kou i gumu.
Zelena je nova crna boja u oblasti mode i velikih i malih brendova,te uspeva da
nae nain da prikae proizvode koji su kako lepi, tako i eco-friendly.
Francuska modna kua Yves Saint Laurent je dodala velikom broju eko-svesnih
modnih detalja torbu Muse Two Artisanal Recycled. To je dorada njihove popularne
Muse Two torbe, osim to je ova verzija runi rad ena iz Burkine Faso koje su koris
tile reciklirane plastine torbe i pamuk. Tehnika tkanja recikliranih plastinih torbi sa
pamukom je razvijena od strane Gafreh Asocijacije uz pomo Les Filles de Facteur, neproftne grupe koja
podrava ene i decu.
The Muse Two Artisanal Recycled torba, koja kota $1,720, dostupna je irom sveta ali u ogranienoj
koliini od 60 torbi. Prodaje se u kljunim gradovima kao to su Njujork, Pariz i Hong Kong.
Lancome kozmetiki brend se pridruio brojnim brendovima predstavljajui
novu eco-friendly liniju ije je zatitno lice mlada glumica Emma Watson, koja
je ujedno i zatitno lice Lancomes Tresor Midnight Rose, parfema koji e biti u
prodaji irom sveta od septembra 2011. Ona je ve lansirala eco-fendly modnu
liniju sa kreatorkom Albertom Ferretti pod nazivom Pure Threads. Njen logian
korak dalje je pribliavanje kozmetikom brendu uz ideje kreiranja eco-friendly
kozmetike linije.
vesti
E
2

z
o
n
a
ZELENI AJ
ZELENA GLINA
Poznata je stara kineska poslovica: Bolje je tri dana bez hrane,
nego jedan dan bez aja. Po legendi, biljku aja je otkrio kineski car
Shen Ning oko 2750.p.n.e. Biljka se obrauje parom, i sui na vazduhu
da se ne bi unitili enzimi. Jedna od ajnih biljki je zeleni aj, koji
ima veoma bogat i sloen hemijski sastav. Do sada je poznato oko
230 njegovih sastojaka. Najznaajniji meu njima su: kofein, kate
hini (polifenoli), eterino ulje, proteini, hlorofl, organske kiseline,
lignin, teanin. Jedna olja aja ima oko 50-100 mg kofeina i 300-400
mg polifenola. Polifenoli zelenog aja imaju antioksidativno dejstvo.
Istraivanja pokazuju da ekstrakt zelenog aja ubrzava metab
olizam i pomae u smanjenju telesnih kilograma. Takoe, poznato je da zeleni aj dovodi do poprav
ljanja raspoloenja, isti telo od toksina, a jako bitno je i to da sadri antikancerogene supstance,
kao i da pomae u prevenciji od sranih oboljenja i smanjuje nivo holesterola u krvi. Svakodnevno
konzumiranje zelenog aja usporava starenje koe, a tri olje dnevno pomau da se koa oporavi od
tetnih sunevih zraka. Iz tog razloga, zeleni aj ne samo da se koristi za pie, ve je sve ee re
dovni sastojak kozmetikih proizvoda.
Dovoljna je jedna olja na dan da bi se podstakla drenaa tkiva i ujedno izbacio viak tenosti iz
organizma.
Ve vekovima se govori i pie o delotvornom svojstvu gline, a o
tome je pisao i uveni Hipokrat, kroz primere o primeni gline u leenju
vojnika od tifusa i raznih infekcija, tako to su pili rastvor gline. Zelena
glina je prirodan materijal koji sadri mineralne soli i oligoelemente.
U njenom sastavu su aluminijum, silicijum, magnezijum, kalijum, ka
lcijum, natrijum, srebro, olovo, bakar. Proizvodi se u granulama ili u
prahu, a ba zelena glina ima najiri spektar delovanja. Ona upija i
eliminie sve neistoe iz krvi i tkiva, neutralie potpuno neprijatan
miris znoja, i ojaava odbrambeni mehanizam organizma. Regenerie
stanice i tkiva, pomae u brzom zarastanju rana. Takoe se koristi i u
kozmetici kao maska za lice ili pakovanje za kosu. Nikada se ne koristi
sa metalnim priborom, niti se sprema u metalnim posudama. Kada se jednom iskoristi, vie se ne sme
koristiti. I ono to je veoma vano, ne ostavlja nikakve tetne hemijske ostatke u organizmu, tako da se
smatra ekolokim proizvodom.
E
2

z
o
n
a
Osiguranje
sa tednjom
Osnovna prednost osiguranja ivota, u odnosu
na druge oblike tednje, je to to ukljuuje zatitu
od rizika i zagarantovanu osiguranu sumu ija je
visina unapred defnisana ugovorom. GRAWE osigu-
ranje u svojoj ponudi ima proizvod koji ukljuuje
osiguranje ivota za sluaj smrti i doivljenja, kao
i proizvod koji ukljuuje sluaj nastanka jedne od
devet tekih bolesti. Ovo osiguranje ima tednu
komponentu.
Po isteku trajanja ugovora o osiguranju ivota,
korisnik osiguranja pored osigurane sume zagaran
tovane ugovorom, ostvaruje pravo na pripadajuu
dobit. GRAWE osiguranje izdvaja rezervu godinu
dana unapred koja je ekvivalentna tednji sa kama
tnom stopom od 6 odsto. Ovaj vid osiguranja, pored
tednje, je i posebna vrsta ulaganja koja prua sig
urnost i zatitu od rizika. Obzirom da su premije
izraene u stranoj valuti, iskljuen je devizni rizik.
Osiguranje ivota podrazumeva obezbeenje
fnansijske sigurnosti porodice osiguranika u
sluaju njegove smrti (bez obzira da li je uzrok
smrti bolest, nezgoda ili se radi o prirodnoj smrti)
kao i fnansijska sigurnost u sluaju radne nespo
sobnosti ili invalidnosti usled nezgode
Tokom 2010. godine promovisali smo soci
jalno odgovorne proizvode i ponudili napredan
program osiguranja ivota sa proirenim pokriem
za sluaj nastanka jedne od devet tekih bolesti
GRAWE Elite. Zatita od tekih bolesti moe da
se ostvari kroz program osiguranja GRAWE Elite
ili kroz dopunsko osiguranje uz ve postojei
ugovor o osiguranju ivotu ili ugovor koji se tek
zakljuuje. Dodatna prednost proizvoda osiguranja
GRAWE Elite je pokrie u visini od tri osigurane
sume i do tada ostvarene dobiti za sluaj smrti usled
nesrenog sluaja. Od uvoenja ovog programa,
zakljueno je preko 2.000 ugovora o osiguranju
ivota.
Uz GRAWE Elite postoji i mogunost
ukljuenja dodatnog osiguranja za sluaj tra
jne invalidnosti kao posledice nesrenog sluaja
i isplate naknade za svaki dan leenja u bol
nici u sluaju nezgode, kao i dodatno osiguranje
osloboeno plaanja premije za vreme radne
nesposobnosti koja mogu da ukljue lica koja su
u stalnom radnom odnosu i za koje se premija
obraunava kao pet odsto od svih drugih premija
ugovora o osiguranju ivota.
Klijent moe da iskoristi ivotno osiguranje kao
vid tednje kojim moe da fnansira kolovanje dece,
ili npr. kao obezbeenje kredita kod banke. Ugo
vor moe da se zakljui na najmanje 10, a najvie
40 godina. Osiguranik po isteku trajanja moe da
dobije isplatu odjednom ili u vidu mesene rente
(doivotne, na 5 ili 10 godina).
mr Christoph Czettl,
predsednik Upravnog odbora
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
Da li je to bila svesna odluka ili trenutni ne-
dostatak razuma.. Kako je mogue da progres
dobije prioritet nad oveanstvom. Kako elja
za modernim nainom ivota koja preti naoj
budunosti moe da se smatra nainom ivljenja.
Da li je verovatnije da smo povezani sa svim stva-
rima u univerzumu, a ne samo sa njegovim cen-
trom; predgraa Los Anelesa utiu na topljen-
je ledene kape na Antarktiku a seenje uma u
Kongu utie na tajfune u Japanu. Potrebno je da
se suoimo sa ovim izazovima, ponovo stvaramo i
redizajniramo.
Ove reenice izgovara popularni ameriki
glumac i aktivista Bred Pit kao narator u najavi
poslednje, etvrte, sezone serijala e2: the
economies of being environmentally conscious
PBS-ove serije o savesnom odnosu prema ivotnoj
sredini koja je nedavno zavrila sa emitovanjem
u SAD-u.
e2 je nagraivan serijal amerike televizijske
mree PBS (polovinom juna PBS osvojila 12 Emi
nagrada za vie projekata) sa kritikim osvrtom
i predstavljanjem moguih reenja za globalne
ekoloke izazove. Snimljen je u HD tehnici u se
dam posebnih celina sa naratorima, popularnim
amerikim glumcima, Bred Pitom i Morganom Fri
menom i njihovim
sagovornicima, na
jpoznatijim pion
irima i inovatorima
u oblikovanju nae
budunosti.
Ono to izd
vaja ovaj serijal
od 30 poluasovnih
epizoda su argu
mentovani stavo
vi, provokativna
kinematografja i
originalna muzika
podloga.
Teme
Serijal istrauje mogua reenja za gorue
socioloke i ekoloke izazove i njeni prilozi
obrauju teme koje se tiu dizajna, energije,
vode, transporta, hrane i urbanog razvoja; od ze
lene arhitekture, brige o vodi, organskoj hrani pa
do reciklirane odee.
e2dizajn
Ova celina se sastoji od osamnaest doku
mentaraca koji istrauju odrivi razvoj i zeleni
dizajn od Njujorka do ruralnog Meksika. Nara
tori su Bred Pit i Morgan Frimen, za mreu PBS
produkciju je uradila kua Kontentreal uz podrku
Autodeska (vlasnika profesionalnog programa za
dizajn, AutoCAD).
Na zgrade u SAD-u odlazi 48% emisije CO2. Po
ruka koju nosi ovaj segment serijala se odnosi na
injenicu da znaajne promene u odrivom dizajnu
mogu da donesu bolju energetsku efkasnost, manje
operativne trokove i poboljanje kvaliteta ivota.
e2 energija
Moderna civilizacija je izgraena na bazi jef
tinih, lako dostupnih fosilnih goriva iji resursi
polako nestaju. Vreme je za prelazak na odrive
izvore energije dok preostala nafta i gas budu mo
gli da obezbede ovu tranziciju.
e2 voda
Milioni ljudi irom sveta su pogoeni poplavama
a ipak oko 3,3 milijardi ljudi nema pristup istoj
vodi za pie. Potrebno je radikalno promeniti nae
metode i navike uvanja, distribucije i korienja
vode.
e2botanikebate
Farmaceutski proizvodi bazirani na biljnim
preparatima ine preko 500 miliona dolara vrednu
(rastuu) globalnu industriju, ali nas neki lekovi u
stvari ine bolesnijima. Moemo da kombinujemo
naprednu tehnologiju sa tradicionalnom narod
nom medicinom kako bi leili oveanstvo.
e2hrana
Oko milijardu ljudi irom sveta nema dovolj
no hrane. Menjanjem naina na koji uzgajamo,
obraujemo, distribuiramo i konzumiramo hranu,
moemo obezbediti dovoljne koliine za sve.
e2 transport
Svake godine transport emituje oko 500 milijardi
tona CO2 u vazduh. Moramo da pronaemo nove
naine kretanja nas samih, nae hrane i naih do
bara.
e2 gradovi
Preko milijardu ljudi u 20 svetskih mega gra
dova (populacije preko 10 miliona) ivi u nehigi
jenskim naseljima. Potrebno je izmisliti nove
naine za planiranje gradova.
Poznati
u slubi
odrivog razvoja
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
Primeriinteresantnihpriloga
e2dizajn-Gradnjabudunosti
Trite graevine u Kini e se udvostruiti
u narednih 25 godina. Svakog dana se izgradi
12 stambenih super blokova po visokoj ceni
za ekologiju. Univerzitetski i dizajnerski cen
tri u svetu U.C. Berkeley, Arup i Huahui Design
udruili su snage u kreiranju novog EcoB
lock-a reenja primenljivog u celom svetu.
e2energija-UhvatitiSunce
Solarno (termalno) postrojenje u Nevada
pustinji u SAD-u sa oko 280 hektara refektivnih
povrina generie 130 miliona kilovat asova
iste energije i na taj nain godinje utedi oko
100 hiljada tona CO2. Ovakva primena solarne
tehnologija je preneena u paniju, Severnu
Afriku i Indiju.
e2voda-SalicorniaDreaming
Naunik vizionar iz Tusona (Arizona, SAD)
obezbedio je podrku rasveti u NASA i Holivudu
koristei morsku vodu koja pretvara priobalne
pustinje od Meksika do Eritreje u poljoprivred
no zemljite. Sistem dranja CO2 fabrike Sal
icornia pomae kod nestaice vode i
podizanja nivoa mora.
e2botanikabata-MoGuni-
sa
Brani par iz Radastana je sa
mostalno oiveo tradicionalni indijski
zdravstveni sistem Gunis (seoski leka
ri i njihovo drevno znanje o medicin
skim biljkama). Ovo danas daje os
novu zdravstvenom programu koji
transformie ivote miliona ljudi.
e2hrana-Japanskiekolokipirina
Japanski preduzetnik Takao Furuno pret
vorio je svoju tradicionalnu farmu pirina u
napredni eko sistem, koristei patke, ribu i
vodenu paprat umesto ubriva, pesticida i gen
etski modifkovanih organizama. Mali trokovi
i visoki prinosi uinili su ga globalnim poljo
privrednim modelom.
e2 transport - Jedra na nebu
Svetski iping moda i dvostruko vie utie
na klimatske promene od avio saobraaja.
Sad se razvijaju istije pomorske tehnologije
ukljuujui i novu generaciju snanih zmajeva
za vuu koji mogu da donesu revoluciju u in
dustriji.
e2 gradovi - Masdar City
Abu Dabi odvaja znaajan deo od svog naft
nog bogatstva za izgradnju bez tetnih emisija
i bez otpada spajajui tradicionalnu arhitektu
ru sa zelenim tehnologijama 21 veka. Razvijen
od strane Lorda Normana Fostera i amerikog
MIT-a, grad Masdar moe biti dobar primer
kako gradovi budunosti mogu da se grade po
principima odrivog razvoja.
Zakljuak
Paradoks naeg vremena je da nas potencijal i inovativnost koji su doneli progres mogu odvesti u
propast. Troenje resursa, zagaenje i njihovi loi uticaji na oveka i ivotnu sredinu samo rastu. Sa
druge strane, na sreu, postoje vizionari koji tvrdoglavo nastoje da pronau odriva reenja.
Ako neko moe svojim stavom i slavom da skrene panju masa i priblii im odrivi razvoj nemamo
nita protiv! Serijal e2 je i osnivaima ovog elektronskog magazina bio velika inspiracija.
Koristimoprilikudapozovemopopularnelinostiunaojzemljidaseangaujunapolju
odrivograzvojaienergetskeefkasnosti.Svakudobruidejuemopodrati!
Statistike
Emitovanje serijala e2 donelo je globalne i merljive pozitivne efekte:
PBS mrea je gledana vie od bilo koje druge kablovske mree u SAD-u kada je u pitanju ciljna
grupa od 18-49 godina
sajt PBS.org registruje preko 5 miliona jedinstvenih posetilaca meseno
serijal e2 je imao prosean rejting gledanosti u domainstvima u SAD-u od 1.7 (gledanost se
obraunava u odnosu na populaciju koja u odreenom periodu prati program; u SAD ima preko 100
mil domainstava koja prate TV program)
serijal e2 je imao preko 6.000 emitovanja (u periodu od prve dve godine)
e2 podcast je imao 60.000 pregleda na internetu meseno i distribuiran je preko portala: iTunes,
hulu, YouTube, google video, Myspace, vuze, blip tv, i dr.
e2 DVD izdanja su dostupna na: PBS Store, Amazon, Best Buy, Barnes & Noble, Netfix i dr.
e2 se emituje u preko 30 zemalja meu kojima su: Vel. Britanija, Francuska, Kanada, Kina, Indija,
Tajland, Koreja, Poljska, UAE, Japan, Brazil, Australija, vedska, Novi Zeland i dr.
e2 je prikazivan i u avionima na interkontinentalnim letovima
e2 je do sada imao preko 500.000 predstavljanja i prikaza u raznim medijima irom planete. Neki
od njih su: tampa; Associated Press, New York Times, USA Today, Wall Street Journal, Washington
Post; TV; Access Hollywood, E! News; Blogovi; Digg, Global Green, Inhabitat, Treehugger; (Online)
Magazini; Business Week, Forbes, GQ Online, Newsweek, Wired Online
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
gradskih naselja zavisiti uspeh nae borbe protiv
klimatskih promena i zagaenja ivotne sredine.
Mnogi gradovi su ve shvatili ozbiljnost ovog
problema i zatitu ivotne sredine uvrstili u svoje
najvanije prioritete. Meutim, gradovi moraju
da odre komplikovanu ravnoteu izmeu zatite
ivotne sredine, kvaliteta ivljenja i konkurent
nosti. Na nesreu, briga o ivotnoj sredini esto
se zapostavlja radi razvoja konkurentnosti grado
va. Ipak, srednjerone i dugorone investicije u
zatitu ivotne sredine viestruko se isplate. Kao
prvo, njima se poboljava kvalitet ivota grad
skog stanovnitva, a kao drugo, ovakve investicije
poveavaju ekonomsku efkasnost gradova.
Gradovi kao dinamina trita energije
i robe utiu na na stil ivota, kao i na nain
na koji celokupni regioni koriste energetske
resurse.Vieod50procenatastanovnitvada-
nasiviumanjimiveimgradovima,aoekuje
seiporastovogtrenda.
Naime, dalji rast gradova i urbanih centara
bie jedan od glavnih trendova u narednim de
cenijama. Organizacija UN predvia da e do
2025. godine u gradovima iveti 60 procenata
ukupnog stanovnitva, dok e do 2050. godine
stanovnici veih i manjih gradova initi 70 proce
nata ukupne svetske populacije. To znai da e do
2030. godine 90 procenata ukupnog porasta broja
stanovnika biti vezano za gradska naselja.
Ovakav porast stanovnitva u urbanim sredina
ma izuzetno e opteretiti infrastrukturu i ivotnu
sredinu u gradovima. Ve sada se priblino 60
procenata vode za pie direktno i indirektno troi
u gradovima; gradovi koriste oko 75 procenata
ukupne energije i emituju 80 procenata gasova
koji izazivaju efekat staklene bate. Stoga e od
U studiji pod nazivom Odrivi gradovi
utvreno je da se korienjem trenutno
raspoloivih tehnologija gradovi mogu znaajno
pribliiti svojim ciljevima u zatiti ivotne sredine
i klime. Ova studija, koja je raena na primeru
Londona i koji je sufnansirala kompanija Sie
mens, pokazala je da korienjem savremenih
tehnologija gradovi mogu dostii svoje ekoloke
ciljeve bez znaajnijeg smanjenja kvaliteta ivota
stanovnitva. Za svaki aspekt infrastrukture pos
toje odgovarajua tehnoloka reenja, ukljuujui
stambene i poslovne objekte, saobraaj i sistem
za snabdevanje elektrinom energijom. Pored
znaajne uloge koju mogu imati u smanjenju
Odrivi razvoj
u gradovima
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

emisije CO2, ova tehnoloka reenja su i ekonom
ski opravdana. Naime, dve treine tehnolokih
sredstava za smanjenje emisije ugljen-dioksida
analiziranih u pomenutoj studiji otplatilo bi se
kroz utedu energije koju ta sredstva ostvaruju.
Upotrebom tih sredstava bi se ukupna emisija
tetnih gasova u Londonu smanjila za priblino 30
procenata
OdgovorkompanijeSiemens
Svojim prestinim portfolijom efkasnih i
ekolokih proizvoda i reenja Siemens moe
pomoi gradovima da unaprede odrivost svoje
urbane infrastrukture. Siemens-ov portfolio
obuhvata celokupan energetski lanac, ukljuujui
efkasnu proizvodnju energije, njeno korienje u
domainstvima, industriji i saobraaju, kao i pre
nos i distribuciju elektrine energije. Pored toga,
portfolio kompanije Siemens obuhvata i vrhun
ske tehnologije za kontrolu zagaenja vazduha i
vode. Primenom Siemens-ovih proizvoda i reenja
mogue je stvoriti efkasan i ekoloki opravdan
sistem snabdevanja gradova elektrinom energi
jom, kao to su elektrane sa kombinovanim ciklu
som rada, elektrane na vetar i inteligentne mree
pomou kojih se integriu obnovljivi energetski
izvori. Pored toga, postoje i druge mogunosti
za utedu energenata. Primera radi, ukoliko grad
poseduje mreu za daljinsko grejanje odnosno
ako ima kupca procesne pare, otpadna toplota
koja se dobija sagorevanjem fosilnih goriva moe
se iskoristiti u sistemu za kombinovanu proizvod
nju toplotne i elektrine energije.
Proces modernizacije poslovnih i stambenih
objekata takoe otvara velike mogunosti za bolju
zatitu klime. Poboljanjem toplotne izolacije
u stanovima moe se utedeti znaajna koliina
energije. Na tehniku opremu i rasvetu odlazi i
do 60 procenata ukupnih trokova za elektrinu
energiju. I ovde Siemens moe znaajno dopri
neti smanjenju trokova i emisije CO2 u zgra
dama. U ovom segmentu Siemens, na primer, nudi
tedljive sijalice, energetski efkasne ureaje za
domainstvo, efkasna sredstva za automatizaciju
objekata, kao i sisteme za optimizaciju grejanja,
ventilacije i klimatizacije. Pored toga, ugovorima
za utedu energije Siemens moe fnansirati mod
ernizaciju tehnologija u zgradama, garantujui
otplatu trokova amortizacije kroz utedu energi
je i smanjenje operativnih trokova. Saobraaj
je jo jedna od oblasti u kojoj primena Siemens
tehnologija prua mogunost za znaajnu utedu
energije. Koncept potpune mobilnosti koji nudi
kompanija Siemens omoguava realizaciju efkas
nih reenja zasnovanih na povezivanju razliitih
sistema saobraaja. Pored toga, koncept potpune
mobilnosti predstavlja i efkasan i ekonomian
nain prevoza ljudi i robe na bezbedan nain i
uz minimalan negativan uticaj na ivotnu sred
inu. Upotrebom LED sijalica u saobraajnoj sig
nalizaciji i za osvetljavanje aerodroma stvara se
dodatni potencijal za smanjenje emisije CO2 u
oblasti saobraaja.
Zagaenje ivotne sredine u gradovima nega
tivno utie na dostupnost vode za pie, kao i na
koliinu zagaivaa u vazduhu. Meutim, Sie
mensove tehnologije za kontrolu zagaenja vode i
vazduha pomau u smanjenju zagaenosti vazdu
ha u gradovima i obezbeuju vraanje preienih
odvodnih voda u vodovodni sistem.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Od svog osnivanja decembra 2005. godine
kompanija Energowind bavila se projektima iz
sfere obnovljivih izvora energije. Pored interesa
u oblasti solarnih sistema i biomase, Energowind
je prevashodno bio usmeren na vetar kao potenci
jalni izvor energije, s obzirom da je predeo Vrca
i okoline poznat po velikom broju vetrovitih dana
u toku godine.
Poetakprojektaikoriena
metodologija
Pretpostavka da bi se uveni vetar ovog re
giona mogao iskoristiti za pokretanje vetrogen
eratora, morala je najpre biti verifkovana podi
zanjem mernih stubova i merenjem parametara
vetra u periodu od najmanje godinu dana. Ovo
je bazni zahtev svih potencijalnih investirora,
odnosno razvojnih kompanija koje imaju ozbil
jan pristup ovim delatnostima. Prva dva stuba
visine 60 metara, Energowind je podigao u janu
aru 2008-e godine. Na stubovima su postavljeni
senzori za merenje brzine, pravca, temperature,
vlanosti i pritiska vazduha, dok je na instaliranoj
opremi za snimanje signala sa navedenih senzora
beleen svaki desetominutni prosek dobijen na
bazi dvosekundnih intervala. Ovo je format zapi
sa koji je ustanovljen po meunarodnom pravilu
i danas se veina merenja parametara vetra, bez
obzira na region u svetu obavlja na ovaj nain.
Nakon minimalnog neophodnog mernog perioda
od godinu dana, na bazi snimljenih podataka
sa navedenih mernih stanica, uraene su i prve
studije sa proraunima energetskog potencijala.
Za izradu ovih studija, potrebno je angaovati
jednu od referentnih evropskih ili svetskih koma
panija ije e metodologije biti prihvatljive svih
kasnijim interesentima, bilo u fnansijskom ili u
tehnikom smislu.
Metodologija koja se koristi u ovakvim
sluajevima se uglavnom svodi na analizu i kom
paraciju vremenskih serija i proraun gustine
vazduha po kubnom metru, nakon ega se do
bijeni potencijal primenjuje na razliite tipove
turbina. Studije koje su uraene za Energowind
su potvrdile pretpostavku da su uslovi vetra pov
oljni i da bi se na osnovu njih moglo izgraditi en
ergetsko postrojenje u okviru interesnog regiona.
Naravno, zavretak mernog perioda je dao
potvrdu svim ranijim pretpostavkama, ali je to
zapravo znailo tek poetak svakoj ozbiljnijoj
eventualnoj realizaciji ovakvog projekta. Kada
ste u posedu ovakih studija, tada ste zapravo u
posedu odgovora o kome ste samo slutili, a koji
se u naem sluaju ispostavio kao taan, dok
zapravo ne mozete imati predstavu o teini i svim
koracima koji su itekako neophodni da bi pro
jekat zapoeo sa izgradnjom, bez obzira na ka
pacitet odnosno nazivnu snagu pretpostavljenog
vetroparka ili jednog jedinog vetrogeneratora.
Ovo je posebno komplikovano u zemlji u kojoj
do tog trenutka, pa i danas jo niko nije uspeo da
izgradi energetski objekat ovakve vrste, tako da
utabane staze jednostavno nema.
Preliminarnafazarealizacije
Da bi faza realizacije mogla da pone oz
biljno, na prvom mestu potreban vam je dobar
tim ljudi, a mi smo imali sreu da je to tako.
U naem okruenju, naalost prava je retkost
pronai osobe sa iskustvom ili znanjem u gradnji
ovakve vrste energetskih postrojenja. Transferi
tehnologija i preuzimanje krucijalnih tehnikih
znanja i detalja potrebnih za pravilno postavljane
situacije su poeljni i mogui, ali uglavnom tek
u kasnijim periodima kada saradnja sa stranim
kompanijama poodmakne ili ste na primer uslov
ljeni odreenim ugovornim obavezama koje se
tiu tehnike saradnje i/ili sl. U naem sluaju,
bilo je potrebno nekoliko meseci da bi se napravio
pravilan raspored koraka i preliminarnih radnji
da bi se uopte mogli da ponete sa obraanjem
odreenim institucijama. Naravno, da bi ste
traili bilo kakvu prethodnu saglasnost, morate
imati regulisane imovinsko pravne odnose po pi
tanju zemljita za izgradnju.
U trenutku odabira lokacija na kojima su
prema studijama energetskog potencijala po-
voljne pozicije za postavljene vetrogenera-
tore, Energowind po zakonu nije bio u prilici
da dobije mogunost da svoje turbine postavi
na zemljitu koje je u vlasnitvu drave, iako
Borba sa
vetrenjaama
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
sulokacijepopitanjuvetrazanimljive.Stogaje
zapoet zakup parcela u privatnom vlasnistvu
itonaoko50parcelauoptiniPlanditekoje
suzakupljenenaperiodod25godinaikojesu
zakupodavcima isplaene unapred u punom
iznosu.
Presedan plaanja ovakve nadoknade unapred
za pun period ugovorne obaveze, za investirora
nosi veliku dozu rizika, dok je sa druge strane
dobijeno poverenje i podrka od strane lokalnog
stanovnitva i uverenje da se radi o ozbiljnoj na
meri izgradnje vetroparka i promocije Optine
Plandite. Tek nakon viemesenog procesa,
dolazite do pozicije da zaponete sa izradom
plana detaljne regulacije, a potom i prikupljanja
svih potrebnih prethodnih saglasnosti vezano za
apliciranje kod republikog ministarstva, pokra
jinskog sekretarijata I/ili lokalne samouprave.
Listadokumenatakojejepotrebnoprikupi-
ti,kaoiinstitucijakojejenephodnokontakti-
rati je zaista velika i nema smisla navoditi je
ovomprilikom.Onotojebitnonapomenutije
to da se paralelno sa pribavljanjem odreenih
saglasnosti,razvijajuistudijeizoblastiekologi-
je, posmatranje i brojanje ptica i praenje
njihovih migracionih podruja; potom studije
prikljuenja ne elektro distributivnu mreu,
studije pristupnih puteva i transportnih trasa
odpotencijalnogproizvoaaturbinailipratee
oprema sve do mesta na kome je predviena
izgradnja, bilo da su pitanju asfaltni i vodeni
puteviilielezniketrase.
Trenutnafaza
Ukupan potencijal koji Energowind poseduje u
okvirnu energetske dozvole, kao dozvole potrebne
za bilo koju vrstu energetskog objekta iznosi oko
400 MW. Zbog obima, kao i tehnikih ogranienja
u smislu nemogunosti postojee elektro ener
getske mree da prihvati toliko snagu u okviru
naeg interesnog regiona, ova nazivna snaga je
podeljena u nekoliko segmenata i njihova izgrad
nja e se odvijati parcijalno. Prvi od njih, ujedno
i onaj na kome je trenutni fokus nazvan je Ve
tropark Plandite 1, sa obzirom da se predviena
pozicija nalazi u okviru katastarskih optina koje
su u okviru ove optine. U toku je optimizacija
potencijala sa razliitim tipovima turbine, kao i
proizvoaa nazivnih snaga od 2 do 3MW, po jed
noj vetroturbini.
Ako uzmemo podatak da jedna turbina na-
zivnesnage2MWzaperiodod20godina(toje
tretiranokaotehnolokiradnivekiskorienosti
U oktobru 2010, etiri kompanije meu koji
ma je i Energowind, osnovale su Srpsko udruenje
za energiju vetra SEWEA. Cilj uduenja jeste da
se zajednikim snagama privuku investitori, kao i
da se predlozima i pravnim savetima pomogne u
donoenju nekih zakonskih odredbi koje su preko
potrebne da bi se trite Srbije smatralo zdravim
tlom za privlaenje investicija. Takoe, u svetu
je do danas instalirano na stotine hiljada turbina
razliitih proizvoaa i nazivnih snaga, tako da je
pristup ovakvoj problematici vie nego jasan i up
otrebljiv u svim tehnoloki razvijenim zemljama.
SEWEA nastoji da priblii primenu naela i
ubrza donoenje ovih oprobanih pravila kojima
bi se stvorila klima za izgradnju vetroparkova. Za
sada, lanice SEWEA udruenja razvijaju projekte
u optinama Inija, Vrac, Kovin i Plandite.
www.sewea.rs
SEWEA
jedne turbine uz redovno servisiranje) u op-
timalnim uslovima rada proizvede oko 13.000
MW/helektrineenergijeipritomutediemisi-
juod93.000tonaCO2,ondanasovebrojkevrlo
brzoupuujunanekinovinainrazmiljanja.
Projekat Plandite 1 ima predvienu nazivnu
snago od oko 100MW, a takoe postoje jo tri
razliita projekta, koji bi zapoeli sa fazom re
alizacije ukoliko se za to steknu uslovi pre svega
u mogunosti elektro mree da proizvedenu en
ergiju i prihvati. Paralelno se zavrava i projekat
trafo stanice, koja je projektovana sa ciljem da
prilagodi napon i isporui elektrinu energiju u
postojeu elektro-distributivnu mreu.
Takoe, ispred predviene lokacije budue
farme vetrogeneratora, u januaru ove godine smo
podigli jo jedan, trei po redu merni stub visine
125 metara, koji e snimati parametre vetra koji
nailazi na podruje na kome je predvieno podi
zanje stubova vetroturbina. Ovakav stub je refer
entan u irem regionu zbog impozantne visine, a
osim toga kompletna oprema na njemu je postav
ljena u skladu sa meunarodnim standardom IEC
61400-12.
Petar Slijepevi
Energowind
www.energowind.rs
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Proizvodnja drvenog peleta poela je 70-tih
godina kao odgovor na tadanju energetsku krizu,
kada su u skandinavskim zemljava poeli da se
okreu sopstvenim resursima, s ciljem smanjenja
zavisnosti od fosilnih goriva. Ove zemlje su da
nas lideri u procentualnom ueu energenata iz
obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji
energije (oko 40%), a u veini ostalih zemalja EU
taj procenat je preko 20% (na ta ih obavezuju i
ekoloki propisi), s tendencijom stalnog porasta.
U Srbiji trenutno ovo uee jedva da dostie 1%.
ta je pelet?
Pelet je biomasa presovana u cilindrini ob
lik, najee prenika 6mm, seen na duinu od
proseno 3 cm. Moe se praviti od raznih sirovi
na od otpada iz poljoprivrednih kultura (ljuski
od suncokreta, rezanca od eerne repe i sl.),
kotica voa i maslina, slame, deteline, i naravno
od drveta. Svaka od ovih sirovina daje specifan
krajnji proizvod, ali meu njima se drveni pelet
izdvaja po najboljem odnosu izmeu visoke ener-
getske vrednosti, malog ostatka pepela i kom
forne upotrebe.
Drveni pelet proizvodi se presovanjem suene
piljevine razliitih vrsta drveta, bez ikakvih doda
taka veziva. U Evropi se pelet proivodi najee
od jele (ili od meavine etinarskih vrsta), od
bukve, hrasta, topole i dr. U proizvodnji peleta
moe se koristiti otpadno drvo, ali iskljuivo ne
tretirano (nebojeno i nelakirano). Domaa kom
panija Bioenergy Point proizvodi pelet iskljuivo
od ogrevnog bukovog drveta.
Primena
Postoje kotlovi, pei i kamini na pelet. U kotlovi
ma se sagorevanjem peleta zagreva voda u sistemu
centralnog/etanog grejanja. Kotlovi mogu stajati
u podrumu ili nekoj namenskoj prostoriji, i svi su
gotovo potpuno automatizovani. To znai da se u
spremnik kotla periodino sipa pelet (od jednom
dnevno do jednom u nekoliko dana, u zavisnosti od
potronje i kapaciteta spremnika), i automatika radi
sve ostalo dozira u zavisnosti od zadate tempera
ture, tj. odrava je smanjivanjem i poveavanjem
toplote vode, odnosno intenziteta gorenja.
U ponudi postojii veliki broj modela i dizajna
sobnih pei i kamina. Specifnost kamina na pelet u
odnosu na klasine je da moraju biti zatvoreni stak
lom da bi pelet sagorevao.
Pelet - energetski potencijal Srbije
Kvalitet i pakovanje
U svetu postoji itav niz standarda za proizvod
nju peleta. U EU su dominantni DIN (Nemaka),
-Norm (Austrija) i EN (Evropska komisija za stan
dardizaciju). Pelet kompanije Bioenergy Point ima
sertifkat DIN 51731 i njegove se karakteristike re
dovno proveravaju u laboratoriji SGS u Nemakoj
(energetska vrednost 18,7 MJ/kg (5,2 kWh/kg), gus
tina 1,1 kg/dm3, ostatak pepela 1%, vlanost 7%).
Pakovanja peleta su takoe standardna: velike
vree, takozvani big bag u koje staje 1.030 kg
peleta i u PE vree od 15 kg koje se pakuju na
paletu, gde na jednu paletu stane 70 vrea, to
ukupno iznosi neto 1.050 kg.
Ekologija
Drveni pelet se smatra obnovljivim izvorom
energije, jer se za njegovu proizvodnju ko
risti ogrevno drvo, kao i piljevina i drvni otpad
iz industrije nametaja. Utilizacija drveta vri
se tempom sporijim od tempa prirodnog obnav
ljanja uma, to znai da se proizvodnjom peleta
ne ugroavaju umski resursi. Bioenergy Point,
na primer, sirovinu nabavlja iskljuivo od JP
Srbijaume, koji na optimalan nain upravlja
svojim umskim gazdinstvima.
Druga veoma vana ekoloka stavka je to da
pepeo koji ostane nakon sagorevanja peleta iznosi
oko 1%, te da ne stvara ljaku, rastresit je i mine-
ralnog je sastava bez ikakvih tetnih primesa, to
znai da se moe direktno koristiti kao neorgan
sko ubrivo bez prethodne prerade.
ProzvodnjapeletauSrbiji
U Srbiji se pelet proizvodi poslednjih nekoliko
godina. Bioenergy Point d.o.o. sa kapacitetom
proizvodnje od 40.000 tona godinje, najvei je
proizvoa peleta u regionu i izvozi gotovo 90%
svoje proizvodnje izvozi, i to na trite EU.
Pelet je gorivo sa najveom perspektivom, s
obzirom na optu tendenciju smanjivanja uea
fosilnih goriva u ukupnoj proizvodnji energije.
Za Srbiju ovo predstavlja izuzetnu priliku da se
okrene sopstvenim resursima i jednim delom oslo
bodi zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, iju cenu
diktira svetska berza i optereuju uvozne akcize.
www.bioenergy-point.rs
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Autor: Alexandra Soezer, Ph.D., UNDP;
Izvor podataka: Solar Trade Association, Mil
ton Keynes, UK
Potencijal solarne energije u Srbiji
karakterie proseno godinje zraenje od
oko 1,4 MWh/m2 na horizontalnoj povrini,
s tm to prosena dnevna vrednost iznosi
oko 3,8 kWh/m2 tokom cele godine. Najvei
energetski potencijal je u junim regionima
gde varira izmeu 1,6 kWh/m2 u januaru i
6,5 kWh/m2 u julu. Iako je moderno solarno
zagrevanje vode izumljeno u Srbiji, jo uvek
nije dolo do njegove ire primene.
Tehnologije
Postoje brojne varijacije u projektnim
reenjima solarnih sistema za zagrevanje vode ali
se svugde koriste isti principi:
Termosifonski sistemi
- Izlivni (engl. drainback) sistemi
- Puni (engl. fully flled) sistemi
Ovi sistemi rade uz pomo elektronskog regu
latora koji neprekidno uporeuje temperaturu so
larnih kolektora sa temperaturom vode u cilindru.
Kad god se dogodi da su kolektori topliji od cil
indra (za oko 4-6C), regulator ukljuuje sisteme
cirkulisane kroz kolektore i izmenjiva toplote
cilindra ime se cilindar zagreva na isti nain kao
bojler centralnog grejanja.
Vrste kolektora
Najvaniji zadatak kolektora je hvatanje en
ergije koju zrai sunce radi zagrevanja potrone
vode. Kolektori se obino montiraju na krovu
ali se mogu montirati i na zidovima. Optimalni
poloaj kolektora je pod uglom od 35 u odnosu
na horizontalnu povrinu i sa prednjom stranom
okrenutom ka jugu. Postoje tri osnovne vrste so
larnih kolektora:
Ravniploastikolektori
Ovi kolektori su
smeteni na tankoj
apsorpcionoj foliji
koja je obino od
bakra, i sastoje se
od sistema fuidnih
cevi smetenih u
izolovanom kuitu sa staklenim poklopcem. Fluid
se cirkulie kroz sistem cevi koji apsorbuje toplotu
iz kolektora i prenosi je do izmenjivaa toplote.
Izolovano kuite obezbeuje minimalni gubitak
toplote iz kolektora ime se dostie efkasnost
od 75- 80%. Providni poklopac titi od oteenja
prouzrokovanih vremenskim prilikama i spreava
da vetar oduva toplotu.
Vakuumskicevnikolektori
Postoje dve kat
egorije vakuumskih
cevnih kolektora :
- Vakuumirane
cevi sa direktnim
protokom
- Toplotne cevi
unutar vakuumiranih cevi
Oba sistema imaju vakuumirane staklene
cevice koje su montirane zajedno na jednom ok
viru i povezane su zajednikim terminalom. Top
lotne cevi mogu se montirati samo vertikalno a
cevi sa direktnim protokom su feksibilnije i mogu
se montirati i horizontalno i vertikalno.
Nezastakljeniplastinikolektori
Poto su ovi
kolektori nezastak
ljeni oni su u stanju
da apsorbuju veliku
koliinu suneve
energije ali nisu
izolovani pa se zbog
toga gubi veliki deo toplote posebno kada su dani
vetroviti. Prvenstveno se koriste za zagrevanje
bazena.
I kolektori sa vakuumiranim cevima i ploasti
kolektori se koriste u sistemima za aktivno solarno
zagrevanje kua i drugih objekata. Nezastakljeni
plastini kolektori se koriste iskljuivo za upotre
bu na otvorenom prostoru.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj
(UNDP) aktvno podrava procese reforme u
Srbiji. Sa globalnim, regionalnim i nacional-
nim iskustvom, UNDP poseduje neophodan
kapacitet da doprinese celovitom napretku
razvoja zemlje to obuhvata i zattu okoline
i efkasnu upotrebu obnovljive energije.
www.undp.org.rs
Kuni
solarni
sistemi za
zagrevanje
vode u Srbiji
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Kolektori sa vakuumiranim cevima i ploasti
kolektori koji se koriste kod sistema za grejanje
moraju da imaju selektivne spoljne povrine koje
imaju visoku mo apsorpcije sunevog zraenja,
tako to apsorbuju 90-95% solarnog zraenja koje
padne na njih, ali istovremeno slabu mo radijaci
je, to znai da gube vie od 15% zraenja koje doe
do njih. Kolektori sa neselektivnim povrinama
apsorbuju otprilike 90- 95% suneve energije ali
su mnogo bolji radijatori jer oslobaaju i do 90%
maksimalnog toplotnog efekta.
Dimenzijekolektora
Ne postoji optimalna dimenzija kolektora i
ona zavisi od nekoliko faktora, kao na primer,
proceni potronje tople vode, procentu solarnog
doprinosa godinjoj koliini tople vode, geograf
skoj lokaciji, nagibu krova i vrsti kolektora.
to se tie solarnih sistema za zagrevanje
vode namenjenih domainstvima, ustanovljeno
je da je za postizanje zadovoljavajuih rezulta
ta dovoljno instalirati 1m ploastih (ravnih)
ili vakuumiranih cevnih kolektora po korisniku
tople vode. Toplotni gubici kroz sistem bie
vei to je manji kolektor. Tako se za proseno
domainstvo od 3-4 lana obino rauna 3-4m
porvrine ploastih (ravnih) kolektora i 2-3m
povrine vakuumiranih cevnih, sa kapacitetom
tople vode od 25-75 litara po kvadratnom metru
povrine kolektora. Da bi se zadovoljile potrebe
domainstva za toplom vodom, potrebno je oko
1m kolektorske povrine po lanu domainstva.
Na niskim temperaturama efkasnost svih
kolektora je veoma slina, ali kako temperature
rastu, kod svih kolektora zabeleeno je neznatno
smanjenje efkasnosti. Kod najniih temperatu
ra, nezastakljeni neselektivni ravni kolektor se
pokazao kao najefkasniji, on se zato i koristi
za zagrevanje vode u bazenima. Meutim, kod
najviih temperatura, razlika izmeu cevnih i
ravnih kolektora je marginalna, s tim to su se
prvi pokazali najefkas
niji.
Uteda energije
Uteda energije
iznosi izmeu 50-
70% ukupnih godinjih
trokova grejanja,
s tim to se uteda
poveava srazmerno sa
poveanjem potronje
tople vode. Dobro pro
jektovani sistem za
solarno zagrevanje
vode etvorolanom
domainstvu moe
da utedi izmeu 1,500 kWh i 2,000 kWh ime
se zadovoljava 50 do 65% energetskih potreba
domainstva za zagrevanje vode. Novana vred
nost utede zavisi od vrste energenta koji se za
menjuje.
Prednostisolarnogzagrevanjavode
Za funkcionisanje solarnog sistema potrebna
je samo dnevna svetlost, s obzirom da oni u jed
nakoj meri prikupljaju direktnu sunevu svet
lost tokom sunanih dana, kao i difuznu svetlost
prisutnu u razdoblju slabe osunanosti.
Sistem funkcionie tokom cele godine, ali
tokom zimskih meseci eljena temperatura vode
postie se dogrevanjem bojlerom ili uranjajuim
elektrinim grejaem.
Sistemi za solarno zagrevanje vode, smanjuju
ugljenini otisak: solarna topla voda je ist, ob
novljiv sistem grejanja koji moe da smanji emis
iju ugljen-dioksida za 580 kg godinje.
Praksa
Za instalaciju solarnog sistema za potrebe vaeg
domainstva, potrebno je uzeti u obzir sledee:
Povrinu kolektora: Za svrsishodan dopri
nos potrebama najveeg broja domainstava za
potronom vodom, potrebno je predvideti kolek
torsku povrinu od oko 1m2 (ravnih ploa) ili 5 cevi
(vakumiranih cevi) po lanu domainstva.
Bojler: U neventiliranom hermetizovanom
sistemu, solarni toplotni kolektor treba da bude
povezan sa donjim grejaem cilindra sa dva
grejaa, dok je gornji greja povezan sa sekun
darnim izvorom grejanja (npr. plinskim bojlerom).
Veliina bojlera treba da bude u tesnoj korelaciji sa
povrinom kolektora na krovu, u rasponu izmeu
2575 litara po m
2
povrine kolektora.
Orijentaciju i podeavanje kolektora na
krovu: optimalna orijentacija je prema jugu, ali
kolektor e skoro podjednako efkasno raditi i
izmeu jugozapadne i jugoistone strane.
Instalacijeiodravanje
Trokovi instalacije solarnog sistema za zagre
vanje vode kreu se izmeu 3.000 i 6.000 evra i
zavise od veliine i vrste kolektora i sistema
skladitenja.
Trokovi odravanja su veoma mali. Veina
sistema za solarno zagrevanje vode ima garanciju
od 5-10 godina i zahteva minimalno odravanje.
Potrebno je da jednom godinje prekontroliete
panele, a detaljnija kontrola od strane ovlaenog
montaera potrebna je svakih 3-5 godina.
Za vie informacija moete posetiti:
www.soleco.f www.elsol.co.rs
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Energetska efkasnost predstavlja jedan od
prioritetnih zadataka energetske i ekonomske
politike. Srazmerno svojoj povrini Srbija posedu
je znaajne resurse za iskorienje obnovljivih
izvora energije. Serbian Energy Effciency Insti
tute (SEEI) je osnovan sa namerom da konsoliduje
temelje nacionalnih principa na polju energetske
efkasnosti graevinskih objekata. Primarni ciljevi
su: prenos znanja naih strunjaka steenog tokom
rada na mnogobrojnim projektima u zemlji i inos
transtvu, globalna difuzija energetske kulture
na sve slojeve drutva polazei od tehnikih lica
(arhitekata, graevinskih, mainskih i inenjera
elektrotehnike), preko graevinskih preduzea i
zanatlija sve do krajnjih korisnika.
Serbian Energy
Effciency Institute
SEEI
U skladu sa time, SEEI je razvio sistem param
etrizacije energetske efkasnosti objekata kao i
sistem klasifkacije istih, u cilju uspostavljanja
globalnih energetskih standarda pristupanih svim
graanima. Sistem energetske parametrizacije i
klasifkacije objekata razvijen je po ugledu na na
jsavremenije Evropske sisteme i standarde, modi
fkovane i prilagoene klimatksim i tehniko/
ekonomskim uslovima republike Srbije.
Postignuti rezultati na polju difuzije principa
Energetske Efkasnosti Objekata ostvareni su or
ganizaciom velikog broja seminara odranih u
zemlji i inostranstvu, kao i zahvaljujui znaajnoj
podrci i inicijativama kompanija SEEI partnera,
kojima se ovom prilikom zahvaljujemo.
Delatnost instituta:
Upotrebom savremenih tehnologija, SEEI
eksperti su u mogunosti da sa izuzetnom
efkasnou postave preciznu termo-dijagnozu
postojeeg objekta. Infra-crvenim skeniranjem
odabranih delova eksterijera i enterijera objekta
TERMOGRAFIJA
imamo pristup kretanju povrinskih temperatura
i termikih propustljivosti delova omotaa ob
jekta. Na taj nain, u stanju smo da utvrdimo en
ergetske kritine take objekta koje su od pre
sudnog znaaja za energetsku optimizaciju istog.
Analiza klimatskih parametera lokacije na
kojoj sa nalazi objekat (ili je predviena izgrad
nja novog) je zasigurno jedan od najvanijih
ulaznih podataka za studio energetske prirode
objekta, bilo da je re o energetskoj dijagnozi
ili optimizaciji. Preciznije se analiziraju: srednje
dnevne terperature, brzina, pravac i tempera
tura vazdunih strujanja, osunanost, procenat
oblanosti kao i relativna vlanost vazduha.
MIKROKLIMATSKE ANALIZE
ANALIZETERMIKIHMOSTOVA
FLUIDODINAMIKEANALIZEVAZDUNIHKRETANJA
Korienjem naprednih software-a u oblasti
graevinsko-energetskih analiza, u stanju smo
da izvrimo detaljnu raunsku obradu svih vrsta
termikih mostova i precizno kvantifkujemo nji
hovu energetsku potronju, pa samim tim i udeo u
celokupnoj energetskoj potronji objekta.
Analize ovog tipa, nalazimo izuzetno korisne
u cilju uporeivanja razliitih vidova energetske
optmimizacije termikih mostova.
Ovaj vid analize nastaje kao fuzija optih kli
matskih paramentara lokacije (brzine, temperature
prevalentnog pravca vetra) sa geometijom samog
objekta. Simulira se fuidodinamika vazdunih stru
janja u paljivo odabranim karakteristinim ravnima
u skladu sa dimenzijama i oblikom objekta. Ovaj tip
analiza predstavlja osnovu za projektovanje sisteme
prirodne ili mehanike ventilacije prostorija.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
ANALIZAOSUNANOSTI/SENKI
PROJEKTOVANJE SISTEMA SOLARNE KONTROLE
PROJEKTOVANJEOMOTAAOBJEKTA
Ovaj vid analiza je od posebnog znaaja kada
se radi o objektima okarakterisanim velikom
koliinom staklenih povrina. Grafkuju se mape
senki u karakteristinim periodima u toku godine
(letnja dugodnevnica, ravnodnevnice, zimska
kratkodnevnica) u cilju utvrivanja koliine svet
losti prisutne u prostorijama. Kvantifkacija po
tencijalne koliine prirodne svetosti je presudna
za odabir stakala, kao i za kvalitetno projekto
vanje sistema solarne kontrole i rasvete.
Sistemi solarne kontrole omoguavaju znaajne
enegetske utede, kako u zimskom, tako i u let
njem periodu. Paljivim odabirom stakala i pro
jektovanjem geometrije objekata (duina kon
zola, pozicije brisoleja, adekvatne orijentacije
objekta), efektom staklene bate omoguene su
znaajne energetske zarade u zimskom periodu.
Pomenuti elementi geometrije objekata, istovre
meno su projektovani tako da u letnjem periodu
onemogue ulazak suvine solarne energije u pros
torije, garantujui energetske utede na klima
tizaciji objekta.
Konstuktivne tehnologije i odabir graevinskih
materijala su od presudnog znaaja za postizanje
eljene energetske efkasnosti objekata. Projek
tovanje omotaa objekta, uslovljeno je mnogim
parametrima poput: klimatskih osobenosti lokaci
je, materijala prisutnih na razmatranom tristu,
eljenih ciljeva na polju energetske efkasnosti
kao i raspoloivih fnansijskih sredstava. Ener
getski kvalitet omotaa je kvantifkovan paramet
rima poput: koefcijenta termike propustljivosti,
analiza rizika spoljne i unutranje kondenzacije,
specifne mase omotaa.
ANALIZA ENERGETSKE POTRONJE
EDUKACIJA
Ovaj tip analize se upotrebljava kako u ener
getskoj dijagnozi tako i analizi moguih optimizo
vanih reenja, uporeujui razne vidove termike
disperzije objekata poput: disperzija preko
zidova, staklenih povrina, temelja, krovnog
pokrivaa, energije potrebne za ventilaciju ili za
zagrevanje vode za sanitarne upotrebe. Pomenute
analize omoguavaju defnisanje kritinih eleme
nata objekta (energetske dijagnoze) kao i odabir
najoptimalnije kombinacije moguih intervencija
na istom (energetske optimizacija).
U pripremi je izgradnja edukacionig centra Instituta, projekat koji je predvien da bude uraen
po svim parametrima moderne tehnologije gradnje, smeten u prostor i vreme tradicionalnog srpskog
graditeljstva. Projekat EU ENERGY PAVILION e predstavljati moderan centar sa potronjom od oko
20 KWh/m
2
godinje, predvien za kongrese i obuke.
Napore koje institut ulae za edukaciju strunih kadrova dovee do buenja nacionalne svesti,
smanjenja potronje energije, i prikljuivanje globalnoj trci ka odrivoj gradnji.
SerbianEnergyEffcienceInstitute
ora Stanojevia 12, 11070 Novi Beograd
www.see-institute.com
SEEI je organizovao obuku Energetska efkasnost i optimizacija graevinskih
objekata predvienu za inenjere mainstva, arhitekture, graevine, elek
trotehnike koja ima za cilj stvaranje kompletno tehniki osposobljenih lica za
dobijanje Energetskih konsultanata. Program po kome se dre predavanja u
institutu prate program TV akademije, tako da e posle zavrene obuke po
laznici biti u mogunosti da dobiju sertifkat jednog od najveih sertifkacionih
tela u Evropi. Vie informacija na: www.yubuild.rs
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
pogonska sigurnost i dugovenost kao i jednostav
na montaa. Uz razliite opcije montae kolektori
na odgovarajui nain mogu da se optiki prila
gode svakoj arhitekturi.
Vitosol 200-F
Visoko selektivne povrine apsorbera s prev
lakom legure titanijuma i posebno solarno staklo
kod ploastog kolektora Vitosol 200-F osiguravaju
Solarna energija je besplatna, ekoloki prih
vatljiva, jer ne dolazi do emitovanja CO i pomae
pri utedi goriva. Solarni sistem pokriva do 60%
potrebne godinje energije koja se koristi za za
grevanje pitke vode. Solarni sistemi koji slue
kao podrka grejanju objekta sputaju trokove
grejanja, pa se godinje za grejanje i zagrevanje
pitke vode moe utedeti do 35%. To su dovoljni
razlozi da solarni sistem upotrebite za pripremu
tople vode i kao podrku grejanju.
Viessmann unutar Vitosol programa nudi visoko
efkasne solarne ploaste i cevaste kolektore. Uz
pomo bivalentnog rezervoara, kombinovanog ili
akumulacionog rezervoara, te solarne regulacije,
suneva energija moe vrlo efkasno da se isko
risti za pripremu tople vode, za podrku grejanju i
za zagrevanje bazena. Sve kolektore iz programa
Vitosol karakterie visoka efkasnost, izuzetna
Viessmann
VITOSOL KOLEKTORI
visok stepen efkasnosti. Za konstantno visok stepen
iskoriavanja energije i dugovenost odgovorno je
kuite kolektora koje se sastoji od savijenog alu
minijumskog okvira bez otrih ivica i seenih mesta
kao i stabilna zadnja pozadina od aluminijumskog
lima. Zaptivka okvira izvedena je bez avova, pa je
otporna na vremenske i UV uticaje. Vitosol 200-F
je univerzalno primenljiv kolektor za zagrevanje
vode i kao podrka za grejanje.
Vitosol 200-T
Povrina apsorbera sa pre vlakom od legure
titanijuma kolektora Vitosol 200-T hvata posebno
veliku koliinu suneve energije i time doprinosi
izuzetno visokom stepenu efkasnosti. Efkasna
toplotna izolacija je osigurana zahvaljujui vakuu
mu unutar sistema cevi. Na taj nain spreeni su
i najmanji gubici topline izmeu staklenih cevi
i absorbera, pa kolektor moe i manje koliine
sunevih zraka tzv. difuzno zraenje, da pretvori u
korisnu toplotu. Vitosol 200-T se zbog toga primen
juje osim za dobijanje tople vode i za podrku gre
janju. Vitosol 200-T je protoni vakuumski cevasti
kolektor i zbog toga je idealan za montau neza
visno od mesta postavljanja. Inovativni prikljuni
sistemi omoguuju brzu ugradnju pojedinih cevi
bez upotrebe alata. Cevi se jednostavno uguraju
u zajedniko kuite, a taj sistem omoguuje sigu
ran hidraulini
spoj izmeu
p o j e d i n i h
cevi. Cevi se
pojedinano
mogu usmeriti
tano prema
suncu.
46 jul / avgust 2011 jul / avgust 2011 47
Vitosol 222-T
Kombinacija vrhunske Viessmann solarne
tehnike u vidu vakuumskih cevnih kolektora na
principu toplotne cevi (Heatpipe) i poznate ter
mosifonske tehnologije imaju za rezultat nov i
atraktivan proizvod: Vitosol 222-T. Devet vakuum
skih cevi, ukupne povrine apsorbera od 1,5m2,
bitno smanjuju potrebnu veliinu sistema u
poreenju sa ploastim kolektorima. Vakuumska
cevna tehnologija
sa visokoselek
tivnim slojem
o b e z b e u j e
m a k s i m a l n o
i s k o r i e n j e
S u n e v o g
zraenja tokom
cele godine. Tako
uhvaena ener-
gi ja predaje se
suvom vezom
na iznad postav
ljeni akumula
cioni bojler zapremijne 150 litara, izolovan tvr
dom poliuretanskom penom. Princip direktnog
uranjanja vakuumskih cevi u akumulacioni bojler
eliminie dodatnu, esto problematinu hidrauli
ku i time tedi novac i vreme. Ovakva kompaktna
celina (visina 2020 mm x irina 1470 mm) moe
da pokrije i do 60% potreba za toplom sanitarnom
vodom jedne etvorolane porodice na godinjem
nivou. Sistemi se mogu postavljati kako na ravne,
tako i na kose krovove, a u sluaju da pozicija
nije ba idealna, bez brige, vakuumske cevi se
mogu pojedinano okretati oko ose do eljene
pozicije.
Sav pratei pribor je od briljivo odabranih
materijala (aluminijuma i nerajueg elika) to
garantuje postojanost na atmosferske pojave i
dugotrajnost. I tako jednostavno do obilja tople
sanitarne vode preko vakuumskog termosifonskog
sistema Vitosol 222-T i to bez ikakve pomone
energije, regulacije, cirkulacione pumpe i sl.
U objektima razliite namene: porodine kue,
vikendice, bazeni, kampovi, izletita, planinar
ski domovi, moteli, hosteli, hoteli, svuda gde je
potrebna topla voda.
Vitosol300-T
Vitosol 300-T je kolektor visoke efkasnosti
koji radi prema heatpipe principu, a cevi mu
se mogu okretati i direktno usmeravati prema
suncu. Cevi imaju minimalne toplotne gubitke.
Kod heatpipe principa toplotni teni medi
jum ne cirkulie direktno kroz cevi solarnog
sistema umesto toga unutar specijalnog ap
sorbera cirkulie nosivi medijum koji isparava
pod uticajem sunevih zraka i preko toplotnog
izmenjivaa predaje toplinu tenom toplotnom
medijumu unutar solarnog sistema. Ovakva
suva povezanost heatpipe cevi u sakupljau i
mehanikog ogranienja temperature u svakoj
cevi osiguravaju pouzdanu zatitu od pregreja
vanja. Zbog toga Vitosol 300-T krasi posebno vi
soka pogonska sigurnost. Vitosol 300-T zato nije
prikladan samo za dobijanje tople vode, ve i za
podrku grejanju i zagrevanju bazena.
Da li Vam Sunce svakodnevno obasjava dom?
Zato ga jednostavno ne pustite unutra?
ENERGETSKA EFIKASNOST DODATAK
11/12/2010 Hausbau 63
Viessmann niskoenergetski i pasivni standardi
deo estetike prostora idealno uklapanje
uz minimalno zauzimanje prostora.
Najei i najbolji izbor za niskoenerget-
ski objekat su svakako toplotne pumpe. Vi-
essmann Vitocal program toplotnih pumpi
sa kapacitetom ve od 1,5 kW i vrhunskim
faktorom grejanja su pravo reenje.
Bez obzira na izbor energenta kom-
binovanje sa solarnom tehnikom je uvek
dobra odluka koja dodatno podie ener-
getsku efikasnost objekta i smanjuje ivot-
ne trokove.
Pasivna kua
Budunost gradnje je svakako okrenuta
ka pasivnoj kui. elja je manja potronja
energije ak i od niskoenergetskog objek-
ta maksimalnih godinjih 15 kWh/m
stambene povrine. esto se kue ovog ti-
pa nazivaju jednolitarske jer za energetske
potrebe godinje troe svega jedan litar
lakog lo ulja po m stambene povrine.
Ovakvi objekti se ve nalaze irom sveta i
praktino pokazuju svoje kvalitete, a najvi-
e ih je u Nemakoj blizu 200.000. Kod
pasivnih kua su posebno senzibilni siste-
mi grejanja i ventilacije. Izbor svakako ide
ka toplotnim pumpama, solarnim termal-
nim i fotonaponskim sistemima, te ventila-
cionim sistemima sa povratkom energije.
Viessmann i u ovom sluaju nudi potpuno
reenje uz Vitovolt fotonaponske elije i Vi-
tovent 300 ventilacione sisteme.
Iza budunosti
Moe li se komforno iveti u objektu sa
utrokom energije manjim ak i od pasivne
kue? Naravno ve je razvijena takozvana
nulta kua koja praktino nema potrebe
za dodatnom energijom. esto ovakvi objekti
proizvode i viak energije koji se dalje distri-
buira, i tada ovakva kua postaje energetski
plus kua. Mikro-kogeneracioni moduli
(ureaji za proizvodnju toplotne i elektrine
energije) su neizostavni delovi ovih objekata, a
Viessmann proizvod Vitowin 300 pravi izbor.
Budunost i Viessmann su spremni.
A Vi?
Viessmann d.o.o. Beograd

Tabanovaka br. 3
Tel.: +381 11 30 97 887,
+381 11 30 97 077
Fax: +381 11 30 97 886
e-mail: viessmann.srb@sbb.rs
www.viessmann.co.rs
Standardi gradnje za objekte se
menjaju. Viessmann uvek ostaje
idealan i kompatibilan izbor za grejanje!
www.viessmann.rs
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Nova dimenzija u
VRF tehnologiji
Daikin predstavlja treu generaciju
VRF nudi brojne prednosti
sistema u mnogim oblastima,
kao to je renoviranje instalacije
ili mogunost kombinovanja
grejanja i hlaenja. Stalna
unapreivanja performansi ine
da VRF ostane na prvom mestu
kada je re o zahtevnim
potrebama klimatizacije. Izgleda
da je ova tehnologija otila
korak napred: Daikin, tvorac i
lider na polju VRF tehnologije
ve nastupa sa treom
generacijom VRV
III, koja nudi

znatna poboljanja kada je re o
dizajnu, instalaciji i odravanju.
Kljuna prednost novog dizajna
sistema je kapacitet koji je
povean za 12,5% tj. na 54 KS,
ostvarujui maksimalnih 150 kW
u reimu hlaenja i 169 kW u
reimu grejanja po spoljnoj
jedinici. Sada na svaki sistem
moete povezati do 64 jedinice -
poveanje od 33%. Ove
unapreene performanse su
kombinovane sa poveanjem
duine cevovoda itavog
sistema sa 300 m na 1000 m,
veim vertikalnim rastojanjem
izmeu spoljne i unutranjih
jedinica, od 50 m do 90 m i
VRF tehnologija je bez sumnje na prvom mestu, kada je re o inovacijama na svim poljima klimatizacije.
mogunou povezivanja klima
komora. Fleksibilnost je
poveana za 33% poveanjem
spoljnog statinog pritiska,
pruajui tako vie opcija za
skrivenu ili instalaciju spoljnih
jedinica.
Kontrola curenja i dopuna
freona moe se izvriti pritiskom
na dugme.
Punjenje iz boce sa freonom
automatski prestaje kada je
odgovarajua koliina freona
dopunjena, dok zalemljeni
spojevi pre zaustavnih ventila i
zalemljeni senzori za pritisak
kombinovani sa elektronskim
manometrima, pomau
spreavanje curenja. Kako je
buka, takoe, bitna novi
kompresor sa niskim nivoom
buke i poboljana izolacija
ostvarili su ukupno smanjenje
nivoa buke od 8 dB(A). Nou ili
tokom prelaznih perioda, nivoi
buke mogu da se smanje u dva
koraka, na 50 dB(A) i onda na
45 dB(A).
Sistemi tree generacije nude
vie fleksibilnosti u kombinovanju
jedinica, zadovoljavajui tako
potrebe korisnika za
energetskom efikasnou ili
minimalnom povrinom koju
jedinica zauzima. Unutranje
jedinice ostvaruju stepen
povezanosti od 200% to
olakava savladavanje
lokalizovanih dobitaka toplote
tokom sunanih perioda ujutru ili
popodne, kada se hlaenje
prebacuje sa jedne strane
zgrade na drugu.
VRV
II VRV
III
Kapacitet sistema (KS) 48 54 +12.5%
Unutranje jedinice u jednom sistemu 40 64 +60%
Stepen povezanosti (%) 130 200 +53,8%
Razlika u nivou (m) 50 90 +80%
Ukupna duina cevovoda (m) 300 1,000 +330%
Visok ESP spoljne jedinice (pa) 58.8 78.4 +33%
Trea generacija
Po
veliinama
,,,
Duina cevovoda do 1.000 m,
do 64 unutranje jedinice i
90 m razlike u nivou izmeu
jedinica naa trea
generacija predstavlja novu
dimenziju VRV
sistema.
www.daikin-ce.com
AZ VRV III_Serb_Sumos:AZ VRVIII_Serb 15.04.2010 11:57 Uhr Seite 1
tila i zalemljeni senzori za pritisak kombinovani sa
elektronskim manometrima, pomau spreavanje
curenja. Kako je buka, takoe, bitna novi kompre
sor sa niskim nivoom buke i poboljana izolacija os
tvarili su ukupno smanjenje nivoa buke od 8 dB(A).
Nou ili tokom prelaznih perioda, nivoi buke mogu
da se smanje u dva koraka, na 50 dB(A) i onda na
45 dB(A).
Sistemi tree generacije nude vie feksibil
nosti u kombinovanju jedinica, zadovoljavajui
tako potrebe korisnika za energetskom efkasnou
ili minimalnom povrinom koju jedinica zauzima.
Unutranje jedinice ostvaruju stepen povezanosti
od 200% to olakava savladavanje lokalizovanih
dobitaka toplote tokom sunanih perioda ujutru
ili popodne, kada se hlaenje prebacuje sa jedne
strane zgrade na drugu.
Daikinova trea VRF generacija
Nova dimenzija u
VRF tehnologiji
Daikin predstavlja treu generaciju
VRF nudi brojne prednosti
sistema u mnogim oblastima,
kao to je renoviranje instalacije
ili mogunost kombinovanja
grejanja i hlaenja. Stalna
unapreivanja performansi ine
da VRF ostane na prvom mestu
kada je re o zahtevnim
potrebama klimatizacije. Izgleda
da je ova tehnologija otila
korak napred: Daikin, tvorac i
lider na polju VRF tehnologije
ve nastupa sa treom
generacijom VRV
III, koja nudi

znatna poboljanja kada je re o
dizajnu, instalaciji i odravanju.
Kljuna prednost novog dizajna
sistema je kapacitet koji je
povean za 12,5% tj. na 54 KS,
ostvarujui maksimalnih 150 kW
u reimu hlaenja i 169 kW u
reimu grejanja po spoljnoj
jedinici. Sada na svaki sistem
moete povezati do 64 jedinice -
poveanje od 33%. Ove
unapreene performanse su
kombinovane sa poveanjem
duine cevovoda itavog
sistema sa 300 m na 1000 m,
veim vertikalnim rastojanjem
izmeu spoljne i unutranjih
jedinica, od 50 m do 90 m i
VRF tehnologija je bez sumnje na prvom mestu, kada je re o inovacijama na svim poljima klimatizacije.
mogunou povezivanja klima
komora. Fleksibilnost je
poveana za 33% poveanjem
spoljnog statinog pritiska,
pruajui tako vie opcija za
skrivenu ili instalaciju spoljnih
jedinica.
Kontrola curenja i dopuna
freona moe se izvriti pritiskom
na dugme.
Punjenje iz boce sa freonom
automatski prestaje kada je
odgovarajua koliina freona
dopunjena, dok zalemljeni
spojevi pre zaustavnih ventila i
zalemljeni senzori za pritisak
kombinovani sa elektronskim
manometrima, pomau
spreavanje curenja. Kako je
buka, takoe, bitna novi
kompresor sa niskim nivoom
buke i poboljana izolacija
ostvarili su ukupno smanjenje
nivoa buke od 8 dB(A). Nou ili
tokom prelaznih perioda, nivoi
buke mogu da se smanje u dva
koraka, na 50 dB(A) i onda na
45 dB(A).
Sistemi tree generacije nude
vie fleksibilnosti u kombinovanju
jedinica, zadovoljavajui tako
potrebe korisnika za
energetskom efikasnou ili
minimalnom povrinom koju
jedinica zauzima. Unutranje
jedinice ostvaruju stepen
povezanosti od 200% to
olakava savladavanje
lokalizovanih dobitaka toplote
tokom sunanih perioda ujutru ili
popodne, kada se hlaenje
prebacuje sa jedne strane
zgrade na drugu.
VRV
II VRV
III
Kapacitet sistema (KS) 48 54 +12.5%
Unutranje jedinice u jednom sistemu 40 64 +60%
Stepen povezanosti (%) 130 200 +53,8%
Razlika u nivou (m) 50 90 +80%
Ukupna duina cevovoda (m) 300 1,000 +330%
Visok ESP spoljne jedinice (pa) 58.8 78.4 +33%
Trea generacija
Po
veliinama
,,,
Duina cevovoda do 1.000 m,
do 64 unutranje jedinice i
90 m razlike u nivou izmeu
jedinica naa trea
generacija predstavlja novu
dimenziju VRV
sistema.
www.daikin-ce.com
AZ VRV III_Serb_Sumos:AZ VRVIII_Serb 15.04.2010 11:57 Uhr Seite 1
Trea generacija
VRF nudi brojne prednosti sistema u mnogim
oblastima, kao to je renoviranje instalacije ili
mogunost kombinovanja grejanja i hlaenja. Dai
kin, tvorac i lider na polju VRF tehnologije ve nas
tupa sa treom generacijom VRVIII.
Kljuna prednost novog dizajna sistema je
kapacitet koji je povean za 12,5% tj. na 54 KS,
ostvarujui maksimalnih 150 kW u reimu hlaenja i
169 kW u reimu grejanja po spoljnoj jedinici. Sada
na svaki sistem moete povezati do 64 jedinice -
poveanje od 33%. Ove unapreene performance
su kombinovane sa poveanjem duine cevovoda
itavog sistema sa 300 m na 1000 m, veim vertika
lnim rastojanjem izmeu spoljne i unutranjih je
dinica, od 50 m do 90 m i mogunou povezivanja
klima komora. Fleksibilnost je poveana za 33%
poveanjem spoljnog statinog pritiska, pruajui
tako vise opcija za skrivenu ili instalaciju spoljnih
jedinica.
Kontrola curenja i dopuna freona moe se izvriti
pritiskom na dugme.
Punjenje iz boce sa freonom automatski presta
je kada je odgovarajua koliina freona dopun
jena, dok zalemljeni spojevi pre zaustavnih ven
Do pre samo nekoliko godina nije postojala al
ternativa otvaranju prozora. Danas postoje razliiti
sistemi ventilacija za moderna domainstva koji
koriste zagrevanje vazduha za povratom toplote i
regulacijom prema odreenim prostorijama.
Centralnisistemidovodaiodvodavazduha
Ovakvi sistemi se oslanjaju na ventilatore
koji kontrolisano upravljaju strujanjem vazduha;
iskorien vazduh se odvodi a sve dovodi u prostori
je. Centralni sistemi su korisni za povraaj toplote;
ona se se iz iskorienog vazduha oduzima uz pomo
rotacionog toplotnog izmenjivaa. to je na objektu
bolja izolacija to se ovakav sistem vie isplati. Pri
tom je bitno da toplotni izmenjiva bude opremljen
odvodom kondenzata i zatitom od smrzavanja.
Centralnisistemodvodasaperifernimdovodom
vazduha
Kod ovog sistema odvoda vazduha, centralno
smeten odvodni ventilator preko mree ili tan
jirastih ventila u kuhinji i kupatilu odvodi iskorien
vazduh pri emu se stvara podpritisak koji dovodi
do toga da se pasivno usisava spoljni sve vazduh
u prostorije. Kod ovog sistema se savetuje toplot
ni povrat uz pomo toplotne pumpe za odvoenje
vazduha ili upravljanje strujanjem izlaznog volume
na vazduha. Instalacije se ograniavaju iskljuivo
na odvod vazduha s obzirom da se dovod vazduha
odvija na pasivan nain i ne zahteva posebne cevi.
Perifernisistemidovodaiodvodavazduha
Ovakav sistem obino dovodi i odvodi vazduh
iz jedne ili dve prostorije. Kao jeftinija alterna
tiva centralnom sistemu, koristi se za ventilaciju
problematinih prostora poput kupatila ili spavae
sobe. Uobiajen postupak je da se zvuno izolovan
ureaj za ventilaciju sa sistemom toplotnog povrata
montira u blizini prozora, a u kombinaciji sa radi
jatorima moe posluiti i kod zagrevanja dovoda
vazduha. Mogua je i fltracija.
Perifernoodvoenjevazduha
Kod ovog perifernog sistema za odvod vazduha,
u kuhinji i kupatilu se montiraju pojedini zvuno
izolovani ventilatori za odvod vazduha i to na spolj
ni zid, koji direktno izbacuju vazduh iz prostorije.
Zahvaljujui stvaranju laganog podpritiska, kroz
otvore na spoljom zidu proputa se sve vazduh
unutar prostorija. Kod ovog sistema se savetuje
postavljanje upravljakog sistema koji e na primer
regulisati relativan procenat vlage u vazduhu. Su
protno centralnom sistemu ventilacije, ovde se zah
vati jo vie redukuju s obzirom da nije potrebna
ugradnja odvodnih kanala. Kod ovog sistema nema
toplotnog povrata.
ist vazduh
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Zakonski okvir
Evropska unija i 8 zemalja jugoistone Evrope,
meu kojima je i Srbija, u oktobru 2008.godine,
potpisale su sporazum o osnivanju Energetske
zajednice (EZ). Ovakav sporazum od svih strana
zahteva da primene evropske pravne tekovine
(acquis communautaire) u oblasti energetike
ukljuujui i one koje se odnose na energetsku
efkasnost.
Glavno telo koje donosi odluke u okviru En
ergetske zajednice je Ministarski savet ugov
ornih strana, i njegove odluke su u celini pravno
obavezujue ze zemlje lanice EZ. Ono na emu
se radi je implementacija EU Direktiva u zakon
ski okvir Srbije, po emu bi Direktiva 2006/32/EC
trebalo da bude implementirana do 31.decembra
ove godine. Prenos ove direktive u zakonski okvir
nae zemlje predvien je kroz Zakon o racionalnoj
upotrebi energije koji je trenutno u proceduri.
tazapravosadriDirektiva2006/32/ECiugo-
varanjeuinka?
To je zahtev da drave lanice , odnosno ugov
orene strane EZ obezbede funkcionisanje trita en
ergetskih usluga u koje spada i ugovaranje uinka,
da podsticajni fondovi budu na raspolaganju i fr
mama koje pruaju usluge ugovaranja uinka, kao
i da usluge ugovaranja uinka budu na listi usluga
koje se nabavljaju postupkom javnih nabavki.
Ugovaranjeuinka
U ovom sluaju fnansiranje projekta vri
privatno pravno lice iz sopstvenih sredstava ili iz
sredstava pozajmljenih na fnansijskom tritu,
a otplatu investiranih sredstava vri javni sektor,
tokom korienja projekta, iz uteda u opera
tivnim trokovima za energiju i/ili vodu.
tatoznaiupraksi?
Javni sektor na ovaj nain stvara utedu u
budetu usled smanjenih rashoda za operativne
trokove ( energija, voda, odravanje objekta i
sl.), utedu energije, smanjenje loeg uticaja na
ivotno okruenje, vei komfor korisnika javnog
objekta, ali i integralnu implementaciju objekta ,
to omoguava manje koriene sopstvenih, veo
ma esto ogranienih resursa (ljudi, novac).
Interes privatnog sektora je ostvarivanje
profta, na osnovu preuzimanja glavne obaveze
sniavanja trokova na javnom objektu , tj. pri
menom mera utede energije. On takoe prih
vata i poslovni rizik (ukoliko nije ostvario neku od
ugovorenih stavki , naplatu sredstava investiranih
u mere utede energije) .
Kojisupreduslovizaugovaranjeuinka?
Jasno defnisan vlasniki odnos nad objek
tom tokom ugovornog perioda,
Jasno defnisan korisnik objekta,
Jasno defnisan nain fnansiranja objekta,
njegova namena tokom ugovorenog perio
da, nain upravljanja objektom,
Tana i detaljna evidencija o potonji en
ergije, tj.trokovima
Da bi projekat poeo , objekat mora pre
svega da ispunjava sve propisane stan
darde kvaliteta rada i komfora.
KadaSrbijabudeunelaodgovarajuudirek-
tivuEUusvojpravnisistem,graditeljiemoi
dazaraujutakotoepoboljavatienergetsku
efkasnost javnih objekata i utedu deliti sa
dravom. Banke e biti veoma zainteresovane
da takve poslove kreditiraju, a priprema prva
dvatakvaprojektajeutoku.
Graditelji e imati sigurnu
zaradu tako to e
poveavati energetsku
efkasnost javnih objekata
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

Nakojinainseobraunavaukupnautedaop-
erativnihtrokova?
Na kraju emo dati jedan pozitivan primer iz
prakse, da bi vam cela pria bila opipljivija i
razumnija. Re je o Berlinskom partnerstvu za
utede energije koje postoji od 1996 godine.
Oni su izvrili masovnu energetsku sanaciju i
modernizaciju javnih objekata (1400 objekata).
Privatni sektor je investirao u javne nabavke
Berlina oko 60 miliona eura. Ostvarene utede
energije iznose oko 25% po objektu, a godinje
utede u budetu Berlina iznose oko 2,4 miliona
eura.
Mislimo da od ovakvih podataka nema boljeg
pokretaa za akciju u Srbiji i nadamo se da emo
u nekom od narednih tekstova pisati o projektima
iz nae zemlje.
Nemaka organizacija za tehniku saradnju
GIZ (bivi GTZ) trenutno realizuje svoj projekat
Primena ugovaranja uinka za projekte ener
getske efkasnosti u javnim zgradama. Na tom
projektu konsultant je Berlinska agencija za en
ergetiku. Tokom projekta su razvijeni ili e biti
razvijeni modeli ugovora, modeli konkursne doku
mentacie i bie realizovana prva dva ovakva pilot
projekta u Srbiji.
Autor:
Kristina orevi, YU Build
Sadanja vrednost svih uteda operativnih
trokova - sadanja vrednost ukupnih naknada
privatnom partneru = Neto - sadanja vrednost
ukupnih uteda operativnih trokova.
E
2

p
r
i
m
e
r

i
z

p
r
a
k
s
e
E
2

p
r
i
m
e
r

i
z

p
r
a
k
s
e
Iskustvo dugo 43 godine, opstajanje kroz
najrazliitije uslove poslovnog okruenja i kon
stantno profesionalno usavravanje omoguili su
danas kompaniji Projektomontaa da postane je
dan od lidera graevinarstva u naoj zemlji.
Delatnosti Projektomontae su projektovanje
i izvoenje instalacija pametnih kua, vodovoda,
kanalizacije, termotehnikih i elektroinstalaci
ja, kao i izvoenje graevinskih i graevinsko
zanatskih radova.
Zahvaljujui strunoj i visokoobrazo
vanoj radnoj snazi i tehnikoj opremljenosti,
Projektomontaa je stekla znaajne refer
ence, o emu najbolje svedoi portfolio investi
tora s kojima je radila i rasla, a koji obuhvata
najvie dravne institucije, javna preduzea,
najznaajnije investitore iz privatnog sektora, in
dustrijske gigante...
Na polju projektovanja i izvoenja insta
lacija pametnih kua, trenutno najmoderni
joj i najnaprednijoj grani graevinarstva,
PROJEKTOMONTAA je lider u naoj zemlji i pono
si se projektovanjem i izvoenjem radova na ne
kim od najprestinijih objekata, kao to su B2
Terazijska terasa, VIG Plaza:
Stambeno-poslovniobjekat
B2
Stambeno - poslovni objekat B2, po mnogo
emu jedinstven i reprezentativan, smeten je u
najuem centruBeograda, na Terazijskoj terasi, u
Balkanskoj ulici br. 2.
Na ovom objektu, ukupne povrine 24.728
m
2
, koji se sastoji od garae na 8 podzemnih
poluetaa, 2 prizemna nivoa sa lokalima i poslov
no-stambenog prostora podeljenog na 3 celine,
Projektomontaa je izvela kompletne instalater
Pametne zgrade -
Projektomontaa
ske radove (termotehnike, hidrotehnike, sprin
kler i instalacije jake i slabe struje).
Kompleks stanova i poslovnih apartmana se
sastoji od 47 poslovno-stambenih jedinica. Stano
vi su opremljeni najsavremenijim sistemima za
klimatizaciju. Panelno grejanje/hlaenje (cevi
sa toplom i hladnom vodom postavljene u zido
vima) u praksi sve unutranje zidove pretvara u
panele grejanja/hlaenja. Ugraeno je 250 fan
coil ureaja potpuno neprimetnih i neujnih za
korisnike, koji rade u sluajevima kada je potreb
na brza promena temperature, ili kada paneli ne
zadovoljavaju kapacitetom grejanja/hlaenja.
Sistem takoe prati relativnu vlagu i onemoguava
pojavu vlanih zidova prilikom hlaenja.
Pomou daljinskog upravljaa sa touch pan
elom, touch panela, Smart senzora, mobilnog
telefona i drugih ureaja svaka stambena jedinica
poseduje potpun komfor uz komandovanje klimom,
svetlima, aluzinama, TV audio video ureajima...
Takoe, stanari mogu odabrati scene, i tako
jednim pritiskom na taster itavu stambenu jed
inicu postaviti u stanje proslava, ili npr. u stanje
itanje, pri emu se svetla, klima, aluzine i ostali
elektrini ureaji postavljaju u pretprogramirano
stanje za dati dogaaj.
U pametnom apartmanu vri se oitavanje
utroka energenata (struje, tople i hladne vode
za grejanje ihlaenje) i oitavanje utroka vode.
Upravljanje potronjom energije, i maksigraf
(maksimalna petnaestominutna utroena energija
u toku meseca) su kljune oblasti koje demon
striraju benefte ovakvog sistema.
Mala meteoroloka stanica na krovu podeena
je da predvia promene i da na njih reaguje, npr.
podizanjem spoljanjih kapaka, u cilju odbijanja
ili zadravanja toplote.
Centralni sistem koristi podatke iz realnog vre
mena dobijenih od vie od 1000 senzora u zgradi
i na taj nain najoptimalnije upravlja ukupnim
potrebama za energijom, omoguavajui utedu
kombinovanjem najboljih moguih tarifa koje
nude snabdevai energijom. Na ovaj nain postie
se smanjenje trokova odravanja zgrade od 20 do
25% i smanjenje eksploatacionih trokova za 30%.
Ono to ovaj objekat ini posebnim u ovom delu
Evrope, moda i najvie, su potpuno integrisani
sistemi upravljanja sa otvorenom arhitekturom i
standardnim protokolima, to omoguava veoma
pojednostavljeno upravljanje sa velikim brojem
adresa. Vri se iz jednog prozora kompjutera, a
moe se pristupati i preko LAN ili Internet mree
naravno uz odgovarajua pristupna prava koja
obezbeuje CISCO oprema poslednje generacije.
VIGPlaza,Blok11a,Novi
Beograd
VIG Plaza je savremena poslovna zgrada A klase
smetena u novobeogradskom bloku 11a. Ova os
mospratnica prua komforno, visoko prilagodljivo i
humano okruenje, na preko 16.000 m
2
vrhunskog
poslovnog prostora iznad zemlje i oko 5.000 m
2
u
dve podzemne etae (tehniki prostori i garaa).
Projektomontaa je na ovom prestinom, i za
izvoenje vrlo zahtevnom objektu izvodila kompletne
instalaterske radove (termotehnike, hidrotehnike,
sprinkler i instalacije jake i slabe struje).
E
2

p
r
i
m
e
r

i
z

p
r
a
k
s
e
U cilju poveane utede energije ova poslovna
zgrada izgraena je sa sopstvenim obnovljivim izv
orom geotermalne energije. Geotermalna toplotna
pumpa koristi energiju zemlje i podzemnih voda za
zagrevanje/hlaenje zgrade.
Za komforno i prijatno radno okruenje
zadueni su sistemi regulacije temperature i pro
toka grejnog/rashladnog fuida koji preko izvrnih
elemenata kontroliu rad ventilatora klima-komora,
cirkulaci onih pumpi, rashladnih tavanica, fancoil-a,
radija tora
Na krovu objekta nalazi se meteo stanica, koja
pored ostalog, alje centralnom sistemu informaciju
o nivou osvetljaja za potrebe automatskog ukljuenja
spoljne rasvete, brzini vetra za potrebe automatske
zatite aluzina, informaciju o padavinama...
Upravljanje aluzinama sa centralnog raunara
omoguava ostvarenje dodatne utede energije
sputanjem aluzina u zimskom periodu preko noi,
ili automatsko senenje prema stranama sveta, u
zavisnosti od toga kako se sunce pomera.
U sluaju nestanka napajanja automatski star
tuje DEA snage 650 kVA koji napaja prioritetne
potroae. UPS sistemi napajaju raunare i sisteme
upravljanja.
Funkcije pametne zgrade kao to su kon
trolisanje, nadzor i optimizacija rada sistema i
opreme, izvrava savremeni BMS sistem. Daljinsko
oitavanje meraa elektrine energije u trafosta
nici ostvareno je vezom preko standardnog MOD
BUS protokola. Postoji i mogunost povezivanja
merila toplotne energije preko M-BUS protokola.
Koncept BMS sistema zadovoljava razliite
zahteve za upravljanje svim sistemima u kancelari
jskom delu objekta preko KNXEIB sistema pa
metne zgrade i sloenim elektroenergetskim,
hidrotehnikim i HVAC sistemima smetenim
u tehnikim prostorima zgrade. Fleksibilna in
frastruktura distribuirane inteligencije i inteli
gentni upravljaki elementi KNX sistema odgov
araju potrebama upravljanja potroaima na nivou
kancelarije ili poslovnog prostora zakupca. Veza
EIB-KNX i BMS sistema je ostvarena primenom stan
dardnog reenja OPC serverom i OPC klijentom.
NoviproizvodProjektomontae-
kontroler PMCT100
srcesistemapametnezgrade
Kontroler PMCT100 omoguava komunikaciju
putem beine WIFI mree, komandovanje putem
aplikacije za mobilne telefone sa WinCE opera
tivnim sistemom, komunikaciju putem SMS poruka,
a kritini alarmi se alju tehnikom osoblju u vidu
SMS poruke
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

iveti u sopstvenoj kui, neprocenjiv je oseaj.
Pri tome tedeti na trokovima za grejanje i
hlaenje te iste kue, posebno je zadovoljstvo. Up
ravo su to iskustva brojnih privatnih investitora koji
su svoju kuu gradili Ytong graevinskim materi
jalom. Njihovi rauni za utroak energije su gotovo
za polovinu manji od onih koje su primali za vreme
ivota u klasino graenoj kui ili stanu. Ipak, svako
ko planira gradnju porodine kue, mora unapred
da razmilja o utedama koje e moi da realizuje
nakon useljenja - ve od faze planiranja i defnisan
ja vrste graevinskog materijala za izgradnju kon
strukcije kue pa do odabira sistema grejanja,
odnosno hlaenja. Zaista je vano povesti rauna
o potronji energije sopstvene kue, kao uostalom
i potronji goriva sopstvenog automobila. Saveti
strunjaka pri tome su od neprocenjive vanosti jer
omoguuju utede u svim fazama planiranja, projek
tovanja ili gradnje objekta. Upravo su privatni inves
titori u Srbiji prijatno iznenaeni kada analizirajui
ponudu graevinskih materijala na srpskom tritu
naiu na servis kakav nudi frma Xella Srbija d.o.o.
Savetovanje traje od trenutka kada kupac pokae
prvi interes prema Ytong sistemu gradnje pa sve do
useljenja u Ytong kuu.
Ytong kua moe biti energetski efkasna, ni
skoenergetska ili graenja prema pasivnom stan
dardu. To je kua vrhunski toplotno izolovana jer je
u celosti izgraena od Ytong elemenata koji imaju
izvanrednu toplotnu izolaciju, a posebno se istie
Ytong spoljanji zid od 30 i 37,5 cm. Ytong Termob
lok 30 cm sa lambda koefcijentom od 0,11 W/mK
daje U vrednost (koefcijent prolaza toplote) od
0,34 W/m
2
K to je i vie od zakonom propisanih
vrednosti u Srbiji.
Kako dolazi vreme leta, potrebno je naglasiti
kako su YTONG kue leti izuzetno prijatne jer ho
mogeni YTONG zid ne proputa vrelinu spolja prema
unutranjosti, odnosno poseduje vrhunsku toplotnu
izolaciju. Zid ne zahteva dodatnu toplotnu izolaciju
i osigurava kvalitetan zid zidan Ytong tankoslojnim
malterom sa
mi ni ma l ni m
fugama, to
one moguava
pojavu toplot
nih mostova.
Ytong ENERGETSKA EFIKASNOST DODATAK
YTONG energetski efikasne kue
iveti u sopstvenoj kui, neproce-

njiv je oseaj. Pri tome tedeti na
trokovima za grejanje i hlaenje te
iste kue, posebno je zadovoljstvo. Upravo
su to iskustva brojnih privatnih investitora
koji su svoju kuu gradili Ytong graevin-
skim materijalom. Njihovi rauni za utroak
energije su gotovo za polovinu manji od
onih koje su primali za vreme ivota u kla-
snino graenoj kui ili stanu. Ipak, svako
ko planira gradnju porodine kue, mora
unapred da razmilja o utedama koje e
moi da realizuje nakon useljenja ve od
faze planiranja i definisanja vrste grae-
vinskog materijala za izgradnju konstruk-
cije kue pa do odabira sistema grejanja,
odnosno hlaenja. Zaista je vano povesti
rauna o potronji energije sopstvene kue,
kao uostalom i potronji goriva sopstvenog
automobila. Saveti strunjaka pri tome su
od neprocenjive vanosti jer omoguuju
utede u svim fazama planiranja, projekto-
vanja ili gradnje objekta. Upravo su privatni
investitori u Srbiji prijatno iznenaeni kada
analizirajui ponudu graevinskih mate-
rijala na srpskom tritu naiu na servis
kakav nudi firma Xell Srbija d.o.o. Saveto-
vanje traje od trenutka kada kupac pokae
prvi interes prema Ytong sistemu gradnje
pa sve do useljenja u Ytong kuu.
Ytong kua moe biti energetski efika-
sna, niskoenergetska ili graenja prema
pasivnom standardu. To je kua vrhunski
toplotno izolovana jer je u celosti izgraena
od Ytong elemenata koji imaju izvanrednu
toplotnu izolaciju, a posebno se istie Ytong
spoljanji zid od 30 i 37,5 cm. Ytong Ter-
moblok 30cm sa lambda koeficijentom od
0,11 W/mK daje U vrednost (koeficijent
prolaza toplote) od 0,34 W/m2K to je i vie
od zakonom propisanih vrednosti u Srbiji.
Kako dolazi vreme leta, potrebno je na-
glasiti kako su YTONG kue leti izuzetno
prijatne jer homogeni YTONG zid ne pro-
puta vrelinu spolja prema unutranjosti,
odnosno poseduje vrhunsku toplotnu izo-
laciju. Zid ne zahteva dodatnu toplotnu
izolaciju i osigurava kvalitetan zid zidan
Ytong tankoslojnim malterom sa minimal-
nim fugama, to onemoguava pojavu to-
plotnih mostova.
Naruite besplatni DVD sa
instrukcijama za izvoenje
radova u Ytong sistemu gradnje na
besplatni info telefon 0800 111 112
ili putem e-maila:
ytong-serbia@xella.com
www.ytong.rs
N
a
j
b
o
l
ja
topl na
iz
o
l
a
c
i
j
a
O
10 DRY
= 0,09
ot
Energetski efikasno !
Info 0800 111 112
Ytong ENERGETSKA EFIKASNOST DODATAK
YTONG energetski efikasne kue
iveti u sopstvenoj kui, neproce-

njiv je oseaj. Pri tome tedeti na
trokovima za grejanje i hlaenje te
iste kue, posebno je zadovoljstvo. Upravo
su to iskustva brojnih privatnih investitora
koji su svoju kuu gradili Ytong graevin-
skim materijalom. Njihovi rauni za utroak
energije su gotovo za polovinu manji od
onih koje su primali za vreme ivota u kla-
snino graenoj kui ili stanu. Ipak, svako
ko planira gradnju porodine kue, mora
unapred da razmilja o utedama koje e
moi da realizuje nakon useljenja ve od
faze planiranja i definisanja vrste grae-
vinskog materijala za izgradnju konstruk-
cije kue pa do odabira sistema grejanja,
odnosno hlaenja. Zaista je vano povesti
rauna o potronji energije sopstvene kue,
kao uostalom i potronji goriva sopstvenog
automobila. Saveti strunjaka pri tome su
od neprocenjive vanosti jer omoguuju
utede u svim fazama planiranja, projekto-
vanja ili gradnje objekta. Upravo su privatni
investitori u Srbiji prijatno iznenaeni kada
analizirajui ponudu graevinskih mate-
rijala na srpskom tritu naiu na servis
kakav nudi firma Xell Srbija d.o.o. Saveto-
vanje traje od trenutka kada kupac pokae
prvi interes prema Ytong sistemu gradnje
pa sve do useljenja u Ytong kuu.
Ytong kua moe biti energetski efika-
sna, niskoenergetska ili graenja prema
pasivnom standardu. To je kua vrhunski
toplotno izolovana jer je u celosti izgraena
od Ytong elemenata koji imaju izvanrednu
toplotnu izolaciju, a posebno se istie Ytong
spoljanji zid od 30 i 37,5 cm. Ytong Ter-
moblok 30cm sa lambda koeficijentom od
0,11 W/mK daje U vrednost (koeficijent
prolaza toplote) od 0,34 W/m2K to je i vie
od zakonom propisanih vrednosti u Srbiji.
Kako dolazi vreme leta, potrebno je na-
glasiti kako su YTONG kue leti izuzetno
prijatne jer homogeni YTONG zid ne pro-
puta vrelinu spolja prema unutranjosti,
odnosno poseduje vrhunsku toplotnu izo-
laciju. Zid ne zahteva dodatnu toplotnu
izolaciju i osigurava kvalitetan zid zidan
Ytong tankoslojnim malterom sa minimal-
nim fugama, to onemoguava pojavu to-
plotnih mostova.
Naruite besplatni DVD sa
instrukcijama za izvoenje
radova u Ytong sistemu gradnje na
besplatni info telefon 0800 111 112
ili putem e-maila:
ytong-serbia@xella.com
www.ytong.rs
N
a
j
b
o
l
j
a
to
pl n
a
iz
o
l
a
c
i
j
a
O
10 DRY
= 0,09
ot
Energetski efikasno !
Info 0800 111 112
YTONG
energetski efkasne kue
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Sadobromtermoizolacijommoemoznatno
smanjiti toplotne gubitke i tako se pribliiti
klasi energetski tedljivih kua kod kojih
godinjapotronjaenergijenaprelazi55kWh/
m2godinje;razlikujemoniskoenergetskekue
sa potronjom od najvie 55 kWh/(m2a), i pa-
sivnekuekodkojihtavrednostiiznosinajvie
15kWh/(m2a).ToplotneizolacijeURSAGLASS-
WOOL i URSA XPS svojim svojstvima doprinose
smanjenjutoplotnihgubitaka.
U niskoenergetske kue moemo uvrstiti i
klasine kue gde je naglasak stavljen na dovoljnu
toplotnu izolaciju i ugraivanje kvalitetnih prozo
ra. Za grejanje koristimo nie temperature dovo
da to nam omoguava iskorienje alternativnih
izvora toplote. Kod planiranja novih objekata
moemo birati izmeu razliitih vrsta niskotem
peraturnih sistema grejanja koje upotrebljavamo
i leti za hlaenje prostora. Za hlaenje trebamo
dodatni ureaj, moemo izabrati upotrebu top
lotne pumpe i ugradnju povrinskog grejanja (zid
no, podno, plafonsko grejanje).
Osnovnikriterijumzanis-
koenergetskekue
Zgrade prema upotrebi energije za grejanje
delimo na uobiajene, niskoenergetske (NEK) i
pasivne (PK). Prema meunarodnim standardima
o toplotnoj zatiti zgrada,godinja upotreba top
lote za grejanje ograniena je na 40 - 50 kWh/
(m
2
a). Jo manju upotrebu toplote za grejanje
imaju tzv. trolitarske kue, i to 30 kWh/(m
2
a).
Kod njih 1 litra lo ulja predstavlja ekvivalent en
ergije od 10 kWh. Jo manju godinju specifnu
upotrebu toplote za grejanje imaju pasivne kue
(PK), i to manje od 15 kWh/(m
2
a).
Za niskoenergetsku kuu, s potronjom od 3
litre ekstra lo ulja po kvadratnom metru upotre
bljive stambene povrine na godinu, specifni
toplotni gubici iznose 20 W po kvadratnom metru
grejne povrine, a godinja upotreba toplote za
grejanje je 30 kWh/(m
2
a).
Kako bi dostigli te vrednosti, potrebno je
obezbediti vrednosti prolaza toplote kroz spoljne
zidove Umax 0,18 W/(m
2
K) i kosog krova nad gre
janim potkrovljem 0,150 W/(m
2
K). Za podove na
tlu su vaee vrednosti prolaza toplote 0,3 W/
(m
2
K). Takva mala energetska potronja postie
se zahvaljujui kvalitetnoj toplotnoj izolaciji.
Primeri:
Kako bi se dostigla
zahtevana vrednost
prolaza toplote kroz
spoljnezidovaUmax
0,18W/(m
2
K),potreb-
no je upotrebiti izo-
lacioni materijal sa koefcijentom toplotne
provodljivosti0,035W/mK(URSAFDP2
za neventilirajuu zidanu fasadu) i deblji-
nom15cm;
kako bi se dostigla
zahtevana vrednost
kosi krov nad grejanim
potkrovljem Umax
0,15W/(m
2
K),potrebno
je upotrebiti izolacioni
materijalsakoefcijentomtoplotneprovodlji-
vosti0,038W/mK(URSASF38iliURSASF
35)idebljinom25cm.
kako bi se dostigla
zahtevana vrednost
podnatluUmax0,30
W/(m
2
K), potrebno je
upotrebiti izolacijski
materijal sa faktorom
toplotne provodljivosti 0,035 W/mK
(URSAXPSN-III-I)idebljinom10cm.

Osnovnesmernicezagradnju
3litarskeNEK:
kompaktna gradnja, zagarantovana nepropus
nost vazduha spoljanjeg sloja,
dovoljna toplotna izolacija (URSA GLASSWOOL,
URSA XPS),
kontrolisano provetravanje,
iskorienje toplote odlazne struje vazduha
potroenog vazduha,
optimalni izbor sistema grejanja, priprema
sanitarne vode i provetravanja.
U NEK vaan deo energije za potrebe ob
jekta (grejanje, priprema tople vode, ostalo)
obezbeujemo sa elementima za niskotempera
turno pretvaranje sunevog zraenja, i to:
sa aktivnim solarnim sistemima (kolektori
suneve energije, fotonaponske elije),
sa pasivnim solarnim sistemima (velike zastak
ljene povrine na junoj strani, zimski vrtovi).
Godinja upotreba energije
zagrejanjeniskoenergetske
kue
Primer godinje upotrebe energije kod nis
koenergetske kue (NEK): Neto povrina grejanih
povrina iznosi 150 m
2
. Osnovni spoljni sloj je
lagana montana gradnja s ugraenom toplotnom
izolacijom od mineralne staklene vune debljine 20
cm. Ugraeno je 30 m
2
kolektora suneve energije.
Na junoj strani su velike zastakljene povrine za
pasivnu upotrebu suneve energije. Osnovni po
daci za konstrukciju kod kojih su uzeti u obzir i
toplotni mostovi:
A Konstrukcija
spoljni zid: lagana gradnja, 20 cm toplotne
izolacije od mineralne staklene vune (URSA
FDP2),
krov: 30 cm toplotne izolacije od mineralne
staklene vune (URSA SF 35 ili URSA SF38)
pod na tlu kod podnog grejanja: 12 cm top
lotne izolacije od mineralne staklene vune ili
ekstrudiranog polistirena (URSA XPS N-III-I)
BProlaztoploteU-vrednost
spoljni zidovi: 0,18 W/(m2K)
kosi krov: 0,16 W/(m2K)
meuspratna konstrukcija nad podrumom:
0,22 W/(m
2
K)
prozori (okvir + staklo): 0,9 W/(m2K)
CGrejanje,priprematoplevode,provetravanje
Planiranje
niskoenergetske kue
Slika 1. Izolacija
spoljanjeg zida
po principu NEK
Slika 2. Izolacija
kosog krova po
principu NEK
Slika 3. Izolacija
poda na terenu po
principu NEK
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

grejanje: 35 % pomou solarnog sistema, os
talo pomou zemnog gasa,
priprema tople vode: s kolektorom suneve
energije (KSE) korisnosti priblino 80 %
povrina kolektora suneve energije: 30 m
2
kontrolisano provetravanje
D Energetska vrednost grejanja
Neto povrina: 150 m
2
energetska vrednost grejanja Eg = 30 kWh/
(m
2
a)
toplotna energija dobijena pomou ureaja
za sagorevanje: 22 kWh/(m
2
a)
toplotna energija za grejanje dobijena
pomou KSE: 12 kWh/(m
2
a)
Koliko je NEK skuplja od
klasinekue?
Analiza trokova gradnje niskoenergetske kue
(NEK) pokazala je kako su oni vii priblino 20%, u
poreenju sa trokovima gradnje klasine kue.
Vii trokovi gradnje niskoenergetske kue (NEK)
nastaju zbog ugradnje kontrolisanog provetra
vanja, ugradnje poveane debljine toplotne izo
lacije i naina gradnje, budui da s odgovarajuim
nainom gradnje spreavamo prekomerne pojave
toplotnih mostova i garantujemo odgovarajuu
nepropusnost za vazduh spoljnog sloja.

Pasivnakua(PK)
Za pasivne kue je karakteristina takva
arhitektura koja u to veoj meri omoguava
iskorienje suneve energije za grejanje u zim
skom periodu. Debljina toplotne izolacije spoljnog
sloja zgrade je jo vea nego kod NEK i iznosi od
30 do 40 cm.
Zbog malih potreba za grejanjem , kao izvor
grejanja najee se upotrebljavaju toplotne
pumpe u kombinaciji sa kolektorima suneve
energije (KSE) za pripremu i skladitenje vode
za grejanje i sanitarne vode. Dodatne utede
postiemo prisilnim provetravanjem i ugradnjom
ureaja za povrat toplote odlazne struje vazduha
(rekuperacija).
Za takve kue je bitna orijentacija u smeru
sever-jug. Juni zid je zastakljen odgovarajuim
staklima, na severnom zidu je pak mali udeo
zastakljene povrine. Prolaz toplote kroz prozore
(zajedno za okvir i staklo) iznosi < 0,8 W/m
2
K.
Boravini prostori u zgradi bi trebalo da budu
orijentisani na jug, a ostale pomone prostorije
orijentisane na sever. Na junoj strani moemo
postaviti pasivne elemente (prozore, zastak
ljene zidove, zimski vrt i provetravane fasadne
elemente),treba da omoguimo dobru cirkulaciju
vazduha izmeu prostorija te predvideti zatitu
pred letnjim suncem.
Za pasivnu kuu koja troi manje od 1,5 litre
ekstra lo ulja po kvadratnom metru upotrebljive
stambene povrine godinje vae sledee vrednosti:
Tabela 1
Vrednost Jedinica
Specifni toplotni gubici 10 W/m
2
Upotreba energije za grejanje 15
kWh/m
2
(godinje)
Kako bi postigli te vrednosti, potrebne su
sledee veliine prolaza toplote Umax kroz poje
dine graevinske konstrukcije i prozore:
Tabela 2
Graevinskakonstrukcija
U
max
W/(m
2
K)
Spoljni zidovi i zidovi prema
negrejanom potkrovlju
0,12
Plafon iznad negrejanog podruma 0,20
Spoljni zidovi i plafoni prema tlu 0,20
Kosi krov iznad grejanog potkrovlja 0,10
Podovi na tlu kod podnog grejanja 0,20
Prozori (staklo + okvir) < 0,8
0
5
25
75
95
100
0
5
25
75
95
100
0
5
25
75
95
100
0
5
25
75
95
100
Gra evinarstvoi opremanjeKatalog235x275SF35convert
16.marec 20099:02:40
E
2

z
o
n
a
Rovex inenjering prua mogunost jednostav
nog i komfornog sistema grejanja Vaeg doma uz
pomo najnovije tehnologije podnog grejanja.
EKONOMIJA NA STRANI
PODNOG GREJANJA
Podno grejanje je najekonominiji vid grejanja
jer se kompletan proces odvija na veoma niskoj tem
peraturi. Pod se greje na temperaturi od 21 do 24C.
Velika grejna povrina obezbeuje ravnomernu ra
spodelu temperature od poda ka plafonu. Obzirom
da su periferni krvni sudovi u nogama najudaljeniji
od srca i da se noge najslabije greju, sistem podnog
grejanja obezbeuje najoptimalnije grejanje prila
goeno ljudskom organizmu.
Instalacija elektrinog podnog grejanja ne zah
teva gotovo nikakve promene u konstrukciji poda.
Cena instalacije zavisi od veliine prostora koji
se greje; instalacija elektrinog podnog grejanja u
prostoriji od 20 m
2
zahteva 2 kW instalirane snage
i cena kompletne instalacije sa ukljuenom mon
taom i PDV iznosi 24 EUR/m
2
.
Elektrino podno grejanje potpuno je sigurno
sa stanovnita eksplotacije, ne zahteva nikakvo
odravanje, a u sluaju eventualnog kvara zahteva
minimalne zahvate na podu. Za razliku od vodenog
podnog grejanja sistem je znatno jeftiniji, efkasniji
i ne zahteva nikakvo odravanje.
Elektrino podno grejanje izrauje se od najkva
litetnijih materijala, bez pokretnih delova i uz teh
nologiju elektronskih termostata. Sistem ne zahteva
nikavo odravanje tokom eksploatacije. Garancija
proizvoaa za ove sisteme je 10 godina, ivotni vek
preko 30 godina.
Podno grejanje se esto koristi kao osnovno gre
janje. Ukoliko elite da podno grejanje ima funkc
iju dodatnog grejanja prostora, odnosno da imate
efekat toplog poda, potreban je jo neki vid zagre
vanja.
U kombinaciji sa norvekim radijatorima koji
poseduju elektronske termostate imaete eljenu
temperaturu u prostoru.
Svaka porodica ili pojedinac ive u odreenim
ciklusima koji se gotovo svakodnevno ponavljaju. Sa
programabilnim digitalnim termostatima radijatore
moete podesiti tako da prate Va nain ivota i
samim tim omoguite utedu energije i do 50% u
odnosu na druge klasine sisteme grejanja.
PODNO
GREJANJE
Zamislite izlazak iz kade, u hladno
jutro, na ploice zagrejane na 25C.
Zamislitedahodatebosipozagrejanom
poduukuhinjidoknapoljupadasneg.
IDEALNA KOMBINACIJA
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

Odgovor na zahteve sutranjice je ve vie od
60 godina pokreta razvoja frme REHAU. Rezultat
je visokotehnoloki materijal od staklenih vlaka
na RAU-FIPRO i inovativna konstrukcija profla
GENEO. Posle primene u aviogradnji i bolidima
formule 1, izuzetne performanse staklenih vlaka
na donose nam novi kvalitet i u gradnji prozora.
GENEO je 6-komorni sistem profla, sa tri
dihtunga, sistemske dubine 86mm, i predstavlja
energetski najbolji sistem od prozorskih profla
danas prisutnih na tritu (klasa A).
OsobineprozoraodGENEOprofla:
Prvi potpuno armiran sistem prozorskih profla.
Proizveden od visokotehnolokog materijala
RAU-FIPRO.
Energetski najefkasniji profl klase A,
pogodan kako za standardne pasivne kue
(Uw=0,73 W/mK) tako i za niskoenergetske
kue (Uw=1,1 W/mK).
Najbolja zvuna zatita bez elinog
ojaanja, sa do sada nedostignutim vrednos
tima (staklo 50 dB = Rw,p 47 dB) pri zvunoj
izolaciji klase 5 i optimalnoj energetskoj
efkasnosti optimalna toplotna izolacija se
podrazumeva.
Protivprovalna zatita klase 3. Protivprovalna
zatita klase 2 bez elinog ojaanja sa izuzet
nim izolacionim sposobnostima optimalna
toplotna izolacija se podrazumeva.
Proverene, glatke povrine, garantuju manje
prljanje i lako odravanje.
Optimalan pritisak pri zatvaranju prozora za
maksimalan komfor.
Elementi velikih dimenzija sa elegantnim vid
nim irinama za optimalno proputanje solarne
energije i za modernu arhitekturu.
Visoka investiciona sigurnost, jer sistem ispu-
njava EnEV*-standarde, i dugorono odranje
vrednosti Vae nekretnine.
*propisi za utedu energije ministarstva graevine
NOVA
DIMENZIJA
PROZORA
Pre renoviranja:
stari drveni prozori.
Veoma visok gubitak
toplote preko prozora
(na slici crveno)
Posle renoviranja:
gubici energije sman-
jeni na minimum
pomou prozora od
GENEO sistema
profla.
NEPOBEDIV
U TOPLOTNOJ
IZOLACIJI
Zamenom starih
prozora novim
GENEO prozorima
uteda je ogromna:
* Smanjenje gubitaka energije kod prozora prilikom zamene starih drvenih ili PVC prozora iz 80-ih godina
(Uf=1,9, Ug=3,0) prozorima od GENEO prola (Uf=0,86, Ug=0,5, dimenzije prozora 123 1148 cm)
elite da saznate vie
o GENEO prozorima,
od Hightech-materijala
RAU-FIPRO:
www.rehau.rs/geneo
Graevinarstvo
Automotivi
Industrija
www.rehau.rs
DAZFF00AAD RS GENEO Kampagne AZ 210 x 280 Casa Viva 21105.indd 1 16.05.2011 12:48:43
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Do sada sprovedene studije pokazuju da preko
45% energije unutar zgrada odlazi kroz vrata
i prozore. To dovodi do gubitaka energije zimi,
kao i do vee upotrebe klima ureaja leti. Izola
ciono staklo je idealno reenje za ovaj problem;
u isto vreme uva energiju, titi ivotnu sredinu i
poveava kvalitet ivota.
ZAMENOM PROZORA DO
UTEDE
Kvalitetna, energetski efkasna stolarija je pre
svega odlina insvesticija i dugorono reenje za
va dom. Energetski efkasan prozor danas predstav
lja sinergiju svojih komponenti - profla od koga je
napravljen i niskoemisionog stakla.
Zamenom starih drvenih prozora novom alu-
minijumskomiliPVCstolarijompotrebazazagre-
vanjemsemoeredukovatiido30%augradnjom
stolarije sa niskoemisionim staklom mogue su
utedeido1.000eurgodinje.
NOVIPROFILINATRITU
Energetski najefkasniji materijali danas su
PVC i aluminijum. Oni raspolau dobrom toplotno-
izolacionom moi to znai da imaju izuzetno nisku
sposobnost sprovoenja toplotne energije. Tome
doprinose i termo-most kod aluminijuma i vazdune
komore kod PVC-a koje daju ovim materijalima
izuzetne izo lacione karakteristike. Prozori naprav
ljeni od kva litetnog PVC profla sa est komora
omoguuju visoku energetsku efkasnost i dobro dih
tovanje, to doprinosi utedi energije i smanjenju
trokova grejanja.
Preduzee Lukal Aluminium System nudi dva
nova proizvoda nemake kompanije Gealan, jed
nog od vode ih proizvoaa PVC profla u Evropi
pod skrae nim nazivom STV i IKD. STV - Statische-
Trocken-Verglasung (Statiko-suvo zastakljivanje) i
IKD - Intensiv-Kern-Dammung (Intenzivna izolaciona
jezgra) predstavljaju revoluciju u izradi i izolacionim
svojstvima prozora.
STV je nemaka skraenica za nain izrade pro
zora statikim zastakljivanjem prozora pri emu
Energetski efkasni
standardi prozora
Zamenom starih drvenih prozora novom aluminijum-
skom ili PVC stolarijom potreba za zagrevanjem se
moe redukovati i do 30 a ugradnjom stolarije sa
niskoemisionim staklom mogue su utede i do
1.000 eur godinje
Proizvodi preduzea Lukal Aluminium System
zadovoljavaju stroge kriterijume koji se tiu
standarda, procesa proizvodnje i ugradnje stakla a
ono to se istie je njihova dugotrajnost.
statiko ojaanje krilu prozora daje samo staklo koje
se lepi posebnom trakom za krilo. Time se tedi na
vremenu i materijalu, a to je najvanije dobijaju se
znatno bolja izolaciona svojstva prozora.
IKD je skraenica za sastav profla sa intenzivnim
izolacionim jezgrom unutar PVC profla. Radi se o
tome da sam profl iz kojeg se izrauje prozor u
svom jezgru u vazdunoj komori ima posebnu izo
lacionu penu koja se ubrizgava pri samom procesu
proizvodnje profla. U kombinaciji sa STV proflom
u kome nema elinog ojaanja dobijamo prozor
sa vrhunskim termo-izolacionim svojstvima gde se
toplotni koefcijent sputa i do Uf = 0,78 W/m
2
K,
to je do sada s klasinim sastavima PVC profla bilo
nemogue.
Lukal Aluminium System svojim inovacijama PVC
pro fla omoguuje izradu prozora koji zadovoljavaju
standarde za ugradnju na pasivne kue (Uw = 0,8 W/
m
2
K).
LOW-ESTAKLO
Niskoemisiono staklo punjeno argonom ini
deo standardne ponude beogradskog preduzea
Lukal Aluminium System. Niskoemisiono staklo na
prozorima postie odlian koefcijent provodlji
vosti 1.1 W/m
2
K i smanjuje gubitak toplote za
60 - 70% kada se uporedi sa standardnim termo
staklom. Za ove izuzetne karakteristike zasluan
je vrlo tanak, ali izuzetno funkcionalan niskoemi
sioni flm i plemeniti gas argon kojim je ispunjen
prostor izmeu stakala.
U ponudi Lukal Aluminium System-a se pored
profla nalaze i okovi proizvodjaa Winkhaus,
metalni tiplovi, zaptivne pene i ostali materijal
remomiranog proizvoaa Selena, Niovi okretno
nagibni sistemi nove generacije sa pionirskim
dizajnom i perfektnim osobinama termo i zvune
izolacije a dihtovanje i otpornost na klimatske
uticaje obezbeuje se EPDM gumama i kederima.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Kako bi ublaili globalne klimatske promene
izazvane nekontrolisanom potronjom energenata
koji zagauju nau prirodnu sredinu sve vei broj
ljudi se odluuje za ugradnju termostakala koja
tede energiju i doprinose zdravijem okruenju.
Pametnastakla
I dok veina konvencionalnih dvostrukih staka
la imaju aluminijumsku ili lajsnu od nekog drugog
metala koja moe prouzrokovati gubitak toplote
preko hladnih mostova ivica stakla, prozori
opremljeni Edgetech Super Spacer-om izmeu dve
table stakla, aktivno spreavaju gubitak toplote.
Staklo 4SEZONE, nov proizvod u ponudi kompanije
Tinis, sa Super Spacer-ovim savitljivim lajsnama
ini, do sada, najefkasniji izolacioni termopaket.
Utede
Edgetech Super Spacer je 950 puta manje
propustan od aluminijumskih lajsni, to umanjuje
ukupnu U-vrednost prozora i do 0.2W/mK; izola
ciona stakla sa Super Spacerom mogu da smanje
i do 94% gubitak toplote preko prozora; njegova
ugradnja moe doneti utede u grejanju i do 200
evra godinje. Kada se ovome doda i manji rad
klima ureaja zbog bolje izolovanih prozora koji
uvaju hladan vazduh u prostoriji od zagrevanja,
jasno je da se utede ostvaruju tokom cele godine
a ne samo u zimskim mesecima.
Brigaozdravomokruenju
Naravno, dobar prozor nee samo uticati na
utede energije ve i na celokupni kvalitet prostora
za ivot i rad.
Porodino preduzee Tinis Company postoji od
1992. godine i bavi se trgovinom staklom i svim
prateim proizvodima; osim svih vrsta stakala,
ogledala, ornament stakla, refektivnog stakla,
obojenih stakala, ogledala, ogledala u boji, u po
nudi je i sav potreban materijal za izradu termo
prozora, sve vrste zaptivnih masa, aluminijuske
izo lajsne, silikonske kuglice - sve to je potreb
no za staklarsku radnju ili proizvodnju ALU i PVC
stolarije.
Prozori sa Super Spacer sistemom mogu da sma-
nje raune do 20% kao i emisiju ugljen dioksida za
oko tonu godinje - to je koliina koju auto proiz
vede za tri meseca. Super Spacer smanjuje buku
do 2dB kao i kondenzaciju do 70% ime praktino
eleminie bu, a time i potencijalne alergene.
Pametni
prozori
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Pojam cloud danas oznaava platformu na
jnovije generacije koja je sutinski izmenila nain
na koji se grade kompleksni sistemi za korienje
i pruanje najraznovrsnijih informatikih servisa
putem interneta kao univerzalnog medija.
Utehnikomsmislu,cloudpredstavljaskup
velikog brojapovezanih raunara(tzv. grid) sa
pripadajui procesorima, diskovima, memo-
rijom i drugim hardverskim resursima koji se,
zahvaljujui inteligentnom upravljakom soft-
veru,videkaojedanvelikivirtuelniraunar.
Sveukupni hardverski resursi tako povezanih
raunara formiraju oblak iji se delovi al-
ociraju pojedinanim aplikacijama korisnika,
nazahteviuskladusakonkretnimpotrebama.
Do sada je bilo uobiajeno da kompanije grade
svoj poslovno-informacioni sistem u sopstvenom
prostoru i na sopstvenom hardveru, ulaui velika
sredstva u specijalizovani radni kadar i nabavku
potrebnog hardvera i softvera. Tako razvijena
platforma obino je loe odravana i veoma kru
ta, nedovoljno iskoriena u periodu kada su kom
panijske potrebe manje ili nesposobna da podri
iznenada narasle potrebe.
Deo ovih problema moe se ublaiti uz pomo
vaeg internet provajdera od kojeg moete da
iznajmite potrebne servere i tako problem njiho
vog odravanja prebacite na nekog drugog. Ali to
i dalje ne reava problem optimalnog korienja
resursa limitiranih fzikim kapacitetima samih
servera. Tek kada svoje poslovne aplikacije i
sisteme prebacite na cloud platformu dobijate
ono to je u dananje vreme od esencijalne
vanosti: sposobnost da angaovane hardverske
resurse u potpunosti prilagodite trenutnim potre
bama, zadravajui pritom mogunost da ih na
brz i jednostavan nain modifkujete kada se vae
potrebe izmene. Danas jedino cloud platforma
omoguava lako skaliranje vaih aplikacija, uz ga
rantovane performanse i do skoro nezamisliv nivo
dostupnosti, redundanse i sigurnosti podataka.
U mnotvu cloud tehnologija koje su danas
Cloud
na raspolaganju, EUnet se opredelio za AppLogic
cloud platformu iza koje stoji Computer Associ
ates, jedan od globalnih lidera na polju savre
menih informacionih tehnologija. AppLogic nudi
jednostavno reenje za sve, poevi od manje
zahtevih korisnika kojima je dovoljan jedan Linux
ili Windows server, preko kompanija koje trae
pouzdan smetaj za svoje manje ili vie sloene
internet prezentacije.
Ono to, meutim, AppLogic izdvaja od kom
pletne konkurencije je, pre svega, mogunost
brzog graenja najsloenijih poslovnih sistema,
aplikacija i mrenih reenja od predefnisanih soft
verskih komponenti. Svaka od komponenti moe
se dobiti na klik, u roku od nekoliko minuta,
sa feksibilno defnisanim procesorskim, memo
rijskim i drugim resursima. Povezivanje ovakvih
komponenti u jednu celinu vri se pomou brzih,
intuitivnih grafkih alata koji drastino pojednos
tavljuju proces implementacije i skrauju vreme
isporuke gotvog reenja. EUnet je razvio App
Logic komponente za veinu standardnih inter
net servisa i aplikacija (web-server, email-server,
kompletan CRM sistem...). Te komponente EUnet
ve koristi za svoje interno poslovanje, ali ih,
kroz neprekidno rastui katalog cloud-komponen
ti nudi i svim zainteresovanim korisnicima po SaaS
(Software-as-a-Service) modelu.
Zahvaljujui timu svojih strunjaka i inenjera
EUnet je napravio i dodatni korak napred: svim
korisnicima cloud servisa, EUnet je stavio na
raspolaganje i kontrolni panel pomou kojeg u re
alnom vremenu mogu da upravljaju hardverskim
resursima koji su alocirani njihovim komponen
tama, servisima i aplikacijama.
Vano je istai da uz ovakav kvalitet tehnikog
reenja EUnetove cloud platforme idu i znaajano
manji trokove eksploatacije, neto to je u
dananje vreme tednje i ekonomske krize jedna
ko potrebno svima, kako pojedinanim korisnici
ma i malim biznisima, tako i najveim kompani
jama koje troe ogromna sredstva na odravanje
i eksploataciju sopstvene infrastrukture. Upravo
injenica da korisnik u svakom trenutku plaa
samo ono to mu treba, kada mu treba i dok mu
treba predstavlja jednu od kljunih prednosti
cloud tehnologija.
Potencijalni korisnici Cloud hostinga su sve
kompanije koje imaju zahteve za pojednostav
ljenjem IT infrastrukture, skalabilnost, visoku
dostupnost i ele da plate samo za IT resurse koji
su im zaista potrebni.
Bez obzira na veliinu, svakoj kompaniji je
potreban mail server koji vam omoguava da pristu
pate svojoj elektronskoj poti sa bilo kog mesta
na svetu gde postoji Internet konekcija. Takoe,
servisi za voenje projekata, unapreivanje up
ravljanja vaim postojeim i potencijalnim koris
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
nicima, exchange serveri za bru i jednostavniju
e-mail komunikaciju, mailing liste za slanje e-
mail poruka na vie adresa u istom trenutku, razni
sistemi za postavljanje i skladitenje dokumen
tacije i internu komunikaciju u kompaniji, VoIP
telefonske centrale za besplatnu komunikaciju,
kao i mnogi drugi servisi po vaoj elji mogu biti
instalirani na Cloud serveru znatno jeftinije i bre
nego to je to tradicionalna hosting infrastruktura
dozvoljavala. Poenta je u injenici da vi zaku
puljujete ve pripremljen standardizovan servis
koji vam olakava i ubrzava poslovanje.
Garantovanadostupnostvaih
aplikacija
Jedna od bitnih prednosti Clouda je u hard
verski neprekid
nom radu. Cloud
infrastruktura je
tako kreirana da
se svi vai podaci
automatski ko
piraju na drugi
fziki server u
sistemu, tako da
ukoliko nekim
sluajem doe do
pada jednog servera, vai podaci u roku od neko
liko minuta postaju aktivni na drugom serveru.
Sa backup opcijom, vai podaci e ostati
sauvani i ukoliko doe do neeljenog gubitka
sadraja usled brisanja, izmena ili zlonamernih
napada na sistem. Kod tradicionalne infrastrukture
Korisnik vie ne mora da razmilja o izboru op
erativnog sistema i potrebnim hardverskim resursi
ma. Praktino da nema aplikacije koja se ne moe
postaviti na EUnetovu cloud platformu sa svim
potrebnim resursima.
Nema ulaganja u hardver, to skrauje vreme
potrebno za aktivaciju servisa.
Odgovornost za ispravno funkcionisanje hard
vera i softvera sada je u rukama EUneta.
Garantovane performanse, bez obzira na broj i
vrstu aplikacija koje se nalaze u EUnet oblaku.
Skalabilnost: brza promena alociranih hardver
skih resursa, u skladu sa potrebama, na zahtev ko
risnika ili samostalno, kroz kontrolni panel
Fleksibilnost: postojei sistem lako se proiruje
novim komponentama.
Pouzdanost i visoka dostupnost: sistem e funk
sionisati ak i u sluaju tehnikog otkaza neke od
komponenti sistema.
Dostupnost: podacima smetenim na cloud
platformu moe se pristupiti sa bilo kog mesta u
svetu, putem interneta.
Korisnik plaa samo ono to koristi, dok ko
risti.
Brz razvoj kompleksnih sistema iz kataloga pre
defnisanih komponenti: EUnetova cloud platforma
bazirana na AppLogicu predstavlja idealno reenje
za implementaciju najsloenijih poslovno-informa
cionih sisitema. Na raspolaganju vam je itav tim
EUnetovih inenjera koji e vam u najkraem roku
izgraditi optimalno reenje.
Osnovne prednosti
EUnet-ove cloud platforme?
vam je bilo potreb
no i do nekoliko
sati da biste pon
ovo osposobili ceo
sistem.
Najsi gur nije
reenje za vae
poslovanje Data
centri sa 99,9 %
SLA
S i g u r n o s t
vaih podataka u profesionalnim Data centrima
neuporedivo je vea od inhouse reenja. Svaki
Data centar koji ispunjava najnovije standarde
u obavezi je da ima zatitu od poara, nestanka
struje ili neeljenih upada u sistem. Takoe, u
Data centrima se o sigurnosti sistema brine tim
inenjera 24 asa dnevno, 365 dana godinje.
Za potrebe iznajmljivanja Cloud hosting usluge
svojim korisnicima, kompanija EUnet koristi Tier-3
Data centre na tri lokacije u svetu, u Beogradu,
Londonu i Majamiju.
Ekonomska kriza je naterala najvee svetske
IT kompanije da iznau reenja za poslovanje
koja e biti mnogo jeftinija i sigurnija. Ugledajte
se na praksu velikih i uspenih, kojima je donela
utedu i defnitivno pravo reenje za poslovanje.
Prestruktuirajte vae IT poslovanje, poverite ga
EUnet Cloud Computing reenjima.

PrelazaknaCloudHosting
Softver-kao-Servis (SaaS) i Cloud tehnologi-
jaseintenzivnokoristenasvetskomtritu,a
na Balkanu su u ranoj fazi razvoja. Ipak kom-
panijesesvevieodluujuzausvajanjeCloud
tehnologije zbog brojnih navedenih prednosti.
Dosada,jedinaopcijazaCloudhostingsubile
javne Cloud platforme koje nudi Amazon i sl,
hostovaneuSADiliEU.OdpredvegodineEU-
netomoguavakompanijamauSrbijiiregionu,
dakoristeCloudservisezasnovanenaAppLogic
platformikompanije 3TERA iz grupacije Comput
er Associates, hostovane u najmodernijim Data
centrimauBeogradu,LondonuiMajamijuIpo
izuzetnopovoljnojceni.
Specijalnost u EUnetu su Cloud hosting servisi
i podrka klijentima u pristupu i usvajanju Cloud
Hosting tehnologije. Mi vam moemo asistirati u
strategiji, planiranju, analizi trokova, migraciji
i proceni potrebnih znanja. Nai poslovni konsul
tanti i sistem dizajneri su tu da vam prue potreb
na znanja i vetine tokom integracije ove revolu
cionarne tehnologije u va posao. Predstaviemo
vam gde su najvee utede i prilike za dalji rast
i razvoj kroz Cloud tehnologiju. Pozovite nas ve
danas radi dogovora o besplatnim inicijalnim kon
sultacijama.
Eunet d.o.o.
Cloud Services Enquiries
Tel: +381 (11) 330 5605
Email: cloud@eunethosting.rs
www.cloud.rs
E
2

p
r
i
m
e
r

i
z

p
r
a
k
s
e
E
2

p
r
i
m
e
r

i
z

p
r
a
k
s
e
Saobraaj danas predstavlja veliki stres za
vozaa, guve su svakodnevne a pronalaenje
slobodnog parking mesta oduzima poprilino vre
mena. Pametna parking reenja pruaju sigurn
ost za vozilo, smanjuju utroeno vreme vozaa
za pronalaenje slobodnog parking mesta, tede
elektrinu energiju za rasvetu parking povrina
i pruaju kvalitetnije funkcionisanje okoline. Sa
ekoloke strane na taj nain smanjuje se koliina
ugljen-monoksida emitovanog iz automobila.
Pametna parking reenja projektuju se pre same
izgradnje objekta a sam projekat zavisi od namene
i zahteva objekta i naina korienja parkinga. Nije
ista funkcionalnost parkinga u supermarketu u odno
su na gradske parkinge, aerodromske parkinge i sl.
Primer dobro organizovanog zatvorenog
parkiralita je parking supermarketa Super Vero u
Ul. Vojvode Stepe gde je na prvom mestu favorizo
vana udobnost kupca a pritom se vodilo rauna i da
sistem bude jednostavan za upotrebu (kako vlasniku
parkiralita tako i samim vozaima), i mali potroa
elektrine energije. Kada se kae da je ovakav
sistem mali potroa elektrine energije to se odno
si na injenicu da kada vozila nema na ulaznim i
izlaznim terminalima, odnosno nema zauzetosti in
duktivne petlje sistem odlazi automatski u stand-
by reim i tada je potronja elektrine energije 0
(nula).
Pametna parking reenja u ovom sluaju
odnose se na parkiralita sa naplatom i gratis (be
splatnim) periodom koji je dovoljan da potroa
izvri kupovinu i napusti parking nakon kupovine
kako bi oslobodio mesto sledeem potroau. Gratis
period je veoma popularan u ovakvim i slinim ob
jektima jer omoguava potroau da uz besplatan
parking obavi kupovinu ali i samom objektu da u
toku radnog dana uvek ima dovoljno mesta za svoje
klijente.
Tehnikim sistemima zatite (sistem za de
tekciju i dojavu poara, sistem detekcije ugljen
monoksida, sistem protiv provale i sistem video
nadzora) obezbeuje se sigurnost parkiranim au
tomobilima i mogunost da se reaguje u poetnim
fazama nastajanja vanrednog dogaaja (kraa
automobila, poar itd).
Postoje dve metode naplate: plaanje na izlazu
Pametni
parking
(Pay on Exit) i naplata na naplatnom mestu u okviru
supermarketa ili trnog centra.
Kod pametnih parking sistema praktikuju
se sistemi za navoenje automobila do slobodnih
parking mesta. Ovakvi pametni podsistemi navode
automobil najkraom putanjom do slobodnog park
ing mesta i time tede gorivo i vreme potroaa a
samim tim i emisiju izduvnih gasova.
Nezaobilazni sistem koji upotpunjuje jedan pa
metni parking sistem je i sistem za utedu elektrine
energije kod javne rasvete zatvorenih parkiralita.
Ovakvi pametni sistemi za rasvetu donose utedu u
elektrinoj energiji i do 60% od ukupne vrednosti
koja se potroi samo na rasvetu.
Kontrola ulaska na zatvorenim parkiralitima je
imperativ svakog parking sistema, a kako je registar
ska tablica jedinstvena za svaki automobil ponaosob
realizuje se sistem prepoznavanja registarskih ta
blica i u zavisnosti od toga defnie se da li e se
pristup zabraniti ili dozvoliti.
Ovakvom fuzijom raznih tehnikih sistema, re
alizuje se jedan pametan parking sistem koji dovodi
do smanjenje potronje elektrine energije, emisije
ugljen monoksida i na kraju zadovoljnog potroaa
odnosno korisnika zatvorenog parkiralita.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Kvalitet i trokovi transportnih usluga imaju
znaajan uticaj na konkurentnost kompanija,
ekonomski razvoj i kvalitet ivota. Transportni
sektor EU direktno zapoljava oko 10 miliona lju
di, to predstavlja 4,5% ukupnog broja zaposlenih
i ostvaruje 4,6% BDP. Proizvoai transportne
opreme obezbeuju dodatnih 1,7% BDP i 1,5 mil
iona radnih mesta.
Evropska komisija je krajem marta usvoji-
la dokument (Roadmap to a Single European
Transport Area COM (2011) 144 fnal) koji
obuhvata 40 inicijativa predvienih za real-
izacijuunarednih10godinaitouciljukreiran-
ja konkurentnog transportnog sistema koji e
poveati mobilnost, ukloniti tehnike i admin-
istrativne barijere, smanjiti potronju goriva,
emisijuugljenikovihjedinjenjainezaposlenost
uovomsektoru.
Kljune take
Insistiranjenaznaaju
odrivostitransporta
Transportno pogonsko gorivo je i dalje u 96%
sluajeva nafta, a tokom 2010. godine EU je
uvezla nafte u vrednosti od 210 mlrd EUR. Dok
veina sektora smanjuje emisiju CO2 jedinjenja,
u transportu to nije sluaj. Kako bi se dostigao
evropski cilj ukupnog smanjenja emisije CO2 za
80% u periodu 1990-2050 godina, potronju goriva
u transportu je neophodno smanjiti bar za za 60%
promenom vrste goriva koje se koristi i promenom
naina na koji se putuje.
Transport je odgovoran za oko 25% EU emisije
gasova koji izazivaju efekat staklene bate, pri
emu do 71,3% emisije dolazi kroz drumski prevoz
robe i putnika. Uz to privatni automobili iako nisu
energetski efkasan vid transporta kreiraju 72%
putnikih kilometara u EU.
Smanjenje mobilnosti nije opcija koja je
predviena dokumentom, pa e konsolidacija
tereta i prevoz veeg broja putnika odjednom
biti podran u narednom periodu. S obzirom da
drumski transport i dalje ima primat i da se 50%
robe u EU transportuje na relacijama do 50km,a
ak 75% robe se transportuje na udaljenost do
150 km, planiran je modal shift koji podrazumeva
prebacivanje 30% tereta (na relacijama duim od
300km) sa druma na eleznicu i unutranje plo
vne puteve do 2030. godine. Ovaj teko dostian
cilj koji je od sutinskog znaaja za razvoj trans
portnog sistema do 2050. godine podrazumeva
poboljanje kapaciteta, otvaranje trita i in
teroperabilnost ovih vidova transporta.
Korienjepametnih
reenjauciljurazvoja
efkasnijegtransporta
Nova generacija avionskih motora, korienje
automobila na elektrini pogon, nova reenja au
tomobilskih motora koja emituju 28 puta manje
CO nego pre 20 godina i troe 15% manje goriva
nego pre 10 godina, autobusi koje tokom pro
tekle 3 godine u 9 gradova EU pokree hidrogen,
korienje navigacionih ureaja koji smanjuju
duinu putovanja, tehnoloke inovacije koje do
vode do smanjenja nivoa buke, poboljanje bez
bednosti u drumskom saobraaju kroz korienje
novih tehnologija poput ABS, ESC i sl. predstavl
jaju neka od reenja na ijem e se unapreenju
insistirati u narednom periodu.
U tom cilju bie podrane inovacije koje se
tiu razvoja energetski efkasnijih vozila-motora,
odrivih goriva, propulzionih sistema, upravljanja
transportnim sistemom i to veim korienjem
informacionih sistema u oblasti transporta.
Konkurentniji
transport uz
efkasniju upotrebu
raspoloivih izvora energije
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Uklanjanjetehnikihiadmin-
istrativnihbarijerazaslobod-
no kretanje robe i putnika
U narednom periodu po pitanju eleznikog
transporta neophodne su nacionalne bezbednosne
resertifkacije, kao i ujednaeno korienje sig
nalnih sistema, uzimajui u obzir da je u EU u up
otrebi sedam dimenzija koloseka, kao i elektrina
struja razliite voltae i frekvencije.
U meunarodnom drumskom transportu prob
lem koji treba prevazii je neophodnost raspo
laganja eurovinjetom, 5 nacionalnih vinjeta i
8 razliitih tagova kako bi se prevoznici kretali
drumovima bez zaustavljanja na naplatnim ram
pama.
Otvaranje trita u vazdunom saobraaju je
imalo znaajnog efekta po pitanju broja putnika
i postojeih ruta iji je broj u poslednjih 20 go
dina porastao za 140%, dok je problem koji u EU u
narednom periodu treba prevazii funkcionisanje
27 sistema za upravljanje vazdunim saobraajem
to svakoj putanji dodaje proseno 49km.
ist gradski prevoz bi do 2050. godine
trebalo da dovede do smanjenja konvencionalno
pokrenutih vozila za 50%, a inicijative kojima bi se
podrao ovaj cilj se odnose na: strateko korienje
prostora, elektronsko odreivanje ruta, eme na
plate korienja vozila u gradovima, efkasan javni
prevoz, adekvatnu infrastrukturu za nemotorizo
vana vozila, uporebu istih vozila i sl.
Kao poseban cilj u narednom periodu se
namee potreba potpunog i konkurentnog integ
risanja regiona kada se ima u vidu nesrazmera u
postojeim sever-jug i istok-zapad trans-evrops
kim transportnim mreama.
Investiranjeuinfrastrukturnu
mreu
EU raspolae sa 4,5 miliona km puteva, 212
500 km pruga i 41 000 km unutranjih plovnih
puteva. Transportna infrastruktura novih lanica
EU je u dosta skromnom stanju, pa su predviena
ulaganja u infrastrukturu do 2030. godine oko 1,5
milijardi eura. Investicije koje se tiu ulaganja
u vozila i opremu kako bi se postiglo smanjenje
emisije tetnih gasova iznosi dodatnih milijardu
eura.
Zakljuak
U narednom periodu insistirae se na transpar
entnim izvorima fnansiranja infrastrukture kroz
privatno-javno partnerstvo, naplatu korienja
infrastrukture i internacionalizaciju eksternih
trokova.
Iako Bela knjiga transporta 2011 nema snagu
propisa Evropska komisija na osnovu ovog doku
menta priprema niz preporuka od kojih se moe
oekivati da u narednom periodu dovedu do
poveanja broja kompanija koji se bave reenjima
za alternativnu mobilnost, kao i razvojem infor
macionih sistema u slubi predloenih reenja, uz
brojna ogranienja za poslovanje kompanija koje
se bave logistikom i prevozom robe.
S obzirom da implementacija predloenih
reenja moe dovesti do znaajnih promena u
transportnom sistemu i potrebe za poveanjem
fnansijskih sredstava i ulaganjima
kompanija koje se bave delatnou
saobraaja, zakljuak je da prepo
ruke moraju biti usklaene sa mera
ma podrke ovom sekoru kako bi se
izbegli negativni uticaji na kompanije
u oblasti transporta.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

intervju
Utede
u logistici
E2:Dalijeekonomskakrizauticalanaposlo-
vanjeusektorutransportainakojinain?
Poslovanje se promenilo utoliko to se cene
transporta ne menjaju zbog borbe kompanije sa
konkurencijom, a cene trokova rastu, tako da je
trenutno situacija jako nepovoljna.
E2: Kakosejednapediterskakuaboripro-
tivpoveanjacenegoriva?
Ne postoji nain da se borite protiv toga kako
u svetu, tako i kod nas.
E2: Kojesumeretednje?
Trokovi su fksni, tako da je teko ostvariti
utedu. Jedan od naina je angaovanje dobre
vozake posade; neki vozai troe po preenom
kilometru manje goriva od drugih, a dobra vozaka
posada e uvati vozilo i svesti trokove servisa i
odravanja na minimum.
E2: Dalisenaduestazevieisplatiposedo-
vanjesopstvenihkamionailiangaovanjetreeg
lica(prevoznika)?
Isplativije je angaovanje treeg lica. Pred
nost saradnje sa treim licima je, pre svega, man
ji rizik od gubitaka zbog kursnih razlika i trokova
uslovljenih kvarovima.
E2: Koje su prednosti posedovanja sopst-
venogvoznogparka?
Sa nekim kompanijama ne bismo uopte mogli
da saraujemo da nemamo sopstvene kamione.
Imate vie mogunosti da odgovorite na specifne
zahteve klijenata. Kada saraujete sa treim
licem oslanjate se na njegovu dobru volju.
E2:DaliinjenicadasmovanEvropskeuni-
jenegativnoutienatrokovetransporta?
Da, transporteri u EU, zbog nepostojanja
carine, imaju kraa tranzitna vremena. Dodatni
trokovi koje mi imamo su carina, kao i termi
nal. Paradoksalno je to da su, uprkos pomenutim
trokovima, cene transporta u Srbiji manje nego
u EU.
E2 magazin je nedavno imao priliku da razgovara sa Sneanom Ivkovi, rukovodiocem meunarodnog
transporta u kompaniji Gebruder Weiss.
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
Opel e ove jeseni i izbaciti tri nova modela:
revolucionarnu elektrinu Amperu sa produenim
dometom, novu generaciju Zafre Tourer i As-
tru GTC, sportsko kompaktno vozilo sa troja vra
ta. Astra GTC e imati svetsku premijeru na 64.
Meunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu, od
15. do 25. septembra 2011.
Nova Astra GTC je ultimativni Astra model u
pogledu dizajna i vozne dinamike i u velikoj meri
nadahnut vozilom Opel GTC Paris Concept koje je
prikazano na Svetskom salonu automobila u Parizu
prole jeseni. Astra GTC je pametan auto sa prih
vatljivom cenom - kako istiu u Opelu.
Ekskluzivnoveanje
Sve verzije Astre GTC, bez obzira na pogonsku
grupu i nivo opreme imaju prednje veanje sa amor
tizerima visokih performansi (HiPerStrut). U odnosu
na standardno Mekferson veanje Astre, HiPerStrut
je smanjio bono odstupanje u kretanju guma kao i
nagib toka to omoguava smetanje tokova veeg
prenika i vozaima daje oseaj sportske vonje.
Pametna Watt veza koja je ekskluzivna za
Opel je laka i kompaktnija u odnosu na multi-link
zadnju osovinu, prua veliku udobnost, odlinu
zvunu izolaciju i odlinu stabilnost/kontrolu.
FlexRide sistem upravljanja asijom nudi tri
razliita podeavanja na pritisak tastera: voza u sva
kom trenutku moe da bira izmeu uravnoteenog
Standard reima, podreenog udobnosti Tour
reima ili aktivnijeg Sport naina vonje.

etirimotorazapoetak
Astra GTC moe se odmah naruiti sa
mogunou izbora izmeu etiri razliite pogon
ske grupe jedne dizel i tri na benzinski pogon.
Ekskluzivno:
Nova Opel Astra GTC
Unapreen komon-rejl turbo dizel motor 2.0
CDTI sa izlaznom snagom poveanom na 121 kW/165
ks poboljan je dizel flterom za sitne estice i
estostepenim manuelnim prenosom. Isporuuje
do 380 Nm obrtnog momenta zahvaljujui over-
boost funkciji i omoguava dostizanje brzine od
100 km/h za 8,9 sekundi (najvea brzina je 210
km/h). Opelova Start/Stop tehnologija koja sman
juje potronju goriva u uslovima gradske vonje
standardni je deo opreme. Potronja goriva u
kombinovanom reimu vonje ne prelazi 4,9 litara
dizela na 100 km dok je emisija CO2 129 g/km. Sa
rezervoarom za gorivo od 56 litara, Astra GTC 2.0
CDTI moe da pree preko 1.100 km.

Inovativnetehnologijezaza-
bavuibezbednostuvonji
Ugraen je Opel Eye sistem prednje kamere
druge generacije. Sistem za prepoznavanje
saobraajnih znakova (TSR) moe da identifkuje
vie znakova nego pre. Pored poznatog Sistema za
upozorenje pri naputanju trake (LDW), kamera
sada podrava i novu funkciju praenja razdaljine
automobila (FDI) od vozila ispred njega.
Nova, etvrta generacija biksenonskih prednjih
svetala (AFL 4) debituje na modelu Astra GTC. Pored
devet funkcija AFL+ sistema ovo ukljuuje pomoni
sistem dugih svetala koji ukljuuje i iskljuuje duga
svetla u zavisnosti od prisustva drugih vozila moe
se pojaati i sistemom inteligentnog osvetljenja (ILR)
koji koristi prednju kameru Opel Eye sistema kako
bi izmerio razdaljinu od vozila ispred njega i kako
bi podesio kratka prednja svetla. Ovo omoguava
konstantno optimalno osvetljavanje puta bez zasle
pljivanja. Sa ovih deset funkcija, model Astra GTC
ima najbolji sistem svetala u segmentu.

Stilizovan,svrsishodandizajn
U poreenju sa konkurentima, model Astra GTC
ne pravi kompromis na funkcionalnosti uprkos diza
jnu koji podsea na kupe; njegov feksibilni prtljanik
prua 370 do 1.235 litara prostora preko 200 litara
vie od konkurencije. Obim prostora za stvari u ka
bini (za 5 osoba) je unapreen za 50% u odnosu na
prethodnu generaciju GTC-a, takoe zahvaljujui
elektrinoj parkirnoj konici koja oslobaa prostor
na centralnoj konzoli upravo tamo gde je prostor
za ostavljanje stvari najpristupaniji.
etiri pogonska sistema i dva seta opreme mogu
da se narue od 7. juna 2011. godine. Za sada, cene
se kreu od 21.750 evra (Astra GTC Enjoy sa 1.4l
Turbo motorom od 88 kW/120 KS) do 27.855 evra
(Astra GTC Sport sa 2.0l CDTI motorom od 121
kW/165 KS).
Opel Southeast Europe www.opel.rs
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
ivotni trokovi svakodnevno rastu (gorivo
i ivotne namirnice su prolog meseca ponovo
poskupeli, neke i u dvocifrenom procentu!), a na
alost veina naih plata je ostala ista. U situaciji
kada je sve tee spajati kraj sa krajem i krajeve
meseca, smanjenje trokova postaje neophodno.
Ponekad i svest o ekolokom ponaanju moe
lako ii ruku pod ruku sa smanjivanjem kunih
trokova.
3nainakakodasmanjite
svojekuneraune
Prebacite se na obnovljive energije
Obnovljive energije su odlian izbor iz
oiglednih razloga i bilo da planirate instaliranje
solarnih panela ili druge generatore obnovljivih
energija, za vae domainstvo to e sigurno pred
stavljati veliki inicijalni troak ali e vam na due
staze utedeti veu koliinu novca za raune za
struju.
Ako sami budete proizvodili energiju neete
za nju morati da plaate elektrodistribuciji ve
ete moi i da neiskoriene vikove prodajete
nazad elektrodistribuciji.
Dalivafriiderpreviehladi?
Nabavite termometar za friider (moete ih
naruiti i preko interneta) i iskoristite ga za testi
ranje temperatura vaeg friza i friidera. Friider
treba da bude podeen da radi izmeu od 2-4C
neto vie i rizikujete pojavu bakterija; a friz
bi trebalo da radi na temperaturama izmeu -18
i -15C. Mnogi od nas podeavaju temperature
mnogo nie jer veruju da e namirnice tako tra
jati due a u stvari, samo 10C nie nego to je
potrebno poveava potronju struje za 25%.
Koristitemainuzapranjesudova,alistvarno!
Olakajte sebi ivot i koristite mainu za pran
je sudova. Ovo ne zvui ba zeleno ali sve dok
je punite do kraja mnogo je enrgetski efkasnija
nego runo pranje; ako posedujete sudo mainu
vieg energetskog razreda ona e potroiti oko
15 litara vode po jednom pranju dok e za runo
pranje biti potrebno oko 90 litara na godinjem
nivou to je uteda od oko 19 tona vode i oko 230
sati pranja.
Dalisteznali?
poreti
Indukcione ploe za kuvanje kombinuju krae
vreme kuvanja i manju potronju - 60 % u odnosu
na klasine grejne ploe! Poto direktno zagrevaju
sadraj posude, izuzetno smanjuju gubitak en
ergije.
Friideri
Stari friideri, iz vremena pre uvoenja ener
getskih nalepnica, troili su istu koliinu elektrine
energije kao tadanji elektrini radijatori. Danas
potronja friidera razreda A+ odgovara potronji
jedne sijalice!
Mainezapranjevea
Maine za pranje vea su 1985. godine troile
132 litra vode po ciklusu, a danas samo 50 litara.
90 % energije, koju potroi maina za pranje vea
po ciklusu, odlazi na zagrevanje vode!
Mainezapranjesudova
Kod svakodnevnog pranja sudova u maini,
umesto na ruke, domainstvo utedi priblino
12 m
3
vode, to je jednomesena potronja
etvorolanog domainstva u kui, odnosno 200
tuiranja.
Energy Star
Prilikom kupovine obratite panju da li aparat
ima oznaku Energetske zvezdice. Ona mora biti
istaknuta na samom aparatu, i na kutiji u kojoj je
upakovan, i na prateoj dokumentaciji. Obavezno
zatraite od prodavca da vam pokae znak. Ako
znak ne moe da se pronae, onda se radi o ener
getski neefkasnom aparatu. Ne zaboravite, aparati
sa znakom Energetske zvezdice NISU obavezno
i skuplji od onih bez Energetske zvezdice, jer
cena zavisi od mnogih drugih fak
tora. Zapamtite, uvek moete da
birate - birajte energetski efkasne
ureaje i aparate.
Saveti za utedu
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
Potronja aparata u
domainstvu
tednjom energije smanjujemo trokove
domainstva, tedimo energiju za budue gener
acije i spreavamo zagaenje prirode. Saznajte
pravo stanje potronje Vaih kunih aparata.
Kotlovskogrejanje(16000-40000Wiza1,5do
4minpotroi1kWh)
Raunajui sa samo tri sata dnevnog korienja,
kotao snage 16 kilovata tokom pet jesenjih i
zimskih meseci potroi 7.200 kilovat-sati.
Kuni aparat koji troi daleko najvie elektrine
energije i pravi najvea optereenja i
poremeaje u niskonaponskoj mrei je kotao.
TApe/Grejalica(2000-6000Wza10do30min
potroi1kWh)
Tokom zime TA pe, pri racionalnom korienju,
potroi oko 60% ukupne elektrine energije jed
nog domainstva.
Ne dozvolite da toplota odlazi iz sobe! Kad je
hladno, drite vrata i prozore to due zat
vorenim. Proverite da li vrata i prozori dobro
zaptivaju; izolacione trake su jedno od reenja
za ouvanje toplote, koje je jeftino u odnosu
na dobitak.
Veina grejalica ima bar tri nivoa snage.
Ne ostavljajte ukljuene grejalice ako due
vreme neete biti u toj prostoriji. Osim to ra
sipate energiju, poveavate ansu za poara.
Pre spavanja, smanjite temperaturu na termo
statu. Zdravije je, a i utedeete.
Ako nameravate da napustite sobu na due od
tri sata, smanjite temperaturu na termostatu.
TA pe punite samo nou.
Klima ureaji (2000-5000 W za 12 do 30 min
potroi1kWh)
Klima ureaji su veliki potroai elektrine en
ergije. Centralizovani sistemi za klimatizaciju
troe oko 10 kilovat-sati, a kod nas najraspros
tranjeniji, tzv. split-sistemi, za jedan sat
potroe 1-3 kilovat-sata.
Instalirajte klima ureaj van direktnog dometa
suneve svetlosti
Bojler (1500-2500 W za 20-40 min potroi 1
kWh)
Na bojler u kupatilu otpada oko 15% elektrine
energije koja se potroi u domainstvu
Da bi bio korien na najefkasniji nain, podes
ite ga na temperaturu izmeu 50 i 55C .
Izbegavajte kupanje u kadi napunjenoj vodom.
Za tuiranje treba mnogo manje tople vode.
Iskljuite bojler kada naputate stan na due
od jedan dan.
Protoni, kuhinjski bojler, zajedno sa mainom
za sudove, potroi godinje 6% elektrine en
ergije jednog domainstva
Elektriniporet(1000-3000Wza20do60min
potroi1kWh)
Neka po
sude u kojoj
kuvate budu
pokl opl j ene!
Tako se top
lota zadrava
u posudi, pa e
i kuvanje biti
krae.
Voda i obroci
ne mogu da
budu topliji od
100C! Poto voda, supa ili teno jelo prokljua,
odmah smanjite temperaturu.
Mnogi obroci mogu u rerni da budu spremani
istovremeno. Tako je lake i Vama, ali i Vaoj
rerni.
Svaki put kad otvorite vrata rerne, setite se da
temperaturu u rerni sniavate za oko 15C.
Koristei posude ije je dno ue od ringle - ra
sipate toplotu.
Friiderizamrziva(200-400Wza150do300
minpotroi1kWh)
Proverite termostat: friider najefkasnije radi
ako je temperatura podeena izmeu 3 i 5C, a
friz na 0C.
Neka vrata friidera to krae budu otvorena
Pokrivanje posuda sa hranom smanjuje
koliinu vlage koja se stvara na unutranjim zi
dovima friidera i smanjuje njegovu efkasnost.
Obriite vodene kapi sa faa i posuda pre nego
to ih stavite u friider.
Ne postavljajte friider pored pei, radijatora,
poreta i drugih izvora toplote - friideru e
trebati mnogo vie vremena da postigne radnu
temperaturu.
Audiovideoureaji(100-300Wza180do600
minpotroi1kWh)
Sloiete se da nema potrebe da ostavite
ukljuene televizor, kompjuter, peglu i dr. ako
ih ne koristite.
Upotrebom opcije SCREEN SAVER na Vaem
kompjuteru, produiete vek ekranu, a
utedeete mnogo vie energije nego to Vam
na prvi pogled izgleda mogue. Za poetak, sa
berite snagu raunara i ekrana.
Osvetljenje (40-100 W po sijalici za 600 do
1400 min potroi 1 kWh)
Na osvetljenje godinje odlazi oko 3% uku
pne koliine elektrine energije potroene u
domainstvu, isto koliko i na friider.
Sijalice pojedinano nisu veliki potroai, ali se
istovremeno mnogo troe, i to u duem periodu.
Kada bi se u svakom od 3 miliona domainstava
u Srbiji koristila po jedna sijalica od 75 vati
manje, na uvozu elektrine energije svi zajed
no bi dnevno utedeli 36.000 dolara, meseno,
vie od million dolara!
Gasite svetlo za sobom ako u prostoriji nema
nikoga.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Pametne kue
Pametna Kua je pre svega ivotni stil, a tek onda
tehnologija. Kua je pametna jer se prilagoava
trenutnoj aktivnosti, raspoloenju, navikama i
ivotnom stilu svakog ukuana, a pritom ostvaruje
energetske utede. Pametna Kua je sistem kune
automatike maksimalno jednostavan za korienje,
odravanje i ugradnju. Sistemi su jednostavni za in
stalaciju kako na objektima koji su u fazi izgradnje,
tako i na gotovim objektima koji su ve u funkciji bez
dodatnih graevinskih radova, odnosno uz minimalne
korekcije elektroinstalacije. Skup elektronskih ele
menata koji se ugrauju iza prekidaa ili u namenske
elektro ormane u Vaem domu, ne naruavaju enteri
jersku zamisao ni jednog arhitekte i omoguavaju da
se ureajima (rasvetom, roletnama, klima ureajem,
grejanjem, bazenskom tehnikom...) upravlja putem
daljinskog upravljaa, telefona, touch screen-a, kao
i putem interneta.
Na pristup projektovanju i izvoenju sistema
je sveobuhvatan. Nai sistemi integriu sve to je
potrebno da se upotpuni ambijent ili ostvari uteda
energije. Sa Vae strane, ceo ovaj novi svet je jed
nostavan nekoliko klikova na daljinski i imate pot
puno novi ambijent. Napravite od svog doma mesto
zadovoljstva, zabave i druenja.
Pametna Kua Vam omoguava da daljinskim
upravljaem ili touch screen-om inicirate scenarija
koja e u trenutku pretvoriti ambijent Vaeg doma
u bioskop, diskoteku, bluz ili jazz klub ili mirnu oazu
za oputanje.
Sistem Pametna Kua se sastoji od tri komple
mentarna segmenta koji svaki ponaosob zadovoljava
neku od potreba naih korisnika. Ovi segmenti se u
potpunosti nadopunjuju i mogue ih je kombinovati
u jedinistvene integrisane sisteme.
-zaVaemomenteceo svet na dodir.
Glavna namena ovog segmen
ta Pametne Kue je prilagoenje
ivotnog ili radnog prostora
Vaim trenutnim aktivnostima ili
raspoloenju. Veliki akcenat je
na jednostavnosti korienja.
- tedia sistemi automa
tizacije namenjeni utedi en
ergije.
Bez obzira na to koji sistem
za grejanje i hlaenje imate re
alizovan u vaem stanu ili kui,
kao i koje sve potroae imate u
sistemu, automizacija po sistemu
Pametna Kua omoguava jed
nostavno integrisanje razliite
opreme i razliitih zahteva korisnika i njihovo
kombinovanje u jedinstvenu celinu.
-Multimedia neka sva ula uivaju.
Izbor i kupovina tehnikih ureaja donosi niz
nedouimica, gde kupiti ureaje, koja veliina TV je
optimalna, koji AV risiver, odgovarajui zvunici i na
kraju montaa i instalacija.
Utedite vreme i novac, obratite se naem
strunom timu koji e zajedno sa Vama oformiti
sistem koji je vrhunskog kvaliteta, dizajna i zadovol
java sve Vae potrebe.
Sistem Pametna Kua omoguava upravljanje
i sinhronizaciju rada sledeih podsistema u Vaem
objektu: rasveta; motorizovane roletne, zavese,
zamraivai i tende; sistemi grejanja i klimatizacije;
zagrevanje vode i rasveta u bazenu; bojleri i kotlovi
za grenjanje, solarni sistemi, toplotne pumpe, itd.;
bezednost i video nadzor; zalivni sistemi; sva druga
oprema koja radi na struju.
U standardnoj ponudi je i mogunost povezi
vanja mini meteoroloke stanice i iniciranje akti
viranja automatizovanih ureaja u skladu sa tre
nutnom veliinom meteorolokih parametara. Na
osnovu oitavanja vrednosti odreenih parametara
(temperature vazduha, vazdunog pritiska, brzine i
smera vetra, vlanosti vazduha i zemljita, koliine
padavina...) ivotni prostor klijenta se dovodi u
optimalan reim rada i ostvaruje punu energetsku
efkasnost.
Procenjene utede u potronji elektrine en
ergije koje se u reimu tednje ostvaruju kreu
se od oko 30% na grejanju u zimskoj sezoni do preko
50% na hlaenju u letnjoj sezoni, u zavisnosti od
vremenskih prilika i koefcijenta termike izolacije
objekta.
Cilj integracije svih podsistema u jedan
upravljaki je jednostavnije upravljanje i uteda
energije.
Upravljanje u sistemu Pametna Kua je mogue
daljinskim upravljaem, touch screenom, telefonom
i putem interneta. Takoe, na raspolaganju ostaju i
svi konvencionalni sistemi, poput prekidaa i tastera
za runu kontrolu.
Pojavom telefona poslednje generacije, a
posebno pojavom iPhone-a, na svetskom tritu je
dominantan trend napredne vizuelizacije sadraja i
upravljanja pomou ureaja osetljivih na dodir. Ovaj
trend je vidljiv i u upravljanju ureajima u stanu,
kui ili poslovnom prostoru.
Na osnovu dugogodinjeg iskustva u oblasti
kune automatike, inenjeri ION SOLUTIONS su raz
vili i predstavili tritu novi program za upravljanje
MAGIESTA. Ovaj program je serverska aplikacija
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
koja omoguava vizuelizaciju informacija i upravljan
je ureajima putem touch screena, raunara, iPod ili
iPhone ureaja. Veoma jednostavan korisniki inter
face omoguava brz i vizuelno lak nain upravljanja
ureajima ali i pogled na vremensku prognozu, web
kamere, sigurnosne kamere, aktuelne vesti, proveru
emaila, aktiviranje scenarija itd.
Sistemi Pametna Kua omoguavaju sveobuh
vatno upravljanje svim podsistemima u objektu, na
jednostavan i pouzdan nain. Mesto na kome se svi
oni sreu je automatika koja sve sinhronie, vodi
i pojednostavljuje korisniku koji upravljanje vri
putem daljinskog upravljaa, touch screen-a, tele
fona ili putem interneta.
Iskoristite priliku da se blie upoznate sa
mogunostima sistema Pametna Kua , kroz razgo
vor sa naim inenjerima. Za konkretan objekat i za
konkretne potrebe, nai strunjaci e Vam pruiti
pomo i podrku oko izbora najboljeg reenja
u pogledu automatizacije i utede energije, uz
voenje rauna o Vaem budetu.
Pored integracije sistema Pametna Kua
TM
, no
vosadska frma ION Solutions se bavi integracijom
BMS sistema na poslovnim objektima.
Energetska kriza, odnosno potreba za tednjom
energije, rezultirala je izuzetno znaajnim napret
kom tehnikih reenja. U dananje vreme, poslovni
objekti i njihovi korisnici postaju veoma zahtevni
po pitanju kvaliteta i stabilnosti radnih uslova jer su
najnovije studije nedvosmisleno pokazale da i male
promene u pogledu temperature, nivoa osvetljenja
ili kvaliteta vazduha izuzetno nepovoljno utiu na
produktivnost rada.
Atribut pametna, poslovni objekat dobija
prilagoavajui svoje parametre spoljanjem
okruenju i kompletnoj organizaciji koja sa zapos
lenima i klijentima u njoj provode radno vreme.
Potreba za automatizacijom poslovno-stambenih
objekata prvenstveno je nastala iz nastojanja da se
u njima utedi energija, sa obzirom da se oko 45%
ukupno proizvedene svetske energije troi upravo u
poslovnim i stambenim objektima.
Novosadska frma ION Solutions, u poslednjih
pet godina, posebno se istie na polju automatizaci
je poslovnih objekata i integracijom podsistema u
njima. Prvi rezultati uteda i smanjenja trokova su
postali vidljivi ve posle nekoliko meseci, a investi
tori koji su prvi prepoznali potencijal i mogunosti,
sada ve veoma raspostranjenog zahteva u moder
nom graevinarstvu, ve ubiru plodove svoje inves
ticije. Sistem je kroz utede sam sebe isplatio.
Na referentnoj listi ION Solutions najpoznatiji
poslovni objekti su Master Hala Novosadskog Sajma,
Airport City, Telenor Data Centar, upravna zgra
da Imel Group, HSBS Bank na Malti, Alpha Bank u
Beogradu, poslovna zgrada M-Invest, Sportski centar
Klisa sa bazenskim kompleksom, zgrada KBC Banke
u Beogradu, trni centar KIKA, upravna zgrada Ve
rano, Urgentni centar KCV u Novom Sadu...
Integrisani BMS ima mogunost nadzora i up
ravljanja nad zajednikim podsistemima objekta.
U tom poslu, on se oslanja na odreene param
etre dobijene merenjem ambijentalnih vrednosti u
kancelacijama, sobama-apartmanima, zajednikim
prostorijama, server salama, itd., ukoliko su oni deo
objekta. Dalje, BMS upravlja ambijentom u tim pros
torijama i na taj nain ostvaruje ciljane uslove koji
su primereni za odreeni prostor.
Ion Solutions
Laze Kostia 7, Novi Sad
Tel. +381 21 475 44 24
www.pametnakuca.rs
www.ionsolutions.net
Building Management System ili Building En
ergy Management System (BEMS) u svetu su na
jzastupljeniji komercijalni nazivi koji na tritu
oznaavaju sistem centralizovanog nadzora i upravl
janja poslovnim ili stambenim objektima. Postoji jo
niz sinonima za pomenute sisteme, a neki od njih
su: Pametna zgrada, Building IT, Building Automa
tion Control System (BACS), itd.
Integrisani BMS obuhvata sledee zajednike
podsisteme objekta:
Podsistem klimatizacije, grejanja/hlaenja (kli
ma komora, iler, toplotna pumpa, toplotna pod
stanica, itd.);
Kontrola spoljnog osvetljenja i osvetljenja u
zajednikim prostorijama objekta (hodnici, toa
leti, itd.);
Kontrola pristupa u zajednikim prostorijama;
Protivprovalni sistem u zajednikim prostorijama;
Merenje potronje elektrine energije, sani
tarne potrone vode kao i potronje podsistema
zaduenih za grejanje/hlaenje objekta;
Protivpoarni sistem;
Video nadzor;
Agregat, sistem za neprekidno napajanje UPS
U sluaju da objekat poseduje izdvojene neza
visne celine kao to su kancelarije, odnosno sobe-
apartmane, integrisani BMS obuhvata i sledee pod
sisteme:
Klimatizacija, grejanje/hlaenje svake celine
nezavisno;
Kontrola rasvete svake celine na nivou ukljueno-
iskljueno, sa mogunou defnisanja stepena
osvetljenja;
Kontrola zastora (zavesa, roletni, itd.);
Kontrola pristupa na nivou jedne celine;
Protivprovalni sistem na nivou jedne celine;
Detekcija curenja, itd.
Svi navedeni podsistemi su deo jedinstvenog BMS-a,
kao to je napomenuto, sa mogunou prosleivanja
svih signala (nadzornih i upravljakih) u kontrolni cen
tar. Na ovaj nain je obezbeeno adekvatno praenje,
upravljanje i odravanje objekta.
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Umreavanje raznovrsnih ureaja i funkcija
ve je dui niz godina tema istraivakih radova.
Tehnologije pametnog doma ili inteligentne
kue doprinose tome da ceo dom moe da bude
automatizovan i povezan.
Ugraena automatizacija upravljae gre
janjem i provetravanjem, sigurnou i alarmom
i slino. Raznovrsne pojedinane komponente
mogu isto tako da se parcijalno koriste, zavisno
od elja i potreba vlasnika, a mnoge od njih tede
ili obnavljaju energiju. Tome treba dodati uprav
ljanje kuhinjskim ureajima poput friidera ili
zamrzivaa, pei ili maine za ve.
Moderni komunikacioni i upravljaki sistemi
za kuhinju mogu se provesti kroz ceo objekat.
Sve funkcije mogu da budu meusobno povezane
preko umreenog sistema u sklopu kue, zgrade
ili stana, a taj sistem reagovae na dodir dug
meta. Korienje takvih sistema utedee izmeu
ostalog i energiju tako to e smanjiti trokove i
doprineti ouvanju okoline i to uz vei sigurnosni
standard i na ugodan nain.
Koje komponente podiu kvalitet ivota, indi
vidualna je stvar, a mi emo vam pokazati kratak
uvid u mogunosti koje takva tehnologija prua s
osvrtom na njenu energetsku efkasnost.
Upravljanje na dodir
Prednosti u smislu univerzalnog dizajna i ru
kovanja kuhinjskim aparatima tokom generacija
je pojednostavljeno i olakano. Istovremeno po
rastao je kvalitet ivota tako da je vreme kao
stvoreno da se doda i komfor svakodnevice kojim
e se upravljati pritiskom na jedno dugme zajed
no sa utedom energije.
Tek odnedavno su na svetskim sajmovima po
prvi put zastupljene i industrije koja predstavljaju
ovakve tehnologije u oblasti kuhinjskih ureaja.
Jedan od poznatijih proizvoaa iz tog sektora,
MIele, nedavno je objavio saradnju sa vodeom
kompanijom iz oblasti elektroinstalacione tehni
ke. Predstavljena je inteligentna kuhinja u ko
joj je primenjena nova tehnika koja je omoguila
povezivanje kuhinje sa celokupnim upravljakim
sistemom. Upravljanje i komunikaciona centrala
tog sistema predstavljena je u obliku komfornog
panela. Sve funkcije unutar kue, od grejanja,
klimatizacije pa do osvetljenja i zatite od sunca,
mogle su se drati pod kontrolom i upravljati od
strane ukuana uz pomo samo jedne tehnike
centralne jedinice.
Glavni deo panela je LCD ekran u boji velikog
formata sa itkim prikazom o pojedinim delovi
ma gde se pritiskom na dugme istog trena mogu
oitati sve prikazane funkcije pa tako stanari do
bijaju informacije o svemu to ih zanima. Takav
prikaz na zahtev moe na primer pruiti infor
maciju o tome da li je poret u kuhinji zaista
iskljuen, koliko dugo se jo mora pei piletina
u penici, kolika je temperatura i vlaga unutar
friidera za vino i slino.
Ovakav panel moe biti povezan na internet i
moe se koristiti za slanje elektronske pote, za
informacije o rezultatima nacionalne fudbalske
lige, recepte i pregled izvetaja sa berze, moe
se koristiti za putanje muzike preko zvunika ili
gledanje video snimaka na taj nain kuhinja se
pretvara u centralni komunikacioni centar, a up
ravljanje stanom u svakom je trenutku na raspo
laganju.
Za umreavanje kune tehnike sa panelom,
potrebno je nabaviti kuhinjske ureaje koji su u
stanju da komuniciraju sa centralnom jedinicom
(jer se obini kuhinjski ureaji u tu svrhu ne mogu
koristiti).
Zelenakuhinja
Jedan drugi proizvoa, Bauknecht je uz svoj
projekat pod nazivom Green Kitchen poradio na
kuhinjskom konceptu sa utedom vode i elektrine
energije i zahvaljujui tome, smanjenju rauna.
Taj koncept trebalo bi da se uvede u projek
Inteligentne
kuhinje
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

tovanje kuhinja u 2012. godini. Izmeu ostalog
sadravao bi jedanaest kuhinjskih aparata koji
bi radili unutar zatvorenog sistema pod nazivom
Eco System. Zadaci bi bili podeljeni u tri dela:
prilagoavanje potronje, njeno smanjenje i re
cikliranje iskoriene energije poput vode.
Deo tog sistema je na primer adaptirana pe;
njen prostor se prilagoava volumenu jela koje se
eli pripremiti i na taj nain koristi samo onoliko
energije koliko je potrebno za predvienu vrstu
jela, i greje samo proraunati potreban prostor u
pei. Senzor automatski proraunava snagu usisa
vanja aspiratora, isti i vlai vazduh da bi na kraju
tu vlagu dalje prosledio prema zainskom bilju.
Drugi primer unutar takvog sistema je sistem
fltera koji odvaja prlvjavu od iste vode, a
smeten je unutar rezervoara koji komunici
ra sa friiderom: toplota koju alje kompresor
friidera koristi se za zagrevanje reciklirane vode
unutar rezervoara koja se onda sprovodi prema
maini za pranje sudova iji senzori automatski
upravljaju potronjom vode i energije.
Pored sistema koji se koriste kod upravljanja
celim objektom, ve se neko vreme radi na vi
soko tehnolokim komponentama koje bi trebalo
da se upotrebljavaju u takvom sistemu, a fokus je
posebno stavljen na inovacije kod usisnih aspira
tora. Oni predstavljaju vrlo vaan element mod
ernih kuhinja i otvorenog stambenog koncepta,.
Pri tome je izuzetno bitno da efekat usisavan
ja uvek bude u skladu sa mirisima koji se stvaraju
prilikom kuvanja jer se time tedi znatna koliina
energije. Do sada je bilo uobiajeno da kuvar ili
kuvarica runo podeavaju snagu aspiratora, is
tovremeno pazei na jainu peenja zavisno od
toga koje jelo se priprema na ploi za kuvanje.
Sistem proizvoaa Miele pod nazivom Con@
ctivity taj deo preuzima na sebe: unutar usisne
haube i na poretu smeten je jedan komunika
cioni modul koji prepoznaje jainu plamena i
faze kuvanja, i prema tome automatski upravlja
usisnom jainom kuhinjskog aspiratora. Sve dok
je poret upaljen, elektronika radi: gotovo u isto
vreme pali se osvetljenje, zatim kree usisavanje
koje je tano prilagoeno potrebi kuvanja, a ono
ne reaguje na koliinu pare pri kuvanju, ve na
informacije koje dolaze sa samog poreta. Na taj
nain spreava se irenje prvih blagih mirisa kroz
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
riste se iskljuivo proizvodi dva najbolja svetska
proizvoaa: Samsung STARON i LG HI-MACS.
Svojom strukturom, dezenima i mogunou
reparacije dugo su u standardnoj ponudi Rachello
kuhinja.
Na naem tritu dugi niz godina posluju Ra
chello enterijeri, preduzee za proizvodnju,
projektovanje i opremanje enterijera. U ponudi
je kompletan paket usluga koji obuhvata izradu
skica, 3D projekata, proizvodnju, isporuku i in
staliranje eljenog stila po principu klju u ruke.
Iskustvo, kreativnost i tehnika opremljenost kao
i sposobnost da se odgovori na visoke zahteve kli
jenta garancija su pruanja kvalitetnih usluga.
www.rachelloenterijeri.it
Vojvode Stepe 202, Beograd
+381 11 3099 313
Dinamino trite namee zahteve za
neprestanim usavravanjem i traenjem to
inovativnijih reenja na polju projektovanja
i izrade modernih kuhinja kao i ugradnje novih
elektronskih sistema za njihovo to komfornije
korienje.
Kratki lagani dodir fronta bez ruke ili lagano
povlaenje ruke foke uz elektrinu podrku,
dovoljni su za automatsko otvaranje i izvlaenje
elemenata Rachello kuhinja. Na ovaj nain se
dobija vie slobode pri rukovanju i kretanju kao
i visoki stepen komfora pri otvaranju u svakoj
prostoriji stambene ili poslovne jedinice. Sve ovo
moete obaviti i putem daljinskog upravljaa ili
glasovnom komandom.
AcrilicSulfdeSurface
Nezaobilazni deo modernih kuhinja su i Ac
rilic Sulfde Surface ploe koje imaku iroku pri
menu kako u enterijeru tako i u eksterijeru. Ko
Savremene
tehnologije sa
italijanskim dizajnom
prostor to je posebno vano kod otvorenog stam
benog koncepta.
Onog trenutka kada se smanji jaina kuvanja
ili prenja, smanjuje se i rad samog aspiratora
to takoe tedi dragocenu energiju. Sistem je
prema reima proizvoaa prilagoen svim uzor
cima aspiratora tako da se moe ugraditi unutar
veine aktuelnih modela Miele poreta na tritu.
S obzirom da se izmena informacija odvija putem
elektrine mree, nije potrebno nabavljati dodat
ne kablove komunikacioni moduli jednostavno
se ugrauju unutar odgovarajuih ureaja i nisu
vidljivi spolja, pa nee uticati na celokupni izgled
kuhinje.
Prioriteti pri odabiru
Elektronika nudi komfor i mogunost
viestruke primene. Lista tehnoloki napredni
proizvoda za kuhinju, stan ili kuu, po volji se
moe produavati. Na nju e se ubrojiti aspira
tor sa integrisanim senzorima ili alarm koji e se
oglasiti u odreenom trenutku kako sadraj lonca
ne bi pregoreo.
Energetski efkasan usisni aspirator je novost
u svetu jer zavisno od spoljanje temperature au
tomatski podeava svoj rad izmeu spoljanjeg i
unutranjeg vazduha, i tako regulie klimu unu
tar kuhinje; ve su prisutne sigurnosne tehnike
poput sistema koji komunicira sa vratima uz video
nadzor; poret sa Stop and Go funkcijom (AEG)
omoguie nadzor posetilaca tokom kuvanja ili
preuzimanje telefonskog poziva bez pomeranja
od poreta.
Za zaljubljenike u modernu tehnologiju post
avlja se pitanje koje sisteme ili komponente
odabrati kako bi se poveala udobnost stanovanja
i poveala svesnost o energetski efkasnom up
ravljanju pojedinim kuhinjskim ureajima? Osim
luksuza, svi proizvodi i sistemi trebalo bi da budu
razvijani u smeru poveane funkcionalnosti koja
e dugorono osigurati visoki kvalitet ivota i
efkasno upravljanje energetskim resursima u
svrhu zatite okoline u kojoj ivimo.
Nae ekoloko razmiljanje
Ekoloko razimiljanje prisutno je u svakom delu naeg
poslovanja sirovine koje koristimo za izradu naih
proizvoda, u samim procesima proizvodnje razvijamo i
kasnije recikliramo.
Naa ambicija je veoma jednostavna: smanjiti uticaj koji
Sony Europe ima na zivotnu sredinu.
Saznajte vie na www.sony.rs
skljucite televizor
ako ga ne koristite
Televizori obicno ostaju ukljuceni cak i kada ih
niko ne koristi. Obavezno iskljucite televizor ako
ne boravite u prostoriji i za jednu godinu cete
ustedeti kolicinu energije koja je dovoljna za
napajanje frizidera 4 meseca.
Tipicna kolicina uzalud potrosene energije ako
televizor ostavite ukljucen kada ga ne koristite
je 200 vati na sat.
1/
Tipicna potrosnja frizidera je 550 vati na dan
3/
Rezultat: 73.000 vati / 550 vati = 132 dana
200 sati x 1 sat dnevno x 365 dana
= 73.000 cati
2/
Smanjite
osvetljenost
Vecina televizora i prenosnih racunara
omogucava menjanje osvetljenosti ekrana.
Smanjite osvetljenost i za jednu godinu utedite
kolicinu energije koja je dovoljna za obavljanje
ezdeset ciklusa pranja vea.
Tipicna usteda energije ako je na televizoru
izabran nizak nivo osvetljenosti je 50 vati na sat
1/
Rezultat: 73.000 vati/ 1.200 vati = 60,8 ciklusa
pranja vea
50 vati x 4 sata x 365 dana = 73.000 vati
2/
Tipicna potrosnja masine za ves na sat je
1.200 vati
3/
Prakticni saveti za
utedu energije i
novca
Ostvarite ustedu energije pomocu BRAVA televizora
Tehnologija koja
omogucava ustedu
energije i ekoloke
funkcije
Objedinili smo opseg energetski efkasnih ekoloskih
funkcija i ucinili ih dostupnim putem Eco postavki
u meniju televizora kako bismo vam omogucili da
smanjite potronju energije televizora i da utedite na
racunima za struju.
Vecina BRAVA televizora poseduje senzor za
svetlo ili za ambijentalno osvetljenje koji automatski
podeava osvetljenost slike u skladu sa nivoom
osvetljenja u prostoriji kako biste mogli da uzivate u
optimalnom prikazu uz minimalnu potronju energije.
Tu je i rezim ,Neaktivan televizor" koji omogucava
iskljucivanje televizora ako tokom odredenog vremen-
skog intervala nema aktivnosti.
Prekidac za ustedu energije, koji je uspesno pred-
stavljen 2009., sada se ugraduje na mnoge modele iz
naseg asortimana. Pomocu jednog prekidaca mozete
da smanjite potronju televizora na nulu, bez potrebe
za rucnim iskljucivanjem iz zidne uticnice.
Senzor prisustva, koji sada poseduje model BRAVA
EX700, moze da prepozna ako napustite prostoriju
i da iskljuci ekran ako se ne vratite. LX900 je prvi
televizor koji poseduje Inteligentni senzor prisustva
sa funkcijom prepoznavanja lica. Ova inteligentna
ekoloska funkcija moze da prepozna kada se ne
nalazite ispred ekrana i da iskljuci ekran radi ustede
energije.
Priznanje za nae
ekoloke napore
Vecini modela iz asortimana BRAVA televizora
dodeljen je simbol ,cvet" Evropske unije zvanicna
oznaka EU koja se dodeljuje ekolokim proizvodima.
Da biste se kvalifkovali za dobijanje ove oznake,
potrebno je da imate smernice za vracanje proizvoda
radi reciklaze na kraju radnog veka, da vasi proizvodi
imaju smanjenu potronju energije tokom rada i u
stanju mirovanja i da koriscenje stetnih supstanci
tokom proizvodnje bude ograniceno.
Upoznajte inteligentni
senzor prisustva
LX900 poseduje inteligentni senzor prisustva sa
tehnologijom za prepoznavanje lica koja moze da pre-
pozna da li gledate u pravcu televizora. Ako napustite
prostoriju i ne vratite se, ekran ce se iskljuciti. Ako
skrenete pogled sa ekrana televizora da biste citali
novine, ekran ce se zatamniti. To je zaista inteligentan
nacin za ustedu energije.
Ekoloki proces
proizvodnje i performanse
Svoju tehnologiju smo primenili i u cilju smanjivanja
stetnog uticaja koji BRAVA televizori imaju po zivotnu
sredinu, od proizvodnje do koriscenja.
Svi plasticni materijali koji se koriste u proizvodnji
televizora ispunjavaju zahteve standarda SO 11469,
medunarodnog sistema oznacavanja za recikliranje
plastike. Vecina modela poseduje oznaku ,Cvet",
ekoloku oznaku koja je uvedena u EU radi
oznacavanja ekoloskih proizvoda koji ispunjavaju
stroge ekoloke kriterijume i kriterijume u vezi sa
performansama.
Novi dizajn pakovanja takode je doveo do znacajnog
poboljsanja energetske efkasnosti prilikom
transporta i povecanja obima koriscenja recikliranog
kartona. U nase kamione sada je moguce smestiti
50% vise BRAVA televizora dijagonale 40 (102
cm) nego ranije, a skoro 75% kartona koji se koristi
za pakovanje je reciklirano. Takode naporno radimo
na smanjivanju kolicine i tezine delova i materijala
koji se koriste za proizvodnju televizora. Uvodenjem
korisnickih prirucnika na ekranu korisne informacije
ucinili smo dostupnim na televizoru i ukinuli potrebu
za stampanim prirucnikom.
Mnogi trenutni modeli BRAVA televizora poseduju i
inovativno LED (svetleca dioda) pozadinsko osvetljen-
je. Ova tehnologija podrazumeva koriscenje grupa
belih LED dioda koje ne sadrze zivu i omogucavaju
lokalno zatamnjivanje ili potpuno iskljucivanje tokom
prikazivanja tamnih scena na televizoru. Rezultat je
poboljsan intenzitet boje i kontrast, kao i povecana
energetska efkasnost u odnosu na standardne
televizore.
strazite asortiman ekoloskih BRAVA televizora, saznajte vise o inteligentnom senzoru
prisustva te industrijskim akreditacijama na www.sony.rs
Asortiman BRAVA televizora predstavlja evoluciju dugogodisnjih ekoloskih inovacija na
polju televizora. Od tehnologije za televizore koja omogucava ustedu energije do
energetski efkasnih proizvodnih procesa, nasi BRAVA televizori dizajnirani su tako da
budu to vie ekoloki.
RedakcijaE2magazinasvojimitaocimaek-
skluzivno prenosi informaciju o planovima za
dolazak kompanije Acoustic Design na trite
Srbije.
Acoustic
Design
EKSLUZIVNO VAM PREDSTAVLJAMO:
Acoustic Design je inovativna grka kompanija
sa seditem u Atini specijalizovana za automa
tizaciju, sigurnosne, audio i video sisteme kao
i dizajniranje i konstruisanje TV studija, kon
ferencijskih sala, kunih
bioskopa i Hi-End soba.
Sa sestrinskom kompani
jom Advanced Integration
zauzima vodeu poziciju
i namee standarde na
tritima Grke i Evrope,
od 2000. godine pa sve do
danas.
Kompanija usko sarauje sa vrhunskim ar
hitektama i dizajnerima enterijera, od poetka
projekta pa do samog kompletiranja.
Odnedavno, kompanija je proirila svoje ak
tivnosti na trite Bliskog Istoka i uspostavila
saradnju sa nekoliko graevinskih kompanija na
projektu izgradnje 40 luksuznih privatnih reziden
cija. Nedavno je, takoe sa projektima luksuznih
rezidencija, poveala i svoje prisustvo na tritu
Nemake.
Moda i najluksuzniju privatnu rezidenciju
u Grkoj (700 kvm) u saradnji sa arhitektama i
inenjerima renomirane kue Architect Stelios
Agiostratitis A&A Associates -Architects & Engi
neers, upravo privodi kraju Acoustic Design (pr
ezentacija ovog objekta e biti dostupna krajem
jula).
Acoustic Design je u ovom trenutku angaovan
na projektu luksuznog rezorta Costa Navarino u
Mesenijiproglaenogzajednuodprvih20top
destinacija na planeti za 2011. godinu (The
Traveler magazine, The Sunday Times, Guardian,
NY Times Style Magazine).
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
Napredne integracije
Ono to izdvaja kompaniju Acoustic Design |
Advanced Integration je to to je ona spremna da
na najteim i najzahtevnijim projektima primeni
inovativna i kompletna hi-end reenja na najpro
fesionalniji mogui nain.
U sklopu svojih usluga Advanced Integra
tion sprovodi, osim dizajniranja, i superviziju
nad izvoenjem svakog projekta. Ove usluge
ukljuuju: idejna reenja, predvianje buduih
nadogradnji (i do 10 godina unapred), dizajn, in
stalacije, superviziju i postprodajne usluge.
Advanced Integration implementira stabilne
i skalabilne sisteme sa aplikacijama kao to su:
Inteligentni sistemi za upravljanje, napredni sig
urnosni sistemi (CCTV), biometrijski identifka
cioni sistemi i kontrolisani pristup (otisak prsta),
sistemi za upravljanje rasvetom i klimatizacijom,
zvukom i slikom, sistemi za prezentacione sale,
aplikacije za media servere, mree i Wi-Fi i dr.
Posveenost odrivom i odgovornom poslo
vanju je na vrhu liste prioriteta i korporativnih
vrednosti. Iz tog razloga se biraju proizvodi i teh
nologije koje kombinuju vrhunske performanse i
brigu prema ivotnoj sredini.
Za dodatne informacije posetite www.
acousticdesign.gr ili se obratite redakciji E2
magazina na > offce@e2.rs
E
2

z
o
n
a
E
2

z
o
n
a
Na Tari, jednoj od najlepih pla nina Srbije,
tik uz Nacionalni park, na oko 1000 m nadmorske
visine, nalaza se - Zeleni ardaci, apartmanski
kompleks sa etiri zvezdice (najvie u kategoriji
apar tmana). Kompleks Zeleni ardaci sadri vie
objekata razmetenih u ivopisnom zelenilu
Konake, Izvor, ubor i Slavuj, letnjiko
vac i klupe za odmor, otvoreno ognjite, rotilj,
Etno apartmani
Zeleni ardaci
pekaru, prostor za igru dece i smetaj kunih lju
bimaca. Sa mogunou smetaja od 20 do 25 os
oba i ureenim Klubom, Zeleni ardaci pruaju
idealne uslove i za organizaciju manjih skupova,
seminara i kreativnih radionica.
Sagraeni su od drveta i kamena, uz korienje
prirodnih ekolokih materijala, funkcionalno su
organizovani i pruaju vr hunske uslove za odmor i
ugodan boravak na planini. Apartmani imaju vie
varijanti grejanja (kaminsko, radijatorsko, klima
ureajima, podno); veina ima kamine, a neki
i kalje ve pei. Sklad pet prirod nih elemenata,
sklad boja, dobra rasveta, ugodnosti dananjice
(satelitska TV, kuni bioskop, beini internet,
moderno opremljena ku hinja), umetniki i et
nografski detalji, panja domaina, prirodna
lepota okrue nja, oputaju i pune baterije prirod
nom energijom.
U bliskom okruzenju ardaka su izlet nika
mesta; u okruenju su Mokra gora, arganska
osmica, Drvengrad, jezera Zaovine i Peruac,
etno naselje Sirogojno, Manastir Raa, Mitro
vac, lovaki centar i vidikovci. Peake staze kroz
stare etinarske ume, trim i biciklisticke staze,
stanita endem skih biljnih i ivotinjskih vrsta
pruaju uslo ve za zdravo oputanje, kao i ribolov
na oblinjoj Drini.
www.zelenicardaci.net
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a
Procesregistracijeovakvihfrmijejouvek
prespor i budue privrednike ubija komp-
likovanazakonskaiadministrativnaprocedura,
zbogkojesenadozvoleekaipoviemeseci.
Uprkos tim tekoama, nezvanini podaci uka-
zuju da je samo tokom 2010. godine registro-
vano oko 300 novih frmi koje se bave sakup-
ljanjemitransportom.
Partnerstvojavno-privatnih
frmi
Predstavnici reciklane industrije su uvereni
da je klju dugoronog reenja u partnerstvu jav
no-privatnih frmi, odnosno saradnja sa javno-ko
munalnim preduzeima. Ovakva strategija razvoja
otvorila bi i nove mogunosti zapoljavanja.
Plan je da se po svim gradovima registruje ve
liki broj manjih frmi sa dvoje do etvoro zapos
lenih koje bi se bavili sakupljanjem EE otpada.
Ove frme bi EE otpad prikupljale besplatno, kako
od graanstva, dakle od fzikih, tako i od pravnih
lica, a potom bi ga transportovale ovlaenim
operaterima koji bi im za kilogram predatog EE
otpada plaati trinu cenu. U ovom trenutku,
zavisno od vrste i kvaliteta EE otpada, cena se
kree od 10 do 20 dinara po kilogramu, to bi
sakupljaima omoguilo pristojan lini dohodak.
Poeliprepetgodina,a
planirajusaSrbijomuEU
U Srbiji do pre koju godinu gotovo da nije
postojala reciklana industrija. Jedino su Romi
sakupljali sirovine koje su imale odreenu trinu
vrednost. Prvu frmu za reciklau osnovala je
2006. godine
Kompanija Boi i sinovi i to je dananji BiS
Reciklani centar. Tradicija, iskustvo, kvalitet
i profesionalna odgovornost ove private frme
rezultovali su: poslovnim prostorom od 3.500
kvadratnih metara i lokacijskim od 10.000 metara
kvadratnih, saradnjom sa vie od 700 klijenata,
respektabilnih srpskih institucija, kompanija,
ino frmi, ambasada, lanstvom u amerikoj
Privrednoj komori AmCham, u Nemakom privred
nom uduenju u Srbiji, u Udruenju britanskih
reciklera, lanstvom Globalnog dogovora UN za
Srbiju, u Odboru za ekologiju u PKS, u Savetu re
Od pre neto vie od godinu dana, u Srbiji se
naplauje ekoloka taksa za elektrine proizvode.
Ova taksa, uvedena je po evropskoj direktivi
zagaiva plaa, a naplauje se kvartalno. Ovo
je nain da se u Fond za ekologiju sliju sredstva
od kojih e najvei deo biti namenjen investiranju
u razvoj reciklane industrije. U septembru 2010,
uz jo etiri frmi za reciklau, BiS Reciklani
centar iz Paneva je dobio 20 miliona dinara za
proirenje i unapreenje reciklanih kapaciteta.
Kako je najvei problem ove brane nerazvijena
sakupljaka mrea, odnosno nedovoljan broj kon
tejnera i sakupljakih mesta, dobijena sredstva
su usmerena upravo na razvijanje sakupljake
mree kako bi se na taj nain graanstvu to
pre omoguilo da svoj EE otpad odlae na pravi
nain. Nadleno Ministarstvo je na ovaj nain pot
vrdilo svoje obeanje da e pomagati rad srpske
reciklane industrije, pa samim tim postaje iz
vesnija njihova najava da e od ove industrijske
brane stvoriti monu privrednu granu koja e do
ulaska Srbije u EU uposliti vie od 10.000 ljudi.
PRIORITET IRENJE
SAKUPLJAKE MREE
Maksima Gorkog 2, 26 000 Panevo, Republika Srbija
Tel: +381 13 618 064 Fax: +381 13 617 980
oce@it-recycling.biz
www.it-recycling.biz
Besplatna info-linija: 0800 333 033
Panevo ima:
"Seobu Srba", sliku Paje Jovanovia koja se uva u Gradskom muzeju;
najstarije Srpsko crkveno pevako drutvo, osnovano 1838. godine;
Nau Higl, koja je 2009. ula u istoriju srpskog plivanja kao prva ena koja je postala
svetska prvakinja;
dvorita u kojima su snimani lmovi sa Sojom Loren (Sophia Loren, The Fortunate Pilgrim, 1988),
Ralf Fajnsom i Deraldom Batlerom (Ralph Fiennes and Gerard Butler, Coriolanus, 2010)
i Panevce od kojih su mnogi nadaleko proslavili ime ovog grada. Jedan od njih je i pesnik
Mika Anti (1932 1986) koji je rekao:
Panevo - to je kad se vrati.
BiS Reciklani centar je u Panevu i posluje u okviru Kom-
panije Boi i sinovi. To je prvo preduzee u Srbiji
osnovano za reciklau elektrinog i elektronskog otpada,
odnosno rashodovanih ureaja koji rade na struju ili
baterije. BiS Reciklani centar jedini u Srbiji ima kraer
mainu za reciklau uorescentnih cevi i sistem za reciklau
rashladnih ureaja. I jedini ima dve nacionalne nagrade za
drutveno odgovorno poslovanje u kategoriji malih i
srednjih preduzea. Danas sarauje sa vie od 400 klijenata,
a kako je prevashodni cilj zatita okoline, zbrinjavanje
otpada vri - BESPLATNO.
Postanite partneri. Pruite ruku prirodi. Postanite partneri. Pruite ruku prirodi.
F
o
t
o
g
r
a
ja
: Z
o
r
a
n
B
o
ld
o
r
a
c
E
2

t
e
m
a

b
r
o
j
a

ciklera u PKS i u Savetu PKS za drutveno odgov
orno poslovanje. BiS Reciklani centar je jedini
autorizovani Microsoft refabrikant u okruenju
(reciklaa rashodovanih raunara, ugradnja soft
vera i donacija tako refabrikovanih raunara)
i ovlaeni partner u kampanji zatite autorskih
prava u Srbiji tokom akcije unitavanja nelicen
ciranih CD medija sa Ministarstvom trgovine i us
luga. Teei da ostanu lideri u oblasti reciklae,
jedini u Srbiji poseduju kraer-mainu za reciklau
forescentnih cevi (izdvaja frakcije fosfornog pra
ha i ive iz sijalica)i sistem za degasifkaciju i re
ciklazu friidera i rashladnih ureaja.
BiS Reciklani centar prua kompletne usluge
u ovoj oblasti, tako da vri reciklau elektron
skog, elektrinog i raunarskog otpada, preuzima,
transportuje i skladiti fuorescentne cevi i sijal
ica, bavi se fzikim unitavanjem poslovne do
kumentacije, brisanjem poverljivih podataka sa
medija, refabrikovanjem i konsaltingom u oblasti
upravljanja otpadom.
Posebno se ponose injenicom da su jedini
dvo struki nosioci Nacionalne nagrade za
drutveno-odgovorno poslovanje (2008. i 2010.
godine).
sledei broj izlazi
1. septembra

E2 Magazin 01

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

E2 Magazin 01

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E2

III, koja nudi

III, koja nudi

iveti u sopstvenoj kui, neproce-

iveti u sopstvenoj kui, neproce-

You might also like