V

IZRADA PONUDE

5.1

Uvod

Vaeim pravom ponuda je definisana kao jednostrana izjava volje upuena odreenom licu radi zakljuivanja ugovora. Formiranjem i podnoenjem ponude ponua daje unapred svoj pristanak na uslove koji su u njoj sadrani. Ako investitor eventualno prihvati ponudu, ovaj in rezultuje nastankom ugovora. Da bi jedna izjava volje imala pravno dejstvo ponude potrebno je da se ispune sledei uslovi: ponuda treba da sadri sve bitne elemente predviene za konkretan ugovor, (predmet ugovora, cena i rok realizacije radova, o ovome vidi detaljnije u poglavlju VI); u njoj treba da bude jasno i ozbiljno izraena volja ponuaa da sa investitorom, pod odreenim uslovima hoe da zakljui ugovor; nju treba da podnese budui ugovara ili njegov punomonik, i ponuda treba da bude upuena odreenom licu, tj. buduem ugovarau.

Pravno dejstvo ponude ogleda se u tome to ona stvara obavezu za ponuaa da zakljui ugovor sa investitorom pod uslovima odreenim u ponudi. Investitor moe zahtevati izvrenje te obaveze, tj. zakljuenje ponuenog ugovora, mada ponua prema tome, samom svojom ponudom nije jo obavezan da izvri ono to ini sadrinu ponude. Ta obaveza nastaje tek kada investitor prihvati ponudu i kada se meusobni ugovori zakljue. Znai, do tog momenta ponua je obavezan samo na zakljuivanje ugovora. Bitno je istai da, u ovom smislu, postoje izuzeci, kao, to je sluaj u engleskom pravu, po kojem ponuda ne obavezuje, pa je ponua moe opozvati kad hoe. U pogledu trajanja obaveze da ponuda ostaje na snazi, pravi se razlika u tome da li je u njoj samoj definisan rok za odgovor ili ne. Ako je rok trajanja ponude odreen, ponua je u obavezi do isteka roka. Prema Optim uzansama (l. 22) ponua, koji nije odredio rok za prihvat ponude, ne moe biti u obavezi due od osam dana. U principu, da bi ugovor nastao, dovoljno je da su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim elementima ugovora.

201

Realni ivot svake graevinske firme vezan je direktno za uee u realizaciji projekata. Svi poslovi u tom procesu se mogu uspeno izvravati samo ako su prethodno kvalitetno sagledani, procenjeni, i tokom realizacije, valjano kontrolisani. Prethodna procena i kontrola su meusobno uslovljeni, jer se valjana kontrola zasniva, pre svega, na dobroj proceni. Znai, jedan od sutinskih poslova u toku realizacije projekta je upravo izrada ponude koja se, opet, bazira na procenama svih bitnih elemenata ponude. Pri tome, procene treba da su prilagoene razliitim nivoima potreba posla, i one bi trebalo da sadre kompletnu analizu svih aktivnosti koje zahteva realizacija budueg projekta. Istovremeno, procene tokom rada na ponudi kao i sama ponuda potrebno je da budu sreene i itljive, da bi i oni koji nisu radili na ponudi mogli da steknu jasnu predstavu o pretpostavljenom poslu u svim njegovim delovima. Prema tome, jasna je potreba da se u firmi koja realizuje projekte definie metodoloki i proceduralno sam proces rada na izradi ponuda. Potrebno je da takav organizacioni pristup prati i razvoj odgovarajueg informacionog sistema na nivou firme i podsistema na nivou projekata koji su u toku. Samu ponudu treba posmatrati i kao svojevrstan referentni materijal koji investitoru ukazuje na sve tehniko-tehnoloke i organizacione kvalitete ponuaa. To nas uvruje u miljenju, da pristup radu na izradi ponude treba da bude veoma ozbiljan i da, u tom poslu, firma treba da angauje svoje najkvalitetnije kadrove i opremu, jer ponudom se u celini sagledava budui posao sa svim posledicama: potpuno sagledane sve tehnoloke i proizvodne linije koje e biti uspostavljene tokom realizacije projekta; pregled svih aktivnosti od istranih radova i projektovanja, preko ugovornih i komercijalnih poslova, do izgradnje, opremanja i primopredaje objekta; detaljne analize potreba za raznovrsnim resursima i pregled moguih isporuilaca; tehniko-tehnoloke, organizacione i finansijske zahteve moguih podizvoaa i kooperanata; uslove isporuke nestandardne i standardne opreme; rokove realizacije pojedinih faza projekta; uslove za organizaciju i optimalno funkcionisanje gradilita, i dinamiki plan finansijske realizacije na projektu.

Navedeni spisak bitnih informacija i podataka do kojih je potrebno doi tokom rada na ponudi da bi se ona temeljila na realnim pretpostavkama, svakako, nije konaan. Tokom rada na ponudi potrebno je da se obavi i niz aktivnosti u obezbeivanju bankarskih garancija, reavanju problematike svih vidova transporta, carinjenja, itd.

5.2

Upit i ponuda

Izvravanju svakog obligacionog odnosa, pa samim tim i ugovora koji se sklapaju tokom realizacije projekta, prethodi itav niz aktivnosti koje su generalno prikazane na slici 5-1.

202

Upit (poziv) za nu|enje sa uslovima nu|enja

II Izrada ponude prema upitu III Ugovaranje-usagla{avanje slobodne volje kupca i prodavca na bazi upita i ponude IV Zaklju~ivanje ugovora obligacioni kupoprodajni ugovor V Realizacija ugovora
Va) Kontrola izvr{enja ugovora - kvalitet - tro{kovi-pla}anja - rokovi Vb) Izvr{enje ugovora - upravljane projektom - izgradnja i opremanje - naplata izvr{enog posla

Investitor (kupac)

Generalni izvo|a~ (prodavac)

Sl. 5-1 Na slici 5-1 su upotrebljeni termini kupac i prodavac da bi se ukazalo da realizacija projekata pripada oblasti usluga, odnosno da u realizaciji projekta uestvuje znaajan broj uslunih delatnosti, pa se prema tome, podrazumeva da investitor kupuje uslugu za izgradnju i opremanje objekta, koju izvrava prodavac - generalni izvoa. Nosioci inenjerskih delatnosti na realizaciji projekta, sa punim pravom, ne prihvataju formalno svrstavanje u oblast usluga, jer se tokom izgradnje na gradilitu uspostavlja niz proizvodnih linija. Proces nuenja zapoinje upitom koji investitor moe da uputi na vie naina o emu emo tek govoriti. S obzirom da ponuda predstavlja odgovor na upit, znaajno je sagledati sve pojavne oblike upita.

5.2.1

Klasifikacija upita

Upit koji daje, izrauje, investitor ili za njegov raun angaovana ekipa strunjaka, ima za cilj da definie elju kupca za odreenim investicionim dobrom i da mu obezbedi najpovoljnije uslove za nabavku ovog dobra, tj. najpovoljnijeg isporuioca, izvoaa, itd. Definiui elju, potrebu kupca, upit ujedno, na odreeni nain, definie i predmet budueg ugovora. Istovremeno, upitom se definie i nain izbora najpovoljnijeg ponuaa, i uslovi za davanje prodajne cene. Prema navedenim karakteristikama moeni da definiemo sledee podele: A. Prema nainu na koji upit definie predmet posla, odnosno predmet budueg ugovora, upiti se mogu podeliti u dve osnovne grupe: 1) 2) predmet ponude ili budueg ugovora definisan je kroz upit specifikacijama i grafikom dokumentacijom (upit po tenderu), i predmet ponude ili budueg ugovora definisan je funkcionalnim parametrima.

203

Razlika izmeu ove dve grupe ogleda se najvie u obimu posla koji je potrebno da obavi ponua da bi uradio valjanu ponudu. Istovremeno, razlika se ogleda i u obimu posla koji je investitor prethodno uradio pre vraanja upita za podnoenje ponuda. Naime, ukoliko je investitor, najee angaujui odgovarajuu strunu firmu, detaljno sagledao budui posao i proao kroz faze predinvesticionih studija, u mogunosti je da formira kvalitetan tender. Investitor, u okviru tenderske dokumentacije, koristi mogunost da unapred propie uslove realizacije projekta, kao i da buduim ponuaima prui dovoljno informacija za korektnu izradu ponude. Prema tome, u tenderskoj dokumentaciji (Tender Documents) koja po izboru najpovoljnijeg ponuaa, postaje ugovorna dokumentacije (Contract Documents) naruilac definie svoje zahteve o predmetu ugovora, roka za njegov zavretak, cene, ali i drugih uslova o kvalitetu, nainu i uslovima za izvoenje radova, itd.. Osnovna razlika izmeu tenderske i ugovorne dokumenatcije je u tome to se, u okviru ugovorne dokumentacije, nalaze i potpisani obrazac - formular ugovora (Form of Agreement) i garancije za dobro izvrenje posla i za povraaj avansa koje podnosi izvoa. U sluaju navedenom pod A.1 tenderska dokumentacija najee sadri sledea dokumenta: 1. Uputstvo ponuaima (Instructions to Tenderers). Ovaj dokument ne predstavlja deo ugovorne dokumentacije. Njime se ponuaima pomae da odgovore na sva pitanja i zahteve tenderske dokumentacije i da svoju ponudu pripreme i pokau tako da bude najlake uporediva sa drugim ponudama. U uputstvu ponuaima daju se osnovni podaci o poslu, predvienom nainu njegove realizacije, kao i uslovi koje treba da ispuni svaki ponua da bi uopte mogao da podnese ponudu, a ako bude izabran kao najpovoljniji i da zakljui ugovor. Tu investitor definie i sva ogranienja o moguim ponuaima i daje informacije o mogunosti registracije u zemlji u kojoj se radovi izvode. Takoe, u njemu su i sva uputstva za nain podnoenja ponude, kao i odredbe o vremenu vaenja ponude, mogunosti njenog produenja i visini licitacione garancije koja se daje uz ponudu (Bid Bond). Obrazac ponude sa prilogom uz ponudu (Form of Tender with Appendix to Form of Tender) je dokument koji je stvarno u formi obrasca, tj. formularskog tipa i sadri samo izjavu ponuaa da e ponuene radove izvesti u odreenom roku i za odreenu cenu. Potpisom ovog dokumenta izvoa se obavezuje da e ponuene radove izvesti u svemu u skladu sa svim ostalim dokumentima koji ine ugovorna dokumenta. Obrazac ugovora (Form of Agreement) je, takoe, dokument formularskog tipa koji sadri samo podatke o ugovornim stranama, vrednosti ugovorenih radova i sadraju ugovorne dokumentacije, uz predviena mesta za potpis i peat. Znai, ugovor se zakljuuje na ovom formularu zato to kompletna tenderska dokumentacija predstavlja sastavni deo ugovorne dokumentacije, pa se, prema tome, i sva pitanja izmeu ugovornih strana ureuju pomoi i na osnovu nje. Tu je i osnovna razlika u odnosu na dosadanju praksu sa ugovorima o graenju, gde se, u okviru samog ugovora, pokuava da rei sva ugovorna problematika. Uslovi ugovora (Conditions of Contract). U okviru ove take prilau se opti i posebni uslovi ugovora koje samim inom podnoenja ponude ponua automatski prihvata. Poto se u najveem broju sluajeva na meunarodnom tritu za to koriste FIDIC-ovi uslovi ili modaliteti izvedeni na osnovu njih, njihova primena

2.

3.

4.

204

detaljno je analizirana u poglavljima III, IV, VI i IX ove knjige, kao i u ovom poglavlju. 5. Tehniki uslovi (Specifications). Poto je svaki objekat, u sutini, unikatan, investitor u tehnikim uslovima daje tane specifikacije i opise radova koje ponua treba da izvede. Tu investitor utvruje nivo zahtevanog kvaliteta za svaku pojedinanu vrstu rada i specifikuje opremu i materijale koji treba da budu ugraeni, odnosno upotrebljeni. Izuzetno je vano da ponua dobro proui ove uslove i da o njima vodi rauna pri formiranju jedininih cena koje unosi u predmeru i predraunu radova, pogotovo to u njima mogu da se kriju mnoge "zamke". Ukoliko dobro ne proui specifikacije radova, ponua e najverovatnije, samo na osnovu svog iskustva sa prethodnih radova, definisati jedinine cene i uneti ih u predmer i predraun, ne primeujui da se u specifikacijama nalaze i neuobiajeni zahtevi. Predmer i predraun (Bills of Quantities) radova je dokument u kojem se definiu procenjene koliine i vrste radova na objektu. Obaveza je ponuaa da za svaku poziciju ili rad upie u taj dokument svoju jedininu cenu rada. Znaajno je istai da je kompletan koncept FIDIC-ovih uslova zasnovan na poslovima kod kojih se radovi izvode na osnovu jedininih cena za pojedine pozicije i stvarno izvrenih i izmerenih koliina radova. U ovom sluaju investitor daje predmer procenjenih koliina radova, a plaanje e obavljati prema stvarno izvrenim koliinama do kojih e doi merenjem koliina za svaku poziciju izvrenih radova. Interes ponuaa je da, jo u fazi nuenja posla, sagleda koliko su procenjene koliine radova realne i u kom pravcu moe doi do odstupanja u toku izvoenja radova. Tu je vrlo esto i krije razlog uspeha ili neuspeha na konkretnom poslu. Predmer i predraun radova moe da se pripremi na dva osnovna naina i to sa tzv. sveobuhvatnim jedininim cenama (comprehensive unit price) ili sa jedininim cenama koje sadre samo direktne trokove za izvravanje pojedinih pozicija radova, dok se svi ostali trokovi koje izvoa ima nalaze u posebnom delu predmera i predrauna radova u delu koji se zove Preliminaries ili Provisional and General Items. Ove, tzv P&G sume, obuhvataju sve opte trokove kao to su mobilizacija gradilita, trokovi reijskog osoblja na gradilitu i u centrali firme, osiguranje, uvanje gradilita i ispunjenje drugih zakonskih i ugovornih obaveza. U sluaju kada je predmer i predraun radova pripremljen za unoenje sveobuhvatnih jedininih cena, od ponuaa se trai da u svaku jedininu cenu svake pozicije radova unese sve svoje trokove. To znai da je potrebno da ponua prorauna ne samo sve trokove realizacije konkretne pozicije radova (trokovi materijala, radne snage, mehanizacije), nego i da u trokove ukljui i proporcionalni deo optih trokova koji pripada toj poziciji radova. Dakle, tokom realizacije projekta, nakon izvrenog merenja koliina izvedenih radova, izvoa e biti u prilici da naplati i deo svojih optih trokova na projektu. U drugom sluaju, ponua odvojeno prikazuje direktne trokove mnoenjem koliina i jedininih cena za pojedine pozicije radova, a u poglavlju P&G sume razvrstano po pojedinim stavkama za svaku vrstu pojedinih optih trokova unosi svoje cene. Jasno je da, u zavisnosti od vrste predmera i predrauna radova, ponua formira svoju strategiju tokom rada na ponudi. Kod prve vrste ponuai se trude da u

6.

205

jedinine cene onih pozicija radova koje se po tehnolokom redosledu izvoenja radova prve izvode, unesu to vee procente optih trokova. Time se obezbeuju da to pre obezbede sredstva za rad. Istovremeno, u pozicije radova koji se izvode pred kraj realizacije radova kalkuliu znatno manje procente uea optih trokova pri unoenju jedininih cena. Ovakvu strategiju je samo delimino mogue sprovesti i to ne kod svih pozicija radova. Kod druge vrste predmera i predrauna radova ponua treba da vodi rauna kako e ukupni iznos svih svojih trokova rasporediti na pojedine pozicije radova, jer se te pozicije, po pravilu, plaaju izvoau tako to se od ukupnog iznosa P&G sume uz svaku situaciju isplauje proporcionalan deo. 7. Crtei (Drawings). Generalno postoje dve vrste crtea. Prvoj vrsti crtea pripadaju crtei koji predstavljaju ugovorna dokumenta i oni se nalaze i u tenderskoj dokumentaciji, dok drugoj vrsti pripadaju crtei koje tokom izvoenja radi izvoa, razraujui projekat, da bi mogao da izvodi radove. Ovde emo govoriti samo o prvoj vrsti crtea. To su, pre svega, svi crtei koje investitor, u formi projektne dokumentacije, dostavlja ponuau da bi mogao da sagleda objekat u celini. Meutim, poto ovi tzv. ugovorni crtei nikad nisu dovoljni za izvoenje radova, tokom realizacije projekta po FIDIC-ovim uslovima Inenjer ima obavezu da pravovremeno obezbedi dodatne crtee. O toj obavezi inenjera vie u poglavljima VI i IX. Garancije za dobro izvrenje posla (Performance Bond). Institucija ove garancije je obavezna, iako se u optim uslovima kae da e je ponua podneti ukoliko se uslovima ugovora to od njega trai. Skoro da nema ni jednog meunarodnog ugovora u kome se od izvoaa ne trai da u odreenom roku, a najee za 28 dana od prijema pisma o prihvatu njegove ponude, podnese garanciju kojom najee banka garantuje da e ukoliko izvoa ne izvri sve svoje obaveze prema ugovoru i na zadovoljstvo Inenjera, platiti investitoru odreeni iznos. Od izvoaa se trai da podnese garanciju banke najee na iznos od 10% od ukupne vrednosti radova. Ona treba da bude vaei za vreme trajanja ugovora. Predaje se investitoru, i po pravilu plativa je na njegov prvi poziv. Pismo o prihvatanju ponude (Letter of Acceptance) je pismo kojim invistitor obavetava najpovoljnijeg ponuaa o prihvatanju njegove ponude. Ono, u sutini, predstavlja ugovor izmeu investitora i izvoaa. Izabranom ponuau se u tom pismu, najee, ostavlja odreeni rok u kojem je duan da pristupi potpisivanju formalnog ugovora. Ukoliko u tom roku ne potpie ugovor, izabrani ponua gubi pravo da povue tendersku garanciju.

8.

9.

10. Prilozi (Appendicies). Ovaj deo ugovorne dokumentacije predvien je za sva ona dokumenta koje investitor upuuje svim ponuaima, nakon raspisivanja licitacije, radi blieg definisanja svojih zahteva. Samim tim, ta dokumenta, po pravilu, predstavljaju deo budue ugovorne dokumentacije. Tim dokumentima se blie reavaju sva ona pitanja koja pojedini ponuai upuuju investitoru u toku pripreme ponude, a na koja investitor daje odgovore svim ostalim ponuaima bez obzira to ta pitanja nisu postavili. Prema tome, u sluaju navedenom pod A.1 kada investitor upuuje upit u vidu tendera, ponua u sutini ulazi u unapred dobro osmiljen i projektovan sistem, tako da mu

206

preostaje da to kvalitetnije sagleda svoje mogunosti i potrebe, i da ih iskae u vidu jedininih cena i dinamikog plana realizacije radova. Svakako, izuzetno je vano da, pri tome, vrlo odgovorno proui tendersku dokumentaciju i da sve sagledane uslove i ogranienja ukljui u sve analize tokom rada na ponudi. Ova situacija je daleko jednostavija za ponuaa od situacije navedene pod A.2 zato to izvoa pred sobom ima definisan objekat i sve bitne podatke znaajne za sagledavanje buduih radova. Zato je i rad na izradi ovog tipa ponuda daleko jeftiniji i zahteva manje vreme angaovanja strunog tima ponuaa. U poglavlju VI smo, kao praktian primer prikazali deo tenderske dokumentacije za izgradnju jednog poslovnog objekta, koju su uradili autori sa svojim kolegama sa katedre. Sa druge strane, u sluaju pod A.2 investitor upuuje upit po funkcionalnim parametrima kojima definie osnovne karakteristike objekta koji eli da izgradi. Ako je, na primer, u pitanju poslovni objekat u upitu po funkcionalnim parametrima investitor definie: namenu, spratnost, zahtevani nivo unutranje obrade prostorija, opreme, i ponuau preputa da formira svoju sopstvenu preliminarnu projektnu dokumentaciju na osnovu koje moe da formira ponudu. Za ponuaa je taj posao jo tei kod proizvodnih pogona, jer, u tom sluaju, investitor funkcionalnim parametrima definie vrstu proizvoda i zahtevani nivo proizvodnje u odreenom vremenskom periodu, a izvoau preputa da sam razmilja o eventualnim isporuiocima opreme, i, da na osnovu tako donetih odluka, projektuje tehnoloki proces proizvodnje. Dakle, u sluaju pod A.2 ponuai su esto prinueni da predmet posla, ponude sami detaljnije definiu kako bi mogli realno da odrede cenu i otklone mnoge mogue nedoumice u budunosti pri sklapanju ugovora i realizacije posla. Zato je ponua esto prinuen da finansira i izradi vrlo obimnu investicionu dokumentaciju i najee u vrlo kratkom roku. Drugim reima, ponua preuzima na sebe da ponudom definie sve bitne elemente ugovora: predmet budueg ugovora, cenu i rokove realizacije pojedinih faza i sve ostale elemente ugovorne dokumentacije sline ve navedenim pod A.1. Rad na izradi ovog tipa ponude je sloeniji i zahteva znaajno vea finansijska sredstva, angaovanje vie kadrova razliitih strunih profila i dui rok izrade. Investitor, sa svoje strane, i u jednom i u drugom sluaju, po pravilu, angauje odgovarajuu strunu konsultantsku firmu koja preuzima obaveze navedene u poglavlju 2.5, pa uvek treba oekivati da e ponuda, uraena prema upitu po funkcionalnim parametrima, biti podvrgnuta vrlo strunoj kontroli. Ovo napominjmo zato to ponua esto ima stav da, u sluaju pod A.2, ima priliku da potpuno upravlja svim podacima, te prema tome, da u potpunosti ima prevagu u tehniko-tehnolokom, organizacionom i finansijskom smislu u odnosu na investitora. Sigurno je da ugovor sklopljen na osnovu ponude pod A.2 prua izvoau vee mogunosti za zaradu, ali, takoe, i mogunosti za vei finansijski gubitak na konkretnom poslu, jer se u tom sluaju, najee u ugovorima primenjuje "klju u ruke" uz pokuaj investitor da fiksira ugovorne cene. B. Prema nainu izbora najpovoljnijeg izvoaa postoje tri pojavna oblika upita: 1, Upit investitora za preuzimanje posla direktnom pogodbom. Ovakav oblik upita se najee javlja kod manjih poslova i dugoronih, proverenih poslovnih odnosa izmeu investitora i izvoaa. Upit po pozivu (pozivna licitacija). Investitor, po svojim kriterijumima, bira i poziva nekoliko moguih izvoaa da podnesu ponudu. Na ovu vrstu upita investitor se najee odluuje kod izgradnje specifinih i vrlo skupih objekata

2.

207

kada se obraa samo priznatim izvoaima u konkretnoj oblasti i kada oekuje kvalitetne ponude. 3. Javna licitacija je ona na kojoj mogu uestvovati svi izvoai. S obzirom da se na ovakav vid konkursa mogu javiti firme sa razliitim iskustvom i finansijskim bonitetom, uobiajeno je u svetskoj praksi, da investitor prethodno organizuje takozvanu "predkvalifikaciju" u okviru koje, a na osnovu podnetih referentnih lista i ostale zahtevane dokumentacije, bira mogueg ponuaa. Uobiajeno je da se u postupku predkvalifikacije od zainteresovanih firmi trai da prikau svoju tehniku, finansijsku i kadrovsku opremljenost, i da istaknu sve svoje bitne pokazatelje za konkretnu vrstu posla. Ukoliko se ne organizuje predkvalifikacija, javna licitacija se organizuje kao potpuno otvorena za sve ponuae i od njih se samo trai da podnesu dokaze da su kvalifikovane i registrovane za vrstu delatnosti za koju konkuriu. Javna licitacija se sprovodi u sluajevima kada investitor ima kompletnu investiciono - tehniku dokumentaciju u formi tender dokumentacije. Javni poziv se oglaava u sredstvima javnog ili strunog informisanja i u njemu se pozivaju sve zainteresovane firme da otkupe tendersku dokumentaciju i da, u odreenom roku, podnesu svoje ponude. itav postupak licitacije u ime i za raun investitora sprovodi njegov konsultant koji je, najee, ista firma koja je izradila projekat i tendersku dokumentaciju. Kada je u pitanju postupak sa predkvalifikacijom, otkup tenderske dokumentacije obavlja se tek nakon sprovedenog postupka predkvalifikacije.

esto izbor potencijalnih ponuaa uslovljavaju finansijske kue kojima se investitor obratio za finansijsku podrku tokom realizacije projekta. Mnoge svetske finansijske institucije i banke uslovljavaju da pravo uea na licitacijama, za objekte koje one finansiraju imaju firme koje pripadaju zemljama lanicama tih organizacija (Svetska banka, Interamerika banka, Arapska banka, itd.). Posebnu i specifinu vrstu ogranienja na licitacijama sprovode mnoge arapske zemlje koje od ponuaa trae da podnesu dokaz da ne sarauju sa Izraelom (Izraeli boycot Certificate). Sva ova ogranienja se nalaze, uglavnom, u samoj tenderskoj dokumentaciji. Po zavrenom postupku licitacije, tj. kada svi ponuai u propisanom roku podnesu svoje ponude, i kada investitor, na predlog konsultanta, donese odluku o izboru najpovoljnijeg ponuaa, mogue su situacije u kojima investitor: u propisanom roku donosi odluku o izboru izvoaa; trai produenje vanosti ponude, jer nije mogao da izvri izbor, i; poziva nekoliko najjeftinijih ponuaa na pregovore.

Kada investitor, na preporuku svog konsultanta, donese odluku o izboru najpovoljnijeg ponuaa, on o tome pismeno obavetava izabranog izvoaa u formi tzv. "pisma o nameri" (Letter of Intent). Ovo pismo, po pravilu, ima snagu ugovora s obzirom, da ponuda koju je ponua podneo, sadri sve elemente ugovora. U pismu se najpovoljniji ponua obavetava u kom roku treba da pristupi potpisu formalnog ugovora, i u kom roku treba da pokae garanciju za dobro izvrenje posla. Od tog trenutka ponua je u ugovornoj obavezi sa investitorom mada ugovoreni rokovi ne poinju da teku, kao ni obaveze investitora da plaa. Ukoliko tako izabrani ponua ne pristupi potpisu ugovora, investitor ima pravo da

208

naplati licitacione garancije. Meutim, najee se odvija uobiajeni postupak u okviru kojeg ponua, nakon dobijenog pisma, priprema garanciju za dobro izvrenje posla, i to obino u iznosu od 10% od ugovorene vrednosti posla i potpisuje ugovor sa investitorom. Uoljivo je da, kod skoro svih javnih licitacija, postoji odredba da najjeftiniji ponua nije uvek i najpovoljniji. Naime, investitor se u tenderskoj dokumentaciji uglavnom obavezuje da e posao ustupiti najpovoljnijem ponuau. C. Prema uslovima upita za davanje ponuaeve prodajne cene razlikuju se dva ekstremna sluaja: 1. 2. cena se definie prema odreenim elementima predmeta ugovora - tenderske dokumentacije, tzv. jedinine cene; za kompletan posao - predmet ponude definie se ukupna (paualna) cena.

Izmeu ova dva ekstremna sluaja u iskazivanju cene postoje brojni modaliteti i kombinacije. Sistem jedininih cena se obavezno javlja kada je predmet budueg ugovora definisan tenderskom dokumentacijom, dok se ukupna (paualna) cena uglavnom javlja kod ponuda koje se rade na osnovu upita po funkcionalnim parametrima (A.2). Jedinstvena cena se obino interno proraunava opet jedininim cenama, a da li e ona time biti dokumentovana investitoru ili ne zavisi od poslovne odluke rukovodstva firme, uslova budueg ugovora, a posebno naina verifikovanja i plaanja izvedenih radova, kao i od toka pregovora. Postoje i ugovori u kojima se ukupna (paualna) cena definie i kao fiksna cena. U poglavlju VI detaljnije analizirani tipovi ugovora sa stanovita ugovorne cene radova.

5.2.2

Klasifikacija procena i procedura izrade ponude

Tokom rada na izradi ponude procenjuju se trokovi, rokovi i kvalitet. U uvodnom delu ovog poglavlja ukazujemo globalno na tok rada u izradi ponude i na osnovne pokazatelje kojima on treba da rezultira. Moguu proceduru izrade ponude izloena je u daljem tekstu ovog poglavlja. Ipak osnovni deo posla i krajnji rezultat rada je procena trokova na projektu. Samo kvalitetna procena svih trokova na buduem projektu moe biti valjana osnova za poslovne odluke na nivou firme za budue ugovorne vrednosti radova. Jedna od glavnih karakteristika poslovanja izvoaa je znaajan udeo neizvesnosti. Izvoa u ugovoru treba da preuzme na sebe obavezu da e radove izvesti po odreenoj ceni i u odreenom roku daleko pre nego to ponu bilo kakve aktivnosti u obavljanju posla. U te aktivnosti, svakako, ne spadaju samo aktivnosti na gradilitu, nego i sve ostale aktivnosti na izradi projektne dokumentacije i potpunoj komercijalnoj i logistikoj podrci tekuim i buduim poslovima na samom gradilitu. Poto izgradnja investicionih objekata esto traje i vie od godinu dana, tj. i vie godina moe se rei da izvoa tu obavezu preuzima najee vie godina pre zavretka radova. Upravo to ini izradu procene riskantnom ali i neophodnim poslom. Zato izvoai koriste modeliranje trokova za izradu procena, te je zato i taku 5.3 u ovom poglavlju u celini posveujemo proceni trokova.

209

Paralelno sa procenom trokova za budui projekat ostvaruje se i priprema za definisanje budeta (internu raspodelu finansijskih sredstava) u okviru izvoake grupacije koju, po pravilu, objedinjuje generalni izvoa. Zato je potrebno od samog poetka rada na proceni trokova da se uspostavi svojevrsna interna kontrola koja ima viestruko znaenje. Naime, izvoa od momenta podnoenja ponude ulazi u proces formiranja specifinih odnosa sa investitorom. Njihov odnos, sa vie ili manje korektnim poslovnim vezama, doivljava svoj kraj primopredajom radova i konanim obraunom. Taj kraj direktno utie na novi poetak, odnosno na eventualnu odluku investitora da istom izvoau ukae poverenje i da mu ustupi isti ili vei obim posla na nekom novom projektu. Prema tome, jasno je da poslovna politika izvoaa treba da ima i definisane pravce razvoja ka uspostavljanju trajnog i korektnog odnosa sa investitorom, ali i odnosa koji nee biti forsiran po svaku cenu, pa i na utrb finansijskog uspeha na tekuem poslu. Istovremeno, ako ne i znaajnije, izvoa samim radom na obradi ponude i njenim podnoenjem ulazi u specifine odnose sa svojim podizvoaima. U okviru tih odnosa kljuno mesto zauzimaju, svakako, finansijski odnosi. Njihovo definisanje poinje u prvim danima zajednikog rada na izradi ponude. Procena uea pojedinih podizvoaa i samog generalnog izvoaa u raspodeli traenih finansijskih sredstava za realizaciju projekta, odnosno procentualne vrednosti pojedinih vrsta radova u ukupnom poslu predstavlja jedan od osnovnih zadataka tokom rada na ponudi i poslovnu tajnu generalnog izvoaa. Na slici 5-2 prikazan je mogui metodoloki pristup izradi procena tokom razvoja projekta, od izrade ponude do konanog obrauna. Predvieno je da se konceptualna i preliminarna procena odvijaju u toku nuenja posla i sklapanja ugovora. Ve se pri tim prvim procenama uspostavljaju meusobni odnosi na projektu, a tek nakon definisanja projektne dokumentacije i tokom realizacije prvih radova u definitivnoj proceni se utvruju realni odnosi. Saznanje o tim odnosima je izuzetno vano zbog ravnomerne raspodele realizovanih finansijskih sredstava kroz vreme. Primopredajom radova i konanim obraunom definiu se svi elementi totalne procene i time uspostavljaju parametri za korektnu procenu buduih slinih poslova. Pre nego to se detaljnije razmotre navedene vrste procena potrebno je da se sagledaju i specifini odnosi na projektu. Naime, jasno je da u toku rada na izradi ponude generalni izvoa i potencijalni podizvoai i kooperanti preliminarno definiu svoje odnose, pri emu je generalni izvoa za njih investitor. Za njega je vrlo vano da visina njihovih ponuda za pruanje usluga i obezbeenje opreme i materijala indirektno utie na ukupnu ponudu investitoru. Generalni izvoa stalno treba da vodi rauna o stvarnoj vrednosti radova pojedinih podizvoaa i usluga kooperanata. Istovremeno, on ne sme da dopusti da bilo ko od njih, u bilo kom trenutku, planira veu realizaciju finansijskih sredstava od trenutne stvarne vrednosti njegovih radova, jer bi, u takvoj situaciji, neminovno nekom drugom podizvoau finansijska sredstva bila neopravdano smanjena.

210

UPIT

Faza I Istra`ivanje tr`i{ta Baza podataka

KONCEPTUALNA PROCENA

Faza VII Baza istorijskih podataka

DA

NE

Odustajanje od rada na ponudi

Materijal i oprema Proizvo|a~i i kooperanti PRELIMINARNA PROCENA Tro{kovi osnovnih sredstava Direktni tro{kovi radne snage Indirektni tro{kovi na gradili{tu Tro{kovi sedi{ta firme Projektovanje Ugovaranje

Projektna dokumentacija DEFINITIVNA PROCENA Projekat organizacije i tehnologije gra|enja

Realizacija projekta

TOTALNA PROCENA

Sl. 5-2 U veim kompanijama svim ovim problemima bavi se tim strunjaka na ijem je elu estimator - procenjiva, osoba iz firme izvoaa. Ona je odgovorna za analizu cena i procenu vrednosti pojedinih radova. Po definicijij, estimator treba da koristi svoje

211

sposobnosti, iskustvo i prosuivanje u pokuaju da proceni mogue budue trokove. Svaka procena koju on pripremi je predmet arbitrae i kritike, naroito posle zavretka radova. Pri odreivanju procene estimator svoje cene zasniva na neto trokovima i, pri tome, privremeno zanemaruje sve druge nevidljive izdatke kao to je upravljanje poslom i drugo. Ovi, dodatni trokovi, koji se javljaju pored osnovnih trokova realizacije svake pozicije opisane u predmeru radova, mogu se dodati ili kao posebne stavke u proceni ili kao odreeni procentualni iznos na neto trokove. Tek kada se uspeno obavi ovaj posao, estimator moe da pree na odreivanje profitne margine, odnosno na sagledavanje prodajne cene ponuenih radova. Tokom izrade ponude trokovi se grubo mogu podeliti na direktne (ili neto) i indirektne (esto: reijske). Direktni su oni trokovi koji se direktno mogu odnsoiti na izvravanje ugovornih obaveza izvoaa na gradilitu. Oni se, dalje, mogu podeliti na one za izgradnju (trokovi materijala, mehanizacije i radne snage na gradilitu) i na izdatke za obezbeenje pomonih postrojenja, slubi i izdataka bez kojih se izgradnja ne moe izvesti. Toj grupi trokova pripadaju i trokovi pripremnih radova, nadzora, transporta, carinjenja osnovnih sredstava i opreme, smetaja i transporta radnika, i dr. Pored direktnih, izvoa ini i mnoge indirektne izdatke koji su, pre svega, rezultat upravljanja projektom. Mnogi izvoai istovremeno rade na veem broju projekata koji su u razliitim fazama realizacije. Ni jedan od njih ne moe se izvesti bez pomoi direkcije. Trokovi direkcije ili generalni reijski trokovi mogu biti znatni i najee pokrivaju veliki broj aktivnosti koje preduzima direkcija, naroito ako kompanija ima vie organizacionih celina koje obavljaju razliite poslovne aktivnosti, a i sve zahtevaju usluge direkcije. Za razliku od direktnih trokova indirektni ili reijski trokovi predstavljaju trokove koji se najlake mogu sagledati u okviru odreenog perioda, pa ih je, zbog njihove prirode, veoma teko odrediti i alocirati na pojedine projekte. Meutim, u praksi, ovim trokovima se neopravdano poklanja mala panja. Generalno, reijske trokove treba posmatrati kao trokove koji se ostvaruju u poslovanju direkcije kompanije tokom njenog rada na pruanju usluga pojedinim projektima. U okviru tih usluga, najee, najveu stavku ine upravo trokovi koji se ostvaruju jo u fazi izradi ponude i tokom ugovaranja, to je i rezultat uobiajenog rizika u poslovanju graevinskih kompanija. Sve ove trokove potrebno je na razliitim nivoima detaljisana procenjivati tokom razvoja projekta. Na slici 5-2 data je metodologija izrade procena i njihov meusobni odnos. U daljem tekstu je prikazano koji nivo sagledavanja treba izvriti u okviru svake procene i dat je pregled osnovnih ulaznih podataka: Konceptualna procena je prva procena koja se u firmi obavlja za neki projekat. Kako sa slike moe videti, ona je i osnovni izvor podataka za donoenje poslovne odluke o tome da li je opravdano otpoeti rad na izradi ponude ili ne. U konceptualnoj proceni sagledavaju se ukupni uslovi realizacije mogueg posla i odreuje red veliina trokova na projektu. Osnovni koraci u izradi konceptualne procene definisani su u tri sledea segmenta: 1. Sagledavanje optih uslova tenderske dokumentacije u okviru kojih se definiu odgovori na sledea pitanja: ko je investitor budueg posla i kakve su njegove mogunosti;

212

2.

ko je projektant za predmetni projekat i da li firma ima iskustva sa njim na slinim poslovima; ta je predmet ugovora i da li obuhvata vrste radova za koje je firma zainteresovana; da li je investitor definisao eljeni rok izgradnje; u kojoj meri su definisani uslovi otpoinjanja radova i koji su to uslovi; da li su definisane obaveze lokalne participacije, a ako nisu da li bi eventualno njihovo predvianje imalo pozitivnog uticaja na status firme u procesu izbora najpovoljinjeg ponuaa; kako je obezbeeno finansiranje projekta i kakva je sigurnost finansijskih izvora; da li je definisan nain plaanja i koja je metodologija verifikacije izvrenog posla predviena; da li je predvien avans i u kom iznosu; u okviru ijih trokova treba kalkulisati trokove osiguranja, carine i raznih taksi.

Obezbeenje osnovnih ulaznih podataka za konceptualnu procenu korienjem baza podataka o istraivanju trita i istorijskih podataka: tehnoloka reenja za predviene vrste radova sa izvedenih objekata; podatke o utrocima osnovnih resursa u realizaciji trokovno znaajnih pozicija radova; osnovne karakteristike raspoloive mehanizacije; pregled isporuilaca osnovnih materijala na posmatranom tristu i iskustva sa njima; pregled potencijalnih podizvoaa i kooperanata; kvalifikaciona struktura raspoloivih strunih kadrova i radnika; pregled potencijalnih isporuilaca opreme za industrijsku proizvodnju, ukoliko je tip ugovora po sistemu "proizvod u ruke" (vidi poglavlje VI). Odluka o usvajanju izrade ponude. Ukoliko je odluka da se radi na izradi ponude, tim koji je obavio konceptualnu procenu ima obavezu da definie: okvirnu finansijsku vrednost budue ponude koja e biti pokazatelj timu na izradi ponude u kojim granicama treba oekivati vrednost ponude; sve aktivnosti na nivou rukovodstva firme koje je potrebno preduzeti da bi se izgledi firme za dobijanje sada ve eljenog posla poveali, kao i da bi se obezbedili optimalni uslovi timu za rad na izradi ponude; globalni dinamiki plan za rad na izradi ponude; potrebne kadrove da bi ponuda bila uraena na odgovarajuem nivou; finansijska sredstva i opremu koji su potrebni timu za rad.

3.

Rezultat rada na izradi konceptualne procene treba da bude i itav niz informacija o konkretnom objekatu, mogue tehnologije izvoenja radova i osnovna tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja. Konceptualnu procenu treba da rade najstruniji kadrovi jedne firme i ona ne bi trebalo da zahteva angaovanje vee od 8 do 80 radnih asova. Svi podaci

213

i sve bitne informacije do kojih se dolo tokom rada na konceptualnoj proceni, u sluaju odluke da se radi ponuda, predstavljaju osnovne ulazne podatke za preliminarnu procenu. Zato je i logina pretpostavka da bi optimalno kadrovsko reenje bilo da neko iz tima koji je obavio konceptualnu ponudu bude rukovodilac tima na daljoj izradi ponude i, kasnije, ukoliko se ugovori posao, direktor projekta. Time bi se obezbedio kontinuitet znanja na projektu od prvih saznanja o njemu do konanog obrauna i primopredaje radova. Preliminarna procena je dalji korak u sagledavanju budueg posla i osnovni izvor podataka o trokovima tokom izrade ponude. Njena tanost bi trebalo da se kree u granicama od 10% do 15(20)%. Da bi uspeno bila izvrena, potrebno je da se raspolae optim podacima o objektu, osnovnim planovima objekta i listom glavne opreme. Ona treba da sadri obim i vrste pozicija koje odreeni tip projekta zahteva u skladu sa zahtevima ugovora. Poto se preliminarna procena trokova projekta uglavnom odvija paralelno sa celokupnim radom na izradi ponude, dobro je sagledati moguu proceduru izrade ponude. U okviru predviene procedure izrade ponude uoavaju se svi bitni elementi za preliminarnu procenu trokova: prijem predugovorne (tenderske) dokumentacije, definisanje objekta izgradnje i itanje planova; podela celine projekta na tehnoloke podsisteme izgradnje i lokacijski udaljene delove; definisanje aktivnosti u generalnoj dinamici izgradnje; analiza moguih tehnolokih reenja i dodeljivanje relevantnih podataka pojedinim aktivnostima; analiza vremena potrebnog za realizaciju pojedinih aktivnosti; izrada generalnog dinamikog plana; pribavljanje ponuda za opremu i ponuda od pojedinih kooperanata za isporuku materijala; analiza potrebnih resursa za pojedine tehnoloke podsisteme; analiza i izbor potrebne mehanizacije i graevinske opreme; utvrivanje organizacione strukture rukovodeeg kadra na projektu; proraun direktnih trokova projekta za pojedine aktivnosti; optimizacija korienja mehanizacije; definisanje stambenog naselja i privrednog gradilita; proraun trokova pripremnih radova; proraun reijskih trokova na gradilitu; proraun trokova sedita firme; proraun bankarskih trokova; optimizacija mrenog plana po resursima; kontrola trokova;

214

utvrivanje uea rizika u trokovima; utvrivanje uea profita u trokovima; sistematizovanje dokumentacije formirane tokom izrade ponude; proirivanje baze istorijskih podataka;

Definitivna procena je, pre svega, norma prema kojoj se kontroliu trokovi, ali je i okvir za proveru izvrenih procena tokom realizacije projekta. Da bi mogla biti kvalitetno uraena, potrebno je da je objekat u potpunosti definisan, tj. da je uraena projektna dokumentacija i sagledan kompletan tok svih proizvodnih procesa na gradilitu. Podrazumeva se, da je zakljuena lista glavne opreme sa crteima i glavnim opisima, da su zavrene sve projektne i izvoake specifikacije. Oekuje se da odstupanje definitivne procene od stvarne vrednosti projekta, koja se proraunava konani obrau, ne prelazi vee od 5-6 %. Generalnom izvoau definitivna procena ima izuzetan znaaj sa aspekta interne raspodele realizovanih finansijskih sredstava u okviru izvoake grupacije. Na bazi kvalitetne definitivne procene generalni izvoa formira svoju poslovnu strategiju kako ka investitoru i naplati realizovanog posla, tako i ka svojim podizvoaima i kooperantima i plaanju njihovog dela uea u posmatranim vremenskim periodima. Totalna procena realizovanog posla se obavlja konanim obraunom i primopredajom izvrenih radova, i, ona pre, svega predstavlja osnovni izvor ulaznih podataka za bazu istorijskih podataka. Korisnost tako dobijenih informacija ogleda se u obradi ponuda za budue poslove. Potujui prethodno iznet pristup i definisanu proceduru, mogue je da se ispune osnovni ciljevi pri radu na izradi ponude: ponuditi razumnu cenu, proceniti realno trajanje radova i osigurati zahtevani kvalitet objekta.

5.3

Procena trokova

Odluka investitora da ispita mogunosti realizacije projekta, pre svega, je njegova potreba da izgradi odreeni objekat i procena da bi izgradnjom takvog objekta i njegovom eksploatacijom ostvario odreeni profit. Do slanja upita eventulanim izvoaima, pa samim tim i do projektovanja objekta i ne dolazi, ukoliko je odnos procenjenih trokova u okviru predinvesticionih studija, sa jedne strane, i planiranog prihoda ili vrednosti tokom eksploatacije u odreenom periodu, sa druge strane, na tetu investitora. Poetna procena trokova investitora ili firme koja zastupa investitora obino je gruba i ima za cilj samo da pomogne u donoenju odluke da li da se uopte pokrenu dalje aktivnosti na realizaciji projekta. Kada investitor zakljui da ima osnova za ulaganje u projekat, stupa se u kontakt sa potencijalnim izvoaima i od njih se trae ponude za specifikovani obim i kvalitet posla. Izvoa, sa svoje strane, prouava elje investitora i brzo uporeuje elje sa svojim mogunostima i predvienim trokovima. Ukoliko proceni da raspolae mogunostima da odgovori upitu, izvoa detaljnije procenjuje trokove, koristei, pri tome, podatke iz dostavljenog upita i svoje line podatke koje je prikupio i sistematizovao, kako je ve objanjeno u prethodnom poglavlju. Preciznost procene trokova veoma zavisi od vrste upita, raspoloive tehnike dokumentacije, primenjene metode za procenu trokova,

215

aurnosti cena kojima se raspolae i kadrova koji su ukljueni u rad na proceni trokova. Sve svoje kalkulacije izvoa treba adekvatno da obrazloi i pokae investitoru, vodei rauna da obuhvati sve specificirane radove iz upita. Znai, vidi se da kontakt izmeu investitora i izvoaa radova umnogome zavisi od njihove odluke da li im se isplati da uestvuju u realizaciji projekta, a ova odluka moe da se donese samo na osnovu uvida u oekivane trokove. Neophodno je, stoga, da i investitor i izvoa, svako na svoj nain i na osnovu raspoloivih podataka, procene oekivane trokove u toku realizacije projekta. Procena trokova u graevinarstvu moe se definisati kao proces u kome strana zainteresovana za izgradnju odreenog objekta pokuava da odredi koliinu resursa (radna snaga, materijal, oprema, vreme i na kraju, novac) neophodnu za postizanje odreenog cilja (donoenje odluke o izgradnji objekta, izbor najpovoljnijeg ponuaa, dobijanje posla, planiranje izgradnje objekta). Na osnovu procenjenih trokova, investitor i izvoa se odluuju da stupe u ugovorni odnos i obavezuju se da u tim okvirima, obave sve potrebne poslove. Tokom realizacije projekta procenjeni trokovi se koriguju u skladu sa stvarnim stanjem i, pri tome, uporeuje se odnos stvarnih i procenjenih trokova za svaku fazu izgradnje. Na osnovu dokaza o stvarno nastalim trokovima i, u skladu sa ugovorom, obavljaju se i odgovarajue isplate izvoau, kako bi se ti trokovi nadoknadili, a radovi nesmetano odvijali. Ceo proces sticanja uvida u stvarne trokove i njihovo poreenje sa planiranim, kao i preduzimanje mera da se eventualna odstupanja u trokovima smanje, naziva se kontrola trokova. Procena trokova je, dakle, samo prvi korak u procesu njihove kontrole. Kao to se kod procene trokova treba prilagoditi raspoloivoj tehnikoj dokumentaciji ili raspoloivim kadrovima, tako i sistem kontrole trokova treba da se uskladi sa specifinostima koje diktira ugovor i uslovima u kojima se projekat realizuje. O kontroli realizacije projekta i, posebno o kontroli trokova, pisano je detaljno u poglavlju VIII. Kod procene trokova u fazi izrade ponude treba stalno imati na umu da, u nekoj od sledeih faza, ti trokovi podleu kontroli. Zato je potrebno da se paljivo odabere metodologija za procenu trokova i tako olaka njihovo kasnije poreenje sa stvarno ostvarenim trokovima na gradilitu.

5.3.1

Osnove procene trokova

Procena trokova je relativno stara struna i nauna disciplina. Njen cilj je da na poetku realizacije projekta prui to realniju sliku o potrebnim resursima, omogui uesnicima u poslu da efikasno planiraju svoje prihode i rashode. Iz istorije su poznati mnogi primeri loe procenjenih trokova. Jedan od najstarijih je onaj iz rimskog doba, o izgradnji akvadukta u tadanjoj azijskoj provinciji, u blizini dananjeg grada Toras-a u Turskoj. Procenjeni trokovi za taj objekat bili su oko 200,000 dananjih amerikih dolara, a stvarno kotanje je bilo duplo vee. [59] Tako veliko prekoraenje trokova svojom velikodunou je pokrio bogati Julius Atticus. U dananje vreme, retko koji investitor bi bio spreman da tolerie greku od 100% tanosti procenjenih trokova.Poetak rada sa tehnikama za procenu trokova zahteva jasno razgranienje dveju povezanih aktivnosti: procene trokova i analize trokova [88] (vidi sl. 5-3).

216

PROCENA TRO[KOVA ANALIZA TRO[KOVA

Sl. 5-3 - Odnos izmeu procene trokova i analize trokova Procena trokova, kao proces predvianja trokova za odreenu aktivnost ili radove, ulazne podatke za to predvianje uzima iz analize trokova, koja objedinjuje studiranje prolih trokova i naine njihove primene u buduim procenama. Literatura iz oblasti procene trokova, po pravilu, koncentrie se na obe pomenute discipline. To je sasvim razumljivo, kada se zna da je procena trokova pogled unapred na radove koji treba tek da donesu trokove, a analiza trokova predstavlja pogled unazad, u prole trokove, sa stalnim razmiljanjem o njihovoj primeni u budunosti. Za rezultate analize prolih trokova, kao i mnoge druge bitne elemente za upravljanje projektima u graevinarstvu, formiraju se baze istorijskih podataka. Cilj takvog pristupa je da se jednom proueni podaci brzo i efikasno primene za druge poslove. Metodologija formiranja baza istorijskih podataka data je u zavrnom poglavlju ove knjige (X). Dobro izvrena analiza istorijskih trokova naroito je znaajna za tzv. brzu procenu trokova budueg projekta, koja se esto postavlja kao zadatak pred inenjere, zbog nedostatka vremena ili nedovoljne dokumentacije. U korienju istorijskih podataka prioritet treba da se da onim podacima vezanim za firmu koja procenjuje. Najbolji put da takvi podaci budu na raspolaganju je da se u okviru firme oformi tim za analizu trokova posle zavretka dreenog projekta. Dobra organizacija tima za rad na proceni trokova, kao i uspostavljanje efikasnog informacionog podsistema za podrku tom timu, pretpostavlja obezbeenje odreenih uslova. Te uslovi svrstavamo u sledeih pet grupa: 1. 2. 3. 4. 5. informacije; metodoloki postupci i procedure rada; plan rada; tehnoloka znanja i vetine; potrebni hardver i softver.

Kod procene trokova za jednostavnije projekte, potrebno je da se obezbede relativno mali broj preduslova. Sa druge strane, razumljivo je da kompleksniji projekat zahteva vie angaovanja, te je i organizacija rada na proceni tea. Informacije potrebne za procenu trokova obuhvataju istorijske podatke, trenutne informacije o slinim poslovima, profesionalno znanje, publikacije i javno dostupne materijale o cenama i primenjenoj tehnologiji rada. Osnovni izvor informacija su baze podataka koje formira firma i popunjavaju se u fazi istraivanja trita i fazi formiranja baze istorijskih podataka. Metode ukljuuju primenu raznih modela trokova i tehnika procene, o emu emo vie rei, kao i preporuene procedure za rad firme. Procena trokova u fazi izrade ponude treba da bude deo procedure koja je propisana za fazu izrade ponude. Plan rada formira se za sve

217

aktivnosti koje su ukljuene u proceduru izrade ponude, a u njemu su posebno istaknute aktivnosti na proceni trokova. Za izradu plana rada koriste se dobro razraene tehnike planiranja u graevinarstvu. Plan rada obuhvata i procenu trokova za sve aktivnosti na izradi ponude i posebno za aktivnosti na proceni trokova projekta, a za to se primenjuju jedinstvene metode koje se koriste i za procenu trokova projekta. Znai, potrebno je da se procene i trokovi koje firma ima tokom procene trokova projekta. Potrebna znanja i vetine odslikavaju kompleksnost procene trokova. Osnovna su, svakako, tehnoloka znanja koja daju ulazne podatke o strukturi poslova izgradnje ili opremanja objekata, ali ne treba zaboraviti ni specifina znanja i vetine iz oblasti planiranja, pravne regulative, finansija ili primene statistikih metoda. Sve ove vetine mogu biti objedinjene u linosti jednog oveka, ili se za taj posao obrazuje tim strunjaka, u zavisnosti od grubo sagledanog obima posla. to se tie potrebnog hardvera i softvera, njihov izbor zavisi od usvojenih metoda i procedura, kao i potreba firme. Kada su obezbeeni svi preduslovi za rad (pribavljene informacije, odabrane metode i kadrovi sa potrebnim znanjima, usvojen plan rada), pristupa se proceni trokova. Moe se rei da procena trokova principijelno obuhvata korake prikazane na sl. 5-4.
identifikacija posla i usvajanje generalnog sistema kodiranja

prou~avanje mogu}ih tehnolo{kih re{enja i redosleda radova

prou~avanje uticaja specifi~nih uslova u kojima se realizuje projekt kori{}enje i pro{irivanje baze podataka u okviru firme i na nivou projekta

usvajanje detaljnog sistema kodiranja

izbor i primena modela tro{kova,

procena nestandardnih i administrativnih tro{kova

obrazlo`enje i prezentacija procene tro{kova

Sl. 5-4 Koraci u proceni trokova u graevinarstvu

218

Za svaki od ovih koraka daemo kratku analizu njihovih uticaja na izbor strategije i kvalitet procene trokova.

5.3.2

Identifikacija posla i usvajanje generalnog i detaljnog sistema kodiranja

Prvi problem kod procene trokova je identifikacija svih radova i uesnika. Uoavaju se svi potencijalni izvori trokova i jedan veliki posao deli se na nekoliko manjih, ovi manji poslovi na jo manje itd, to pojednostavljuje analizu trokova. Identifikacija radova najee se prikazuje hijerarhijskom strukturom u obliku piramide, gde se na vrhu nalaze trokovi za projekat u celini, a na dnu elementarni trokovi za pojedine detaljne radove [88]. Jednu od moguih struktura radova na projektu je na sl. 5-5. Na toj slici osnova za identifikaciju radova usvojena je klasifikacija po vrstama radova. Na vrhu piramide (prvi nivo) je projekat u celini, drugi nivo predstavljaju grupe radova (pripremni, zemljani, betonski, ...), a trei nivo predstavlja detaljniju klasifikaciju u okviru svake grupe radova (npr. u okviru pripremnih radova uoeni su istrani radovi, ruenje postojeih objekata, radovi na izgradnji privremenog naselja itd). Poslednji, etvrti nivo, predvien je za konkretne grupe poslova na gradilitu, pa se, na primer, u okviru istranih radova, obavlja geoloko ispitivanje uzoraka tla, hidroloka merenja i hidrogeoloko merenje nivoa i pravca kretanja podzemnih voda. Za radove u okviru konkretne grupe poslova na gradilitu u dobro razraenom projektu obino je poznata koliina (broj uzoraka tla koje treba ispitati, broj hidrolokih merenja koje treba izvriti), pa, na osnovu analize jedinine cene, moe se proceniti i ukupna cena za predvienu koliinu.

1000 NIVO I

PROJEKAT

1100 PRETHODNI RADOVI

1200 PRIPREMNI RADOVI

1300 ZEMLJANI RADOVI ... NIVO II

1110 ISTRA@NI RADOVI

1120 IZME[TANJE OBJEKATA

1130 RU[ENJE OBJEKATA ... NIVO III

1111 GEOLO[KA ISTRA@.

1112 HIDROLO[KA ISTRA@.

1113 HIDROGEOLO[KA ISTRA@. ... NIVO IV

Sl. 5-5 Identifikacija radova svoenjem na klasifikaciju po vrstama radova

219

Svaki od uoenih radova ima tano definisano mesto u hijerarhiji trokova, pa je, radi lakeg pozivanja na pojedine radove, potrebno uvesti sistem kodiranja. Sistem kodiranja omoguava da se umesto dugih tekstualnih opisa radova koriste kratke ifre (kodovi), ustrojeni po unapred odabranom sistemu. Na primer, na sl. 3 usvojeno je da je osnovni kod celog projekta 1000. Drugi nivo kodiranja trokova ima oznake 1100, 1200, 1300 itd. Sledei, trei nivo kodiranja, dobija se popunjavanjem treeg slobodnog mesta u strukturi koda, pa detaljnija klasifikacija za pripremne radove ima oznake 1110, 1120, 1130 itd. Na taj nain, iz same strukture koda, lako se uoavaju nadreeni nivoi, pa je olakano snalaenje u piramidi trokova. Postojanje paljivo odabranog sistema kodiranja veoma je bitno i za efikasnu raunarsku obradu trokova na projektu. Na kraju, sistem kodiranja obezbeuje jednoznanost, ime se bitno smanjuje mogunost izostavljanja, preklapanja ili dupliranja nekih trokova.

1000 NIVO I

PROJEKAT

1100 OBJEKAT 1

1200

1300 OBJEKAT 3 ... NIVO II

OBJEKAT 2

1110 ELEMENT 1 PRILAZNI PUT

1120 ELEMENT 2 TEMELJI

1130 ELEMENT 3 KONSTRUKCIJA ... NIVO III

1111 TROTOAR

1112 KOLOVOZ

1113 ULAZNA RAMPA ... NIVO IV

Sl. 5-6

Identifikacija radova podelom objekta na tipske elemente

Pored uobiajene identifikacije svih radova svoenjem na klasifikaciju po vrstama radova, mogue je da se ralani neki projekat i na mnogo drugih naina. Jedan od naina je da se objekat podeli na tzv. tipske elemente, koji predstavljaju fizike delove objekta koji su strukturno i funkcionalno zaokrueni i pogodni za odvojenu procenu trokova. Primer identifikacije svih radova na objektu preko podele na tipske elemenate dat je na sl. 5-6. Na sl. 5-6 usvojeno je da su tipski elementi jednog objekta njegov prilazni put, temelj, krov itd. Svaki od ovih tipskih elemenata moe se, po potrebi, dodatno ralaniti, tako da sagledavanje trokova bude to jednostavnije. Trei tipini nain identifikacije trokova je prema nivoima odgovornosti u okviru organizacione strukture na projektu. Kodiranje trokova po nivoima odgovornosti posebno je znaajno za kasniju fazu kontrole trokova, jer omoguava da se izvetaji o uinjenim trokovima prikazuju onoliko detaljno koliko je to potrebno za odreeni nivo u

220

organizacionoj strukturi. Primer klasifikacije svih trokova na projektu, po nivoima odgovornosti, dat je na sl. 5-7.

1000 RUKOVODILAC PROJEKTA NIVO I

1100 GLAVNI IN@. ZA POTPROJEKAT 1

1200 GLAVNI IN@. ZA POTPROJEKAT 2

1300 GLAVNI IN@. ZA POTPROJEKAT 3 ... NIVO II

1110 IN@ENJER ZA BET.RADOVE

1120 IN@ENJER ZA ZEM.RADOVE.

1130 IN@ENJER ZA KONTR.KVALIT. ... NIVO III

1111 POSLOVODJA 1

1112 POSLOVODJA 2

1113 POSLOVODJA 3 ... NIVO IV

Sl. 5-7

Klasifikacija svih trokova na projektu po nivoima odgovornosti

Kod kompleksnijih projekata esto je neophodno da se kodiraju trokovi po vie osnova, na primer po vrstama radova, tipskom elementu gde trokovi nastaju, podizvoau koji je odgovoran za trokove, gradilitu u okviru jednog projekta, nivoima odgovornosti i slino. Na taj nain, mogue je veoma brzo identifikovati trokove odreenog podizvoaa na odreenom gradilitu koji su vezani za, recimo, prilazni put i klasifikovani su u betonske radove. U fazi izrade ponude potrebno je da se sagleda vie nivoa kodiranja, dok se nii nivoi sukcesivno popunjavaju sa doradom projektne dokumentacije i poveanjem broja uesnika. Iako se u fazi izrade ponude ne definiu precizno vrednosti svih kodova, vano je da se realno predvidi broj nivoa kodiranja i da se usvoji najpovoljniji format kodova. U kasnijim fazama realizacije projekta promene formata kodova su mogue, ali nisu preporuljive, jer povlae sa sobom i niz izmena u ve arhiviranoj dokumentaciji. Pod formatom koda podrazumeva se duina koda i tip koda. Duina koda odreena je brojem mesta kojim je predstavljen svaki kod i ona treba da bude dovoljna da prihvati sve mogue sluajeve za svaki pojedinani nivo. Dobro je da duina kodova bude fiksna. U odreivanju ukupne duine koda treba da se vodi rauna da e se tokom realizacije projekta dodavati novi kodovi i zato je uvek potrebno da se ostavi rezerva u broju mesta. Predloeni tip koda moe da bude numeriki (samo brojevi), slovni (samo slova) ili alfanumeriki (slova i brojevi). Iz praktinih razloga, radi lakeg raunarskog sortiranja, uporeivanja i manipulisanja, esto se u literaturi preporuuje korienje numerikih kodova [75], mada se, sa dobrim softverom, takvi problemi relativno lako prevazilaze. Sa druge strane, postojanje slova u sistemu kodiranja poveava asocijativnost, pa se lako uoava da, recimo, kod BET1100 ima veze sa betonskim radovima. [75], [88] Takvi sistemi kodiranja esto se koriste u svakodnevnom ivotu, a tipian primer su registarske oznake motornih vozila.

221

Ukoliko se koriste alfanumeriki kodovi, veoma je bitno da slovni deo bude uvek iste duine, ime se osigurava itljivost i preglednost. U evropskim zemljama u upotrebi je nekoliko standardnih naina (formi) klasifikacije trokova [8]. U Engleskoj se koristi standardizovana klasifikacija trokova u okviru raunarske on-line baze podataka Building Cost Information Service (BCIS). U Danskoj i Irskoj se koriste varijante SfB System-a, a u Francuskoj Systematic Listing of Construction Works. U Nemakoj i Holandiji koristi se praktino isti nemaki standard DIN 276. U vajcarskoj se koristi nezvanina verzija Building Cost Analysis, koji je izdao Swiss Research Centre for Building Rationalisation. U okviru Evropske ekonomske zajednice postoji posebna komisija (Cost Commission), koja je razvila metodologiju za poreenje trokova klasifikovanih po svim navedenim poznatim sistemima. U planu je zajedniki rad na definisanju formata za evropsku banku podataka o trokovima (European Cost Data Bank).

5.3.3

Prouavanje moguih tehnolokih reenja i redosleda radova

Identifikacija posla ne moe da se obavi u potpunosti bez dobrog poznavanja tehnologije izvoenja radova. Zato se identifikacija radova i prouavanje tehnologije i redosleda njihovog izvoenja, u dobroj meri, odvija paralelno. Ako se posmatra, na primer, izgradnja nekog betonskog mosta, prouavanjem idejnih skica moe se uoiti broj i orijentacione dimenzije temelja, to je dovoljno za procenu obima radova na iskopu temelja. Takoe, moe se uoiti broj stubova i proceniti koliina potrebnog betona. Meutim, da bi se dala makar i priblina procena koliko e kotati tako izvedena konstrukcija, neophodno je poznavanje moguih tehnologija koje dolaze u obzir za iskop (mainski iskop, miniranje, iskop pod vodom) i betoniranje (proizvodnja betona na gradilitu, proizvodnja betona u fabrici, tip oplate i skele, mogui vidovi unutranjeg transporta betona). Tek sa usvojenim redosledom izvoenja radova i angaovanom mehanizacijom mogue je alocirati izvore trokova i pristupiti njihovom sraunavanju. Na osnovu ovog primera lako je zakljuiti da se procena trokova u graevinarstvu ne moe valjano obaviti bez uea vrsnih poznavalaca tehnologije izvoenja radova. Za radove sa dobro razraenom ili standardnom tehnologijom izvoenja mnogo je jednostavnije uoavanje svih izvora trokova. Primer za ovakve tipove konstrukcija mogu biti stambene zgrade koje se grade u gradskim uslovima. Za njih je procena trokova jednostavnija i preciznija iz sledeih razloga: u velikoj meri koriste se standardni detalji, materijali i uhodane tehnologije rada koje su vie puta proverene u praksi; izvoenje radova odvija se u delimino ili potpuno urbanizovanim sredinama gde su uslovi obezbeenja i transporta resursa veoma povoljni i izvesni; zastupljeno je stalno ponavljanje primenjene tehnologije graenja sa sprata na sprat i sa objekta na objekat, ime se tehnoloki procesi uhodavaju i dobijaju u brzini i kvalitetu;

222

od teke graevinske opreme koriste se jedino kranovi, a veoma retko nestandardna graevinska oprema.

U sluajevima masovne proizvodnje, koja je relativno retka u graevinarstvu, veoma je vaan uticaj uigravanja ekipa usled stalnog ponavljanja operacija. Moe se rei da proizvodnja betonskih montanih elemenata u fabrici ima odlike masovne proizvodnje. Kod takve proizvodnje pokazuje se da ponavljanje i uniformnost operacija vremenom smanjuju broj radnika-asova koji je potrebno utroiti za proizvodnju jedne jedinice proizvoda. Tendencija smanjenja rada potrebnog za proizvodnju istog proizvoda naziva se fenomen uenja (learning curve phenomenon) [88] i prvi put je prouen 1936. godine na poslovima u amerikoj avio-industriji. Na sl. 5-8 prikazana je kriva uenja (learning curve) koja karakterie zavisnost procenjenih trokova radne snage od ukupnog obima radova koji je potrebno da se izvri u uslovima masovne proizvodnje.
broj radnika ~asova po jedinici mere

visoko standardizovana tehnologija

procenjeni obim radova

Sl. 5-8

Zavisnost procenjenih trokova radne snage od obima radova u uslovima standardizovane tehnologije gde se operacije ponavljaju

Efekat uigranosti osea se i kod montanih radova i drugih radova na gradilitu gde se operacije ciklino ponavljaju. Procenjivanje trokova za takve radove obino je rutinsko, jer firme sa tako razraenom tehnologijom imaju standardne kalkulacije trokova. Standardni tipovi konstrukcija esto se procenjuju po nekom parametru (na primer po m2), jer je dobro poznato kako nastaju trokovi tokom njihove izgradnje. U fazi izrade ponude mogu se veoma dobro proceniti i posebni trokovi za materijal, radnu snagu i transport, kao i detaljne koliine po pojedinim pozicijama. Sa druge strane, izgradnja jedne visoke lune brane ili podvodnog tunela teko da bi se mogla nazvati standardnom, pre svega zbog izrazito nepovoljnih radnih uslova u kojima se graenje odvija. to je teren nepristupaniji i gradilite udaljenije, sve su vee mogunosti da se tehnoloki lanac transporta odvija u oteanim uslovima. Pored toga, mogue su i izmene u tehnologiji graenja tokom trajanja projekta, na primer usled pojave loeg tla koje treba zameniti ili podzemene vode koja ometa radove. Tehnoloke neizvesnosti mogu se donekle smanjiti dobrom organizacijom istranih radova, ali i tada postoji verovatnoa da e se od planirane tehnologije rada odstupiti zbog iznenadjenja koje donosi rad pod zemljom. Za takve, nestandardne tipove konstrukcija, procena trokova vri se uglavnom po jedinici mere (m3) iskopanog ili obraenog materijala, a ukupne koliine i cene se grubo navode, sa napomenom da se plaa na osnovu stvarno izmerenih koliina.

223

Mogue su i kombinacije dveju prikazanih strategija procene trokova, ukoliko je tehnologija graenja za jedan deo objekta veoma dobro poznata, a za drugi deo postoji rizik usled nepovoljnih uslova izvoenja radova ili nedostatka dokumentacije. Tipian primer su objekti visokogradnje sa nekoliko podzemnih etaa. Kod takvih objekata nadzemni deo se procenjuje u celini, ukoliko postoje dovoljno detaljni podaci o zavrnoj obradi i ugraenoj opremi, a za podzemni deo obino se daju samo jedinine cene za iskop i transport materijala, betoniranje potpornih zidova, ili izradu ipova. Zbog velikog uticaja tehnologije izvoenja radova na procenu trokova projekta, moe se zakljuiti da je, sa stanovita trokova, dobro reenje da se objekat koncipira i projektuje prema unapred zamiljenom profilu izvoaa radova i tehnologiji koju je on usavrio. Kada tim koji procenjuje trokove ima u vidu tano odreenu tehnologiju i prateu mehanizaciju koja e se angaovati na realizaciji projekta, procena trokova je blia realnosti. U domen tehnolokih razmatranja spada i prouavanje uticaja veliine projekta na procenu trokova. Veliina projekta definie ukupan obim radova na kome e biti angaovana mehanizacija. to je obim radova manji, manje je vreme koje maina provede na gradilitu (hgr -->0), pa su trokovi rada mehanizacije po jedinici mere vei, jer je primaran uticaj jednokratnih trokova. Optimalno iskorienje rada graevinske mehanizacije, pa samim tim i nii procenjeni trokovi, postiu se angaovanjem mehanizacije na irem frontu rada i u duem vremenskom periodu. Generalno, na velikim projektima procenjene cene po jedinici mere su nie nego iste cene na manjim projektima. Na sl. 5-9 prikazana je tipina kriva zavisnosti cene iskopa po 1 m3 u odnosu na ukupan obim radova u m3.
cena m3 primaran uticaj jednokratnih tro{kova primaran uticaj eksploatacionih tro{kova

hgr 0

h gr
obim radova (m3)

Sl. 5-9

Zavisnost procenjenih trokova mehanizovanog iskopa od veliine projekta

5.3.4

Korienje i proirivanje baza podataka

Rezultat studije moguih tehnolokih reenja za izgradnju objekta dobija se usvojena tehnologija rada sa definisanim operacijama i postupcima koje je potrebno izvriti na gradilitu. Sledei korak je prikupljanje detaljnijih kvantitativnih i kvalitativnih podataka o ovim operacijama. U dobro organizovanim sistemima prikupljanje potrebnih podataka treba da se obavlja raunarskim bazama istorijskih podataka i baza podataka za istraivanje trita. Tako ozbiljna tema - metodologija formiranja i korienja baza podataka - zahteva mnogo detaljnije razmatranje (vidi poglavlje X), ali ipak, na ovom mestu skrenuemo

224

panju na potrebu postojanja sistema koji e sluiti kao izvor informacija u fazi procene trokova. ema obezbeenja informacija za potrebe procene trokova data je na sl. 5-10.
BAZA PODATAKA VEZANA ZA ISTRA@IVANJE TR@I[TA INFORMACIJE POTREBNE ZA PROCENU TRO[KOVA BAZA ISTORIJSKIH PODATAKA

Sl. 5-10 Nain obezbeenja informacija neophodnih za procenu trokova

Na tritu je dostupan veliki broj knjiga i kompjuterski obraenih podataka koji se prodaju potencijalnim korisnicima i imaju za cilj da im daju ulazne podatke za procenu trokova. U Engleskoj to su, recimo, Wessex Price Books ili Spon's, a u Americi DataQuest Equipment Cost Guide. U Jugoslaviji postoje davno napravljeni i prilino zastareli normativi i nekoliko diskontinuiranih periodinih izdanja sa prosenim cenama graevinskih materijala, kao to je bio Tanjugov Bilten. Pored postojeih i javno dostupnih publikacija, neophodan je i razvoj sopstvenih baza podataka iz kojih e se uzimati podaci u toku procene trokova. Baza istorijskih podataka firme trebalo bi, na primer, da sadri iskustvene normative, koji su posledica stvarnih utroaka resursa na gradilitima te firme. Takvi normativi mogu da imaju formulacije kao na sl. 5-11, gde je dat izvod iz baze istorijskih podataka o tehnologiju izvoenja betonskih radova.
Izrada meavine za beton MB-30, agregat krupnoe do 31.5 mm, prirodni ljunak, W/C = 0.40 Prenos cementa na daljinu do 15m, runim kolicima, 1 radnik II kateg. Prenos aditiva na daljinu do 30m, runim kolicima, 1 radnik II kateg. Transport agregata kamionom Nega betona vodom, polivanje 5 x dnevno, radi 1 radnik II kategorije. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 1. 2. 3. Cement ljunak granulisani 0.08-0.5mm2 ljunak granulisani 0.5-4mm2 ljunak granulisani 4-8mm2 ljunak granulisani 8-16.5mm2 ljunak granul. 16.5-31.5mm2 Utovar Istovar Transport kg m3 m3 m3 m3 m3 h h h 365.00 0.1770 0.3200 0.2770 0.1970 0.3990 0.040 0.042 0.016

za 1m3 betona

za 100kg cementa

za 10kg aditiva

1. 2. 3.

Utovar Istovar Transport

h h h

0.018 0.019 0.048

za 1h rada jedno polivanje

1.

Dizel gorivo

16.9

1. 2.

Rad na polivanju (za 1 m3 betona) Voda (za negu 1 m3 betona)

h l

0.034 20

Sl. 5-11 Iskustveni normativi za tehnologiju izvoenja betonskih radova

225

U istorijske podatke bilo bi korisno da se uvrsti i raznovrsne analize utroka resursa koje daju optije podatke za procenu trokova, kao to je potrebna koliina betona svedena na jedan m2 stambene zgrade, ili potronja dizel goriva za transport po jednom m3 prevezenog agregata, ili utroak cementa po jednom bolnikom krevetu. Svoenje utroaka resursa na jedan prametar (m2, m3, m1) moe bitno da pojednostavi procenu trokova u fazi izrade ponude. Kombinovanjem takvih podataka sa detaljnim normativima dobijaju se najrealnije procene, pogotovu kad znamo da, u fazi izrade ponude, neki crtei i tehnologije mogu biti detaljno razraeni i poznati, a da su neki dati samo u grubim crtama. U takvim sluajevima, kada nedostaju detaljni podaci ili nema vremena za detaljniju razradu, na osnovu poznatih samo nekoliko parametara (kao to je povrina zgrade) mogue je proceniti utroak osnovnih materijala. Da bi se obavila procena trokova, pored normativa koji definiu potrebne koliine resursa, potrebno je, iz odgovarajue baze podataka, da se pribave i aktuelne cene materijala, mehanizacije, radne snage i opreme. Ove cene se dobijaju u fazi istraivanja trita, a za procenu trokova konkretnog projekta mogu da se upotrebe samo cene koje odgovaraju tritu na kome se on realizuje. Na sl. 5-12 dat je primer cenovnika koji je neophodan za procenu trokova izvoenja betonskih radova.
Cement ljunak Voda El. energija Aditiv - antifriz Dizel gorivo Kamion TAM 6500 K zapremine koa 3.9m3 Toranjska dizalica "METALNA" X 1266 Y Pervibrator "Radoje Daki" pre. igle 45mm Radnik II kategorije Radnik V kategorije Radnik VIII kategorije kg m3 m3 kWh kg l h h h h h h 0.2 $ 11 $ 0.6 $ 0.31 $ 2.3 $ 0.8 $ 69 $ 128 $ 8$ 3.5 $ 5$ 6$

Sl. 5-12

Cene materijala, mehanizacije i radne snage potrebne za procenu izvoenja betonskih radova

U sluajevima kada ne postoje dovoljno detaljni crtei objekta, ili ne postoje pouzdani normativi za neke operacije, procena trokova ne moe se izvriti klasinim normiranjem i primenom jedininih cena resursa. Tada se trokovi procenjuju na osnovu specifinih istorijskih podataka kao to su: cena gotovog trakastog temelja po dunom metru, ili cena betonskog trotoara po 1 m2, ili cena ugraene metalne ograde po dunom metru. Format takvih istorijskih podataka zavisi od potreba firme i teko ga je standardizovati, ali su oni veoma potrebni u fazi izrade ponude. Pored pomenutih, postoji i itav niz drugih podataka koji mogu da budu potrebni u procesu procene trokova. To su, na primer, adrese proizvoaa materijala, tehniki opisi mehanizacije i opreme, karakteristike odabranih materijala i slino. Sve ove podatke treba uzeti u bazu podataka firme i na taj nain obezbediti optimalne uslove za procenu trokova.

226

Vreme za procenu trokova u fazi izrade ponude obino je kratko, pa efikasno obezbeenje potrebnih informacija moe da ima veliki znaaj.

5.3.5

Uticaj specifinih uslova u kojima se realizuje projekat

Sve tehnoloke specifinosti koje karakteriu realizaciju projekta reavaju se u ranoj fazi procene trokova. Sa tehnike strane gledita, time bi procena trokova mogla i da pone i da se zavri. Meutim, postoji niz uticaja, sa strane, koji mogu da poremete odnose u tako dobijenoj strukturi trokova. Jedan od najeee pominjanih uticaja je uticaj inflacije. Kontinuirani porast cena tokom vremena postoji praktino u svim ekonomijama, pa se ak i inflacija od 3-5% godinje i te kako primeti u strukturi trokova, ukoliko projekat traje vie godina. Gotovo sve vlade sveta izdaju zvanine periodine publikacije u kojima prate opti porast cena i proraunavaju stope inflacije. U nekim sluajevima ak se rade i projekcije postojeeg stanja na sledeu godinu i pokuava da se predvide inflatorna kretanja u narednoj godini. Zavisno od trita na kome se izvode radovi, jedan od naina da se tretira inflacija jeste da se u procenu trokova ugrade ta predvianja. Drugi nain, pogodan za podruja sa nestabilnijim promenama cena, je da se u ugovoru specificira klauzula (formula) koja e sluiti da se stvarni trokovi u trenutku nastajanja usklade sa realnim porastom cena od trenutka kada su trokovi procenjeni. Takve formule su najee varijante dobro poznate klizne skale [37], iji jedan od oblika moe da bude:
C = C 0 (a 1 * M R O + a2 + a3 + a 4 ), M0 R0 O0

gde su Co i C poetna i aktuelna cena radova, Mo i M poetna i aktuelna cena materijala, Ro i R poetna i aktuelna cena radne snage, Oo i O poetna i aktuelna cena opreme i mehanizacije koja se koristi, a koeficijenti a1, a2, a3 i a4 odslikavaju respektivno udeo trokova materijala, radne snage, opreme i fiksnih trokova u ceni radova. Postoje i druge strategije koje izvoa moe da primeni za delimino eliminisanje uticaja inflacije na procenu trokova. Izvoa moe, na primer, da kupi potrebne sirove materijale unapred, ili da se osloni na proizvodnju materijala u sopstvenim pogonima. Jedno od reenja je i sklapanje ugovora u kome investitor preuzima obavezu da nabavi materijal. Drugi veoma est sluaj promene procenjenih trokova je neplanirano poveanje trokova. Neplanirano poveanje trokova moe nastati iz vie razloga, u koje spadaju: lo kvalitet tenderske dokumentacije i polaznih projektnih reenja; neobuenost radne snage koja izvodi radove; propusti podizvoaa i dobavljaa da svoje radove izvre u planiranim okvirima i na vreme; iznenadni potezi vlade u zemlji gde se izvode radovi;

227

propusti u prouavanju carinskih propisa pri proceni trokova; dodatni trokovi transporta zbog loe analize izvorita materijala; nagle promene u ponudi i cenama lokalne radne snage; elementarne nepogode; dodatni trokovi zbog nedostatka geolokih podloga ili nedovoljno izvrenih istranih radova; dodatni trokovi u pripremi gradilita zbog neplaniranog izmetanja podzemnih instalacija itd.

Neki od ovih razloga se ugovorom definiu kao via sila (promene u privrednom i drutvenom sistemu zemlje gde se izvode radovi, ratno stanje i prirodne nesree), ili opravdano poveanje trokova (dodatni trokovi zbog nedovoljno izvrenih istranih radova), pa postoji osnov da tako nastale dodatne trokove plati investitor. Za neke uzroke nastanka neplaniranih trokova, meutim, odgovoran je iskljuivo tim koji procenjuje trokove (propusti u prouavanju propisa, loa procena rada podizvoaa, korienje nepouzdanih ulaznih podataka o cenama, loe izvrene analize izvorita materijala). Postoje trita gde se kod izvoaa, po pravilu, javlja ista greka u proceni trokova. Na primer, u arapskim zemljama Srednjeg Istoka (Irak, Kuvajt) redovno se potcenjuju trokovi uvoza i osiguranja opreme, pa se zbog izrazito rigoroznih propisa u ovoj oblasti neplanirano poveavaju trokovi na celom projektu. Trokovi uvoza i carinjenja opreme u zemljama Srednjeg Istoka mogu viestruko da premae trokove izrade kompletne projektne dokumentacije. Sa druge strane, postoje i trita gde se odreene greke u proceni trokova gotovo nikad ne javljaju. Na tritu Japana, recimo, svaki veliki izvoa ima svoje stalne podizvoae sa kojima godinama radi i poznaje njihove navike i mogunosti. Ove manje firme - sateliti su izuzetno poslovne i, po nepisanom pravilu, svoje obaveze izvravaju veoma precizno i u okviru planiranih trokova. [5] Zbog takvih uhodanih poslovnih odnosa retka su neplanirana poveanja trokova zbog nesolidnog rada podizvoaa. Uopte uzevi, to je projekat nestandardniji i trite manje poznato, greke u proceni trokova su verovatnije, pa je samim tim i ulazak u posao riskantniji. Rizik, koji uvek postoji kod procene trokova, moe da smanji jedino efikasni informacioni sistem, obezbeujui podatke o svemu to moe da utie na procenu trokova. Razmiljajui ovakav nain, zakljuujemo da informacioni sistem ne treba da sadri samo baze podataka o normativima i cenama materijala, ve i mnoge druge podatke koji karakteriu razna trita i mogu da predstavljaju izvor indirektnih trokova.

5.3.6

Izbor i primena modela trokova

Nivo tanosti procene trokova je razliit na razliitim nivoima razvoja projekta - u ranijim fazama projekta procene se rade sa manjom tanou, dok su u kasnijim fazama procene preciznije i tanije. Tanost procena raste sa zavretkom projektne dokumentacije i doradom tehnikih detalja. U fazi izrade ponude projektna dokumentacija je obino slabo ili bar neujednaeno razraena, pa je potrebna izuzetna opreznost kod izbora tehnike, odnosno modela za procenjivanje trokova. Najee izvoa koji ponudi najmanju cenu dobija

228

posao, a izvoa manje uspean u procesu licitacije gubljenjem posla trpi i gubitke za svoja ulaganja u fazi procene trokova. Pravilan izbor modela za procenu trokova moe da bude znaajan i u fazi kontrole trokova tokom realizacije projekta, jer se procenom trokova u fazi izrade ponude stvara osnova za njihovu kasniju kontrolu. Model trokova moe se shvatiti kao "slika stvarnosti" [8] i on je, pre svega, rezultat ljudskog poimanja prirode trokova. Zato to nastaje kao ljudska tenja da se stvarnost predstavi na formalan nain, pogodan za tehniku upotrebu, model pati od istih nedostataka kao i ljudsko miljenje u celini: njegova upotreba podlona je grekama, postoje periodi kad je jedan model "u modi", a drugi nije, esto se jednom modelu pridaju osobine i mogunosti koje on ne poseduje itd. Gledano u celini, uloga modela trokova je da povea razumljivost strukture trokova na projektu i da predvidi budue situacije, dodajui tehnikoj prirodi problema i odreenu ekonomsku dimenziju. Veina modela funkcionie kao pomono sredstvo u procesu donoenja odluka, gde ljudski faktor (konsultant, strunjak, inenjer) donosi krajnju odluku ili preporuku za akciju. Postoji nekoliko modela, odnosno tehnika koje se koriste za procenu trokova, a u literaturi i praksi najee se pominju: gruba (preliminarna) procena, zasnovana na ukupnom obimu radova; elementarni model; parametarski (esto nazvan i regresioni) model; detaljni model trokova; model trokovno znaajnih pozicija radova.

Svaki od ovih modela trokova ima svoje specifinosti u broju ulaznih podataka, tanosti procene i tehnike rada.

Gruba (preliminarna) procena

Gruba procena je prvi pokuaj da se definiu ukupni trokovi projekta i to samo na osnovu poznatog obima radova. Kao mera obima radova najee se uzima povrina (zapremina) objekta ili jedinica mere kapaciteta. Procena se radi na osnovu odreivanja prosene cene objekta odreenog kapaciteta, zapremine ili povrine predviene zahtevima investitora, a na osnovu pretpostavljene jedinine cene. Jednostavan primer za ovu tehniku je procena cene nove zgrade mnoenjem broja kvadratnih metara zgrade sa procenjenom cenom kvadratnog metra. Umesto kvadratnog metra, kao mera obima radova moe se uzeti i neka druga jedinica. Na primer, kolska zgrada moe kotati 500 USD po m2 ili 4,000 USD po kolskoj klupi, parkiralite moe kotati 200 USD po m2 ili 5,000 USD po parkiralinom mestu, bolnica 50,000 USD po krevetu, a luksuzan hotel oko100,000 USD po leaju. Ovakvo modeliranje trokova koristi se u najranijim fazama procene trokova i po nekim istraivanjima tanost metode moe da se kree u granicama 25-30%. Gruba ili preliminarna metoda procene je bra od svih ostalih procena, to znai da zahteva manje radnika za izvrenje i krae vreme. Detaljna procena jedne stambene zgrade, na primer, zahteva detaljne crtee i planove, proraun potrebnog materijala i opreme, analizu cene radnih asova, cenu istranih radova i zemljita i ostalo, dok je za grubu procenu na

229

osnovu poznate cene kvadratnog metra dovoljno poznavanje povrine zgrade. Poto u ovoj fazi procene trokova ne mora da postoje nikakvi crtei i specifikacije radova, ve se ona moe dati i samo na osnovu tekstualnih opisa, poznatih dimenzija objekta i zahtevanog kvaliteta radova, to znaajno doprinosi jednostavnosti primene metode. Sa druge strane, zbog tako malog broja ulaznih podataka, tanost ove metode je manja od tanosti metoda procene koje se koriste u kasnijim fazama realizacije projekta. Da bi se izvrila gruba procena trokova, potrebno je imati referentne istorijske trokove za sline, ve izgraene objekte. Istorijski podaci su relativno jednostavnog formata - svode se na opise izvedenih objekata i kvantitativne podatke o njihovoj ceni po kvadratnom metru ili nekoj drugoj jedinici mere. Kao i svaki drugi model, gruba ili preliminarna procena treba jasno da pokae ta jeste, a ta nije ukljueno u cenu po kvadratnom metru. To zahteva da opis izvedenog objekta u bazi istorijskih podataka bude dovoljno precizan, kako bi se novi (budui) objekat mogao uporediti sa njim po opremljenosti, kvalitetu radova, u eventualno nestandardnim radovima i slino. Na osnovu takvih razmiljanja, moemo izvui zakljuak da za praktinu primenu ovog modela trokova posebno treba istai znaaj iskustva, koje obezbeuje pravilno sagledavanje faktora koji utiu na trokove. Drugim reima, u procenjenu cenu po kvadratnom metru treba ukljuiti eventualne izmene u odnosu na referentni objekat iz baze istorijskih podataka. Gruba procena trokova posebno je pogodna za standardizovane tipove objekata, kao to su stambene zgrade. Za takve tipove objekata Ferry & Brandon [20] preporuuju da se, pri formiranju procenjene cene po kvadratnom metru, istorijski podaci koriguju na osnovu sedam razliitih uticaja, a to su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. uslovi trita; veliina objekta, broj spratova i slino; zahtevi investitora o kvalitetu radova ili specifine unutranje obrade; zahtevi investitora o dodatnim radovima ili izrazita elja da sam izvede odreene radove; razlike u instalacijama; uslovi rada na gradilitu i izmene u nainu fundiranja; ostali faktori (zahtevi o roku izgradnje, potrebi za prekovremenim radom, razlikama u cenama radne snage i slino).

Ferry & Brandon u svojoj metodologiji grube procene daju i sledei praktian primer. Neka je potrebno da se proceni trokovi izgradnje nove estoetane poslovne zgrade od 2,400 m2. Zgrada se gradi u engleskoj provinciji, sa predvienim poslovnim prostorom (uglavnom prodavnice) u prizemnom delu i kancelarijama na ostalih pet spratova. Prethodno izgraeni objekat, na kome treba da se bazira procena, izgraen je u Londonu, imao je etiri etae sa slinim rasporedom prostorija, povrinu od 1,235 m2 i cenu od 364.35 po m2. Cena je od pre dvanaest meseci. Da bi se procenili trokovi izgradnje novog objekta, potrebno je korigovati cenu starog objekta, razmatranjem pojedinano svakog od sedam predloenih faktora uticaja. U skladu sa tim, sledi opis postupka korigovanja stare cene po kvadratnom metru, da bi se dobila procenjena cena novog objekta po kvadratnom metru.

230

1.

Uticaj uslova trita

Poto su istorijski podaci stari dvanaest meseci, potrebno je uzeti u obzir porast cena graevinskog materijala i radne snage u tom periodu. To se moe uraditi uz pomo zvaninih indeksa porasta cena, ali za ovu priliku moe se pretpostaviti poveanje od 10% za tih godinu dana, pa je nova cena po kvadratnom metru 364.35 po m2 + 10 %, to iznosi 400.79 po m2.

2.

Uticaj veliine objekta i broja etaa

Nova poslovna zgrada ima veu osnovu; to ima za posledicu smanjenje odnosa povrine spoljnih zidova (pretpostavljajui isti oblik osnove) i povrine podova; krajnja posledica takvog razmiljanja je smanjenje u ceni po m2. Sa druge strane, novi objekat ima est etaa umesto etiri; to ima za posledicu poveanje trokova, jer via zgrada vie kota. Moe se pretpostaviti da se ova dva faktora (poveanje osnove i poveanje broja etaa) imaju suprotne uticaje na trokove i da se meusobno ponitavaju. Dalje, treba razmotriti injenicu da je u starom objektu otprilike jedna etvrtina otpadala na poslovni prostor (prodavnice), a u novom objektu svega jedna estina. Poto je bilo predvieno da se prodavnice predaju vlasnicima sa uraenim samo grubim radovima, kako bi oni radili unutranju obradu po svojoj elji, to znatno pojeftinjuje cenu prodavnica u odnosu na kancelarije koje su na spratu. Analize su pokazale da su trokovi izrade prizemlja za 40 po m2 manji u odnosu na spratove, zbog razlike u izvoenju zavrnih radova. Da bi cena po m2 ostala 400.79, potrebno je, dakle, poveati cenu na spratovima, a smanjiti cenu u prizemlju, tako da razlika bude 40 po m2. Prema tome, za stari objekat vai sledea kalkulacija: Ukupna cena objekta danas je: Cena prodavnica (25%) po m2: a ukupna cena: Cena kancelarija (75%) po m2: a ukupna cena: 1,235 m2 x 400.79 po m2 = 494,969 400.79 - 3/4 x 40 = 370.79 po m2, 309 m2 x 370.79 po m2 = 114.574 400.79 + 1/4 x 40 = 410.79 po m2 926 m2 x 410.79 po m2 = 380.391

Sabiranjem ukupnih cena prodavnica i kancelarija za stari objekat tano se dobija ukupna cena objekta (greka od 5 zbog zaokruivanja). Na taj nain izvreno je korigovanje cene po m2 zbog razliite namene prostorija u prizemlju i na spratu. Primenom tako dobijenih cena po m2 na novi objekat, dobijaju se sledee ukupne cene za prostor u prizemlju i na spratovima, kao i za ceo objekat: Uk. cena prodavnica (16.67%): Uk. cena kancelarija (83.33%): Ukupna cena celog objekta: 400 m2 x 370.79 po m2 = 148,316 2,000 m2 x 410.79 po m2 = 821,580 148,316 + 821,580 = 969,896

Deljenjem ukupne cene novog objekta sa njegovom kvadraturom, dobija se korigovana cena po m2 969,896 : 2,400 m2 = 404.12 po m2

3.

Uticaj zahteva investitora o kvalitetu radova ili specifinoj unutranjoj obradi

Arhitekta koji je projektovao novi objekat odluio je da, na zahtev investitora, promeni obradu podova kancelarija i da jeftini pod zameni novim podom koji je

231

7.5 skuplji po m2. Pod pretpostavkom da je povrina kancelarija oko 2/3 od povrine celog objekta (1,600 m2), to znai da se ukupna cena objekta poveava za 1,600 x 7.5 = 12,000. Izraeno prema ukupnoj kvadraturi, to znai da se ukupna cena objekta poveava za 12,000 : 2,400 m2 = 5 po m2. Pored promene u obradi podova, investitor je odluio i da prefabrikovanu fasadu zameni skupljom fasadom od prirodnog kamena. Za ovakve tipove objekata povrina spoljnih zidova je oko 10% od povrine svih podova (0.1 x 2,400 m2 = 240 m2). Takvi podaci dobijaju se analizom prethodnih objekata i deo su baze istorijskih podataka. Takoe, kamena fasada sigurno nee pokrivati celu povrinu spoljnih zidova. Uz pretpostavku da e fasada biti sa oko 25% prekrivena kamenom i da je ta kamena fasada za 85 skuplja od klasine prefabrikovane, poveanje trokova zbog radova na fasadi iznosi 240m2 x 0.25 x 85 = 56,100, to svedeno na kvadratni metar ukupne povrine od 2,400 m2 iznosi 23.37. Prema tome, poveana cena novog objekta po m2 zbog promena u obradi podova i fasade iznosi: 404.12+ 5+ 23.37=432.49 po m2

4.

Uticaj zahteva investitora o dodatnim radovima ili izrazitim elji da sam izvede odreene radove
Investitor novog objekta je izrazio elju da stanari u kancelarijama sami postavljaju pregradne zidove i rade unutranju dekoraciju i ti radovi se izostavljanjem iz procene trokova. To je najlake da se uradi tako to se ovi izostave iz konanog obrauna za prethodni objekat. U konanom obraunu prethodnog objekta ovi radovi su iznosili: Trokovi za unutranje pregraivanje zidova: Trokovi za unutranju dekoraciju kancelarija: Trokovi manipulacije i profit za te radove: 13,750 1,500 685 ---------15,935 15,935 : 1,235 = 12.90 po m2

odnosno po

m2:

Ovaj iznos trokova po m2 potrebno je da se umanji od procenjene cene nove zgrade, ali je prethodno potrebno da se izvri korekcija od 10% zbog promena cena materijala i radne snage (taka 1), kao i korekciju zbog injenice da kancelarije u novoj zgradi ine 5/6 povrine umesto 3/4 u staroj zgradi. Te korekcije su sledee: Korekcija od 10%: Korekcija zbog strukture: 12.90 + 10 % = 14.19 po m2 14.19 x4/3x5/6 = 15.77 po m2

Posle prorauna svih efekata specijalnih zahteva investitora na cenu po m2, nova cena izgradnje objekta po m2 iznosi: 432.49 - 15.77 = 416.72 po m2

5.

Uticaj razlika u instalacijama

Instalacije su vaan i skup deo objekta, pa se za njihovu procenu esto angauju posebni konsultanti. Pretpostavimo da su za novi objekat konsultanti, na osnovu raspoloivih podataka, procenili sledee vrednosti radova na instalacijama:

232

Trokovi izrade centralnog grejanja: Trokovi izrade vodovodne instalacije: Trokovi izrade elektro-instalacija: Trokovi nabavke i ugradnje liftova:

90,000 27,500 60,000 71,250 ----------248,750 248,750 : 2,400 = 109.90 po m2

to po m2 iznosi:

Za stari objekat iz konanog obrauna vidljivo je da je ukupna cena instalacija bila 127,500, odnosno po kvadratnom metru 127,500 : 2,400 m2 = 103.24 po m2. Uz poveanje od 10% zbog vremenske distance, to iznosi 113.56 po m2. Razlika u ceni instalacija po m2 za novi i stari objekat iznosi 113.56 - 109.90 = 3.66 po m2. Prema tome, korigovana cena za novi objekat, uzimajui u obzir razlike u instalacijama, iznosi: 416.72 - 3.66 = 413.06 po m2

6.

Uticaj uslova rada na gradilitu i izmena u nainu fundiranja

Novi objekat mora da bude fundiran na ipovima, to svakako poveava ukupne trokove. Procenjeno je da e biti potrebno 90 ipova, prosene duine po 6m, sa cenom od 45 po dunom metru. To znai da je ukupna cena ipova 90 x 6 x 45 = 24,300, to po kvadratnom metru iznosi 24,300 : 2,400 m2 = 10.13 po m2. Nema potrebe da se rade nikakva umanjenja zato to izostaju konvencionalni plitki temelji, jer obrada naglavaka ipova i temeljne grede kotaju bar isto toliko. Na osnovu toga, korigovana cena za novi objekat, posle prorauna uticaja izmena u nainu fundiranja, iznosi: 413.06 + 10.13 = 423.19 po m2

7.

Uticaj ostalih faktora

Ostali uticaji na procenjenu cenu mogu da budu veoma raznoliki. Pretpostavimo da investitor ima potrebu da zavri objekat u veoma kratkom roku. To podrazumeva prekovremeni rad, angaovanje dodatne radne snage i iznajmljivanje mehanizacije. Po ovom osnovu moe se na procenjenu cenu po m2 dodati jo 2,5%, to ukupno iznosi: 423.19 + 2,5 % = 433.77 po m2.

Na osnovu sagledavanja svih faktora koji utiu na trokove izgradnje budueg objekta, procenjeni trokovi po jedinici povrine iznose 433.77 po m2. Prema tome, gruba procena trokova izgradnje za datu poslovnu zgradu iznosila bi: 433.77 po m2 x 2,400 m2 = 1,041,042 Prikazani primer dat je u punom obimu, kao ilustracija injenice da gruba procena trokova izgradnje, iako se oslanja samo na povrinu objekta, ukljuuje i mnoga druga znanja, kao to su procena odnosa koliina radova na objektu, tehnoloke specifinosti i uslovi rada na konkretnom tritu. Takve procene ne moe raditi inenjer bez neophodnih iskustvenih podataka i znanja. Najbolje je ako se procena radi uz pomo sopstvenih iskustvenih i istorijskih podataka, jer to obezbeuje kontinuitet prenosa znanja sa analize prethodnog

233

projekta na procenu novog projekta. Pored sopstvenih podataka, mogu se koristiti i javno dostupni podaci (baze podataka, publikacije, asopisi, knjige). Postoji veliki broj publikacija koje objavljuju podatke na osnovu kojih se odreuju trokovi za razliite tipove zgrada, u odnosu na odabranu jedinicu mere. U Americi se, na primer, veoma mnogo koristi publikacija Dodge Construction System Costs, koju izdaje McGraw Hill Information Systems Co, kao i Means Building Construction Costs, koju izdaje Robert Snow Means Co. Na sl. 5-13 dat je primer modela trokova svedenog na jedinicu mere povrine za razliite tipove objekata, preuzet iz publikacije Means Building Construction Costs. [88] Za jedinicu mere povrine je usvojena kvadratna stopa izgraene korisne povrine (1 m2=10.76 kv.stopa). Radi poreenja sa novim objektima, dat je i opseg veliine za analizirane prethodne objekte.
Tip objekta Osnovne kole Srednje kole Sportske sale Supermarketi Bazeni Srednja cena u $/kv.stopi 57.35 56.20 44.70 37.40 64.50 Tipina veliina u kv.stopama 92,000 100,000 15,000 20,000 13,000 Tipian opseg veliine u kv.stopama 52,000 - 119,000 50,500 - 175,000 5,000 - 40,000 12,000 - 30,000 7,800 - 22,000

Sl. 5-13

Gruba procena trokova za razliite tipove objekata usvojena je jedinica mere kvadratna stopa korisne povrine (1 m2=10.76 kv.stopa)

Uz ovakve tabele obino se daje dovoljno detaljan opis tipa objekata na koje se podaci odnose, kao i metodologija njihove primene. Jedan od naina da se uzmu u obzir razlike u nameni, veliini i opremljenosti pojedinih prostorija izmeu novog i starog objekta (pa samim tim i razlike u trokovima po parametru) je primena odreenih koeficijenata koji e izvriti korekciju ukupnih procenjenih trokova. U upotrebi moe da bude sledea jednostavna jednaina kojom se nivelie razlika izmou novog i starog objekta [88]: C p = Ce ( gde je: Cp Ce Sp Se n SP n ) , Se

ukupna cena datog (novog) objekta, ukupna cena slinog postojeeg objekta, povrina ili kapacitet datog (novog) objekta, povrina ili kapacitet slinog postojeeg objekta, odgovarajui koeficijent koji karakterie tip objekta, a obino se kree u granicama od 0.60 do 0.95.

Korekcije procenjene cene ovakvim formulama su prilino grube, pa se ipak treba vie osloniti na kvalitetan i iskusan inenjerski kadar koji radi procenu i na sopstvene istorijske podatke.

234

Elementarni model
Za komplikovanije objekte, kao to je bolniki kompleks, ponekad zaista moe da bude neprecizno svoenje trokova na kvadratni metar povrine, uz zanemarivanje injenice da takav sloen objekat moe da ima vie delova (elemenata) koji su funkcionalno, ak i graevinski relativno nezavisni. Trokovi iskazani samo jednom brojkom, cenom po kvadratnom metru, uopte ne reprezentuju stvarne trokove izgradnje po pojedinim elementima objekta. U tako jednostavno iskazanim trokovima ne vidi se uticaj kotanja operacionog bloka ili laboratorije na trokove izgradnje bolnice. U sluaju bolnice, ini se opravdanim pristup da se posebno razmatra stacionar (deo sa krevetima), operacioni blok, servisni deo (perionica), garaa, laboratorijski deo ili jo neki drugi deo koji se, u zavisnosti od namene bolnice, moe uoiti. Svaki od ovih elemenata bolnikog kompleksa odlikuje se specifinom unutranjom obradom zidova i podova, veliinom i namenom prostorija, posebnim instalacijama, pa je zato pogreno sve te razlike uproseiti kroz trokove svedene na jedan parametar - kvadratni metar cele bolnice. Sa druge strane, nedovoljna razraenost projektne dokumentacije esto moe potpuno da onemogui pokuaj da se saine detaljne specifikacije radova (npr. koliine potrebne armature) i detaljna procena trokova, jer projekti sa kojih bi se oitale te koliine (planovi armature) jednostavno ne postoje u ranoj fazi realizacije projekta. Neka istraivanja [8] pokazuju da se kod homogenih tipova projekata, kao to je bolniki kompleks, sa standardizovanim kvalitetom i strukturom trokova, solidna procena trokova moe napraviti sa svega desetak paljivo odabranih parametara. Razmiljanjem u tom pravcu zakljuujemo da bi, u sluaju bolnice, bilo poeljno da se svaki od elemenata objekta razmatra posebno, i da se trokovi svode na pogodnu jedinicu mere karakteristinu za taj elemenat. Tako, trokovi izgradnje stacionara mogu se svesti na jedan bolniki krevet, trokovi izgradnje garae na jedno garano mesto, trokovi laboratorije na kvadratni metar povrine, a trokovi operacionog bloka na jedno operaciono mesto. Kod procene izgradnje nove bolnice dovoljno je, za poetak, znati kapacitet svakog elementa objekta, izraen odabranim parametrom: broj kreveta, kapacitet garae, broj operacionih mesta i povrinu laboratorije. Da bi se dobili podaci o pojedinim elementima objekta, neophodno je da postoje bar idejne skice i preliminarni crtei budueg objekta. Ovakav pristup predstavlja de facto proirenje prethodno opisanog modela trokova i naziva se elementarni model trokova. Smatra se da je tanost elementarnog modela u granicama 20%. Kao i prethodno opisana gruba procena trokova, ni elementarna procena ne moe da se uradi bez dobro organizovane baze istorijskih podataka. Kao elementi objekta kod analize trokova za prole projekte ne mora da se usvoje samo fiziki izdvojene celine, ve to mogu biti i vrste radova ili tehnoloki povezane grupe radova. Osnovni kriterijum je da podela objekta na elemente doprinosi realnijem sagledavanju trokova. Pored toga, elementi treba da ispune i uslov lakog uoavanja i izdvajanja u tehnikoj dokumentaciji i u postprojektnoj analizi predrauna radova. Poeljno je, takoe, da budu kompatibilni sa standardnim podelama objekta na elemente, to naroito vai za sluaj kada je neophodno da se sopstvena analiza trokova poredi sa publikovanim strunim analizama. Ukoliko se trokovi izgradnje pojedinih elemenata iskazuju preko kvadratnog metra povrine, vrlo je vano da se razjasni ta se stvarno podrazumeva pod povrinom. Mogue varijante su:

235

(a) ukupna bruto povrina na svakom spratu merena preko spoljnih zidova ukljuujui stepenice, otvore za lift i sline otvore i unutranje i spoljne zidove; (b) ukupna bruto povrina u koju ne ulazi debljina spoljnih zidova; (c) povrina kao u prethodnom sluaju iz koje su iskljueni otvori; (d) povrina kao u prethodnom sluaju iz koje su iskljueni unutranji zidovi; (d) povrina koja se moe koristiti u komercijalne svrhe (npr. bez stepenita) i sl. Oigledno je da za isti objekat razliiti naini prikazivanja povrine proizvode sasvim razliite cene, pa je vano proveriti da li se koristi ista opcija u uzorku i u datom objektu. Na sl. 5-14a dat je primer analize trokova po kvadratnoj stopi izgraene povrine (gore navedena pod takom c) za tehnike kole za odrasle, veliine od 20.000 do 80.000 kvadratnih stopa, preuzet iz publikacije Means Building Construction Costs. [88] Pored ukupnih trokova po odabranoj jedinici mere (kvadratnoj stopi, 1 m2=10.76 kv.stopa), dati su i trokovi po istoj jedinici mere za pojedine elemente konstrukcije (temelj, krov, zidove).
Donja granica $/kv.stopi % 2.64 5.0 3.75 7.1 10.08 19.1 2.64 5.0 6.92 13.1 4.28 8.1 1.26 2.4 2.11 4.0 0.53 1.0 3.17 6.0 2.64 5.0 3.75 7.1 2.11 4.0 6.92 13.1 $ 52.80 100 % Srednja vrednost $/kv.stopi % 3.12 5.0 4.29 6.9 11.08 17.8 3.12 5.0 8.67 13.9 5.54 8.9 1.56 2.5 2.43 3.9 0.62 1.0 3.36 5.4 3.67 5.9 4.29 6.9 2.49 4.0 8.03 12.9 $ 62.25 100 % Gornja granica $/kv.stopi % 4.53 6.0 5.29 7.0 12.84 17.0 3.78 5.0 10.57 14.0 6.80 9.0 1.51 2.0 3.02 4.0 0.76 1.0 3.78 5.0 4.53 6.0 5.29 7.0 3.02 4.0 9.82 13.0 $ 75.54 100 %

Deo objekta Temelji Ploa na zemlji Konstrukcija Izrada krova Spoljni zidovi Pregrad. zidovi Obrada zidova Obrada podova Obrada plafona Spec.radovi Fiksna oprema Ma.instalacije Vodovod Elektrika Ukupno

Sl. 5-14a

Analiza trokova po elementima za kolsku zgradu usvojena je jedinica mere kvadratna stopa korisne povrine (1 m2=10.76 kv.stopa)

Na sl. 5-14b, po principu obrauna povrine navedenog gore pod takom d, dat je primer analize trokova po kvadratnom metru administrativnog objekta izgraenog u Rusiji, u uslovima oteanog transporta i otre klime. Autori su analizirali objekte na 3-5 etaa, fundirane na ipovima, sa konstrukcijom od betona i pregradnim zidovima od opeke. Obrada fasade - kvalitetno malterisanje sa premazom uvoznom bojom ili obrada jednostavnijim keramikim ploama na podkonstrukciji. Unutranje obrade su od uvoznih materijala (keramika, itisoni, paradni delovi od vetakog kamena i slino). Analizirani tip objekta nema liftove, a vei deo plafona je sputen, klasinog tipa. U opremu je ukljuena jedna manja kuhinja sa restoranom za zaposlene i sauna, kao i standardni komadni nametaj za kancelarije i/ili sobe. U pregledu trokova uzeti su u obzir i fiksni trokovi upravljanja

236

projektom, osiguranje objekta i graevinske opreme u toku izgradnje, svi transportni trokovi i trokovi organizacije gradilita.
No. Opis elementa 1. Graevinski deo objekta Fundamenti i fundamentna ploa Zemljani radovi Betonski radovi Zidarski radovi Izolaterski radovi Krov Fasada, prozori i spoljna vrata Stolarski radovi Limarski radovi Bravarski radovi Unutranje oblaganje Obrada podova Obrada plafona Obrada zidova Instalaterski radovi Grejanje i toplotna podstanica Vodovod i kanalizacija Sanitarna oprema Ventilacija Elektrika (jaka struja) Veze i signalizacija (slaba struja) Tehnoloka oprema Kuhinja Sauna Nametaj i ostalo (obeleavanje, vetako zelenilo i sl) Projektovanje Organizacija gradilita i upravljanje projektom Osiguranje UKUPNO $/m2 663 75 14 180 86 20 54 175 37 10 13 248 64 60 124 388 81 47 44 72 74 70 31 22 9 118 41 161 9 1,659 % od uk. tokova 39.9% 4.5% 0.9% 10.8% 5.2% 1.2% 3.2% 10.5% 2.2% 0.6% 0.8% 14.9% 3.8% 3.6% 7.5% 23.4% 4.9% 2.8% 2.7% 4.3% 4.5% 4.2% 1.9% 1.3% 0.6% 7.1% 2.4% 9.7% 0.6% 100.0%

2.

3.

4.

5. 6. 7. 8.

Sl. 5-14a

Analiza trokova po usvojenim elementima za administrativni objekat na ruskom tritu, po jedinici m2 povrine

Na sl. 5-15 data je jo jedna analiza pogodna za primenu kod elementarne procene trokova, ovog puta za fleksibilnu kolovoznu konstrukciju.
Deo kolovoza (sloj) debljina (cm) Trokovi ($/m2)

237

Tamponski sloj Cementna stabilizacija Bitoljunak Binder Habajui sloj Ukupno

36 12 8 6 4 66

25.82 10.10 16.98 10.03 13.33 82.26

Sl. 5-15

Podaci za elementarni model trokova za asfaltni kolovoz usvojen je zajedniki parametar kvadratni metar povrine

Prema tome, da bi se pristupilo elementarnoj proceni trokova potrebno je imati: skicu objekta ili, jo bolje, idejno reenje; tehnike standarde na osnovu kojih se formira procena; specifikaciju i opise planirane opreme; analizu trokova za slian objekat, preuzetu iz baze istorijskih podataka; detaljnije podatke o lokaciji objekta i postojeoj infrastrukturi.

Elementarna procena trokova moe da se obavi na dva naina: korienjem jedinine cene svakog elementa ili korienjem proporcije izmeu starog i novog projekta. Oba naina zahtevaju da se sa skica novog projekta izmeri koliina koja karakterie element (na primer povrina spoljnih zidova). Ako se koristi "metod jedininih cena", izmerena koliina se mnoi sa jedininom cenom istog tog elementa dobijenom analizom trokova starog projekta. Dobijena ukupna cena elementa se, zatim, deli sa ukupnom povrinom novog objekta i, na taj nain, dobija se elementarna cena po jedinici mere (kvadratnom metru). Ako se koristi "metod proporcije elemenata", onda se izmerena elementarna koliina deli sa povrinom objekta i poredi sa istim odnosom kod starog objekta. Na osnovu tog poreenja odreuje se elementarna cena po kvadratnom metru. Obe opisane metode procene daju iste krajnje rezultate. Oba naina, odnosno metode rada, analizirali su Ferry & Brandon u svom radu [20], odakle je preuzet i sledei ilustrativni primer procene jednog stambenog objekta na elementarnom principu. Stambeni objekat koji je ranije izgraen i predstavlja referencu za procenu imao je povrinu od 5,000 m2, sa povrinom fasadnih zidova od 4,000 m2. Odnos ovih dveju povrina (zidovi/podovi) je 0.80. Kotanje fasadnih zidova po m2 povrine objekta (kotanje elementa) bilo je 37.50, a kotanje fasadnih zidova po m2 zida (jedinina cena) bilo je 46.875. Na osnovu ovakve analize, potrebno je da se procene trokovi za isti tipski element novog projekta. Novi projekat obuhvata slian objekat koji ima povrinu podova od 4,800 m2 i povrinu fasadnih zidova od oko 3,600 m2. Po "metodi jedininih cena" ukupna cena zidova bila bi 3,600 m2 x 46,875 po m2 = 168,750, a elementarna cena zidova na osnovu toga 168,750 : 4,800 m2 = 35.156 po m2. Sa druge strane, po "metodi proporcije elemenata", odnos (proporcija) povrine zidova i podova za novi objekat je 3,600 : 4,800 = 0.75. Cena elementa na osnovu toga bila bi 37.50 po m2 x 0.75/0.80 = 35.156 po m2. Obe

238

primenjene metode daju istu cenu elementa po jedinici mere, tj. kvadratnom metru povrine objekta. Na osnovu toga, lako se odreuje i ukupna cena fasadnih zidova novog objekta, mnoenjem cene tog elementa i ukupne povrine objekta. Ukupna cena za fasadne zidove iznosi 4,800 m2 x 35.156 po m2 = 168,750. Bez obzira na koji nain je dobijena cena elementa, ona uvek treba da bude izraena jedinicom mere podne povrine (kvadratnog metra), bar za objekte visokogradnje, dok za druge objekte treba da se odabere pogodna jedinica mere. Izbor osnovne jedinice mere je znaajan zbog komparacije trokova razliitih objekata. Kao alternativa, zbog boljeg poimanja prirode trokova, moe se analizom prethodnog objekta usvojiti i dodatna druga jedinica mere. Veoma je bitno da se, slino kao i kod prethodno opisane grube procene, svestrano analizuju specifini uslovi u kojima se realizuje novi projekat i razlike koje postoje izmeu novog i starog projekta. Na taj nain mogu se eventualno korigovati procenjene cene pojedinih elemenata. Komercijalna primena elementarnog modela dosta je esta u zvaninoj praksi veine evropskih zemalja i Amerike. Mnogo individualnih baza podataka raznih firmi koristi u raznim oblicima ovaj model. U Engleskoj je 1962. oformljena baza podataka za procenu trokova koja se zove Building Cost Information Service (BCIS), ija je ideja bila da od korisnika prikuplja podatke za analizu trokova i da te podatke uini dostupnim ostalim korisnicima u vidu periodine publikacije [8]. Tokom 1979. i 1980. godine pretplatnici su poeli da zahtevaju da podaci budu dostupni i na magnetnim medijima, pa se pristupilo izradi odgovarajueg softvera. Tokom 1986. godine postala je on-line dostupna analiza trokova po elementarnom principu za cene objekata po kvadratnoj stopi. Po ovoj metodologiji, svaki tender se prvo podeli na tipske kategorije elemenata, kao to su temelji, zavrni radovi. instalacije. Zatim se procenjuje svaki tipski elemenat posebno, uz korigovanje dobijenih vrednosti odgovarajuim faktorima koji uzimaju u obzir razlike u vremenskoj distanci, kvalitetu i obimu radova. Zatim, te elementarne procene se sabiraju i tako se formira procena trokova ceolog projekta. Ta procena trokova ceolog projekta ima sledeu matematiku formu [8]:
n

e =1

[ t * q * q u * R ]e ,

gde su:

e t q qu R

nazivi tipskih elemenata (temelji, zidovi, podovi, ...); koeficijent koji uzima u obzir razliito vreme prispea podataka u bazu; koeficijent koji uzima u obzir razlike u kvalitetu izmeu standardnog objekta i novog objekta; koeficijent koji uzima u obzir razliku u obimu (koliini) radova, i to po linearnom principu; cena tipskog elementa po parametru - jedinici mere povrine.

Upotreba elementarnog modela trokova preporuljiva je u ranim fazama realizacije projekta. Ovaj model trokova moe da se kombinuje i sa detaljnom procenom trokova, naravno kada postoje uslovi da se za neki od elemenata trokovi detaljnije sagledaju iz

239

projektne dokumentacije. Na taj nain, postepenim "usitnjavanjem" strukture trokova za pojedine elemente, elementarna procena trokova moe da se razvije u detaljnu procenu trokova. Pri tome, veoma je bitno da je na poetku projekta usvojen sistem kodiranja koji garantuje bezbolan prelazak sa jednog modela trokova na drugi. Kao praktian primer u daljem tekstu dat je pregled elemenata u elementarnom modelu koji moe da se koristi za procenu trokova izgradnje stambeno - poslovnog objekta na teritoriji grada Beograda. (Izvor: istraivaki rad Natae Praevi sa Katedre za Menadment i tehnologiju graenja Graevinskog fakulteta u Beogradu). Radovi na objektu podeljeni su na osam elemenata a svaki element na nekoliko podelemenata.

1. 2.

Temelji: U ovaj element uraunati su svi radovi koji se obavljaju ispod kote +0.00, ukljuujui iskop. Konstrukcija 2.1. 2.2. Panelna konstrukcija: svi radovi neophodni za izvoenje panelne konstrukcije koja se sastoji od meuspratne konstrukcije i zidnih panela. Krov
2.2.1 Krovna konstrukcija: betoniranje armiranobetonske kose krovne ploe, izrada i montaa drvene krovne konstrukcije i podkonstrukcije od rezane grae, izrada i montaa drvene opivke kao podloge za krovni pokriva. 2.2.2. Krovni pokriva: nabavka i oblaganje krovnih povrina krovnim pokrivaem. 2.2.3. Odvodnjavanje krova: limarski radovi.

2.3.

Stepenice
2.3.1. Stepenina konstrukcija: betoniranje kose stepenine ploe. 2.3.2. Zavrna obrada stepenica: teracerski radovi, rukohvati.

2.4.

Spoljni zidovi: zidanje i oblaganje fasadnih zidova, malterisanje fasadnih zidova od opeke, betoniranje armiranobetonske ograde loa i terasa, betoniranje armiranobetonskog venca, fasaderski radovi. Prozori i spoljna vrata: nabavka i ugradnja prozora i spoljnih vrata. Unutranji zidovi i pregrade: zidanje pregradnih zidova punom opekom, obziivanje dimovodnih i ventilacionih kanala, malterisanje unutranjih zidova od opeke, betoniranje armiranobetonskih ojaanja i zidova. Unutranja vrata: nabavka i ugradnja unutranje drvenarije. Zavrna obrada zidova: nabavka i oblaganje zidova keramikim ploicama, bojenje zidova, kreenje zidova. Zavrna obrada podova: nabavka i oblaganje podova keramikim ploicama, parketarski radovi.
podnim

2.5. 2.6.

2.7. 3. 3.1. 3.2.

Unutranja zavrna obrada

240

3.3. 4.

Zavrna obrada plafona: bojenje i kreenje plafona, nabavka i ugraivanje sputenih plafona. Sanitarije: ugradnja kada, runog tua, bojlera i wc olja. Kuhinjski elementi: ugradnja sudopera, protonog bojlera i prikljuka za sudove. Vodovodne instalacije: instalacije hladne i tople vode. Centralno grejanje: instalacije i prikljuenje na gradski sistem centralnog grejanja, ugradnja dizel agregata i toplotne podstanice sa razvodom i automatikom. Elektrine instalacije: prikljuenje na elektrinu mreu, sprovoenje elektrinih kablova, ugradnja elektro-galanterije i svetleih tela i ugradnja strujomera. Lift: nabavka, ugradnja i instaliranje lifta.

Ugraena oprema 4.1. 4.2.

5.

Instalacije 5.1. 5.2.

5.3.

5.4. 6. 7.

Pripremni radovi, osiguranja i nepredvieni trokovi Participacije i administrativni trokovi: naknade za primarnu infrastrukturu i pogodnost lokacije, participacije Elektrodistribuciji Beograd, PTT-u, Beogradskum elektranama, radovi na sekundarnom ureenju zemljita i ostala davanja. Projektovanje & nadzor: izrada tehnike dokumentacije, tehniki i projektni nadzor.

8.

Ovaj spisak elemenata sa odgovarajuim podgrupama treba prihvatiti kao jedno od moguih reenja i konano, kao ideju za rad u slinoj situaciji.

Parametarski (regresioni) model

Parametarska procena je predvianje trokova korienjem matematikih jednaina koje povezuju trokove i jednu ili vie promenljivih od kojih trokovi zavise [88], [20]. Primena statistikih metoda za potrebe modeliranja trokova je prvi put dokumentovala Rand Corporation u Americi, krajem pedesetih godina, sa namerom da se predvide trokovi proizvodnje vojne opreme u ranoj fazi projektovanja [88]. Parametarska procena se koristi u ranijim fazama realizacije projekta. Ponekad, a naroito onda kada detaljan projekat nije dostupan, parametarska procena je jedina alternativa elementarnoj proceni. Poto se parametarska procena oslanja na statistike jednaine koje daju vezu izmeu trokova i jedne ili vie promenljivih (parametara), ona se esto naziva i statistika procena. [88], dok se statistike jednaine nazivaju cost estimating relationships, skraeno CER. U jednoj takvoj jednaini cena (trokovi) je zavisna, a odreeni parametar (fizika osobina ili performansa) nezavisna promenljiva. Ukoliko se posmatra jednoparametarski model trokova, onda se grafik takve jednaine moe prikazati u ravni,

241

tako to se na X-osu nanose vrednosti parametra, a na Y-osu trokovi koji od tog parametra zavise. Iskusan inenjer moe da proceni cenu novog objekta na osnovu prethodno izvedenih slinih objekata, koristei, pri tom, jednainu u kojoj figuriu odabrani parametri (visina, povrina, ocena kvaliteta i slino). Jednaine na kojima se bazira parametarski model odreuju se na osnovu istorijskih podataka. esto se to radi tako to se kroz take (istorijske podatke) provlai kriva ili prava uz pomo statistikih metoda. Ta linija treba da bude dovoljno dobra aproksimacija za sve analizirane istorijske projekte, tako da se sa, odreenom pouzdanou, moe primeniti i za procenu buduih projekata. Postupak aproksimacije niza taaka pravom linijom ili krivom se u statistici naziva regresija, pa se ovakav model trokova esto u literaturi, naroito evropskoj, naziva i regresioni model [8], [20].

Pitanje primenljivosti ove tehnike moe se postaviti odmah na poetku njenog prouavanja - da li se trokovi jednog projekta mogu dovoljno tano odrediti na osnovu samo jedne ili ogranienog broja promenljivih, kada je poznato da na cenu utie veoma veliki broj razliitih faktora, tj. promenljivih. Odgovor je da moe, ukoliko se parametarski model trokova koristi za jednostavniju ili dobro standardizovanu tehnologiju. Ono to razlikuje ovu od detaljne metode procene je koliina informacija i detalja sa kojima se operie. Detaljna procena zahteva veliki broj informacija o radu, primenjenim materijalima i opremi i sve ostale faktore koji utiu na cenu projekta. Sa druge strane, parametarska metoda se ne oslanja na toliko detaljnih informacija, nego se koncentrie na nekoliko veliina iz kojih se moe izvesti cena, a manje znaajni detalji se zanemaruju. Zato se ona najpre koristi onda kada ne postoji dovoljan broj informacija da bi se izvrila detaljna procena. Paljivom upotrebom modela moe se postii dovoljna tanost, potrebna za donoenje odluka na poetku realizacije nekog manjeg projekta. Ono to zahteva ulaganje sredstava i rada kod parametarske metode je razvoj baza podataka i osmiljavanje i primena modela procene trokova. to se tie generalne primene za procenu trokova u graevinarstvu, moe se rei da model nije iroko prihvaen u praksi, bar kad je re o kompleksnijim i manje standardnim projektima. Razlozi za to su, pre svega, mala univerzalnost modela, relativno komplikovan matematiki aparat i nemogunost da se kroz model sagledaju svi uticaji kojima je izloena realizacija jednog veeg projekta. Istorijski podaci neophodni za parametarsku procenu mogu se dobiti iz vie razlilitih izvora unutar firme (sopstvena baza istorijskih podataka) i izvan firme (komercijalne baze podataka, knjige, asopisi, publikacije, bilteni). esto se deava da asopisi i publikacije koje sadre takve podatke nemaju odreene sitne tehnike ili druge podatke neophodne za konkretan sluaj i to predstavlja problem. Jedan od naina reavanja tog problema je da se nedostajui podaci pretpostave, ali je mnogo uputnije da se afirmie dugoroan rad na formiranju baze podataka za istraivanje trita, gde e se uvati najnoviji tehniki podaci o opremi, mehanizaciji i materijalima.
Podaci koji se koriste za parametarsko modeliranje organizuju se u strukturu koja e odgovarati strukturi modela trokova. Takva struktura moe da ima razliite forme, a esto je obimnija i raznovrsnija od strukture podataka za detaljnu procenu. Pri izradi strukture modela trokova obino se odvajaju direktnih od indirektnih trokova. Direktni trokovi odnose se na proces izgradnje, a indirektni trokovi obuhvataju trokove planiranja, obuke, istraivakog rada i slino. Indirektni trokovi utiu na konanu cenu, ali su, po svojoj

242

prirodi, razliiti i obino se posmatraju odvojeno. O direktnim i indirektnim trokovima vie emo govoriti kasnije.

Primena parametarskog modela uz pomo istorijskih podataka treba da bude paljiva, s obzirom na to da tokom vremena moe da doe do nekih promena. Te promene se ogledaju i u trokovima, a promene trokova u duem vremenskom periodu su teko predvidive i zato unose izvesnu nesigurnost u tanost procene cene. Zato su potrebne izvesne korekcije procenjenih trokova koje e uzeti u obzir mogue promene. Za najjednostavniji (i najei) sluaj primene jednoparametarske funkcije trokova uz pomo istorijskih podataka, potrebno je: [88]
iskljuiti specifine lokalne uslove u istorijskim podacima; odrediti novu cenu objekta na bazi specifikovane veliine ili kapaciteta; primeniti koeficijent inflacije zbog vremenske distance; prilagoditi se lokalnim trokovima koji su izvesni u toku izgradnje objekta; prilagoditi se razliitim ogranienjima koje diktira novi projekat; uzeti u obzir nestandardne lokalne faktore bitne za novi objekat.

Neke od ovih stavki zahtevaju dodatna istraivanja na licu mesta i prikupljanje profesionalnih miljenja o razlikama izmeu datog projekta i standardnih projekata o kojima postoje istorijski podaci.

Formiranje parametarskog modela trokova, u velikoj meri, zavisi od grafika koji opisuje modeliranu situaciju. Ako se posmatra jednoparametarski model trokova, moe se za njegovo prikazivanje koristiti veliki broj matematikih funkcija jedne promenljive. U praksi se najee koriste sledee krive [88]:
linearna funkcija; stepena kriva; eksponencijalna kriva; logaritamska kriva.

Njihov izgled prikazan je na slikama 5-16 i 5-17.

243

b Y = aX (b > 1)

Y
Y = aX + b Y = a1 + a2X b (0< b < 1)

Y = aX Y = aX b b (0< b < 1)

Y = aX

(b < 1)

linearne funkcije (prave) stepene krive

Sl. 5-16 Linearne i stepene funkcije koje dolaze u obzir za primenu kod grafika jednoparametarskog modela trokova
Kao to se vidi, sve ove krive su glatke. Retko se deava da grafik prametarskog modela trokova ima prevojne take, tj. da menja konveksnost u podruju primene. Takav model bi ukazivao da je mogue da postoji vie vrednosti nezavisne promenljive (parametra) koje daju istu vrednost trokova, ili, u sluaju "S" krive, da trokovi rastu sporije ili bre za isti prirataj nezavisne promenljive (parametra). Podaci koji daju ovakvu krivu su sumnjivi i treba da se dodatno ispitaju. Meutim, ukoliko je jednaina parametarskog modela trokova funkcija vie promenljivih, onda on moe imati prevojne take [88].
bx

Y=aE

(b > 1, a >0)

Y = a + b ln x

(b < 0)

Y=aE

bx

(b < 1, a >0) (b < 0)

Y = a + b ln x eksponencijalne krive logaritamske krive

Sl. 5-17

Eksponencijalne i logaritamske funkcije koje dolaze u obzir za primenu kod grafika jednoparametarskog modela trokova

244

Najjednostavniji (i u praksi esto korieni) izgled grafika jednoparametarskog modela trokova je linearna funkcija, a moe se primeniti za najjednostavniju procenu cene stambene zgrade odreene povrine. Oblik funkcije za ovaj sluaj je Y = aX, gde je Y ukupna cena, X parametar (m2), a koeficijent a se bazira na istorijskim podacima i predstavlja procenjenu cenu zgrade po jednom kvadratnom metru. Naravno, vidljiva je pretpostavka kod ovog modela da su ukupni trokovi direktno proporcionalni kvadraturi, to nije u potpunosti tano (vei obim radova, logino je, obino povlai manje trokove po kvadratnom metru). U zavisnosti od projekta, u strukturi trokova mogu eksplicitno biti prikazani trokovi radne snage (broj radnih asova pomnoen sa cenom radnog asa), cena zemljita (povrina pomnoena sa cenom jedinine povrine zemljita), trokovi odravanja opreme, profit izvoaa (licitaciona cena pomnoena sa procentom zarade izvoaa) i slino. Neki od ovih trokova su promenljivi, kao na primer cena radne snage, a neki su fiksni, kao to je to cena zemljita. U sluajevima kada se jasno izdvajaju fiksni i promenljivi trokovi, za grafik parametarskog modela trokova moe se usvojiti linearna funkcija oblika Y = a1+a2X. Fiksne, nepromenljive trokove predstavlja konstanta a1, dok se promena trokova u odnosu na parametar odraava preko konstante a2. Kod primera zgrade, konstanta a1 moe predstavljati cenu zemljita. U ranijim razmatranjima pomenut je uticaj veliine projekta na procenu trokova, i to je samo jedan od razloga ako se trokovi u zavisnosti od odreenih parametara ne menjaju linearno. Velike zgrade obino kotaju manje po kvadratnom metru nego manje zgrade ili kue, iako su ostali faktori koji utiu na cenu kvadratnog metra jednaki. U takvim sluajevima moe se koristiti funkcija Y = a1+a2xb ili Y = axb. Upotreba ovih krivih predstavlja takvu relaciju izmeu nezavisne promenljive (parametra) i trokova gde odreena procentualna promena nezavisne promenljive izaziva razliitu procentualnu promenu trokova. Eksponencijalni oblik funkcije za parametarski model koristi se onda kad se pretpostavlja da jedinina promena nezavisne promenljive uslovljava relativno konstantnu procentualnu promenu cene. Treba napomenuti da je za sve ove funkcije neophodno da se odrede granice nezavisne promenljive X u kojima funkcija ima smisla sa tehnoloke take gledita. Ekstrapolacija van ovih granica X ne bi bila poeljna.

Izbor optimalne funkcije za parametarski model radi se na osnovu prikupljenih istorijskih podataka i uz primenu statistikih tehnika. Uobiajeno je da se najboljim izborom funkcije smatra ona kriva kod koje je, pri provlaenju kroz date take, vertikalno rastojanje krive do taaka iznad krive priblino jednako vertikalnom rastojanju krive do taaka ispod krive. Drugim reima, sa matematike take gledita najbolje odgovara ona funkcija koja ima minimalno ukupno odstupanje od datih podataka.
Da bi se grafiki odredio tip funkcije, treba pronai odgovarajuu razmeru za crtanje pri kojoj bi se dobila prava linija provuena kroz take. [88] Podela na osama moe biti linearno-linearna, linearno-logaritamska (semilogaritamska) ili logaritamsko-logaritamska. Ako se na linearno-linearnoj podeli osa dobija prava, onda se za grafik parametarskog

245

modela usvaja linearna funkcija. Ukoliko se sa ovakvom podelom dobija kriva, treba prei na semilogaritamsku podelu osa i ako se sa ovakvom podelom dobije prava, treba usvojiti eksponencijalnu ili logaritamsku funkciju. Eksponencijalna funkcija odgovara linearnoj promeni nezavisno promenljive i logaritamskoj promeni trokova, dok logaritamska funkcija odgovara linearnoj promeni trokova i logaritamskoj promeni parametra. Ako se i na ovakvom crteu dobije kriva, podatke treba preneti na ose podeljene logaritamski. Prava dobijena na grafiku sa log-log podelom ukazuje na stepenu zavisnost trokova i parametra. Blaga kriva na crteima sa semilogaritamskom i logaritamskom podelom moe se korigovati dodavanjem konstante funkciji [88]. Nakon to je odreen tip funkcije, sledi odreivanje matematike jednaine za parametarski model. Metoda koja se najee primenjuje za odreivanje matematike jednaine je metoda najmanjih kvadrata. Ona minimizira sumu kvadratnih odstupanja od stvarnih i izraunatih vrednosti Y. Na sl.5-18 dat je sluaj aproksimacije skupa istorijskih podataka linearnom funkcijom.

Y=aX+b

e - gre{ka koja se pravi prilikom aproksimacije (x i ,y i )

Sl. 5-18 Aproksimacije skupa istorijskih podataka linearnom funkcijom

Stvarne koordinate svake od n taaka dobijenih na osnovu analize prolih projekata su (Xi,Yi), a jednaina prave kojom bi se taj niz taaka mogao aproksimirati je Y = aX+b. Greka e, koja bi se napravila linearnom aproksimacijom, bila bi za svaku taku e = Yi(aXi+b). Sutina metode najmanjih kvadrata je da minimizira sumu kvadrata ovih greaka za svaku pojedinanu taku, pa, saglasno tome, treba odrediti minimum funkcije.
n

i =1

[ Yi ( aX i + b )]2 ,

Uzimanjem u obzir kvadrata moguih greaka, gube se razlike izmeu pozitivnih i negativnih greaka. Sumiranjem kvadrata greaka dobija se jedna funkcija u kojoj kao nepoznate veliine figuriu koeficijenti a i b. U taki minimuma te funkcije, parcijalni

246

izvodi po koeficijentima a i b moraju biti jednaki nuli. Saglasno tome, diferenciranjem po koeficijentima a i b i izjednaavanjem tih izvoda sa nulom, dobijaju se sledee dve linearne jednaine:
n

i =1 n

Yi = na + b X i ,
i =1 n n

i =1

X i Yi = a X i + b X 2 i
i =1 i =1

Njihovim reavanjem dobijaju se nepoznati koeficijenti a i b koji potpuno odreuju grafik parametarskog modela trokova. Sve ostale funkcije, koje su pomenute kao potencijalni kandidati za korienje u okviru parametarskog modela trokova, mogu se odgovarajuim transformacijama svesti na linearni oblik. Te transformacije, odnosno potrebne smene i dobijeni linearizovani oblik, prikazane su u tabeli na sl. 5-19.
Ime funkcije Oblik funkcije Linearizovani oblik funkcije Smena Dobijeni isti linearni oblik Linearna Y=a+bX Stepena Y =aXb lnY=ln a+b lnX (logaritmovanje) X1=lnX, Y1=lnY, a1=ln a Y1=a1 + bX1 Eksponencijalna Y =a ebX lnY=ln a+bX (logaritmovanje) X1=X, Y1=lnY, a1=ln a Y1=a1 + bX1 Logaritamska y = a+b lnX Y=a+b lnX

X =lnX, Y =Y
1 1

Y1=a + bX1

Sl. 5-19 Linearizovanje funkcija koje se koriste za parametarski model

Pregledom postupka linearizovanja, odnosno tipa upotrebljenih smena, postaju jasni prethodno dati saveti za izbor tipa funkcija za parametarski model. Vidi se, na primer, da se stepena funkcija linearizuje tako to se uvode logaritamske smene i za X i za Y. Zato se, u sluaju linearnog rasporeda taaka na grafiku sa log-log podelom, savetovalo korienje stepene funkcije. Pored odreivanja jednaine prave koja najbolje aproksimira niz taaka, metoda najmanjih kvadrata omoguava i da se na osnovu statistikih tehnika izraunaju veliine standardne greke i jo neke kontrolne veliine koje predstavljaju meru tanosti obavljenog postupka (npr. koeficijent korelacije). Parametarski model trokova moe se posmatrati i kao funkcija vie promenljivih [88], ukoliko se smatra da postoji vie parametara koji bitno utiu na trokove. Tako, grafik parametarskog modela trokova moe biti linearna funkcija tri promenljive Y=a+b1X1+b2X2+b3X3. Teorijski, broj nezavisnih promenljivih moe biti veliki, ali se praktino za grafik parametarskog modela uvek bira funkcija zavisna od malog broja parametara koji odluujue utiu na trokove.

247

Primena parametarskog modela ne moe se, ipak, vezivati samo za poznavanje statistikih metoda i nekritiki prikupljene iskustvene podatke o prethodnim trokovima. Model pretpostavlja da e se budui posao voditi na isti ili slian nain kao i prethodni poslovi i esto ne ostavlja prostor za eventualna poboljanja ili pogoranja u izvoenju ili upravljanju projektom. Projekti koji su kompleksni zbog primene odreene specijalne tehnologije, skupih materijala i slino, svakako e imati vee trokove od uobiajenih projekata. Ovakva sloenost se mora obraditi u istorijskim podacima, tako to e se familije taaka grupisati po tipu konstrukcije, zajednikim uslovima izvoenja, specifinosti primenjenog sistema upravljanja i slino. Na sl. 5-20 prikazane su familije taaka dobijene analizom cena vie poslovnih objekata koji se razlikuju po tipu konstrukcije. Na toj slici uoljiv je trend da su, za analizirani uzorak, manji objekti od opeke jeftiniji od betonskih, ali da je za vee objekte betonska konstrukcija bolje reenje sa stanovita trokova. Bilo bi stoga pogreno sve prikupljene podatke razmatrati zajedno, nezavisno od tipa konstrukcije, kada je oigledno da tip konstrukcije bitno odreuje strukturu trokova za objekte te namene.

tro{kovi konstrukcija od opeke

betonska konstrukcija

povr{ina objekta

Sl. 5-20 Zavisnost parametarskog modela od specifinosti projekta

Poseban problem moe da predstavlja nedovoljan broj istorijskih podataka za statistiku analizu, s obzirom da jedna graevinska firma ne moe imati naroito veliki broj slinih prethodno ostvarenih projekata. Neto je povoljnija primena parametarskog modela u oblasti stambene i montane gradnje, gde se objekti projektuju i grade u modulima, pa je i sa manjim brojem podataka procena trokova izvesnija. Najvie primenjivana funkcija kod procene trokova u graevinarstvu, prirodno, je linearna funkcija. Statistikim jezikom govorei, kod takvih modela koristi se linearna regresija kao tehnika za aproksimaciju niza taaka pravom linijom. Istraivanja u oblasti primene takvih regresionih modela svode se na to da se trokovi po nekom parametru odreuju iz linearne jednaine koja u sebi sadri jednu ili vie nezavisno promenljivih veliina, koeficijenata ili indeksa, preko kojih se uvodi uticaj razlike izmeu novog i starog objekta. Tipian primer regresionog modela dali su Kouskolas i Koehn 1974 [8] Ovaj model je dobijen na osnovu

248

prouavanja trokova za 38 objekata visokogradnje (stambene zgrade) i u njemu se uzima u obzir uticaj est razliitih parametara na trokove izgradnje:
C = -81.49 + 23.91 V1 + 10.97 V2 + 6.23 V3 + 0.167 V4 + 5.26 V5 + 30.9 V6

gde su:

C V1 V2 V3 V4 V5 V6

cena u dolarima po jedinici mere povrine (usvojena je kvadratna stopa); indeks uticaja lokalnih trokova, prvenstveno radne snage; indeks cena, uzima se iz statistikih publikacija; koeficijent koji uzima u obzir tip objekta; indeks visine objekta (zavisi od broja spratova); indeks kvaliteta radova; indeks tehnologije izvoenja radova.

Za inenjerski nain rezonovanja veoma je diskutabilna primena unapred definisanih koeficijenata kojima se tretiraju razlike izmeu novog objekta i ranije izgraenog objekta. Propisivanje "recepata" kroz regresione jednaine moe lako da previdi uticaj nekog vanog parametra za procenu trokova u konkretnom sluaju. Sa inenjerske take gledita, moda vie poverenja uliva drugaija primena istorijskih podataka, gde novi objekat iskusan inenjer uporeuje sa starim objektom po svim aspektima, a analize cena za stari objekat slue samo kao reper za dodatne akcije potrebne za procenu trokova. Zato, u ranijim fazama procene trokova regresioni model treba da se obavezno kombinuje sa elementarnim modelom, porede dobijeni rezultati i radi potrebna korekcija rezultata.

Detaljna procena trokova

Detaljna procena trokova radi se onda kada za to postoje neophodni uslovi: razreeni svi tehniki problemi, gotovi projekti po svim vrstama radova i svim delovima objekta, precizirani standardi po kojima e se radovi izvoditi na gradilitu. Osnovna jedinica na kojoj se bazira detaljna procena radova je jedna pozicija radova ili stavka (item). Pozicija radova predstavlja skup operacija koje treba izvriti na gradilitu da bi se obavio jedan tehnoloki zaokruen posao. Svaka pozicija kvalitativno je odreena opisom pozicije, koji, u sutini, predstavlja kratak tekstualni prikaz radova koje treba izvriti. Kod izgradnje jedne betonske konstrukcije mogu se, recimo, uoiti sledee pozicije: mainski iskop temelja u zemlji III kategorije, izrada i montaa drvene oplate za stubove, proizvodnja i ugraivanje betona marke MB 35 za betonsku plou. Za svaku poziciju rada je karakteristina odreena jedinica mere i koliina izraena u toj jedinici mere. Ove dve veliine kvantitativno definiu poziciju rada, pa se, na primer, uz opis pozicije "izrada i montaa drvene oplate za stubove" obavezno pridruuje i jedinica mere "m2", kao i ukupna povrina predviene oplate za stubove. Koliina koja se vezuje za poziciju definisana je odgovarajuim projektom. Da bi se na osnovu opisa pozicije, odgovarajue jedinice mere i proraunate koliine mogli proceniti trokovi, potrebno je da se odredi i jedinina cena (koliko kota 1 m2 izraene i montirane oplate ili 1 m3 proizvedenog i ugraenog betona). Analiza

249

jedininih cena za razliite pozicije radova je veoma vana aktivnost u procesu detaljne procene trokova za realizaciju nekog projekta. Kod analize jedinine cene radova za neku poziciju treba uzeti u obzir potrebne resurse (radnu snagu, materijal i mehanizaciju), bez kojih se radovi iz opisa pozicije ne mogu obaviti. Koliina radne snage, materijala i mehanizacije koji su potrebni da bi se uradila jedna jedinica mere date pozicije zapisani su normativima rada, ili skraeno normama. Tako se u normativima moe pronai da se za izradu 1 m3 betona odreenog kvaliteta od materijala troi, recimo, 0.325 h ljudskog rada, 365 kg cementa, 1.3 m3 agregata, i 146 l vode, dok fabrika betona treba da radi 0.075 h da bi tu smesu pravilno obradila i od nje napravila sveu betonsku masu. Za iru primenu postoje zvanini, standardni normativi rada za radove u graevinarstvu, gde su za obiman spisak pozicija rada dati proseni utroci resursa. U firmama koje se bave procenom trokova u upotrebi su i iskustveni normativi, koji se zasnivaju na mehanizaciji i kadrovima koje firma angauje, pa su zato realniji i preporuljiviji za primenu. Kada su odreene potrebne koliine resursa za izradu jedne jedinice mere pozicije radova, potrebno je da se na njih primene jedinine cene resursa. Jedinine cene resursa pribavljaju se iz aktuelnih cenovnika prozivoakih firmi, raznih asopisa i biltena i uvaju se u sopstvenoj bazi podataka o istraivanju trita. U sluaju izrade 1 m3 betona, koliina potrebnog ljudskog rada (0.325 h) mnoi se sa jedininom cenom ljudskog rada (satnicom radnika), koliina cementa (365 kg) mnoi se sa cenom kilograma cementa, broj sati rada fabrike betona (0.075) mnoi se sa kotanjem radnog asa fabrike betona. Sve ove veliine se sabiraju i dobijaju se procenjeni trokovi za izradu 1 m3 betona. Na ove direktne trokove treba dodati jo eventualne trokove reije, planirane zarade i slino. Na sl. 5-21 ematski je prikazan ceo tok odreivanja jedinine cene pozicije radova.

Potrebna radna snaga

X X X

Jedini~ne cene radne snage Indirektni Jedini~na

Potrebne koli~ine materijala i opreme koja se ugra|uje

Jedini~ne cene materijala i opreme koja se ugra|uje

tro{kovi (administracija, zarada, ...)

cena pozicije radova

Potreban rad mehanizacije

Jedini~ne cene mehanizacije

Zvani~ne norme, baza istorijskih podataka

Publikacije, bilteni, sopstveno istra`ivanje tr`i{ta

Sl. 5-21

Tok odreivanja jedinine cene pozicije radova

Ovakav pristup odreivanju jedinine cene za svaku poziciju radova omoguava firmama da razviju svoju standardnu klasifikaciju pozicija i da za njih izvre potrebne kalkulacije. Posle realizacije svakog projekta potrebno je da se proveri kvalitet datih procena i koriguju normativi i jedinine cene u skladu sa uoenim nedostacima. Veina firmi je za svoje potrebe razvila i odgovarajui softver, kojim se lako unose eljene izmene. Na sl. 5-22 dat jr primer analize jedinine cene za jednu poziciju betonskih radova.

250

Sl. 5-22 Analiza jedinine cene za jednu poziciju betonskih radova, na osnovu koje se odreuje prodajna cena Cp = (13.35 + 90.60 + 23.73)(1+)

251

Kada se analiziraju jedinine cene za sve uoene pozicije radova u okviru jednog projekta, grupiu se u jedan dokument koji se naziva predmer i predraun radova. Predmer i predraun radova moemo nazvati modelom koji slui za detaljnu procenu trokova na projektu. U sluaju velikog projekta, predmer i predraun radova moe da bude veoma obiman dokument i tu njegovu osobinu mnogi smatraju ozbiljnom manom. Na sl. 5-23. dat je deo jednog predmera i predrauna radova za izradu cevovoda koji se odnosi na zemljane radove.

Gradjevinski fakultet - Baza podataka o realizovanim projektima niskogradnje u gradu Beogradu IZVETAJ BR. 5 : PREDMERI I PREDRAUNI ANALIZIRANIH PROJEKATA Sortirano po vrstama radova u okviru predmera i predrauna ***************************** Projekat No. 0048 - - Tip: 0001 ***************************** Vrsta rada Redni broj stav.

Opis

stavke

Jed. mere

Koliina

Jed. cena

Ukupna cena

1100

01

ZEMLJANI RADOVI. MAINSKI ISKOP ROVA (80% OD UKUPNOG ISKOPA) ZA POLAGANJE CEVI U ZEMLJITE III KAT. URAUNATO RAZUPIRANJE ROVA. RUNI ISKOP ROVA (20% OD UKUPNOG ISKOPA) ZA POLAGANJE CEVI U ZEMLJITE III KAT. URAUNATO RAZUPIRANJE ROVA. RUNI ISKOP NA MESTIMA AHTOVA U ZEMLJI III KAT. PREMA POTREBNIM DIMENZIJAMA AHTOVA. RUNO PLANIRANJE DNA ROVA SA TANOSCU OD 2 CM.

M3

59.20

100.00

5920.00 ----------------13.2 % 2.3 %

02

M3

14.80

300.00

4440.00 ----------------9.9 %

1.7 % M3 22.30 300.00 6690.00 ----------------15.0 % 2.6 % 3140.00 ----------------7.0% 1.2 % 4000.00 ----------------9.0 % 1.6 % 12560.00 ----------------28.1 % 4.9 %

03

04

M2

157.00

20.00

05

NABAVKA,TRANSPORT,RAZNOENJE DU ROVA I PLANIRANJE PESKA 10 CM ISPOD CEVI, OKO CEVI I 10 CM IZNAD CEVI ZATRPAVANJE ROVOVA. ZEMLJOM IZ ISKOPA, U SLOJEVIMA OD 30 CM SA NABIJANJEM

M3

16.00

250.00

06

M3

157.00

80.00

Sl. 5-23

Primer predmera i predrauna radova (dat je deo koji se odnosi na zemljane radove)

252

U datom predmeru i predraunu radova uz svaku poziciju data su i dva podatka koja nisu uobiajena: prvi podatak pokazuje procentualno uee te stavke u okviru njene vrste rada (ovde: zemljani radovi), dok drugi podatak predstavlja procentualno uee te stavke u procenjenim trokovima celog projekta. Tako se, na primer, vidi da procenjeni trokovi mainskog iskopa rova iznose 13.2% od procenjenih trokova za zemljane radove i 2.3% od ukupnih procenjenih trokova. Ovakve analize signaliziraju trokovno najznaajnije pozicije radova, to moe da bude veoma korisno, jer ukazuje da te pozicije radova treba posebno proveriti kod procene. Takoe, pri kontroli realizacije projekta kod tih pozicija mogue su i najvee tete usled greaka i propusta u izvoenju, merenju i naplati. Na datom primeru uoljiv je i jedan sasvim jednostavan sistem kodiranja po vrstama radova i rednim brojevima stavki. Kodovi pridrueni stavkama su takoe deo predmera i predrauna radova. Vaan aspekt kod detaljne procene trokova je standardizacija sistema merenja koliina radova sa planova i crtea. Standardni sistem merenja treba da definie taan opis za pozicije koje se pojavljuju u predmeru i predraunu, propie odgovarajuu jedinicu mere i rei dileme koje se mogu javiti pri merenju koliina sa crtea. Moe se rei da u Jugoslaviji ne postoji apsolutni standard za merenje radova, ve su u upotrebi nezvanini standardi i brojni interni naini merenja i prezentacije trokova, to, u znatnoj meri, oteava poreenje razliitih procena. U Engleskoj, na primer, su u upotrebi dva standardna sistema za merenje radova: Standard Methods of Measurement - 7th Edition (SMM7), koji je 1988. god. izdalo udruenje The Royal Institution of Chartered Surveyors i Civil Engineering Standard Methods of Measurement (CESMM) - 2nd Edition, koji je 1985 izdalo udruenje The Royal Institution of Civil Engineers. Standardizacija normativa i sistema merenja koliina omoguava izradu standardnih raunarskih aplikacija za potrebe detaljne procene trokova. U poznatije firme koje se bave proizvodnjom softvera iz te oblasti ubraja se, recimo, engleska firma Wessex. Wessex Computerised System for Total Cost Management je njihov program koji slui za detaljnu analizu, procenu i kontrolu trokova u toku upravljanja projektom. To je proizvod koji se usavrava ve desetak godina i potpuno je usklaen sa engleskim sistemom evidencije i prezentacije trokova. Program omoguava izradu predmera i predrauna (Bill of Quantities) u skladu sa opisima pozicija radova koji su standardni u Engleskoj praksi (Standard Methods of Measurement). Jedna stranica takvog izvetaja data je na sl. 5-24 [103]. Uz program se distribuira i popunjena baza podataka sa nekih 20.000 pozicija sa standardnim opisima i oko 46.000 cena [103] Ovi podaci auriranju se i nova izdanja se nude korisnicima jednom godinje, na disketama ili u obliku knjiga (Wessex Price Books). Slian pristup imaju i druge kompanije koje se profesionalno bave procenom trokova u graevinarstvu, na primer ameriki Means ili engleski Spon's. Predviena je i mogunost da korisnik analizira jedininih cena, ukoliko se one razlikuju od standardnih. Ta analiza jedininih cena za pozicije radova ukljuuje kreiranje sopstvenih normativa i unos jedininih cena radne snage, materijala i mehanizacije.

253

Sl. 5-24

Predmer i predraun generisan iz Wessex baze podataka

Posebnu zanimljivost i tehniko dostignue predstavlja usavreni sistem "skidanja" (merenja) koliina sa crtea (take-off system). Koliine se mogu unositi u program manuelno, a moe se koristiti i digitajzer (digitiser) sa specijalnim softverom - prikazan na sl. 5-25 [102]. Digitajzer je, u stvari, specijalna tabla sa olovkom koja se moe povezati sa raunarom. Povlaenjem olovke digitajzera po crteu program rauna odgovarajue duine, povrine i zapremine. Na primer, pokazivanje taaka preloma na razvodu centralnog grejanja u objektu dovoljno je da se odredi ukupna duina cevi. Ukoliko korisnik nije siguran u to koje su razmere date na crteu, dovoljno je da identifikuje samo jednu poznatu duinu, a Wessex sistem e odrediti preciznu skalu razmere, tanosti do 5 decimalnih mesta. Podrani su i pratei raunovodstveni poslovi u okviru kontrole trokova: izdavanje faktura, pisanje propratnih pisama itd.

254

Sl. 5-25 Digitiser koji se u Wessex sistemu koristi za merenje koliina

Cena Wessex i njemu slinih sistema nije mala i iznosi nekoliko hiljada britanskih funti, zavisno od konfiguracije koja se kupuje. Sumirajui prikaz detaljnog modela trokova, treba rei da je njegova dobra strana to to se jasno vide izvori i mesta nastajanja trokova. Standardizacijom i propisivanjem procedura za izradu predmera i predrauna, posao procene trokova se, u dobroj meri, unificira, to doprinosi razumljivosti i daje mogunost uporeivanja razliitih procena. U jednom pripremljnu procenu lako se unose izmene u koliinama i strukturi radova i prati promena trokova na osnovu tih izmena. Meutim, da bi se primenjivao detaljni model, mora postojati dobro i detaljno razraen projekat, to esto nije sluaj u fazi izrade ponude, pogotovu na velikim projektima. Dalje, rezultat rada na detaljnoj proceni trokova je predmer i predraun radova koji moe da bude izuzetno dugaak dokument (i po nekoliko hiljada pozicija), podloan grekama. Smatra se da se tanost detaljne procene trokova kree u granicama 5-7% ili ak do 10%, a neka istraivanja iz oblasti procene i kontrole trokova pokazuju da se slina, ili malo loija tanost, moe postii i mnogo jednostavnijim metodama. Naravno, ova tvrdnja vai samo za dobro standardizovane, jednostavnije objekte, za koje postoje solidni istorijski podaci. Jedna od tih metoda je i ona koja se zasniva na "modelu trokovno znaajnih pozicija radova".

255

Model trokovno znaajnih pozicija radova

Jedan od nedostataka predmera i predrauna radova je njegova obimnost, koja oteava korienje i, po pravilu, dovodi do greaka. Teorija trokovno znaajnih pozicija radova (cost-significant items) zasniva se na injenici da mali broj stavki iz predmera i predrauna definie veoma veliki deo ukupnih trokova. Preciznije, oko 20% trokovno najznaajnijih pozicija odreuje oko 80% ukupnih trokova [24], [25], [83]. Ovo pravilo 80/20 datira jo iz kraja XIX veka (1890-tih), kada je Vilfredo Pareto, italijanski ekonomista, primetio da u nekoliko evropskih zemalja vai pravilo da 20 % stanovnitva donosi 80% dravnog prihoda. Slina raspodela moe da se primeni u mnogim istraivanjima i, prema njenom tvorcu, nazvana je Pareto-raspodela. Primenjena na procenu trokova, Pareto-raspodela omoguava znaajno pojednostavljivanje postupka procene. Ukoliko se pokae da ona vai za odreeni tip objekta, dovoljno je prouiti 20% najznaajnijih pozicija, a zatim njihovu vrednost pomnoiti sa 100/80 da bi se dobila ukupna procena trokova za ceo objekat.
100 % % ukupne vrednosti projekta

100 %

% broja pozicija iz predmera i predra~una

Sl. 5-26

Grafiki prikaz injenice da procentualno mali broj pozicija radova odreuje veliki procenat ukupnih trokova projekta

Istraivanja koja su za sloenije projekte iz oblasti izgradnje petrohemijskih objekata sproveli Hardcastle, Brown i Davies iz Newcastle-a pokazala su da se u analiziranom uzorku smanjenje ukupnih trokova moe postii izbacivanjem od 53 do 84% pozicija iz predmera. To znai da kod takvih objekata 16 do 47% trokovno znaajnih pozicija odreuje ak 95% trokova. Istraivanja tima sa Dundee Univerziteta u kotskoj sa uzorkom od oko 75 razliitih tipova objekata, takoe potvruju da se veoma dobra preciznost procene (8%) moe postii analizom ne vie od 30% pozicija [83]. Uticaj trokovno znaajnih pozicija na ukupne trokove projekta lako se moe uoiti sa dijagrama na sl. 5-26. Na tom dijagramu je vidljivo da procentualno mali broj pozicija odluujue utie na ukupne trokove.

256

Daljim istraivanjima tima sa Dundee Univerziteta pokazano je da su trokovno znaajne pozicije radova u veini sluajeva jednostavno one pozicije ija je vrednost vea od srednje vrednosti svih pozicija u predmeru i predraunu. Drugim reima, ukoliko je ukupna vrednost predmera i predrauna $1,000,000 i broj pozicija u njemu 500, onda zbir vrednosti pozicija koje su vee od $2,000 (srednja vrednost) iznosi oko $800,000 (80% ukupne vrednosti). Svaki odreeni tip objekta zahteva odgovor na pitanje: Koje su trokovno znaajne pozicije radova za taj tip objekta i koliki procenat ukupne cene one odreuju? Odgovor na ovo pitanje moe se dati tek posle izuavanja dovoljno velikog i dovoljno dobrog uzorka istorijskih podataka (predmera i predrauna) za taj tip objekta. Kada su definisane trokovno znaajne stavke i kada se zna njihov procentualni uticaj na ukupne trokove, ukupni trokovi mogu se proceniti i bez razmatranja onih pozicija koje nisu trokovno znaajne. Takvim pristupom bitno se smanjuje posao u toku procene trokova, a pojednostavljuje se i kasniji postupak kontrole trokova, koji se svodi samo na odabrane pozicije radova. Pokazuje se, ak, da su trokovno znaajne stavke i vremenski znaajne, to znai da se mogu koristiti i za planiranje i kontrolu vremena u toku realizacije projekta. Iz istraivanja baziranih na teoriji trokovno znaajnih pozicija radova nastao je BRIDGET - program za PC raunare specijalizovan za procenu trokova kod izgradnje mostova i objekata sa betonskim sanduastim presekom. Program je razvijen u saradnji Scottish Development Department - Chief Road Engineer's Office i Dundee University's Construction Management Research Unit. U okviru rada sa programom predviene su sledee mogunosti [25]: 1.

Prikupljanje istorijskih podataka o izgraenim objektima. U trenutku objavljivanja 1989. godine bili su uneti podaci (predmeri i predrauni) za 130 mostova i 40 sanduastih konstrukcija. Prezentacija podataka u formi koja omoguava analizu trokova po varijablama kao to su: tip konstrukcije, lokacija, vrsta prepreke koja se savlauje objektom, veliina raspona mosta. Kao pogodna forma usvojeni su grafici, gde je na jednoj osi naneta vrednost varijable (npr. raspon mosta), a na drugoj cena mosta po m2. Na taj nain, dobijen je niz taaka na dijagramu koje se grupiu u odreenom podruju. Standardizacija formata u kome se daje procena trokova. Ova standardizacija raena je odreivanjem tzv. trokovno znaajnih grupa radova (cost-significant work packages). To su grupe radova koje sadre trokovno znaajne pozicije, a zajedniko im je da imaju istu jedinicu mere. Na primer, struktura trokova za jedan tipski most moe da se prikae sa svega 10-20 elemenata (trokovno znaajnih grupa radova) kao to su:
instaliranje makare za ipove (po komadu); doprema i pobijanje ipova (po toni); izrada drenae (po m2); ugradnja betona za krajnje oslonce na licu mesta (po m3); prefabrikacija parapeta (po m1) itd.

2.

3.

257

Sve to korisnik tereba da uradi da bi procenio trokove izgradnje jednog tipskog mosta je da unese koliine za trokovno znaajne grupe radova i korektivni faktor vezan za koliinu utroene armature. Ovaj korektivni faktor oitava se sa grafika gde je analizirana koliina utroene armature po m3 betona u zavisnosti od maksimalnog raspona mosta. Pokazalo se da su procene, dobijene ovom metodom, dovoljno brze i dovoljno precizne ( 10%) za praktinu upotrebu. Na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu raena su slina istraivanja o izgradnji cevovoda u gradskim uslovima. U prvoj fazi istraivanja, ideja je bila da se teorija trokovno znaajnih stavki primeni za definisanje jednostavnog sistema obrauna razlika u ceni za te objekte. Sistem za obraun razlike u ceni omoguava izvoau da u opravdanim sluajevima naplati realnu cenu izvedenih radova u koju e biti uraunato poveanje cena resursa u toku izgradnje. Istorijski podaci obuhvatili su 48 objekata, koji su grupisani prema tipu cevi (liveno-gvozdene, cementno-azbestne, keramike, plastine, prednapregnute betonske i betonski kolektori liveni na licu mesta). Formirana je baza podataka u ORACLE sistemu kojom je analizirana struktura radova za definisane tipove objekata. Na sl. 5-27 dat je za primer analiza dela uzorka azbest-cementnih cevovoda. Analizom strukture radova definisano je procentualno uee pojedinih vrsta radova u ukupnim trokovima projekta. Sa sl. 5-27 vidi se, na primer, da betonski radovi ine 10% ukupne cene azbest-cementnog cevovoda, a ,u okviru betonskih radova, 35% otpada na malterisanje unutranjih zidova revizionih ahtova. Na osnovu toga, uoeni su trokovno znaajni radovi (pozicije) i za svaku od tih pozicija tano je odreen stepen uticaja na ukupne trokove. Za sve definisane tipove cevovoda pronaeno je ukupno 46% trokovno znaajnih pozicija koje definiu 75 - 90% ukupnih trokova, to je relativno mali broj. Sledei korak u istraivanju bio je detaljna analiza trokova samo za te kljune pozicije radova. Za taj posao prikupljeni su brojni iskustveni normativi od firmi koje se bave izvoenjem cevovoda u gradskim uslovima. Ti normativi primenjeni su na izdvojene trokovno znaajne pozicije radova, tako da je, za svaku od njih, utvreno koliko je procentualno uee resursa (radne snage, materijala i mehanizacije) u strukturi trokova pozicije. Za proraun su korieni za to specijalno napisani programi. Na kraju obimnog postupka za rezultat su dobijeni sledei pokazatelji, posebno iskazani za svaki od definisanih tipova projekata: procentualno uee trokovno znaajnih stavki u ukupnim trokovima projekta; procentualno uee materijala, radne snage i mehanizacije u okviru svake trokovno znaajne stavke.

258

RAZVOD KANALIZACIONE MREE I KINE KANALIZACIJE, AZBEST-CEMENTNE CEVI PRENIKA 250-1200mm, SA REVIZIONIM SILAZIMA Proj No. Pripremni radovi (%) 1.4 0.4 0.1 0.5 3.8 8.6 0.5 Zemljani radovi (%) 27.5 32 30.8 37.0 34. 35.4 31 Montani radovi (%) 22.3 15.1 22.6 20.1 13.2 16.2 20 Razupiranje (%) 41.4 39 39.1 19.3 38 32.5 26.5 Betonski radovi (%) 5.1 12.6 5.3 22.7 3.7 5.1 19 Ostali i zavr.rad. (%) 2.3 0.9 1.1 1.0 6 2.1 13

12 2 11 43 21 10 25

1) Pripremni radovi

1% 100 % 35 % 25 % 20 % 5% 10 % 30 % 10 % 33 % 100 % 20 % 65 % 25 % 5% 5% 10 % 65 % 35 % 1% 40 % 60 %

obeleavanje trase cevovoda i svih objekata na cevovodu (ahtova, rev.silaza ...), uraunata je cena betonskih belega mainski iskop runi iskop (uglavnom za ahtove i revizione silaze) planiranje dna rova nasipanje peskom (15cm ispod i 10cm iznad cevi) zatrpavanje rova ljunkom ili zemljom i nabijanje odvoz na deponiju razupiranje drvenom oplatom od zdrave grae, sa obe strane rova nabavka, dopremanje i montaa azbest-cementnih cevi prenika 250-1200mm, tipa KC-T sa "Vitlak" spojnicama i prikljucima na ahtove sa spojnicama kC-SVO nabavka i montaa tekih poklopaca na revizionim silazima prenika 625 mm ostala oprema za ahtove (liveno-gvozdene penjalice) slivnici i montane reetke MB15 (20), spravljanje, transport i ugraivanje betona za revizione silaze, nearmirani beton sa oplatom malterisanje unutranjih povrina silaza drveni peaki prelazi preko rova ograda i saobraajni znaci

2) Zemljani radovi

3) Razupiranje 4) Montaa cevovoda

5) Betonski radovi

6) Ostali radovi

Sl. 5-27

Analiza strukture radova za azbest-cementne cevovode (prikazan je samo deo uzorka)

Finalni deo istraivanja imao je za cilj da odredi koliki je uticaj pojedinih resursa na ukupne trokove projekta. Za azbest-cementne cevovode dobijeni su sledei rezultati (sl. 5-28). Krajnji rezultat istraivanja bila je, donekle, drugaija primena metodologije trokovne znaajnosti - umesto da se posmatraju trokovno znaajne pozicije radova, panja je usmerena na trokovno znaajne resurse (materijal, radnu snagu i mehanizaciju). Takav pristup bio je veoma pogodan za ostvarenje cilja istraivanja, koji se odnosio na formiranje sistema za obraun razlike u ceni kod objekata cevovoda. Definisano je nekoliko modela za obraun razlike u ceni, zavisno od eljenog broja ulaznih podataka.

259

Mehanizacija (15.43 %): 0.21 % Vibroploa (3.1 kW) 0.31 % Pervibrator 0.47 % Betonska pumpa 0.56 % Laka autodizalica 0.74 % Buldozer (140 kW) 0.78 % Automealica 2.89 % Damper (12t, 132 kW) 2.97 % Autodizalica 3.17 % Kamion 3.33 % Bager Radna snaga (34,86 %): 8.32 % Radnik VI kategorije 8.36 % Radnik VIII kategorije 8.18 % Radnik III kategorije Materijal (28,45 %): 1.42 % 2.13 % 4.29 % 9.90 % 10.71 %

Ukupno mehanizacija + radna snaga + materijal: 78.74 %

Oplata Beton MB 20 Graa obla Daska jelova 48 mm Azbest-cementne cevi prenika 250 - 1200 mm

Sl. 5-28

Procentualno uee kljunih resursa u trokovima izgradnje azbest-cementnog cevovoda

Najjednostavniji od njih, za primer azbestno-cementnih cevovoda, uzima u obzir samo tri resursa razliitog tipa koji najvie utiu na trokove: C = C 0 ( 0.15 gde je:
C Co B Bo RIII RIIIo ACC ACCo

B RIII ACC + 0. 35 + 0. 29 + 0. 21) , B0 RIII 0 ACC0

korigovana cena radova u trenutku obrauna; poetna (procenjena) cena radova na dan zakljuenja ugovora; aritmetika sredina mesenih cena po satu angaovanja bagera, na tritu Beograda, u trenutku obrauna; cena po satu angaovanja bagera, na tritu Beograda, vaea na dan zakljuenja ugovora; aritmetika sredina mesenih cena bruto satnice radnika III kategorije, na tritu Beograda, na dan obrauna; cena bruto satnice radnika, na tritu Beograda, vaea na dan zakljuenja ugovora; aritmetika sredina velikoprodajnih cena po jedinici mere azbest-cementnih cevi, u Beogradu, na dan obrauna; cena po jedinici mere azbest-cementnih cevi, na tritu Beograda, na dan zakljuenja ugovora.

260

Organizovano je da se svi potrebni ulazni podaci (cene materijala, mehanizacije i radne snage) prikupljaju meseno i objavljuju u specijalnom biltenu. Definisani su i tipski ugovori koje grad Beograd potpisuje sa izvoaima i u njih je automatski ugraena neka od klauzula o nainu obrauna razlike u ceni. Ranije formule za obraun razlike u ceni uzimale su ulazne podatke iz raznih statistikih indeksa o porastu graevinskih usluga trokova ivota, to je sasvim neprecizno i moe da dovede do velikih greaka. Opisana prva faza istraivanja na Graevinskom fakultetu u Beogradu pokazala je, sasvim izvesno, da se princip trokovne znaajnosti moe primeniti za potrebe realnog "klizanja" cene graenja odreenog tipa objekta. Planirano je da se, kao sledei korak u istraivanju, formira struktura modela trokovno znaajnih stavki i proui mogunost njene primene za procenu trokova. Za potrebe formiranja modela trokovno znaajnih pozicija radova odabran je objekat "armiranobetonski kolektor liven na licu mesta". Izvrena je detaljna analiza trokova (tj. predmera i predrauna) za vie takvih objekata za koje je bila karakteristina slina tehnologijom izgradnje. Trase analiziranih kolektora se vode uglavnom ispod kolovoza. U proseku, iskop rova za kolektor se vri u zemljitu III kategorije u rovu sa vertikalnim bonim stranama uz odgovarajue razupiranje bonih strana rova. Kolektor se izrauje na licu mesta od betona MB30, preko podloge od mravog betona. Rov se zatrpava ljunkom u slojevima, nakon ega se radi opravka kolovoza. Za svaki objekat pojedinano su odreena procentualna uea u ukupnoj ceni za sve pozicije radova koje su navedene u predraunu radova. Karakteristina zavisnost uea pozicija u ukupnoj ceni od broja pozicija za nekoliko objekata ilustrovana je na slici 5-29.
120

100

U~e{}e u ukupnoj ceni (%)

80 Bole~ 200/120 Kalu| erica 70/125 60 Kara| or| eva 80/135 Kara| or| eva 150/225 40 Lomina 60/110 Lomina 100/150 Interceptor 200/175 20

0 0 20 40 60 80 100 120

Broj stavki (%)

Sl. 5-29 - Uee trokovno znaajnih stavki u ukupnoj ceni kotanja objekata

261

Upadljiva je slinost obavljenog eksperimenta sa teorijskom krivom Pareto-raspodele (sl.526). Ovakva raspodela trokova u predraunu radova ukazuje na opravdanost primene principa trokovne znaajnosti za formiranje modela trokova koji e se koristiti prilikom procene trokova. U konkretnom primeru se moe uoiti da trokovi 20% pozicija radova odreuju od 70% do 90% ukupnih trokova. Poto je pokazano da postoji opravdanost primene principa trokovne znaajnosti, sam model trokovno znaajnih pozicija radova je odreen na osnovu analize procentualnih uea pojedinih pozicija predrauna u ukupnoj ceni graenja odreenog kolektora. Za svaki kolektor pojedinano odreen je srednji procenat uea deljenjem ukupne cene tj. 100% sa brojem pozicija radova u predraunu. Sve pozicije radova ije je procentualno uee u ukupnoj ceni vee od srednjeg, definisane su kao trokovno znaajne. Sledei korak u dobijanju modela trokova bio je procenjivanje uea pojedine pozicije radova u ukupnoj ceni graenja, koje se vrilo na osnovu srednje vrednosti uea date pozicije radova. Za elemente modela odabrane su one pozicije radova ija su procenjena uea u ukupnoj ceni najvea. Rezultat ove analize je model trokovno znaajnih pozicija radova za objekat armiranobetonski kolektor liven na licu mesta, koji sadri est elemenata, tj. trokovno znaajnih pozicija radova, a iji trokovi odreuju proseno 79.0% ukupne cene graenja kolektora. Faktor trokovne znaajnosti (cost significant value factor) koji se definie kao odnos izmeu trokova odabranih trokovno znaajnih pozicija radova i ukupnih trokova graenja, u ovom sluaju iznosi 0.790. Elementi modela poreani su po veliini procenjenog uea u ukupnoj ceni graenja na sl 6.

No. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

TROKOVNO ZNAAJNE STAVKE (TZS) Betoniranje dna, bonih zidova i svoda kolektora betonom MB30 Razupiranje bonih strana rova pomou elinih Larsen talpi Nabavka, transport, seenje, savijanje i ugraivanje armature Opravka kolovoza posle zavrenih radova Iskop rova za kolektor i ahtove u rovu sa verikalnim odsecanjem strana, materijal III kategorije, do 8m dubine Nabavka i ugraivanje ljunka u rov preko kolektora SUMA UEA TRO. ZNA. STAVKI U UKUPNOJ CENI:

Uee u uk. ceni (u %) 24.9 17.2 16.2 8.4 7.4 4.9 79.0

Sl. 5-30 - Model trokovno znaajnih stavki za analizirani tip objekta

Dobijeni model trokovno znaajnih stavki govori dosta o strukturi trokova i upuuje da nije pogreno glavne napore za njihovu procenu i kontrolu usmeriti na neveliki broj znaajnih radova. Zanimljivo je, stoga, razmisliti i o proceduri koja bi se primenila za procenu trokova na osnovu dobijenog modela.

262

Mogua procedura primene modela trokovno znaajnih stavki (tzs) tj. pozicija radova za procenu ukupnih trokova izgradnje odreenog armirano-betonskog kolektora sastojala bi se u sledeem: 1. Na osnovu uslova projektnog zadatka i dostupnih podataka usvojiti tehnologiju izgradnje novog objekta; 2. Izvriti analizu tehnologije i uslova izvoenja radova na novom objektu; 3. Uporediti nove uslove izvoenja sa tehnologijom koja odgovara modelu tzs. A) Ukoliko se tehnologije poklapaju ili su priblino iste: 4a. Odrediti koliine radova za trokovno znaajne stavke; 5a. Pomnoiti dobijene koliine radova sa odgovarajuim jedininim cenama, i sabrati dobijene trokove za sve trokovno znaajne stavke; 6a. Sumu trokova trokovno znaajne stavke podeliti sa faktorom trokovne znaajnosti (cost significant value factor) 0.790, ime se dobija procenjena ukupna cena izvoenja objekta. B) Ukoliko se uoe eventualne razlike izmeu naina izvoenja novog objekta i tehnologije koja odgovara modelu tzs: 4b. Odrediti trokove za trokovno znaajne stavke modela mnoenjem koliina radova sa jedininim cenama; 5b. Uoiti nove stavke koje znaajno utiu na ukupnu cenu, a posledica su razliite tehnologije; 6b. Trokove za nove stavke sa osobinom trokovne znaajnosti odrediti na osnovu drugog modela (predrauna radova, npr.) i proceniti njihovo uee u ukupnoj ceni; 7b. Korigovati procentualna uea pojedinih tzs modela i proceniti faktor trokovne znaajnosti (cost significant value factor); 8b. Izvriti sabiranje trokova svih trokovno znaajnih stavki i dobijenu sumu podeliti sa procenjenim faktorom trokovne znaajnosti (cost significant value factor), ime e se dobiti procena ukupne cene graenja. Prikazani model trokova, naravno, nije idealan. On poseduje izvesne mane koje su proistekle iz analiziranog uzorka koji je obuhvatio armiranobetonske kolektore razliitih poprenih preseka. To se moe uoiti na primeru odabranih pet kolektora razliitog poprenog preseka koje karakterie veoma slina tehnologija izgradnje. Za ove kolektore dat je prikaz procentualnog uea pojedinih elemenata modela trokova tj. trokovno znaajnih pozicija radova u ukupnoj ceni graenja (vidi sl. 5-31).

263

60 50 U~e{}e (%) 40 30 20 10
Razupiranje Zatrpavanje sljunkom Betoniranje Armiranje Opravka kolovoza Iskop 60/110 80/135 100/150 150/225 200/175

Tro{ kovno zna~ajne stavke

Sl. 5-31 - Uporedni prikaz procentualnog uea pojedinih elemenata modela trokova za kolektore razliitih prenika
Sa sl. 5-31 se moe videti da uea pojedinih trokovno znaajnih stavki u ukupnoj ceni variraju u zavisnosti od veliine poprenog preseka. Naroito se zapaa veliko variranje uea stavke Razupiranje, to dovodi do zakljuka da se prilikom procene trokova mora voditi rauna o veliini uea date pozicije radova u ukupnoj ceni. Ukoliko se na osnovu uslova izvoenja radova moe zakljuiti da e uee stavke Razupiranje biti znaajno razliito od procenjenog uea kod usvojenog modela tzs, potrebno je izvriti korekcije uea i ostalih elemenata modela. Sve navedeno dovodi do zakljuka da bi dalje istraivanje trebalo voditi u smeru analize predrauna radova za vie armiranobetonskih kolektora istog poprenog preseka. Takva analiza bi verovatno rezultirala formiranjem modela trokovno znaajnih pozicija radova za armiranobetonski kolektor koji je preciznije definisan odgovarajuom veliinom i oblikom poprenog preseka, kao i tehnologijom izgradnje. Kratak prikaz istraivanja obavljenih na Graevinskom fakultetu u Beogradu pokazuje da model trokovno znaajnih stavki zaista moe da bude zanimljiv u ranim fazama procene trokova, a posebno onda kada je potrebno da se procena obavi za kratak period veremena. On se, takoe, moe efikasno primeniti za "klizanje" cene izgradnje tokom vremena, jer se sa malim brojem parametara obuhvata vei deo trokova. Preciznost dobro formiranog modela je dobra, u sluaju kada se novi objekat po tehnologiji izgradnje ne razlikuje mnogo od svog uzora iz baze istorijskih podataka. Nedostatak modela vezan je, pre svega, za tip objekata gde se on moe primenjivati. Kod standardnih i tipskih objekata, kao to su mali montani mostovi, postignuti su dobri

264

rezultati. Kod iole unikatnijih objekata i objekata koji se po dimenzijama veoma razlikuju od prethodno izvedenih, treba uzeti u obzir i mnoge inenjerske faktore koji primenu modela bitno komplikuju. Ukoliko se deo radova izvodi u zemlji, mogui su i razni radovi koje model ne moe jednostavno da predvidi, a koji bitno utiu na trokove (npr. crpljenje podzemne vode ili obimnije podgraivanje). U takvim sluajevima procenu na osnovu trokovno znaajnih stavki treba svesti samo na tehnoloki jasno definisane radove, a ostalo proceniti na neki drugi nain. Bez obzira na kakve objekte ili radove se model primenjuje, jedno je sigurno: dobar rezultat se moe postii samo ako je prethodno izvrena obimna analiza trokova za sline izgraene objekte. Model se, dakle, formira i primenjuje za svaki tip objekta posebno, pa u skladu sa tim treba projektovati i strukturu odgovarajue baze istorijskih podataka. Na kraju, opisana istraivanja nisu ispitala osetljivost modela u fazi kontrole trokova tokom izgradnje. Postoje logine pretpostavke da se, kroz primenu modela trokovno znaajnih stavki, moe pojednostaviti proces kontrole trokova, jer se broj podataka u opticaju bitno smanjuje u odnosu na standardne procedure. Takoe, postoje i pretpostavke da su trokovno znaajne stavke i vremenski znaajne, pa treba ispitati i mogunost formiranja efikasnih dinamikih planova izvoenja radova na osnovu ovog modela.

5.3.7

Procena indirektnih trokova

U prethodnom tekstu je ve ukazano da se svi trokovi koje treba uzeti u obzir pri proceni mogu podeliti na direktne i indirektne trokove, pri emu su, u uem smislu shvatanja pojma, direktni oni trokovi koji se ostvaruju direktnim radom na gradilitu na realizaciji konkretne aktivnosti. U te, osnovne trokove, spadaju: trokovi radne snage; trokovi materijala; trokovi mehanizacije; direktni transportni i ostali slini direktni trokovi u vezi sa gornje tri stavke, koji se esto pridruuju njima prilikom prikazivanja cene;

Indirektni trokovi obuhvataju sve aktivnosti koje nisu direktno izvoenje ugovorenih radova na gradilitu, ali su neophodne u toku realizacije projekta. Tu mogu da su ukljue: razni administrativni trokovi (takse, prijave i odjave radne snage i sl); medicinska zatita radnika na gradilitu; trokovi upravljanja projektom, tehnikog i projektnog nadzora; specijalni zahtevi u vezi zatite na radu za odreene vrste projekata; trokovi ekstenzivne kontrole kvaliteta; trokovi kompjuterske obrade podataka; trokovi izrade ponuda i uea na licitacijama;

265

trokovi intenzivne manipulacije, tranzita i skladitenja opreme i materijala u centralnom skladitu van gradilita i na gradilitu; trokovi obuke osoblja; trokovi komunikacije izmeu delova firme i gradilita; osiguranje, trokovi raznih lokalnih formalnosti i procedura, ukljuujui licenzije, registracije i poreze; trokovi finansiranja i bankarske obaveze (provizije, kamate i sl); iznajmljivanje i opremanje objekata koji su neophodni u toku izvoenja radova, a nisu direktno vezani za izvoenje radova; uklanjanje / unitavanje otpadnog materijala; trokovi razvoja, istraivanja i izvoenja eksperimenata; propagandne aktivnosti;

Zarada (profit) se takoe moe shvatiti kao troak prilikom procene posla, jer za procenjivaa predstavlja "namet" koji je uslovljen naelom da firma treba da ostvari dobit, ali i vrstom posla, prilikama na tritu, politikom firme i drugim faktorima, slino kao kod ostalih indirektnih trokova. Obraunavanjem zarade, koja je posledica poslovne politike firme, dostie se prodajna cena radova. Pojedine indirektne trokove mogue je precizno sraunati (na primer trokove uea na licitaciji, trokove za planirane eksperimente, trokove osiguranja). Neki indirektni trokovi (na primer propagandne aktivnosti, unapreenje istraivakog rada u firmi i sl.) kalkuliu se kao odreeni dodatni procenat na direktne trokove. Uobiajeno je da se odreeni broj indirektnih trokova proceni u procentualnom iznosu u odnosu na sraunate direktne trokove.

5.3.8

Obrazloenje i prezentacija procene trokova

Krajnji rezultat procene trokova je izvetaj ili dokument koji treba da sadri, pre svega, vrednost procene i obrazloenje metodologije kako se do te procene dolo. Obrazloenje treba da se da u vidu tehnikog izvetaja, gde e se jasno opisati usvojene pretpostavke, razlozi za izbor modela trokova i mere preduzete da se procena prilagodi specifinostima projekta (lokacija, veliina, tehnologija itd). Zavisno od odabranog modela trokova, treba definisati izvore, starost i kvalitet ulaznih podataka. Sama procena trokova treba, po mogunosti, da bude prikazana u nekoliko varijanti (po objektima, elementima konstrukcije, vrstama radova). Na kraju, kao najvii nivo u izvetaju, treba da se da i sumarni pregled trokova. Forma celog dokumenta treba da bude estetski dopadljiva, sa tehniki dobro uraenim skicama i graficima. Na poetku treba da se priloi sadraj i navedu imena lanova tima koji je vrio procenu.

266

5.4

Procena vremena

Uz predmet posla i cenu, rok realizacije posla je neophodni ugovorni elemenat za bilo koji graevinski projekat. O proceni vremena realizacije projekta i tehnikama koje stoje na raspolaganju mnogo je pisano u literaturi, pa nije uputno na ovom mestu troiti vreme itaoca. Da bi vanost procene vremena ipak bila istaknuta u fazi izrade ponude, na ovom mestu navodimo samo osnovne principe. Proceduralno, proceni vremena treba da prethodi jasno sagledan obim posla, ralanjen na aktivnosti koje su karakteristine po tehnologiji izvoenja, vremenu, trokovima i korienju resursa. Uoavanje minimalnog, a dovoljnog skupa relevantnih aktivnosti zahteva solidno poznavanje predmeta posla i odreeno iskustvo. Pri tome se mogu koristiti rezultati dostignuti u prethodnim fazama izrade ponude, kao to su prikupljena dokumentacija o obimu posla, usvojena podela radova sa sistemom kodiranja ili zakljuci o trokovnoj znaajnosti pojedinih aktivnosti. Pored injenice da se razmatranjem obavezno obuhvate aktivnosti koje su posledica obima posla i trokova, obavezno treba imati u vidu i postojanje vremenski i ugovorno znaajnih aktivnosti. Ove aktivnosti se moda ne odlikuju velikim trokovima, ali su itekako bitne za definisanje rokova i meurokova. Kao primer moemo pomenuti sledee: potpisivanje ugovora, primopredaja gradilita, obezbeenje podloga za projektovanje, revizija projektne dokumentacije, ispitivanje ugraene opreme, poetak garantne eksploatacije i slino. Svaka uoena aktivnost treba da bude sagledana pojedinano sa stanovita potrebnog vremena, uz korienje iskustvenih i zvaninih podataka, kao to su: iskustveni normativi firme, publikovani normativi i tabele o produktivnosti rada, opte usvojeni standardi i preporuke za rad u graevinarstvu, preporuke porizvoaa i isporuilaca i slino. Odreivanje vremena trajanja svake aktivnosti uslovljeno je i ogranienjima iz okruenja (npr. klimatski ili transportni faktori), kao i ugovornim parametrima koji se ne mogu menjati (meurokovi za zavretak pojedinih poslova). Generalno, moe se rei da trajanje svake aktivnosti zavisi od dva kljuna faktora: tehnolokih zahteva i raspoloivosti resursa, pa prvu procenu na njima treba i zasnivati, uz korienje dostupnih normativa. Pri tome treba imati na umu da ostali faktori, koji su uglavnom posledica ogranienja iz okruenja, mogu bitno da izmene prvobitno procenjeno trajanje, uklaujui ga sa potrebama konkretng posla. Definisani obim posla retko se moe realizovati sekvencijalno (u nizu), tako to svaka sledea aktivnost poinje poto su prethodne potpuno okonane. Takoe, u graevinarstvu je nerealna i potpuna frontalna realizacija, gde se sve aktivnosti izvode odjednom paralelno. Zahtevi graevinske tehnologije utiu na potrebu koordinacije prilikom ostvarenja aktivnosti, to znai da postoji meusobna uslovljenost i tehnoloki redosled odvijanja pojedinih poslova. On je unikatan za svaku tehnologiju i svaki projekat. Kao posledica prethodnog, jasno je da rok realizacije projekta u graevinarstvu nije jednak sumi rokova pojedinih aktivnosti, niti je jednak vremenu realizacije najdue aktivnosti. Rok realizacije projekta odreuje se na osnovu sagledanog vremenskog plana, koji uzima u obzir projektne specifinosti, najee matematiki iskazanog u formi mrenog plana, uz korienje niza pogleda (izvetaja) koje tako formirani plan prua. O tehnici mrenog

267

planiranja lako se moe vie saznati iz dostupne literature, a za samu primenu treba koristiti neki od dostupnih raunarskih programa. Problem vremenskog planiranja posla u graevinarstvu dobro je elaboriran i podran od strane proizvoaa softvera. Pri tome je procedura pripreme vremenskog plana realizacije posla prilino unificirana. Veina sugerie sledei redosled poslova: definisati kalendarski period odvijanja radova, kalendarska i ugovorna ogranienja koja su bitna za vreme odvijanja posla, prikupiti podatke o ogranienjima koja su posledica tipa projekta, uslova rada na lokaciji izvoenja radova i drugih specifinosti koje potiu iz okruenja, utvrditi obim radova, podelu posla na delove/oblasti ogranienja/uslovljenosti u toku trajanja projekta, i tehnoloka

odrediti potreban nivo detaljnosti, usvojiti aktivnosti i razmotriti njihova individualna trajanja, odrediti raspodelu posla izmeu pojedinih organizacionih delova i/ili uesnika, odrediti obim podataka potrebnih za analizu i prezentaciju, frekvenciju auriranja i ostale ugovorne i/ili administrativne zahteve u vezi sa vremenskim planiranjem, pa na osnovu toga i svega prethodnog uskladiti sistem kodiranja i razmotriti tipove potrebnih izvetaja, modelirati tehnoloke i koordinacione veze u stvarnosti vezama u mrenom planu, identifikovati potrebne resurse, odrediti njihove potrebe na nivou aktivnosti i eventualnu dostupnost u pojedinim periodima, izraunati trajanje projekta u celini, a samim tim i trajanje pojedinih delova projekta, razmotriti alternativne varijante vremenskog plana, analizirati performanse projekta, proveriti usklaenost korienja resursa i na kraju uspostaviti bazni vremenski plan projekta, koji postaje osnova za buduu vremensku kontrolu, pripremiti format predefinisanih "pogleda" na usvojeni plan (izvetaja), koji e biti periodino korieni za potrebe auriranja plana i kontrole realizacije projekta (o vremenskoj kontroli realizacije projekata, sa ilustrativnim primerima, vidi u poglavlju VIII).

Moe se rei da gore navedena procedura dobro odslikava potrebe izvoaa tokom realizacije projekta. Primer vremenskog planiranja u fazi izrade ponude dat je u poglavlju 5.6.6, sa naglaskom da razrada vremenskih varijanti za realizaciju projekta najmanje kota i najlake se izvodi ba u fazi izrade ponude, kada ugovor jo nije zakljuen. Naravno, vremensko planiranje je u svakom ozbiljnijem softveru povezano sa dinamikim planiranjem trokova i fizikog utroka resursa, uz mogunost simultanog prorauna i izvetavanja. Uvoenjem ovih komponenti planiranja, gornja procedura se ne menja u potpunosti, ve se samo odgovarajue proiruje. Pored toga, na nivou firme ili veeg projekta mogu se definisati i grupe uslovljenih projekata, koji su tehnoloki povezani, dele resurse, upravljaju se iz istog centra i za koje postoji potreba zajednikog planiranja i kontrole.

268

Pojedine profesionalne organizacije u svojim dokumentima propisuju minimalne procedure za procenu i upravljanje vremenom, ime istiu prvorazredan znaaj rokova za realizaciju projekta u celini. Primera radi, na ovom mestu dajemo proceduru upravljanja vremenom propisanu od strane Project Management Institute [101], u Statutu izdatom 1996. godine. Prema tom dokumentu, upravljanje vremenom (Project Time Management) tokom realizacije projekta sastoji se od sledeih pet faza (izvrena su sitnija prilagoavanja, karakteristina za projekte u graevinarstvu):

1. Definisanje aktivnosti
1.1 Ulazni podaci: 1.2 1.3 Podela posla sa sistemom kodiranja (WBS- Work Breakdown Structure), Ciljevi projekta, Istorijski podaci o vremenu sa prethodnih projekata, Vremenska ogranienja, Pretpostavke za vremensko planiranje. Dekompozicija projekta na elemente kojima se moe upravljati aktivnosti, Korienje ablona (templates), formulara i listi aktivnosti iz prethodnih projekata. Lista svih projektnih aktivnosti, sa opisima, organizovana po vrstama radova ili slinom principu kodiranja (Work Breakdown Structure), Detalji o aktivnostima (ogranienja, dokumenta na osnovu kojih je izvreno formiranje aktivnosti i sl).

Alati i tehnike:

Izlazni podaci: -

2. Odreivanje redosleda aktivnosti (veza)

2.1 Ulazni podaci: 2.2 Lista definisanih aktivnosti iz prethodne faze, Tehnoloki ulazni podaci i veze, Obavezne veze izmeu aktivnosti (preferred logic), kao posledica pojedinih ugovornih obaveza ili strategije tima koji upravlja, Spoljni uticaji (veze), kao interakcija projektnih i ne-projektnih aktivnosti (npr. veza sa inspekcijom neke od gradskih slubi), Vremenska ogranienja, Usvojene pretpostavke. Presedens metoda za mreno planiranje (Precedence network), Metoda sa strelicama (Arrow diagramming), Razne grafike i dinamike metode, kao to su razne vrste dijagrama sa mogunou prezentacije ciklusa i povratnih sprega,

Alati i tehnike:

269

Predefinisane tipske pod-mree i modeli (frag-nets / sub-nets), kao to su detaljno sagledani mreni planovi za aktivnosti na tipskom spratu ili deonici. Mreni plan radova, Dopune u listi ili opisima aktivnosti (u sluaju potrebe), ili ak dopune u usvojenom sistemu kodiranja WBS.

2.3

Izlazni podaci: -

3. Procena trajanja aktivnosti i utroka resursa

3.1 Ulazni podaci: 3.2 Lista aktivnosti (iz faze 1), Ogranienja (iz faze 2), Usvojene pretpostavke i principi (iz faze 1 i 2), Potrebe za resursima i mogunosti (ogranienja) u alokaciji resursa, Kvalitet i utroci resursa po jedinici mere, Istorijski podaci (komercijalno dostupni ili iskustveni unutar firme). Ekspertska procena trajanja aktivnosti, na osnovu dostupnih informacija (iskustvenih i zvaninih normativa), Korienje analogije sa slinim prethodnim aktivnostima, to se takoe svodi na ekspertsku procenu, Simulacija, koja moe biti matematika (npr. uz korienje Monte Karlo Analize) ili praktina (merenje operacija koje se sekvencijalno ponavljaju). Procena trajanja radova, Dokumentovani izvetaj o usvojenim parametrima prilikom procene trajanja, Aurirana lista aktivnosti, ukoliko za to ima potrebe.

Alati i tehnike:

3.3

Izlazni podaci: -

4. Formiranje i proraun kompletnog mrenog plana

4.1 Ulazni podaci: 4.2 Struktura (veze) mrenog plana (iz faze 2), Procena trajanja aktivnosti (iz faze 3), Potrebe za resursima (iz faze 3), Mogunost deljenja resursa (iz faze 3), Kalendari i ogranienja u vezi sa odvijanjem pojedinih vrsta radova (prema tome, govorimo o projektnim kalendarima u mnoini), Ogranienja (iz faze 2), Procene i usvojene pretpostavke iz prethodnih faza, Vremenski zazori i tehnoloke pauze. Matematika metoda kritinog puta (CPM),

Alati i tehnike:

270

4.3 -

Probabilistike i/ili grafike metode (npr. PERT) Udruivanje, usitnjavanje i paralelizacija aktivnosti, Izravnavanje resursa (resource levelling), Specijalizovani softver iz oblasti upravljanja projektima. Vremenski plan realizacije projekta u raznim formama (gantogram, mreni dijagram, pregled kljunih dogaaja, itd), Pratei elementi i fragmenti iz plana (histogrami utroka resursa, pregled angaovanja mehanizacije, cash-flow, itd), Procedura auriranja i kontrole vremenskog plana, Izvetaj o izmenama u listi aktivnosti, usled uoenih uskih grla u planu ili kao posledica izravnavanja resursa.

Izlazni podaci:

5. Kontrola vremenskog plana

5.1 Ulazni podaci: 5.2 Plan realizacije projekta (iz faze 4), Izvetaji o napredovanju radova, Zahtevi za izmenama, Procedura auriranja i kontrole vremenskog plana (iz faze 4). Sistem (procedura) kontrole realizacije projekata unutar firme (sistem izvetavanja, organizacija stalnog merenja performansi, organizaciona struktura za realizaciju projekta i raspodela nadlenosti), Tehnike merenja performansi (poreenje planiranog i ostvarenog, analiza varijansi), Izmene u planu, uz korienje tehnika navedenih u prethodnim fazama, Korienje raznih mogunosti savremenog softvera za upravljanje projektoma. Aurirani vremenski planovi, Predlog korektivne akcije, Zakljuci znaajni za izmene u poslovanju i formiranje baze istorijskih podataka.

Alati i tehnike:

5.3

Izlazni podaci: -

Planiranje realizacije posla, bez obzira da li govorimo o trokovima, vremenu ili nekom drugom parametru, ne moe se posmatrati odvojeno, bez sagledavanja potreba u fazi kontrole. Upotrebna vrednost plana koji je jednom sainjen i nikad vie korien nije velika, sa stanovita uspenog zavretka projekta. Zbog toga procena vremena treba da bude uvek praena razmiljanjima o predstojeoj periodinoj kontroli, ime se jo u fazi planiranja opredeljuje obim i detaljnost plana, nain kodiranja, tipovi i obim izvetaja. Ilustrativni fragment iz oblasti vremenske kontrole dat je u poglavlju VIII.

271

5.5

Elementi pravne regulative znaajne za izradu ponude

Izvoenje investicionih radova regulisano je, najee, graanskim pravom drave na ijoj se teritoriji radovi izvode. Medjutim, veina odredbi graanskih zakonika pojedinih zemalja nije prisilnog karaktera, ime se otvara prostor ugovornim stranama da, na neki drugi nain, reguliu svoje odnose. Na taj nain, na ugovorni odnos stranaka primenjuju se ona pravila o kojima su se stranke saglasile, a odredbe graanskih zakona se primenjuju samo u sluajevima kada neko pitanje nije izriito regulisano u ugovoru, ili je regulisano na nain koji se kosi sa nekom od prisilnih normi ili javnim poretkom zemlje u kojoj se radovi izvode. Nacionalna zakonodavstva i sudske prakse koje se na njima zasnivaju razliita su za pojedine drave, to znai da izvoa, koji nastupa u inostranstvu, svaki put mora da proui pravni sistem zemlje u kojoj radi. Ova okolnost, kao i injenica da je nepraktino suoavati se svaki put sa novim uslovima ugovora i razliitim reenjima koja oni sadre, dovela je do potrebe da se stvore unificirani uslovi za izvoenje investicionih radova u inostranstvu, a posebno za izvoenje graevinskih radova. Danas postoji vie verzija takvih uslova, a najpoznatiji su oni koje je izdala Meunarodna federacija savetodavnih inenjera FIDIC. U poglavlju IV (faza istraivanja trita) jasno je naglaen znaaj prouavanja pravne regulative za sagledavanje budueg posla, a ovde se ta konstatacija posebno ilustruje postojanjem FIDIC ugovornih dokumenata. U poglavlju VI (faza ugovaranja) FIDIC uslovi su detaljno sagledani i analizirani. FIDIC (Federalna Internationale des Ingenieurs-Conseils) je osnovalo pet nacionalnih udruenja 1913.god. u Belgiji. Danas je sedite FIDIC-a u Lozani i on okuplja oko pedeset lanova, pri emu, iz svake od zemalja, pravo na lanstvo ima samo po jedno nacionalno udruenje. Opti uslovi koje je FIDIC do sada izdao mogu se podeliti na dve grupe:

I.

Uslovi kojima se reguliu odnosi izmeu savetodavnog inenjera i investitora (International Model Form of Agreement Between Client and Consulting Engineer and International General Rules of Agreement Between Client and Consulting Engineer): za izradu predinvesticionih studija (Pre-Investment Studies); za projektovanje i nadzor nad izvoenjem radova (Design an Supervision of Construction Work); za upravljanje projektom (Project Management).

II. Uslovi kojima se reguliu odnosi izmeu investitora, izvoaa graevinskih radova, odnosno isporuioca opreme i savetodavnog inenjera: Uslovi ugovora za graevinske radove sa obrascima za ponudu i ugovor (Conditions of Contract for Works of Civil Engineering Construction with Forms of Tender and Agreement); Uslovi ugovora za elektro i mehanike radove (ukljuujui i montau na gradilitu) sa obrascima za ponudu i ugovor (Conditions of Contract for

272

Electrical and Mechanical Works (including erection on site) with Forms of Tender and Agreement). U daljem tekstu razmatrani su iskljuivo uslovi ugovora za graevinske radove. Prema tome, ovo su najpoznatiji i najvie primenjivani opti uslovi te vrste i do danas su imali etiri izdanja. Prvo izdanje je objavljeno 1957.god. pod nazivom "Conditions of Contract (International) for Works of Civil Engineering Construction". Drugo izdanje, iz 1969.god. pretrpelo je tek neznatne izmene, a 1977.god. objavljeno je i tree izdanje sa veim izmenama na osnovu primedbi koje su davali uesnici u njihovoj primeni. Danas je u primeni etvrto izdanje, objavljeno 1987. godine i dopunjeno 1998. i 1992. godine pod naslovom "Conditions of Contract for Works of Civil Engineering Construction". To izdanje se sastoji iz dva dela: Deo I: Opti uslovi sa obrascima za ponudu i sporazum Deo II: Uslovi posebne primene sa uputstvom za pripremu odredaba II. dela.

Prvi deo sadri odredbe koje se primenjuju u najveem broju ugovornih odnosa, u obliku u kome su navedene. Drugi deo sadri odredbe koje se ne izdaju u standardnoj formi, ve se, za svaki konkretan sluaj, posebno sastavljaju, te su zato su u sadraju data i uputstva za njihovu pripremu. Viestruke promene koje su FIDIC-ovi opti uslovi pretrpeli kroz etiri izdanja, uslovljene su tenjom da se njihove odredbe udalje od reenja engleskog prava (Common Law), ali i pokuaja da se to preciznije formuliu, naroito u oblasti ovlaenja koja se daju inenjeru, a koja su, po uzoru na britanska, neuobiajeno visoka. Naime, prvo izdanje FIDIC-ovih optih uslova izraeno je po uzoru na britanske opte uslove "General Conditions of Contract and Forms of Tender, Agreement and Bond for Use in Connection with Works of Civil Engineering Construction", koje je izdato 1955.god. od strane poznatog britanskog udruenja ICE (The Institute of Civil Engineers), i, znai, zasnovano prvenstveno na britanskom pravnom sistemu. Za razliku od evropskih kontinentalnih kodifikacija, u Velikoj Britaniji graanski zakonik, u koji bi se klasifikovali ugovori o graenju, ne postoji. Umesto toga, na ugovore o graenju primenjuju se pravila i sudski presedani, kao i na sve ostale ugovore opteg karaktera, a u svim ostalim pitanjima specifina pravila za ugovore o graenju. FIDIC-ovi opti uslovi ne samo da su zadrali specifine institucije britanskog prava (razlika izmedju Contract i Agreement, Consideration, Liquidated Damages, Frustration itd.), nego i zastareli engleski jezik, koji je veoma teko prevesti na strane jezike. Osim toga, engleski izvor prvoga izdanja za posledicu ima i naglaenu ulogu Inenjera u odnosu na izvoaa. Naime, savetodavni inenjer, koga plaa investitor, ima velika ovlaenja u toku izvoenja radova. Meutim, dok se njegova nadzorna uloga uglavnom poklapa sa kontinentalnom evropskom tradicijom uloge arhitekte i inenjera, dotle se za njegova kvazi-sudska, odnosno kvazi-arbitrana ovlaenja to ne moe rei. Prema ovlaenjima koja mu daju FIDIC-ovi opti uslovi, Inenjer moe dati nalog da se radovi izvode na odredjeni nain i izvoa je duan da taj nalog izvri. Izvoa moe, ukoliko to eli, da u odreenom roku zadri pravo da vodi spor, ali to ni na koji nain ne utie na njegovu dunost da postupi onako kako je Inenjer odluio. Uzimajui u obzir ove i druge primedbe koje su od objavljivanja treeg izdanja 1977.god. davala pojedina nacionalna i struna udruenja, kao to su European International

273

Contractors, Confederation of International Contractor Associations, Associated General Contractors of America i druga, etvrto izdanje je pretrpelo niz promena i poboljanja, od kojih treba naglasiti sledea:
u nazivu je izostavljen pojam "meunarodni", to upuuje na mogunost njihove primene i u nacionalnim okvirima; osavremenjen je jezik, a definicije su proirene i usklaene sa optim uslovima za isporuku i montau; deo II je proiren i dati su modeli za sastavljanje nekih njegovih odredbi; zadrana je vodea uloga Inenjera, ali je naglaena uloga naruioca; poboljane su i proirene odredbe o plaanju; revidirane su odredbe koje se odnose na reavanje sporova; uzeta je u obzir injenica da se od izvoaa ponekad trai da izradi tehniku, odnosno projektnu dokumentaciju.

Ove promene zaista znae udaljavanja od usko engleskog "Common Law", to opte uslove FIDIC-a ini primenljivima i u drugim pravnim sistemima. Ipak, uticaj britanske pravne tradicije je i dalje uoljiv, to uesnike meunarodnih investicionih radova koji primenjuju te uslove, prisiljava da budu upoznati sa izvorima na kojima poivaju konkretna reenja, to naroito, u sluaju arbitraa, moe biti presudno znaajno. No, bez obzira na brojne primedbe koje se pojavljuju i na etvrto izdanje, i dalje su FIDIC-ovi opti uslovi najee primenjivani uslovi u internacionalnoj praksi. Koji su razlozi ovako izrazite meunarodne afirmacije FIDIC-ovih optih uslova? Pre svega, polazimo od injenice da su se ovi uslovi pojavili u doba ekspanzije internacionalnih graevinskih ugovora i popunili prazninu koja se time pojavila u meunarodnim pravnim i ekonomskim odnosima. Osim toga, ne treba ni zanemarivati vodeu ulogu britanskih savetodavnih inenjera u zemljama u razvoju, koji su time to je FIDIC praktino preuzeo njihove nacionalne uslove dobili mogunost da ih internacionalizuju i plasiraju na sva trita na kojima su nastupali. I na kraju, razlog za iroku meunarodnu afirmaciju FIDICovih uslova svakako je i to su u njima, bez obzira na nedostatke, prava i dunosti ugovornih strana stavljena u ravnoteu, tim pre to su, na nekim mestima, izvrena odstupanja od britanskog izvora u korist izvoaa, a na tetu investitora. Ta odstupanja naroito su dola do izraaja u odredbama o nepovoljnim fizikim uslovima, odgovornosti za tete i gubitke, u poglavljima Izmene, dopune i isputanja, Merenje i Specijalni rizici. Istovremeno, investitorima sigurno odgovaraju odredbe kojima se savetodavnom inenjeru, po uzoru na britanski izvor, daju velika ovlaenja. Tim odredbama ne samo da se otvara mogunost pojaanog nadzora, ve se investitoru daje i odredjena sigurnost da se izvoa moe primorati na dovrenje radova, bez obzira na primedbe koje bi mogao imati tokom njihovog izvoenja. Zahvaljujui navedenim razlozima FIDIC-ovi opti uslovi zauzimaju i danas vodee mesto u internacionalnoj praksi, bez obzira na sve nedostatke i primedbe i pokuaje nacionalnih i strunih udruenja da kreiraju uspeniju zamenu za njih. Danas se u svetu teko moe nai vea meunarodna licitacija u kojoj nisu primenjeni FIDIC-ovi uslovi, to, zajedno sa svim

274

to je o njima reeno, svakom izvoau koji nastupa na stranom tritu, nalae prouavanje njihovog sadraja, znaaja i razvoja. Radi formiranja realne ponude, koja u potpunosti sagledava budui obim posla i sve obaveze koje tokom njegove realizacije proistiu, potrebno je posvetiti posebnu panju optim i posebnim uslovima koje propisuje investitor. injenica da ti uslovi, pored ugovora, ujedno predstavljaju i osnovu za kompletnu prepisku na projektu, koja takoe, pripada ugovornoj dokumentaciji, upuuje na zakljuak da deo projektnog tima treba angaovati na svakodnevnoj kontroli realizacije ugovora i preuzetih obaveza u optim i posebnim uslovima. Taj deo ugovorne dokumentacije koji se formira prepiskom izmeu investitora, Inenjera i izvoaa je i jedan od osnovnih elemenata poslovne politike izvoaa na projektu. Prepiskom, kontrolom ispunjavanja ugovornih obaveza i ukazivanjem rukovodiocu projekta na sopstvene obaveze i dinamiku njihovog izvravanja trasira se politika za kasnije pregovore po spornim pitanjima i, eventualno, za podizanje odtetnih zahteva o emu je detaljno pisano u poglavljima VI i IX. Po istom principu u jugoslovenskim uslovima investitori, takoe, tee da unapred definiu ugovorna dokumenta za realizaciju projekta. Najvaniji investitori propisuju svoje opte i posebne uslove za realizaciju projekata, a uglavnom u okviru tenderske dokumentacije daju i predlog ugovora. Time koriste svoju poziciju da unapred odrede i propiu ponaanje i odgovornost ugovornih strana. Jugoslovenski Zakon o izgradnji objekata utvruje uslove i nain izgradnje objekata, prava i dunosti aktera u poslu, ali propisuje i kaznene odredbe u sluajevima injenja suprotno odredbama ovog zakona. Na taj nain se tite interesi investitora, a pre svega, sigurnost ljudi i materijalnih dobara, ime se ne dozvoljava potpuna sloboda uesnicima u poslu. Zakon predstavlja pravnu nadgradnju koja regulie odnose izmeu projektanata, investitora, izvoaa i drugih zainteresovanih tj. definie pravila vrlo sloenog posla zvanog - izgradnja objekta.

5.6

Praktian pristup poslu u fazi izrade ponude

Uestvujui u izradi niza ponuda i kontroliui adekvatnost primenjenih procedura i pristupa u praksi, autori su imali priliku da svoje stavove iznete u poglavlju o fazi izrade ponude provere i dopune. Na ovom mestu koristimo priliku da formuliemo najvanije praktine savete znaajne za izradu ponude, uz niz primera i ilustracija iz prakse. Uvereni smo da je njihova dosledna primena u fazi izrade ponude veoma znaajna za uspean rad izvoakih firmi.

5.6.1

Rana kontrola osnovnih projektnih reenja

Sve vrste trokova potrebno je na razliitim nivoima detaljisanja procenjivati tokom razvoja projekta i pri tom ne naruiti osnovni princip - da procena bude realna i razumna. Niska procena nije prihvatljiva, jer e rezultirati gubicima, a precenjeni trokovi obino imaju za posledicu gubitak posla u sukobu sa konkurencijom. Slino vai i za procenu vremena

275

potrebanog za realizaciju posla. Zbog toga je procena trokova i vremena neizostavno povezana sa njihovom ranom kontrolom. Kako postii realni nivo cene i optimalan rok u konkretnim uslovima na odreenom tritu? Pre svega, po pravilu je kasno da se sa procenom trokova i vremena pone onda kada su svi osnovni tehniki parametri poznati i objekat ve oformljen u glavama i kompjuterima projektanata. Iskustvo pokazuje da objekat projektovan nezavisno od informacija sa lokacije i bez uea onoga ko upravlja trokovima i vremenom obino ima estetskih prednosti, ali i nedostataka u izvodljivosti, nivou trokova i sagledavanju rokova. U uslovima Rusije, na primer, tipina su neprilagoena konceptualna reenja ili neprimerena implementacija reenja koja su se u drugim uslovima proslavila. Kada se zna da se dobar deo graevinske aktivnosti u Rusiji odvija u tee pristupanim i hladnijim krajevima, problem je jo izraeniji. Na primer, projektant preputen samo svojoj mati esto e u Sibiru predvideti velelepnu staklenu fasadu i veoma izlomljenu ili razuenu konturu objekta, to je suprotno klimatskim i tehnolokim zahtevima u tom podneblju. Kratka graevinska sezona i skup ivot u Sibiru nalau da objekat ima jednostavnu konturu i fasadu koja se brzo zatvara, utopljava i priprema za zimski rad unutar objekta. To nikako ne znai da objekat treba da izgleda "jednolino" ili "jeftino", ve jednostavno predstavlja iskustveno pravilo da je, sa stanovita trokova, neuporedivo povoljnije projektovati objekat jednostavne geometrije, po potrebi sa skupom montanom fasadom i luksuznim enterijerom. Time se deo trokova "premeta" sa spoljanjosti u unutranjost objekta, a kategorija objekta praktino ne menja. Sa druge strane, efekat na trajanje radova i trokove koji od toga zavise je veoma povoljan. U navedenom primeru mogua su i dalja poboljanja. Na primer, potrebno je da tehnologija izvoenja grubih graevinskih radova za takav, geometrijski jednostavan objekat, bude to standardnija, uz favorizovanje poznatih betonskih, montanih i zidarskih radova i izbegavanje spregnutih konstrukcija, velikih raspona, problematinog prednaprezanja i uopte svih radova koji zahtevaju specifine uslove izvoenja, retku opremu i nezamenjivu radnu snagu. Slina razmiljanja mogua su i za druge vrste radova. Pri tome je poenta uvek ista: svesti broj radnika i vreme rada na minimum, a efekat postii kvalitetnijom pripremom i ulaganjem u savremeniju tehnologiju izgradnje, materijale, opremanje. U preciznije definisanim uslovima okruenja mogue je navesti jo mnogo detaljnijih preporuka i uputstava kojih se treba pridravati u fazi koncipiranja objekta. Na primer, za oblast Zapadnog Sibira, neoprostivo je da se ne uzmu u obzir specifini geoloki i hidrogeoloki uslovi izgradnje u ovom podruju. Nivo podzemne vode je izuzetno visok, proseno na 1,0 m ispod povrine, a tlo movarno i veoma slabe nosivosti, pa treba izbegavati velika ukopavanja objekta i ulaganja u podzemne delove graevine. Razgovori sa stranim izvoaima na tom podruju ukazuju da su esti dodatni, a teko naplativi, trokovi zbog nedostatka geolokih podloga ili nedovoljno izvrenih istranih radova, kao i dodatni trokovi u pripremi gradilita zbog neplaniranog izmetanja podzemnih instalacija. Navedeni primeri ukazuju na potrebu da se upravljanje projektom i izrada projektne dokumentacije poveu u najranijim fazama realizacije projekta. Praktino, pre nego to se povue prva crta na papiru ili ekranu treba da bude odabrana osnovna ideja, koja obezbeuje izvodljivost i realnost realizacije. Svaka dalja faza u razradi projekta treba da

276

bude propraena estim koordinacionim sastancima i parcijalnom procenom trokova i vremena. Na taj nain se osnovna zamisao o objektu pravovremeno prilagoava lokalnim uslovima i ima vee anse da doivi realizaciju. Pored toga, na vreme se uoava i ispravlja eventualno lo kvalitet tenderske dokumentacije i polaznih projektnih reenja iz upita, to je potencijalno veliki uzrok pojave neplaniranih trokova tokom izgradnje.

5.6.2

Sopstveno, kontinuirano i aurno istraivanje trita

Dobra ponuda, a posebno njen najvaniji element - realna i konkurentna cena, ne moe formirati bez dobrog poznavanja lokalnih uslova i podataka sa terena. To je posledica raznolikosti graevinskog trita, stalnih promena cena i ponude materijala, radova i usluga. Povezivanje upravljanja trokovima i vremenom, sa jedne strane i projektovanja, sa druge strane, na poetku rada nije samo po sebi dovoljno. Da bi se trokovima i vremenom i upravljalo u tako ranoj fazi, neophodno je da se raspolae sveim informacijama o okruenju gde se gradi. Jedini pouzdan nain da se to obezbedi je ulaganje u formiranje izuzetno aurne i sveobuhvatne baze podataka o istraivanju trita. Prilikom analize izvora podataka za fazu istraivanja trita u poglavlju IV, preporueno je da se koriste dostupni struni izvori, ali i sopstveno sagledavanje okruenja, sa ciljem to boljeg obezbeenja podataka za izradu ponude. Po svoj prilici taj zadatak ne moe se obaviti bez sopstvenog stalnog predstavnitva na tritu gde firma planira trajnije prisustvo, uz este obilaske moguih lokacija gradnje. Struna literatura i slini izvori jesu korisni, ali su esto nedovoljni za ozbiljnu izradu ponude za vei projekat. Ovom konstatacijom se definie i mesto osnovnih dogaaja vezanih za fazu istraivanja trita i formiranje odgovarajue baze podataka, a to je trite na kome se radi. Gde e podaci fiziki biti smetena i kakva e biti dostupnost podataka uesnicima u realizaciji projekta, zavisi od ulaganja u raunarske komunikacije i objedinjavanje informacionog sistema. Onaj ko upravlja projektom svakako je i najodgovorniji za kvalitet procene trokova, bez obzira da li je u toku procene bio angaovan budui podizvoa ili ne. Zbog toga posao formiranja informacionog servisa vezanog za istraivanje trita i obezbeenje osnovnih podataka lei u potpunosti na nosiocu posla. Nadlenost u ovoj oblasti omoguuje ne samo samostalno procenjivanje dela trokova, nego i kontrolu rada spoljnih saradnika i podizvoaa. Eventualni propusti podizvoaa i dobavljaa da svoje radove adekvatno procene tada su manje verovatni i efikasnije se otkrivaju. Sopstveno istraivanje trita je preporuljivo za sva trita, a posebno za udaljenija podruja. Takve su, na primer, oblasti centralne i istone Rusije, gde su jugoslovenski graevinari znaajnije angaovani. Ova podruja nisu adekvatno pokrivena u strunoj literaturi i kriju niz zamki za novopridole graditelje. U praksi se deava da se trite istrauje sopstvenim snagama, ali da podaci brzo zastarevaju i menjaju se. Poseban problem sa kojim se esto susreu inostrani izvoai, pogotovo u Rusiji, je neupuenost u najnovije izmene u pravnoj i strunoj regulativi. Na primer, poznati su sluajevi neplaniranog poveanja trokova usled nepoznavanja novijih

277

propisa o obaveznom licenciranju strane radne snage i kljune mehanizacije, kao to su kranovi. Neispunjenje ovih obaveza rezultira zabranama od strane inspekcijskih slubi dravnih organa. Slino, mogue su i finansijske posledice zbog dostavljanja nekompletne ili nepravilno pripremljene dokumentacije za potrebe sprovoenja carinske procedure. Jedini nain da se ovi trokovi na vreme uoe je stalno, ali i aurno prisustvo na tritu, radi inoviranja znanja o vaeoj regulativi i pravovremena ugradnja zakonskih izmena u procenu trokova. Drava u celini nije jedina koja u Rusiji izraava pretenzije prema inostranim izvoaima investicionih radova. Slino se ponaaju i lokalni dravni i privatizovani monopoli koji pruaju neophodne usluge izvoaima, kao to su pota, avio prevoznici, ovlaeni instituti i laboratorije, sanitarne i poarne slube, eleznica, vlasnici skladita i pretovarnih kapaciteta. Na primer, cena telefonskog minuta u Zapadnom Sibiru u nekim gradovima iznosi nekoliko dolara i izjednaena je sa cenom meunarodnih razgovora u najelitnijim moskovskim hotelima. Da bi se ovakve vrste tekuih trokova na gradilitu pravilno procenile, neophodno je kratkorono prikupljanje podataka neposredno pred procenu i njihovo ugraivanje u procenu ukupnih trokova.

5.6.3

Korienje autoriteta sa lokacije gradnje

Iskustvo pokazuje da vano mesto odluivanja prilikom procene trokova za dislocirane projekte, kakvi su esto projekti u Rusiji, zbog ogromnih razdaljina, poznavanja lokalnih prilika i kvaliteta komunikacionih veza, treba postaviti blie mestu dogaanja. Ukoliko je projekat vei i kompleksniji, ova potreba je izraenija. Za firme koje ve imaju projekte na lokalnom tritu neoprostivo je izbegavanje korienja znanja lokalnog rukovodioca za izradu ponude. Operativnom rukovodiocu sa lica mesta treba dati veu ulogu i slobodu u proceduri nuenja, posebno prilikom procene standardnih poslova. Treba mu omoguiti da manje poslove nudi i samostalno a za uzvrat obavezati ga na ee i detaljnije izvetavanje centrali. Time se utie na poveanje aktuelnosti sadraja ponude, a znaajno se smanjuje brzina reagovanja i vreme izrade. I u sluaju potrebe timskog rada na izradi ponude i proceni trokova sa strunim slubama u centrali, nedvosmisleno treba imenovati rukovodioca koji e koordinirati i kontrolisati rad projektanata, procenjivaa i ostalih strunjaka. Mogunost angaovanja autoriteta sa lica mesta za ovaj posao poveava kompetentnost procene. Naravno, ostaje obaveza konsultacije sa rukovodstvom firme kada je u pitanju finalizacija ponude, procena indirektnih trokova, obrada obimnijih poslova, formiranje procene od izuzetnog znaaja gde se nastupa sa posebnom politikom i slino.

5.6.4

Rano definisanje kljunih materijala, ugraene opreme i korienja lokalnih resursa

Pored kontrole koncepcijskih reenja, povoljno na ukupne trokove deluje praksa da se u fazi izrade ponude diskutuje o pogodnosti primene odreenih materijala i opreme, mogunosti njihovog transporta i eventualne zamene u hodu. U sluaju udaljenih trita

278

Rusije, koja jo uvek nisu stabilno snabdevena kvalitetnim osnovnim graevinskim materijalima i ne raspolau stalnim putevima njihovog transporta, ovo je veoma znaajno. Na primer, 90-tih godina izrazit je nedostatak graevinskog krea i kvalitetne fasadne opeke u sibirskoj oblasti. Takoe, neke oblasti gde se intenzivno gradi, kao to su naftni gradovi u Zapadnom Sibiru ili rudnici na Severu, nemaju razvijenu elezniku mreu. Zbog toga se transport u zimskom periodu organizuje zimskim putevima, a leti plovnim rekama. esto se koristi i avionski transport, zbog ega se trokovi transporta za navedene oblasti penju i do 25 % od vrednosti radova. Paljivim izborom materijala i opreme, kao i minimiziranjem i planiranjem naina transporta i vremena izvoenja radova, moe se bitno uticati na sniavanje trokova jo u fazi nuenja. Suprotno tome, loa analiza potrebnog kvaliteta i izvora materijala i opreme rezultira dodatnim trokovima nabavke, koji za udaljenija podruja donose znaajne nekontrolisane izdatke. Radna snaga, kao potencijalno veliki izvor trokova, takoe je vredna panje prilikom formiranja cene radova, posebno u ruskim gradovima. Obino je za vei broj radova mogue, bez gubitaka u kvalitetu, poveriti lokalnim firmama i na taj nain smanjiti trokove. U uslovima sve vee konkurencije u Rusiji, ije smo trite odabrali za primer, smanjuju se ili iezavaju razlike u platama jugoslovenskih, ruskih, turskih, moldavskih, ukrajinskih i drugih proizvodnih radnika, ali su i dalje mogue priline utede na raun smetaja i transporta radnika. Cena smetaja za jednog radnika, na primer, u Zapadnom Sibiru iznosi u 1998. godini oko $ 10-15 dnevno, ishrane isto toliko, a cena povratne avionske karte je oko $ 300 - 500, to ni malo ne zaostaje za prosenim svetskim cenama, naprotiv. Iskustvo pokazuje da se lokalne firme mogu angaovati za sve vrste zemljanih i transportnih radova, proizvodnju i montau eline konstrukcije, jednostavnije asfalterske radove, radove na ureenju i pripremi terena, rad sa graevinskom mehanizacijom i sl. U veim ruskim gradovima formiraju se domae graevinske firme koje na prvo mesto u svojoj poslovnoj politici stavljaju kvalitet i ekskluzivnost, a kupovinom i implementacijom stranih tehnologija prevazilaze mnoge nepripremljene insotrane izvoae. Ukoliko se u fazi izrade ponude usvoji praksa angaovanja lokalnih izvoaa, takvim aktivnostima se mora pristupiti ozbiljno, zbog naglih promena u ponudi i cenama lokalne radne snage i mogueg neplaniranog poveanja trokova. Ukoliko se za odreene poslove ne planira angaovanje lokalne radne snage, tada se mora raspolagati realnim cenama smetaja, lokalnog transporta i ishrane, jer ovi trokovi mnogo variraju i mogu znatno da odstupe od proseka.

5.6.6

Analiza alternativnih reenja u fazi planiranja i predlog sistema upravljanja projektom

U izradi ponude, ukoliko upit dozvoljava, dobro je da se usvoji praksa da se u toku rada sa vie aspekata razmotri nekoliko alternativnih reenja za realizaciju projekta i da se, na osnovu toga, investitoru i ponude bar dve varijante. Analiza alternativnih reenja treba da obuhvati dobre i loe strane svake od varijanti, sa uporednim pregledom primenjenih tehnologija, procenjenog vremena i trokova. Svaki investitor, ma koliko dobro bio svestan svojih elja i potreba i te kako je zainteresovan da sagleda funkcionalna reenja koja mu

279

omoguavaju jeftiniji projekat, krae vreme realizacije, povoljniju eksploataciju, modernije sisteme u objektu, supstitute materijala koji mu nude odreene pogodnosti. Za izvoaa je preporuljivo razmatranje pogodnih alternativnih reenja, ak i u sluaju veoma dobro razraenog tendera. Ako i nije u mogunosti da prihvati alternativna reenja, dobar i zainteresovan investitor cenie trud pokazan u fazi izrade ponude, to dalje moe da rezultira povoljnijim poslovnim odnosom. Iz iskustva autora proizilazi i preporuka da se u fazi izrade ponude detaljno proui i predloi sistem upravljanja projektom, ime izvoa pokazuje da razmilja i o tom, itekako znaajnom, aspektu posla. Ovakav pristup posebno je preporuljiv kod kompleksnih projekata, gde postoje brojni uslovi ogranienja i gde investitor moe da ima niz specijalnih zahteva. Posebno, to vai za rekonstrukcije i dogradnje objekata, gde se zahteva paralelno funkcionisanje postojeih i ubrzana gradnja novih kapaciteta.

Primer
Na jednom od takvih projekata bio je, u fazi izrade ponude, a u svojstvu konsultanta, angaovan tim sa Katedre za menadment i tehnologiju graenja Graevinskog fakulteta u Beogradu. Tender za pomenuti projekat obuhvatao je rekonstrukciju i dogradnju neurohirurkog kompleksa u Moskvi. Vrednost radova grubo je procenjena na oko 50 miliona amerikih dolara. Idejnim reenjem upravljanja realizacijom svih radova na izgradnji Neurohirurkog instituta i prateih objekata obuhvaene su sledee glavne aktivnosti: projektovanje - izrada tehnikog projekta i radne dokumentacije; ugovaranje i isporuka opte i medicinske opreme; izgradnja objekta; montaa inenjerskih sistema, elektroinstalaterski radovi i montaa opte opreme; montaa medicinske opreme; opte aktivnosti pri realizaciji Projekta.

Pri izradi ovog idejnog reenja koriena je sva raspoloiva dokumentacija u jednoj velikoj firmi, kao i dokumentacija kojom je raspolagao jedan od autora arhitektonskofunkcionalnog reenja.

280

Sl. 5-32

Situacioni plan neurohirurkog kompleksa

281

Obzirom da su rokovi i funkcionisanje postojee bolnice tokom gradnje bili jedno od najvanijih pitanja, na bazi raspoloivih informacija i pretpostavljene tehnologije izvoenja radova formirane su dve mogue varijante (Ver. 1 i Ver. 2) realizacije svih radova. Za svaku od varijanti formirana je tehnoloki opravdana struktura mrenog plana, jedinstvenog za sve radove. Meutim, radi preglednosti dobijenih informacija o moguem toku radova i podeli odgovornosti uesnika u reallizaciji Projekta, iskoriena je mogunost definisanja pripadnosti aktivnosti pojedinim oblastima. Na osnovu toga dobijeni su izvetaji za svaku oblast, odnosno za svaki nivo odgovornosti ili pripadnosti: obaveze ruske i jugoslovenske strane; radovi u okviru odreenog objekta (tehniki korpus, neurohirurki institut); vrste radova - projektovanje, izgradnja, opremanje, opte aktivnosti.

Pri dodele pripadnosti neke aktivnosti odreenoj oblasti voeno je rauna i o pretpostavljenoj hijerarhijskoj strukturi rukovodeeg tima na ovom Projektu, kao i o njegovim odnosima sa Investitorom, sa jedne strane, i podizvoaima, sa druge strane.

Ver. 1 idejnog reenja upravljanja radovima polazi od pretpostavke da se radovi na ovom projektu ugovaraju 01.11.1991 god. Osnovna ideja je, da se u toku zimskih meseci, izvre svi sutinski radovi na izradi tehnikog projekta, pripremi radova na gradilitu, poetku ugovaranja i ruenju objekta PTU (kolska zgrada) koji se iz tehniko-tehnolokih, pa i ekonomskih razloga mora ukloniti da bi radovi na gradilitu nesmetano tekli. Sa ovakvom strategijom realizacije radova u zimskom periodu definiu se i reavaju sva fundamentalna pitanja i time stvaraju uslovi za uspenu realizaciju ovog projekta. Svaki korak u nastavku zapoetih radova bez revidovanog tehnikog projekta koji obuhvata i potpuno nova reenja, vodio bi ka konfliktnim i tehniko-tehnoloki neopravdanim situacijama i reenjima na gradilitu. Razumljivo je da bi i finansijski efekti, u takvoj situaciji, bili nepovoljni, kako za investitora, tako i za izvoaa.
Revizijom tehnikog projekta omoguava se nastavak radova na gradilitu sa paralelnim aktivnostima na izradi radne dokumentacije. Na osnovu prvobitnih verzija dinamikog plana izvoenja radova zakljueno je da se u narednom zimskom periodu (1992/93) ne izvode radovi na konstrukciji glavnog objekta, jer su to upravo oni radovi koji pripadaju etaama gde su operacione sale koje zahtevaju izuzetno visok nivo kvaliteta zbog posebnih zahteva tokom kasnijeg izvoenja zanatskih radova. Meutim, pravovremenim zavretkom tehnikog korpusa (planirano za 12.11.1992.) omoguuje se nesmetano izvoenje unutranjih radova u izgraenom delu objekta A (hirurki korpus). Zaista, detaljnom analizom svih raspoloivih informacija, kako o samom objektu, tako i o obimu opte i medicinske opreme koju je potrebno ugovoriti, dopremiti i montirati, kao i proraunom, dobijeno je da se svi radovi na objektu A (hirurki korpus), ukljuujui i peaku pasarelu, zavravaju u roku od 22 meseca od dana potpisivanja ugovora. Prednost ove varijante je u tome to pred kraj navedenog perioda od 22 meseca poinju pripreme za preseljenje iz do tada korienih objekata, i tek po izvrenju preseljenja rui se postojei objekti radi nastavka izgradnje aneksa (objekti B, V i G). Jasno je da u ovom sluaju nema estomesenog perioda u kojem bi postojei Institut imao problema sa

282

smetajem i radom. Svi radovi, zakljuno sa tehnikim prijemom, ukljuujui sve infrastrukturne objekte, zavravaju se nakon 36 meseci od dana potpisivanja ugovora, tj. 02.11.1994. Po miljenju strunnjaka Graevinskog fakulteta u Beogradu, koji su radili ovo idejno reenje, Ver. 1 sa tehniko-tehnolokog aspekta predstavlja optimalno reenje.

Ver. 2 idejnog reenja upravljanja radovima, takoe, polazi od pretpostavke da se radovi na ovom projektu ugovaraju 01.11.1991. god. Svi stavovi o pripremi radova na gradilitu i izradi projektne dokumentacije su vaei i za ovu verziju. Osnovna razlika izmeu Ver. 2 i Ver. 1 je u tome to se u Ver. 2 predvia iseljenje postojeih objekata 17. meseca od potpisivanja ugovora (06.04.1993.), a samim tim i privremeno preseljenje postojee opreme i strunjaka u staru zgradu dok se 22. meseca od potpisivanja ugovora ne zavri objekat A (hirurki korpus). Jasno je da bi u ovoj varijanti klinika morala da radi pet meseci u oteanim uslovima. Meutim, zbog ranijeg poetka radova na izgradnji aneksa (objekti B, V i G), tj zbog korienja graevinske sezone u 1993 godini, kraj svih radova na ovom projektu, ukljuujui i objekte infrastrukture predvien je za 31.05.1994., tj 31 mesec od dana potpisivanja ugovora.
Autori ovog idejnog reenja posebno skreu panju na neophodnost preduzimanja znaajnih organizacionih i tehnolokih mera zbog istovremenog izvoenja graevinskih radova na objektima A, B, V i G. Pored analize alternativnih tehnolokih pristupa i rokova za realizaciju pojedinih faza, investitoru je u fazi nuenja su dati na uvid i alternativni finansijski planovi, kako bi i sa tog, za njega najvanijeg aspekta, sagledao ponuene varijante.

Detaljniji uvid u opisane ponuene alternative, onako kako su prezentirane investitoru, moe se stei sa slika 5-32 do 5-39.

283

Sl. 5-33

Plan dvanaeste, najskuplje etae (operacioni blok)

284

Sl. 5-34

Obaveze investitora u sluaju da se radovi odvijaju po ver. 1 plana

285

Sl. 5-35

Obaveze investitora u sluaju da se radovi odvijaju po ver. 1 plana

286

Sl. 5-36

Obaveze investitora u sluaju da se radovi odvijaju po ver. 2 plana

287

Sl. 5-37 Obaveze investitora u sluaju da se radovi odvijaju po ver. 2 plana

288

Sl. 5-38 Planirana mesena finansijska realizacija po ver. 1 plana

289

Sl. 5-39 Planirana mesena finansijska realizacija po ver. 2 plana

290