VI

UGOVARANJE

6.1

Ugovor o graenju

Ugovor je, generalno gledano, svaka saglasnost volja dvaju ili vie lica, kojom se postie neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se moe sastojati ili u zasnivanju pravnog odnosa ili u izmeni nekog postojeeg pravnog odnosa ili, najzad, u njegovom ukidanju. Po svojoj teorijskoj izgraenosti, mnoini oblika i primeni u praksi najznaajniji su obligacioni ugovori, a meu njima, praktino, najvaniji su oni kojima se stvaraju obligacije - vezane dunosti, obaveze. U prethodnom poglavlju ukazano je da ugovori nastaju na taj nain to jedna strana - ponua dostavlja ponudu drugoj strani - u naem sluaju investitoru, a ova strana tu ponudu prihvata. Ponuda i prihvat ponude su, dakle, dve radnje iz kojih se sastoji zakljuenje ugovora. Na slici 5-2 ugovaranje je izdvojeno kao posebna faza i definisano je kao usaglaavanje slobodne volje kupca i prodavca usluga, odnosno investitora i generalnog izvoaa. Iako je prisutna tenja da se u tenderskoj (ponudbenoj, predugovornoj) dokumentaciji definiu svi budui odnosi, naroito opti i posebni uslovi, u praksi je uobiajeno da investitor i generalni izvoa pregovaraju pre samog ina potpisa ugovora. Sam tok pregovora se koristi za blie definisanje meusobnih odnosa, a znaajan deo pregovora je, po pravilu, posveen definisanju cene, rokova, naina plaanja i vrlo esto potencijalnih isporuilaca opreme i materijala. Zato je i uvedena konstatacija da je proces ugovaranja u stvari period meusobnog usaglaavanja. Taj period je znaajno dui u situaciji kada je upit investitora definisan funkcionalnim parametrima. Ugovor o graenju je ugovor o delu kojim se izvoa radova obavezuje da naruiocu investitoru izgradi odreen graevinski objekat ili da izvede odreene graevinske radove na postojeem graevinskom objektu, a naruilac se obavezuje da izvoau za to plati ugovorenu cenu. Reim kojim je podvrgnut ugovor o graenju u naem pravnom sistemu sastoji se, pored pravila obligacionog prava, i od pravila administrativnog karaktera. U materiji ije je regulisanje preputeno dispoziciji ugovaraa vae odredbe Zakona o obligacionim odnosima, lanovi 630 - 647, kao i Posebne uzanse o graenju koje je 1977. godine donela Privredna komora Jugoslavije. Primena ovih uzansi zasniva se na pristanku ugovaraa za koji se smatra da postoji i onda kada ih ugovarai ugovora o graenju nisu u celini ili delimino iskljuili.

291

Predmet ugovora o graenju je graevinski objekat ili deo objekta pod uslovom da ini ekonomsko-tehniku celinu. Zakon o obligacionim odnosima koristi u tom smislu izraz "graevina" i daje definiciju tog pojma (l. 631). U sutini, predmet ugovora o graenju svodi se na graevinske radove. Oni se odnose na izgradnju graevinskog objekta, na ugraivanje i montau ureaja ili opreme, kao i na rekonstrukciju i adaptaciju postojeeg objekta. U praksi se pojavljuju i zavrni radovi (stolarski, parketarski, izolaterski, itd.), ali se smatra da su oni sastavni deo izgradnje objekta. Od graevinskih radova treba razlikovati pripremne i prethodne radove, koji se odlikuju odreenim specifinostima. Pripremni radovi se, po pravilu, ugovaraju zajedno sa izgradnjom objekta, ali se mogu ugovarati i posebno. Oni obuhvataju izgradnju pristupnih puteva, privremenih objekata za smetaj i ishranu radnika, privrednog gradilita i slino. Prethodni radovi (izrada studija, prethodna istraivanja, izmetanja znaajnijih objekata, itd.) ne ulaze u ugovore o graenju, jer se oni izvode pre donoenja odluke o izgradnji graevinskog objekta. Tokom izvoenja radova esto se pojavljuju i tzv. nepredvieni radovi. To su radovi koji nisu obuhvaeni ugovorom, a moraju se izvesti zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreavanja nastanka teta. Javljaju se usled neoekivano tee prirode zemljita, neoekivane pojave voda ili drugih vanrednih i neoekivanih dogaaja. Izvoa je duan o ovima pojavama da obavesti investitora i ima pravo na pravinu naknadu za tako izvedene radove. Investitor po pravilu moe raskinuti ugovor, ako bi usled nepredvienih radova ugovorena cena bila znatno poveana, s' tim to je, u tom sluaju, duan da isplati izvoau odgovarajui deo cene za ve izvedene radove, kao i pravinu naknadu za neophodno uinjene trokove. Naknadni radovi nisu obuhvaeni ugovorom, obino su posledica zahteva investitora i ponekad nisu ni nuni za ispunjenje ugovora. Ukoliko naruilac zahteva od izvoaa da te radove izvede, duan je da ih posebno plati. Cena je drugi bitan element ugovora o graenju. Obino se odreuje po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu (paualna cena). Izmeu ove dve varijante u praksi postoje mnogi modaliteti. Izmena cena, inae esta u graevinarstvu, moe da se zahteva "ako su se u vremenu izmeu zakljuivanja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene radova, tako da bi trebalo da ta cena bude via za dva procenta" (Zakon o obligacionim odnosima, l. 636). Izvoa ne moe po ovom osnovu da zahteva izmene cena ako je u zakanjenju na izvoenju preuzetih radova. Ako se ugovorne strane sporazumeju da se fiksna cena nee menjati zbog promenjenih okolnosti, smatra se da je time izvoa preuzeo "poveani" rizik, koji je u graevinarstvu esto limitiran (npr. najvie deset posto od ugovorene cene). Rokovi u graevinarstvu su posebno vani, te i zato odgovarajui zakonski propisi predviaju obavezu za stranke da odrede rokove izvoenja radova koji su predmet ugovora. Sa tim u vezi znaajni su rokovi uvoenja izvoaa u posao, dinamiki plan izvoenja radova i rokovi za predaju graevinskog objekta, odnosno pojedinih faza radova. Radi obezbeenja ugovorne discipline ugovorne strane, po pravilu, unose u ugovor o graenju odredbe o ugovornoj kazni za sluaj neurednog ispunjavanja ugovornih obaveza. Osim predmeta, cene i roka, ugovor o graenju blie odreuje i ostale, manje bitne elemente, kao to su kvalitet radova, preciznija uloga uesnika, nain kontrole realizacije, mogunost raskida ugovora i slino. Na meunarodnom tritu usluga reenja ugovornih odnosa su raznolika, od ugovora formularskog tipa u sluaju dobro pripremljenje tenderske dokumentacije (vidi poglavlje V) do ugovora napisanih u vidu romana u okviru kojih

292

ugovorne strane tee da smeste sve svoje stavove i ograde od potencijalnih problema. Meutim, sutina je uvek ista. Uvek postoji predmet posla koji se realizuje u odreenom vremenskom roku, za odreenu cenu i pod definisanim uslovima. Sve to je u suprotnosti sa vaeim pravom zemlje u kojoj se radovi izvode, a navedeno je u ugovoru, nema vanost. U ovom poglavlju dati su i primeri optih uslova u okviru kojih se, na tritima na kojima najee nastupaju nai izvoai, pokuavaju da sagledaju i ree sve mogue sporne situacije u realizacije ugovora.

6.2

Osnovni tipovi ugovornih strategija za realizaciju projekata u graevinarstvu

Faktori koji utiu na izbor ugovorne strategije

6.2.1

Izbor tipa ugovornih odnosa izmeu uesnika na projektu direktno je zavisan od prioriteta osnovnih ciljeva projekta (trokova, vremena, kvaliteta, rizika i sl) i karakteristika objekta koji se gradi (kompleksnost, izvodljivost, primena specifinih tehnologija i sl). Moe se rei i da je izbor tipa ugovornih odnosa u graevinarstvu esto posledica analize mogunosti i elja, pre svega investitora, a zatim i okruenja u kome funkcioniu ostali potencijalni uesnici u poslu. Pri tome treba imati u vidu da je investitor taj koji odluujue utie na definisanje ciljeva projekta i lokacije gradnje, pa i na izbor odgovarajue ugovorne strategije. Na primer, ukoliko je elja investitora da to vie poslova prenese na izvoaa, uz maksimalnu sigurnost u pogledu roka i konane cene objekta, logino je da e postojati tenja da se sa jednom kvalitetnom firmom zakljui ugovor i za projektovanje i za izgradnju (sa to jasnijim opisom izgleda i funkcija budueg objekta) za unapred definisanu ukupnu cenu. Ukoliko je, sa druge strane, investitor opremljeniji za kontrolu realizacije projekta i rok nije najvaniji faktor, moda e se strategija zasnivati na tome da se prvo zakljui ugovor sa projektantskom firmom i detaljno definie obim posla, a potom, uz postojanje odobrene i revidovane dokumentacije, izgradnja objekta poveri drugoj firmi. Iskusan izvoa, sa svoje strane, takoe nije bez ansi da pre potpisivanja ugovora utie na njegovu formu i sadraj, pogotovu ako je solidno istraio trite i ponudio niz besplatnih usluga investitoru u fazi koncipiranja posla. Za izvoaa je veoma vano da pravilno sagleda i ugovorom definie obim i cenu posla, kao i metodologiju plaanja izvedenih radova. Metodologija plaanja uslovljena je nainom na koji je formirana ugovorna cena. Kada je tip ugovornih odnosa jednom definisan, on ima veoma veliki uticaj na rok i trokove realizacije projekta. Zbog toga struna udruenja irom sveta, pa i vee firme, sagledavaju i publikuju tipske ugovore, sa namerom da to bolje standardizuju proces ugovaranja u graevinarstvu. Praksa razvijenih zemalja nalaze da se profesionalan pristup ugovaranju radova u graevinarstvu bazira na primeni i/ili adaptaciji poznatih modela ugovora, u skladu sa prethodno izvrenom analizom konkretnih uslova u kojima se realizuje projekat.

293

6.2.2

Osnovna podela ugovora o graenju

U referenci [37] izvrena je podela ugovora na klasine i kompleksne ugovore. Ona je, svakako, i dalje aktuelna, a ovde dajemo nove podele prema tri osnovne grupacije: 1. 2. 3. podela ugovora prema nainu utvrivanja cene; podela ugovora na osnovu odnosa kljunih uesnika na projektu; i podela ugovora prema nainu finansiranja.

Podela ugovora po raznim osnovama ve je nagovetena u poglavlju IV. U tom poglavlju, tipovi ugovora prema nainu utvrivanja cene i nainu finansiranja sagledani su prvenstveno sa aspekta istraivanja trita, dok na ovom mestu sutinski analiziramo mogue ugovorne varijante sa raznih aspekata. Prema nainu utvrivanja cene, reeno je da ugovorna cena moe biti definisana na tri principijelna naina: kao ukupni (paualni) iznos, bez detaljnijih podataka o koliinama radova; na osnovu direktnog merenja i vrednovanja izvrenih radova, zasnovano na unapred dogovorenom sistemu merenja radova; ili na bazi stvarnih trokova koje izvoa ima tokom svog poslovanja, ukljuujui unapred definisane fiksne trokove i zaradu izvoaa. Svaki od navedenih tipova ugovorne cene moe se u praksi primeniti sam ili u kombinaciji sa drugima. to se tie podele prema naina finansiranja, ona je relativno opirno razmatrana u poglavlju 4.4. Podrazumeva se da postoje ugovori za koje je obezbeeno kompletno gotovinsko ili kreditno finansiranje, zatim ugovori kod kojih se deo ugovorene cene ili kompletna cena plaa isporukom roba, kao i ugovori u kojima izvoa finansira deo cene projekta koji gradi. U poslednjem sluaju zakljuuju se dva ugovora i to jedan o izvoenju radova i drugi o izvoaevom finansiranju projekta. Posebna vrsta ugovora o finansiranju su ugovori kod kojih investitor, umesto da zakljuuje ugovor sa izvoaem o vraanju primljenog kredita, nudi, sada zajmodavcu, da naplatu datog kredita obavlja naplatom potraivanja prodajom proizvoda ili usluga objekta koji je gradio i kreditirao, sve dok ne naplati celokupni iznos kredita i pripadajuih kamata. U ovu grupaciju, svakako, spadaju i BOT projekti s obzirom da pruaju ansu izvoaima da budu i finansijeri, i da naplatu svog predfinansiranja obave eksploatacijom izgraenog objekta. Podela ugovora na osnovu kljunih odnosa na projektu veoma je znaajna za izvoaa, jer definie uesnike koji mogu biti ukljueni u realizaciju projekta i njihovu hijerarhiju. Na primer, ukoliko je investitor odluio da, pored izvoaa, anauje i nezavisnog project manager-a, u ugovoru mora biti definisana njegova nadlenost i akcije koje moe da sprovodi prema izvoau u ime investitora. Slino vai za posebno imenovanog projektanta, isporuioca / izvoaa koga investitor obavezno eli da ukljui u realizaciju ili specijalne konsultante investitora. Izbor kljunih odnosa na projektu, poto je definisan ugovorom, predstavlja volju investitora i ima za posledicu itav niz ugovornih i proceduralnih specifinosti. Njegovim utvrivanjem investitor, u stvari, definie kljunu organizacionu emu za realizaciju projekta sa svog stanovita, koja izvoau treba da slui kao osnova za dalje planiranje svog delovanja i formiranje sopstvene organizacione eme.

294

U praksi je posebno aktuelna i na mnogo mesta analizirana podela ugovora u odnosu na nain formiranja cene i u odnosu na izbor kljunih odnosa uesnika tokom realizacije projekta, pa tim pitanjima i ovde posveujemo dunu panju.

6.2.3

Tipovi ugovora u odnosu na nain formiranja cene

Cena se u graevinarstvu odreuje na nekoliko naina: paualno, ili na osnovu direktnog merenja i vrednovanja izvrenih radova ili na bazi stvarnih trokova koje izvoa ima tokom svog poslovanja. U prvom sluaju, re je o ugovorima sa ukupnom paualnom cenom bez pokazatelja koliina radova. U drugom sluaju, koji je mnogo ei kod velikih projekata, primenjuje se neka od poznatih metoda merenja i raunanja cene na osnovu fizikih pokazatelja o obimu radova. Tipovi ugovora koji su zasnovani na ovom principu ukljuuju nekoliko varijanti izmeu dve krajnosti: ugovorene ukupne cene bez ikakvih koliina i cene iskazane detaljnim predraunom radova. U treem sluaju se stvarni trokovi, sa dokazima o njihovoj veliini, fakturiu investitoru zajedno sa nekim procentom unapred dogovorenih fiksnih trokova i zarade izvoaa. Ovaj princip je u praksi mnogo manje zastupljen. Mnogi standardni tipovi ugovora odvojeno tretiraju svaku od pomenutih alternativa, usklaujui ostale elemente ugovora sa propisanim nainom formiranja cene. Evidentno je da takav pristup prihvata injenicu da pristup sagledavanju trokova u graevinarstvu odluujue utie na izbor tipa ugovora, a samim tim i na nain upravljanja projektom.

Ugovori sa ukupnom (paualnom) cenom (Lump Sum Contract)

Ugovor sa ukupnom cenom esto ne sadri nikakve pokazatelje o koliinama radova, ve samo crtee, tehnike opise (specifikacije) i uslove za izvoenje radova. On predstavlja najjednostavniji tip ugovora u graevinarstvu sa stanovita definisanja cene. Prilikom nuenja radova sa definisanom ukupnom (paualnom) cenom izvoa, po pravilu, nije obavezan da obrazloi nain na koji je cena formirana. Ukoliko tehnika dokumentacija to dozvoljava, moe (ali ne mora) da se formira predmer radova. esto se za ceo objekat ili pojedine njegove delove, zavisno od tipa, koriste metode brze procene da bi se odredila cena, npr. elementarni model trokova. Ako postoji predmer radova za pojedine poslove iz predmeta ugovora, on moe da se prikljui ugovornim dokumentima, najee tehnikom opisu radova, sa ciljem da se predmet posla to bolje definie. Tada se moe govoriti o ugovoru sa definisanom ukupnom cenom sa ili bez iskazanih koliina radova. Postojanje i tanost predmera ne mogu da utiu na ukupnu cenu radova, bez obzira na kasnije utvrenu injenicu da su neki radovi koliinski precenjeni ili potcenjeni. Promenljivost ugovorene paualne cene obino je uslovljena jedino izmenama koje eksplicitno, u pismenoj formi, naloi investitor ili njegov ovlaeni predstavnik.

295

Ugovor sa definisanom ukupnom cenom bez iskazanih bilo kakvih koliina radova posebno je pogodan za ugovaranje manjih poslova, u cilju utede vremena i novca potrebnih za detaljnu analizu koliina. Za vee poslove, praksa nalae, raste potreba za pokazateljima fizikog obima radova, posebno u fazama kada se porede ponude izvoaa ili kada se reavaju sporne situacije u vezi sa plaanjem. Obzirom da ukupna cena radova iskazana bez pojedinanog sagledavanja pozicija radova sadri i kompenzaciju za poveani rizik koji takav pristup sadri, jasno je da treba teiti bar to boljem opisnom sagledavanju obima posla. Za potrebe privremenog obrauna i plaanja izvrenih radova poeljno je da se cena u ugovoru iskae razbijeno, u formi plana plaanja, sa ciljem da se tokom realizacije projekta izbegnu nesporazumi u vezi plaanja izvrenih radova. Pravilan pristup nalae da se plan plaanja prilagodi dinamici izvrenja radova na gradilitu, sa jasno definisanim kontrolnim takama koje su uslov za naplatu. Ovakvi ugovori de facto predstavljaju proirenje koncepta ukupne (paualne) ugovorene cene i mogu se nazvati ugovori sa listom (spiskom) radova "Lista radova" moe da bude u formi grubog predmera i predrauna, koji se moe koristiti za potrebe kontrole realizacije radova, ili u formi tabele sa nazivima i cenama za pojedine vrste posla ili faze radova. Bez obzira na priloge koji ugovorenu cenu blie objanjavaju, ona je faktiki u dobroj meri fiksirana i podlona promenama samo u sluaju oigledne promene obima ili uslova realizacije posla. Izvoa treba da bude vrlo vet i naplatu podesi tako da obezbedi dovoljan priliv sredstava, da bi radove mogao normalno da obavlja. Ovo je posebno vano kod ugovora kod kojih nije predvien avans. Jasno je da u toj situaciji izvoa treba da bude sposoban da obezbedi takav priliv sredstava koji bi pokrio poetne trokove graenja. Kod ovakvih ugovora, vrlo je vano pitanje o obimu izvoaeve obaveze u okviru ukupne (paualne) cene. Najea odredba u ugovorima ove vrste glasi: da je izvoa duan da izvede sve one radove koji su opisani tenderskim dokumentima, kao i one radove koje je neophodno izvesti da bi objekat mogao da slui svrsi zbog koje se gradi. Ovom odredbom investitor pokuava da propuste svog projektanta prebaci na izvoaa postavljajui pred njega zahtev da, kao proseno kvalifikovani izvoa, mora da uzme u obzir i one radove koje je eventualno projektant ispustio. Bez obzira na postojanje ove odredbe, kojom se na teret izvoaa stavljaju i propusti investitora, to nije u praksi sasvim mogue uraditi. Mora se imati u vidu da ugovor ne sme da dovede nijednu ugovornu stranu u neravnopravan poloaj, pa je teko ostvarivo da investitor trai od izvoaa da izvede, recimo, dva puta vei obiom radova. U tom pogledu vai pravilo da sve ono to nije bilo sadrano u tenderskoj dokumentaciji, a jednom iskusnom izvoau nije bilo mogue da pretpostavi da je potrebno i neophodno da se izvri, mora izvoau da bude posebno plaeno. Naravno, svi radovi koje investitor naknadno trai da se izvedu, a nisu bili predmet ugovora, treba, takoe, da budu posebno plaeni. U praksi, prisutne su dve potpuno suprotne tendencije investitora i izvoaa. Dok investitor tei da sve dodatne i naknadne radove koji se pojave tokom izvoenja radova tretira kao radove obuhvaene paualnom cenom, izvoa tei suprotno. Svrha ugovora je upravo da ovakve situacije predvidi i rei unapred. Na primer, ako se izvoa ugovorom obavezao da izvri betoniranje povrina za koje mu je potrebna skela i oplata, a ni skela ni oplata nisu bili navedeni u tenderskoj dokumentaciji, on ipak nema prava da trai dodatna sredstva, jer se, po prirodi posla, smatra da je izvoa posla morao da zna da su mu i skela i oplata

296

neophodni za tu vrstu posla. Ukoliko, pak, investitor tokom realizacije radova insistira na posebnom, a u inicijalnoj dokumentaciji ne naznaenom kvalitetu betonskih povrina, za ta je potrebna oplata posebnog kvaliteta, postoji realna osnova za dodatno plaanje. U praksi se esto misli da sistem ukupne (paualne) cene za itav objekat podrazumeva isti princip kao i "klju u ruke". Meutim, to miljenje neje ispravno, jer je kod ugovora "klju u ruke" akcenat dat na obavezi izvoaa da sa stanovita kompletnosti i funkcionalnosti, obavi svoju ugovornu obavezu, a ne o ceni (vidi detaljnije u nastavku poglavlja). Sa druge strane, kod ugovora sa ukupnom (paualnom) cenom upravo je dat akcenat na cenu koja je paualno odreena za unapred utvren obim radova, pa se cena na osnovu utvrenog obima posla ne moe menjati. Nije retka ni praksa da se ugovara po sistemu "klju u ruke" za paualnu cenu. Takoe, ne treba poistoveivati pojmove ukupna (paualna) cena i fiksna cena. Fiksna cena moe da se odnosi na bilo koji tip ugovora i detaljnije je razmatrana na kraju ovog podpoglavlja.

Ugovori zasnovani na predmeru i predraunu radova (Bills of Quantities Contract)

Ovaj tip ugovora obavezno sadri predmer i predraun radova, pripremljen na osnovu nekog standarda o merenju radova. Ovakav koncept, zasnovan na jedininim cenama, poiva na principu da cena posla direktno zavisi od koliina izvrenih radova. Samim tim, ona je podlona promenama tokom gradnje. Predmer i predraun radova treba da sadre i obaveze izvoaa u pogledu pripremnih radova, obezbeenja mehanizacije, osiguranja i slinih poslova koji ne podrazumevaju direktnu ugradnju materijala i opreme u objekat. Cena za ove pratee poslove ponekad se ne iskazuje posebnim stavkama u predraunu, ali ona tada obavezno mora da bude ukljuena u ostale pozicije, koje opisuju direktno izvoenje radova na izgradnji objekta. Jasno je da ovakav pristup zahteva obimniju pripremu posla i izvesne poetne trokove koje uesnici treba da predvide u svom budetu. Ugovaranje radova na osnovu unapred pripremljenog predmera i predrauna ima vie prednosti, od kojih je najvanija da se postie jednaka startna pozicija za izvoae i obezbeuje objektivniji izbor najpovoljnijeg izvoaa. Pored toga, postojanje predmera i predrauna radova stvara preduslove za bezbolnije reavanje konflikata tokom realizacije projekta, jer su njime unapred definisane jedinine cene za eventualne naknadne radove i vikove radova. Na kraju, izvoa ima mnogo jasnije poetne parametre za planiranje izvoenja radova i naruivanje materijala. Formiranje predmera radova je najvanije pitanje prilikom razmatranja ove vrste ugovora. Tenja, svakako, treba da bude ka standardizaciji ovog posla i omoguavanju primene unapred definisanih profesionalnih pravila. Standardizacija tehnologije za izradu predmera radova obino je zadatak strunih inenjerskih udruenja i nauno-obrazovnih institucija. Propisivanjem odgovarajue strune procedure "obezbeuje se razlikovanje klasa radova i vrsta radova sline prirode koji se izvode na razliitim lokacijama, u cilju boljeg sagledavanja trokova" (definicija iz procedure Civil Engineering Standard Methods of Measurement - CESMM, izdanje engleskog udruenja graevinskih inenjera, ICE).

297

Standardizaciji merenja je vie mesta posveeno u poglavlju V, koje se bavi izradom ponude. Postojanje predmera radova ne znai i dovoljno tehnikih podataka za sagledavanje cene. Svrha predmera je da dovoljno konciznim i optim opisima i koliinama da jasnu sliku o obimu posla, a ne i da posao potpuno definie. Prilikom odreivanja cena treba uzeti u obzir i dodatne informacije sadrane u tehnikim opisima (specifikacijama) i na detaljnim crteima. Nepostojanje standardnog naina izrade predmera i predrauna obino podrazumeva navoenje nepotrebnih tehnikih detalja u opisu pozicija, to oteava sistemski pristup upravljanju projektima. Formiranje cena za stavke u premeru moe da se obavlja uz korienje zvaninih publikacija sa cenama za standardne pozicije radova na odreenom tritu. Utvrivanje ukupne cene zbirom proizvoda ugovorenih jedininih cena i procenjenih koliina predstavlja jedan od klasinih nain ugovaranja u meunarodnim ugovorima. Taj nain je prihvaen i u Okviru optih uslova FIDIC-a. Sutina ovakvog ugovora da se izmeu investitora i izvoaa postie dogovor o jedininim cenama svake pozicije radova, dok se koliine radova u ugovoru definiu u procenjenim vrednostima (estimated quanitities). Za ovakvu vrstu ugovora izvoa podnosi ponudu na osnovu investitorovog predmera i sopstvenog predrauna radova. Obzirom da su koliine u ugovornom predmeru i predraunu radova samo procenjene, stvarne koliine se utvruju tek na osnovu izvrenih radova, koje meri Inenjer. Ovakva vrsta ugovora zahteva od obe ugovorne strane vrlo paljivo voene evidencije o nalozima i prepisci tokom realizacije projekta. Izvoa, posebno, treba da vodi rauna o celokupnom sistemu upravljanja dokumentacijom i da, u tom pravcu, formira i svoju strategiju upravljanja projektom. Kod ove vrste ugovora plaanje se obavlja na osnovu tzv. privremenih - mesenih situacija i radova, kao i na osnovu okonane - zavrne situacije koja predstavlja ukupnu vrednost radova. Prednost ovakvih ugovora je to se evidentiraju stvarno izvrene koliine radova, pa izvoa obino ne preuzima preveliki rizik za koliine, kao to je to sluaj kod ugovora sa ukupnom (paualnom) cenom. U ovaj tip ugovora, najee se unose i odredbe da jedinine cene koje se ugovaraju vae i u sluaju poveanja ili smanjenja pocenjenih koliina u okvirima 10-15%. Ukoliko se koliine, tokom realizacije projekta, poveaju ili smanje, izvoa obino ima pravo da trai izmenu ugovorenih jedininih cena. Izvoa, takoe, ima pravo da trai da se ugovorima predvidi eventualno usklaivanje cena primenom klizne skale, ukoliko se radi o viegodinjim projektima. Varijante ugovora zasnovanih na predmeru i predraunu su prilino brojne, sa razliitim stepenom odgovornosti izvoaa i investitora u sluaju znaajnije promene jedininih cena i/ili procenjenih koliina. U praksi se sreu i tzv. ugovori sa listom jedininih cena (schedule contracts), gde su definisane samo jedinine cene za pojedine radove, bez koliina (schedule of rates). Tokom realizacije projekta, na osnovu kasnije utvrenih koliina i prethodno datih jedininih cena dolazi se do cene radova. Time se investitor titi od nepovoljne situacije da o jedininim cenama raspravlja posle potpisivanja ugovora, kada ima znaajno loiju poziciju za pregovaranje. Liste unapred utvrenih jedininih cena esto se pridodaju premeru i predraunu radova, sa ciljem da se pripreme parametri za obraun naknadnih radova i nepredvienih radova.

298

Ugovori koji predviaju nadoknadu uinjenih trokova (Cost Reimbursement Contract)

Ugovor koji predvia nadoknadu uinjenih trokova predvia plaanja u skladu sa stvarno uinjenim trokovima, plus odreena procentualna (Cost Plus %) ili fiksna (Cost Plus Fee) nadoknada na ime indirektnih trokova i zarade. Pri tome treba precizno navesti spisak trokova koji su ukljueni u nadoknadu koja se isplauje preko stvarnih trokova. Obzirom da je indirektne trokove teko normirati ili standardizovati, oni su predmet direktne pogodbe izvoaa i investitora. Postavlja se pitanje kakav treba da bude stav izvoaa prema korienju ugovora tipa Cost Plus ili "trokovi zajedno sa". Ovaj tip ugovora je, na prvi pogled, idealan za izvoaa jer se po osnovnom konceptu cena utvruje tako to se izvoau priznaju uinjeni trokovi na izvoenju radova, pa se na tako proraunate trokove isplauje odreeni procenat ili iznos. Neiskusan izvoa moe vrlo lako biti privuen osnovnim konceptom ugovora, raunajui da e mu svi trokovi biti priznati i da je njegova vetina jedino u tome da ugovori to vei "plus", tj. svoju dobit. Meutim, odredbama kojim se utvruje ta su trokovi koje investitor priznaje, itav koncep moe da se pretvori u veoma nepovoljn ugovor po izvoaa, naravno, ukoliko nije ugovorio dobar nain na koji e mu se trokovi priznavati. Naime, ugovorom se investitor obino obavezuje da e priznati samo trokove neophodne za izvrenje posla. Tu se posebno reguliu pitanja broja izvrilaca radova, kao i normativi materijala koji se upotrebljavaju. Sva priznanja trokova u vezi materijala, opreme i/ili obezbeenja radne snage na gradilitu, po pravilu, uslovljavaju se ispunjenjem odreenih procedura pri kupovini ili podugovaranju. Ove procedure su pokuaj investitora da se obezbedi od neregularnih aranmana prilikom nabavke. est sluaj kod ovog tipa ugovora je da izvoa finansira trokove radova, a investitor mu te trokove s vremena na vreme plaa. U praksi se mogu sresti razne varijante priznavanja efektivnih trokova i nagrade u procentualnom ili fiksnom iznosu, kao na primer: trokovi zajedno sa procentom od trokova (Cost Plus Percentage of Cost); trokovi zajedno sa fiksnim honorarom izvoaa (Cost Plus Fixed Fee); trokovi sa fiksnim honorarom i podelom profita (Cost Plus Fixed Fee with a Profit Sharing Clause); trokovi sa fiksnim honorarom i klauzulom o nagradi (Cost Plus Fixed Fee with a Bonus Clause); trokovi sa kliznom skalom honorara (Cost Plus Fixed Fee with a Sliding Scale of Fees); trokovi sa limitom koji se nikako ne sme premaiti (Cost Plus with Guaranteed Sealing Price).

Tip ugovora u kojem se utvruje cena koja se nikako ne sme premaiti (Sealing Price) je posledica prigovora osnovnom tipu ugovora (Cost Plus % ili Cost Plus Fee) da investiror nikad ne zna unapred kakvi i koliki e biti trokovi graenja. Karakteristika ovog tipa ugovora je da, u sluaju prekoraenja utvrene gornje granice trokova, izvoa sam snosi rizik tog poveanja. Na ovaj nain investitor se osigurava od neopravdanih zahteva izoaa

299

za dodatnim isplatama zbog poveanja trokova. Sa druge strane, izvoa ozbiljnije i preciznije sagledava svoje trokove, jer, na taj nain, direkno odreuje nivo profita koji se nalazi u okviru, tzv. fiksnog honorara. Sistem nadoknade stvarnih trokova ne motivie izvoaa da te trokove optimalno kontrolie. Ovakav tip ugovora zato treba koristiti samo u sluajevima kada nije opravdano ili mogue zahtevati od izvoaa da proceni vrednost odreenog posla. Takvi su sluajevi iznenadnih i hitnih sanacija, specifinih istranih radova i slinih teko predvidivih radova. O relativno retkoj primeni svedoi i injenica da u anglo-saksonskoj praksi tip ugovora po ovom sistemu odreivanja cene radova praktino ne figurie [69], osim kao predlog u formularima NEC (New Engineering Contract).

Kombinacije osnovnih tipova ugovora i mogunost fiksiranja ugovorne cene

Pored napred jasno definisanih, esti su i hibridni ugovori, u kojima se, zavisno od vrste i veliine projekta, kombinuje nain definisanja ugovorne cene. Za kompleksnije projekte ovo je i neophodno, pogotovu kada se imaju u vidu specifinosti procene trokova u graevinarstvu. Na primer, za obimnije radove ispod kote 0.00 obino je nepovoljno primeniti model ugovora sa ukupnom (paualnom) cenom, zbog uslova rada u tlu. Ozbiljniji radovi u tlu po pravilu se ugovaraju na osnovu predmera i predrauna, sa plaanjem stvarno potrebnih i izvrenih koliina. Sa druge strane, za standardne radove iznad kote 0.00, gde se trokovi mogu dobro proceniti i bez detaljnog predmera i predrauna radova, primena koncepta ukupne (paualne) cene je uobiajena. Nezavisno od odabranog tipa ugovora i nain formiranja cene, moe se postaviti pitanje o promenljivosti cena tokom realizacije ugovore. Investitori u praksi tee da cenu to je mogue vie fiksiraju, ukljuujui to je mogue vei obim radova. Njihov cilj je da time utvrde budet za realizaciju projekta i izbegnu njegove kasnije izmene. Na Zakon o obligacionim odnosima takoe sadri odredbe o fiksnoj ceni, ali kao to emo videti, ta cena je fiksna samo do odreene granice. Time se titi izvoa i prua mu se ansa da se izbori za promenu cene ukoliko je dolo do znaajnih promena u odnosu na odredbe definisane ugovorom, i stanja u okruenju pri skalpanju ugovora (l. 636): 1. Ako je ugovoreno da se cena radova nee menjati u sluaju da se posle zakljuenja ugovora poveaju cene elementa na osnovu kojih je ona odreena, izvoa moe, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova, ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo de cena radova bude vea za vie od 10%; U ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi 10%, osim ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u zakanjenje.

2.

Bilo koji od navedenih tipova ugovora moe biti ugovor sa fiksiranom cenom bez mogunosti promene, ili ugovor kod koga je mogue da cena se usklauje u zavisnosti od okolnosti.

300

Na meunarodnom tritu primena ugovora sa fiksnom cenom podrazumeva da se cena ne moe menjati usled promenjenih okolnosti na tritu i predstavlja veliki rizik za izvoaa. Ovakvi ugovori mogu da rezultiraju nerealnom ugovornom cenom, jer svaki izvoa, znajui da mu se nee priznati klizna skala (usklaivanje cene u zavisnosti od promene cena materijala i radne snage), nastoji da u svoje cene pod kojima nudi posao, unese to vie rezervi i obezbeenja od rizika, za sluaj da doe do porasta cena u toku izvoenja radova. Poto investicioni poslovi traju, po pravilu, od jedne do pet i vie godina, svaki izvoa je prinuen da se bavi predvianjima i procenama o porastu trokova, tj. cena svih onih elemenata koji utiu na njegovu cenu. U takvim predvianjima uvek postoje dve krajnosti. U prvom sluaju, izvoa moe da pretera sa procenom rizika i da prorauna tako visoke cene koje ga eliminiu u fazi nuenja, a u drugom da potceni budui posao, i ponudi najniu cenu, a da kasnije, nakon ugovaranja, ne bude u mogunosti da ga izvede. Ovaj tip ugovora zahteva oprez i sa strane investitora, kome je, pre svega, stalo da izgradi objekat i putanjem objekta u funkciju obezbedi profit i vraanje eventualno podignutih kredita. U sluaju da izvoa ne moe da realizuje objekat u okviru ugovorene cene, gubi i investitor, zbog velikih zastoja koji nastaju na gradilitu i problema sa nedovoljnim obezbeenjem finansiranja u zavrnoj fazi radova. Situacija moe da bude i nepovoljnija za investitora ukoliko u toku izvoenja radova ne doe do nekog znaajnog poveanja cena, a prethodno su svi ponuai, a prema tome i izabrani ponua i izvoa, u svoju cenu ugradili velike rezerve za sluaj poveanja cena. Na kraju se moe zakljuiti, da ugovor sa fiksnom cenom nije poseban tip ili vrsta ugovora i da se svaki od analiziranih tipova ugovora moe klauzulom o nepromenjljivosti cene pretvoriti u ugovor sa fiksnom cenom. Na naem tritu je mnogo ei sluaj da se cena ugovora u skladu sa cenama na dan podnoenja ponude ili potpisa ugovora, a da se strankama ostavlja mogunost da cene usklauju tokom izvoenja radova. U principu, zatitnim klauzulama nazivaju se one klauzule koje osiguravaju vrednost novca u kojem je izraena obaveza iz ugovora. Zatitna klauzula, koja ugovorenu cenu vezuje uz kretanje cene radne snage ili roba, naziva se "klizna skala". Klauzule koje cenu izraenu u nekoj valuti vezuju za zlato nazivaju se "zlatne klauzule", dok se vezivanje valute, u kojoj je izraena cena, za neku drugu valutu naziva "paritetna klauzula".

6.2.4

Tipovi ugovora u odnosu na izbor kljunih odnosa na projektu

Ne moe se rei da izbor tipa ugovora o graenju ne zavisi od predmeta posla, naprotiv. Vrsta radova koji se ugovaraju (graevinski, mainski, elektro) i kompleksnost projekta itekako su vani za investitora koji razmilja o zapoinjanju novog posla. Uobiajeno je da se prema vrsti rada, tj. predmetu posla uopteno govori o podeli na ugovore za: 1. 2. izvoenje samo graevinskih radova; montau elektro-mainske opreme u okviru kojih se moe ugovarati: samo isporuka opreme; samo montaa opreme;

301

3.

isporuka i montaa opreme, ili ili sva tri prethodna posla sa nadzorom radova;

izgradnju sa ili bez opremanja objekta, sa raznim nivoima obaveza izvoaa u pogledu projektovanja i upravljanja projektom.

Investitor za jedan investicioni objekat moe da zakljui posebno ugovore o izvoenju graevinskih i graevinsko-zanatskih radova i proizvodnju, transport i montau opreme. Meutim, u takvoj situaciji esto se postavlja niz pitanja koja treba da daju odgovor o odgovornosti za eventualne propuste i nedostatke koji se pojavljuju na objektu. Zato investitori sve vie pribegavaju izdavanju posla jednom izvoau, tako da mu taj izvoa, sada generalni izvoa, odgovara za ukupan posao. Angaovanje drugih podizvoaa i kooperanata postaje obaveza generalnog izvoaa koji u takvoj situaciji odgovara za koordinaciju na celom projektu. Time investitor prebacuje svu odgovornost na generalnog izvoaa. Generalno, investitor i njegovi konsultanti mogu da izaberu izmeu nekoliko razliitih ugovornih strategija. U veem broju zemalja struna regulativa i preporuke za rad prepoznaju ove strategije i unose ih u tipske formulare ugovora u graevinarstvu, nazivajui ih ponekad razliitim imenima, ali bez veih sutinskih razlika. Moe se rei da izabrani tip ugovornih odnosa automatski definie osnovnu organizacionu emu realizacije posla sa stanovita investitora, imenujui kljune uesnike i propisujui njihovo mesto u hijerarhiji rukovoenja. Osnovne ugovorne strategije, uzimajui u obzir nekoliko izvora [11,12,18,23,69], su: tradicionalna (traditional), koja podrazumeva da izgradnja, za koju je ugovorom zaduen jedan (glavni) izvoa, ne moe zapoeti pre nego to je izraena i odobrena kompletna projektna dokumentacija ili bar vei njen deo; upravljanje graevinskim projektom (construction management), gde investitor angauje profesionalnog konsultanta za upravljanje projektom i plaa mu nadoknadu (fee), a sam potpisuje ugovore ili direktno sa svim uesnicima ili samo sa projektantom i profesionalnim konsultantom (koordinatorom za izvoenje radova), preputajui mu da on preko svojih podizvoaa, a pod kontrolom investitora i konsultanta, zaokrui proizvodni proces; "klju u ruke" (turn-key), koja je proirenje prethodne strategije, obzirom da obim posla iz jednog ugovora sa glavnim izvoaem ukljuuje i projektovanje i izgradnju, bilo da je u pitanju angaovanje proizvodnih kapaciteta glavnog izvoaa za izgradnju ("projektuj i izgradi", design & build), samo koordinacija izvoenja u organizaciji glavnog izvoaa ("projektuj i upravljaj", design & manage) ili ak garantovanje projektovanih performansi u toku eksploatacije objekta ("proizvod u ruke"); razne specifine i kompleksne strategije, koje proistiu iz prethodnih, kao to je "izgradi, koristi i predaj" (build, operate & transfer - BOT), gde se jednom glavnom izvoau poverava da objekat izgradi, koristi ga odreeni period vremena

302

i potom preda odreenom licu, obino uz uee u finansiranju izgradnje i kompleksnije ugovorne aranmane. Sve navedene ugovorne strategije razlikuju se jedna od druge u pogledu: finansijskog rizika kojima su investitor i izvoa izloeni, stepena direktne kontrole koju investitor ima nad procesom projektovanja i izgradnje, angaovanja izvoaa u predugovornoj fazi, koliine informacija i predradnji koje su potrebne da gradnja zapone, organizacionih aspekata, tj. linije rukovoenja i kontrole.

Nije retka praksa da se za izgradnju jednog objekta kombinuje vie razliitih ugovornih strategija, na primer da se konstrukcija izvodi po tradicionalnom principu, a instalacija neke specifine opreme po principu "klju u ruke". Razlog za ovakav pristup je pokuaj da se navedene razlike izmeu ugovornih strategija pomire u raznim fazama realizacije projekta. Kada je opredeljena ugovorna strategija, tj. kada je investitor doneo odluku na koji nain da podeli obaveze na realizaciji posla, pristupa se formulisanju teksta ugovora. Da bi se izbegle nedoumice i vei propusti, u praksi postoje preporueni standardni formulari za ove namene, izdati od strane raznih profesionalnih udruenja. Za dravne projekte u pojedinim zemljama ili za projekte koje realizuju vee firme esto se eksplicitno navodi koji formular za ugovor treba koristiti, tj. investitor koristi prirodno pravo da nametne tip ugovornog odnosa koji je u skladu sa njegovim ciljevima. Izvoa, sa svoje strane, mora da poznaje sve ugovorne alternative i svoj nastup prilagodi poetnim uslovima koje je definisao investitor.

Tradicionalni tip ugovora

Ovakav tip ugovora podrazumeva srednji nivo rizika za investitora. Izvoa je odgovoran za izvoenje radova na gradilitu, dok investitor preuzima rizik za rad projektantskog tima. Investitor direktno sklapa ugovor sa projektantom, pokuavajui da preko svog direktora projekta usmerava i kontrolie njegov rad. Na taj nain priprema se da u posao uvede izvoaa sa to manje nepoznanica, uz maksimalno umanjenje verovatnoe da loa projektna dokumentacija bude izgovor u fazi izgradnje. Po pravilu, projektovanje bi trebalo da se potpuno zavri pre poetka radova na gradilitu, to omoguava veoma precizno prognoziranje trokova. U praksi nisu retki pokuaji da se ovako duga procedura sekvencijalnog projektovanja i izgradnje ubrza preklapanjem ovih funkcija. Takav pristup zaista omoguuje krae rokove, ali je i izvor moguih problema u vezi sa preuzimanjem odgovornosti za neusklaenost poslova u birou i na gradilitu, za koje su zadueni razliiti izvrioci.

303

Organizaciona struktura za tradicionalni tip ugovora data je na slici 6-1.

Investitor

Glavni izvoa

Projektant

Konsultanti (finansijski, tehniki)

Podizvoai za pojedine vrste radova

Nalogodavne veze Ugovorne veze

Slika 6-1 - Organizaciona struktura za tradicionalni tip ugovora Dobre strane tradicionalnog naina gradnje su potovanje prirodnog redosleda posla (kompletno projektovanje, pa onda graenje), mogunost dostizanja visokog kvaliteta u projektovanju i graenju, dobre mogunosti za procenu i kontrolu trokova, direktna ugovorna kontrola investitora u svim fazama realizacije projekta. Loe strane su relativno dugo trajanje, potreba da investitor bude solidno struno osposobljen, nemogunost izvoaa da utie na proces projektovanja i time u projektna reenja ugrauje svoju tehnologiju rada. U pogledu naina definisanja cene, u primeni su razne varijante, od fiksne paualne cene do utvrenih jedininih cena za najsitnije pozicije radova.

Upravljanje graevinskim projektom

Izborom ove strategije investitor se opredeljuje da samostalno sa svakim od uesnika sklopi ugovor, a da bi obezbedio potreban nivo koordinacije angauje profesionalnog konsultanta, koji u njegovo ime upravlja graenjem (construction manager). Na taj nain izbegava se rizik poveravanja kompletnog obima posla jednoj firmi (u odreenom smislu, nema klasinog glavnog izvoaa), a preko konsultanta se ostvaruje koordinacija i kontrola radova u fazi projektovanja i izgradnje. Konsultant, tj. onaj kome je povereno upravljanje graenjem, po pravilu nema mogunost ostvarenja ugovornih obaveza sa izvoaima. Samim tim, njegova finansijska odgovornost je minimalna i prvenstveno poiva na obavezi da profesionalno i bez zanemarivanja obavlja ekspertske usluge, koje naplauje u odreenom fiksnom procentu od vrednosti posla (obino 3 - 8 %).

304

Kod kompleksnijih projekata posebno su delikatna pitanja odnosa projektanta tehnologije i izvoaa. Poto se esto na toj relaciji javljaju sporovi o odgovornosti, investitori ponekad pribegavaju reenju da se upravljanje izgradnjom (construction management) objekta povere organizaciji koja je projektovala tehnologiju. Time se solidna odgovornost, to je i logino, daje projektantu tehnologije, jer mu se obezbeuje mogunost da utie na izvoenje radova na objektu. Da bi mogao da analizira preporuke konsultanta kome je poverio upravljanje projektom i donosi odluke, investitor treba da bude administrativno i struno dovoljno pripremljen. To se posebno odnosi na kljune komercijalne odluke, pri ijem donoenju neiskusan ili nedovoljno struan investitor svakako lako moe da napravi greku. Upravljanje graevinskim projektom, kao zaokruen sistem realizacije projekta, omoguava istovremeno odvijanje projektovanja i izvoenja radova. Ova injenica je potencijalni izvor sukoba i dodatnih finansijskih potraivanja uesnika, pa se posebno preporuuje paljivo rukovanje projektnom dokumentacijom i evidentiranje kompletnog toka radova, to i jeste jedan od osnovnih zadataka profesionalnog konsultanta. Mogua organizaciona struktura za strategiju upravljanja projektom data je na slici 6-2, uz napomenu da je u praksi esto objedinjavanje konsultantskih usluga i koncentrisanje investitora na saradnju sa jednom veom konsultantskom firmom, pogotovu ako su kapaciteti i znanja investitora u ovoj oblasti ogranieni.

Investitor

Profesionalni construction manager

Projektant

Konsultanti (finansijski, tehniki)

Podizvoai za pojedine vrste radova

Nalogodavne veze Ugovorne veze

Slika 6-2 -

Organizaciona struktura za tip ugovora"upravljanje projektom" (var. A- "construction management ")

Dobre strane ove strategije su: istovetnost ciljeva konsultanta i investitora, bez vee mogunosti da konsultant svesno narui profitabilnost projekta, paralelnost projektovanja i izvoenja radova i dobro amortizovanje tehnikih izmena, pogodna organizaciona struktura za upravljanje kompleksnim projektima, direktna kontrola nad projektovanjem, lake

305

uklanjanje neodgovornih podizvoaa. Loe strane su: nepreciznija procena trokova koja je kompletno mogua tek zavretkom poslednjeg crtea i sklapanjem ugovora sa svim podizvoaima, potreba da investitor bude kadrovski solidno osposobljen za administraciju veeg broja ugovora, velika odgovornost koju investitor preuzima na sebe direktnim ugovaranjem sa svim uesnicima, izrazita potreba za dodatnom koordinacijom tokom rada. Kao posebna varijanta sistema upravljanja projektom, investitor moe veu dozu rizika za izvoenje radova da prebaci na odabranog profesionalnog konsultanta, unapreujui ga u glavnog koordinatora kome poverava upravljanje graenjem i doputa mu da ima direktne ugovorne veze sa isporuiocima i podizvoaima. Osim upravljanja graenjem, za ta prima nadoknadu, glavni koordinator najee jo i organizuje gradilite (privremeni objekti, mehanizacija i sl) i obezbeuje funkcionisanje zajednikih servisa na gradilitu (uvanje, administrativne slube i sl). Za izvoenje radova angauje druge firme, teei da zaokrui i dobro iskoordinira proizvodni proces. To je i osnovna razlika u odnosu na tradicionalni nain izgradnje, gde je glavni koordinator istovremeno i glavni izvoa. Investitor, sa svoje strane, zadrava kontrolu nad projektovanjem i kontrolom trokova celog projekta. Opisana varijanta upravljanja projektom se u anglosaksonskoj literaturi naziva management contracting. Ovakav nain upravljanja projektom omoguuje veliku paralelizaciju projektovanja i izvoenja, lake unoenje izmena u obim posla i stalnu kontrolu projektnih reenja. Sa druge strane, veoma teko se u poetnim fazama definiu ukupni trokovi, a glavni koordinator ima previe slobode u fazama gde se sa podizvoaima donose kljune komercijalne odluke. Investitor, po pravilu, ima pravo na kontrolu i odobravanje svih podizvoakih ugovora i direktno plaanje po njima, ali je esto iskljuen iz procesa pregovaranja i pripreme njihovog potpisivanja. Organizaciona ema za realizaciju ove varijante upravljanja projektom data je na slici 6-3.

Investitor

Koordinator za izvoenje radova (Management contractor)

Projektant

Konsultanti (finansijski, tehniki)

Podizvoai za pojedine vrste radova

Nalogodavne veze Ugovorne veze

Slika 6-3 -

Organizaciona struktura za upravljanje projektom preko glavnog koordinatora za izvoenje radova (var. B-"management contracting")

306

Klju u ruke
Termin "klju u ruke" je relativno novijeg porekla. Njegova upotreba poinje tek posle II svetskog rata, kao posledica poveanja obima radova za investicione projekte i elje investitora da jedan izvoa objedini sve potrebne radove na nekom objektu i isporui kompletan objekat. Prema tome, izraz "klju u ruke" u prenosnom znaenju treba da stvori utisak da investitor dobija gotov objekat za koji mu izvoa predaje klju kao simbol mogunosti i njegove gotovosti za upotrebu. Umesto da zakljui vie ugovora sa vie izvoaa, montaera, dobavljaa, itd., investitor zakljuuje jedinstveni ugovor sa generalnim izvoaem greevinskih radova ili isporuiocem opreme, koji preuzimaju, ili jedan ili drugi, na sebe obavezu da e objediniti sve ugovore potrebne za zavretak objekta. U takvom odnosu ugovor "klju u ruke" je samo usavrena i kompletna vrsta "jedinstvenog ugovora" u kojem generalni izvoa, u stvari, preuzima ulogu investitora u odnosu prema na ostale uesnicike u poslu. Da bi jedan ugovor bio oznaen kao ugovor "klju u ruke", potrebno je da jedan izvoa preuzme obavezu projektovanja, isporuke i izvoenja radova, to znai da se odgovornost izvoaa ne moe ograniiti samo na pojedine poslove koji se moraju izvesti. Dodatna odgovornost koju preuzima nosilac ugovora "klju u ruke", odnosti se i na obavezu koordinacije rada svih uesnika u izgradnji jednog objekta. Generalni izvoa preuzima obavezu da sinhronizuje radove svih uesnika na jednom objektu i da, u njihovom meusobnom odnosu, usklauje rokove isporuke i izvoenja radova, kako bi se do unapred ugovorenog roka objekat predao investitoru. Na Zakon o obligacionim odnosima definie ugovor "klju u ruke" na slian nain, kombinujui ga sa elementima ukupne (paualne) cene (l. 640): 1. Ako ugovor o graenju sadri odredbu "klju u ruke" ili neku slinu odredbu, izvoa se samostalno obavezuje da izvri skupa sve radove za izgradnju i upotrebu odreenog i celovitog objekta. U tom sluaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a iskljuuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu. Ako u ugovoru "klju u ruke" uestvuje kao ugovorna strana vie izvoaa, njihova odgovornost prema naruiocu je solidarna.

2. 3.

Razna trita imaju razliit tradicionalni odnos prema ugovoru tipa "klju u ruke". Na primer, na ruskom tritu ovaj ugovor je esto zastupljen i zahtevan od strane investitora. U anglosaksonskoj praksi nije tako est, jer se smatra da su ovakvi ugovori mnogo skuplji od odvojenih ugovora, kod kojih postoji podela rizika izmeu investitora i izvoaa. Takva konstatacija ima puno opravdanja. U sluaju kada postoji nekoliko izvoaa na jednom projektu, vezanih za investitora posebnim ugovorima, postoji disperzija rizika. U takvoj situaciji svaki izvoa se oslanja na izvrenje obaveze drugih izvoaa, a svako zakanjenje i neizvravanje obaveza tih drugih izvoaa umanjuje njegov rizik za zakanjenje i daje mu mogunost da vlastito zakanjenje ili neizvravanje "sakrije ili pokrije" zakanjenjem ili neizvravanjem obaveza drugih izvoaa. Ta je injenica vrlo bitna za smanjenje rizika i normalno je da koncentracija odgovornosti u jednom izvoau, kod ugovora sa odredbom "klju u ruke", nuno treba da rezultuje i poveanjem cene. Vea cena ne obuhvata samo stavke za navedene rizike, nego i poveane trokove za dodatne dunosti koordinacije svih

307

radova koje preuzima nosilac ugovora "klju u ruke". Tipski opti uslovi ugovora o graenju udruenja FIDIC tek od nedavno (1997) ukljuuju varijantu ugovora tipa "klju u ruke", koja jo nije ni ula u iru primenu. Za industrijske i uopte proizvodne objekte, investitori, u traenju reenja da na izvoaa prebace kompletnu odgovornost za ceo poduhvat, idu i dalje u svojim zahtevima traei da mu izvoa garantuje da e odreeni proizvodni objekta ne samo funkcionisati, nego i da e davati projektovanu, odnosno predvienu proizvodnju po kvalitetu i obimu. Ovo je i uobiajena formulacija za ugovore po principu "proizvod u ruke". Predmet tog tipa ugovora je izgradnja objekta, isporuka i montaa opreme, uvoenje objekata u proizvodnju i, na kraju, garancija da e proizvodnja zbog koje je objekat i izgraen, imati ona svojstva i koliine koje su projektom predviene. Jasno je kakve se sposobnosti trae od izvoaa, koji za realizaciju ovakvog tipa ugovora treba da poseduje daleko ira znanja i iskustva od obinog graevinara. Ugovor po sistemu "klju u ruke" podrazumeva, dakle, koncentrisanje odgovornosti za projektovanje i izvoenje. Generalno, kao najee varijante mogu se razmatrati principi "projektuj i upravljaj" (design & manage) i "projektuj i izgradi" (design & build). Na njih se moe nadograditi pruanje kompletne usluge tipa "proizvod u ruke", koja obuhvata izgradnju i opremanje industrijskih objekata sa garancijom za performanse, tj za postizanje projektovanih kapaciteta. Strategija "projektuj i upravljaj" je proirenje prethodno opisane strategije "upravljanje projektom". U obim posla glavnog koordinatora, pored koordinacije izvoenja, spada i projektovanje. Time se stvaraju mogunosti za jo bolje preklapanje raznih faza realizacije projekta, a jedan potpisnik ugovora sa investitorom ima kompletan uvid u pripremu i realizaciju projektnih reenja. Na taj nain se, posebno za kompleksnije projekte, tehnologija graenja pravovremeno ugrauje u projektnu dokumentaciju. Naravno, loe strane ovog pristupa su to investitor gubi direktnu kontrolu nad fazom u kojoj se definiu glavni trokovi projekta i kvalitet radova - projektovanjem. Kao kompletnija varijanta figurie i strategija "projektuj i izgradi", gde jedan glavni izvoa potpisuje ugovor sa investitorom za projektovanje i izvoenje svih radova, garantujui ugovorene funkcionalne parametre objekta. Za investitora je u ovom sluaju posebno vano da pre potpisivanja ugovora dovoljno detaljno definie obim i kvalitet posla kroz tehniki zadatak, tehnike opise i specifikacije. Veina poznatijih modela ugovora ima tipski formular za ovu ugovornu strategiju, esto kombinujui izdavanje kompletnog obima posla sa fiksnom paualnom cenom za sve radove. Organizaciona ema za realizaciju ipa ugovora "projektuj i izgradi" prikazana je na slici 6-4.

308

Investitor

Glavni izvoa

Konsultanti (autor idejnog projekta, finansijski, tehniki)

Podizvoai za pojedine vrste radova

Projektant

Nalogodavne veze Ugovorne veze

Slika 6-4 -

Organizaciona struktura za upravljanje projektom po sistemu projektuj i izgradi

Uporedna analiza ugovornih strategija

Ve je reeno, izbor ugovorne strategije je ozbiljna odluka koju na samom poetku realizacije projekta donosi investitor sa svojim najbliim konsultantima. Donoenju ove odluke svakako prethodi uporedna analiza ciljeva projekta, njihovo meusobno poreenje i definisanje prioriteta. Izbor ugovorne strategije je retko kada kristalno jasan postupak i izbor izmeu "pravilnog" i "pogrenog". To je mnogo pre vrednovanje razliitih alternativa i pokuaj da se ciljevi projekta realizuju po prioritetu koji je vaan za investitora. Dunost dobrog izvoaa je da istrai preference i elje ivestitora i proui ugovorne alternative pre finalizacije ponude, ukoliko mu je za to ostavljena mogunost. Takvim pristupom izvoa e pravilnije proceniti osnovne elemente budueg ugovora, a istovremeno zatititi sebe u fazi izvoenja radova. U tabeli na sl. 6-5 su sumirane dobre i loe strane raznih ugovornih strategija i data okvirna uputstva za primenu u zavisnosti od ciljeva projekta, prema iskustvu autora i preporukama iz literature [18]. Treba napomenuti da u praksi valjanost ugovorne strategije u zavisnosti od cilja projekta nije tako otro izdiferencirana, ve zahteva angaovanje iskusnih strunjaka i iterativni pristup.

309

Ciljevi projekta

Valjanost ugovorne strategije za ispunjenje cilja Tradicionalna Projektuj i Upravljanje Upravljanje projektom Projektuj i izgradi sa projektom (var. A) (var. B) upravljaj paualnom construction management cenom management contracting

Parametar

Cilj

Vreme Trokovi

Rani zavretak Pouzdana procena trokova pre poetka izgradnje Prestian nivo projektovanja i izgradnje Izbegavanje dodatnih trokova zbog izmena u projektima tokom izgradnje Kompleksni sadraji ili tehnika izvedba objekta Ugovor sa samo jednom firmom

+ + + + + -

+ + + + + +

+ + + + + + +

+ + + + +

+ + + + + -

Kvalitet

Izmene

Kompleksnost Ugovorna odgovornost

Profesionalna Direktna veza investitora i projektanta odgovornost Smanjenje rizika Prebacivanje celokupnog rizika na izvoaa

Naknada tete Mogunost naknade tete od druge ugovorne strane Izvodljivost projekta Korienje tehnolokih znanja izvoaa radi smanjenja cene projekta

+ Povoljno
Slika 6-5 -

- Nepovoljno

Analiza povoljnosti primene ugovornih strategija u zavisnosti od ciljeva projekta

6.2.5

Zakljuak o pristupu ugovaranju radova u graevinarstvu

Na osnovu svega reenog, jasno je da profesionalan pristup ugovaranju radova u graevinarstvu treba bazirati na primeni i/ili adaptaciji poznatih modela, u skladu sa prethodno izvrenom analizom konkretnih uslova u kojima se realizuje projekat. Prilagoavanje struno formulisanih i u praksi ispitanih ugovornih modela konkretnom

310

projektu standardizuje proces upravljanja projektom i pojednostavljuje reavanje nesporazuma koji se evidentiraju u toku njegove realizacije. Prethodno, potrebno je stvoriti sledee preduslove za sistematian pristup primeni analiziranih ugovornih strategija: omoguiti konstituisanje i rad profesionalnih konsultantskih firmi, formirati standardnu metodologiju merenja radova, prouiti, sistematizovati i preporuiti standardne tipove ugovora, forsirati primenu standardnih tipova ugovora za radove u nadlenosti drave, vriti edukaciju uesnika u realizaciji projekata u pogledu efekata primene dobro sagledanih i predefinisanih ugovornih odnosa i sl.

U meunarodnoj praksi figurie veliki broj tipskih ugovornih dokumenata (FIDIC, JCT, ICE, AIA, NEC) koji su zasnovani na ranije objanjenim principima formiranja ugovorne cene i definisanja kljunih odnosa na projektu. Ove dokumente izdaju i periodino inoviraju struna udruenja profesionalnih konsultanata, graevinskih inenjera i arhitekata. Njihovu primenu u originalnom ili neto modifikovanom obliku esto propisuju drave za projekte koji su u njihovoj nadlenosti. Obzirom na znaaj ove materije, evidentna je potreba da se intenzivira njeno sistematsko prouavanje u Jugoslaviji i primena tako dobijenih rezultata, sve u cilju standardizacije graevinskog poslovanja.

6.2.6

Primer: Kratka analiza i komentar optih uslova ugovora o izgradnji po sistemu "klju u ruke" na ruskom tritu

Ugovorom po sistemu "klju u ruke", koji je est i omiljen na tritu biveg Sovjetskog Saveza, obino se podrazumeva da izvoa i projektuje i izvodi objekat, ali se esto unose i elementi ugovora tipa "proizvod u ruke", tj. izvoa se obavezuje da izgraeni objekat pusti u proizvodnju, obui radnike investitora i dokae kapacitet instaliranih tehnolokih linija i kvalitet izlaznog proizvoda. Prema nainu formiranja cene, omiljeni su ugovori sa ukupnom (paualnom) cenom, iskazanom u obliku liste radova koja grubo grupie trokove po pojedinim vrstama radova, delovima objekata ili fazama gradnje. Ovaj primer je nastao kroz istraivaki i praktian rad na Katedri za menadment i tehnologiju graenja Graevinskog fakulteta. Primerom se prezentira skraen informativni pregled "prosenih" optih uslova po kojima jugoslovenske firme ugovaraju realizaciju investicionih projekata na tritu Rusije, iskljuivo u cilju ilustracije ugovornih principa i "duha" ugovora koji oekuje izvoaa. Svrha primera je, svakako, da upozori izvoae na ozbiljnost i kompleksnost usluga koje ih oekuju na ruskom tritu i da ukae na znaaj pripreme sopstvenog predloga teksta ugovora u fazi nuenja. Takav pristup je veoma

311

poeljan, obzirom da na ruskom tritu ne postoje standardni opti uslovi ugovora o graenju. Kao osnova za pripremu sopstvenog predloga ugovora, mogu se koristiti principi iskazani u ovom poglavlju knjige. U daljem tekstu e se za potpisnike ugovora koristiti termini Naruilac i Izvoa, a pojmovi za koje je uobiajeno da se u ugovoru piu velikim slovom i ovde e se tako pisati (Objekat, Ugovor, Prilozi uz Ugovor i sl).

Predmet Ugovora
Uslovi "klju u ruke", u smislu koji je naveden, obavezuju Izvoaa da izvodi radove svojim snagama i sredstvima, kao i materijalima koje eventualno isporuuje Naruilac (u skladu sa Prilozima uz Ugovor, tehnikim zadatkom Naruioca u okviru Ugovora za projektovanje i izgradnju, a sve u skladu sa graevinskim i drugim normama), da obavlja isporuku i montau graevinske mehanizacije i tehnoloke opreme na gradilitu, oprema Objekat instalacijama i rezervnim delovima u garantnom periodu, osigurava Objekat i radove, radi transfer tehnologije, obuku kadrova Naruioca, preda zavren Objekat sa tehnikom dokumentacijom potrebnom za dalju eksploataciju.

Obaveze Izvoaa
Obaveze Izvoaa su obino sledee: preuzima na sebe obavezu da projektuje i izgradi Objekat pod uslovima "klju u ruke" i da preda Objekat naruiocu u rokovima i prema uslovima predvienim Ugovorom, u stanju koje omoguava njegovu brzu eksploataciju i postizanje parametara garantovanih Ugovorom; otklanja sve nedostatke Objekta utvrene za vreme prijema i garantne eksploatacije Objekta; podie na gradilitu sve privremene objekte i komunikacije potrebne za izvoenje radova; isporuuje na gradilite sve materijale, opremu i graevinsku tehniku neophodnu za izvoenje radova i zadrava pravo vlasnitva nad njom, snosi rizike od eventualnih gubitaka i oteenja do predaje Objekta; sprovodi na gradilitu mere protivpoarne zatite, zatite na radu i zatitu ovekove okoline koje vae u Rusiji; zatiuje gradilite i imovinu koja se tu nalazi, osvetljava i obeleava, a, po zavretku radova, isti gradilite; plaa sve poreze, carine i druge dabine koje se uzimaju na teritoriji SRJ ili treeih zemalja vezane za izvrenje Ugovora; do predaje Objekta u garantnu eksploataciju, obuava u fabrikama u SRJ ili treih zemalja i na Objektu u Rusiji potreban broj strunjaka Naruioca; dostavlja svakog meseca izvetaj Naruiocu o toku izvrenja radova.

312

Obaveze Naruioca
Ugovorom se Naruilac obavezuje da uradi sledee: predaje Izvoau posebnim aktom u roku navedenom u Ugovoru, a za period izgradnje Objekta, gradilite pogodno za poetak radova prema uslovima Ugovora. Gradilite se predaje ograeno ili neograeno, obino sa mogunou korienja privremenih prikljuaka; isporuuje o svom troku na gradilite, na mesto o kom su se Direkcije obe strane dogovorile, graevinski materijal koji ne ulazi u obim isporuke Izvoaa, u asortimanu i koliini koja je navedena u Prilozima uz Ugovor, sve sa ciljem smanjenja trokova gradnje; plaa Izvoaa za izvrene radove na nain i prema uslovima Ugovora; omoguava Izvoau da, pod odreenim uslovima, za period izgradnje Objekta koristi stambeno naselje za smetaj ili mu prua formalnu pomo u kontaktima i obezbeenju smetaja blisko lokaciji gradnje; pomae Izvoau u obezbeenju medicinskih usluga radnom osoblju Izvoaa; oslobaa Izvoaa od plaanja carina i drugih poreza na teritoriji Rusije koji se odnose na uvoz opreme, materijala i proizvoda neophodnih za izvoenje radova po Ugovoru i za izvoz iz Rusije materijala i graevinske tehnike koja je ostala po zavretku radova, a pripada Izvoau (ova stavka je veoma bitna i u interesu je Izvoaa da postoji u Ugovoru); ne oslobaa Izvoaa od plaanja carina i poreza za uvoz duvanskih proizvoda, alkoholnih pia, prehrambenih namirnica i linih stvari osoblja Izvoaa od koliina veih od onih predvienih carinskim propisima Rusije; kontrolie i odobrava radove, a u optimalnom roku od dana potpisivanja Ugovora pismeno dostavlja Izvoau spisak dokumenata koji su potrebni za predaju Objekta u garantnu eksploataciju; obezbeuje stalne komunikacije saobraajnica, tople i hladne vode, kanalizacije, gasa, elektrine energije i komprimovanog vazduha do granica koje odrede ugovorne strane.

Projektovanje
Projekat i izvoaku dokumentaciju potrebnu za izvoenje radova i predaju Objekta u garantnu eksploataciju Izvoa radi u metrikom sistemu na ruskom jeziku i oni mora da odgovaraju tehnikim uslovima Ugovora i ruskim graevinskim normama i propisima. Ove odredbe se treba striktno pridravati. Od dana potpisivanja Protokola o konanoj predaji Objekta u eksploataciju, na Naruioca prelazi pravo vlasnitva na tehnoloku i projektnu dokumentaciju. U sluaju raskida Ugovora, projektna dokumentacija ili njen deo, koju je Izvoa dostavio Naruiocu prelazi u vlasnitvo Naruioca, koji je moe, prema svom nahoenju, predati drugom Izvoau radi zavretka Objekta.

313

Izvoa izrauje projektnu dokumentaciju u obimu navedenom u prilogu Ugovora i dostavlja je Naruiocu u ugovorenom roku na odobravanje. U odreenom roku (npr. 30 dana) od prijema projektne dokumentacije, Naruilac treba da je odobri ili da Izvoau pismeno dostavi svoje primedbe na istu. Izvoa treba sukcesivno da radi izvoaku dokumentaciju u skladu sa usvojenom dinamikom i da je dostavi Naruiocu na odobrenje. Izvoaka dokumentacija mora da sadri specifikaciju opreme, materijala i rezervnih delova uz naznaku tipa, proizvoaa, kapaciteta, snage pritiska, broja obrtaja, teine i drugih karakteristika. Izvoa predaje uraenu izvoaku dokumentaciju koju Naruilac mora da odobri ili dostavi svoje primedbe u odreenom roku (npr. 15 dana). Ukoliko Naruilac to ne uini u predvienom roku, Izvoa ima pravo da pristupi radovima. Naruilac ne moe da preda i koristi dokumentaciju u treim zemljama.

Izgradnja
Naruilac odreuje na gradilitu "Direkciju" koja e u njegovo ime, u okviru svojih ovlaenja, da nadzire i kontrolie izvrenje radova, proverava kavalitet i usklaenost sa vaeim normama. Direkcija ne sme da se mea u operativni rad Izvoaa. Izvoaa na gradilitu predstavlja Direkcija Izvoaa, koja je duna da periodino ispituje i proverava izvedene radove i kvalitet materijala koji se ugrauju. Ako predstavnik Naruioca ne eli da prisustvuje ovakvoj proveri, provera se obvlja bez njegovog prisustva. Ukoliko se otkriju nekvalitetno izvreni radovi, Izvoa je duan da svojim snagama i bez poveanja ugovorene cene, u najkraem moguem roku, ponovo izvri radove i obezbedi kvalitet prema odredbama Ugovora. Ako Izvoa ne otkloni nedostatke kod nekvalitetno izvrenih radova, Naruilac ima pravo da angauje druga lica koja e za odgovarajuu cenu ponovo izvesti radove, pri emu sve trokove snosi Izvoa. Od poetka do zavretka radova, predstavnik Izvoaa je duan da vodi Dnevnik o izvrenim radovima sa kopijom na ruskom jeziku. Dnevnik mora da sadri celokupan tok izvoenja radova i potpisuju ga predstavnici Izvoaa i Naruioca. Predstavnik Naruioca unosi u Dnevnik eventualno neslaganje sa tokom i kvalitetom radova, to obavezuje Izvoaa da u kratkom roku (obino par dana) otkloni greke. Izvoa je obavezan da svakog meseca dostavlja Naruiocu krai tehniki izvetaj o izvedenim radovima u prethodnom mesecu. Tehniki izvetaj treba da sadri poreenje ostvarenog i planiranog stanja po vie parametara, opis eventualnih zastoja i problema i spisak mera koje e se preduzeti da se takvo stanje otkloni.

314

Inspekcija i ispitivanje
Naruilac ima pravo da (o svom troku) poalje svoje inspektore u fabrike Izvoaa, radi posmatranja toka izrade razliitih materijala i opreme i provere njihovog kvaliteta. Kvalitet proverava Izvoa, u skladu sa ruskim normama. Ukoliko kvalitet nije zadovoljen, Izvoa preuzima na sebe odgovornost i obavezu da sve greke, bez odlaganja i o svom troku, otkloni, bez prava na produenje rokova.

Zatita
Od poetka radova pa do predaje Objekta Naruiocu u garantnu eksploataciju, Izvoa snosi punu odgovornost za zatitu svoje imovine, materijala, opreme, graevinske tehnike, radova i privremenih objekata.

Osiguranje
Izvoa je obavezan da kod ruskog osiguravajueg drutva osigura transport materijala, opreme, konstrukcije i proizvoda koji se ugrauju od fabrika u SRJ ili u nekoj drugoj zemlji do gradilita, osigura objekat od vatre i elementarnih nepogoda, kao i graevinskomontanih rizika za sve vreme izvoenja radova od momenta poetka radova do konane predaje Naruiocu.

Via sila
Ugovorne strane se oslobaaju odgovornosti za delimino ili potpuno neizvrenje obaveza po Ugovoru, ako je ona nastala usled sledeih okolnosti: elementarne nepogode, rat i blokada. Rok za izvrenje se pomera u skladu sa okolnostima. Da bi se ove okolnosti uzimale u obzir, druga strana mora da bude obavetena u roku od nekoliko (10-15) dana, uz priloene dokaze. Ako opisane okolnosti traju due (npr. vie od 6 meseci), Naruilac ima pravo da raskine ugovor potpuno ili delimino, bez naknade zbog moguih gubitaka. Izvoa je obavezan da vrati Naruiocu sva plaanja na ime avansa koja nisu opravdana kroz obraun za izvrene radove.

Arbitraa
Ako strane ne mogu mirnim putem da ree spor proistekao iz Ugovora ili u vezi sa njim, onde za reavanje spora kompetentan odgovarajui arbitrani sud u Moskvi, ree u stranoj zemlji. Protivtuba i poravnanje, koje proizlazi iz istog pravnog odnosa kao i osnovna tuba, predaju se na razmatranje istoj arbitrai koja razmatra osnovnu tubu. Odluke arbitrae su konane i obavezne za obe strane.

315

Sankcije (penali)
Ako se ne izvre radovi na odgovarajui nain ili se ne preda Objekat u roku predvienim Ugovorom, Izvoa se obavezuje da uplati Naruiocu ugovornu kaznu. Ova kazna moe da bude formulisana na razliite naine, na primer: "u visini od 0,1% od ukupne vrednosti predmeta Ugovora za svaku celu nedelju zakanjenja u toku prve etiri nedelji i 0,2% od ukupne vrednosti za svaku narednu nedelju. Ukupna vrednost ugovorne kazne ne moe biti vea od 5 % ukupne vrednosti Ugovora i ne moe se menjati arbitraom". Ugovorna kazna se prvenstveno odbijati od rauna Izvoaa kod plaanja od strane Naruioca ili se plaati po raunima Naruioca u roku od 30 dana od datuma njihovog ispostavljanja. Ako predaja objekta u garantnu eksploataciju zakasni krivicom Izvoaa dui period vremena (npr. preko 3 meseca), Naruilac ima pravo da udalji izvoaa sa gradilita, a da ga, pri tome, ne oslobodi odgovornosti iz Ugovora.

Posledice neizvrenja obaveza Izvoaa

Ako Izvoa: 1. 2. odbije izvrenje Ugovora; bez opravdanog razloga ne pristupi izvoenju radova u izvesnom roku (npr. 30 dana) od dana potpisivanja Akta o predaji gradilita ili prekine radove na due od 30 dana od dana prijema pismene opomene Naruioca da pristupi radovima; ne izvodi radove u skladu sa Ugovorom ili oigledno izbegava izvrenje svojih ugovornih obaveza; ne pristupa otklanjanju nedostataka na radovima koje Naruilac nije prihvatio i to u nekom roku (npr. 30 dana) od dana kada je primio pismenu opomenu Naruioca,

3. 4.

Naruilac ima pravo da nakon upuivanja pismenog obavetenja, odstrani Izvoaa, ne raskidajui Ugovor i ne oslobaajui ga preuzetih obaveza ili odgovornosti. U tom sluaju, Naruilac ima pravo da sam okona radove ili da angauje drugog Izvoaa. Od dana kada je uruen pismeni nalog Naruioca Izvoau da se povue sa gradilita, prestaje isplata za izvedene radove, a svi materijali, oprema, graevinska tehnika, privremeni objekti i ostale materijalne vrednosti (ukljuujui i projektnu dokumentaciju) koje je Izvoa doneo na gradilite postaju vlasnitvo Naruioca. Svi trokovi izgradnje i okonanja izgradnje Objekta padaju na teret Izvoaa. Nakon odstranjivanja Izvoaa, Naruilac treba da u odreenom roku (npr. 60 dana) od zavretka svih ugovorenih radova, obrauna svoje trokove i tete na koje ima pravo. Ako se pokae da trokovi i gubici Naruioca prekorauju iznos isplaen Izvoau za kvalitetno izvedene radove, onda je Izvoa duan da, na zahtev Naruioca, vrati postojeu razliku u roku od 30 dana od dana dobijanja zahteva Naruioca. U sluaju da su ti trokovi i gubici manji od iznosa koji pripada Izvoau za kvalitetno izvedene radove do momenta njegovog

316

odstranjivanja, onda je Naruilac duan da postojeu razliku isplati Izvoau u roku od 30 dana. Ukoliko Naruilac ne izvrava svoje Ugovorom utvrene obaveze, Izvoa ima pravo na srazmerno produenje rokova i eventualnu nadoknadu, ukoliko se za to pravo izborio ugovorom.

Primopredaja objekta
Po zavretku svih radova na Objektu ija je izgradnja predmet Ugovora, Izvoa ga predaje Naruiocu u garantnu eksploataciju. Strane su dune da pristupe primopredaji Objekta u nekom roku (npr. 15 dana) od dana kada Direkcija Naruioca dobije pismeno obavetenje Izvoaa o zavrenim radovima. Primopredaja se obavlja inspekcijom svih graevinskih i zanatskih radova, opreme, instalacija, kao i Objekta u celini i potpisivanjem Protokola o predaji Objekta u garantnu eksploataciju. Od tog momenta, Objekat je vlasnitvo Naruioca i tee mu garantni rok.

Postizanje garantovanih parametara Ugovora

Izvoa mora da zadovolji garantovane parametre po Ugovoru, da obezbedi potreban broj strunjaka koji e sa strunjacima Naruioca uhodati proizvodnju. Nakon isteka perioda garantne eksploatacije i otklanjanja svih primeenih defekata i nedostataka u skladu sa odredbama Ugovora, strane e sastaviti Protokol o konanom prijemu Objekta, kojim se zavravaju sve obaveze Izvoaa i Naruioca.

Komentar
Kratak prikaz optih uslova karakteristinih za rusko trite imao je za cilj da informie o uslovima ugovaranja na tom tritu, a ne da predstavi ceo sadraj moguih ugovornih odnosa. Taj prikaz formiran je kao "prosek" nekoliko analiziranih ugovora, jer, na ruskom tritu, ne postoje zvanini opti uslovi koje je izdala neka nadlena institucija. Predmet analiziranih ugovora je uglavnom bila izgradnja industrijskih objekata, ukljuujui projektovanje, isporuku i montau graevinske mehanizacije i tehnoloke opreme, opremanje objekata instalacijama i rezervnim delovima u garantnom periodu, osiguranje objekata i radova, transfer tehnologije i obuku kadrova investitora. Ovako definisan predmet ugovora podrazumeva, dakle, mnotvo obaveza izvoaa radova i praktino ima za cilj da investitoru (Naruiocu) isporui potpuno funkcionalan objekat (fabriku, pogon, postrojenje), ukljuujui i kompletno reenje proizvodnje u podignutom objektu. Takav koncept omoguava izvoau da u projektna reenja ugradi svoja, ve proverena reenja i tehnologiju kojom je ovladao. Sa druge strane, pred njega se postavlja i izuzetno obiman zadatak da investitorovu elju, iskazanu preko funkcionalnih parametara koji karakteriu budui objekat, pretoi u projektnu dokumentaciju i estu razradu varijantnih reenja. O projektovanju, treba imati u vidu da se Projektna dokumentacija, prema ruskim propisima, radi u dve etape. Prva etapa je tehniki projekat (ili samo projekat), koji odgovara naoj predstavi o veoma dobro razraenom idejnom projektu, a druga etapa je tzv.

317

izvoaka ili radna dokumentacija, koja sadri detalje za izvoenje, radne crtee i uopte odgovara najviem moguem nivou razrade. Pored tehnikog projekta i radne dokumentacije, treba pomenuti i tehnoloki projekat, kojim se razrauje tehnologija proizvodnog procesa u izgraenom objektu. Tehnoloki projekat daje veliki broj ograniavajuih ulaznih podataka za izradu tehnikog projekta i radne (izvoake) dokumentacije. Pri projektovanju, neophodno je da izvoa u potpunosti poznaje ruske propise i norme. Ruska regulativa o tome je izuzetno precizna i obimna, a naroito su strogi protivpoarni i ekoloki propisi. Njima se zahteva preduzimanje niza mera na gradilitu u toku izgradnje i ugraivanje posebnih reenja u projektnu dokumentaciju za budui objekat. Izvoai ponekad trpe velike materijalne tete ako zanemare striktnu primenu ovih propisa. Primera radi, mere za zatitu okoline u toku graenja obavezno ukljuuju otpraivanje i ugradnju talonika za odvajanje vrstih estica kod fabrika betona, dok mere protivpoarne zatite diriguju nain izvoenja privremenih objekata. Kod obrade otpadnih voda za izgraeni objekat ponekad se, recimo, zahteva ugraivanje postrojenja za preiavanje koje e obezbediti takvu istou voda da se one mogu ponovo koristiti za gajenje ribe ili kao tehnika voda u domainstvima. Specifinost analiziranih ugovora predstavlja i pravo koje investitori u Rusiji obavezno zadravaju za sebe, a to je isporuka odreenih graevinskih materijala, a esto i obezbeenje dela mehanizacije i izvoenje nekih grubih radova. Na taj nain, investitor pokuava da smanji ukupne trokove, ali time istovremeno znatno doprinosi kompleksnosti odnosa na projektu, jer inicira preplitanje svojih obaveza i obaveza izvoaa u toku izgradnje. Naravno, iako investitor za sebe zadrava deo poslova na isporuci materijala i izvoenju dela radova, kompletna odgovornost za kvalitet i funkcionalnost objekta prenosi se na izvoaa radova. Zato izvoa izuzetno paljivo radi na pripremi ugovaranja i realizacije, kao i na upravljanju projektom. Kvalitetna priprema realizacije i upravljanje projektom donose rezultate naroito u toku izgradnje. U delu ugovora koji se bavi neispunjenjem obaveza jedne ili druge strane, obavezno se pominju dokazi neispunenja tih obaveza i instance u reavanju (dogovor, arbitraa). O rokovima, na primer, "ukoliko Naruilac ne izvrava svoje Ugovorom utvrene obaveze, Izvoa ima pravo na srazmerno produenje rokova". To svoje pravo Izvoa moe da ostvari samo ukoliko je na vreme razgraniio pitanje odgovornosti za pojedine aktivnosti, unapred osmislio dobar informacioni sistem na projektu i predvideo metodologiju kontrole realizacije radova u roku. Ako je svoje rokove uslovio rokovima za koje je nadlean Investitor, Izvoa ima vee anse u reavanju spornih situacija. Da bi se uspeno upravljalo projektom u skladu sa opisanim optim uslovima na ruskom tritu, jedna od kljunih stvari je, dakle, pravovremeno i precizno razgranienje obaveza Investitora i Izvoaa. Ovo razgranienje treba predloiti Investitoru jo u fazi izrade ponude i po usvajanju ga obavezno uneti u Ugovor. U narednoj tabeli (tabela 6-6 prvi deo i 6-6 drugi deo) dali smo pregledan primer ugovornog razgranienja obaveza izmeu Investitora i Izvoaa, zasnovan na konkretnom Ugovoru.

318

Sl. 6-6 (prvi deo)

319

Sl. 6-6 (drugi deo)

320

6.3

FIDIC - opti uslovi meunarodnog udruenja konsultanata

U poglavljima IV i V ukazano je na osnovne elemente pravne regulative kojim se definiu odnosi izmeu investitora i generalnog izvoaa, kao i odnosi izmeu generalnog izvoaa i njegovih podizvoaa i kooperanata. Reeno je da su Opti uslovi meunarodnog udruenja konsultanata (FIDIC) rezultat rada na sagledavanju toka projekta i svih moguih spornih situacija. Znai, njima pokuavaju da se uoe najei mogui problemi na projektu i definie odgovornost ugovornih strana u njihovom reavanju. Zato su analizirana pojedina poglavlja FIDIC-ovih uslova u ovoj taki, a u poglavlju IX analiziran je nain naplate izvrenog posla u ugovorima sklopljenih na osnovu FIDIC-ovih optih uslova.

6.3.1

Definicije i tumaenja (l. 1) Definitions and Interpretation

lica (naruilac, izvoa, Inenjer, podizvoa, zastupnik inenjera) dokumenti (ugovor, specifikacija, nacrti ...)

U ovom poglavlju date su definicije i tumaenja svih bitnih pojmova u I i II delu: -

Naglaavamo da je ovo poglavlje bitno proireno u odnosu na tree izdanje, radi blieg objanjavanja sadraja pojedinih pojmova, to je, svakako, u interesu svih ugovornih strana. Meutim, izmenjena je definicija Inenjera i to na tetu izvodjaa. Naime, u treem izdanju Inenjer je definisan kao osoba koja je "kao takva oznaena u II delu, ili drugi inenjeri koje naruilac imenuje s vremena na vreme i o tome pismeno obavesti izvoaa da e ovaj delovati kao Inenjer za potrebe ugovora, umesto ve odreenog Inenjera". U periodu do objavljivanja etvrtog izdanja, stizale su primedbe da bi izvoau trebalo dati pravo da d miljenje o promeni Inenjera. Bez obzira na to koliko je ovakav zahtev bio opravdan, on ne samo da je odbaen, nego je u etvrtom izdanju definicija Inenjera redukovana i to na tetu izvoaa, jer vie ne sadri obavezu naruioca da ga pismeno obavesti o eventualnoj promeni Inenjera. Ovo poglavlje sadri, naroito za izvoaa veoma vanu odredbu, prema kojoj sva odobrenja, doputenja, certifikati i odluke moraju biti u pisanoj formi. U tom pogledu bi svaki izvoa trebalo da obrati panju, naroito u fazi izvoenja radova na gradilitu, jer ta prepiska ne samo da, u fazi finansijske realizacije predstavlja osnovu za naplatu posla, nego, to je vrlo bitno, predstavlja bazu na kojoj se gradi odtetni zahtev (claim), bilo finansijski, bilo vremenski.

6.3.2

Inenjer i zastupnik inenjera (l. 2) Engineer and Engineer's representative

Ovo poglavlje definie dunosti, prava i ovlaenja inenjera i zastupnika Inenjera.

321

Dunosti Inenjera se utvrdjuju ugovorom, dok je za njegova ovlaenja predvieno da mogu biti data ugovorom, ali ih u nekim sluajevima moe dobiti pismeno od naruioca, to se precizira u delu II. Zastupnika inenjera imenuje sam Inenjer, i u pismenoj formi dodeljuje mu zadatke i ovlaenja. Za izvoaa je veoma bitno da, u fazi izvoenja radova, dobro poznaje dunosti i ovlaenja Inenjera i njegovog zastupnika. Treba naglasiti da, to se tie Inenjera, on prema ovim uslovima nema ovlaenja da oslobodi izvoaa od bilo kakve njegove obaveze prema ugovoru. Osim toga, sva uputstva izvoau Inenjer mora da d u pisanoj formi, a ukoliko ih d usmeno, priznaju se samo ako ih je izvoa u roku od 7 dana pismeno potvrdio. Izvoa posebno treba da obrati panju na taku 2.6., koja se odnosi na situacije utvrene ugovorom, gde inenjer postupa prema svom nahodjenju, jer je tu sadrana mogunost da se svaki takav postupak otvori, ponovo ispita i revidira, to je vezano za jedno od najvanijih poglavlja ovih uslova - Reavanje sporova. Za izvoaa je, takoe, vrlo bitno da strogo razlikuje ovlaenja data zastupniku Inenjera od onih koja ima sam Inenjer. Iako svako saoptenje koje zastupnik Inenjera d izvoau, prema ta. 2.3. ima isti znaaj kao da ga je dao sam Inenjer, prema istoj taki, ako zastupnik inenjera propusti da ne odobri neke radove, materijale ili postrojenja, to ne utie na ovlaenja Inenjera da to uini. Izvoa bi, svakako, trebalo da pazi na tu odredbu u fazi izvodjenja radova, naroito pri njihovom prijemu. U sutini, sva neslaganja izmeu izvoaa i zastupnika inenjera na gradilitu reava sam Inenjer, ije je tumaenje obavezuje izvoaa. Na kraju, napominjemo da je ovo poglavlje znatno izmenjeno u odnosu na tree izdanje FIDIC-ovih uslova, naroito preciznijim definisanjem uloge zastupnika inenjera, ali i ovlaenja i postupanja inenjera.

6.3.3

Prenos i podugovaranje (l. 3, 4) Assignment and Subcontracting

Prema odredbama lana 3. ovog poglavlja, izvoa ne moe bez prethodnog odobrenja naruioca da prenese ugovor ili neki njegov deo na tree lice. Izuzetak od toga ini mogunost da izvoa prenese novana potraivanja svojoj banci, pri emu mu odobrenje od naruioca nije potrebno. Ovim se izalo u susret praksi banaka, poto u veini sluajeva banke izvoaa daju garancije za dobro izvrenje posla, a za uzvrat trae od izvoaa da im ustupe pravo na svoja novana potraivanja od naruioca, radi smanjenja rizika za izdate bankovne garancije. lan 4. ovog poglavlja, koji je bitno proiren i preciziran u odnosu na tree izdanje, odnosi se na podugovaranje. Osim to ne moe da podugovara celokupne radove, za svakog od podizvoaa, izvoa mora da obezbedi odobrenje Inenjera. Ovakva odredba bi znaajno vezivala ruke izvoau za izbor podizvoaa, da nisu navedeni i sluajevi kada nije duan da obezbedi Inenjerovo odobrenje. Poto je jedan od tih sluajeva i onaj koji se odnosi na podugovaranje dela radova za koje je podizvoa imenovan u ugovoru, izvoa bi trebalo da, jo u fazi izrade ponude i sklapanja ugovora, ponudi naruiocu spisak podizvoaa sa po nekoliko alternativa za svaki od vanijih radova i da nastoji da ih uvrsti u ugovor. U vezi

322

sa tim, izvoa bi trebalo da u svojoj banci podataka sauva podatke o podizvoaima sa kojima je ve saraivao, a, takoe, u fazi istraivanja da prikupi podatke o podizvoaima koji se tradicionalno javljaju na pojedinim tritima, da bi sebi omoguio da u kasnijim fazama izrade ponude i ugovaranja ima podlogu na osnovu koje e formirati spisak moguih podugovaraa i pokua da nametne naruiocu u ugovoru one koji njemu odgovaraju.

6.3.4. Ugovorni dokumenti (l. 5-7) Contract Documents

Ovo poglavlje obuhvata odredbe koje se odnose na ugovorna dokumenta, postupke sa nacrtima i dokumentima i dokumenta (nacrte, specifikacije i dr.) koje prema Ugovoru obezbeuje Izvoa. Paragraf 5.2., u kome se izriito precizira prioritet ugovornih dokumenata, bitno se razlikuje od odgovarajueg paragrafa u treem izdanju. Osim to je tano navedena lista prioriteta koja glasi: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Sporazum o Ugovoru Pismo o prihvatu Ponuda Deo II ovih Uslova Deo I ovih Uslova Svaki drugi dokument koji ini deo Ugovora,

Ovde je izvrena i izmena u redosledu u odnosu na tree izdanje. Naime, iz odgovarajuih odredbi u treem izdanju proisticalo je da prioritet u tumaenju imaju odredbe dela II i dela I ovih uslova, ime su u podreen poloaj dovoeni ponuda i sam ugovor (Contract Agreement), pa je stavljena primedba, koju je i uvailo vie izvoaa da bi trebalo da se redosled izmeni. Za izvoaa je veoma bitna odredba da se ugovorna dokumenta meusobno objanjavaju, a da, u sluaju nejasnoa ili dvosmislenosti, Inenjer ih tumai i daje uputstva izvoau. S obzirom na to izvoa treba, da bi izbegao komplikacije u fazama izvoenja radova i naplate posla usled moguih po njega nepovoljnim tumaenja, koje daje Inenjer, da, jo u fazi izrade ponude i sklapanja ugovora, nastoji da u ovim dokumentima ostane to manje nejasnoa i dvosmislenosti. Odredbe lana 6. odnose se na postupanje sa nacrtima, specifikacijama i drugim dokumentima koji se koriste u toku izvoenja radova na gradilitu, a obezbeuje ih bilo koja od ugovornih strana. Za izvoaa su veoma bitne take 6.3. i 6.4., jer se u njima precizira situacija u kojoj moe da ostvari finansijski i vremenski odtetni zahtev. Naime, ukoliko Inenjer nije na vreme obezbedio nacrte ili druge dokumente, usled ega e doi do poremeaja u napredovanju radova, izvoa pismeno obavetava o tome Inenjera i naruioca, navodei pojedinosti o traenim dokumentima i zakanjenju ili poremeaju do

323

kojih e doi ukoliko se kasni sa njihovom primopredajom. Treba rei da je ova odredba ista kao u treem izdanju, mada su izvoai primeivali da bi trebalo da bude dunost Inenjera da dostavi ta dokumenta, bez ovakvog pismenog obavetenja izvoaa. Ukoliko je izvoa u takvoj situaciji pretrpeo dodatne trokove i/ili zakanjenje, Inenjer posle konsultacije sa njim i naruiocem odreuje iznos koji se dodaje ugovornoj ceni i/ili produetak trajanja radova. U ovom delu je potovana primedba izvoaa, koji su, prema treem izdanju, imali pravo na priznavanje dodatnih trokova, ali ne i na produetak radova. Ovaj lan, svakako, daje izvoau solidnu bazu za pokretanje odtetnog zahteva, s tim da je neophodno da u fazi izvoenja radova vrlo paljivo vodi korespondenciju sa Inenjerom, na osnovu koje e moi da ga realizuje. Prema odredbama lana 7. Inenjer je ovlaen da povremeno izdaje izvoau dodatne nacrte i uputstva za izvoenje radova, prema kojima je ovaj duan da postupa. Osim toga, izvoa ima i obavezu da sve nacrte, specifikacije i druge informacije koje se odnose na onaj deo trajnih radova za koji prema ugovoru radi projektnu i tehniku dokumentaciju, podnese na odobrenje Inenjeru. Ova odredba je proirenje u odnosu na tree izdanje, a dodata je zbog potrebe da se optim uslovima obuhvate i sluajevi kada Izvodja obezbeuje projektnu dokumentaciju za neki deo radova, s tim treba da naglasimo da ga prema taki 7.3. odobrenje Inenjera ne oslobaa od bilo kakve obaveze koja proistie iz ugovora.

6.3.5. Opte obaveze (l. 8-33) General Obligations

Ovo je najopirnije poglavlje FIDIC-ovih Optih uslova, u kome se definiu nain izvoenja radova, obaveze ugovornih strana, kao i postupci sa razliitim vrstama garancija. lan 8. odnosi se na opte obaveze izvoaa o radu na gradilitu i nainu izgradnje. Ovaj lan je za izvoaa veoma vaan, jer predstavlja klju za tumaenje njegovog poloaja u odnosu na druge ugovorne strane, pri emu treba da se naglasi da je upravo tu nainjeno bitno odstupanje od britanskog izvora i to u izvoaevu korist. Sutina je u tome da je izriito navedeno da on nije odgovoran za nacrte i specifikacije koje nije sam pripremio, to mu, tumaeno zajedno sa lanovima o plaanju i izmeni koliina radova, omoguava da naplati eventualno prekoraenje koliina radova u odnosu na one iz predmera. lan 9. se odnosi na sklapanje sporazuma o ugovoru. Prema ovom lanu izvoa je duan da se odazove pozivu naruioca da takav oblik sporazuma potpie, ali da to nije uslov za postojanje ugovora, jer je, sa pravnog aspekta, ugovor zakljuen kada je naruilac pismeno prihvatio izvoaevu ponudu. lan 10. se odnosi na garanciju za dobro izvrenje posla koju izvoa daje naruiocu, na nain njenog pribavljanja, vreme njene valjanosti i prava naruioca za njeno korienje. Ova garancija predstavlja takav odnos izmeu izvoaa, naruioca i banke koja garanciju daje, prema kome banka garantuje naruiocu isplatu odreenog iznosa u sluaju da izvoa naini nekakav propust. Garanciju za dobro izvrenje posla izvoa pribavlja u odreenom roku po sklapanju ugovora i ona mu se vraa u odreenom roku posle izdavanja jemstva za otklanjanje nedostataka. Bez obzira to su neke primedbe izvoaa na ovaj lan u treem

324

izdanju uvaene, ipak odredbe o ovoj garanciji ostaju i u etvrtom izdanju veoma nepovoljne po njega. Forma garancije i institucije koja je daje podlone su odobrenju naruioca, to stavlja izvoaa u veoma nepovoljan poloaj, s obzirom, da u okviru dananjih tendencija, investitori najee trae garancije "na prvi poziv", tj. one koje su naplative bez ulaenja u razloge i opravdanost zahteva za naplatom. Izvoai su, zatite radi, traili izmenu ovog lana, u smislu da mu se doda odredba da pre ulaska u postupak naplate garancije naruioca, Inenjer treba pismeno da obavesti izvoaa o primedbama i da mu d odreeni rok da postupi po njima, pa tek ako ovaj do isteka roka ne otkloni nedostatke, garancija se naplauje. Meutim, ovakav predlog nije uvaen, nego u etvrtom izdanju lan 10. sadri odredbu prema kojoj je obaveza naruioca da pre potraivanja prava prema garanciji samo obavesti izvoaa o tome i o prirodi propusta na osnovu koga to pravo potrauje. lanovi 12. i 13. odnose se na pregled Gradilita i odgovornost za stanje pod zemljom. Ukratko, izvoa sastavlja ponudu na osnovu podataka koje je dobio od naruioca i na osnovu rezultata pregleda gradilita koje je sam izvrio. Za sve zakljuke koje je iz tih podataka izvukao odgovara samo izvoa i jedino u sluaju da su tekoe u izvoenju nastale iz razloga "koje iskusni izvoa nije mogao predvideti", Inenjer e doneti odluku o produenju rokova i/ili dodatku ugovornoj ceni zbog dodatnih radova. Ovi lanovi su izuzetno znaajni za izvoaa, ne samo zbog niza nepreciznih formulacija, koje bez obzira na primedbe nisu izmenjene ni u etvrtom izdanju, nego, pre svega, zbog prirode svog sadraja, koji obuhvata neka od najspornijih pitanja graevinske prakse. Najpre treba istai injenicu da je ovde prihvaeno reenje prema kome je izvoa odgovoran i za podatke koje je dobio od naruioca i za podatke koje je sam prikupio na licu mesta, to, u odnosu na prva dva izdanja, predstavlja povratak na britanski uzor, koji je, kao to je ve reeno, izrazito nepovoljan za izvoaa. Osim toga, postavlja se pitanje kako tumaiti, inae nepreciznu formulaciju, o obavezi izvoaa da pre izrade ponude pregleda gradilite "u onoj meri u kojoj je to izvodivo uzimajui u obzir trokove i vreme". Postojao je zato predlog da se obim tih istranih radova vre vee za neke tehnike i ekonomske kriterijume, ali ni u etvrtom izdanju to nije uinjeno. I na kraju, vrlo je nepovoljno po izvodjaa to to mu pravo na nadoknadu trokova i produetak rokova pripada samo u sluaju tekoa "koje iskusan izvodja nije mogao predvideti", pogotovu u situaciji kada Inenjer donosi odluku o takvoj kvalifikaciji tekoa. U skladu sa svim to je reeno, izvoa, pre svega, treba da jo u fazi izrade ponude bude vrlo oprezan kod korienja podataka koje je dobio od naruioca i da obavi to je mogue opsenije, istrane radove. Osim toga, u ugovorima koji se odnose na radove pod zemljom, treba da nastoji da u delu II to preciznije formulie situacije u kojima nee snositi odgovornost za nastale tekoe. Svakako, za izvoaa i dalje ostaje problem kako da u fazi izvoenja radova i naplate posla, u sluaju tekoa, dokae da su nastale iz razloga koje "iskusan izvoa nije mogao predvideti". U lanu 13. je sadrana obaveza izvoaa da postupa "u skladu sa ugovorom i na zadovoljstvo Inenjera". Take lana 14. odnose se na postupke u programu radova koje izvoa priprema. Za izvoae je povoljno odstupanje koje je ovde uinjeno u odnosu na britanske uslove.

325

Naime, prema ovim odredbama, izvoa u odreenom roku, koji se navodi u delu II, posle datuma pisma o prihvatu, dostavlja Inenjeru na odobrenje program radova, a ukoliko ovaj to zatrai, moe mu dostaviti i informaciju o predvienim nainima rada. Prema britanskim uslovima odobrenju Inenjera bili su podloni i naini rada, to je dovodilo do sporova sa izvoaima, kojima su bile nametane metode izvoenja radova koje im ne odgovaraju. U FIDIC-ovim optim uslovima ovi sporovi su eliminisani i to u korist izvoaa, kome je dato pravo da odredi nain na koji e izvoditi radove. Osim programa, on priprema i daje za informaciju Inenjeru i detaljnu procenu priliva i odliva finansijskih sredstava, s tim da su svi ovi dokumenti, na zahtev Inenjera, podloni reviziji i modifikacijama da bi se osigurao zavretak radova u predvienom roku. lanovi 15. i 16. odnose se na nadzor izvoaa i njegovo osoblje. Bitno je naglasiti da Inenjer ima pravo da osoblje izvoaa i lica koja za njega vre nadzor udalji sa radova, ukoliko proceni da ne obavljaju svoje dunosti na odgovarajui nain. Ovako velika ovlaenja Inenjera bila su predmet primedbi izvoaa na tree izdanje, ali ni u etvrtom nisu promenjena. lanovi 17. i 18. sadre obaveze i odgovornosti izvoaa u dodatnim istranim buotinama i iskopavanjama, kao i iskolavanja i obeleavanja. Ovde je bitno da se naglasi sluaj kada je greka u obeleavanju nastupila usled propusta Inenjera, koji je reen vrlo nepovoljno po izvoaa, poto mu je dato pravo na nadoknadu trokova, ali ne i na produetak rokova. Odredbe lana 20. odnose se, pre svega, na izvoaa, tj. njegove obaveze u brizi za radove, ispravku teta ili gubitaka usled sopstvene greke, greke drugih strana ili rizika naruioca. Brigu za radove izvoa preuzima od datuma zapoinjanja i sve do datuma izdavanja certifikata o preuzimanju celokupnih radova (ili dela trajnih radova), traje njegova obaveza uvanja svih nedovrenih radova, materijala i postrojenja. to se gubitaka i oteenja tie, dunost je izvoaa da ih sanira, samo to u sluaju svog propusta sam snosi trokove, a ako su uzrok tzv. rizici naruioca, tada trokove snosi naruilac. Treba naglasiti vrlo nepovoljnu okolnost po izvoaa, koji u fazi izvoenja radova i naplate posla treba da ima u vidu da, u sluajevima kada su oteenja nastupila usled rizika naruioca, nema pravo i na produetak rokova. Inae, rizici naruioca su poimenice nabrojani u taki 20.4., pri emu treba naglasiti da je to ui pojam od specijalnih rizika navedenih u lanu 65. Sadraj lanova 21-25 odnosi se na razne vidove osiguranja. Prema FIDIC-ovim uslovima, mogu se razlikovati dve vrste obaveznih polisa osiguranja. Prva polisa osiguranja je kojom izvoa osigurava radove, materijale i postrojenja u vrednosti kojom se mogu zameniti, u svoje i naruioevo ime, a, takoe, i opremu izvoaa i to samo u svoje ime. Druga polisa osiguranja je "protiv treih lica", koju obezbeuje izvoa u svoje ime i u ime naruioca. lanovima koji se odnose na prvu polisu predvieno je protiv kojih rizika je izvoa obavezan da se osigura, a protiv kojih nije, ali, svakako, pri sastavljanju polise treba da nastoji da njome obuhvati to vie sluajeva. Osim toga, izvoa treba da obrati panju da polisa osiguranja sadri i takvu kliznu skalu za sraunavanje vrednosti osigurane imovine i trokova zamene, koja mu u fazi izvoenja radova obezbeuje sigurnost da e, u sluaju potrebe da se polisa realizuje, dobijena sredstva biti dovoljna. Ovim lanovima su, osim navedenog, precizirani i postupci oko pribavljanja polisa osiguranja, a, takodje, i sluajevi kada izvoa nadoknauje trokove naruiocu i obrnuto.

326

U odnosu na tree izdanje, najvee izmene u lanova o osiguranju pretrpeo je lan 23., koji se odnosi na polisu osiguranja protiv treih lica, a koji je proiren i izmenjen u korist izvoaa. Prema takama ovog lana, polisu osiguranja protiv treih lica obezbeuje izvoa u svoje ime i u ime naruioca, s tim to se u nju ukljuuje i klauzula o uzajamnoj odgovornosti, tako da se osiguranje primenjuje na njih kao na posebne stranke. Minimalni iznos ove vrste osiguranja navodi se u prilogu ponudi. Treba rei da su lanovi 21.-25. pretrpeli dosta izmena u odnosu na tree izdanje i da su sastavljeni tako da vie pogoduju izvoau nego naruiocu. Dakle, obema stranama je u interesu da se pri sklapanju polisa osiguranja pokrije to vie rizika, izvoau zato to ga to titi od moguih dodatnih trokova, a naruiocu zato to mu pokrivanje tih trokova garantuje da e izvodja dovesti radove do kraja. Ipak, moglo bi se rei da ovakav sistem "rascepkanog" osiguranja spreava naruioca da pokrije to vee polje rizika, a pored toga poveava mu i trokove osiguranja. Smatra se da bi mnogo bolje reenje bilo da naruilac sm organizuje jedinstveno osiguranje za sve objekte i uesnike u poslu, a da se pojedinim odredbama uslova ugovora regulie njegov odnos sa izvoaem i Inenjerom o osiguranju i naknadi trokova. Ovakvo reenje predlagano je za etvrto izdanje, ali nije prihvaeno, ve je samo usavreno postojee. Osim do sada navedenih, za izvodjaa su u ovom poglavlju posebno je interesantan i lan 30., koji se odnosi na druge izvoae. Prema lanu 30. sve trokove oko transporta nestandardnih tereta (materijala, postrojenja, izvoaeve opreme i privremenih radova) javnim saobraajnicama snosi sam izvodja, koji je obavezan da te terete preraspodeli, izvri ojaanja, zatitu i doterivanje na javnim saobraajnicama i preduzme sve ostale potrebne mere da bi se njihovo oteivanje izbeglo. Ukoliko do oteenja ipak doe, naruilac pregovara i plaa, a ukoliko je izvoa kriv za ta oteenja, naruilac iznos nadoknauje od njega. Ovaj lan je pretrpeo izmene u odnosu na tree izdanje, meutim, time su se u etvrtom izdanju pojavile nepreciznosti i praznine, koje u sutini idu na tetu izvoaa. Zato je vrlo bitno da izvoa u fazi izrade ponude, unese u predraun trokove o transportu nestandardnih tereta (to je u treem izdanju i bilo naglaeno, a u etvrtom je isputeno), da bi, u fazi finansijske realizacije, te trokove i naplatio, jer u protivnom, prema sadanjoj formulaciji, dolazi u situaciju da zbog dodatnih trokova podie finansijski odtetni zahtev koji je teko realizovati. to se tie odnosa sa drugim izvoaima, koji su regulisani lanom 32., izvoa je duan da omogui uslove za njihov rad na zahtev Inenjera. Meutim, ono na ta izvoa mora da obrati panju je da taj zahtev mora da bude u pismenoj formi, jer mu to omoguava da kasnije, u fazi finansijske realizacije, naplati eventualne trokove, ime se jo jednom podvlai presudan znaaj precizne korespondencije na relaciji izvoa - Inenjer - naruilac u fazi izvoenja radova.

6.3.6. Radna snaga (l. 34,35) Labour

Ovo poglavlje se odnosi na obavezu izvoaa da obezbedi sve aranmane oko zapoljavanja celokupne radne snage i osoblja, njihovog plaanja, smetaja, ishrane i transporta. Takoe, izvoa je duan da, na zahtev Inenjera i u vremenskom razdoblju

327

koje ovaj propie, dostavlja izvetaj o radnoj snazi i osoblju koje povremeno zapoljava na gradilitu i informacije o opremi. Za izvodjaa je veoma vano da, u fazi izvoenja radova, paljivo vodi spiskove radne snage i da ih redovno dostavlja Inenjeru, s obzirom da ta vrsta informacija, zajedno sa dnevnim izvetajima i drugim dokumentima predstavlja moguu bazu za pokretanje odtetnog zahteva. Osim toga, dokumentacija o radnoj snazi je veoma znaajna i u fazi formiranja i proirenja baze istorijskih podataka, s obzirom da se tako pripremljene informacije koriste kao osnova za planiranje i izradu ponude. Na kraju treba rei da je poglavlje "Radna snaga" znatno promenjeno u odnosu na tree izdanje, zato to je skraeno, a veina odredbi je svrstana u deo II.

6.3.7

Materijali, postrojenja i izrada (l. 36-39) Materials, Plant and Workmanship

Ovo poglavlje sadri detaljne odredbe koje se odnose na kvalitetet materijala i rada, kontrolu tog kvaliteta, kao i na ovlaenja naruioca i Inenjera o proveri ve zavrenih radova. Svi materijali, postrojenja, izrada i njihova ispitivanja, koja odreuje Inenjer, utvruju se u ugovoru. Inenjer ima ovlaenja da zahteva odreena ispitivanja uzoraka pre ugraivanja, a obaveza izvoaa je da mu to o svom troku omogui, ukoliko je to ugovorom predvieno. Ukoliko zahtevi Inenjera o ispitivanju odstupaju od ugovora, a pokae se da su materijali, postrojenje ili izrada u skladu sa zahtevima ugovora, izvoa ima pravo na naknadu trokova i produetak rokova. Treba rei da je ovde uneta izmena u njegovu korist, s obzirom da mogunost produenja rokova u treem izdanju nije bila predviena. lan 37., koji sadri detaljno opisanu proceduru kontrole kvaliteta, u etvrtom izdanju je znatno proiren i vrlo precizno formulisan, sa tano definisanim postupcima i rokovima za njihovo sprovoenje. Ono to je ovde vrlo bitno je znaaj pravovremenih i, to je najvanije, u pismenoj formi datih obavetenja na relaciji izvoa - Inenjer, poto veoma esto, ba ta dokumentacija, predstavlja bazu za pokretanje odtetnog zahteva. Zato je u fazi izvoenja radova za izvoaa vano dobro poznavanje procedura o kontroli kvaliteta, koje su date odredbama lana 37. Ova primedba, takoe, vai i za radove koji se pokrivaju ili zaklanjaju od pogleda, a na koje se odnosi lan 38. Bilo o kojim materijalima, postrojenjima ili radovima da je re, izvoa pismeno obavetava Inenjera da su spremni za ispitivanje, a Inenjer, takoe pismeno, obavetava izvoaa o terminu (i eventualno mestu) ispitivanja. Nepojavljivanje jedne od strana omoguava drugoj da postupi prema svom nahoenju i da o tome, opet u pisanoj formi, obavesti drugu stranu. U sluaju da materijali, postrojenja ili radovi nisu u skladu sa ugovorom, Inenjer izdaje uputstva za njihovo uklanjanje, zamenu ili ponovno izvoenje. Ukoliko izvoa propusti da postupi prema takvom uputstvu, naruilac moe da, o njegovom troku, angauje nekog drugog da to uradi. O ovom poglavlju treba naglasiti jo nekoliko momenata vrlo bitnih za izvoaa. U fazi izrade ponude i sklapanja ugovora izvoa treba da insistira na vrlo preciznim definicijama zahtevanog kvaliteta radova, materijala i postrojenja i da u skladu sa tim, unese u predraun

328

trokove ispitivanja. Takoe, u fazama istraivanja trita i formiranja baze istorijskih podataka, treba da nastoji da obezbedi to vie relevantnih podataka o toj problematici.

6.3.8

Obustava (l. 40) Suspension

lanom 40. se definiu postupci, obaveze i ovlaenja ugovornih strana o obustavi radova. Ovo poglavlje je uvedeno u etvrto izdanje, dok je, u ranijim izdanjima, lan vezan za obustavu pripadao prethodnom poglavlju. Izvoa obustavlja radove prema uputstvu Inenjera i, ukoliko je prema Inenjerovom miljenju potrebno, u toku obustave ih propisno titi i osigurava. Ukoliko obustava nije prouzrokovana propustom izvoaa ili klimatskim uslovima, ako je potrebna da bi se obezbedila sigurnost radova zbog rizika naruioca ili ukoliko nije predviena ugovorom, izvoa ima pravo na nadoknadu trokova i produetak rokova. Posebna procedura primenjuje se u sluaju da obustava traje due od 84 dana, posle ega izvoa trai dozvolu od Inenjera da nastavi sa radovima, a ako je posle 28 dana ne dobije, stie pravo da to tretira kao propust naruioca i, u skladu sa tim, okona svoj angaman po ugovoru. Odredbe koje se odnose na obustavu duu od 84 dana dopunjene su u odnosu na tree izdanje (osim to je promenjen rok sa 90 na 84 dana) i to u korist izvoaa, poto su povezane sa odredbama iz poglavlja "Propust naruioca".

6.3.9

Zapoinjanje radova i zakanjenja (l. 41-48) Commencement and Delays

Ovo poglavlje sadri odredbe koje se odnose na poetak i zavretak radova, produetak rokova i ugovorne kazne. Izvoa poinje sa radovima poto primi pismeno obavetenje od Inenjera, koje ovaj izdaje u odreenom roku posle datuma pisma o prihvatu. Istovremeno Inenjer daje i pismeni nalog naruiocu da izvoau obezbedi potreban deo gradilita i pristup, s tim da je njihov obim ili odreen ugovorom ili ga naruilac sam odreuje na osnovu programa i/ili konsultacija sa izvoaem. Sa napretkom radova, naruilac je obavezan da, u skladu sa programom, dalje obezbeuje izvoau potrebne delove gradilita i pristup za nastavljanje radova, a ukoliko to propusti da uini, izvoa ima pravo da trai produetak rokova i nadoknadu trokova koje odreuje Inenjer. Vreme zavretka za celokupne radove ili deo trajnih radova daje se u prilogu ponudi, a rauna se od datuma zapoinjanja. lan 41. koji se odnosi na Inenjerevo ovlaenje da izvoau d obavetenje o zapoinjanju radova, na izvestan nain nije usklaen sa samim ugovorom, poto se u njemu preciziraju uslovi koje je potrebno obezbediti da bi radovi otpoeli. Iako je u tom smislu data primedba na tree izdanje, ni u etvrtom izdanju nije izriito precizirano da Inenjer izdaje obavetenje o poetku tek poto se ti uslovi ispune.

329

Ovde, takoe, treba naglasiti i vie mogunosti za izvoaa da uvrsti svoj poloaj u odnosu na obaveze koje naruilac prema njemu ima u obezbeivanju prostora i pristupa gradilitu. Iz ovih odredbi proistie da izvoa jo u fazama izrade ponude, sklapanja ugovora i izrade izvoakog projekta i pripreme posla moe da bilo ugovorom, bilo programom radova obezbedi sebi pozicije, koje mu, u sluaju kanjenja radova zbog propusta naruioca, omoguavaju da dobije i naknadu trokova i produetak rokova. Prema lanu 45., radovi se ne izvode nou i u lokalne dane odmora, osim u odreenim sluajevima kada Inenjer to odobri. To ukazuje na potrebu izvoaa da prikupi informacije jo u fazi istraivanja trita, odnosno iz sopstvene baze podataka, o lokalnim uslovima i da ih uzima u obzir pri izradi dinamikih planova. lan 46. odnosi se na situaciju kada izvoa nema pravo na produetak rokova, pa usled kanjenja mora da ubrza odvijanje radova, o emu odluku donosi Inenjer. Ovakva situacija je izrazito nepovoljna za izvoaa, jer on ne samo da snosi sve trokove za ovakav postupak, nego i nadoknauje naruiocu eventualne trokove koji zbog ubrzanja radova mogu nastati. Odredbe lana 47. odnose se na ugovornu kaznu - "Liquidated Damages". To je iznos koji izvoa plaa naruiocu u sluaju prekoraenja rokova zavretka i to za svaki dan prekoraenja, s tim to ukupna suma ne moe prei neki unapred ugovoren iznos, koji je, kao i visina ugovorne kazne, dat u prilogu ponudi. Osim toga, navedene su i okolnosti u kojima se visina ugovorne kazne moe smanjiti. U odnosu na tree izdanje, ovaj lan je izmenjen i to radi prilagoavanja pravnim sistemima koji nisu bazirani na "Common Law". Naime, britansko pravo, za razliku od ostalih, poznaje dve vrste ugovornih kazni: "Liquidated Damages" i "Penalties". "Liquidated Damages" su ugovorne kazne iji je iznos unapred odreen i koje se naplauju bez obzira da li je naruilac i u kom iznosu pretrpeo tetu, dok se "Penalties" naplauju u sluaju i u iznosu stvarne tete koju je naruilac pretrpeo. U prethodnim izdanjima FIDIC-ovih optih uslova lanovi o ugovornim kaznama bili su formulisani na takav nain, da su doputali upotrebu obe vrste kazni, to je pri sporovima dolazilo u koliziju sa lokalnim pravnim sistemima. Zato je u etvrtom izdanju, u lanu 47., uvedena formulacija da je u sluaju prekoraenja rokova iznos "Liquidated Damages... jedini novac koji je izvoa duan za takav propust", ime su FIDIC-ovi uslovi o ovome pitanju postali kompatibilni i sa pravnim sistemima koji nisu utemeljeni na "Common Law". lan 48. odnosi se na procedure o zavretku radova. Kada su radovi zavreni i proli probe predviene ugovorom, izvoa o tome pismeno obavetava Inenjera, uz pismenu obavezu da e nedovreni posao zavriti u toku perioda odgovornosti za nedostatke. U roku od 21-og dana Inenjer ili izdaje izvoau certifikat o preuzimanju ili mu daje pismena uputstva o poslovima koje ovaj treba da zavri da bi certifikat bio izdat. Na isti nain moe da se izda certifikat o preuzimanju za grupu radova ili za deo trajnih radova koje naruilac eli da uzme u posed i koristi, to moe biti predvieno ugovorom ili proistei iz dogovora izmeu izvoaa i naruioca.

330

6.3.10 Odgovornost za nedostatke (l. 49, 50) Defects Liability

Ovo poglavlje odnosi se na period odgovornosti za nedostatke, koji poinje od datuma izdavanja certifikata o preuzimanju za celokupne radove ili deo trajnih radova, a trajanje mu je dato u prilogu ponudi. U toku tog perioda izvoa zavrava poslove koji nisu bili zavreni u momentu izdavanja certifikata i radi sve popravke i rekonstrukcije i ispravlja sve nedostatke koje mu Inenjer naloi da obavi. Ukoliko su ti radovi posledica upotrebe materijala, postrojenja ili izrade koji nisu u skladu sa ugovorom, ili propusta u projektu koji je izvoa obezbedio za deo trajnih radova, ili bilo kog drugog izvoaevog propusta, on sam snosi trokove, a u ostalim sluajevima ti radovi se tretiraju kao dodatni, a trokove snosi naruilac. U sluaju da izvoa propusti da izvri ove svoje obaveze, naruilac moe da angauje tree lice da ih zavri, a trokove snosi onaj ko bi ih snosio i u sluaju da je izvoa obavio te radove. Izvoaeva obaveza je da ispita, na osnovu pismenog uputstva Inenjera, uzroke svih propusta i greaka na radovima, s tim da trokove ispitivanja snosi ili naruilac ili izvoa, u zavisnosti od toga iji je propust prouzrokovao tu greku. Period odgovornosti za nedostatke je nova formulacija u odnosu na prethodna izdanja, gde se ovo razdoblje definisalo kao period odravanja. Ovaj novi naziv predstavlja znaajnu promenu u korist izvoaa, jer ne samo to je u pitanju preciznija formulacija, nego podrazumeva i mnogo manje dunosti za njega. Meutim, za izvoaa je vrlo vana injenica da je ova problematika u veini graanskih zakonika pokrivena prisilnim odredbama u trajanju perioda odgovornosti za nedostatke, to znai da to razdoblje, bez obzira na ugovor, traje onoliko koliko zakon zemlje u kojoj se radovi izvode nalae. Prema tome, bez obzira na trajanje precizirano u prilogu ponude i koje je ulo u ugovor, izvoa bi morao da poznaje odredbe lokalnih graanskih zakonika, o emu bi trebalo da vodi rauna jo u fazi istraivanja trita, ali i u fazi formiranja i proirenja baze istorijskih podataka.

6.3.11 Izmene, dopune i isputanja (l. 51, 52) Alterations, Additions and Omissions
U ovu kategoriju spada promena koliina radova ukljuenih u ugovor, izostavljanje pojedinih poslova, promena prirode, kvaliteta ili vrste radova, nivoa, linije, pozicije i dimenzije bilo kojeg dela radova, promena redosleda i tempa i izgradnje bilo kog dela radova i dodatni poslovi bilo koje vrste potrebni za zavretak radova. Ako Inenjer nalazi da je bilo koja od ovih promena potrebna, on ima pravo da naloi izvoau da je izvri, s tim da ovaj nita ne menja bez pismenog uputstva Inenjera. Ukoliko su promene bile potrebne zbog prekida ugovora ili izvoaevog propusta, on ih obavlja o svom troku. Promenjeni poslovi vrednuju se po cenama i stopama iz ugovora, ukoliko postoje, a ukoliko su neodgovarajue ili ih nema, Inenjer ih odreuje na osnovu konsultacija sa izvoaem i naruiocem. Dok se takva cena ne utvrdi, Inenjer moe da odredi privremene cene i stope, da bi se omoguile isplate koje ulaze u certifikate. Ovakvo vrednovanje bie izvreno samo u sluaju da je u roku od 14 dana po izdavanju uputstva Inenjera, a pre zapoinjanja promenjenog posla, dato ili obavetenje izvoaa Inenjeru o nameri da trai ekstra plaanje ili izmenu iznosa i cena, ili obavetenje Inenjera izvoau o nameri da ih izmeni.

331

Ova odredba je veoma bitna za izvoaa, jer izostanak ovih obavetenja moe da ga dovede u situaciju da o svom troku obavi promenjeni posao. Taka 52.3. odnosi se na sluaj kada se posle izdavanja certifikata o preuzimanju za celokupne radove utvrdi da su dodaci ili smanjenja ugovornoj ceni prekoraili 15% njene vrednosti. Tada se u obzir, osim promena izvrenih po nalogu Inenjera (Variation Order), uzimaju i promene koliina radova u odnosu na predmer, a prekoraenja preko ugovorne cene vrednuju se po cenama i stopama koje u dogovoru odrede izvoa i Inenjer, odnosno samo Inenjer ako je nemogue postii sporazum. Treba rei da je ovaj lan izmenjen na tetu izvoaa, jer je i limit od 10% ugovorne cene, koji je bio propisan u treem izdanju, bio dovoljan da zatiti naruioca, dok je novi limit od 15% vrlo visok za izvoaa i smanjuje mu anse da naplati razlike koliina u odnosu na predmer.

6.3.12 Postupak za odtetni zahtev (l. 53) Procedure for Claims

Ovo poglavlje obrauje jedno od najvanijih pitanja izvoake prakse - proceduru pokretanja i realizacije odtetnog zahteva. Za razliku od prethodnih izdanja, u etvrtom je ova procedura znatno preciznije definisana, tano su formulisane obaveze i prava svih ugovornih strana, a ovim sadrajima je posveeno posebno poglavlje, umesto samo jedne take. Izvoa koji eli da pokrene postupak za ostvarivanje odtetnog zahteva, najpre o tome alje Inenjeru obavetenje kojim najavljuje svoju nameru, i to u roku od 28 dana posle dogaaja zbog koga se pojavljuje zahtev. Izvoa je obavezan da, poto se taj dogaaj odigrao, vodi aurnu evidenciju kojom bi podrao zahtev, s tim to Inenjer ima pravo da pregleda takve zapisnike i naredi izvoau da ih i dalje vodi i dostavlja mu kopije. U ve navedenom roku od 28 dana, izvoa dostavlja Inenjeru obrazloenje zahteva i obraun, s tim to se, ukoliko dogaaj koji je prouzrokovao zahtev i dalje traje, obraun smatra privremenim, a izvoa dalje periodino alje Inenjeru nove privremene obraune sa akumuliranim iznosima, sve dok mu, u roku od 28 dana po okonanju dogaaja, ne poalje konani obraun. Ako izvoa propusti da zadovolji neku od ovih procedura, tada njegov zahtev ne moe da premai iznos koji mu, na osnovu postojee evidencije, a prema odredbama o reavanju sporova, odrede Inenjer ili arbitraa. Izvoa ima pravo da vrednost realizovanog odtetnog zahteva prikljui bilo kom privremenom plaanju koje je potvrdio Inenjer. Visinu tog iznosa odreuje Inenjer, posle konsultacija sa izvoaem i naruiocem, ukoliko mu je izvoa prethodno dostavio sve potrebne podatke, a u koliko oni nisu dovoljni, izvoau pripada onaj deo iznosa koji se, prema dospelim podacima, moe utvrditi.

332

6.3.13 Oprema izvoaa, privremeni radovi i materijali (l. 54) - Contractor's Equipment, Temporary Works and Materials
Ovo poglavlje odnosi se na onu opremu, privremene radove i materijale koje izvoa doprema na gradilite, a za koje se smatra da su namenjeni iskljuivo za izvoenje radova i sa gradilita se mogu ukloniti samo uz pristanak Inenjera. U odnosu na tree izdanje, u etvrtom je ova formulacija proirena utoliko to je naglaeno da za transportna sredstva ova dozvola nije potrebna. Naruilac nije odgovoran za tete na izvoaevoj opremi, privremenim radovima i materijalima, osim u sluajevima rizika naruioca i specijalnih rizika, ali ima obavezu da prui pomo izvoau za carinu i dozvolu pri uvozu i ponovnom izvozu opreme. U etvrtom izdanju poglavlje je proireno odredbama koje se odnose na postupanje sa iznajmljenom izvoaevom opremom u sluaju okonanja ugovora, koje se inae razmatra u poglavlju "Pravni lekovi". Ovim se tite interesi naruioca, jer mu se omoguava da, u sluaju da izvoa iznajmljuje opremu, to bude takav sporazum sa vlasnikom opreme, koji mu omoguava da posle okonanja ugovora najam opreme pree na njega pod istim uslovima ili na druge izvoae koje zaposle da zavre posao. Ukoliko ovakav sporazum ne postoji, izvoa moe na gradilite da dopremi bilo koju iznajmljenu opremu, ali ukoliko postoji, izvoa to ne moe. Na taj nain, naruilac je zatien od prevelikih trokova u sluaju okonanja ugovora, a, takoe, u njegovom je interesu olakano odravanje kontinuiteta u izvoenju radova. Za izvoaa su posebno vane poslednje dve take ovog poglavlja. Prema taki 54.7. izvoa je duan da u podugovore uvrsti odredbe ovog poglavlja, koje se odnose na opremu i materijale koje podizvoa doprema na gradilite. Time se tite ne samo interesi naruioca, nego i izvoaa, to proizlazi iz lanova u poglavlju "Prenos i podugovaranje". Taka 54.8. precizira da postupci koje ovo poglavlje sadri ne ukljuuju odobrenje Inenjera za materijale i ne spreavaju ga da ih u bilo koje vreme odbije. Za izvoaa to, pre svega, znai da se, bez obzira na prava koja su mu ovim odredbama data, mora strogo pridravati specifikacija koje su ukljuene u ugovor, a koje se odnose na materijale i opremu koje on obezbeuje.

6.3.14 Merenje (l. 55-57) Measurement

Odredbama ovog poglavlja dati su postupci i procedure za merenje izvrenih koliina radova, to inae predstavlja najei predmet sporova izmeu izvoaa i Inenjera. Kako se izriito precizira u lanu 55., koliine iz predmera su predviene koliine za radove, ali ne mogu se uzeti kao stvarne i tane, koje izvoa treba da ostvari da bi ispunio svoje obaveze prema ugovoru. On naplauje radove na osnovu koliina koje merenjem utvrdi Inenjer. Pre nego to pristupi merenju, Inenjer o toj svojoj nameri pismeno obavetava ovlaenog zastupnika izvoaa, a ovaj je duan da dostavi sve potrebne podatke koje Inenjer od njega zahteva i da prisustvuje merenju. Ako izvoa, lino ili

333

preko zastupnika, ne prisustvuje merenju koje obavlja Inenjer, ono se ipak smatra ispravnim. Nacrte i podatke potrebne za merenje priprema na vreme Inenjer, a izvoa je duan da u roku od 14 dana poto bude pozvan da to uini, pregleda i ispita te dokumente, sloi se sa njima i potpie ih, jer ako to propusti da uini, smatrae se da je sa njima saglasan. Ukoliko izvoa ima primedbi na te nacrte i podatke ili ih ne potpie, onda mora da u roku od 14 dana posle ispitivanja dostavi Inenjeru pismeno obavetenje o njihovoj neispravnosti, a ovaj ih pregleda, menja ili potvruje. Ukoliko izvoa propusti da dostavi takvo obavetenje, smatrae se da je saglasan sa tim podacima i nacrtima. Radovi se mere neto, osim ako ugovorom nije drugaije predvieno. Ove odredbe odnose se na radove koji su ugovoreni po jedininim cenama, ime se ne obuhvataju ugovori koji sadre radove po paualnim cenama. Da bi se pokrili ugovori, zasnovani na paualima, ili kombinaciji paualnih i jedininih cena, u etvrtom izdanju dodata je taka 57.2., koja omoguava i tu vrstu plaanja, a prema kojoj, izvoa u roku od 28 dana po primanju pisma o prihvatu, dostavlja Inenjeru na odobrenje specifikacije za svaku stavku paualnog iznosa iz ponude. U vezi sa sadrajem ovog poglavlja, jo jednom treba podvui znaaj pravovremene i potpune korespondencije izmeu izvoaa i Inenjera u fazi izvoenja radova, posebno u situaciji kada svaki propust na tom planu za izvoaa znai da se saglasio sa postupcima i odlukama Inenjera i time izgubio ansu da zatiti svoje interese. Osim toga, treba ukazati i na injenicu da ni u etvrtom izdanju, bez obzira na primedbe, nije precizirano u kom roku od zavretka radova Inenjer treba da pristupi merenju izvrenih koliina, to je nedostatak koji svakako ide na tetu izvoaa.

6.3.15 Privremeni iznosi (l. 58) Provisional Sums

Pod ovim pojmom podrazumevaju se iznosi ukljueni u ugovor i tako oznaeni u predmeru i predraunu, za izvoenje bilo kog dela radova, nabavku materijala, robe, postrojenja ili usluga i za nepredviene dogaaje. Takav iznos se koristi iskljuivo prema odluci i uputstvima Inenjera i moe se utroiti u celosti, samo delimino ili uopte ne. Bez obzira na to da li te iznose koristi izvoa ili podizvoa, oni se dostavljaju izvoau, a on isplauje podizvoaa u skladu sa odgovarajuim lanovima ovih uslova. Sa svoje strane, izvoa je obavezan da dostavi Inenjeru sve ponude sa cenama, fakture, potvrde, obraune i priznanice o ovim iznosima, osim u sluajevima kada se posao vrednuje u skladu sa cenama i stopama iz ponude. Pojam "privremenih iznosa" uveden je, pre svega, da bi se pri izradi ponude i sklapanju ugovora omoguilo odreivanje cena i za one radove za koje u tom trenutku nije jasno da li e se i na koji nain izvesti, a odnosi se i na instituciju imenovanog podugovaraa, koja je definisana u sledeem poglavlju.

334

6.3.16 Imenovani podizvoai (l. 59.) Nominated Subcontractors

Pod ovim pojmom podrazumevaju se oni podizvoai koje bira i imenuje naruilac, a izvoa sklapa sa njima podugovor, zato to je prema odredbama ugovora duan da to uini, ili za poslove i usluge za koje su u ugovoru predvieni privremeni iznosi. Podugovor sa imenovanim podizvoaem mora da sadri odredbe kojima podizvoa preuzima takve obaveze i odgovornosti koje izvoau omoguuju da ispuni svoje obaveze prema naruiocu i obezbeuju ga u sluaju propusta podizvoaa i moguih teta i potraivanja koje moe zbog njih da ima. Ukoliko imenovani podizvoa odbije da sklopi takav podugovor, ili ukoliko izvoa moe protiv njega da uloi "razuman prigovor", naruilac i Inenjer nemaju prava da smatraju da je izvoa duan da angauje takvog imenovanog podizvoaa. Imenovanog podizvoaa plaa izvoa, koji ima pravo na nadoknadu tih trokova, s tim da dokaz o njima dostavi Inenjeru. Ako propusti da isplati podizvoaa na vreme, izvoa mora da dostavi Inenjeru pismeno obavetenje da ima razuman razlog zbog ega to nije jo uvek uinio i dokaz da je o tome pismeno obavestio imenovanog podizvoaa, jer ukoliko to ne uini, naruilac je ovlaen da direktno isplati podizvoaa, a da trokove prebijanjem naplati od izvoaa. Za izvoaa je pitanje podugovaranja, naroito imenovani podizvoai, jedno od najosetljivijih kod izvoenja radova, kako sa aspekta odgovornosti koje podizvoa ima prema njemu, i sa aspekta odgovornosti koju on ima prema naruiocu obavezama podizvoaa. Zato posebno treba obratiti panju, i to iz vie razloga, na odredbe take 59.2. koje se odnose na sluajeve u kojima izvoa ima pravo da odbije da angauje imenovanog podizvoaa. Iako iz tih odredbi proizlazi da je podugovara u ugovornom odnosu samo sa izvoaem, po izvoaa je vrlo povoljna iroka formulacija koja se odnosi na odbijanje uz "razuman prigovor", poto implicira odgovornost naruioca za izbor imenovanog podizvoaa. Meutim, sadraj ovih odredbi praktino osigurava izvoaa samo prema naruiocu, dok prema podizvoau moe da se osigura samo podugovorom, iz ega proizlazi da je za izvoaa veoma vano precizno definisanje odredbi podugovora. Ipak, i o ovom pitanju je taka 59.2. vrlo povoljna po izvoaa, poto striktno navodi neke osnovne odredbe podugovora koje imenovani podizvoa mora da prihvati, tako da izvoau ostaje da nastoji da i ostatak podugovora formulie tako da, u to veoj meri, zatiti svoje interese.

6.3.17 Sertifikati i plaanje (l. 60-62) Certificates and Payment

U ovom poglavlju utvruju se sadraji i naini formiranja razliitih dokumenata o plaanju, njihovo overavanje, isplatu, kao i rokove za pojedine akcije u okviru ovih procedura. Mesena plaanja se obavlja na taj nain to izvoa dostavlja Inenjeru izjavu koja sadri iznos na koji izvoa ima pravo s obzirom na vrednost izvrenih trajnih radova, bilo koju stavku iz predmera, procenat vrednosti dobavljenog, a jo neugraenog materijala i opreme ili bilo koji drugi iznos na koji prema ugovoru ima pravo. Na osnovu tog iznosa, eventualnih odbitaka koje izvoa treba da isplati naruiocu i retencionog iznosa, Inenjer u roku od 28 dana od prijema izjave potvruje naruiocu iznos koji treba da isplati izvoau,

335

s tim to nije obavezan da ga potvrdi ukoliko je nii od minimalnog iznosa privremenog certifikata koji se navodi u prilogu ponudi. Inenjer ima pravo da privremenim certifikatima koriguje bilo koji od prethodnih koje je izdao i da, ako neki posao nije zadovoljavajue izveden, ispusti ili reducira njegovu vrednost u bilo kom privremenom certifikatu. Retenciona svota je iznos, najee u visini od 5-10% od ugovorne cene, koju izvoa polae naruiocu kao garanciju za dobro izvrenje radova, bez obaveze da pribavi i bankovnu garanciju za dobro izvrenje poslova, s tim to se procenat retencije i njen maksimalni iznos daju u prilogu ponudi. Izvoau se deo te svote vraa po izdavanju certifikata o preuzimanju, a ostatak posle isteka perioda odgovornosti za nedostatke. Najkasnije 84 dana poto je izdat certifikat o preuzimanju u odnosu na celokupne radove, izvoa dostavlja Inenjeru izjavu o zavretku, koja sadri sve dokumente kojima se prikazuje konana vrednost izvrenog posla, bilo koji iznos za koji smatra da treba da mu se isplati i pregled vrednosti za koje predvia da e mu biti isplaene prema ugovoru. Najkasnije 56 dana po izdavanju garancije za otklanjanje nedostataka, izvoa dostavlja Inenjeru nacrt konane izjave sa pripadajuim dokumentima, koji sadre vrednost sveg obavljenog posla prema ugovoru i sve dalje iznose za koje izvoa smatra da mu po ugovoru pripadaju. Ovaj nacrt je podloan promenama, u skladu sa zahtevima Inenjera i dodatnim informacijama koje bi mu izvoa mogao dostaviti, posle ega izvoa dostavlja Inenjeru i konanu izjavu i daje naruiocu pismenu potvrdu da je svota u konanoj izjavi ukupan i konaan iznos koji mu ovaj prema ugovoru duguje. U roku od 28 dana posle toga, Inenjer dostavlja naruiocu konani certifikat, u kome navodi konani iznos koji je ovaj prema ugovoru duan i iznos koji duguje izvoau ili izvoa njemu, kada se od konanog iznosa odbiju sva plaanja koja je naruilac ve izvrio i eventualna ugovorna kazna. Mesena plaanja naruilac je duan da izvri u roku od 28 dana poto je primio privremeni certifikat, a plaanja po konanom certifikatu u roku od 56 dana. Ukoliko propusti da izvri plaanje, na te iznose se dodaju kamate po stopi iz priloga ponudi, poev od datuma do kog su morali biti plaeni. Ugovor se smatra izvrenim tek kada Inenjer potpie certifikat za otklanjanje nedostataka, u kome se navodi datum do kog je izvoa morao da ispuni sve svoje obaveze i dostavi ga naruiocu. Ovaj certifikat se izdaje u roku od 28 dana po isteku perioda odgovornosti za nedostatke, ali bez obzira na to izvoa i naruilac ostaju odgovorni za ispunjavanje bilo koje ugovorne obaveze koja se pre toga pojavila, a bila je neizvrena u trenutku obaveze koja se pre toga pojavila, a bila je neizvrena u trenutku izdavanja certifikata i sve do njenog ispunjenja smatra se da izmeu stranaka ugovor ostaje na snazi. U odnosu na prethodna izdanja, ovo poglavlje je pretrpelo najvee izmene. Ranije je vladalo miljenje da uslovi o plaanju i cene ne mogu da se unificiraju i da je bolje posebno ih ustanovljavati za svaki konkretan ugovor, pa su, kao posledica toga, odredbe o ovoj oblasti spadale u deo II, a u delu I su bile definisane neke minimalne opteprimenjivane procedure i pravila. Meutim, praksa je pokazala da je potrebno da se vre formuliu prava i obaveze ugovornih strana o finansijskoj realizaciji posla, a, takoe, i da je i za izvoae i za investitore korisnije da se definiu to sveobuhvatniji opti uslovi kojima bi se pokrila ova oblast. Rezultat takvog stava je znatno proireno poglavlje "Certifikati i

336

plaanje" etvrtog izdanja FIDIC-ovih optih uslova, gde su definisani svi bitni postupci i procedure, rokovi za njihovo sprovoenje, kao i sadraj i formulisanje svih kljunih dokumenata, dok se u delu II samo preciziraju pitanja valuta, mesta plaanja i avansa.

6.3.18 Pravni lekovi (l. 63, 64) Remedies

Odredbama ovog poglavlja definisana su prava, ovlaenja, obaveze i naini postupanja ugovornih strana u situaciji kada zbog nekakvog propusta izvoaa naruilac stie pravo na okonanje ugovora. U takvim sluajevima, koji su navedeni u taki 63.1., naruilac ima pravo da posle 14 dana poto je o tome obavestio izvoaa, ue na gradilite, okona njegov angaman prema ugovoru i zatim sam zavri radove ili angauje drugog izvoaa da to uini, pri emu ima pravo da za to iskoristi izvoaevu opremu, privremene radove i materijal, ukoliko smatra da su podesni. Posle ulaenja i okonanja, izvoa u roku od 14 dana prenosi na naruioca i sve privilegije bilo kog sporazuma o nabavci roba, materijala, usluga ili izvoenja, koje je do tada sklopio, a nije realizovao. Izvoa ima pravo na sumu koju je do tada zaradio prema ugovoru, kao i na naknadu za opremu, privremene radove i materijale koje je naruilac zadrao na gradilitu. Ako posle okonanja radova i postupaka iz poglavlja "Certifikati i plaanje" treba izvriti jo neka plaanja na relaciji izvoa naruilac, ona se tek tada obavljaju. U vezi sa ovim odredbama treba naglasiti da po njima naruilac pokree postupak okonanja ugovora poto je dobio od Inenjera pismenu potvrdu da su nastupile okolnosti koje mu to omoguavaju. Bilo je miljenja da ovakvo reenje nije zadovoljavajue i da bi ispravnija bila procedura po kojoj bi, u sluaju navedenih propusta, Inenjer najpre pismeno obavestio izvoaa o nameri da izda pismenu potvrdu naruiocu, pa tek ukoliko ovaj u odreenom roku ne otkloni te propuste, izdao potvrdu. Takvo reenje bi ilo pre svega u prilog izvoau, ali i naruiocu, koji u sutini snosi odgovornost prema izvoau u sluaju da je potvrda prema kojoj je postupio bila neistinita, ali bez obzira na to ovaj predlog nije usvojen. Osim svega navedenog, za izvoaa je bitno da se skrene panja i na injenicu da, bez obzira na ovde definisane sankcije, prava naruioca ne iskljuuju i primenu onih mera koje lokalni pravni sistem predvia za sluaj neizvravanja ili loeg izvravanja ugovornih obaveza, to bi izvoa trebalo da ima u vidu jo u fazi istraivanja trita, da bi se na vreme informisao o tim merama. Ovo poglavlje sadri i lan koji se odnosi na situaciju kada, zbog odreenih okolnosti, Inenjer proceni da je potrebno da izvoa preduzme neke hitne postupke zbog sigurnosti radova. Ukoliko izvoa nee ili ne moe da ih sprovede, naruilac ima pravo da angauje druge osobe da to uine i da, posle toga, od izvoaa nadoknadi trokove.

337

6.3.19 Specijalni rizici (l. 65) Special Risks

U specijalne rizike spadaju svi rizici naruioca, osim ako naruilac upotrebi ili zauzme radove, greke u projektima Inenjera, delovanja prirodnih sila i ratova, oruanih pobuna i revolucija van zemlje u kojoj se radovi izvode. U sluaju specijalnih rizika izvoa nije obavezan da plati odtetu za razaranja i tete na radovima, imovini naruioca ili treih osoba, povrede ili gubitak ivota. To i jeste sutinska razlika izmeu specijalnih i rizika naruioca, poto rizici naruioca definiu okolnosti koje oslobaaju izvoaa od snoenja rizika za radove u toku izgradnje do izdavanja potvrde o zavretku radova, dok specijalni rizici definiu finansijske posledice teta koje bi, zbog navedenih okolnosti, mogle da nastanu, ime se taj pojam vezuje uglavnom za fazu finansijske realizacije posla. Svi poveani trokovi izvoaa, koji su posledica specijalnih rizika, nadoknauju mu se tako to Inenjer odreuje dodatak ugovornoj ceni, s tim to treba naglasiti obavezu izvoaa da, im ti trokovi nastanu, o tome pismeno obavesti Inenjera. U sluaju izbijanja rata za vreme trajanja ugovora, izvoa je duan da preduzme sve to je u njegovoj moi da zavri radove, pod uslovom da naruilac ima pravo da okona ugovor tako to o tome pismeno obavetava izvoaa. Pri tome je naruilac duan da plati izvoau za sve izvrene radove prema dokumentaciji, materijale i postrojenja isporuena izvoau za potrebe radova, uklanjanje izvoaeve opreme i njeno otpremanje u glavno sedite u domovini, povratak osoblja i radnika, a izvoa je duan da vrati naruiocu nevraene avanse. Sve ove iznose utvruje Inenjer. Ove odredbe, koje se odnose na sluaj ratne situacije u zemlji u kojoj se radovi izvode, bile su kritikovane posle objavljivanja treeg izdanja, ali ni jedna od primedbi i predloga nisu prihvaeni ni u etvrtom izdanju. Najvie je kritikovano reenje prema kome pravo da raskine ugovor u sluaju rata ima samo naruilac, a ne i izvoa, to je smatrano za neprihvatljivo. Osim toga, misli se da bi pravo da se raskine ugovor trebalo da postoji ne samo ako doe do izbijanja rata u toku izvrenja ugovora, nego i ukoliko rat postoji u toku sklapanja ugovora, ali se tetne posledice rata pojave kasnije u toku izvrenja, to takoe nije prihvaeno. I na kraju, postojao je i predlog, za poglavlje "Obustava", prema kome bi, u sluaju izbijanja rata, ugovorne strane imale pravo ne samo na raskid ugovora, ve i na mogunost da samo privremeno obustave izvrenje ugovora, ali se ni to nije nalo u etvrtom izdanju.

6.3.20 Osloboenje od izvrenja (l. 66) Release from Performance

Ovo poglavlje odnosi se na situaciju kada su posle izdavanja pisma o prihvatu nastupile okolnosti koje su van kontrole ugovornih strana, a zbog kojih je bilo koja strana spreena ili zakonski onemoguena da ispunjava svoje ugovorne obaveze, tako da se stranke oslobaaju daljeg izvrenja ugovora. U tom sluaju naruilac isplauje izvoaa kao da je ugovor okonan zbog specijalnih rizika.

338

Sadraj ovog poglavlja baziran je na pojmu "frustration", koji oznaava nemogunost ispunjenja ugovornih obaveza usled okolnosti van kontrole ugovornih strana, a koji je jedna od karakteristinih institucija britanskog pravnog sistema. Nastala je sredinom XIX veka, kao posledica nastojanja da se ublai jedan od tipinih stavova engleskog prava, prema kome ne postoje okolnosti koje bi opravdale ugovornu stranu koja je sklapanjem ugovora preuzela obavezu, da tu obavezu ne ispuni. Po svojoj prirodi "frustration" je najblii pojmu "vie sile", koji primenjuje evropsko kontinentalno pravo, ali njihova sutinska razlika je u tome to "via sila" moe biti privremenog karaktera, dok je "frustration" dogaaj koji definitivno onemoguava izvrenje ugovora. U tom smislu je predlagano da se odredbe ovog poglavlja priblie neto elastinijem pojmu kakav je "via sila", ali ni u etvrtom izdanju to nije uinjeno, tako da treba naglasiti da je u pitanju primene, neophodno poznavanje sutine i sadraja pojma "frustration" u okviru "Common Law".

6.3.21 Reavanje sporova (l. 67) Settlement of Disputes

Ako se pojavi bilo kakav spor na relaciji izvoa - naruilac, takva sporna stvar se prvo upuuje Inenjeru, sa pismenim obavetenjem drugoj strani, a Inenjer najkasnije 84 dana nakon toga obavetava obe strane o svojoj odluci, pri emu izvoa obavezno nastavlja sa radovima. Ako neka od strana nije zadovoljna odlukom, u roku od 70 dana obavetava drugu stranu, uz kopiju Inenjeru, da namerava da zapone sa arbitraom. Posle toga, ugovorne strane imaju 56 dana da ree spor mirnim putem, ukoliko to ele, mada na to nisu obavezne, a posle isteka tog roka, spor dolazi na arbitrau. Arbitraa moe zapoeti pre ili posle zavretka radova, pod uslovom da se obaveze naruioca, izvoaa i Inenjera nisu promenile zbog arbitrae koja se vodila u toku radova. Ukoliko naruilac ili izvoa propuste da obaveste o nameri da zaponu arbitrau, odluka Inenjera o spornom pitanju postaje punovana, pa ako bilo koja strana propusti da joj udovolji, druga strana ima pravo da odmah preda spor na arbitrau. Kao i poglavlje "Postupak za odtetni zahtev" i ovo poglavlje je znaajno revidirano u odnosu na tree izdanje. Promene su se, uglavnom, kretale ka preciznijem definisanju procedura oko ovih problema, kao i tanijeg formulisanja prava, dunosti i ovlaenja koja izvoa, naruilac i Inenjer u takvim sluajevima imaju. Iako su ovakve izmene bile u interesu svih uesnika u izvravanju ugovora, treba rei, s obzirom da je u ovim poglavljima sadrana sutina kvazi-arbitrane uloge Inenjera i da takva njihova priroda nije izmenjena ni u etvrtom izdanju, da je za izvoaa izuzetno znaajno da u svim fazama realizacije investicionog projekta, a posebno u fazi izvoenja radova na gradilitu, naroitu panju obrati na odredbe ovih poglavlja.

6.3.22 Obavetenja (l. 68) Notices

Prema odredbama ovog poglavlja, svi certifikati, obavetenja ili uputstva koja naruilac ili Inenjer prema ugovoru treba da daju izvoau, dostavljaju mu se potom ili na neki drugi

339

nain, na adresu koju je odredio. Ukoliko Naruilac ili izvoa menjaju adresu u zemlji gde se izvode radovi, o tome pismeno obavetavaju drugu stranu, uz kopiju Inenjeru. Ukoliko Inenjer to ini, on o promeni adrese obavetava pismeno obe strane. Ovo poglavlje je za izvoaa znaajno zato to dokumentacija, koja se formira ovakvom korespondencijom u toku izvoenja radova, u fazi finansijske realizacije posla predstavlja osnov za naplatu izvrenih radova, i bazu na osnovu koje se formira odtetni zahtev.

6.3.23 Propust naruioca (l. 69) Default of Employer

Postoje situacije u kojima zbog propusta naruioca, a to su prema odredbama ovog poglavlja neplaanje, neizdavanje potrebnih certifikata, steaj i obavetenje izvoau da vie nije u mogunosti da izvrava svoje ugovorne obaveze zbog nepredvienih tekoa ili privrednih promena, izvoa ima pravo da okona svoj angaman prema ugovoru. On to ini tako to naruioca pismeno obavetava o odluci da okona ugovor i kada posle 14 dana ta odluka postane punovana, uklanja svoju opremu sa gradilita. Naruilac tada plaa kao da su u pitanju specijalni rizici, ali i nadoknauje sve gubitke i tete koje izvoa trpi zbog okonanja ugovora. Kada izvoa ne plaa, izvoa ima mogunost i da obustavi posao ili da smanji tempo odvijanja radova, 28 dana poto je o toj nameri pismeno obavestio naruioca i Inenjera. Kada naruilac izmiri svoje dugove u iznosu koji ine sva dospela plaanja i kamate na njih, izvoa nastavlja radove, s tim da ima pravo da mu se nadoknade trokovi zbog kanjenja, u iznosu koji odreuje Inenjer i koji se dodaje ugovornoj ceni. U ovom poglavlju IV izdanja, povoljnije je definisana zatita interesa izvoaa i poveana su njegova prava pri okonanju ugovora zbog propusta naruioca, u odnosu na ona koja je imao prema treem izdanju. Posebno treba naglasiti dve izmene, a obe se odnose na neispunjavanje obaveza naruioca pri plaanju. Kao jedna od sankcija uvedene su kamate, danas jedna od osnovnih zatita u takvim sluajevima, a, koje u treem izdanju nisu ni pominjane. Izvoa bi, znai, u fazi izrade ponude i sklapanja ugovora, trebalo da nastoji da visina te kamate bude utvrena tako da premauje kamatu koja se normalno primenjuje za valutu u kojoj se plaa. Druga izmena definie mogunost koja je data izvoau, da, kao meru koja u sluaju neplaanja prethodi okonanju ugovora, primeni smanjenje brzine odvijanja ili privremenu obustavu radova. Formalno, ovakvo reenje pogoduje obema stranama, ali, sutinski je titi interese izvoaa, koji je u proces realizacije investicionog projekta uao radi ostvarenja profita, i za koga raskid ugovora, iz bilo kojih razloga, znai da taj cilj nee postii.

340

6.3.24 Promene u trokovima i zakonodavstvu (l. 70) Changes in Cost and Legislation
Usled promena u trokovima rada i materijala, ugovorna cena se moe promeniti za neki iznos koji se odreuje na nain utvren u delu II. Ugovorna cena moe da se promeni i usled promena u zakonodavstvu zemlje u kojoj se radovi izvode, a potuju se samo one promene koje nastanu od 28 dana pre poslednjeg datuma za dostavu ponuda za ugovor pa nadalje. U tom sluaju, Inenjer utvruje iznos za koji se menja ugovorna cena posle konsultacija sa izvoaem i naruiocem i o tome ih pismeno obavetava. Sa aspekta izvoaa, u ovom poglavlju, vano da se prate promene u zakonodavstvu i kretanju cena, ne samo u fazama istraivanja trita i formiranja baze istorijskih podataka, ve i u fazi formiranja ponude, kada je blagovremena i sveobuhvatna informisanost o tim oblastima posebno znaajna.

6.3.25 Devize i devizni kurs (l. 71, 72) Currency and Rates of Exchange
Ovim poglavljem su odreena prava izvoaa na naknadu tete ili gubitaka od strane naruioca, ukoliko u zemlji u kojoj se radovi izvode, i to od 28 dana pre poslednjeg datuma za dostavljanje ponude i nadalje, doe do promene deviznih teajeva ili nametanja ogranienja u transferu deviza. Osim toga, odredbama ovog poglavlja pokriven je i sluaj kada naruilac zahteva od izvoaa da ponudu izrazi samo u jednoj valuti, a da se plaanje obavlja u vie valuta. Tada se stope zamena valuta daju u delu II, a, ako se to ne uini, usvajaju se one koje daje centralna banka zemlje u kojoj se radovi obavljaju, na dan 28 dana pre poslednjeg datuma za podnoenje ponude. Poto i ovo poglavlje, kao i prethodno, u sutini slui da zatiti izvoaa od promena u lokalnoj ekonomiji i pravu, to i ovde treba istai znaaj informisanosti izvoaa o tim kretanjima, naroito u fazi formiranja ponude, ali i u svim ostalim fazama realizacije investicionog projekta.

341

6.4

Pravni propisi o izgradnji objekata na naem tritu

6.4.1. Zakon o izgradnji objekata

Osnovna pravila graenja objekata kod nas navedena su u Zakonu o izgradnji objekata (Sl. glasnik RS, br. 44/95 i 24/96). Prema Zakonu nain ustupanja radova (a pod radovima se uglavnom podrazumeva izrada tehnike dokumentacije i gradjenje objekta), definie investitor. Na raspolaganju su mu tri, ranije pomenuta, modela: neposredna pogodba. javno nadmetanje (ili javna licitacija), i pozivna licitacija prikupljanjem ponuda.

Da bi neka firma mogla da uestvuje u izradi projektne dokumentacije i graenju objekta, potrebno je da poseduje ovlaenje, koje izdaju nadleni dravni organi, tj. Ministarstvo graevina. Osim ove injenice, Zakon praktino ne postavlja druge formalne uslove investitoru za izbor izvoaa. Registracija, odnosno licenziranje firmi za rad u graevinarstvu, obuhvaeno je lanovima 15 i 32 Zakona i to je uobiajen nain predkvalifikacije u graevinskoj praksi mnogih zemalja. Posebno, za dravne projekte za koje je nadleno Ministarstvo graevina, uslovi dobijanja licenzije su pootreni. U Zakonu je dobro razraena metodologija ustupanja radova. U sluaju javne licitacije, potrebno je da investitor javno oglasi uslove ustupanja radova i ostavi rok od najmanje 15 dana za dostavu ponuda. Da bi obezbedio uee samo ozbiljnih ponuaa, investitor moe da uvede obavezu polaganja ponudbene garancije, koja se u sluaju ne prihvatanja ponude vraa izvoau. U uslovima javnog ustupanja radova se navode kriterijumi kojima e se investitor rukovoditi prilikom selekcije ponuda, a mora biti ispotovana i procedura zvaninog otvaranja ponuda. Posebno je interesantan lan 48 Zakona, taka 8, u kojoj se nagovetava da e Ministarstvo graevina u budunosti blie definisati nain ustupanja radova putem javnog nadmetanja, to bi moda trebalo da rezultira i prvim zvaninim tipskim ugovornim uslovima za rad u graevinarstvu na naem tritu. Ovakav pristup zasluuje ohrabrenje i pohvalu. U meuvremenu, kao ilustracija, moe se pogledati primer dat u poglavlju 6.4.2, gde je prikazan pokuaj iz prakse da se formalizuje ustupanje radova na izgradnji jednog poslovnog objekta. Za nestandardnije projekte preporuljiva je primena pozivne licitacije, tj. prikupljanje ponuda izvoaa koji su, po miljenju investitora, podobni za realizaciju projekta. Podobnost izvoaa investitor moe oceniti slobodno, ili moe organizovati javni predkvalifikacioni konkurs. Iako je ovaj nain ustupanja radova manje razraen u Zakonu, bez blieg definisanja ulaznih podataka (upita) za izradu ponude, moe se rei da se on razlikuje od javne licitacije uglavnom po tome to investitor poziva samo odreene izvoae, a ne sve zainteresovane.

342

Vano je jo jednom naglasiti da uslove za ustupanje radova, bilo da je u pitanju javna ili pozivna licitacija, odreuje investitor. Ustupanje izvoenja poslova graenja izvoau ija ponuda nije najpovoljnija u smislu utvrenih kriterijuma, daje pravo najpovoljnijem ponuau na naknadu tete. teta u tom sluaju, po pravilu, obuhvata samo trokove uea ponuaa u postupku prikupljanja ponuda, a ne i izgubljenu dobit (jer ugovor jo nije ni zakljuen). Za ocenu koja je ponuda najpovoljnija nije, naravno, uvek odluujua samo nia cena radova, jer je cena samo jedan od elemenata koji se imaju uzeti u obzir kad se odluuje o najpovoljnijoj ponudi. Ocenjivanje najpovoljnije ponude vri se prema svim uslovima investitora, meu kojima znaajno mesto treba da zauzima podobnost izvoaa (dosadanje izvoake reference na istim ili slinim projektima, kadrovska i materijalna ekipiranost i dr.). [81] Prilikom ustupanja radova neposrednom pogodbom, investitor neposredno bira ponuaa kome eli da ustupi radove. Ovaj oblik ustupanja radova se najee primenjuje kod manjih radova, kada je u pitanju ogranieni broj subjekata koji su u stanju da obave odreene radove ili da isporue odreenu vrstu usluga, kada su radovi hitne prirode ili se radi o radovima ija je vrednost mala. Bilo kakvo nametanje "pravila igre" za ovu vrstu uspostavljanja poslovnog kontakta izmeu privrednih subjekata bilo bi necelishodno. Iz tog razloga l. 48 Zakona o izgradnji objekata Republike Srbije predvia da e se odgovarajuim podzakonskim aktom (tj. preporuenim optim uslovima) urediti samo postupak javnog nadmetanja i prikupljanja ponuda. [81] Zakon definie i pravila kojih se treba pridravati tokom izrade tehnike (projektne) dokumentacije. Ova dokumentacija radi se u nekoliko etapa (generalno reenje, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat, projekat izvedenog objekta). Propisani su minimalni uslovi koje projektanti moraju da zadovolje, posebno za standardne objekte, a posebno za kompleksnije dravne objekte od ireg znaaja. Izrada projektne dokumentacije podlee zakonskoj kontroli (reviziji) i proveri usaglaenosti sa dokumentima vieg nivoa, kao to je urbanistika i planska dokumentacija. Detaljnije se tehnologijom i regulativom u oblasti projektovanja bavi poglavlje VII.

6.4.2. Primer: Obrazac ponude i posebni uslovi za ustupanje izvoenja radova na izgradnji poslovnog objekta
U svetskoj, pa i jugoslovenskoj praksi nije neobino da znaajniji investitori pokuavaju da zatite svoje interese i obezbede bolju kontrolu realizacije projekta propisujui sopstvene uslove ustupanja radova. Takav pristup je i opravdan, kada se ima u vidu da investitoru, koji eli i moe da izgradi odreen objekat, niko ne moe nametati ugovorna reenja koja nisu u skladu sa njegovim interesima. Investitor, jedino, prilikom koncipiranja svojih uslova za prikupljanje ponuda, vrednovanje izvoaa i izdavanje radova mora da vodi rauna o zakonskoj regulativni i potovanju zakonskih normi (kod nas je re prvenstveno o Zakonu o izgradnji, ali i o drugim relevantnim zakonima). U nastavku navodimo primer dokumenata kojima investitor poziva izvoae da daju svoje ponude, propisujui istovremeno pravila igre za fazu izgradnje objekta kroz posebne uslove budueg ugovora o izgradnji.

343

Tekst konkursa
Na osnovu odluke Komisije koju je formirao generalni direktor FIRME pozivamo vas da uestvujete u prikupljanju ponuda za ustupanje radova za izgradnju poslovnog objekta PALATA FIRME na uglu Ulice 1 i Ulice 2 u Beogradu. 1. Predmet ustupanja je: 2. 3. 4. 5. izvoenje radova na sanaciji temeljne jame za projektovani objekat; izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova; izvoenje radova na unutranjim instalacijama; izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova na trafo i dizelagregatskoj stanici; opremanje objekta fiksnim nametajem. _____________________________________

Objekat ima neto povrinu _____________________________________ Planirani poetak radova je Rok zavretka radova je _____________________________________ Zavretkom radova smatra se dan dobijanja upotrebne dozvole Elaborat za nadmetanje sadri: Poziv za uestvovanje na pozivnoj licitaciji Licitacioni elaborati

6. 7.

Elaborat za nadmetanje se preuzima od investitora uz dokaz da je izvrena uplata ____________ din. na iro raun FIRME br. _______________ Tehnika dokumentacija se stavlja na uvid ponuaima u prostorijama FIRME svakog radnog dana od __ do __ asova. Za sva potrebna tumaenja izvoa se mora najaviti ovlaenom licu naruioca _________________ na tel. ______________ i ugovoriti svoj dolazak. FIRMA zadrava iskljuivo pravo da u periodu koji je odreen za davanje ponude, vri dopune i izmene licitacione dokumentacije. Sva eventualna objanjenja, izmene i dopune dae se iskljuivo pisano u formi aneksa koji potpisuje i overava ovlaeno lice FIRME. Ponuai mora da ponude izvoenje svih radova predvienih tehnikom dokumentacijom.

8.

9.

10. Ponudu formirati uz uvaavanje Posebnih uslova. Ovi uslovi su sastavni deo ponude. 11. Dokumentacija uz ponudu pored uobiajene dokumentacije koja se dostavlja uz ponudu i one koja je predviena Posebnim uslovima treba da sadri i izjavu da je Ponua posetio i briljivo ispitao lokaciju budueg gradilita, bliu i dalju okolinu, da se detaljno upoznao sa prirodom i obimom predstojeih radova, poloajem svih podzemnih i nadzemnih instalacija, lokacijom deponija, nainom odravanja komunalija i svim eventualnim smetnjama i ogranienjima u prilasku

344

gradilitu, da je ispitao i utvrdio izvore snabdevanja materijalom i energijom, kao i sve ostale okolnosti koje utiu na davanje ponude i izvoenje radova. Posebno je vano da Ponua sagleda i obuhvati svojom ponudom i radove koji su uslov za nesmetano funkcionisanje ostalog dela objekta kao i radove na zatiti okolnih objekata. Takoe, u Izjavi treba da stoji da je Ponua upoznat sa tehnikom dokumentacijom i da su ponudom obuhvaeni svi radovi koji garantuju funkcionalnost objekta, kao i da je izvrena kontrola koliina iz licitacionog elaborata. Sadraj Ponude i pratee dokumentacije detaljno je prikazan u Posebnim uslovima. 12. Licitaciona dokumentacija, ponuda i prilozi uz ponudu predstavljaju sastavni deo ugovora i iz tog razloga mora da budu obraeni na sledei nain: Ponua mora sve stranice licitacionog elaborata da overi svojim peatom ime potvruje da je detaljno prouio dokumentaciju. Sva prazna mesta mora da popuni itkim tampanim slovima, mastilom. Ponua ne sme da brie tekstove u licitacionom elaboratu, a u sluaju ispravljanja greaka u tekstu ili ciframa, duan je da napisano precrta i iznad toga upie ispravan tekst ili cifre. Ispravke mora da budu overene parafom i peatom. Ukoliko Ponua upie u licitacioni elaborat nejasan tekst ili cifre, odnosno ne postupa u svemu kako je naznaeno u ovom uputstvu, FIRMA moe takvu ponudu da smatra neispravnom. FIRMA ne priznaje Ponuau bilo kakve trokove koje moe imati oko pripreme i izrade svoje ponude. ponuda se dostavlja na licitacionom elaboratu investitora; ponuda se dostavlja u posebnom zapeaenom kovertu sa naznakom: "PONUDA ZA IZGRADNJU OBJEKTA" i "NE OTVARAJ"; sve ponude koje stignu u Firmu posle _______________ nee se uzeti u obzir.

13. Dostavljanje ponude: -

14. Sve ponude koje dospeju u FIRMU u roku (navedenom u prethodnom lanu) bie otvorene komisijski i u prostorijama FIRME, adresa ______________________. O danu i vremenu otvaranja ponuda Ponua e biti naknandno pismeno obaveten. Otvaranju ponuda mogu prisustvovati ovlaeni predstavnici Ponuaa koji Komisiji za izbor izvoaa predaju uredno ovlaenje. O rezultatu nadmentanja uesnici e biti obaveteni u roku od 15 dana od dana otvaranja ponuda. Sva obavetenja o nadmentanju mogu se pribaviti kod investitora, lino ili telefonom _______________.

345

Obrazac ponude
Na osnovu pismenog poziva Br. ______________ od ____________ Licitacionog elaborata podnosimo PONUDU za izgradnju poslovnog objekta PALATA FIRME na uglu Ulice 1 i Ulice 2 u Beogradu , a prema sledeem: 1. Prihvatamo da radove izvedemo u svemu prema odobrenoj tehnikoj dokumentaciji i Posebnim uslovima koje smo detaljno prouili i prihvatamo ih u celosti, to potvrujemo potpisom uslova. Ukoliko budemo izabrani za izvoaa radova, prihvatamo da ugovor o izvoenju radova zakljuimo u svemu prema priloenim Posebnim uslovima za ustupanje izvoenja radova na izgradnji poslovnog objekta PALATA FIRME. 2. Nudimo izvoenje radova sa sledeim elementima: a) Izvoenje svih radova ukljuujui i sve eventualne vikove i nepredviene radove za ukupnu sumu od ___________________________ din/DEM (slovima: __________________________________) sa vanou na dan _____________. b) Rok zavretka svih radova je ___________________ od dana uvoenja u posao nezavisno od vikova, nepredvienih i naknadnih radova. c) Opcija ponude je ____ kalendarskih dana d) Iznos inidbene garancije daemo, u roku od _____________ dana nakon isteka opcije ponude, pristupiti sklapanju ugovora po ponuenim uslovima je ______________din/DEM (slovima____________________________________). e) Garantni rok za izvrene radove iznosi _______________ . 3. Sastavni deo ove ponude ine: a) Potpisani Posebni uslovi za ustupanje izvoenja radova b) Predmer radova sa ponuenim jedininim cenama po pozicijama radova i ukupnom cenom kotanja. c) Izjava da je ponua pre podnoenja ponude upoznat sa dokumentacijom i lokacijom na kojoj e se graditi objekat, poloajem svih podzemnih i nadzemnih instalacija, lokacijom deponija, nainom odravanja komunalija i svim eventualnim smetnjama i ogranienjima u prilasku gradilitu, da je ispitao i utvrdio izvore snabdevanja materijalom i energijom, kao i sve ostale okolnosti koje utiu na davanje ponude i izvoenje radova, da je ponuda sainjena na osnovu tehnike dokumentacije i Posebnih uslova, da je izvrena kontrola koliina i da su ponudom obuhvaeni svi radovi koji garantuju funkcionalnost objekta. d) Generalni dinamiki plan izvoenja svih radova na objektu formiran je primenom tehnike mrenog planiranja uz korienje jednog od savremenih raunarskih programa za planiranje. e) Jedinine cene radne snage sa vaeom vrednou obraunskog faktora na radnu snagu F sa vanou na dan iz take 2.a) f) Rezultati poslovanja za prethodne dve godine overeni od poslovne banke. i preuzetog

346

Podaci o struno-tehnikom kadru, mehanizaciji i strunim radnicima koje bismo angaovali na predmetnim radovima. h) Spisak slinih poslova koje smo izveli. i) Spisak potencijalnih kooperanata koje nameravamo da angaujemo. j) Izjava o naknadi eventualno priinjene tete Naruiocu u sluaju od odustajanja od navedenog posla. k) Akceptni nalog u ponuenom iznosu inidbene garancije da emo pristupiti zakljuivanju ugovora u svemu prema Elaboratu za nadmetanje i dostavljenoj ponudi l) Spisak poslova na kojima smo trenutno angaovani, sa rokovima kada ih zavravamo. m) Spisak ukupne mehanizacije i strunih kadrova. g) (Napomena: Potrebno je kompletan materijal sloiti po takama iz ponude i jasno naznaiti na koju se taku ponude odnosi. ) U Beogradu, __________________ godine IZVOA:

POSEBNI USLOVI za ustupanje izvoenja radova na izgradnji poslovnog objekta PALATA FIRME na uglu Ulice 1 i Ulice 2 u Beogardu I OSNOVNE ODREDBE lan 1. Ovim posebnim uslovima blie se odreuju prava i obaveze izmeu: NARUIOCA RADOVA: i IZVOAA RADOVA: FIRMA, (Adresa) (u daljem tekstu "NARUILAC") Preduzee koje bude izabrano za izvoenje (u daljem tekstu ovih Uslova "IZVOA") radova

izmeu kojih e biti zakljuen ugovor o izgradnji PALATE FIRME. lan 2. Definicije pojmova: U ugovoru izmeu Naruioca radova i Izvoaa radova, kao i u ovim uslovima, sledee rei i izrazi imae znaenje koje im se ovim lanom odreuje. "Naruilac" - znai stranku koja zapoljava Izvoaa .

347

"Izvoa" - znai preduzee koje je izabrano za izvoenje radova, iju je ponudu Naruilac prihvatio, sa njim zakljuio ugovor i obuhvata njegove predstavnike i preduzea na koje je Izvoa, na osnovu dozvole Naruioca, preneo svoja odreena prava i obaveze. "Nadzorni organ" - znai inenjer ili inenjeri koje Naruilac imenuje i o tome pismeno obavesti Izvoaa da e delovati kao nadzorni organi za potrebe realizacije ugovora "Konsultant" - znai struno lice koje angauje Naruilac radi to breg, ekonominijeg i kvalitetnijeg ostvarenja ugovora "Radovi" - obuhvataju sve radove predviene projektom, pripremne i privremene radove, obuhvaene ili neobuhvaene u investiciono-tehnikoj dokumentaciji, neophodne za izgradnju i upotrebu i funkcionalnost objekta "Naknadni radovi" - obuhvataju radove, odnosno pozicije radova, za koje Naruilac daje poseban pismeni nalog Izvoau i pre izvoenja ovih radova mora da su pismeno utvrene koliine i cene radova. "Privremeni radovi" - znae sve privremene radove, ma koje vrste, koji su potrebni za ili oko izvrenja ili odravanja radova. "Dinamiki plan" - znai terminisanje izvoenja Radova, koliina bitnih resursa i finansija u toku vremena "Gradilite" - znai zemljite ili druga mesta na kojima se radovi obavljaju, te ma koje drugo zemljite ili mesto koje Naruilac odredi kao mesto za rad ili za bilo koju drugu svrhu. "Trokovi" - ukljuuju i reijske trokove, kako one na gradilitu tako i one van gradilita. Rei u jednini takoe obuhvataju i mnoinu, kao i obratno, gde to celokupni smisao iziskuje lan 3. Radovi moraju da budu izvedeni u svemu prema: - zakljuenom ugovoru; - odobrenoj tehnikoj dokumentaciji za izvoenje radova koju je obezbedio Naruilac; - vaeim tehnikim propisima, standardima i normativima za radove; - Zakonu o izgradnji objekata; - tehnikom uputstvu nadlenog nadzornog organa Naruioca, bez prava nadzornog organa da stvara nove finansijske obaveze mimo obaveza po Ugovoru o izvoenju radova; - tehnikim i drugim uputstvima Konsultanta Naruioca; - prema odredbama ovih Uslova.

lan 4.

348

Ovi uslovi su sastavni deo Ugovora o izgradnji. U sluaju nesaglasnosti Uslova i Ugovora, vae odredbe Ugovora. Potpisivanjem Ugovora Izvoa prihvata ove uslove u celosti i obavezuje se da izvri sve svoje obaveze prema Naruiocu u skladu sa ovim Uslovima. II PREDMET USTUPANJA, UGOVARANJA I IZVOENJA RADOVA lan 5. Predmet ustupanja, ugovaranja i izvoenja radova je poslovna palata FIRME na uglu Ulice 1 i Ulice 2 u Beogradu, kao i Trafo-stanica i Dizelagregatska stanica sa poslovnim prostorom u Ulici 1. Radovi obavezno obuhvataju sledee: 1. graevinske i zanatske radove na obezbeenju temeljne jame; 2. graevinske i graevinsko-zanatske radove na izgradnji objekta; 3. instalaterske radove na izgradnji objekta; 4. opremanje objekta fiksnim nametajem. Izvoa e, o svom troku, izvriti graevinske, zanatske, instalaterske, zavrne i druge radove, koji se ne navode odvojeno, ali su neophodni za kompletiranje i funkcionalnost objekta. Predmet ovih uslova je blie odreen odobrenom investiciono-tehnikom dokumentacijom. III CENA

lan 6. Cena se daje po jedinici mere i ukupno za svaku poziciju radova i to posebno cena materijala i posebno cena radne snage. Mnoenje cena materijala i radne snage po jedinici mere pozicije sa koliinom radova te pozicije daje cenu te pozicije radova, primenom sledee formule: KxM + KxR=C Gde je : K - koliina radova; M - cena materijala po jedinici mere pozicije; R - cena radne snage po jedinici mere pozicije; C - ukupna cena pozicije.

Cene e biti date u dinarima, sa vanou na dan ________godine. Cene uvoznih materijala i opreme bie date u DEM. Zbir vrednosti svih pozicija radova predstavlja ukupnu cenu koja obuhvata i sve nepredviene i vikove radova koji se mogu ili su se mogli sagledati do zakljuenja

349

ugovora, a na osnovu tehnike dokumentacije, stanja na terenu za izvoenje, prethodnih ispitivanja, merenja, istraivanja terena i podataka iz katastra podzemnih instalacija. lan 7. Ugovorena cena izvrenja radova sa vanou na dan ____________ godine moe se menjati do roka zavretka pozicije radova predvienog dinamikim planom, ako u ovom periodu doe do poveanja cena prema zvaninim podacima Saveznog zavoda za statistiku koji se objavljuju u asopisu "Indeks". U sluaju iz prethodnog stava Izvoa ima pravo na priznavanje razlike u ceni ako poveanje cene pozicije prelazi 10% (deset procenata), s tim da se razlika u ceni priznaje samo na vrednost iznad ugovorene cene pozicije uveane za 10%, sve prema odredbama lana 9. Uslova. lan 8. Izvoa se obavezuje, da pored koliina radova iz ponude, izvede i sve eventualne vikove radova i nepredviene radove neophodne za funkcionalnost objekta bez promene cene pozicije i produenja roka i to bez naplate tog vika. lan 9. Izvoa se obavezuje da izvede i eventualne naknadne radove na zahtev Naruioca, a na osnovu usvojene ponude Izvoaa i sklopljenog ugovora o izvoenju naknadnih radova. Naknadni radovi, bez pismenog ugovora, nee se priznavati. lan 10. Ukoliko posle ________ godine doe do promene elemenata na osnovu kojih su formirane jedinine cene, Naruilac e priznati razliku u ceni prema zvaninim podacima Saveznog zavoda za statistiku objavljenom u asopisu "Indeks", a prema sledeoj formuli: Pp= (0,60 M/M0+0,40 T/T0) - 1,10 Pp M/M0 T/T0 - poveanje trokova graenja u obraunskom periodu; - poveanje trokova proizvoda i materijala u obraunskom periodu; - poveanje trokova ivota u obraunskom periodu. lan 11. Obraun razlike u ceni vrie se i plaati kroz privremene situacije.

lan 12.

350

Izvoa ne moe zahtevati i nee mu se priznati razlika u ceni za pojedine radove iji zavretak kasni u odnosu na dinamiki plan graenja, a ije je prolongiranje van sluajeva iz lana 14. Uslova. lan 13. Ukoliko doe do produenja roka zavretka pozicija radova iz dinamikog plana,iz opravdanih razloga, to pismeno utvruje predstavnik Naruioca i Izvoaa, razlika u ceni se priznaje Izvoau do produenog roka predvienog u revidovanom i obostrano potpisanom novom dinamikom planu i to samo za radove koji se izvode u produenom roku. U sluaju iz prethodnog stava usklauje se (reviduje) dinamiki plan to overavaju predstavnici obe ugovorne strane. IV DINAMIKA IZVRENJA RADOVA lan 14. Rok zavretka graenja se utvruje ugovorom, na osnovu ponude Izvoaa, a ne moe biti dui od ________ meseci. Uslovljeni reperni rokovi realizacije aktivnosti iz ovih uslova su sledei: - poetak izvoenja radova preciziran obostranim potpisom ugovora i uvoenjem u posao; - zavretak svih radova prema ugovoru smatra se dan dobijanja upotrebne dozvole. Izvoa je duan da u roku od 20 dana od zakljuenja ugovora uradi i preda Naruiocu detaljni dinamiki plan izvoenja radova. Ovaj plan je Izvoa duan da uradi tehnikom mrenog planiranja, a da za obradu i prezentaciju koristi neki od savremenih programa za planiranje dinamike izvoenja radova na raunaru. Pri planiranju izvoenja radova Izvoa je duan da koristi mogunost definisanja organizacionih nivoa i u okviru njih odgovarajuih organizacionih kodova kako bi time stvorio uslove za formiranje odvojenih izvetaja po razliitim vrstama radova i delovima objekta. U okviru dinamikog plana podrazumeva se prezentacija dinamikih planova bitnih resursa i finansijskih sredstava. Izvoa je duan da na disketi snimi i dostavi mreni plan uraen prema prethodnim zahtevima. Naruilac e analizirati i uneti izmene za koje smatra da su neophodne. Navedeni dinamiki plan predstavljae osnovu za izradu mesenih preseka stanja radova. Dinamiki plan potpisuju obe ugovorne strane i on predstavlja sastavni deo ugovora o izvoenju radova.

lan 15.

351

Rok zavretka radova je fiksan i bitan element ugovora. Rok zavretka radova moe se menjati samo zbog nastanka neke od sledeih okolnosti: 1. vanredni dogaaji odbrane zemlje koji nisu bili poznati ugovornim stranama i nisu mogli biti predvieni u momentu zakljuenja Ugovora; 2. elementarne nepogode (poar, poplave, zemljotres); 3. ako Naruilac ne plati privremenu mesenu situaciju u roku od 30 dana od dana predaje overene privremene situacije Naruiocu radi isplate; 4. ako Naruilac naredi delimino ili u celosti obustavu izvoenja ugovorenih radova, zbog izmene tehnikih reenja za izvoenje radova . Produenje roka zavretka radova Izvoa ima pravo za onoliko koliko su trajale okolnosti iz take 1 do 4 prethodnog stava i to za onoliko dana koliko su trajale te okolnosti. Ekonomska blokada Jugoslavije ne smatra se viom silom i ne daje pravo Izvoau na produenje roka. lan 16. Izvoa je duan da zahtev za produenje roka podnese Naruiocu im sazna za razlog produenja roka, a najkasnije u roku od 3 dana. U protivnom Izvoa gubi pravo na produenje roka. Izvoa ne moe traiti produenje roka zbog okolnosti koje su nastupile po isteku roka za zavretak radova. lan 17. Ako Izvoa ne zapone radove odmah po uvoenju u posao, a najkasnije u roku od 15 dana, Naruilac moe, bez ostavljanja naknadnog roka za otpoinjanje radova raskinuti ugovor i zahtevati od Izvoaa naknadu tete odnosno da naplati inidbenu garanciju. lan 18. Ako, na osnovu mesenog preseka stanja radova, Naruilac zakljui da postoji opravdana sumnja da e radovi biti izvedeni u ugovorenom roku, Naruilac ima pravo da trai od Izvoaa da preduzme potrebne mere kojima se obezbeuje potrebno ubrzanje radova i njihovo usklaivanje sa ugovorenim planom graenja. lan 19. Naruilac moe raskinuti ugovor o izgradnji i pre isteka roka za izvrenje obaveze, kada je oigledno, na osnovu aktuelnog preseka stanja radova, da Izvoa nee ispuniti svoju obavezu u ugovorenom roku. Naruilac ima isto pravo i u sluaju kad Izvoa, u vezi odredbi prethodnog lana , ne preduzme odgovarajue mere za ubrzanje radova i njihovo usaglaavanje sa ugovorenim

352

dinamikim planom, odnosno ako i po preduzimanju tih mera nastupi kanjenje, tako da postoji opravdana sumnja da e radovi biti zavreni u ugovorenom roku. Naruilac je duan da, u sluaju raskida ugovora po odredbama stava 1. i 2. ovog lana, obavesti Izvoaa bez odlaganja. U tom sluaju Naruilac ima pravo da od Izvoaa trai naknadu tete odnosno da naplati garanciju i do tada zadrani depozit iz lana 28. lan 20. U sluaju raskida ugovora po lanu 18. Uslova Naruilac ima pravo da zadri celokunu opremu Izvoaa, koja se nalazi na gradilitu, materijale namenjene za izgradnju objekta, pomone objekte i inventar sve do zavretka izgradnje objekta. Zadranu opremu, materijal, pomone objekte i inventar Naruilac ima pravo da besplatno koristi i/ili da ustupi novom Izvoau ili da ih proda radi namirenja tete. lan 21. Ako Izvoa ne izvri svoju obavezu u ugovorenom roku, obavezuje se da Naruiocu plati penale u visini od 0,2% vrednosti ugovorenih radova za svaki dan zakanjenja, ali ne vie od 5% od vrednosti ugovorenih radova. Visinu penala utvrdie ugovorne strane konanim obraunom. Ako je teta koju je pretrpeo Naruilac usled neurednog ili neblagovremenog ispunjavanja ugovorenih obaveza Izvoaa vea od ugovorenih penala, Naruilac e zahtevati, pored ugovorenih penala, naknadu tete koja prelazi ugovorene penale. lan 22. Ugovorom o graenju Naruilac se moe obavezati da Izvoau plati premiju za izvrenje radova pre ugovorenog roka. V OBAVEZE IZVOAA lan 23. Izvoa je obavezan da Radove izvede svojom radnom snagom, svojim materijalom za graenje i elementima za ugraivanje, graevinskom mehanizacijom i pogonskom energijom, kao i uz eventualnu pomo odabranih kooperanata za specijalizovane poslove, i to u ugovorenom roku, za ugovorenu cenu i prema propisanom kvalitetu, u svemu prema pravilima struke. lan 24. Izvoa je duan da, u okviru ugovorene cene, naroito izvri i sledee radove, bez posebne nadoknade: 1. da kontrolie sve koliine iz predmera i obuhvati svojom ponudom i sve radove neophodne za funkcionalnost objekta, a nisu obuhvaeni predmerom;

353

2. da izradi projekat organizacije gradilita, sa organizacijom izvoenja pripremnih i glavnih radova, sa predvienim privremenim prikljucima na instalacije komunalne infrastrukture kao i sa predvienom zatitom susednih objekata i prolaznika ogradom gradilita i sa merama ZNR i PPZ na gradilitu; 3. da podnese projekat organizacije gradilita na odobrenje Naruiocu, a potom da obezbedi odobrenje projekta organizacije gradilita od javnih komunalnih preduzea, od Gradskog sekretarijata za saobraaj i nadlenih optinskih organa i da obezbedi neophodno zauzee javnih saobraajnica o svom troku; 4. da prijavi poetak radova u zakonskom roku nadlenim organima; 5. da izradi detaljni dinamiki plan izvoenja radova sa resursnim planovima (plan angaovanja radne snage, plan angaovanja mehanizacije, plan nabavke materijala i plan finansijske realizacije po mesecima) koji treba da prihvati Naruilac. Predmetne planove je Izvoa duan da uradi i dostavi Naruiocu u roku od 20 (dvadest) dana u skladu sa lanom 13; 6. da izvri: obeleavanje objekta, geodetski kontrolie graenje, prati sleganje objekta i susednih objekata, izvri sva geodetska snimanja saglasno zakonskim odredbama; 7. da nabavi i isporui na gradilite materijale, opremu, inventar, komponente, privremene objekte i graevinsku opremu neophodnu za izvrenje radova; 8. da obezbedi primenu higijensko-tehnikih i protivpoarnih mera zatite, i mera zatite na radu od dana prijema zemljita za izvoenje radova do dana predaje izvedenih radova Naruiocu, a prema projektu organizacije gradilita i vaeim propisima; 9. da obezbedi ateste za ugraene materijale i opremu, kao i sva ispitivanja instalacija; 10. da osigura sve radove od rizika od poetka radova do predaje objekta Naruiocu; 11. da izradi projekat izvedenog stanja radova, tj. da u jednom primerku investiciono tehnike dokumentacije jasno unese sve izmene nastale tokom graenja; 12. da ispravno vodi i uva gradilinu dokumentaciju; 13. da, po zavretku radova, ukloni sve privremene objekte, deponije materijala, mehanizaciju, ut i otpatke; 14. da obezbedi dve kancelarije sa nametajem i telefonom na gradilitu za potrebe nadzorne slube, Konsultanata i Naruioca; 15. da obezbedi prisustvo svojih predstavnika i predstavnika podizvoaa u radu komisije za tehniki pregled i prijem radova; 16. da otkloni sve nedostatke po zapisnicima komisije za tehniki pregled i primopredaju izvedenih radova u roku koji je dat u zapisnicima; 17. da uestvuje u radu komisije za konani obraun objekta; 18. da otkloni sve eventualne nedostatke koji bi se pojavili u garantnom roku; 19. da otkloni sve tete koje bi eventualno Izvoa naneo tokom graenja, postojeim instalacijama, objektima, saobraajnicama, javnim povrinama i treim licima; 20. da obezbedi nesmetan nastavak poslovanja Naruioca u postojeim zgradama u Ulici 1;

354

21. da 30 dana pre poetka korienja graevinskih materijala, materijala zavrne obrade i opreme dostavi Naruiocu uzorke materijala i odgovarajue kataloge za opremu. Ukoliko uzorci ne odgovaraju normama i estetskim zahtevima Izvoa je duan da isporui druge uzorke; 22. izvoa moe angaovati kooperante za izvoenje radova samo uz prethodnu pismenu saglasnost Naruioca. Uz pismeni zahtev za dobijanje saglasnosti od Naruioca Izvoa je duan da dostavi podatke o kooperantu sa referencama; Pri tome, Izvoa je odgovoran Naruiocu za radove koje izvode njegovi kooperanti. VI OBAVEZE NARUIOCA lan 25. Obaveze Naruioca na realizaciji radova iz ovih uslova su sledee: 1. 2. 3. Da ustupi graenje predmetnog objekta po odredbama ovih uslova i na osnovu usvojene ponude Izvoaa. Da odmah, po potpisivanju ugovora, preda Izvoau dokumentaciju za izvoenje radova i odobrenje za gradnju. odobrenu tehniku

Da, na ugovoreni dan uvede Izvoaa u posao, odnosno u posed zemljita za izvoenje radova, sa reenim imovinsko-pravnim pitanjima i koje je slobodno za izvoenje radova. Uvoenje Izvoaa u posao obavlja se zapisniki, a zapisnik potpisuju ovlaena lica Naruioca i Izvoaa. Datum uvoenja Izvoaa u posao upisuje se u graevinski dnevnik. Da vri izmirenje obaveza prema Izvoau za izvrene radove, na osnovu privremenih i okonanih situacija, isplatom ili kompenzacijom u zakonskim rokovima. Da pre uvoenja Izvoaa u posao, pismenim aktom, imenuje svoje nadzorne organe, o tome obavesti Izvoaa i da, u toku izvoenja radova, obezbedi stalan i efikasan struni nadzor. Da u toku izvoenja radova blagovremeno reava sledea pitanja: - izmene i dopune u odobrenoj tehnikoj dokumentaciji za izvoenje radova; - blagovremeno ugovori sa Izvoaem naknadne radove; - zahteve za produenje roka izvoenja radova, koje pismeno podnosi Izvoa sa detaljnim obrazloenjem razloga zbog kojih se trai produetak roka .

4. 5.

6.

7. Da obavesti Izvoaa i nadzorni organ o postavljanju Konsultanta Naruioca ija se prava odreuju reenjem o postavljenju. 8. Naruilac je duan da uzorke materijala i kataloge opreme razmotri i odobri u roku od 14 dana od dana njihove predaje predstavniku Naruioca. Ukoliko u utvrenom roku Naruilac ne dostavi Izvoau svoje primedbe, smatrae se da je Naruilac odobrio uzorke. Pri tome, Izvoa se ne oslobaa odgovornosti za njihov dobar kvalitet i za adekvatnost normama.

355

lan 26. Materijale i opremu iz inostranstva nabavlja Naruilac preko svojih predstavnitava u inostranstvu, sporazumno sa Izvoaem, a na osnovu spiska opreme i materijala koji e se sastaviti kod definitivnog ugovaranja. O poslovima iz stava 1 ovog lana zakljuie se poseban ugovor kojim se regulie: vrsta opreme i materijala, koliina opreme i materijala, cena i dinamika isporuke. VII PLAANJE lan 27. Izvreni radovi plaaju se na osnovu overenih privremenih mesenih situacija i putem okonane situacije, koja se ispostavlja nakon konanog obrauna radova izmeu Naruioca i Izvoaa. Privremene mesene situacije e se ispostavljati na osnovu ugovorenih jedininih cena i koliina radova prema graevinskoj knjizi (uz ogranienja prema lanu 7.). Izvoa je duan da u privremenoj mesenoj situaciji posebno prikae planiranu realizaciju, izvrenu realizaciju i razliku realizacije. Izvoa je duan da privremene mesene sitauacije ispostavi Naruiocu najkasnije do 5-og u mesecu za radove izvedene u prethodnom mesecu. Situacije potpisuju ovlaena lica Naruioca i Izvoaa. lan 28. Privremenim situacijama Izvoa moe, uz saglasnost Naruioca, naplatiti i nabavljeni materijal i opremu za ugradnju ako su oni dopremljeni i skladiteni na gradilitu, ili je njihova nabavka naruena i plaena to se vidi iz fakture, a prema dinamiko-finansijskom planu. Postojanje navedenih injenica potvruje nadzorni organ upisom u graevinski dnevnik i prilaganjem fotokopija faktura uz privremenu situaciju. lan 29. Plaanje privremenih situacija Naruilac e vriti u roku od 20 dana po overi situacije od strane Nadzornog organa. U sluaju da je deo situacije sporan, Naruilac e isplatiti nesporni deo u roku iz prethodnog stava. Ako Naruilac kasni sa isplatom u odnosu na rok iz ovog lana Izvoa ima pravo na naplatu zakonske zatezne kamate. Od svake privremene situacije Izvoau se zadrava 10% (deset procenata) od njene vrednosti do konanog obrauna. Na zadrani iznos iz prethodnog stava primenjivae se indeks poveanja cena od baznog dana do konanog obrauna.

356

lan 30. Rok za isplatu okonane situacije je 20 dana po ispostavljenoj okonanoj situaciji. lan 31. Naruilac i Izvoa su saglasni da sva svoja meusobna potraivanja mogu regulisati kompenzacijom - razmenom naloga o prenosu sredstava. lan 32. Ako se ugovorom predvidi plaanje avansa za izvrenje radova, avans e biti plaen avansnom situacijom pre poetka radova. U tom sluaju, Izvoa je duan da prethodno obezbedi avansnu garanciju banke. Izvoa nema pravo na obraun razlike u ceni za iznos primljenog avansa. Procenat, koji se dobije odnosom avansa i ugovorene vrednosti radova po ugovoru, bie koeficijent po kome e se umanjivati mesene privremene situacije, pa, na tako smanjeni iznos mesene privremene situacije, primenjivae se odredbe o pravu i obraunu razlike u ceni. VIII STRUNI NADZOR lan 33. Izvoa je duan da obezbedi sopstvenu unutranju kontrolu ispravnog ispunjenja svojih obaveza. lan 34. Izvoa je duan da omogui Naruiocu stalni struni nadzor kvaliteta i kvantiteta izvrenih radova, pa je duan da, u tom cilju, obezbedi odgovarajuu prostoriju sa nametajem i telefonom. lan 35. Naruilac obezbeuje struni nadzor od poetka do zavretka graenja i izdavanja upotrebne dozvole. Naruilac je duan da zvanino obavesti Izvoaa, pre uvoenja Izvoaa u posao, koga je ovlastio za vrenje strunog nadzora. lan 36. Prava i dunosti nadzornog organa odreeni su Zakonom o izgradnji objekata i Pravilnikom o vrenju strunog nadzora nad gradnjom objekata. Nadzorni organ i projektant nisu ovlaeni da menjaju investiciono-tehniku dokumentaciju po kojoj se izvode radovi, ugovorenu cenu ili druge odredbe ugovora, niti da sa Izvoaem ulaze u druge ugovorne obaveze. Ovo pravo iskljuivo pripada Naruiocu. zavrenom konanom obraunu i

357

Nadzorni organ samo daje struno miljenje u pismenoj formi Naruiocu o opravdanosti ili neopravdanosti zahteva Izvoaa za stvaranje novih finansijskih obaveza mimo zakljuenog ugovora o izvoenju radova. IX GRADILINA DOKUMENTACIJA lan 37. Pored tehnike dokumentacije za izvoenje radova, na gradilitu se obavezno vodi i sledea dokumentacija: 1. graevinski dnevnik; 2. graevinska knjiga; 3. knjiga inspekcije; 4. dinamiki plan izvoenja radova; 5. atesti ugraenih materijala i opreme; 6. zapisnici o ispitivanju ureaja i instalacija; 7. druga dokumentacija u skladu sa vaeim propisima. Svu navedenu dokumentaciju na gradilitu ustrojava, uva i vodi Izvoa. lan 38. U garevinski dnevnik se upisuju sve injenice i okolnosti koje nastaju tokom graenja, a naroito: dan uvoenja u posao, dan poetka radova, tok izgradnje, sve bitne injenice koje se odnose na stabilnost i sigurnost objekta, prirodni i drugi uslovi graenja, injenice koje su dovele ili mogle da dovedu do prekida ili zastoja radova, vreme trajanja prekida i ponovnog poetka radova i sve drugo to moe uticati na kvalitet radova i sigurnost objekta, datum zavretka radova i datum predaje objekta Naruiocu. Graevinski dnevnik se vodi u 2 istovetna primerka od kojih jedan uzima Naruilac, a drugi ostaje Izvoau. Nadzorni organ Naruioca i Izvoa su duni da, najkasnije do poetka graenja, sporazumno utvrde nain overavanja dnevnika. Voenje dnevnika se okonava danom predaje objekta Naruiocu. lan 39. Graevinska knjiga se vodi u dva primerka od kojih je jedan za Naruioca, a drugi za Izvoaa. U garevinsku knjigu se unose svi grafiki i numeriki podaci o stvarno izvrenim radovima. Graevinska knjiga je dokument za obraun. Ovlaeni predstavnici Naruioca i Izvoaa potpisuju svaku stranu graevinske knjige i svaki list izvedenih nacrta.

358

lan 40. Izvoa je duan da o nalazu inspekcije u vezi sa graenjem pismeno izvetava Naruioca radi zajednikog ili pojedinanog izvravanja naloga inspekcije. Uz svoj izvetaj Izvoa je duan da dostavi Naruiocu i fotokopiju nalaza i naloga inspekcije lan 41. Pri konanom obraunu izvedenih radova Izvoa je duan da svu tehniku i drugu dokumentaciju sredi i zapisniki preda Naruiocu. X TEHNIKI PREGLED I KONANI OBRAUN lan 42. Izvoa je duan da odmah po zavretku radova o tome pismeno obavesti Naruioca. Naruilac je duan da, odmah po obavetenju Izvoaa da su radovi zavreni, podnese zahtev nadlenom organu za tehniki pregled. Trokove prvog tehnikog pregleda snosi Naruilac, a trokove ostalih tehnikih pregleda snosi Izvoa. lan 43. Naruilac i Izvoa su duni da odmah po dobijanju dozvole za upotrebu pristupe meusobnoj primopredaji objekta. Objekat primaju ovlaeni predstavnici obe ugovorne strane i o tome sastavljaju i potpisuju zapisnik. U primopredaji objekta uestvuju obavezno nadzorni organ Naruioca i rukovodilac radova Izvoaa. Trokove primopredaje snose Naruilac i Izvoa u jednakim delovima. lan 44. Zapisnikom o primopredaji se konstatuje naroito: 1. da li je objekat izveden u skladu sa odobrenjem za izgradnju i sa odobrenom investiciono-tehnikom dokumentacijom; 2. da li kvalitet izvedenih radova odgovara ugovorenom kvalitetu, odnosno da li ima i koji su radovi koje Izvoa treba o svom troku da dovede do ugovorenog kvaliteta i u kom roku (taj rok ne moe biti dui od 15 dana raunajui od dana kada komisija zavri sa radom); 3. da li su nedostaci iz prethodnog stava otklonjeni konstatuju zapisniki predstavnici Naruioca i Izvoaa i to nakon isteka utvrenog roka za njihovo otklanjanje. Naknadni rok se ne mora dati; 4. da li je postupljeno po nalozima inspekcija i organa uprave;

359

5. da li ima i koja su pitanja o kojima ugovorne strane nisu postigle saglasnost; 6. da li su predati svi garantni listovi i uputstva za upotrebu. lan 45. Konani obraun izvrenih radova mora da se zavri najkasnije u roku od 60 dana od dobijanja upotrebne dozvole za objekat. Konani obraun daje komisija koja je izvrila i primopredaju objekta, ukoliko se ne donese drugaija odluka. Konani obraun se radi na osnovu zapisnika o primopredaji objekta i svih drugih raspoloivih dokumenata. lan 46. Konani obraun sadri naroito: 1. vrednost izvedenih radova prema ugovorenim cenama; 2. posebno iskazan nesporni, a posebno sporni iznos ugovorenih radova, penala, kamata, teta, odbitaka zbog nedovoljnog kvaliteta, premija, itd; 3. iznos do tada plaenih situacija; 4. konani iznos koji Izvoa treba da primi ili vrati po nespornom delu obrauna; 5. sporni iznos; 6. podatak da li je objekat zavren u ugovorenom roku, a ako nije, koliko je prekoraenje; 7. pitanja o kojima nije postignuta saglasnost ugovornih strana; 8. datum zavretka konanog obrauna. lan 47. Za eventualne neotklonjene nedostatke po zapisniku o primopredaji radova Izvoau e se, pri konanom obraunu, trajno odbiti njihova vrednost u iznosu koji sigurno obezbeuje njihovo otklanjanje preko drugog izvrioca u momentu konanog obrauna radova. lan 48. Ugovorna strana, koja po konanom obraunu treba drugoj ugovornoj strani da isplati odreeni iznos, duna je da ovu svoju obavezu ostvari u roku od 20 dana od potpisa konanog obrauna i prijema okonane situacije.

XI

GARANCIJE lan 49.

360

Izvoa je duan da uz svoju ponudu dostavi izjavu da e uz potpis ugovora o izgradnji predati Naruiocu garanciju banke za uspeno izvrenje posla u iznosu od ___% vrednosti ugovorenih radova. Garanciju iz prethodnog stava Izvoa je duan da dostavi Naruiocu u roku od 15 (petnaest) dana nakon potpisivanja ugovora. U sluaju da Izvoa ne izvri svoje obaveze u roku i kvalitetno, Naruilac je ovlaen da iskoristi garanciju za finansiranje radova na dovrenju objekta, otklanjanju nedostataka i naplatu penala. lan 50. Izvoa garantuje Naruiocu za kvalitet izvedenih radova i upotrebljenih materijala. Za ugraenu opremu vai, u pogledu sadrine i roka, garancija proizvoaa opreme koju je zajedno sa uputstvom za upotrebu Izvoa duan da preda Naruiocu. lan 51. Izvoa nema pravo da menja investiciono-tehniku dokumentaciju. Izvoa je duan da o svim eventualno uoenim nedostacima dokumentacije, ili moguim poboljanjima, blagovremeno obavesti Naruioca. Ako eventualni nedostaci u dokumentaciji ugroavaju sigurnost objekta, ivot i zdravlje ljudi, saobraaj ili susedne objekte, Izvoa je duan da obustavi radove sve do otklanjanja nedostataka. lan 52. Izvoa je duan da ponudi garantni rok za izvedene radove, koji ne moe biti krai od rokova utvrenih Odlukom o minimalnim garantnim rokovima, a za konstrukciju objekta lanom 644. Zakona o obligacionim odnosima. Garantni rok poinje da tee od primopredaje objekta ili dela objekta, odnosno od poetka korienja, ako je korienje poelo pre primopredaje. lan 53. Izvoa je duan da o svom troku otkloni sve nedostatke koji se pokau u garantnom roku, a do kojih je dolo krivicom Izvoaa. Naruilac e odrediti Izvoau primeren rok za otklanjanje ovih nedostataka. Naruilac ima pravo na naknadu tete po osnovu ovog lana. lan 54. Ako Izvoa ne otkloni nedostatke u odreenom roku, Naruilac e angaovati tree lice za otklanjanje nedostataka na raun Izvoaa iz sredstava garancije banke ili drugih sredstava

361

Izvoaa koji se nalaze kod Naruioca, a ako i ova sredstva nisu dovoljna, Izvoa je duan da razliku uplati Naruiocu. XII RASKID UGOVORA lan 55. Ugovor o izvoenju radova raskida se pismenim dokumentom jedne od ugovornih strana, kojim se obavetava druga ugovorna strana o raskidu ugovora sa obrazloenjem razloga na takav korak. Ugovor se moe raskinuti i sporazumom obeju ugovornih strana. lan 56. Naruilac moe pristupiti jednostranom raskidu ugovora u sledeim sluajevima: 1. ako cena izvoenja objekta znatno premai sredstva po investicionom programu; 2. ako Izvoa izjavi da ne moe izvriti ugovorne obaveze; 3. ako Izvoa znatno kasni sa izvoenjem radova u odnosu na ugovorenu dinamiku i ne preduzima mere za skraenje i eliminaciju kanjenja; 4. ako Izvoa ne izvodi radove u skladu sa usvojenom tehnikom dokumentacijom; 5. ako Izvoa radove izvodi nekvalitetno; 6. ako Izvoa ne postupa po nalozima nadzornih organa; 7. ako Izvoa ne zapone radove u roku od 15 dana od uvoenja u posao. Izvoa moe raskinuti ugovor ako Naruilac neizvravanjem svojih ugovornih obaveza dovede Izvoaa u situaciju da i Izvoa ne moe izvravati svoje obaveze iz ugovora. lan 57. Sve tete koje nastanu raskidom ugovora o izvoenju radova snosi ona ugovorna strana koja je svojim postupcima ili razlozima dovela do raskida ugovora. Iznos tete utvruje komisija sastavljena od predstavnika Naruioca i Izvoaa. Pri nastavku posla prednost za sticanje prava za njihovo izvoenje imae izabrani Izvoa, ukoliko do raskida ugovora nije dolo krivicom Izvoaa.

XIII OSTALE ODREDBE lan 58.

362

Naruilac i Izvoa su saglasni da se svi eventualni sporovi koji proisteknu iz zakljuenih ugovora, prvenstveno reavaju meusobnim sporazumom. Ukoliko se sporovi ne bi mogli reiti sporazumom, svaka ugovorna strana moe da se obrati stvarno nadlenom sudu u Beogradu. IZVOA: NARUILAC:

363