1. Razlike i korelacija nas. lik. kulture sa ostalim predmetima 2. U kojim situacijama se deci s LIO pomae pri izradi lik.

rada 3. Razlika izmeu deije i kreativnosti odraslih 4. Kako se razvija kritiko miljenje kroz nastavu lik. kulture 5. Obogaena sredina znaaj 6. Primena kompjutera: ZA i PROTIV 7. Vanost tumaenja crtea od strane dece 8. Motivi 9. ablon 10. Razbijanje ablona kod dece s LIO

su elementi koji se koriste u razlicitim odnosima pri oblikovanju likovne kompozicije.

1. 2. 3. 4. 5.

6.
7.

taka crta boja povrina prostor volumen ravan

Osnovni i najmanji likovni element Bez irine, duine i visine Apstraktan, nedefinisan oblik Predstavlja osnovu za sve druge vizuelne oblike: kretanjem i ostavljanjem traga crta proirivanjem ili zgruavanjem mnogih taaka povrina guim odnosno reim grupisanjem taaka dobijaju se razliiti tonovi ukoliko je prelaz od gueg prema reem nizanju taaka postepen dobija se privid trodimenzionalnosti

1. 2. 3. 4.

Pointilizam

Crte bez obrisa, formiraju likovi ljudi i ivotinja. Gue i ree nakuplajnjem taaka Zbog neodreenih ivica granice oblika se pretapaju pa je opti utisak crtea vrlo mekan.

Sabiranjem taaka nastaje CRTA!!!

Crta je skup nanizanih taaka. Crta je takoe trag koji ostavlja taka koja se kree.

Crte ravnog toka

Crte zakrivljenog toka

Gde se jo mogu videti crte razliitog toka?

7

Crte po toku mogu da budu ravne, zakrivljene, ugaone, otvorene ili zatvorene. Kakav je tok crta na gornjim fotografijama?
8

CRTE - KARAKTER

DEBELE

JEDNAKE

TANKE

KRATKE

NEJEDNAKE

ISPREKIDANE

Crte imaju i znaenje. Obrisne (konturne), strukturne i teksturne.

Obrisne crte koje odvajaju glavu, lea i nogu devojke od okoline.

Strukturne crte Granice nisu otre, ve je drvee izgraeno dodavanjem kratkih crta jedne do druge.

10

OBRISNE

STRUKTURNE

11

Deiji crte problem: smer i karakter crta i taaka, gusto i retko (motiv: kia i vetar na granama)

12

13

Slika prikazuje portret, lice osobe; to je tema slike. I druga slika prikazuje portret; tema je ista. to je razliito?

14

Vrste i koliine boja na slici

Na slici su dve osnovne boje - crvena i uta, dve izvedene boje - ljubiasta i naranasta, i dve neboje - crna i bela.

Najvie ima crne neboje, neto manje naranaste, jo manje plave boje i sasvim malo bele neboje.

15

Koje boje vidi na ovoj slici? Po vrsti vidimo dugine boje, (boje sunevog spektra): crvenu, utu itd.

Dugine boje (spektar): crvena, naranasta, uta, zelena, plava i ljubiasta

Prelazi iz boje u boju, vie vrsta boja

U sunevoj beloj svetlosti kriju se sve vrste boja - crvena, naranasta, ali se i prelivaju: crvenonaranasta, naranastocrvena itd. Ako svetlo proe kroz prozirnu prizmu (recimo kapljicu kie) razbije se na dugine boje. Zato vidimo dugu kada je kia i sunce istovremeno.
16

Boje po vrsti plava, crvena i uta zovu se primarne boje.

Crna i bela se ne nalaze u dugi; zato se zovu nearene ili neboje.

17

Na ovoj slici lisica i njena okolina su naslikane osnovnim bojama, ali i izvedenim bojama: ljubiastom, zelenom i naranastom. To su sve boje po vrsti.

18

Zatamnjivanje plave u tamne tonove:

Jedna boja po vrsti, ali puno nivoa tonova.

Smea nastaje zatamnjivanjem naranaste ili crvene. Smea je dakle ton, a ne boja. Nema je u dugi, ve nastaje dodavanjem boji crne.

Dodavanjem crne boja se potamnjuje, dodavanjem bele boja se posvetljuje. Svetlinu boje nazivamo ton boje.
19

TONSKA MODELACIJA

Slika bez tonova.

Mekani prelazi iz svetle u tamne tonove.

20

Kakve su boje na slici po svojoj ISTOI?

One su jarke i intenzivne, u njima nema nimalo sive. Kakva je boja ispranog dempera? Ona vie nije ista, jarka i intenzivna, ve neista, bleda, zagasita. istoa boje zavisi od toga koliko u njoj ima sive.
21

Slikar je podelio sliku na dva dela prema komplementarnim parovima: gornji deo - plava i naranasta; donji deo - crvena i zelena.

Dve boje na su u komplementarnom kon trastu (kontrast = suprotnost): uta i ljubiasta.

20 sek bela pozadina naranasta taka. Naranasta - plava. Za dugine boje oko stvara sledee parove: KOMPLEMENTARNI Plava narandasta PAROVI Crvena zelena uta - ljubiasta
22

Tople boje podseaju na vatru i sunce, deluju toplo i pribliavajue (crvena, uta i narandasta).

Hladne boje podseaju na vodu i led, deluju hladno i udaljavajue (plava, zelena i ljubiasta).

23

Nijanse jedne boje

Isti oblici razliite boje

24

Nastavna jedinica: Motiv: vizuelni, uma Likovni problem: kromatske i akromatske boje Likovna tehnika: tempera

25

Nastavna jedinica: Motiv: vizuelni, drvo Likovni problem: tople i hladne boje Likovna tehnika: tempera

26

Znaenje boja

CRVENA ljubav, radost. Opasno, vano, pogreno PLAVA istina, vernost, plemenitost ZELENA mir, nada, besmrtnost UTA pamet, svetlo, razum LJUBIASTA strpljenje, pokor NARANDASTA sjaj, bogatstvo RUIASTA - slatkoa, srameljivost, nenost BELA istoa, mir CRNA tuga, bolest, smrt, nesrea, teror

27

Delovanje boja

Crvena - snano, razdraujue delovanje, popravlja raspoloenje, ubrzava puls, disanje i miinu napetost uta podsticajno, izaziva radost i veselje, blizina, toplota, lakoa (ne utie mnogo na fiz. funkcije oveka) Narandasta sveano, veselo, oseaj zdravlja i ivotne radosti Zelena ne utie mnogo na fizioloke funkcije oveka, deluje umirujue Plava smirujue, hladno, pasivna, podstie koncentraciju i umiruje. Boja neba i velikih voda Ljubiasta mistino, oaravajue, tajanstveno Bela umara

28

1. levo - desno 2. napred - nazad 3. gore dole Ova tri usmerenja nazivamo tri dimenzije prostora. Skraeno to moemo napisati kao 3D (3 dimenzije).

Gde sve pokazuje ovaj lik svojim rukama i nogama kroz prostor? Koliko na prostor ima dimenzija?
29

Kutija je prazna. U njoj ima prostora.

Oblike na zovemo likovi. Oblike u prostoru zovemo tela. Ovo su neka geometrijska tela. Kutija je puna. U njoj su mase, nema vie prostora. Prostor je ispunjen masom.

Puno - prazno. Praznim nazivamo prostor, punom nazivamo masu. Tela su uronjena u prostor, prostor moe biti okolo i u telima. Prostor i masa su u meusobnom odnosu.

30

Jaje je primer zbijene mase (monolitna masa) u prirodi. Delovi od kojih se sastoji ova skulptura: to su sve jajoliki oblici u Masu u koju prostor ne prodire, koje prostor ne prodire. niti ona prodire u prostor Povrina mase je zaglaena, nazivamo zbijena masa. obrisne linije su napete. To je neutralan odnos. Prostor i masa su uravnotenom, neutralnom odnosu.

31

Na ovoj skulpturi prostor ulazi u udubljujenja u masi, a masa svojim ispupenjima prodire u prostor. Obrisna linija je zbog toga krivudava, odnos mase i prostora je dinamian.
Kada masa svojim izboinama izae u prostor, a prostor ue u ulegnua u masi, govorimo o udubljeno - ispupenoj masi.

Primer za udubljeno ispupenu masu (konkavno -konveksna) plod dunje.

32

3. Proupljena masa

Nastaje potpunim prolaskom prostora kroz masu

33

4. Povrinski -istanjena masa

Pritiskom na masu s obe strane prostor dolazi do izraaja prema masi koja se stanjuje.

34

5. Linijski istanjena masa

Kada se masa pritiska sa sve etiri strane

35

Nastavna jedinica: motiv: vizuelni, ivotinja likovni problem: linijski istanjena masa likovna tehnika: ica

36

Nastavna jedinica: motiv: likovni i kompozicijski elementi kao podsticaj: mobil likovni problem: ravnotea, povrinski istanjena masa

37

Vizuelno i taktilno

RUKOPIS
Nain nanoenja boje etkicom:

Osnovna svojstva tekstura i faktura:

KARAKTER POVRINE
1. plastika (hrapavo ili glatko, taktilna),

1. impasto: gust, debeo nanos 2. lazuran namaz: tanak i proziran

sloj boje glatke povrine

2. slikarska (razliite gustoe mrlja koje ine povrinu) i 3. crtaka tekstura, gde se koriste crtaki elementi

38

Nastavna jedinica: Motiv: vizuelni, kora drveta Likovni problem: tekstura Likovna tehnika: slikanje

39

Nastavna jedinica: Motiv: vizuelni, ptica Likovni problem: plastike

teksture

40

Umetnik upotrebljava senke.

41

Kada se svetlu preprei put nekim telom nastaje senka. Duina i irina su dimenzije. Ravan ima samo dve dimenzije; treu (visinu) nema.

Ravan je oblik koji ima samo duinu i irinu, nema visinu kao telo.

42

Oblici u prostoru su tela. Mogu da se opipaju prstima.

Oblici na papiru su likovi. Ne mogu da se opipaju prstima.

Likovi mogu biti: GEOMETRIJSKI LIKOVI Krug, kvadrat, pravougaonik, Trougao, petougao... slobodni likovi

Na ovoj fotografiji glavni likovi nisu ljudi ve slobodni likovi na - senke.

43

Ni senku ni svetlo ne moemo opipati prstima jer nemaju visinu. Svetlosna ravan na fotografiji je geometrijski lik, kvadrat.

Devojica na fotografiji stoji u kvadratnom obliku svetla, okruena velikom senkom.

44

Osnovne boje (plava, crvena i uta) kompozicijski su grupisane u velike kvadrate.

Krug i kvadrat su geometrijski likovi na ravni.

Slika je nainjena nizovima ravni geometrijskih likova kvadrata i kruga. Boje na slici su osnovne. I boje su grupisane u kvadrate.
45

Ravan mogu da budu i vrlo tanke stvari, kao namaz boje ili list papira. Kola papir moemo dodirnuti prstima, ali mu je visina zanemariva.

46

Autor nije koristio tonove boja; na grafici nema senke. Grafika nema iluziju zaobljenosti lica niti prostora pozadine; jednoline boje stvaraju ravni likovni izraz.

Na ovom reljefu autor upotrebljava oblike od drveta; iako imaju vidljivu visinu, nemamo utisak prostora. Ovi oblici su ravni.

47

Platno i papir kao podloge su ravnine. Na njih se nanosi boja potezima i otiskivanjem. I boja ima malu visinu (moemo je ogrebati s podloge), ali zanemarivu.

Grafika je otiskivanje

48

Svojstva ravni (i ovih senki) su: obris ili kontura (prepoznavanje po obliku), boja i tekstura (prepoznajemo da je senka na travi), i svetlina (zavisi od jaine svetla). Ravan bez ovih svojstava izgleda kao staklo ili ogledalo.

49