5 CARSTAVA IVIH ORGANIZAMA 1.

Carstvo Monera oblici sa prokariotskim elijama: Cyanophyta, Bacteria Ostala 4 carstva imaju eukariotske elije: 2. Carstvo Protista jednoelijski organizmi 3. Carstvo Plantae autotrotrofni organizmi, koji primaju vodu i mineralne materije iz podloge i sami sebi stvaraju hranu 4. Carstvo Animalia heterotrofni organizmi, koji unose hranu i vare je u untranjosti svoga tela 5. Carstvo Fungi heterotrofni organizmi sa apsortivnim nainom ishrane, apsorbuju organske molekule iz spoljanje sredine

Carstvo GLJIVA (FUNGI )

Ko su ili ta su gljive ?
Gljive su udesna bia to se iz suvine vlage
pomaljaju kao kvasci, bui ili plesni i peurke. Gljive su dugo vremena svrstavane u biljake, ali gljive nisu biljke, one se hrane heterotrofno i dolaze do energije kao ivotinje i veina bakterija. Gljive su eukariotski organizmi sa potpuno diferenciranim jedrom, elijski zid gljiva je od hitina, nikada od celuloze. Rezervna materija gljiva je glikogen, nikada skrob.

Graa tela gljiva

Telo gljiva moe biti: Nemicelijsko

Saccharomyces sp.

Graa tela gljiva

Micelijsko telo se sastoji od konastih (cevastih) tvorevina hifa (septirane i neseptirane) koje grade micelijum.

Ishrana gljiva
Gljive su hetrotrofni organizmi. Mogu biti: saprofiti ili paraziti Gljive paraziti su uzronici mnogih bolesti na biljkama, ivotinjama i ljudima (mikoze). Za optimalno razvie gljiva pored odreenih hranljivih materija potrebna je i povoljna temperatura i dovoljno vlage.

Razmnoavanje gljiva
Vegetativno: pupljenjem i fragmentacijom micelijuma Bespolno: razliitim sporama koje po postanku mogu biti: endogene (sporangiospore) ili egzogene (konidije)

Konidije

Razmnoavanje gljiva
Polno, razliitim sporama koje su nastale kao rezultat polnog procesa: a. gameta (izogamija, anizogamija i oogamija); b. celih hifa, odnosno gametangija (gametangiogamija); c. dve hife micelijuma koje nisu diferencirane kao polne elije (somatogamija).

Carstvo Gljiva (Fungi = Mycota) se prema grai

micelija i osobinama polnog procesa deli na dva razdela: Razdeo MYXOMYCOTA - sluzave gljive, od gr. myxa - sluzav Razdeo EUMYCOTA - prave gljive Podrazdeo ZYGOMYCOTINA Podrazdeo ASCOMYCOTINA Podrazdeo BASIDIOMYCOTINA Podrazdeo DEUTEROMYCOTINA

Razdeo EUMYCOTA (prave gljive) Podrazdeo ZYGOMYCOTINA Razgranat micelijum od neseptiranih hifa

Mucor mucedo crna bu Bespolno sporangiosporama Polno zigogamija

Mucor mucedo crna bu

Podrazdeo ASCOMYCOTINA Razgranat micelijum od septiranih hifa Bespolno pupljenjem i egzosporama konidijama Polno askosporama Rod Saccharomyces spp. kvasci, uglavnom jednoelijske, jednojedarne gljive Saccharomyces cerevisiae - pivski ili pekarski kvasac, poznat je samo u kulturama S. ellipsoideus - vinski kvasac Askus sa 8 askospora

Penicillium sp., ima vieelijsku konidionou koja se na vrhu prstasto grana.

P. chrysogenum

Aspergillus sp. ima jednoelijsku negranatu konidionou koja se zavrava glaviastim proirenjem vezikula.

SEM - mikroskopija

Tuber spp. Tartufi

Tuber melanosporum

Claviceps purpurea - raena glavnica, micelijum ove parazitske gljive se razvija u cvetu rai. Sklerocija (lat. sclerotium, tvrd) - tvrda tvorevina od zbijenih spleta hifa.

Sklerocije sadre alkaloide, poznata lizerginska kiselina (LSD)

Podrazdeo BASIDIOMYCOTINA
Razgranati micelium od septiranih hifa
Bespolno razliitim vrstama spora Polno, formiraju se 4 bazidiospore - egzogene, jednoelijske, jednojedarne, haploidne spore Prisustvo ili odsustvo plodonosnog tela, deli ovu grupu na tri klase Razliita plodonosna tela

Auricularia auricula judae, Judino ili umsko uvo

Judino uvo sme se koristiti samo u malim koliinama, 150 gr sveih ili 15 gr suvih peuraka nedeljno

Cantharellus cibarius, lisiarka

Omphalotus olearius, zavodnica

Ekoloki znaaj lisiarke, njeno plodonosno telo ima mogunost akumuliranja cezijuma

10

Konzolasta plodonosna tela se za supstrat vezuju svojom bonom stranom i bazidije su sa donje strane Fomes spp., trudovi

Trametes versicolor, uranov rep

11

Ganoderma lucidum, hrastova sjajnica, u Kini ling-i gljiva besmrtnosti, u Japanu reii
Sadri: Polisaharide Polipeptide 16 vrsta aminokiselina Proteine Steroide Kumarine Mikroelemente Fe, P, Zn,Se

Peurke kod kojih je plodonosno telo od eira sa drkom.

12

Boletus edulis, vrganj B. satanas, ludara

13

Agaricus arvensis, kraun

A.campestris, rudnjaa

Pleurotus ostreatus, bukovaa

14

Lentinus edodes, itaki U Japanu i Kini samonikla vrsta na deblima hrasta, u svetu najvie gajena gljiva odmah iza ampinjona Antitumorsko, amtibakterijsko, antivirusno delovanje

Amanita muscaria, muhara

A. phalloides, zelena
pupavka

15

Trbuasta plodonosno telo

Lycoperdon spp., puhare

Parazit na kukuruzu Ustillago maydis

16

Podrazdeo DEUTEROMYCOTINA
Kod izvesnog broja gljiva nije poznat polni proces, a kako su gljive klasifikovane prema osobinama polnog procesa, one gljive kod kojih nije poznat polni proces razmnoavanja svrstavaju se u podrazdeo Deuteromycotina.

GDE IVE GLJIVE ?

17

EKONOMSKI ZNAAJ GLJIVA

1. Bioloki znaaj gljiva - razlagai 2. Gljive kao hrana, sadre bitne proteine umsko meso"; polisaharide, esencijalne amino kiseline, vitamine, minerale, velike koliine fosfora 3. Industrijska proizvodnja gljiva Tuber spp. (Ascomycotina) Tartufi, gomoljae Agaricus bisporus (Basidiomycotina) ampinjon Pleurotus ostreatus (Basidiomycotina) bukovaa

4. Industrijska fermentacija pomou gljiva a. alkoholna fermentacija - proizvodnja etil alkohola (vrste roda Saccharomyces); b. proizvodnja organskih kiselina limunske, Aspergillus niger, vrste roda Candida spp. c. gljive imaju vanu ulogu u modifikaciji raznih vrsta hrane biljnog ili ivotinjskog porekla - fermentacija prehrambenih proizvoda: Sirevi fermentisani nekim vrstama Penicillium roquefortii sir rokfort, gorgonzola, P.camembertii kamember. 5. Sekundarni metaboliti gljiva a. antibiotici - supstance toksine za druge mikroorganizme b. mikotoksini - supstance toksine za ljude, najkancerogenija materija biolokog porekla aflatoksin izolovan iz Aspergilus flavus.

18