e l e k t r o n s k i

m a g a z i n

Sionska truba
U OVOM BROJU:
==================================

63
================

2011.
Mart - April

LJUBITI GOSPODA BOGA SVOGA Vlado Penko SVETI DUH JE ODGOVOR! Bill Van Ryn BLAENSTVA William MacDonald SEDAM ETIKIH PITANJA U VEZI SA USKRSOM Aleksandar Birvi BRIGO MOJA PREI NA BOGA Miroslav Volf misaone refleksije Smena strana...

U kojoj god da dravi ivi hrianin, on poseduje "dvojno dravljanstvo". Moe posedovati hrvatsko, srpsko, nemako i sl. dravljanstvo, ali pored ovoga i "nebesko" (Fil. 3:20). Dakle, dvojno dravljanstvo znai i dupla odgovornost. U svojoj metafori o soli i svetlu (vidi Mt. 5:13-16), Isus nam daje sutinski pogled koji treba imati na umu dok ivimo kao graani dva sveta. Prvo, Isus nas ui da se hrianin razlikuje od ne-hriana kao so od trulei, i kao svetlo od tame. Drugo, od hriana se oekuje da bude na blagoslov svojoj okolini, kao to so daje bolji ukus hrani, ili kao to svetlo obasjava mranu sobu. Tree, Crkva Isusa Hrista nije neto sakriveno i nevidljivo, ve to je jasna i vidljiva kontra-kultura u kojoj se slede moralne i etike norme carstva nebeskog. etvrto, ako hrianin izgubi svoju razliitost od nehriana, izgubi i svoju slanost i svetlost, pae pod Sud Boji - bie odbaen i od Boga i od ljudi. Dragi nai itaoci, prihvatimo puni izazov da budemo "so i svetlo", jer ljudi oko nas moda nee imati druge prilike, osim da kroz nas, okuse i vide blagodati carstva nebeskog.

SIONSKA TRUBA
==================================

Urednitvo: Jan Vareca, Marina Bako, Branko Milijaevi , Vlatko Dir, Jelena Janji. Saradnici: Janko Bako, Marika Eterovi Mansel. Tekstove priloili: Branislava Davidovi.

Delujmo, utiimo i sluimo, jer samo ako se ovako "troimo" moemo sauvati svoju slanost i svetlost, a samim tim i potvrditi svoje "nebesko dravljanstvo", i ono nam nikada nee biti oduzeto. Vaa, SIONSKA TRUBA.

www.siont.net

LJUBITI GOSPODA BOGA SVOGA

Vlado Penko
Na pitanje jednog jevrejskog uitelja, koja je najvea zapovest u Zakonu, Isus je - prema zapisu iz Matejevog evanelja - odgovorio: "'Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom duom svojom i svom milju svojom'. Ovo je najvea i prva zapovest. A druga je kao i ova: 'Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe.'" (Mt. 22:37-39 E). Mnogi e se sloiti sa time da je Isus dobro odgovorio, kada je rekao da treba ljubiti svoga blinjega. "Ah, da je vie ljubavi meu ljudima, svet bi bio daleko bolje mesto za stanovanje i ivljenje!" - rei e jedni. Drugi e odvratiti: "Ljubiti oveka? To je sasvim dovoljno. Nee tada biti ni ratova ni ubijanja!" No, s druge strane, bie primedbi na onaj prvi deo Isusovog odgovora: "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom duom svojom i svom milju svojom." Nekoga to navodi na sledei prigovor: "Zar nije sebino od Boga traiti ljubav najpre za sebe?" Stav o Bojoj sebinosti moda e neko podupreti i citatima iz biblijskih knjiga, kao - na primer - iz Druge Knjige Mojsijeve, gde je zapisana Boja zapovest: "Nemoj imati drugih bogova osim mene!" (2. Moj. 20:3). Moda e i sam rei: "Zar to nije ak oholo od Boga da stavlja sam sebe na najvie mesto?" Ili e citirati neki od stihova koji istiu da je Bog - ljubomorni Bog, pa e moda rei: "Taj Bog zaista sve trai samo za sebe!" No, da li je Bog zaista sebian, ljubomoran i pun oholosti, kada poziva na to da mu iskazujemo ljubav, ili je u pitanju neto drugo? Biblija nam govori da je Bog na Stvoritelj. Stoga on ima puno pravo da trai prvenstvo i istie svoju ovlast nad svojim stvorenjem. U poslednjoj biblijskoj knjizi, u Otkrivenju, zapisan je sledei hvalospev: "Dostojan si, Gospode i Boe na, da primi slavu i ast i silu, jer ti si stvorio sve i tvojom voljom sve bee i sve bi stvoreno." (Otk. 4:11 E). No, Bog nije sebian, ljubomoran i oholi Bog, kojemu je stalo samo do sebe. Naprotiv, Biblija potvruje da je Bog iz ljubavi poslao svoga Sina jedinca u greni svet kao ruku spasa palom oveku. Sam Isus nije "smatrao plenom svoju jednakost s Bogom, nego je samoga sebe uinio nitavnim uzevi oblije sluge, postavi slian ljudima", kako sama Biblija govori (Fil.
2

2:6-7 SSP). Kada nas Bog poziva da ga ljubimo, to nije poziv upuen iz sebinosti, ve naprotiv: to je poziv da stvari stavimo na pravo mesto - za nae dobro. Moda to moemo ovako rei: kada stremimo za tim da Boga ljubimo svim svojim srcem, te da budemo posluni njegovim uputstvima, ne pomaemo toliko Bogu, koliko sami sebi pomaemo. Prorok Jeremija prenosi re Boju: "Da je proklet ovek koji se uzda u oveka i koji stavlja telo sebi za miicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo." (Jer. 17:5 RDK). Iskustvo govori da je ovek - makar se radilo i o naem najboljem prijatelju - slabo pouzdanje. No, ni pouzdanje u samog sebe nee te odvesti daleko. Krhka smo, ranjiva i brzo kvarljiva roba. Na drugoj strani, isti prorok izjavljuje: "Blago oveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica." (Jer. 17:7 RDK). Sebi pomaemo na taj nain to stavljamo pouzdanje u Boga, umesto u oveka ili sebe. Jer za nas je dobro da u Stvoritelju neba i zemlje imamo prijatelja, koji je mudriji od nas i koji bolje od nas vidi ta je za nas najbolje dobro. Psalmista ovako kazuje: "K Tebi podiem oi svoje, koji ivi na nebesima! Kao to su oi slugama uprte u ruku gospodara njihovih, kao oi slukinjine u ruku gospoe njene, tako su oi nae u Gospoda Boga naeg..." (Ps. 123:1-2 RDK). Starozavetni kralj David, suoen sa kunjama i progonstvom, takoe upire oi u svog Stvoritelja: "Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oi moje, u Tebe se uzdam, nemoj odbaciti duu moju. Sauvaj me od zamke, koju mi metnue, od lukavstva onih, koji ine bezakonje." (Ps. 141:8-9 RDK). Boji ljudi su znali da je dobro i mudro to na svojoj strani imaju onoga koji im moe sauvati duu od propasti a ivot od skrivenih opasnosti. Dragi prijatelju, na tvojoj zemaljskoj stazi moe biti tako mnogo prikrivenih zamki i stupica. Zamisli ovaj primer! Otvorio si malu privatnu firmu i posao ti je krenuo dobro. Radi dan i no i ide ti sve od ruke. Kako bi jo razvio posao, uzeo si kredit kod banke a kao garanciju stavio si svo svoje imanje. Nita nisi napravio u looj nameri. eli i dalje vredno raditi, kako bi posao jo vie napredovao. Meutim, onda naiu iznenadne potekoe i nepredvidljive prepreke, koje e unititi tvoje poslovanje, tvoju firmu. Banka potrauje novac. Da ne bi izgubio kuu i

imanje, u strepnji i neizvesnosti, ti od prijatelja i poznanika pozajmljuje novac i vraa kredit banci i banka te ostavlja na miru. No, posle toga tvoji prijatelji i znanci potrauju svoj novac, a ti si opet u gru i teskobi, i trai nove osobe od kojih moe ponovo pozajmiti novca, kako bi vratio zajam onima prvima. I tako unedogled. ivot ti postaje prava nona mora. Po slinom obrascu, svi to znamo, ivot se zna zapetljati i u mnogim drugim podrujima naeg ivota. I ja se sam esto naem pred ivotnim zamkama i muim se kako ii dalje. No, onda s olakanjem kaem sebi: "Hvala ti, Boe, to si mudriji od mene! I to e ti bolje usmeriti moje korake, nego to bi ja to sam u inio." Pred mojim je oima odlomak iz biblijske Knjige Pria Solomunovih: "Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On e upravljati staze tvoje." (Pri. 3:56 RDK). Niko od ljudi, osim ako ne dolazi s Bojom mudrou, ne moe ispraviti tvoje staze. No, Bog moe ispraviti tvoje puteve, tvoje "krive Drine". "Savreni su putevi Gospodnji" (Ps. 18:30), peva David, koji je iskusio Boju ruku spasa nebrojeno puta u svom ivotu. Ali kako e to biti ispravljeno, ako tvoje oi nisu uprte u onoga ko eli da te vodi pravom stazom, i ako tvoje srce ne ljubi njegove puteve? Zahvaljujui mom tei i tetki, koji su plaali moje stanovanje u uenikom domu, drugi deo srednje kole pohaao sam u velikom gradu. Stoga je moje srce sve vreme bilo ispunjeno zahvalnou prema ovo dvoje ljudi. Znao sam da je to bila velika rtva s njihove strane. Jednom je prilikom do mene stigla vest da e mi tetka doi u posetu. "Tetka Marija e me posetiti" - odjekivalo je u mome srcu. "Kakve li radosti!" - skakutao sam i uzvikivao u zanosu. Tetka mi je, u me uvremenu, poruila da do njezinog dolaska pogledam po prodavnicama i neku lepu jaknu za teu uru, kako ne bi gubila vreme na to kad stigne. Svaki sam dan, na putu prema koli, gledao u izloge. "Pa, ova bi jakna bila dobra za teu uru! Uh, ova druga bi bila jo bolja! Ne, predloiu ipak jednu drugu. Moram nai onu najlepu!" Danima sam se radovao to mogu za teu i tetku uiniti bar i neznatnu uslugu - te tako na skroman nain zahvaliti za njihovu ljubav! Malo po malo, te je i doao trenutak tetkine posete. Ona je htela da zna i nogo drugih stvari, no, ja sam jedva doekao da joj pokaem izloge i
3

jakne. Vodio sam je u jednu prodavnicu, pa u drugu. Tetka je svaki puta ljubazno zamolila prodavaicu da mi dozvoli da isprobam jaknu. Rekla bi: "Sline si grae kao tvoj tea uro, pa mogu po tebi videti koja e mu veliina odgovarati." Tako sam isprobavao jaknu za jaknom da mi je ve postalo sumnjivo. Na kraju, tetka je konano kupila jaknu, pruila je meni i rekla: "Ovo je za tebe!" Shvatio sam da se tetka posluila malim trikom. Htela je meni da kupi jaknu, no, znala je dobro da to ja ne bi prihvatio, da sam znao da je za mene. Naime, kako su mi tetka i tea plaali ueniki dom, ja sam strogo vodio rauna da nemaju nijedan drugi izdatak na meni: ni za sve blago sveta ne bih pristao da po izlozima traim jaknu za sebe. No, jakna je bila kupljena te nisam imao kud, tetka me je dovela pred svreni in. Sve ono vreme dok sam po izlozima traio najbolju jaknu, mislei da tako inim uslugu tetki i tei, ja sam, u stvari, inio uslugu sam sebi, jer je jakna kao dar bila namenjena meni. Da, Bog upravo tako deluje. Kad me poziva da ga ljubim, ja upirem svoje oi u njega te ivim po njegovim uputstvima i u skladu sa njegovom voljom, on to ne ini iz razloga to on kao Bog eli sve samo za sebe, ve naprotiv: to eli sve najbolje za mene. On ima toplu i najlepu jaknu za hladne zimske dane - za svako svoje dete - koja e mu pristajati "kao salivena".
Vlado Penko vladimir.psenko@zg.t-com.hr www.krscanski-radio.hr

SVETI DUH JE ODGOVOR!

Bill Van Ryn

- Odgovor na pitanje "ta bi Isus uradio?" U one poslednje sate pre negoli je bio izdat, Isus je pripremao svoje verne sledbenike za zadatak koji ih oekuje nakon Njegove smrti i vaznesenja. On je postavio temelj za posao; a na njima je bilo da taj posao dalje nastave, u Njegovom odsustvu, tamo gde je On sa njime

stao. O svemu ovome moemo itati u Evanelju po Jovanu, od 13. do 17. poglavlja.

Natprirodna pomo
Pored dve glavne zapovesti, Isus je svojim uenicima ostavio i svoj sopstveni primer. Novu zapovest, kako voleti druge i kako drugima nesebino sluiti (Jn. 13), i obeanje da e se On vratiti i odvesti ih kui sa sobom (Jn. 14:3). Kao primer, ostavio im je svoj neposredan i prisan odnos sa Ocem - ak i stalno prisustvo Oca i Sina kroz Duha (Jn. 14:23) - direktan pristup Ocu kroz molitvu (Jn. 14:12-14; Jn. 15:7, Jn. 15:16; Jn. 16:23-27), Re (Jn. 17:8, Jn. 17:14, Jn. 17:17), i predivan prikaz Njegove nene molitve za sebe, uenike i sve one koji tek treba da veruju u Njega (Jn. 17). Meutim, hajde da razmotrimo jednu od Njegovih najveih ili ak najvanijih zapovesti, a to bi bio Njegov poklon i prisustvo osobe Svetog Duha, koji zauvek treba da prati i snai ivote i slube Njegovih sledbenika ovde na Zemlji. Isus je napustio uenike a umesto Njega, doao je, bio od Njega poslan: Sveti Duh. Sveti Duh je lini zastupnik Gospoda Isusa Hrista u ivotu Njegove crkve i pojedinaca tokom Njegovog fizikog (telesnog) odsustva sa Zemlje. Ni jedan odeljak u Novom zavetu nije toliko vaan, za nas verne Isusove sledbenike u dananjem neprijateljskom svetu, kao ova poglavlja u Jovanovom evanelju. Naa situacija je upravo onakva kako je to Isus rekao i obeao dvanaestorici da e i biti, kada ih je naputao. Neprijateljski svet koji prezire i odbacuje Gospoda i Spasitelja i naa potreba za natprirodnom pomoi su elementi koji su inili nunost te poruke i obeanja. Na Spasitelj je molio svoga Oca da nam poalje Svetog Duha i On ga je poslao na dan Pedesetnice. Sveti Duh je jo uvek ovde kao to je Isus i obeao, On e biti sa nama zauvek (Jn. 14:16). Sa punim pravom moemo re i da je Sveti Duh prvog veka posle Hrista isti Sveti Duh i danas. Nita se nije promenilo - osim moda linog entuzijazma hriana, u vezi sa ovim neverovatnim i velikim obeanjem.

Isus uradio?" najbolji odgovor je prisustvo samog Duha Svetog koji je sa nama i u nama (Jn. 14:16). Nije na nama da zamiljamo i pretpostavljamo ta bi Isus uradio u datoj (izazovnoj) situaciji. Mi imamo Njegovog linog predstavnika koji nas pouava i vodi! Moemo mnogo nauiti o tome ta bi Isus uradio i ta smo duni da uradimo prouavajui Isusovo ponaanje i reakcije dok je bio na Zemlji. Sveti Duh nam pomae, da itajui Bibliju, prouimo Isusovo ponaanje i budi u nama elju i volju da radimo ispravne stvari. Isus nam je obeao: "... a pomaga - teitelj, Duh Sveti koga e Otac poslati u moje ime, on e vas nauiti svemu." I dodao je: "... i podsetie vas na sve to sam vam rekao " (Jn. 15:26 E). Naposletku, On je ukratko opisao na koji nain Duh Sveti radi u naim ivotima: "Imam jo mnogo da vam govorim, ali sada ne moete da podnesete. A kad on doe, Duh istine, uputie vas u svu istinu... On e me proslaviti, jer e uzeti od mojega i javiti vam." (Jn. 16:12-14 E). Pavle je pisao Filipljanima da "Bog je taj to ini u vama da elite i da delate - da mu budete po volji." (Fil. 2:13 E). On je, naravno, sposoban da to uradi zato to je On prisutan u nama kroz Svetog Duha, koji je mono i pouzdano sredstvo pomou kog imamo Hristovo znanje i tako moemo da znamo ta bi Isus uradio - u bilo kojoj situaciji, da je On na naem mestu. Pavle je takoe i Korinanima napisao: "Jer 'Ko pozna um Gospodnji - da ga poui?'" A mi imamo um Hristov." (1. Kor. 2:16 E ). Da ponovimo, stalno prisustvo Svetog Duha u nama nas oprema i osposobljava da mislimo na nain na koji Bog misli. Isaija nas podsea da su Boiji putevi i misli beskrajno iznad naih (Isa. 55:8-9), ali Pavle, kao odgovor na taj, ljudskim oima gledano, nepremostivi jaz izmeu Boijih misli i naih, kae: "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Boije." (1. Kor. 2:10 E).

udo sveprisutnog
Mono prisustvo Duha Gospodnjeg u nama je udo za kojim je Bog lino eznuo vekovima da se dogodi. On je predoio proroku Ezekilju kako ali nad Izraelom koji je bio u izgnanstvu zbog svoje stalne neposlunosti i idolopoklonstva: "Jer u vas uzeti iz naroda, i pokupiu vas iz
4

"ta bi Isus uradio?"

Na popularno pitanje, meu hrianima: "ta bi

svih zemalja, i doveu vas u vau zemlju. I pokropiu vas vodom istom, i biete isti; ja u vas oistiti od svih neistota vaih i od svih gadnih bogova vaih. I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaeg, i dau vam srce mesno. I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete." (Jezek. 36:24-27 RDK) Isus je spomenuo ovo ienje i nanovo roenje u Jovanu 3, izraavajui iznenaenje Nikodemovim neznanjem po tom pitanju (Jn. 3:10). Bog kao krajnje, trajno reenje problema ljudske sklonosti ka grehu vidi u usaivanju Njegovog Duha u ljudsku linost. Ali to moe da se desi samo na osnovu Hristovog dela u nama. Izrael, kao nacija, i dalje eka da se nanovo rodi. Kako smo blagosloveni da ga imamo sada, jer smo prihvatili Spasitelja! S obzirom da "imamo Hristov um" (posredstvom Hristovog Duha) koji je iv u nama, mi moemo "da se preobraavamo obnavljanjem naeg uma" (Rim. 12:2). To preobraavanje nije stvar nastojanja da inimo ono to bi Isus inio u odreenim situacijama, ve se odnosi na to da celokupno nae ponaanje, svi nai postupci i reakcije, budu voeni Duhom Svetim sledei Isusove primere. Da smo voeni Svetim duhom: "Jer svi, koje vodi Duh Boiji, ti su sinovi Boiji." (Rim. 8:14 E). Isus je iznenadio narod poslednjeg i najvanijeg dana praznika viui i pozivajui sve koji su edni da dou kod Njega i piju. On je taj dan govorio o Duhu: "A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govorei: ako je ko edan, neka doe k meni i neka pije. Ko veruje u mene - kao to ree Pismo - iz njegova tela e potei reke ive vode. Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali da prime oni to veruju u njega; jer Duh jo ne bee siao poto Isus jo nije bio proslavljen." (Jn. 7:3739) Dalje, Isus je govorio eni Samarianki o venom ivotu, i o Njegovoj moi da joj da "izvor vode koja uvire u veni ivot" vernika (Jn. 4:14). I nama danas On govori o Duhu, koji je dat i na raspolaganju je svakom verniku, kao izvoru ive vode: "Ako je ko edan, neka doe k meni i neka pije!"

Velika odgovornost
Nije mala stvar hodati ovim pokvarenim svetom nosei u sebi Duh monog i svetog Boga. Od velike je vanosti da "ne alostite Boijeg Svetog Duha, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja." (Ef. 4:30 E). Nigde nije zapisano da e nas oaloeni Duh napustiti, ali moemo razumeti kako ga stanje u kom se nalazimo vrlo alosti i onemoguava Njegovu slubu da slobodno tee u nama i kroz nas. Kako moemo da ga oalostimo? Upamtite, On je sveti Bog: greh ga alosti. Neposlunost je nain na koji odbacujemo Njegov autoritet nad nama. Svaki put kada izaberemo nau volju ili put a ne Njegov kao kriterijum na osnovu koga emo donositi nae izbore, odluke i postupke, ponavljamo greh iz edenskog vrta verujui da mi najbolje znamo ta je dobro za nas ili sluajui i ponaajui se kako nas drugi savetuju a ne On. Oaloeni Sveti Duh ne moe dareljivo i bez prepreke da se kree ili da nas osposobljava ili pouava zato to je odvraen od Njegove osnovne dunosti a to je ubeivanje nae savesti i naporni rad na naoj obnovi kako bi nas vratio na pravi put. Na slian nain, ni mi sami, kad smo tuni, nemamo snage ni volje da efikasno radimo. Jedan od plodova Duha u nama je radost (Gal. 5:22-23). No, moe li plod oaloenog duha biti radost? U Galatima 5 se govori o tome kako "iveti po Duhu", kako "biti voen Duhom" i kako "slediti Duha", obeavajui da ako tome budemo teili mi "neemo zadovoljavati elje grene prirode". Kao hriani, nanovoroeni, imamo osnovni problem u oblasti naih elja i sklonosti. I dalje imamo nau staru grenu prirodu koja je nesposobna da ini ono to je Bogu ugodno, i koja svom svojom snagom volje i mo i tei da u nama proizvede plodove tela, to dovodi do borbe, koja je u toku svakodnevno u nama, za prevlast u naim ivotima. Nikada neemo dobiti bitku protiv naih ljudskih grenih sklonosti. Nae "telo" ili grena ljudska priroda nikada se ne moe suprotstaviti sama sebi, niti sama sebe kontrolisati. Moemo odluiti da se pokorimo i povinujemo podsticajima i vostvu Duha. Jedino tako On moe da obuzda nae sklonosti ka grehu i moe da nas vodi svojim putem - putem svetosti. U Galatima 5:22-23 nabraja se devet razliitih "plodova Duha". Mogli bismo rei da ovih devet
5

vrlina prikazuju kakav je Isus Hrist kao ovek. Ove osobine su deo Njegovog karaktera. to vie "ivimo po Duhu", pratei Njegovo vostvo, to e se ove osobine vie oitovati u naim ivotima. Onda, emo kao odgovor na pitanje: "ta bi Isus uradio?" raditi upravo ono to bi Isus uradio!

"Blago duhovno siromanima, jer je njihovo carstvo nebesko!" (Mt. 5,3 DS) Prvi blagoslov se odnosio na siromahe u duhu. To se ne odnosi na uroene sposobnosti ve na ovekov hotimian izbor i disciplinu. Siromasi u duhu su oni koji priznaju vlastitu bespomonost i oslanjaju se na Boju svemo. Oni oseaju svoju duboku duhovnu potrebu a njeno zadovoljenje nalaze i vide samo i jedino u Bogu. Carstvo nebesko pripada jedino takvim siromasima - ljudima koji su odbacili ponos, svoju samodovoljnost i samouzvisivanje. "Blago alosnima, jer e se ovi uteiti!" (Mt. 5,4 DS) Blago onima koji tuguju, jer e se jednoga dana uteiti. To se ne odnosi na tugovanje zbog nedaa ivota. To je tuga koju ovek iskusi zbog zajednitva sa Gospodom Isusom Hristom. To je aktivno sudelovanje sa Isusom u boli i grehu sveta. To znai osetiti Hristovu alost, koju on osea kada gleda na pali svet. Meutim, to ukljuuje ne samo tugu zbog ovekovog vlastitog greha ve i tugu zbog uasnog stanja sveta, i njegovog odbacivanja Spasitelja i propasti onih koji odbijaju prihvatiti njegovu milost. Ovakvi alosni e biti uteeni u nadolazeem Danu Gospodnjem kada e im Bog "obrisati svaku suzu iz oiju" (Otk. 21,4). Sve svoje tugovanje vernici imaju u ovom kratkom zemaljskom ivotu; dok za nevernike, sadanji jad je samo predukus vene tuge. "Blago krotkima, jer e oni naslediti zemlju!" (Mt. 5,5 DS) Trei blagoslov je objavljen krotkima, oni e Zemlju batiniti. Po prirodi ti ljudi mogu biti lakoumni, temperamentni i grubi, ali kada se ponize i predaju sebe Hristovom Duhu, oni postaju krotki ili blagi (usp. sa Mt. 11,29). Krotkost znai prihvatanje svog nieg poloaja. Krotka osoba je sama po sebi ponizna i blaga, premda moe biti lav za Boga ili u obrani drugih. Krotki ne batine Zemlju sada; pre bi se reklo da batine zlostavljanje, nepravdu i otimanje dobara. Ali oni e doslovce batiniti Zemlju kada Hrist, Car nad carevima, zavlada na hiljadu godina u miru i blagostanju nad Zemljom.

Ima jo!
Dalje, u Rimljanima 8:28-30 nam se kae da Bog ima plan da nas preobrazi na sliku njegovog Sina, odnosno da budemo kao Isus! On radi "u svim oblastima" naeg ivota da bi postigao tu promenu. Druga Korinanima 3:18, kae da Duh donosi ove promene to smo vie okrenuti ka Hristu (to vie razmiljamo o Njemu), i na taj nain "oslikavamo" Njegovu "venu slavu" u ovoj naprednoj promeni ka tome da liimo na Isusa. Nita od ovoga se nee dogoditi dokle god se opiremo volji i vostvu Duha. On je ovde da bi predstavio Hrista, u nama i kroz nas, i da bi Ga pokazao svetu tako to nas menja sve vie i vie na sliku Gospodnju. Hajde da se ne meamo u Njegov posao!
Izvor. Grace & Truth Magazine, 1999. Sa engleskog prevela: Branislava Davidovi. Parafrazirano u nekim delovima.

BLAENSTVA
William MacDonald
- Karakter graanina carstva nebeskog. "A kad vide narod, pope se na goru, i kad sede, pristupie mu uenici njegovi. I otvori usta svoja i uae ih ovako:" (Mt. 5,1-2 DS) Isusova propoved poinje blaenstvima ili blagoslovima. U njima se prikazuje karakter graanina Hristovog carstva. Osobine koje se opisuju i odobravaju su oprene onima koje ceni svet. A. W. Tozer ih komentarie ovako: "Prilino taan opis ljudskoga roda moe se dati neupuenome ako se uzmu blaenstva, i izokrenu se, pa se kae: 'Takav je taj va ljudski rod.'"
6

"Blago gladnima i ednima pravednosti, jer e se oni nasititi!" (Mt. 5,6 DS) Dalje, blagoslov se daje gladnima i ednima pravednosti: obeano im je da e se nasititi. Ti ljudi ude za pravednou u vlastitom ivotu; prieljkuju estitost, potenje i pravdu u drutvu; trae praktinu svetost u crkvi. Poput ljudi o kojima je pisao Gamaliel Bradford, oni oseaju "e koju ni jedna reka na Zemlji ne moe napojiti, glad koju valja utoliti u Hristu ili umreti". Ljudi sa ovakvim "apetitom" e biti obilato zadovoljeni u Hristovom buduem carstvu; oni e biti nasieni, jer e onda vladati pravednost, a pokvarenost e ustupiti mesto najviim moralnim merilima. "Blago milosrdnima, jer njima e biti iskazano milosre." (Mt. 5,7 SSP) U carstvu Hristovom milosrdni su blagosloveni: "... jer e primiti milosre". Biti milosrdan znai biti delujue samilostan, tj. iskazivati milost drugima. U jednom smislu to znai otkloniti kaznu nad prekriteljima koji je zasluuju. U irem smislu to znai pomoi u potrebi onima koji sebi samima ne mogu pomoi. Bog je pokazao milosre potedivi nas od osude koju su nai gresi zasluili i iskazujui nam naklonost kroz Hristovo spasonosno delo. Dakle, kad smo samilosni, mi onda oponaamo Boga. Milosrdni e zadobiti milosre. Ovim Isus ne misli na milost spasenja koju Bog daje greniku koji poveruje; ta milost ne zavisi od ovekovog milosra - to je besplatan, bezuslovan dar. Gospod zapravo govori o svakodnevnom milosru potrebnom za hrianski ivot i milosru u onaj budui Dan kada e se razmotriti sva naa dela (1. Kor. 3,12-15). Ako ko nije bio milosrdan, taj nee dobiti milost; to jest, nagrade e se smanjivati u skladu s time. "Blago onima koji su ista srca, jer e oni Boga gledati!" (Mt. 5,8 DS) Onima koji su istog srca zagarantovano je da e Boga gledati. Osoba istog srca je ona iji motivi nisu neisti (sebini), ije misli su svete, ija je savest ista. Izraz "oni e Boga gledati" moe se razumeti na nekoliko naina. Prvo: oni istog srca gledaju Boga sada kroz zajednitvo u Rei i Svetog Duha. Drugo: oni katkad vide nadprirodne
7

pojave ili vizije koje im Gospod prikazuje. Tree: oni e gledati Boga u osobi Isusa Hrista kad on ponovno doe. etvrto: oni e gledati Boga u venosti. "Blago mirotvorcima, jer e se oni sinovi Boji nazvati!" (Mt. 5,9 DS) Blagoslov se daje i mirotvorcima: "sinovima Bojim e se nazvati". Obratite panju da Gospod ne govori o ljudima mirotvornih sklonosti ili onima koji vole mir. Misli na one koji aktivno ostvaruju mir, koji tako deluju, ive. Prirodno je da ovek borbu posmatra postrance, no, Boanski pristup je pozitivno delovati u smeru stvaranja mira, ak i ako to znai podnositi zlostavljanje i pogrde. Mirotvorci su nazvani sinovima Bojim. To nije nain na koji oni postaju deca Boja - to se moe dogoditi samo primanjem Isusa Hrista za svog linog Spasitelja (Jn. 1,12). Gradei mir, vernici pokazuju i dokazuju svetu da su zaista sinovi Boji, a Bog e ih jednoga dana potvrditi kao ljude koji pripadaju njegovoj porodici. "Blago prognanima za pravednost, jer je njihovo carstvo nebesko!" (Mt. 5,10 DS) Sledee blaenstvo se bavi onima koji su progonjeni, ali ne zbog vlastitih zlodela nego zbog pravednosti. Carstvo nebesko je obeano onim vernicima koji trpe zbog injenja dobrih dela. Svet ih ne voli, jer njihova estitost osuuje bezboni taj isti svet. Iznosi na videlo njegovo neprijateljstvo prema Bogu i pokvarenost. Ljudi mrze pravedan ivot zato to on razotkriva njihovu vlastitu nepravednost. "Blago vama kad vas stanu ruiti i goniti i bediti svakim zlom zbog mene!" (Mt. 5,11 DS) Poslednje blaenstvo izgleda kao ponavljanje prethodnog. Meutim, postoji jedna razlika. U prethodnom stihu tema je bilo proganjanje zbog pravednosti; ovde je to proganjanje zbog Hrista - zbog Hristove osobe, zbog pripadnosti Hristu. Gospod je znao da e njegovi uenici biti zlostavljani zbog svoje povezanosti sa njime i odanosti njemu. Istorija je to bezbroj puta i potvrdila: od samog poetka svet je proganjao, zatvarao i ubijao Hristove sledbenike, ak i "u ime boga" (Jn. 16,2-3).

"Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaa na nebesima: tako su gonili proroke pre vas!" (Mt. 5,12 DS) Trpeti zbog Hrista je povlastica koja donosi radost. Velika plata oekuje one koji tako postaju sudrugovi proroka u muci. Hristovi starozavetni predstavnici ostali su verni uprkos proganjanju. Svi koji oponaaju njihovu odanu hrabrost delie njihovu sadanju radost i buduu slavu. Dakle, "Blaenstva" predstavljaju portret uzornog graanina Hristovog carstva. Obratite panju na pominjanje pravednosti (6. st.), mira (9. st.) i radosti (12. st.). Pavle je verovatno mislio na ovaj Hristov govor kad je napisao: "Jer carstvo Boje nije jelo i pie, nego pravednost, mir i radost u Duhu svetome." (Rim. 14,17 DS).
Iz Knjige: KOMENTARI NOVOG ZAVETA, William MacDonald. Parafrazirano.

prirode (moral, odnos prema dobru i zlu, vrline, mane, stavovi). Razume se, Sveto pismo nas ne ostavlja bez odgovora. Prvo pitanje. Ovo se pitanje namee. U vremenu kad se sve podvrgava sumnji, pri prvom itanju ili sluanju vesti o Uskrsu iskrsava pitanje: Jesu li evaneoski izvetaji o Hristovom podizanju iz mrtvih istiniti ili lani? Prema reima Svetog pisma "Sve je pismo bogonadahnuto..." (2. Tim. 3,16). Zato bi samo pojedini delovi - oni koji se nama ine prihvatljivim i razumljivim - bili istiniti? Apostol Pavle pita svoje ispitivae: "Zato vi smatrate da je neverovatno da Bog mrtve uskrsava?" (Dela 26,8). Ko veruje da je Bog svemoan, za tog nije nemogue da On i mrtvima daje ivot. Misli li ko da Bog nije svemoan i da ne podie iz mrtvih, onda treba preispitati takvu veru, jer nesvemoni Bog uopte nije Bog. Za Avrama, velikog uitelja i primernog verovesnika pisano je kako "je razumeo da je Bog kadar i iz mrtvih uskrsavati" (Jev. 11,19). Drugo pitanje. Moe li ogrehovljeni ovek da shvati tako uzvienu misao kao to je uskrsenje? Odgovor na ovo pitanje nalazimo u evaneoskom saoptavanju da je Gospod Isus bio "svetlost istiniti koja obasjava svakog oveka koji dolazi na svet" (Jn. 1,9). I najogrehovljeniji um je osvetljen Hristom, moda u maloj meri - ali u tami je i ta mala svetlost sudbonosna. Ne treba da nas obeshrabri to to neki "zastranie od istine, govorei da je uskrsenje ve bilo, i rue veru nekih" (2. Tim 2,18). Neverica i kolebljivost su obine ljudske osobine. Svakom se moe desiti da posumnja, a ima i takvih koji namerno odbacuju veru u Hrista. Poznato nam je kako su se ponaali vodei ljudi i verouitelji u vreme kad je na Spasitelj boravio na zemlji. "Tada odgovorie neki od knjievnika i fariseja govorei: Uitelju, hoemo od tebe znak da vidimo. A On odgovarajui ree im: Rod zli i preljubotvorni trai znak; i nee mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer, kao to je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noi; tako e biti i Sin oveiji u srcu zemlje tri dana i tri noi" (Mt. 12,38-40). Bog eli da Ga ljudi shvate i On e pobediti njihovu ogrehovljenost. Tree pitanje. ta nam Uskrs donosi u odnosu na venost? Pitanje se tie poglavito onih koji veruju. Meutim, ono je od znaaja i za one kojima svedoimo i koji tek treba da uzveruju.
8

SEDAM ETIKIH PITANJA U VEZI SA USKRSOM

Aleksandar Birvi
Evaneoski izvetaji o Uskrsu dati su kao jednostavno saoptenje o jednom izuzetno radosnom dogaaju. Nema patetike, nema politike, nema polemike, nema domiljanja, nema izmiljanja. Uenicima mnoge stvari nisu bile jasne, pa ni samo uskrsenje. Tako itamo: "A kad silaahu sa gore, zabrani im (Isus) da nikome ne kazuju ta su videli, sve dok Sin oveiji ne uskrsne iz mrtvih. I ovu re zadrae u sebi pitajui jedan drugog: ta to znai uskrsnuti iz mrtvih?" (Mk. 9,1-10). Jedna od osnovnih postavki hrianske vere uenicima nije bila definisana dok ih nije prosvetlio Sveti Duh. Ipak, italac odmah shvata da iza jednostavnosti izvetaja stoji niz sloenih pitanja. U prvom redu su to pitanja eti ke

Svi treba da znaju da je ostvarivost najve eg dela Bojih obeanja mogua samo preko vere u uskrsenje. Posredstvom knjige Otkrivenje od Jovana Bogoslova Hristos govori: "Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji i ivi; i bejah mrtav i evo sam iv u vekove vekova, i imam kljueve od smrti i od pakla" (Otk. 1,17-18). Posledica Hristovog uskrsenja bie uskrsenje njegovih sledbenika, "jer ako verujemo da Isus umre i uskrse, tako e i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim" (1. Sol. 4,14). Dogaaj e biti velianstven. Bie vie nego zadivljujue kad se sve to bude odigralo, "jer e sam Gospod sa zapoveu, glasom arhanela i sa trubom Boijom sii s neba, i mrtvi u Hristu uskrsnue prvo; a potom mi, ivi, koji ostanemo biemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako emo svagda s Gospodom biti" (1. Sol. 4,16-17). etvrto pitanje. Kako se uskrsenjem pokazuju slobode to nam ih Isus donosi? Slobode su sve otrije pitanje meu hrianima. Hteli mi ili ne, ljudsko drutvo sve masovnije ulazi u politiku. Hrianstvo ne moe da izbegne drutvene tokove. Pitanje je da li uopte treba da ih izbegava. Vera u uskrslog Hrista je prvenstveno vera pojedinca. Ona menja onog koji veruje. "A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo za greh, a duh je ivot za pravednost. Ako li ivi u vama Duh Onoga koji je uskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oivee i vaa smrtna telesa Duhom svojim koji ivi u vama" (Rim. 8,10-11). Isto tako uskrsenje je osloboenje celokupne tvorevine. Apostol pie: "Jer mislim da stradanja sadanjega vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti, jer arkim iekivanjem tvorevina oekuje da se jave sinovi Boiji, jer se tvar pokori tatini, ne od svoje volje nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da e se sama tvar osloboditi od robovanja raspadljivosti na slobodu dece Boije. Jer znamo da sva tvar zajedno uzdie i tuguje do sada, a ne samo ona, nego i mi koji prve darove Duha imamo, i mi sami u sebi uzdiemo ekajui usinovljenje, izbavljenje tela naega" (Rim. 8,18-23). Duan sam da napomenem uz ovo pitanje da "neobraeni hriani" veruju da slobode dolaze same po sebi ako se u njih uloi dovoljno borbe i dobri zakoni. To bi bilo kao kad bi neko oekivao da e dobro uglaano staklo samo po sebi da se pretvori u dijamante. Pravni poredak, humanost, civilizacija, promene (reforme i
9

revolucije) su dela ljudska i - ostaju dela ljudska. Osloboenje je delo Boije i ljudski rod treba da je radostan i zahvalan to Bog hoe da sarauje sa ljudima. Sam ovek ne ostvaruje slobodu, on se samo trudi za neto to je Bog namenio onima koji Ga ljube i potuju. Peto pitanje. Koje hrianske dunosti proistiu iz Hristovog Uskrsa? Ovo je pitanje vezano za hriansku svakodnevicu. Istinita vera donosi i istinite obaveze. Uskrs nas opominje: (a) da postoji odgovornost, (b) da ivimo jednim drugaijim ivotom i (c) da emo iveti u slavi. Tako valja da svako ima na umu da e pored svih prilika i neprilika koje snalaze oveka tokom ivota na zemlji svako morati da polae raune pred Bogom. Taj dogaaj je ovako opisan: "I vidjeh prestole i sedoe na njih i dade im se sud; i due poseenih za svedoenje o Isusu i za re Boiju, koji se ne poklonie zveri i liku njezinom, i ne primie iga na elima svojim i na ruci svojoj; i oivee i carovae s Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne oivee dok se ne svri hiljadu godina. Ovo je prvo uskrsenje. Blaen je i svet onaj koji ima udela u prvom uskrsenju; nad njim druga smrt nema vlasti, nego e biti svetenici Bogu i Hristu, i carovae s Njim hiljadu godina" (Otk. 20,4-6). Svest o svemu to jeste i to e biti uobliava na ivot. "Poto se s Njim pogreboste krtenjem, u Njemu ste i sauskrsli verom u mo Boga koji Ga uskrse iz mrtvih" (Kol. 2,12). Menjaju se tenje i ciljevi. "Ako ste, dakle, uskrsli s Hristom, traite ono to je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onom to je gore, a ne to je na zemlji" (Kol. 3,1-2). Hrianske dunosti se preobraavaju u jednu dunost: teiti Hristu. esto pitanje. Kako Uskrs razbija ljudsku ogranienost? ovek je ogranien raznim iniocima ovozemaljskog ivota. Ve kod prethodnog pitanja smo se uverili da je Bog voljan da na ivot usmeri ka neogranienosti. S tim u vezi jako nam je dragoceno obeanje: "Jer umreste i va ivot je sakriven sa Hristom u Bogu. A kad se javi Hristos, ivot na, onda ete se i vi s njim javiti u slavi" (Kol. 3,3-4). Hrianski ivot je sakriven, ali nije ogranien. On je van domaaja svetovnog sagledavanja, predodreen je za ponovno javljanje Gospodnje i za slavu koja ide sa Spasiteljem. Boijoj nameri nita ne moe da se suprostavi, ni neastivi, ni ljudska nemo. To iekujemo

"znajui da e Onaj koji uskrse Gospoda Isusa, i nas uskrsnuti Isusovim posredstvom i preda se postaviti s vama" (2. Kor. 4,14). Hri ani su uvereni da je takvo savladavanje ljudske ogranienosti izraz i posledica Boije moi koja se pokazala sa Uskrsom: "A Bog i Gospoda uskrse, i nas e uskrsnuti silom svojom" (1. Kor. 6,14). Sedmo pitanje. Kako Uskrs podstie hriansku savest? Poznato je da nema pravog morala bez savesti. ovek se moe naterati da bude dobar. Recimo, zatvore kradljivca u samicu i on ne moe da krade. On nije dobar zato to hoe da bude poten, nego zato to je na to prinuen. Ili: zae deparo meu nudiste - kako da ih potkrada kad oni ne samo da nemaju depova, nego nemaju ni odee? On ustvari nije poten, samo je lien mogunosti da bude nepoten. Zato se meu hrianima mora govoriti o savesti, jer je bespredmetno da e se neko obratiti a da savest prethodno ne progovori. U tom sklopu okolnosti svaki Uskrs treba da bude jedno ispitivanje savesti. Apostol Pavle na sudu pred Feliksom, upraviteljem u Cezariji, kae i ovo: "Imajui nadanje na Boga da e biti uskrsenje mrtvima, i pravednicima i grenicima, koje i sami ovi ekaju. Zbog toga pak i sam se trudim da imam istu savest svagda pred Bogom i ljudima" (Dela 24,15-16). Do koje mere je tvoja i moja savest zasnovana na svesti o uskrslom Hristu? Pred kim ja ivim? Za kog se ti priprema? Kad je re o savesti, smatram za potrebno da malo odstupim od toka misli to sam sebi postavio prilikom pisanja ovog lanka. Naime, meu evaneoskim hrianima se mnogo puta preskau razgovori o savesti. Zato? Savest je sastavni deo ovekovog bia. Hrianska savest utie na okolinu, pa i na protivnike. Apostol Petar vrlo lepo primeuje: "Imajui dobru savest, da se u onome za to vas klevetaju kao zloince postide oni koji kude vae dobro vladanje u Hristu" (1. Pet. 3,16). Negovanje savesti bi trebalo da bude znaajan sadraj biblijskih i duhovnih pouka, a i nezaobilazni inilac svake nae evangelizacije. Praznik Uskrsa Hristovog e doi i proi. Sledei Uskrs neki nee doekati. Meutim, svako e morati da ustane iz mrtvih kad bude dolo vreme Spasiteljeva javljanja svemu svetu. Ova etika pitanja i sam Uskrs mogu da nas pouzdano upute kako iveti, tako da nam svaki dan bude smireno ekanje u nepomuenoj vedrini. Onda e nam svaki dan donositi ono
10

isto to nam donosi as blaenog susreta sa Gospodom. Moi emo svako vee da bez dvoumljenja ponovimo rei iz Psaltira (Ps. 17,15): "A ja u u pravdi gledati lice tvoje; kad se probudim, biu sit od prilike tvoje."
Izvor: Iskre, 4/1988.

BRIGO MOJA PREI NA BOGA

Miroslav Volf

Godine polako prolaze, a ja jo nemam mladia: ta e biti sa mnom? Hou li ostati sama? Toliko puta sam pokuao, ali poto nemam "veze", sve je uzalud: Hou li ikada nai posao? Cene su opet skoile, a plata je ostala ista: ta emo jesti, u ta emo se obui? Kako emo sastaviti kraj s krajem pored tolikih kredita, pored dece koja idu u kolu? Sin mi radi na opasnom radnom mestu: ta ako mu se neto dogodi? Star sam i bolestan: Hoe li se moji starati za mene i onda kada budem slab i od mene ne bude bilo puno koristi ili u smrti morati gledati u oi naputena, bespomona? Pitanja se niu. Upuena su budunosti. Puna su zebnje i straha. Brige! Sedimo sami u svojoj sobi i ponemo misliti o budunosti: kao da gledamo film strave i uasa... I koliko ga samo dugo moramo gledati! Kad nas jednom uhvate, brige nas ne putaju lako: mue nas, ine nas nemirnim, stalno nas guraju na posao - da osiguramo budunost.

Ne budite zabrinuti
Gde je ljudi, tamo je, ini se, i briga. Odrasli, istina esto govore o bezbrinom detinjstvu. Ali to su prie za veliku decu. Odrasli mataju o bezbrinom detinjstvu zato to svoje brige iz detinjstva vie ne uzimaju ozbiljno - ine im se detinjaste. Ali i deca se brinu isto kao to se brinu i starci. Briga je s nama "od kolevke pa do groba". Razlog je jednostavan. Ne znamo ta nam donosi budunost. Iz njenog tajnovitog krila

moe nam doi dobro, a moe i zlo. Od tog zla, koje je uvek mogue, strepimo. Njega se bojimo. Zato se brinemo. U svome govoru na gori Isus jednostavno zapoveda svojim uenicima da se ne brinu: "... ne brinite se za svoj ivot, ta ete jesti ili ta ete piti" (Mt. 6,25). Te re i Isus je rekao ljudima koji su morali iveti od danas do sutra. Prema naim standardima, imali su svakog razloga za brigu. Poput mnogih ljudi u svetu danas, Isusovi sugraani su veinu svog ivota proiveli praznog stomaka. Jedan denar, koji je radnik dobio na kraju radnog dana, bio mu je taman dovoljan da sledei dan prehrani svoju porodicu. Ako jedan dan nije bilo posla, sledei dan se gladovalo. Ljudima u takvoj situaciji Isus kae da se ne brinu! Kad dobro razmislimo o toj Isusovoj zapovesti, doe nam da se - zabrinemo! Moemo li je uopte izvriti? Moemo li ostvariti bezbrinost poljskih ljiljana i nebeskih ptica? Ako moemo, kako?

sastavni deo ivota svakog pojedinca (napr. 1. Kor. 7,32 ss; 2. Sol. 3,10). Kada Isus govori protiv brige, on misli na teskobnu zabrinutost za budunost, na onaj muni pesimizam sa kojim mi nekada gledamo u budunost. S jedne strane nas ta teskobna zabrinutost ini nemirnima, tera nas na neprekidan posao. S druge strane, ona nas paralizuje, jer nam oduzima nadu.

"Udri brigu na veselje"

Neki imaju veoma lako reenje za teskobnu zabrinutost. Onda kada bi drugi na njihovom mestu ve posedeli od brige, oni se ale, pevaju. Humorom, veseljem potiskuju brigu. Smeju joj se u oi. U svakom sluaju to je pametnije nego noima ne sklopiti oka od brige. Prvo, mi se ne brinemo samo s obzirom na ono to e nam se stvarno dogoditi, nego i s obzirom na ono to nam se moe dogoditi. Ustvari, psiholozi nam kau da se tri etvrtine naih briga nikad ne ostvare, u 75% sluajeva brinemo se "u prazno"! Drugo, teskobna zabrinutost niemu ne koristi: "Ko od vas moe brinui se dodati ivotu svome jedan lakat?" (Mt. 6,27 E). Ne samo da zabrinutost niemu ne koristi, ona je tetna, i to ne samo po zdravlje. Koliko svoje fizike energije potroimo brinui se uzalud kada bismo umesto toga mogli mirno raditi neto korisno! Okrenuti brigu na veselje bolje je nego pustiti da briga ovlada nama, ali ni to nije reenje. Veselili se mi ili ne, budunost je nesigurna. To to se 75% naih briga ne ostvari ne pomae nam mnogo zato to ne znamo koje e se ostvariti a koje ne. Zato protiv briga ne pomae naivni optimizam: sve e to ve nekako biti dobro. injenica je da mi ne znamo da li e sve biti dobro ili ne. Dobrih razloga da se ne brinemo imamo samo onda kada smo potpuno sigurni s obzirom na budunost. Tek onda - ali onda zaista! - moemo bezbrino udariti brigu na veselje.

"Brigo moja prei na drugoga"

Prvo pitanje na koje moramo odgovoriti jeste: ta znai odnosno to ne znai brinuti se? Zapoveu da se ne brinemo Isus sigurno ne eli podstreknuti nau lenjost. Usmeravajui nau panju na bezbrine ptice i ljiljane, on nam ne daje primer nerada, nego Bojeg snabdevanja: ako se Bog brine za njih koji su samo Boja stvorenja i ne rade, koliko vie e se brinuti za nas koji smo njegova deca i uz to radimo. Dakle: ne brinuti se, ali raditi. Martin Luter, teolog, na jednom mestu kae kako ljudi vole da izvrnu Isusovo uenje o brizi. "Brinuti se i eznuti da zarade novac i steknu dobra, dakle ono to pripada samo Bogu i to je on sebi zadrao - to ele. Ali za rad, koji je Bog zapovedio, ostavljaju Bogu da se brine. tavie, seu se za tim i svu svoju brigu i pohlepu usmeravaju na to da se izvuku od posla i od znoja svoga lica. A Bog eli upravo suprotno: da radimo, a da brigu prepustimo njemu." Ne brinuti se, dakle, ne znai ne planirati, ne raditi, ne tedeti "za crne dane". Ko eli izbei takvu brigu, taj je jednostavno svaljuje na drugoga. A to je nedosledno. Dok takav ovek sam izbegava rad, on tera drugoga da radi ne samo za sebe ve i za njega. Briga u smislu snabdevanja za normalan ivot mora biti
11

Bacite brigu na Njega

Kada nam Biblija kae da neto ne treba raditi, ona nam esto u isti mah kae da neto moemo, smemo raditi. U hrianstvu zabrana je uvek samo nalije mogunosti novog, slobodnog ivota koji nam Bog daje. Tako je

zapovest: "Ne budite zabrinuti!" samo nalije naeg prava da sa svojih lea stovarimo breme brige i da ga bacimo na Boga: "Prebacite na njega svu svoju brigu, jer on se brine za vas" (1. Pet. 5,7 E). Neko e prigovoriti kako samo slabii moraju svoju brigu poveriti Bogu, samo oni koji sami ne mogu izai na kraj sa svojim brigama. To je tano. Ali to nije prigovor! Jer briga upravo jeste rezultat nae slabosti. Ali to nije slabost koju moemo prevladati. Ona nam je priroena kao ljudima. Ona izrasta iz naeg nepoznavanja budunosti i nemogunosti da njome upravljamo. Budunost nije u naim rukama. To je injenica. Ko drugaije misli taj e se brzo otrezniti. Zato predati svoju brigu Bogu nije izraz nedostatka hrabrosti, ve treznog realizma koji uzima ozbiljno mogunost da se budunost nee uvek odvijati po naim eljama. Budunost je u Bojim rukama. Zato treba svoju brigu baciti na njega. A njemu je "stalo do nas" (1. Pet. 5,7). Bog se brine za nas i on to ini zato to mu naa sudbina lei na srcu. Ptice nebeske vredne su njegovog snabdevanja, te ni jedna ne pada na zemlju bez njegove volje. Koliko vie mi! "Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati?" (Rim. 8,32 E). Suprotnost "brizi koja nas pritie i ne da nam mira" nisu ni lenjost ni naivni optimizam. Suprotnost brizi je poverenje u Boije snabdevanje.

problemima. Sve moemo doneti k Bogu sa radosnom sigurnou da je u Njega spas.

Pronje i zahvalnice
Moliti ne znai samo informisati Boga o naim brigama. On ih i onako dobro poznaje. Molitva jeste razgovor sa Bogom, ali posebna vrsta razgovora. Kada razgovaramo sa prijateljem onda razgovaramo na ravnoj nozi. S Bogom, meutim, ne razgovaramo kao jednaki sa jednakim, ve vie kao dete sa ocem. Zato svaka prava molitva ima dve bitne komponente: pronju i zahvaljivanje. Pronja izraava nau poniznu ovisnost o Bojoj pomoi. Ali ne samo to. Ona svedoi ona bi trebala da svedoi - o naem poverenju da je Bog voljan i da je u stanju da se brine za nas. Kad smo uhvaeni u vir briga prirodno nam je da od Boga pronjom traimo pomo. U tim trenucima puno tee nam je zahvaljivati. A upravo u zahvaljivanju je sr odgovora na problem brige. Brinuti se znai strahovati pred budunou. Nasuprot tome, zahvaljivati, znai biti uveren da nam budunost dolazi iz Hristovih probodenih ruku. Zato to je Jagnje Boje Gospodar istorije, moemo biti sigurni: nikakvo zlo koje nas u budunosti moe zadesiti nije ni priblino toliko veliko kao dobro na koje e Bog izvesti to zlo. Ta sigurnost raspruje u nama nemirnu brigu i raa Boji mir "koji prevazilazi svaki um" (Fil. 4,7).

Molitva
Bacite svoju brigu na Boga! Lake kazati nego uraditi. Brige, ini se, ne prelaze tako lako s naih na Boja ramena. Kako baciti brigu na Boga? Kada Pavle podstie Filipljane da "ne budu zabrinuti", on daje odgovor na to pitanje: "... nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vae molbe Bogu oituju!" (Fil. 4,6 E). Molitva! To je klju ! Sve zavisi od toga da li odluimo da sa svojim problemima i strahovima ostanemo sami, da oko njih neprestano kruimo, da ih puni sumnje u mislima prevremo, ili pak odluimo da se u molitvi okrenemo monom Bogu, kome je stalo do nas! Kao deca k svome ocu, tako moemo doi k Bogu da sa njime porazgovaramo o onome to nas brine - o naim malim i velikim, vanim i nevanim, glupim i pametnim
12

Briga za Gospodnje
Lek koji nam Biblija daje protiv brige nije samo pouzdanje u Boga. Skoro po onom pravilu, klin se klinom izbija. Biblija nam osim pouzdanja u Boga kao lek za brigu daje - brigu, brigu "za Gospodnje" (1. Kor. 7,32). Umesto da se sa strahom i nepoverenjem brinemo "za svetsko" "ta emo jesti?", "ta emo piti?", "U ta emo se obui?" - Isus nam kae: "Traite najpre carstvo i pravednost njegovu..." (Mt. 6,33). Carstvo Boje: ono treba biti naa glavna briga. Prvo, treba se brinuti da se ono iri. Poput Isusa, moramo propovedati carstvo Boje onima koji jo nisu doiveli Boju ljubav, koji jo nisu postali novi, bezbrini i zadovoljni ljudi. Drugo, treba se brinuti da se carstvo Boje

doslednije ostvaruje meu nama. To jednostavno znai da potaknuti Duhom treba da nastojimo da u telu Hristovom ne bude razdora, "nego da se udovi jednako brinu jedan za drugoga" (1. Kor. 12,25). "Sve ostalo e vam se nadodati..." Ako se oslonimo na Boga i ako ponemo da brinemo da se carstvo Boje iri u svetu i da se doslednije ostvaruje u crkvi, to e ujedno biti najbolji nain da se brinemo sami za sebe, jer ako najpre itemo carstvo Boje onda e nam se sve ostalo - hrana, odelo, naklonost prijatelja: sve ono to nam u ivotu pravi male i velike brige - nadodati (Mt. 6,33).
asopis IZVORI, 1/1985.

Ljubiti mlae. Iz ljubavi prema Hristu moliti za neprijatelje. Sa zavaenima se jo pre zalaska sunca pomiriti. Ne initi drugome to ne bi hteo da tebi drugi uine. Nepravdu ne nanositi, a nanesenu strpljivo podnositi. Ne biti ohol. Ne mrmljati i gunati. Ljubiti iskreno svoje neprijatelje.

KAKO SAVLADI POTEKOE H. M. E. de Balaguer

Za dete Boje, svaki dan mora biti prilika za obnovu, ono mora biti sigurno da e uz pomo milosti, stii do kraja puta, a to je sutina Boje ljubavi. Stoga, ako zapone i ponovno zapoinje, dobro ti ide. Ako ima pobednikog duha, ako se bori, uz pomo Boju, pobedie! Nema tekoe koju ti ne bi mogao savladati! ini ti se da je itav svet protiv tebe. Nigde ne nalazi izlaza. Stvarno, ovog puta je nemogue savladati potekoe. Ali, zar si ve zaboravio da je Bog tvoj Otac? Jedan svemogui, sveznajui, milosrdni Otac? On ti ne moe poslati nikakvo zlo. Ovo to ti sada zadaje brigu dobro je za tebe, iako su tvoje ljudske oi sada slepe i to ne moe shvatiti. Boe, Ti si "sve u svemu"! Neka se sada i uvek ispunjava Tvoja sveznajua Volja! Radost, nadprirodno i ljudsko nadanje, spojivi su sa telesnim zamorom, sa bolima, sa suzama - jer imamo srce - sa teko ama u unutranjem ivotu ili u duhovnom radu. On, "savren Bog i savren ovek" koji je imao svu sreu Neba, htede iskuati muku i umor, pla i bol, da bismo shvatili da biti nadprirodan ukljuuje i biti puno ljudski. Verovati, dakle, i ne dopustiti da nama ovlada klonulost; ne zaustavljati se na isto ljudskim raunima. Prepreke emo savladati ako ponemo s radom i ako se puni zalaganja latimo posla, tako da nam upravo to zalaganje otvori nove staze. A ovde je lek protiv svake potekoe: lina svetost i predanje Gospodu. Biti svet znai iveti onako kako je to odredio na Otac na nebu. Prigovoriete da je to teko. Da, taj ideal jeste prevelik. Ali istovremeno je
13

misaone refleksije
DVA PRAVILA ZA IVOT Benedikt iz Nursije
Prvo: Boga ljubi svim srcem, svom duom i svom snagom svojom, a zatim svoga blinjega kao samoga sebe. Drugo: Ne govoriti lano svedoanstvo. Ne teiti za uicima. Siromane okrepiti. alosne uteiti. Ne zadravati zlobu u srcu. Ne pruati laan mir. Istinu izraavati i srcem i ustima. Ne vraati zlo za zlo. Mirno trpeti progonstvo zbog pravde. Svoje pouzdanje staviti u Boga. Svakoga asa nadzirati svoje ponaanje. Svoja usta uvati od pogrenih i opakih rei. esto se posveivati molitvi. Ne udovoljavati telesnim poudama. Boju Re dnevno izvravati delima. Ljubiti svaku istou. Nikoga ne mrziti. Ne biti zavidan. Ne voleti prepirke. Izbegavati prezauzetost. Potovati starije.

lagan: lei nadohvat ruke. Kad neko oboli, dogodi se ponekad da se ne nae pravi lek. Na nadprirodnom podruju to nije tako; lek je uvek nadohvat: Isus Hrist, prisutan [po Svetome Duhu]. On nam daje svoju milost. Ponovimo reima i delom: Gospode, uzdam se u Te, meni je dovoljna tvoja opta providnost, tvoja svakodnevna pomo. Od Boga nemamo zato moliti velika udesa, ali treba da molimo da nam umnoi veru, da nam prosvetli razum i da nam ojaa volju. Isus ostaje uvek sa nama i uvek se ponaa onako kao to On jeste. Ako oseate obeshrabrenost zbog nekog moda posebno upeatljivog iskustva vlastite uskogrudnosti, onda je doao trenutak da se potpuno i pouljivo prepustite rukama Bojim. Jednoga dana, pria se, susreo je jedan prosjak Aleksandra Velikog i zamolio ga za milostinju. Aleksandar se zadrao i zapovedio da ga uine gospodarom najveeg grada u carstvu. Nato je prosjak zapanjen i zbunjen uzviknuo: "Ali ja nisam tako mnogo molio!" A Aleksandar je odgovorio: "Ti si molio kao onaj koji jesi, a ja ti dajem kao onaj koji ja jesam!" Spoznajmo svoje bolesti, ali priznajmo Boju mo. Optimizam, radost, vrsto uverenje da se Bog eli nama posluiti moraju dati obeleje hrianskom ivotu. Ako se oseamo delom Crkve, ako smatramo da nas podupire... delovanje Duha Svetoga, onda emo se odluiti da ispunjavamo male dunosti svakoga trenutka: svakoga dana pomalo sejati. A etva e ispuniti itnicu do vrha.

ono kad' se svaki put molimo, mi kaemo: 'O e na, Svetise ime tvoje.'"

BOJI ZVIDUK
Tokom zakljune molitve na bogosluenju, dok je cela zajednica tiho sluala pastorovu molitvu, odjednom se kroz salu prolomio glasan zviduk. Deak koji je to uinio odmah je dobio vrlo ozbiljan pogled svoje majke i rei: "ekaj samo, kad doemo kui, dobie ti svoje." "Zato mama", ree setno deak, "pa, ja sam celo bogosluenje molio Boga da me naui da zvidim a on mi je ba sada usliio molitvu?"

Smena strana...
SVETISE
Otac slua kako se njegov sini moli. "Dragi Svetise, molim te..." "Hej, stani malo sine"; prekine ga otac, "zar Boga zove: 'Svetise'? Odakle ti to?" Deak pogleda u oca i objasni mu: "Tata, pa zar ti ne zna? Pa tako u crkvi zovu Boga. Zna

SIONSKA TRUBA je nezavisna (interdenominaciona) hri anska publikacija, neprofitabilnog karaktera, koja se bavi pisanjima o verskom ivotu. Njeni prvi itaoci i pisci su vernici, ljudi koji su svoje ivote predali Isusu Hristu, da bi On postao njihov li ni Gospod i Spasitelj. Ideja SIONSKE TRUBE je da vernicima stvori prostor, gde e se uti njihov glas. I naravno, da poslui kao most za upoznavanje vernika u Isusa Hrista. Opirnije o SIONSKOJ TRUBI moete pro itati na stranicama: O nama i ta verujemo? koje se nalaze na naoj Internet prezentaciji, ili nam piite na siont@ptt.rs i slobodno nas pitajte. Stare brojeve SIONSKE TRUBE takoe moete preuzeti sa naeg sajta.

http://www.siont.net/

14