Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

Sadržaj

Uvod………………………………………………………………………...…….2Pojam društva zasnovanog na znanju………………………………………….3Razvoj društva zasnovanog na znanju…………………………………………5Koncept naučno-tehnološkog razvoja………………………………………….6Obrazovanja kao osnov razvoja društva zasnovanog na znanju…………….8Permanentna edukacija………………………………………………………..10Srbija i društvo znanja………………………………………………….……..12Zaključak…………………………………………………………………….…14Literatura……………………………………………………………………….15

Uvod

Pitanje razvoja ekonimije i društva danas, na početku XXI veka umnogome jeevoluiralo i prevazišlo teorijska razmatranja koja su bila važeća u drugoj polovini prethodnog veka. Od nekadašnjeg koncepta razvojne teorije zasnovanog na prirodnimograničenjima u mogućnostima ostvarivanja visokih stopa rasta u dugom vremenskomroku, na početku poslednje decenije XX veka uobličava se, danas važeći razvojni koncept – koncept održivog razvoja.Teorijsku podlogu koncepta održivog razvoja predstavlja prelazak na razvojnikoncept zasnovan na novoj teoriji rasta, sa opredmećenim znanjem i kompleksomnaučno-tehnološkog razvoja u centru pokretačkog mehanizma savremenog razvoja.Umesto nekadašnjeg koncepta prirodnih komparativnih prednosti u modernom shvatanjurazvoja dominiraju ostvarene komparativne prednosti, umesto prirodnih resursa kaoodlučujuće determinante brzine rasta i razvoja nacionalne ekonomije, javlja se brzinakreiranja inovacija i sposobnost jedne privrede da ostvarena teorijska znanja pretoči unove tehnologije, umesto nekadašnjeg poimanja bogatstva merenog fizičkim ifinansijskim kapitalom, danas se pod ključnom determinantom nacionalnog bogatstva podrazumeva sposobnost generisanja novih znanja, ideja, inovacija i tehnologija,odnosno kreiranje i raspolaganje humanim kapitalom.Razvoj globalne ekonomije omogućen je pre svega materijalizacijom bazičnih pronalazaka iz perioda tzv. treće tehnološke revolucije koja se dešavala dominantnotokom poslednje tri decenije XX veka, pre svega u tehnološki i ekonomskinajrazvijenijim zemljama i regionima sveta. Razvoj sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, proizvodnje i upotrebe novih materijala, mikroelektronike,robotike, genetskog inženjerstva i drugih privrednih sektora, doveo je do neslućenihmogućnosti umrežavanja i povezivanja robnih, a naročito finansijskih tokova, koji se doskora nisu mogli ni zamisliti. Umesto prirodnih resursa, plodne zemlje, mineralnih izvorai raspoloživog kapitala, kao dominantan razvojni resurs savremene ekonomije u gotovočitavom svetu postali su primenjeno znanje, obrazovanje i nauka.Izgradnja društva zasnovanog na znanju je globalni imperativ, a neki aspekti putaka društvu znanja su identični za sve zemlje. Na nivou organizacije, to je razvoj platforme znanja - kompleksne strukture na kojoj počiva razvoj i uspeh celokupneorganizacije.2

Pojam društva znanja

Pojam društvo znanja vezuje se za gurua američkog manadžmenta PeteraDrakera. U svojim knjigama Menadžment u praksi (1954), Postkapitalističko društvo(1993), Moj pogled na menadžment (Novi Sad, 2003), on dokazuje da da je modernodruštvo od 1945. zasnovano na znanju ili društvo u kome znanje ima ključnu ulogu.Takođe, tvrdi da je znanje tokom istorije kulture bilo vezivano za ličnost, a naglo je počelo da se vezuje za rad. ’’I na Zapadu i u Aziji, znanje se uvek vezivalo uz ličnost, naono što se odnosi na biće, na postojanje. Skoro preko noći, ono je počelo da se vezuje uzdelanje, činjenje. Postalo je resurs i oruđe, korisno dobro. Do tada privatno dobro, znanje je skoro preko noći postalo javno dobro’’

Piter Draker je 1969. godine prvi put upotrebio termin “društvo znanja”. Današnjeznačeje ’’društvo znanja’’ je nastalo 90-tih godina prethodnog veka i može se definisatikao društvo mobilnosti i najkonkurentnije društvo u dosadašnjoj istoriji čovečanstva.U društvu znanja ne postoje bogate i siromašne države, nego samo one u kojimavlada znanje i u kojima vlada neznanje. Isto će se odnositi na kompanije i organizacije bilo koje vrste, ali i na pojedince. Procene su da će u sledećih 7 do 10 godina biti“proizvedeno” onoliko znanja koliko i u prethodnih 2000 godina. Trend sve kraćihciklusa razvoja znanja nastaviće se i dalje, jer znanje sve brže zastarevaO društvu znanja se široko raspravlja u strateškim zamislima razvoja savremene privrede, države i kulture. Na popularizaciju ovog pojma uticale su tri činjenice:

•

uloga znanja u društvenim delatnostima je postala odlučujuća,

•

nova znanja se vezuju za ekspanziju komunikacionih tehnologija,

•

pod uticajem ``amerikanizacije``, širi se menadžment kao znanje o organizaciji iupravljanju

``U opšta obeležja društva uključujemo:1.društvo je složena celina sa relativno stabilnim strukturama,2.društvena uloga i položaj su najvažniji elementi društvene strukture,

3.grupe i klase formiraju se pod uticajem obavljanja neke uloge,4.povezivanjem uloga, normi, vrednosti obrazuju se ustanove i podsistemi-ekonomija, kultura, politika.``

Pojam tipologije društva uključuje pored ovih opštih obeležja i neke elemente podsistema koji čine dominantu nekog društvenog razdoblja. Marksov pojamdruštveno-ekonomske formacije je istorijska konkretizacija društva u kome funkciju

Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993, 26 str.

Avramović, Z.; Sociološki pregled, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2007, 85 str.

Popović, M. i Rankvić, M.; Teorije i problemi društvnog razvoja, Beograd, 1981.