Jovan Jovanovi Zmaj

Kada se govori o srpskoj knjievnosti za decu, sigurno da nam je jedna od prvih asocijacija ime J. J. Zmaja. On je stekao glas jednog od najboljih i najplodnijih umetnika koji piu za decu. J. J. Zmaj pripada rodu velikih pesnika druge polovine XIX veka. Roen je 1833.g. u Novom Sadu. Osnovnu kolu je zavrio u rodnom mestu, a gimnaziju u Halau i Pounu. Pravne nauke je studirao u Pragu i Peti, gde je zavrio i medicinu. Poeo je da pie veoma rano, jo kao ak i student, i postao je pravi pesniki genije. Raskinuo je sa starom poetikom, neoriginalnou, sentimentalnou i forsiranom sladunjavou. Nalazio je nove motive i nove teme ime je ispisao najlepe stranice deje knjievnosti. Na poetku svog knjievnog rada bio je saradnik ''kolskog lista'' i ''Radovana''. Ureivao je satirine i deije asopise i listove: Komarac, Javor, Zmaj (po kome dobija nadimak), ia, Starmali i dr. Najdue je ureivao Neven, najvaniji deji list srpske knjievnosti. Zmajev ivot je obeleila porodina tragedija gubitak porodice. Ipak, velika tuga i bol nisu bacili sivilo na njegovo pesniko stvaranje. Nije se predao tuzi, pesmom se branio od melanholije. Zmaj je objavio sl. dela: ika Jova srpskoj deci, Prednevene, Menevene I, II i III i ika Jova srpskoj omladini. Sa svojih hiljadu i vie pesama doprineo je uvrenju deje knjievnosti kao posebne literarne umetnosti. O Zmaju su pisali svi znaajniji srpski knjievni prouavaoci. Osim negativnog suda pesnika Laze Kostia i estetiara Bogdana Popovia, Zmaj dobija visoku ocenu od kritiara i stvaralaca svih generacija. Izdvaja se sud Jovana Skerlia, po kome je Zmaj ispevao ''najbolje deje pesme u srpskoj knjievnosti ...''. Ivo Andri dodaje da smo iz Pevanije prvi put saznali za magiju rime i rimovanja. I savremeni kritiari i stvaraoci skrenuli su panju na lirizam, stilsku jednostavnost i estetsku vrednost njegovog pesnitva. Kao mnogi veliki evropski pesnici, Zmaj peva po ugledu na narodnu poeziju. Pevanija je jo za pesnikova ivota imala prou kao narodna knjiga. Obistinilo se predvianje Ljubomira Nedia da e se mnoge Zmajeve pesme pevati kao narodne. Zmaj je bio svestran umetnik. Sastavljao je humoristinu poeziju, poeme, balade, parodije, prie, bajke, basne, anegdote, dramu ... U sreditu Zmajevog pesnikog opusa stji dete i detinjstvo. On se identifikovao sa detetom i prilazio mu kao sebi bliskom i ravnom. Slikao je i vedre i tune, i pozitivne i negativne junake. Nevaljalce, lenjivce, osione, razmaene i zaputene. Deci su zanimljivi i antijunaci kao to su Leni Gaa, Leni Rava, materina maza, Rako neposluko i drugi slini likovi. Zmaj je opevao detinjstvo u svim njegovim stadijumima. Objedinjujui matu, igru, smeh i nonsens, obraao se sasvim maloj deci. On je autor svima poznate pesme o igri majke s detetom ''Tai, tai, tanana''. Jedna od prvih pesama koja se ita po savlaivanju azbuke jeste ''Mali konjanik''. Pesma govori o dejoj igri, o bezgraninim mogunostima mate koja ini da dete sedei na stolici postane jaha i da stvara ono to mu nedostaje. To je pesma o elji za igrom i bekstvom od jednolinosti. Igra je primarni poetski element. Njome se iskazuje ljupkost deje fantazije i zanos nestaluka. Kada se govori o Zmaju, svakako se moraju pomenuti i pesme ''Ciganin hvali svoga konja'' i ''Svet''. Prva je pesma monologa nabijenog dramskim elementima i ive radnje. Ciga je veseljak i aljivdija, koji u stvari ne prodaje svoga konja, ve se bogatim duhom brani od svoje sirotinje. Humor je vedar, bezazlen, lak i blagonaklon. U drugoj pesmi je poletnim stihovima iskazana lepota sveta i prirode koja oveka okruuje. Zmaj je, kao slobodoljubivi pesnik, stvarao i rodoljubive pesme. Meu njima se istiu ''Tri hajduka'', ''Svetli grobovi'', ''Ja bih bio'' i druge koje su odigrale veliku patriotsku ulogu u naem narodu. Pisao je verske i religiozne pesme u duhu hrianskog shvatanja sveta i ivota. Uzrok tome lei u drutvenim okolnostima i religiji kao neodvojivom delu kolskog obrazovanja, ali i u pesnikovom ivotu i sudbini koja ga je razoarala i porazila. Zmaj je prozi poklanjao manje panje. U poznim godinama objavljuje prie, bajke, basne i humoreske. On je prvi doneo poeziju nonsensa igru reima, kao naina izazivanja smeha. Ono to Zmaja takoe istie od svojih prethodnika i savremenika jeste to to je njegova pouka zanemarljiva. Ne zvui kao naravouenije. Ipak, ivei u vremenu kada se didaktinost cenila kao knjievni kvalitet, Zmaj je bio sklon da poui itanju, poslunosti, higijeni, da podstakne na rad i sl. Takve su pesme ''Paija kola'', istoa je pola zdravlja'', ''Sadi drvo'', ''Uimo se'' i dr. Laza Kosti je meu prvima ukazao na ''razumsku'' icu njegovih stihova i dubokomislene rei. Meutim, i pored toga, Zmaj se izdvojio od svojih savremenika jakom individualnou. A oni koji su doli posle njega, svi su mu dunici, jer je uticao na sve, od slabih i osrednjih do najboljih. Veliki kvalitet su njegov izbor rei, metafora, versifikatorska lakoa, ritam i melodija. On opti jezikom deteta. Pisao je istim jezikom svog roda, ali je po potrebi koristio i knjievne arhaizme, tuice, dijalektizme varokog i seljakog tipa. Zmajevo delo je utemeljeno na bogatstvu ideja i oseanja, mati i smislu za igru, smehu, alozbiljnosti, ironiji, raspevanosti, ali i pounosti. Zmaj je postavio temelj srpske knjievnsti za decu i mlade. Mnoge njegove pesme su bezvremene i ostaju da ive u svesti kako mladih, tako i starijih. Retki su oni koji ne pamte pesme ''aba ita novine'', ''Svet'', ''Ciganin hvali svoga konja'', ''Paija kola'' i mnoge druge. Zmaj je podigao srpsku knjievnost za decu na evropsku ravan i stao je rame uz rame sa velikanima kao to su Kerol, Kolodi, Tven, Sen-Egziperi i drugi.

Branislav Nui Branislav Nui je roen 1864. godine u Beogradu. Bio je pesnik, pripoveda, romansijer, putopisac, feljtonista i komediograf. On je pisac izmeu knjievnosti za odrasle i knjievnosti za decu. U srpskoj knjievnosti za decu Nui je poznat po svom romanu ''Hajduci'' i kao osniva ''Malog pozorita za decu''. Svoje prve knjievne korake nainio je u dejim listovima pod pseudonimom Alkibijad . Nua. Prvu pripovetku ''Moj aneo'' objavio je u ''Srpetu''. U somborskom ''Golubu'' tampa pesme. Autor ''Narodnog poslanika'', ''Pokojnika'', ''Gospoe ministarke'' i dr. poznatih komedija, u poznoj fazi knjievne karijere izdaje deji roman ''Hajduci''. Ovo delo je predstavljalo osveenje u poreenju sa dotadanjom tradicionalnom knjievnou. Njime zapoinje istinski roman u literaturi ove vrste. U osnovi ovog romana je predanje, anegdota, bajka ... Pisac je za fabulu uzeo realistini motiv bekstvo dece od kole, porodice i svakodnevnih obaveza. To je pria o dejem nestaluku, obesti, avanturi, begu u nepoznato i tenji za slobodom. Deca podraavaju slavne pretke i njihov nain ivota, veoma matovito i duhovito. Nuieva sklonost ka ali i karikaturi iskazani su u neobinoj odluci deaka sa gradske periferije sa napuste topla ognjita i kolu i krenu u zelenu goru. Deaci mataju da postanu gorski odmetnici i da e sejati strah i trepet meu onima koji su im se bilo kako zamerili. Radnja poinje i zavrava se na istom mestu na hrastovom stablu, gde su se deca okupljala nakon kole. Samo su deja oseanja i raspoloenje drukiji na poetku i kraju prie. Tematske celine su sledee: pripreme za polazak, dogovor u mlinu, polaganje zakletve, odlazak u planinu, hajdukovanje, nepredviene tekoe i surovi hajduki ivot, slom i konano poraz, sramotni povratak svakodnevici i batine. U ovom romanu glavni junak nije pojedinac nego ceo deji kolektiv eda Brba, ika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluva, Mita Trta, Laza Cvrca i pripoveda (poto je roman pisan u prvom licu). Deca se okupljaju u druinu da pokau svoj otpor i protivljenje svojim roditeljima, uitelju, koli i obavezama, ali i da ostvare neki svoj cilj iz mate. Deca oponaaju ponaanja koja su karakteristina za odrasle. Uzor su im hajduci i njihova borba u prolosti. Scena polaganja zakletve na grobu razbojnika Makse abe, pravi je primer imitiranja predaka. Da bi to vie liili na hajduke, deaci se pridravaju odreenih pravila ponaanja i discipline (dolazak na tajni sastanak u mlinu i suenje Cvrci izdajniku). Na elu svake deje druine nalazi se voa. To je obino deak koji se istie svojom hrabrou, odlunou, pameu, neustraivou i pravinou. Ostali lanovi druine mu iskazuju poverenje i poslunost. Nui je u ''Hajducima'' najvie prostora posvetio liku ''hajdukog harambae'' - edi Brbi. On je idejni tvorac odmetanja u hajduke. Pokree i osmiljava sve akcije u koje se ukljuuju ostali junaci. On izmilja tekst hajduke zakletve i postavlja pravila ponaanja. eda Brba je pravi buntovnik. eli da postane hajduk da bi se osvetio svima koji su ga nepravedno progonili. Iako se nametnuo za vou druine, edu ne krase naroito pozitivne osobine. Drutvo se nije uverilo u njegovo junatvo. Nema svedoka u borbi sa Matamutom. O tome saznaju samo iz edinog hvalisanja. Ipak, prihvatajui nepotrveno edino junatvo, deaci se sami oseaju junacima koje e opevati pesma. Brba nije uvek na potrebnoj visini uloge ''harambae'' koju je sam sebi dodelio. U nekim situacijama Brbino ponaanje jasno pokazuje ostalim lanovima druine da se njihov voa nimalo ne razlikuje od njih i da je podloan istim sumnjama i strahu ( ''borba'' s magaretom). U edinoj druini odnos izmeu voe i lanova ne zasniva se na prijateljstvu i poverenju. U njihovom meusobnom odnosu postoji izvesna dvolinost i prikrivanje svojih misli i oseanja. Harambaa Brba je glavni negativac. On nije moralni i intelektualni autoritet. Dovodi u nemilost deake, izlae ih sramoti i batinanju, a opet uiva simpatije italaca. Liku ede Brbe suprotstavljeni su ostali deji likovi u romanu. edinim osobinama suprotstavljene su osobine ostalih deaka. Dok je eda eljan da vlada, prepreden i odluan, dotle su ostali deaci naivni, detinjasti, trpeljivi i straljivi. Nui je s velikim majstorstvom gradio likove deaka. Svoje junake slika sluei se njihovim imenom i nadimkom, anegdotom, opisom, monologom i dijalogom, postupcima u odreenim situacijama i meusobnim poreenjem likova. Delo obiluje humorom. Iz onoga to su deca zamislila i onoga to im se deava, proistiu mnoge smene situacije. Kroz svoje postupke drugari su dovedeni u neoekivana iskuenja i komine situacije, kao to je ''napad'' magareta, utoljavanje gladi irom i trnjinama ili ''robovanje'' u svinjcu. Veselom tonu prie doprinosi i pesnika vetina Mileta Vrapca, anegdota o ''gluvoi'' Sime Gluvaa i nesporazum zbog nerazumevanja znaenja rei ''epidemija''. Prva odmetnika no nije ba onakva kakvu su ''hajduci'' zamiljali. Uplaeni deeci se od hajduke zbilje ume i mraka, brane razgovorom. Prva je pria o junatvu Marka Kraljevia, a poslednje je pieva, razgaljiva i pouna. Zanimljiva je i bajka Laze Cvrce o svai lutaka, Gluvaeva o ljudskoj humanosti, Vrapeva o odanosti i Trtina o dejoj oblapornosti. Sve ove prie imaju neku pouku i nisu u vezi sa tokom radnje, pa utiu da knjiga bude nepotrebno razvuena. To je jedna od nedostataka ovog dela. Drugi nedostatak se javlja zbog pieve elje da pouno deluje na itaoce. ''Hajduci'' su nastali u trenutku kada je naa literatura za decu zaostajala za knjievnou za odrasle. Uticala je na rad potonjih pisaca. Sa romanom ''Hajduci'' otvorene su vratnice knjievnosti za nepoznati svet.

Aleksandar Vuo Aleksandar Vuo je roen 1897. godine. U Parizu i Beogradu je studirao prava, ali se bavio poezijom, prozom, kritikom i filmskim scenarijem. Suma ispevanog nije velika. U dejem dodatku ''Politike'', objavio je 1933, kad i Nui svoje ''Hajduke'', poemu ''Podvizi druine Pet petlia''. U posleratnom periodu je ispevao poeme ''San i java hrabrog Koe'' i ''Momak i po hou da budem''. Sa njegovom pojavom otpoinje nov period pevanja i raskid sa dotadanjom linijom stare pesnike kole. U vremenu kada je u poeziji dominirao svet flore i faune, ruralna idila, religiozna i romantina tematika, povezivanje pounog i lepog; Vuo, realistinom sadrinom, humorom, slobodnim i nesputanim jezikom, nenametljivim odnosom prema detetu, ini zaokret prema modernom kursu pevanja. On ustaje protiv pounosti i prvi postavlja tezu o nezavisnosti literature od drutvenog ivota. ''Podvizi druine Pet petlia'' govori o druini koja, odvanou na kojoj se moe pozavideti, izbavlja devojicu Miru iz sumornog manastira. Pria je zabavna, ali svakako ima i socijalne obrise. Spasavanje devojice iz internata nije samo deja igra, ve borba za spas nesretne devojice iz ruku bezdunih monahinja. Deaci su eljni pustolovine. Spasavanjem devojice, spasavaju i sebe od dosade i svoje gradske sirotinje. Vuo slika deake koje krase drugarstvo, odvanost, okretnost i snalaljivost. Kao i kod Nuia, naravi deaka otkrivaju i njihova imena. Svako je ponaosob predstavljen: Kraka provodi jednoline i teke dane u bravarskoj radionici,gladan, tuen i neplaen; dera Njore eksploatisani egrt, nikad nije sit, voleo bi da postane kit, pa da proguta svoje besne gazde; Jova je sanjar, neno dete; Mita, koga svako zove Bulja, je avanturista, ne postoji drvo na koje se ne bi popeo; a oa-voa je ''kao granit kamen'', snaan i vrlo smeo. Svaki od njih ima neku izuzetnu osobinu, a svi zajedno su, kako pisac kae: ''Pet deaka, pet vrnjaka, pet vetaka''. Petlie karakteriu najlepe osobine drugarstva, dovitljivosti, humanosti, vedrine i enje za pustolovinom. Ali to nije pustolovina radi pustolovine, nego da se pomogne nekome u nevolji. Nasuprot deci stoje likovi odraslih: nadzirateljka sestra Kalavestra i straar Guga. Oni deci uskrauju detinjstvo, igru i slobodu. Prava su nona mora svakog deteta. Imena sestara dovoljno nam govore o njihovim karakterima: Ananija, Bigamija, Kerubina, aplja i, naravno, Kalavestra. ''Pet petlia'' je protest na vaspitanje i preoptereenje dece radom, glas protiv deje gladi i batina. Kod Vua je odsutna namera da se bude pouan. Iz njegove umetnike vrednosti proistiu vaspitna svojstva dela. Pesnik nije podlegao Zmajevom pevanju. Njegova poezija je slobodnog stiha, nejednake duine i ritma. Stih je priljiv; panju upravlja ka temi, ideji i stilu kakve knjievnost za decu nije poznavala. Vuova poezija, delujui oslobaajue, zauzela je znaajno mesto u razvoju literature ovog tipa. Njegovo delo je prodrlo u nova umetnika podruja i izvrilo uticaj na deje pisce i stvaraoce.

Arsen Dikli Arsen Dikli je roen 1922. godine. Piui za mlade i ureujui njihove publikacije, dao je zanimljivo i vredno delo. Njegovu poetsku re, u vreme njenog nastajanja, karakterie novina i estetski duh. Tema i motiv Diklievog stvaralatva je ivotna realnost, rat, seljake radne zadruge, kolektivizacija i detinjstvo posmatrano iz razliitih uglova. Njegovi romani ''Sala u Malom ritu'' i ''Ne okrei se, sine'' ratna su pria o jednom vremenu koje uzima ne samo detinjstvo, ve i sam ivot. S izuzetkom dejih romana ''Kia'' i ''Bela ajkula'', pisac pie o ivotu koji nije bajka, o ivotu koji ima svoju tunu stranu. ''Sala u Malom ritu'' uverljivo doarava atmosferu diverzija, akcija ilegalaca protiv Nemaca, racija, hapenja i stradanja. Motivisan istinskim dogaajem o poaru ita u prostranoj banatskoj ravnici, autor je izneo opasne deje akcije. Kroz avanturu deaka predstavljeno je naputanje bezbrinog detinjstva i ukljuenje u ozbiljan ivot. Deaci, junaci prie, su preskoili detinjstvo. Prihvataju rat, najpre kao igru, a zatim kao surovu stvarnost. Mladi revolucionari Branko, Vasa i Milan prikazani su kao smeli i odvani, svesni svojih postupaka i ciljeva kojima tee. Milan Maljevi je zreo i razborit, borbu protiv neprijatelja shvata kao imperativ. On paljenju ita ne pristupa kao dete koje se nagonski opredeljuje za stranu dobra. Roman o paljevini ita dobija jo dva dela: ''Jesen u Mrtvaji'' i ''Moriki snegovi'', ali samo prvi deo trilogije ostaje vrednija celina (poput ''Pionirske trilogije'' Branka opia). Jedan od boljih srpskih romana kojim je obogaena naa ratna knjievnost jeste ''Ne okrei se, sine''. Temu dela ine ratna pozadina, dramatian susret oca i sina, roditeljska enja za sinom, njihov beg iz ustakih kandi i potresan rastanak na domaku slobode. Radnja je smetena u opsednuti Zagreb, u atmosferu ustake strahovlade, hapenja, terora, policije i bandita. To je pria o rtvovanju roditelja za svoje dete. Ne preputajui dete neprijatelju, otac navlai na sebe poteru, izbavlja ga iz zatoenitva, ali bekstvo plaa svojim ivotom. rtvovao je ivot radi ivota svog deteta. ''Plava ajkula'' je roman tartaljevske tematike gusarenje i avanture grupe deaka na jadranskom ostrvu, ostvarenje mladalakih snova i sloboda. ''Kia'' je humoristiko-satirina pripovest o zgodama i nezgodama mladosti. Dikli je zaljubljenik obala reka, vode i laa. U ''Dunavskim baladama'' peva o ivotu na reci, ljudskim sudbinama i enji. Pesme odaju utisak vedrine i melodinosti onomatopejskim stihovima. Gotovo sve pesme su metaforikog naslova. Sa itaocem uspostavljaju direktan kontakt, donose itaocu radost. ''ika s bradom'' je balada o samotniku plavog Dunava koji ivi sa svojim doivljajima i o neostvarenom ivotu bez briga i nevolja. Pesnik ''Balada'' peva narativnim stihom. Stihovi o glupoj ivotinji koja kljuca pesmu ili o rogatom ovnu glave prazne kao up, donose pravu vedrinu. Pevanje je jednostavno i prirodno. U delu pretee estetsko i emocionalno na raun intelektualnog i etikog. U delu matovite tematike provejavaju misaone lirske poruke. Vrednost Diklievog dela je u umetnikom i etikom dometu; u tematici i jeziku, u moi da zabavi i podstakne matu, u nepokoravanju moralnoj pouci.

Desanka Maksimovi Desanka Maksimovi je roena 1898. godine u Rabrovici, u Brankovini. Ona je kljuna linost u razvoju srpske knjievnosti za decu i mlade. Odrasla je na selu itajui Zmajeve pesme i knjige koje joj je nabavljao otac. Od rane mladosti bila je saradnik dejih listova. Objavila je vei broj knjiga za decu. Ona je meu prvima vratila literaturu na deji nivo. Njeno umetniko delo krasi raznovrsna tematika. Preovlauju motivi ljubavi, ivota, prirode, ovekoljublja, socijalni sadraji, plemenitost, optimizam, lepota ljubav prema detetu iznad svega. Njenu umetnost ukraava bezmerni humanizam. Poezija koju stvara je sinteza emocija lepote, radosti i ljubavi. Pie o svetu koji nas okruuje: nebu, suncu, umarcima, poljima i dolinama, vetru i svemu to die i gamie. Stihovima o sunanom proleu, arkom letu, plodnoj jeseni i zimskoj belini doarala je najlepe pojave u prirodi. Pesme o ivom i neivom svetu pune su raskonih boja i zvukova. Njeni opisi smatraju se najboljim u srpskoj lirici. D.Maksimovi nije pesnik grada, ona je arobnjak koji prirodne lepote prenosi na list hartije. D. Maksimovi pie i o deci. Slika stvarne deake i devojice koji se razlikuju po osobinama, ali su slini u ljubavi prema igri i ivotu. Nema nevaljale dece ili runih postupaka. Pesnikinja se ne obraa starmalom detetu. Jedna od prvih pesama koje uje svaki novi kolarac jeste pesma ''Prvak''. Ova pesma obezbeuje sebi poasno mesto u antologijskoj zbirci najlepih stihova o akom ivotu u koli. D. Maksimovi je prvo pesnik, pa tek onda pripoveda. U prozi pie o umskim ivotinjama, pticama, carevima, prosjacima, vilenjacima, patuljcima, zmajevima i dr. biima iz mitologije. Bajke su nejobimniji deo njenog opusa. U zbirci ''Ako je verovati mojoj baki'' primarni motiv je pobeda dobra nad zlim, trijumf lepote i ivota. Roman ''Pradevojica'' govori o poecima ljudske civilizacije i stvaranju umetnosti pre vie desetina hiljada godina. To je pria o tekom ivotu lovaca i sakupljaa plodova, a pre svega o sazrevanju devojice Gave, koja je verovatno prva umetnica na svetu. Gava se izdvaja od njenih vrnjakinja po interesovanjima i talentu. Svoj dar mora da dri u tajnosti, do trenutka kada bude mogla da otkrije svetu svoju radionicu peinu koju je sama oslikala po uzoru na oca, plemenskog slikara i vraa. D. Maksimovi je u doba naih davnih predaka smestila i ljubavnu priu, priu o simpatiji dvoje mladih Gave i plemenitog i hrabrog Buka. Kada Buk strada u lovu, ova detinja simpatija umire sa njim, a Gava otkriva novu, moda onu pravu ljubav, prema tajnovitom strancu. Njihovi tajni sastanci u umi su ''preci'' ljubavnih sastanaka na koje je svako od nas sa zebnjom i velikim iekivanjem iao. Nasuprot likovima odvanog Buka i umetnika Kleka, je lik opakog, iskvarenog i podlog Gena. On je negativac kakvog svako vreme ima, ovek koji ivi da drugima ini zlo. ''Pradevojica'' nam donosi neke surove ivotne istine, poput gladovanja, i tragedije, kao to je Bukovo stradanje ili smrt majke na poroaju, ali, kao svaka bajka, zavrava se sreno. Gava nalazi srodnu duu u liku stranca, koga prihvata celo pleme kao svog lana. Dvoje mladih su preci buduih slikara, vajara ili lekara. U ''Pradevojici'' moemo prepoznati D. Maksimovi-pesnikinju. Roman je pun prelepih opisa prirode, kakve moe da stvori samo Desanka. Naa velika pesnikinja je ispevala i potresne rodoljubive pesme. D. Maksimovi je autor uvene ''Krvave bajke'', simbola stradanje srpskog naroda. Posveena je traginoj smrti kragujevakih aka koje su streljali nemaki faisti. Pogibija nevinih aka opevana je potresno-baladinim, toplim i narativnim tonom. Pesma je natopljena tugom i saoseanjem. Autorka je dala gorku opomenu protiv ljudskog stradanja i smrti. Mnogi autori upadaju u klopku didaktinosti. Stvaraju delo isto radi pouke. D. Maksimovi, ravnoteom mate i angamana, izbegava zamku didaktike. Ona izmiruje estetski i etiki aspekt. Moralni uticaj je u snazi estetske prirode pesme i njene samovaspitne funkcije. Izvlaenjem poente iz igre ostvarena je didaktinost u viem smislu. U vaspitnom smislu njeno delo je izuzetno korektno. D. Maksimovi stvara u duhu narodne rei, vukovskom istotom. Izraz je savreno jednostavan i stilski uoblien. Njen tekst je istih lirskih tonova, besprekorne forme. Nema traenja rei na silu, nieg preteranog. Ipak, kritiari joj zameraju ''srene zavretke'' i versifikacionu formu u duhu tradicionalnog pevanja, pomalo starodevojaku. U prozi je prisutna pravolinijska struktura, labava kompozicija i sporedni opisi. Pesnikinja nije podlegla zovu moderne umetnosti. Ne sledi moderne reformatore i put eksperimenta, ve ide sopstvenim putem. Svoju poeziu temelji na igri i mati, na spoznaji, i zvunoj formi. Rima i melodijski pravilno organizovana poetska slika izdvajaju je od drugih stvaralaca i ine najmuzikalnijim srpskim pesnikom. Posedovala je izuzetnu matu, smisao za fabulu i prebogat renik. D. Maksimovi se kod nas identifikuje sa pojmom pesnika. Ona je pesnik koga sve generacije dre u seanju.

Branko opi Branko opi je roen 1914. godine u selu Haanima kod Bosanske Krupe. Osnovnu kolu je zavrio u rodnom mestu, gimnaziju u Bihau, a uiteljsku kolu u Karlovcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedno vreme je bio urednik ''Pionira'' i ''Zmaja''. opievo delo preteno je posveeno literaturi detinjstva. Znatan prostor u njegovom opusu zauzima priroda i svet raznih ivotinja. U knjizi bajki ''U carstvu leptirova i medveda'' opisan je jedan aren i nean svet insekata, pauka, ptica, medveda. Priama alegorijske forme o lukavstvu, sebinosti, vernosti i radinosti, pripoveda najavljuje zaokret u knjievnosti. I u drugim delima, s puno simpatija, defiluju raznovrsne ivotinje jeevi, lisice, make i dr. Maak Toa, iz poeme ''Deda Triin mlin'', je najprivlaniji. To je maak udne naravi, lola i skitnica. Odluuje da napusti starca i ode u hajduke. Ali, kao i Nuievi ''hajduci'', vraa se podvijena repa. Pesma govori o veliini meusobne sloge i ljubavi, nesporazuma i smicalica. Proeta je ivotnom vedrinom i humorom. Mata i humor su pieva pokretaka snaga. Nema deteta kojeg ne nasmeje ''Izokrenuta pria'' sa svojom ispreturanom radnjom i likovima. Pria zahteva od deteta aktivan odnos. B. opi je autor ''Pionirske trilogije''. Najbolji roman ratne trilogije je ''Orlovi rano lete'' pria o opratanju od mladosti, bezazlenih nestaluka i prikljuenju borbi protiv faista. Deaci iz bosanskog sela Lipe ne mogu dalje da trpe uiteljeva iivljavanja i odmeu se u umu. Uenici, predvoeni Jovanetom potomkom hajduka, u znak protesta protiv uitelja ''Paprike'' (''zloud mamuran ia''), naputaju kolu i u Prokinom gaju formiraju pobunjeniku druinu. Prvi deo romana nepogreivo podsea na Nuieve ''Hajduke''. Ali svaka slinost je, u stvari, razlika: polaganje hajduke zakletve na grobu razbojnika Makse abe, odnosno hajduka Jovaneta; magare iz ''Hajduka'' i Striev magarac Sivac; neslavan zavretak hajdukovanja uz dobre batine, i Nikoletino spasavanje asti ''odmetnika od kole'' i dr. Za razliku od ''Hajduka'', ova druina nema ''lanog'' vou. Junaci su razliiti, ali time se meusobno dopunjuju. Jovane je voa begunaca i komandant logora, Lazar Maak je majstor kakvog nadaleko nema, Stric je vet penja, a Lunja, devojica sa estim ulom i Strieva verna senka, a tu su jo Nik ulibrk, Vanjka iroki, oko Potrk i Nikolica s prikolicom (pas uja). Imena, prezimena i nadimci dece upuuju na njihove telesne ili karakterne osobine. Uz decu treba pomenuti i poljara Lijana koji je ''dete u dui'', i koji u drugom delu romana, kada deca preuzimaju na sebe veoma vaan zadatak obavetavanja sela o dolasku neprijatelja, postaje pravi saradnik i pomonik dece. Momak Nikoletina Bursa je pravi delija i uzor deacima, koji ih nikada ne razoara. Ovaj lik je junak pripovedaka sa ratnom sadrinom ''Doivljaji Nikoletine Bursaa''. Antijunaci opievog dela su gospodin Paprika i seoski knez Valjuko. Jezik i stil su kvalitet koji ''Orlovima'' daje novu dimenziju, prisnost i toplinu. B. opi je o ratu, borcima, znanim i neznanim junacima i rtvama ispevao stihove visoke lirske vrednosti. ''Herojeva majka'', ''Omladinka Mara'' i ''grob u itu'' su potresni stihovi o stradanju mladih. Njegovo delo je ep o borbi srpskog naroda za slobodu koja je steena uz mnogo rtava. Patriotizam je dominantno pesnikovo oseanje. Sa njime rodoljubiva poezija dobija veu vrednost. opiev knjievni rad poiva na usmenoj knjievnosti, na njenoj prirodnosti. Njegovo delo ne pati od vetine estetizovanja. Nema usiljenih pojedinosti i nastojanja da se kazivanje ulepa. Ipak, piev obiman rad prate i poneke manjkavosti. Oseti se nedostatak versifikacije i melodije; u prozi - sporedni opisi i epiteti koji tete celini. Meutim, sve je to zanemarljivo u odnosu na celokupan opiev opus. Svoj talenat je posvetio, pre svega, umetnosti za decu i mlade. Nadmaio je u sebi pisca za odrasle i izvrio ogroman uticaj na pisce knjievnosti za decu. Bez opievog dela srpska knjievnost bi bila mnogo siromanija.

Dositej Obradovi (1739 1811) Dositej je roen u banatu, u akovu, dananjoj Rumuniji, u porodici siromanog zanatlije. Ostavi rano bez roditelja, tetak ga prihvata i alje na uenje zanata, ali ljubav prema knjizi odvodi deaka u manastir Hopovo. Manastirski ivot mu je posluio kao graa za knjievnoumetniko oblikovanje. Zaluen knjigama itija svetaca, mladi Dimitrije vodi ivot kao pravi pustinjak. Zakalueruje se i dobija monako ime Dositej. Suoen sa ispraznim monatvom, naputa svetiteljski ivot i vraa se stvarnome svetu. Kree u beli svet da bi se iz njega vratio kao uen i zreo ovek. Najvie je doprineo da se umetnika pisana re okrene prema ovozemaljskim temama i poprimi svetovan, humanistiki duh. On je funkciju literature video iskljuivo u slubi naroda. Svim silama je bio posveen irenju prosvete u svom narodu. Bavei se odgajanjem omladine, Dositej se naao na terenu knjievnosti. ''ivot i prikljuenija'', najzrelije Dositejevo originalno delo, prekretnica je u razvoju srpske knjievnosti i poetak literature za mlade. Boravak u manastiru, kolebanje da ostavi kaluerski ivot i kolu i krene u potragu za otkrivanjem sveta; odluka da ga nita ne moe otrgnuti od knjige sve je to bliska i privlana sadrina za deji italaki uzrast. Drugi deo romana u formi ''pisma'' svome prijatelju, sav je u celomudrenosti i od gotovih ocena. Mlade realistiki verno doivljava ''bacanje mantije'', ''oblaenje civila'', deakove dogodovtine i putovanja u kulturna evropska sredita. Obradovi u frukogorskom manastiru upoznaje basne Ezopa, Galena, Ignjatija, Lafontena, Lesinga i dr. One su ga zanimale zbog njihove saznajne i poune vrednosti. Dositej, kae Jovan Dereti, razbija saeti stil ezopske basne i narativno je proiruje karakteristikama likova i dijalogom, tako da one izrastaju u minijaturne pripovetke. Posebno je karakteristino naravouenije koje objanjava basnu esejistiki komentari basana (polazei od podloge, raspravlja o temama svog prosvetiteljskog programa unosei u njih primere iz istorije, mitologije, knjievnosti, poslovice ...). U tekstu koji dopisuje, autor istie da zbivanja i likovi ivotinja prikazuju ljudske naravi i odreene tipove. Pouke u basnama Lav i magarac, Konj i bik, Kurjak i jagnje, Dva jarca, Magarac i abe, obrazloene korienjem poslovica, upuuju na realan ivot, prijateljstvo, potovanje pravde, na ljudsku mrnju i zlobu. Naravouenija su, uz autobiografiju, najzanimljiviji i najoriginalniji knjievni sastavi. Prvi je kritiar i propagator knjievnosti kod Srba. Autor ivota i prikljuenija postaje blizak irokim italakim slojevima i najpopularniji pisac. On pie prostonarodnim i prirodnim jezikom, bliskim svakome. Stil mu je razgovetan i intelektualan. Drao je do forme misli, emocionalnosti i senzibilnosti. Dositej tihim i pounim stilom, sa mnogo tople srdanosti i oseajnosti priprema teren dejoj literaturi. Pre njega, literatura za decu je u fazi zagrevanja. njemu valja zahvaliti to je A. Mrazovi u svom Pouitelnom magazinu pristupio izdavanju stranih dela prikladnih mlaem svetu. Sa prevoenjem svetskih pisaca zapoinje nov literarni anr: deja knjievnost. Luka Milovanov Georgijevi (1784 1828) Srpskoj literaturi Georgijevi je poznat po svojoj raspravi ''Opit nastavljenja k srbskoj slinorenosti ...'' koju objavljuje Vuk Karadi. On je pretea moderne srpske irilice u kojoj je dokraja ispotovano Adelungovo pravilo: pii kao to govori. Milovanov je bio prvi estetiki majstor za pravljenje stihova. U srpskoj knjievnosti zauzima mesto kao prvi deji pesnik. Njegove originalne pesme Na knjiicu za novoljetni dar i Mojoj deci na majales, ispevane 1810.g., oznaavaju raanje srpske knjievnosti za decu. Tema prve je oeva radost darovanja malima najboljeg poklona za novo leto: knjigu kao vrelo novih saznanja i igraku duha. Iz pesme zrai roditeljska ljubav i elja da maliane nagradom ozari. Druga je u znaku ljubavi prema detinjstvu kao lepoti ivota. Stih je jednostavan, naivan, slobodan i prilagodljiv deci. Siromatvo leksike i metafore nadoknauje lakoa izraza i ritminost. Izborom teme, postupkom, oseanjem za stih i ritam, ovaj vid knjievnosti usmeren je u pravcu od kojeg se bitno ne odstupa ni danas. Branko Radievi (1824 1853) Radievi zbirkom stihova ''Pesme'' (1847) proklamuje slobodu stvaralatva, sveu, toplu i igrivu re. On je prvi reformator srpske lirike. Sa njim i njegovom poetikom dogodila se deja knjievnost. Radievi je prvi deji romantiar. Autor ''akog rastanka'' odrekao se pouke i inaugurisao umetnost istih romantinih motiva, proste i detinjaste imaginacije. Radievieva poezija je bogata mladalakog duha, poleta i razdragane mate. aki rastanak je lirska biografija lepote akovanja i vedre mladosti. To je pesma ivih ritmikih slika, lirine fabule, ravnomernih glasovnih vibracija i amplituda stihova. Pesme Dete i ptica, Ribareta san (Cic), Rane ... uz pesme Luke Milovanova, prva su i najistija deja lirika. stihovi o akom ivotu, jutru, prirodi (Putnik na uranku) i cveu, nose obeleja najbolje deje lirike. Radievi je pesnik grada i varoke atmosfere, ali i zanesen oboavalac prirode. Gotovo nema pesme u kojoj ne dolazi do izraza njegovo radosno uzbuenje gorom, rekom, izvorom, suncem, granom, slavujem, travom, vetriem. Oseanje prirode je sasvim blisko doivljaju deteta. On je pesnik veselja, razdraganog sveta i opojne sree. Pesnik elegije, prolaznosti, tuge i opomene, rastanka od kole i samoga ivota. Peva pod snanim uticajem narodne poezije, ali njegov stil nije grubo folklorizovan. Jednostavnou i lakoom usmene lirike, pribliio je stih itaocima. Jezik je iv i ''ist kao suza''. Novinom motiva, lepravim i ponesenim stilom, milozvunou, on je uzdrmao dotadanje knjievne standarde. Poezija B. Radievia pokrenula je meu pesnicima zanimanje za deju knjievnu re i stvorila mladu italaku publiku.

dr ore Natoevi (1821 1887) . Natoevi, autor Bukvara svih srpskih kola, u istoriji srpske knjievnosti uzima se kao otac literature za decu. Pokretanjem u Somboru 1866.g. prvog dejeg lista Prijatelj srpske mladei, on prvi pobada koce izmeu knjievnosti za mlade i knjievnosti za odrasle. Natoevi je prevodilac i prireiva, adaptor, mislilac i nesamostalan pisac za koga je pesma dobra ukoliko ona poseduje edukativno dejstvo. Estetika vrednost njegovih priica, prevoda i adaptacija je u njihovoj razumljivosti, plemenitosti i zabavnoj noti, u jednostavnom i sugestivnom jeziku. Natoevi stvara u duhu svoga doba, prvenstveno da poui i obogati um, a ne srce. Mira Alekovi (1924) Prvim pesnikim uzletima M. Alekovi javlja se pred II svetski rat. Peva o svemu dostupnom detetovom poimanju, i o onome to izaziva i podstie radoznalost i matu. Prva slova, deca, kola, prijateljstvo, igra, svakodnevno deje okruenje, tkivo je njenih pesnikih knjiga. Ipak su domovina i majka, borba partizana i deca u vrtlogu rata, njene velike teme. Prva etapa stvaralatva M. Alekovi inspirisana je NOB-om. Dolazei neposredno iz borbe, sa potresnim slikama o dejem stradanju, bolu i strahu, pesnikinja je slikala patnje mladih i njihovo suoavanje sa neprijateljskom opasnou. Pesnikinja predstavlja male junake koji izvravaju kurirske zadatke, odvane devojice i deake kako izrastaju u borce. ''Zvezdane balade'' suoavaju itaoca sa prizorima gorkog detinjstva. tragina je poema o uhvaenom deaku kome neprijateljski vojnici, zato to nije odao ranjene partizane, urezuju zvezdu u elo ( Balada o Zvezdanu). Strava i uas koji potresaju duu ispriani su u pesmama Tri devojice iz sela Lipe, Deakova smrt i Frukogorska balada. Zvezdana balada o Vjazmi, surovo je suoenje sa smru i dignuti glas protiv ratnih strahota i dejeg stradanja. Zvezdane balade ujedinjuju sve motivske i stilske vrednosti stvaralatva M. Alekovi. Autorka peva i o ivotu naega oveka, njegovim radnim uspesima, o eksploataciji tueg rada, o rasnoj diskriminaciji i drugim sicijalnim motivima. Podzemni heroji je poema u slavu kulta rada i radnih podviga. Knjievnica je u majci, najtoplijoj zvezdi naeg detinjstva, nala topao poetski objekt. Najlepa re, Tri mame, Pesma za mamine oi, poezija je i himna majci koja donosi dete na svet, uva ga i podie. M. Alekovi stvara, hvale vredne, stihove o polju, livadi, mesecu, ivotinjama i pticama. Ipak, priroda nije nala izdano mesto u njenoj umetnosti. Iako su humor i igra potisnuti u drugi plan, neke pesme nisu liene smeha, dosetke i fine mere humora (Da li je maak kriv, Nemogue, elja malog utog paeta). Alekovieva je pisala po zapovesti svoga srca, ali i po zadatku. Pevajui o izgradnji i obnovi domovine, o omladini koja slui otadbini, pesnikinja se nije oslobodila slikanja u crno-beloj tehnici. Duh vremena, naglaena elja da poui kolskim obavezama i izazove e za uenjem, preporuuju pesnikinju kao jednog od pedagokih korifeja ( _________________ ). Re M. Alekovi je iskrena i topla. Autorka neguje formu odmerenog tona, nenametljivog i neusiljenog izraza. Stih, nejednake strukture, karakterie razumljivo i pregledno izlaganje misli, pravilnost i istota. Bogatstvo slika, ist ritam i zvuk, jednostavnost i neposrednost svojstvo su njenog rukopisa. Voja Cari (1922 1992) V. Cari je vedar deji pesnik, pripoveda, romansujer, urednik i antologiar. Pesnik ulazi u literaturu kao glasnogovornik slobode i sveopteg napretka, koji su doli nakon zavrene borbe. Njegova poezija krute retorinosti i bubnjarskih rima, kao i svekoliko pesnitvo toga doba, imala je odjek u duama italaca. Drukiji tematski obrt i pesniki koncept podudaraju se sa drugom fazom pesnikovog pevanja i miljenja. Proza Beli vuk, pesme areni most i roman Aparat profesora Kosa, literatura je okrenuta ivotu. Carievo delo zasnovano je na najraznovrsnijim motivima, od sveta prirode do naune fantastike. Izdaje zbirku pria koja obiluje motivima prirodne raskoi i ivotinjama kao delom prirode i detinjstva. U pripovetkama, Cari nalazi inspiritivan oslonac u stvarnosti. Realnost dobrim delom proima celokupan njegov opus. Carieva poezija nije za decu predkolskog uzrasta. Zahteva od itaoca da sam nasluti stih. Pripovetka Beli vuk, o sudbini mladuneta koje se ne daje pripitomiti, poseduje mnoge odlike dejeg dela: zanimljivost, radnju, dogaaj, pripovedne slike, dinaminost. Deak Petar je uloio nesebian trud da vuia, naenog u umi, pripitomi, ali se ivotinja vraa umi i zovu divljine. Dodatno deakovo razoaranje dolazi od poruga njegovih drugova, poto mu je zver zauvek otila. Cari pripada piscima koji unose knjievnost u okvir nauke. Roman Aparat profesora Kosa je primer naunofantastine literarne vrste. Pripovest o istraivau koji ne doputa da se vlastito dostignue nadljudske inteligencije stavi u funkciju razaranja Zemlje ist je ilvernovski motiv. Kao celina, delo zaostaje u formalno knjievnom pogledu: u motivskom zapletu, radnji, dramskim postupcima, dinaminosti i u precizno ocrtanim likovima. Poezija autora arenog mosta i Ej ti je slikovita, melodina i lako pamtljiva. Ispevana je o obliku soneta. U zbirci Ej ti, sredinji junak je mirni dunavski ribar, odvojen od urbane sredine i ''privilegija'' koje ona ima. Naslovna pesma zbirke je topla balada o ljudskom spokojstvu, jednostavnosti i skromnosti ivljenja. U basnama, koje ine vredan segment

Carevievog stvaralatva, pouka je uverljiva, govor neukoen i neizvetaen. Njegova poetska re podstie na razmiljanje, poziva na dijalog, smeh i matu. Jasan i slikovit stil, ista i bistra re, postojane su vrednosti pesnikovog dela. Dragan Luki (1928) Beogradski pisac Dragan Luki, pesnikim prvencem Velika trka, daje obol ( __________ ) koli koja rauna sa golom zabavom i s prenoenjem poruka. Kasnije objavljena dela preporuuju ga kao autora-inovatora. Emancipovanje od pedagogije i njenih ciljeva daje impulsa njegovoj literaturi. Njegov opus od tridesetak knjiga, pesama, pria, romana, skeeva ... , pun razdraganog ritma i detinjstva, ulazi u riznicu srpske literature. Dok su se mnogi guili u tradicionalnim i opevanim temama, on je u irokom zahvatu detinjstva nalazi zanimljiv svet. Primarna motivska platforma njegovog opusa su stambeni blokovi, balkoni, parkovi i raskrsnice. Autor Bajke o neboderu pribliuje itaocu gradski ivot. Stihovi o visokim zgradama, huci maina i optem urbanom meteu, benzinskim pumpama, vozovima, trolejbusima, tramvajima i automobilima poezija su slike, lirinosti i ritma. Pesnikova meta je dete velegradskog ambijenta i vreve. Pesnik ivota meu usijanim soliterima od gvoa i stakla, nije samo urbani pesnik, ve i umetnik prirode i njenih boja i mirisa. Zoologija i botanika u gradskom okruenju nale su svoje dostojno mesto. Isto tako, svakodnevna stvarnost, dom i porodica, deje igre, kolski doivljaji, prijateljstvo, ljubav, poverenje, iskrenost, razoarenja, zoomotivi, sunce, vetar, reka, patriotizam primarni su autorov sadrajno-estetski faktor. Pesnik nije mogao da zaobie ni kolu, vesele ake, njihova drugarstva i nestaluke kao neodoljivu dragu temu. Lepotu akovanja opevaju jedinstveni melodijski stihovi pesme ''aputanje''. U pesmi ''Uitelju'', uitelj kanjava deaka uskraujui mu i zaustavljajui igru, od koje je sve na svetu manje veliko i manje vredno. Pesnik se stavlja na stranu tunoga uenika kome je uitelj oduzeo klikere, sinonim deje radosti i najmanje igrake od koje nema tete. Meu pesmama dostojnim prave poezije, ironino intonirana pesma ''Fifi'' zauzima visoko mesto. Razgovor grube dame sa utirkanim psetancetom ivim robom, simbolie pretnje tiranskog vaspitanja i izopaenje civilizacije. Luki s lakoom ulazi u snove i javu, enje i tajne mladih, pogaa njegove najskrivenije kutove i otkucaje srca. Autor je opevao prostodune deake i devojice, radoznale i spremne na igru; poetizuje ih kao bezbrine i setne, vitalne i pospane, iste i neumivene. Zagovornik detinjstva kao sree, on je strani uvreene devojice, koja ustaje protiv roditeljske radoznalosti i njihovih nazora. Pesma razigranog pitanja-naslova ''ta je otac'', iskrena je pobuna protiv sumnji, nedostatka poverenja, zahteva i prekora od strane ozbiljnih i zvaninih roditelja, protiv kole, pridika i starinskog reda ivljeja. Stihovi ove pesme poezija su ''sukoba'' dveju psihologija i generacija. Vedrina je imperativ Lukieve poetike. Iz pesme ''Smeha deci'' treti veseljaka razdraganost i raskalanost. Humor u njegovim rukama nije forma izraavanja zbilje i ne potencira vaspitnu, praktinu ili drugu dobit. Luki se ogledao i u prozi. ''Lutka bez glave'', pria o razgovoru prolaznika i devojice zanete igrom, omiljena autorova tema o neshvatanju deteta i njegove igre od strane odraslih antologijske je vrednosti. Zapaeni su, takoe, Lukievi dramski radovi. Vrlo je moderna njegova lutkarska scenska igra ''Zvezda Fifi''. D. Luki uspostavlja ravnoteu izmeu edukativnih i isto literarnih momenata, odrie se poente, i u tome ostaje dosledan. Poeziju i prozu prati pounost, ali bez moralisanja. Blago sugerisana ideja zasmejava i razvedrava, prua estetsko uivanje i podstie na igru. Obilje rei, otroumno i neoekivano imenovanje stvari, izmiljanje rei i fraza, smela personifikacija i neobina poreenja, asocijativnost osobenosti su Lukievog iskaza. Zasipa itaoca duhovitim stihovima, kombinuje segmente narodnog pesnitva i savremenog izraza. Lukiev stih je poletan, vedar, raspevan, ritmian. Muzikalnost i melodija omoguuje pevanje Lukievih pesama. Autor se prema formi ne odnosi uvek najbriljivije. Izraz je esto nonalantan i nedoteran. Pie narativnim stihom koji ne podlee versifikaciji i simbolikim poetskim normama. Lukievo delo, u osnovi, ne donosi izuzetno novo; njime nisu znaajno skrenuti tokovi, niti je dolo do preokreta u knjievnoj normi. Nedostaci su banalnost motiva i leksike, preterivanje da bi se pesma dopala, mestimice isforsiran stih i nespretne metafore. Lukievu poeziju, ipak, volimo sa svim njenim manama. Luki je stvorio viziju duhovitijeg i prostranijeg detinjstva. Stvarajui po meri deje rei, pesnik poziva na matanje i igru. Sa Lukiem knjievnost za decu kri put do definitivnog konstituisanja u ravnopravan modrni knjievni anr i stie rang znaajne knjievne oblasti. Luki je ispevao stihove koji, zajedno sa Zmajevim, opievim, Antievim i stihovima drugih umetnika, ine najdublje i najire delo srpske knjievnosti ovoga vida.

Branko V. Radievi (1925 2001) Branko V. Radievi, romanopisac gradskog i obinog seoskog ivota, stvorio je delo ivih pesnikih slika koje mlade generacije itaju sa zanimanjem i uzbuenjem. Na stranicama autorovih knjiga smenjuju se deaci i odrasli, animalni svet i predmeti bliski oveku; junaci, carevi; veseli cigani, sunce, mesec u sjajnim izmama, meseeva deca, udni vetrovi i zmajevi. Majka je pesnikov kultni motiv i jedinstvena poetska metafora. pripoveda o lepoti ivota, ovekovoj dobroti, usamljenosti i vrlini, o ljudskoj hvalisavosti, gluposti i pohotljivosti. Autor ''Uenog maka'' neguje humor koji je deo njegovog duhovnog bia i duha naroda kome pripada. Komiku gradi na jeziku. Humoristiki roman ''Ueni maak'' je istinski lepa i matovito ispredena pria o maku koji, postavi svreni maturant, u potrazi za zvanjem, doivljava neobine dogodovtine. Njegov susret sa psom, pomonikom upravnika vinograda, zaposlenje u mlinu na mestu meraa i raundije, uenjaki dijalog sa psom; boravak u umi meu nepoznatima, muke njegove, sretanje sa divljom makom, putovanja i rastanak sa psom i, na kraju, povratak uenih i slavnih prijatelja svome starom mestu: maukanju pored tople pei i lajanju u kuici od dasaka pria je koja ima realistinu podlogu i koja se produava u detetovoj uobrazilji. Moda maak moe postati znamenit: ivi bili pa videli veli pisac. Roman nosi zabavno obeleje, ali su evidentne njegove satirine i druge simboline implikacije. Bajka o aljivini je plemenito delo koje je nalo podsticaja u izvornom narodnom melosu i aljivo-eretskom humoru. Isprian je ivot ljudi u svakojakom izobilju i divoti ali bez smeha. Starac kome je dojadio takav ivot, potraio je sebi smrt, i u asu kada je naumio da digne ruku na sebe iz kronje drveta se izdvoji jedna granica i pretvori u sviralu. opievski human i zdrav humor teina je oznaka Poslastiarnice kod Veselog arobnjaka. Car koji je jedini imao pravo da se smeje u svom tunom gradu, arobnjaci-pekari, pekarski pomonik Hlepko Somunovi, veseljak Cigan Ciganovi, namrgoeni Mrgud Najnamrgoeniji, neoekivane i smene zgode, izazivaju eksploziju smeha. Pesmama o majci zauzima visoko knjievno mesto. Radievi je ispevao tople stihove o simbolu radosti i brige, najblioj linosti i pravom objektu nae velike ljubavi. Svaki naslov iz zbirke Pesme o majci spomenik je svim majkama. Radievieva poezija je, uz pesme M. Alekovi, najbolja pesme o majinskoj ljubavi i veliini njenih oseanja prema svome edu. Radievievo delo krase nezaboravni deji prijatelji iz ivotinjskog sveta, kao i likovi odraslih i dece. Neobine protagoniste pisac doarava tradicionalistikim postupkom, pletui realistiko sa fantastinim. Humor, igra, imaginacija osnovni su instrumenti njegove poetike. Pripoveda postupkom koji podsea na narodnog pripovedaa. Stvara sveim jezikom, bogatim znaenjem i zvukovima, slobodno i inventivno. Njegova poezija nosi humanistiku poruku. Zabavlja lepo, pouava mudro i plemenito. Branko V Radievi je jedan od pionira koji povlai ''poetike'' koordinate savremene knjievnosti za decu i mlade. Momilo Tei (1911 1995) M. Tei od najboljih je izdanaka seoske knjievnosti. Bavei se celog ivota zemljoradnjom i poezijom, objavio je vei broj knjiga stihova za decu. Tei je pesnik sela i ivota u njemu. istota rustikalne idile i ivot deteta u njoj; kia, nebo, mirisi zaviaja, eteoci, divlje i domae ivotinje, ptiji svet i ostali sitne to graji po travi, prisan su i neiscrpan pesnikov motivskotematski okvir. Oskudica obrazovanja i seoska izoptenost, nisu se odrazili kao deficit na njegovom pesnikom delu. Domae ivotinje i divlje zveri, pesnik prihvata kao lepi deo prirode. Stihovi u kojima se doivljava bruj etvorononih ili pernatih stvorova, idu u red bisera deje literature. U antologijskim pesmama Prvi koraci, Pada kia, Pu, Mali truba, aka torba opevana je lepota ivota i italac zasmejan blagim humorom. Edukacija i didaktiziranje su svedeni na najmanju meru. Jezik vukovske istote, prirodna i netraena rima uzdiu autora zbirke eteoci kao stvaraoca visokog reda. Pesniko delo autora nenadmanih stihova pesme eteoci, dobar dan, uzima se kao ostvarenje pred kojim se zastaje sa dunom panjom i estetskim potovanjem. Izdvojivi se od pokreta kome pripada poetskom inspiracijom visokog reda, vlastitim lirskim biserom od preko hiljadu pesama, Tei s pravom nosi zaslugu jednog od utemeljivaa nove srpske deje knjievnosti.

edo Vukovi (1920) Crnogorski romanopisac edo Vukovi se pokazuje kao autor izvornog nadahnua i nove poetske snage. S darom za otkrivanje udesnih motiva i dogaaja, unosi ono to je odgovaralo dejoj literaturi kao umetnikoj kategoriji. Njegova fantastika nije ''ista'', izvan sfere realnosti, ve hipotetiki realistika. U umetnosti mladih on uzima za ''temu'' deju matu i elje, svet ispunjen ljubavlju, ljudskom dobrotom i izazovima. Svako njegovo delo prati izrazita akciono-avanturistika tonalnost. Svemonim okom, priom o izumu - lampi udesnih svojstava i moi, akteru koji, dospevi do nje, udovoljava vlastitim najfantastinijim eljama, autor iskuava nauno-fantastinu romanesknu prozu. Letelica profesora Bistrouma, po sadraju i radnji, moderna je bajka u ijem zavretku trijumfuje dobro i razum. Umom deaka eljka, profesora Bistrouma i snagom zmaja Nestiime, savladan je opaki gospodar Robot, simbol pakosti i mraka. Tim lavljeg srca se izdvaja iz romansijerove poetike. Smela vizija i slika beanja, potera i igra ivotinja, zajednika koegzistencija i ljubav ivotinja i ljudi, grade humoristino-satirini roman, svojevrsnu modernu basnu upravljenu igri. Fabula romana je u ovome: deak strastveno odan lopti, izmilja tim od raznovrsnih zveri iz zooparka, u emu mu pomo prua uvar i dreser Munja. Fudbalski tim okretnou, brzinom, snagom, odlunou, sranou i lukavstvom, sportski se nadmee po belom svetu i, na kraju, pobedniki vraa u svoj vrt. Aktere Vukovievog opusa krasi tenja za uzbudljivim i fantastinim, za avanturom. Igra je poetni impuls kojim autor realizuje svoje matovite poduhvate. Stil je prirodan, lien utogljenosti i sloenih konstrukcija. Nesputan, autor je izmiljao udne, svemogue naprave, laboratorije, robote, letilice, lasere, padobrance, zmajeve, ivotinje kao nosioce uloga, udotvorna oblija ljudskoga uma i ruku, svet koji na granici stvarnosti i imaginacije, realnog i nemogueg. Vukovi je jedan od prvih naih pisaca ilvernovske orijentacije.

Miroslav Anti ( 1932 1986 ) Vojvoanski pesnik Miroslav Anti svojim delom ispunjava prazninu koja se oseala u ljubavnoj poeziji, kao najlepoj i najdirljivijoj lirici. Anti nije ist deji pisac. U prvim njegovim stihovima osea se podavanje tuim uticajima. U poetku je rezoner i didaktiar koji apostrofira deju neposlunost i roditeljski odnos prema svom porodu. Odvaivi se da pripada novoj estetici, pesnik za svoju temu uzima ljubav, i to aku ljubav, temu od koje su raniji pisci beali. Centralni motiv sveukupne njegove umetnosti je ljubav. Lepota poetnike ljubavi, naivne i nepatvorene, polje je autorovog delovanja i njegova simpatija. Anti je progovorio o buenju deje due bez zavijanja, jasno i otvoreno. Jedinstven antologijski ciklus metaforinog naslova Plavi uperak peva o tek stasalim deacima i devojacima, o njihovim udvaranjima i potajnim ljubavima. Plavi uperak je zvezdana pria o zateenim devojicama sa kikama i lutkama, i deacima u ijim se srcima, umesto klikera u depovima, ''kotrljaju po dva topla i nasmejana oka''. To je lirska drama o preobraaju detinjstva u mladost, o tajnim aputanjima i sanjarenjima, i o stidnim i smetenim izricanjima prvih simpatija poezija pomaljanja velianstvene i udesno blistave prve ljubavi. Kad bi jastuci progovorili, ...A onda ljubav doaravaju lirsko uzbuenje i sloeno stanje duha u kome je sve drugaije. Tinejderska groznica, oseanje da u glavi neto tutnji i vri, bezgranina srameljivost sam in ljubavi to nadjaa kolske obaveze, igru i nestaluke suptilno su izraeni jezikom ljubavi. Knjigu o etnji udvoje i prvoj ljubavi krase plavetni stihovi o Sanjinom pramenu kose useljenom u tihi i bezbrini ivot mirnog deaka. Smenjivanjem statikih i dinamikih motiva, mirno i prirodno, naslikan je junak sa plavim uperkom u mislima, koji je pomeao u sebi ''rotkve i romboide'', '' note i piramide '', ''leptirove i gradove'' ... Nenadmani stihovi o pramenu kose koji je obuzeo celo deakovo bie, manifest su ljubavi i zanosa, i oda akoga doba. Razapet izmeu elje da odraste i nagona da zakorai u svet s druge strane skamija, Antiev protagonist je pun nemira, usamljen i zbunjen, nasuprot opievom deaku, svojeglavom i naroguenom prema devojicama. Prva ljubav je doba lutanja i sanjarenja, vreme korzoa i samoe koju ine dve utnje. Zbunjeni deaci i devojice sporazumevaju se pogledima i ''zaagrenim obrazima'', govore u sebi ono to bi jedno drugom eleli da saopte. utanje je izraz ljubavnih nemira i tajna ''velikog detinjstva'', kada se upoznaje duevna struktura samoga sebe i nalazi svoje ja u odnosu na drugo ja. ''Prvi tango'' je metafora prve igre u ivotu i oprotaja od kolskih klupa, korak na putu mladosti kao reke u koju valja uploviti slobodno i bez straha. ''Plava zvezda'' je veno traganje za idealom i sreom koja negde sja i eka. Autor Plavog uperka je doprineo afirmaciji deje ljubavne poezije. Anti se stavlja na elo novog pesnikog pokreta, i proglaava sebe rodonaelnikom ljubavne deje poezije. Direktan i zavodljiv, moderan u temporalnom, estetskom i aksiolokom smislu, Anti ulazi u zvezdano kolo srpskih dejih pesnika.

Stevan Raikovi (1928) Raikovi pripada obiajima utvrenoj knjievnosti. on nosi latentnu notu romantike i idile. Nije poao forsiranim modernistikim putem preobraavajui se u dete. Vrednost njegovog stvaralatva za mlade je u poetskoj snazi, prenesenom znaenju, dramatici i nebeskom plavetnilu. I u poeziji, i u prozi, autor slavi prirodu kao slikovitu i zvunu poeziju, peva i pripoveda o neobinim ljudima, ivotinjama, pticama. Raikovi je primarno pesnik,ali je talentovan i za pripovedanje. Veliko dvorite je prvo ostvarenje. U kratkim, uzbudljivim, proznim oblicima o deaku, selidbi, lopti, psu utku, ocu, kui kraj Tise ... evociran je stvarnosno utemeljen svet. To su nejasna seanja na detinjstvo bez radosnog ushienja. Druina pod suncem najavljuje umetnika istih poetskih struktura, mate i prirode. Pesme, sadrine bliske dejoj literaturi, nose u sebi ivotnost i bogatstvo slikarskih elemenata. Poema Gurije slika je ljudskog odnosa prema prirodi i vizija tajanstvenog sveta vode, alasa i umara. Junak poeme, Gurije, ubogom i prozainom ivotu u siromanoj i tesnoj, ali toploj izbi, suprotstavlja se snovima, ivotom i danima to prolaze kao u snu i na javi. Stari ribar, neobian stanovnik prirode, privlai vlastitim plemenitim osobinama i svojim postojanjem izvan ivotne dinamike. Male bajke, prave pesme u prozi, bez razvijene fabule, nemaju karakter bajki zbog njihovih realistikih datosti. Proza o deaku, mesecu, ribici, travkama, cvetovima, vetriu, puu golau razvijena je metafora. Raikovieve prie lirskih, fantastino-pealistikih motiva i metaforinih poruka, odaju stvarnost u iju se istinitost ne sumnja. Pripovedanje u prvom licu unosi atmosferu blisku itaocu i vezuje ga za sebe. Pribliava se itaocu skladnim i jednostavnim stilom. Kratkoom i jednostavnou obrade, neobinim tempom, duhovitom poentom, ostvaren je priblian sklad izmeu poezije i ivota. U delu autora Velikog dvorita i Vetrenjae ima nanosa moralne filozofije i prizvuka pouke. No, njegov opus ne nalazi smisao u usmeravanju ka ljudskom saznanju i potvrdi injenica. Njegovo stvaralatvo tei mudrosti bez mudrovanja, analizi bez sitniavosti, umetnosti bez razmetanja. Poruka je na onoj plodnoj granici izmeu umetnosti i filozofije. Grigor Vitez (1911 1966) Grigor Vitez je stvaralac osobite pesnike individualnosti. Posle zavrene Uiteljske kole u Pakracu, uio je i vaspitavao ake, a potom se bavio urednitvom, pisao i prevodio. Umetnik koji je drao do estetske rei, trasirao je put savremenoj literaturi i osnaio novi pravac stvaranja, iako nije inovator. Vitez mahom peva o onom to je tradicionalno poznato u literaturi. Lepezu motiva ini seosko detinjstvo, selo i narodni ivot, deca, vedrina, humor, igra reima. Rat je nezaobilazna tema. Opevao je realno i toplo doivljene slike prirode. Bio je vezan za svoj zaviaj. U pesnikovom svetu izdvaja se isto detinjstvo, puno radosti i bezbrinosti. Stvaralake podsticaje nalazio je primarno u vlastitom detinjstvu. Odan suncu, plavetnilu, zelenilu, cveu, uboru vode i umskim stanovnicima, stvara poeziju raskonog oblika i boja, raspevanu i razigranu. Vitezovo delo odie sveinom, slikovitou, lirinou, igrom boja i muzikalnou. Slikovitost forme, istota muzike, obilje glagola, ''Ptiju pevanku'' ine zvunom slikovnicom. Poezija G. Viteza nudi mogunost muzikog komponovanja. Prepelica i Sto vukova, kao ostvarenja koja zadovoljavaju visoka merila estetskog, isti su produkt igre i imaginacije. Pesma Sto vukova najvie je pribliena viziji prirode detinjstva; pesma koja pogaa u srce deju psihologiju straha i preuveliavanja. Deja bojazan od kakve opasnosti, strah, mrak koji pokree matu, naivna deja izmiljanja, jedna je od Vitezovih ''privilegovanih tema''. Delo koje za podlogu ima priu o strahu u kome su velike oi, pria je o deaku koji je, zaav dublje u umu, i obuzet opasnou od zveri, video sto zubatih vukova. Sa umanjenjem broja zveri, humor raste do najvie visine. Pesnik izvrgava duhovitom podsmehu deju hvalisavost i la, ini deju matu smenom i providnom. Sto vukova je od pesama velike izraajne snage i poetske lepote. Inventivno delo obavijeno humorom Na bjelom polju redari, zabavlja i nagoni na smeh. U pesmama radovievske vrste: Zar mi ne verujete i Krava ita novine, tedro su rasipani smeh i zabava. Kako ivi Antuntun je od neprevazienih kreatura igrivo-vedre optike. Deak Antuntun, zamlata i eret-budala, naopakim i neloginim ponaanjem, dovodi do provale smeha. Izrazita je autorova ljubav prema prostodunom ponaanju deteta, njegovom ivotu i okruenju. Dete je naslikano prirodno, sa svim njegovim osobinama i na svim uzrastima. Poezija pomalo sa akom aromom, navikava na lepo izgovorenu re, neguje smisao za slikovitost i metaforian izraz. Pesnik mlade animira stihom, naruava ustaljen poredak, zabavlja i do suza nasmeje. Najblii je malianima uzrasta pre polaska u kolu kao vremenu igre. U naslovnoj pesmi zbirke Kad bi drvee hodalo, u kojoj je tema priroda, slike prirode zaokupljaju itaoevu energiju i intelekt, nagone na razmiljanje i matanje. Vrhunac pesnike snage i izrazito realistiko humanistika poenta je u stihovima deje dobrote i drugarstva. Pesnika igra se pretvara u zbilju. Nesebinost i dobrota junaka gradi kraj pesme duboko ljudskim i poetski efektnim (''... Ja bih pisao narandi sa juga / Da doe kod mog bolesnog druga''). Vitezova knjievna re pripada nehotinoj poeziji. I kad je nenametljivo pouna, pouka nije izvan strukture slike. Vitez ne upree stih u praktine ciljeve. Bogata i lepa pesma pouava istinom i lepotom, a ne prema nekom vaspitnom obrascu.

Vitezov stih je spoj tradicionalnog i savremenog.Umetnik je u narodnoj poeziji nalazio rudnik poetskog blaga. On usavrava i oplemenjuje sazvuja narodne rei. Njegova poezija, neretko, ostavlja utisak kao da je od brojalica, brzalica i igrivih stihova. Zacelo je sjajna pesma o neuhvatljivosti lepote ar ptica inspirisana narodnom uspavankom i bajkom o istoimenoj ptici. Vitez je jasan i razumljiv detetu. Poeziju oplemenjene jednostavnosti karakteriu ivotna idila, bajkovitost i lepota sveta. Pretee u njoj deskripcija, naracija i lirska slikovitost. Grigor Vitez udahnjuje knjievnosti novi ivot, pridruuje se nevelikom broju umetnika koji su zaustavili pad kvaliteta i jednolinost ritma i rime. Milovan Danojli (1937) M. Danojli je svoju knjievnu vrednost posvedoio mnogim knjigama poezije, proze, kritika, eseja i rasprava. Knjiga rasprava Naivna pesma svrstava ga u red znaajnih tumaa deje literature. Kreativno se nadovezujui naVuevu poeziju, Danojli se ve prvom zbirkom naao pesnika koji su tragali za novim izrazom. On nije poeo s pejzaima prirode i seoskim motivima, ve su se u njegovom fokusu nali urbana sredina, nebo, svakidanje teme i detetov ivot. U drugoj fazi svoga stvaralatva, on dodiruje socijalnu tematiku, prirodu i njene plodove, ivot i svet faune. Danojli polazi od neposrednosti deteta i od detetovog nenaviklog poimanja sveta pravila i obrazaca. Njegova poezija zasnovana je na izmiljenim motivima. Od stihova o tajanstvenom ivotu modernih prevoznih sredstava kao ivih bia, preko onih o zaljubljenom maku i izgubljenom petoparcu, do onih o povru i vou, rosi i sui sve je upravljeno mati, radosti i ljubavi prema svetu lepote. Snaga i lepota anegdotsko-bajkovite rei je u imaginaciji i metaforinom humoru (kao u pesmi Dva sapuna). Zbirka Rodna godina na poseban nain zabavlja itaoca prirodom i njenim darovima. Pesme o godini kad je sve prerodilo, pune su prirodne topline, svetlosti i energije ivota. Relacija: mladi i odrasli, roditelji i njihova deca, jedna je od Danojlievih pesnikih usmerenja. U maloj poemi Deji zakonik proklamuje potpunu jednakost i slobodu za sve, ukida krute oblike vaspitanja i shvatanja detinjstva. U Dejoj republici, lirskim jezikom, ''diktira'' prava i dunosti roditelja i staratelja da bi ivot bio radostan. Za narueno detinjstvo pesnik optuuje roditelje. On saosea sa decom koja su rtve nezdrave kune atmosfere i moralnih nesporazuma izmeu odraslih. Pesnik-moralist die glas protiv roditelja koji se surovo ponaaju prema svome porodu. U triptihu o Pepi Krsti mladost je prelivena tonovima nesree. Stihovi o roditeljskoj grubosti i nesrenom deaku koji zarauje za hleb svojim rukama, tuna i potresna pria, poezija je saoseanja i istovremeno nagovetaja vedrine. Danojli je traio poetske kategorije od kojih se ne zahtevaju bukvalizacija ili pouka, teio je istoj umetnosti i mati. U traganju za jednostavnou, pesnik gradi delo zdravih ivotnih slika. Stih je moderan, raskonih emocija; nudi uvek novu razonodu itanja. Razvoj linosti deteta, plemenita oseanja i ivotne radosti, vana su pesnikova stvaralaka linija. Danojliev heksametar, slobodan, dugaak stih, bez patetike i retorike, ostavlja utisak mirnog pripovedanja. Odbacivi nasleenu disciplinu rime, Danojli postie visoku korespondentnost stihova na njihovom inspirativnom nivou. Uvodi u poeziju pripovedaki ton, prirodan, uravnoteen i jednostavan stil. Dra poezije autora Kako spavaju tramvaji je u drukijem ambijentu i duhu, u simbolikim poukama i otvorenosti stila. Danojlieva poezija armira i osvaja stilskom simbolikom. Neobini epiteti i komparacije, efektne metafore i personifikacije; bogat sadraj, bitne su karakteristike njegove poezije. Danojli trai raznovrsna raspoloenja, dublja oseanja, i u tome pokazuje zavidne sposobnosti. Ne podnosei robovanje tradiciji, nametnuo je novo pevanje i ostao autentian. Sa Danojliem je dovren proces osavremenjivanja dejeg poetskog izraza. Aleksandar Popovi (1929 1996) Zanimajui se umetnou za decu, Popovi stie glas izgraenog umetnika u dejoj dramskoj literaturi. U strasnoj elji da izgovorenom reju podstakne savremenog aktanta, romansijer se opredeljuje za tradicionalne motive na moderan nain. Sudbina jednog arlija, roman o maku iji je ivot ispunjen pustolovinama, osvaja srca igrivou, humorom, radostima i tugom. U liku maka koji naputa majku uvara kasapnice, koji putuje brodom u Napulj, upoznaje se s malom Violetom, predstavlja smeno pozorite, trguje eirima, dopada u atru meu cirkudijama, odluuje se na samoubistvo, potuca se, naao se u novinama najposle dospeva u strao gvoe na pranjavom tavanu autor na komino-alegorian nain daruje itaocu njemu dragog junaka. Prozom udnih vratolomija, u kojoj apsurd i mata potiskuju zdravu logiku, naeni su novi slojevi italaca.

Branislav Crnevi (1935) B. Crnevi je deji pesnik i pripoveda Vitezovog ili Danojlievog ranga. Humoristikim zapisima i crticama Bosonogi i nebo, pesmama i priama Kapetan i lula, pesnikom zbirkom Mrav dobra srca i vrednim dramskim ostvarenjima, pisac je skrenuo sa linije kojom je ila gomila autora i literaturu zaputio novim pravcem. Crnevievo delo poseduje izvorna oseanja, iskrenost i lepolikost. Bajkovitost, radoznalost, tenja ka neobinom, duboko humana namena, usmeravaju ga dejoj literaturi u uem smislu. Polazna pesnikova taka je bosonogo detinjstvo. Sa stranica knjiga B. Crnevia zrai svetlo detinjstvo, svet naseljen deacima, sanjarima, carevima, brkatim moreplovcima, princezama, devojicama, zvezdama, oblacima, rekama, ivotinjama i pticama. Zahvativi celinu ivota, on uzima za grau stvarnosne, razigrane, ali i tune slike ivota. Knjievnoj temi Crnevi pristupa nenametljivo, sa stanovita humora i fine ironije. Blaga satira i humor najvie su estetske i stilske poetske kategorije. Pisac dri do naracije, fabule i zanimljivosti. Bosonogi i nebo je klju-pria njegovog dela. Deak kojije uvek iao bos, odvanou i verom u svoju fantaziju, povodi decu za sobom u otkrivanje prostranstva sveta. Moi da matom i inteligencijom opini, on iznenauje desetogodinjake priom da se more zapalilo, i da je na tom mestu ostala samo ogromna rupa kao hiljadu i pet kua; pridobija ih priom da nou drvee hoda, te je sa brda nebo tapom dohvatio to dva deaka, razrogaenih oiju i otvorenih usta, primaju njegove rei na veru. Vrednost pripovetke je u onome to prati male ljude: radost, tuga, enja i neprihvatanje stvarnosti; iskazuje se i u aloginom graenju realnosti; u kompoziciji i jeziku. Nezlobiva igra reima, humor razvijen do vrhunca, metafora u znaenju besmislice posebne vrste, proimaju celokupnu Crnevievu poeziju. U pesmama je stih narativan. Za ljubav zvunih efekata pisac ne stavlja tekstove izvan njihovog gramatikog znaenja. U pesmi Mrav dobra srca, koristei motiv poznate basne o cvrku i mravu, pesnik u liku mrava slika nemono stvorenje puno samarianstva. Odbijajui molbu roditelja da ode na zimsko spavanje, mrav tui to je njegov tata oterao gladnog cvrka da sa njim rua. Dobra srca je i maka koja ne dira mia u pesmi Dogaaj na tavanu. Nesumnjiv je umetnikov dar da prodre u bie lika. Junaci su neponovljive kreacije: i Bosonogi koji se mai da dohvati nebo, i car sa svojom ludom (ivot kralja Kvazibasa), i mrav, mee, vrape, ponaaju se detinjasto. itaoci se lako identifikuju sa Bosonogim. iako ga odrasli igou kao nevaljalca, koji kvari i zavodi decu, itaoci ga, kao i Nuievog Brbu, oboavaju. Crnevi je tradicionalist. Peva i pripoveda teno i lako. Izvesna dramatinost, ironija i iluzija, individualna su obeleja njegovog iskaza. Neguje saet i ogoljen stil. On nije uinio pogrean iskorak u didaktikom smislu. Njegovo delo ne konotira sa kolskim ili drutvenim zahtevima. Nedostataci su izvestan nehaj prema formalnoj lepoti i harmoninosti misli i rime, misli i reenice; sklonost sentimentalizmu i plau. Iz ravni knjievno-kritikog razmiljanja, zlatonosan je njegov doprinos emancipovanju deje literature u moderan knjievni izraz. Dobrica Eri (1936) Uz M. Teia, Dobrica Eri je najizrazitiji pesnik koji slavi prirodu i lepotu seoskog dtinjstva. Gigantski opus uinio ga je iroko popularnim dejim i narodnim piscem. Poezija D. Eria je svojevrsna poetska enciklopedija njegovog ueg zaviaja (Grua, umadija). etajui kroz rodna polja, bregove i lugove, pesnik zasipa decu rojevima stihova o svicima, cveu, suncu i pticama, mesecima u godini, ljudskim zanatima, o stoci kao seljakovom blagu, ... Nazdravlja majci, ocu i deci svojoj; poeleo je svako dobro uitelju, svirau, prirodi, izvorima, ivotinjama. Ispevao je vedre i bezazlene stihove ispunjene mirisom ita, voa, poljskog cvea. Stihovi o letu, i oni u kojima proleu svici, umetnikova su ''mala sunca''. Sunce, izvor topline i radosti, jedna je od najeih metafora Erievog pesnikog kosmosa. Pesnik lirskih slika kojima je ispevao odu svmu ivom, je autor i humoristiko-lirske poeme o topolskom vaaru. Matom, poalicama i doskoicama koje proizvode komian utisak preuveliavanja, pomalo na karikaturalan nain, praznini kolorit srpske varoi, buka i gungula, pretvoreni su u ivopisnu poetsku aroliju. U obilju boja, mirisa, zvunih slika, doarana je optenarodna svetkovina i oputenost. Odredite zaviajnog skupa je varo Topola., u kojoj se ostvaruju elje i snovi, zabavlja i smeje. Buljuci naroda, staro i mlado, kola i stoka, slivaju se sa svih strana. Pazari se i nadmudruje, sve treti od smeha i radosti. Grme svirai, narod se zabavlja i veseli. Autentine su i ive vaarske slike o iki i Cilu, deda Kii, babi na ringipilu i ljudeskari Iki koji okree vola na ranju. Gruanski poeta nema tunih pesama: stih, proet rustikalnim humorom, sugerie raspoloenje i ivotnu radost. Izvorna leksika i humor daju mu posebnu boju i miris. U stihu i u prozi, autor je slikao junake detinjske bezazlenosti i nevine due. Umetnik peva i misli spontano i prirodno. Ne povodi se za poezijom nonsensa i paradoksa. Jezik mu je bistar, jednostavan i soan. Narodna leksika i frazeologija, stilske figure, naglaena slikovitost prepoznatljivo su svojstvo njegove pevanije. Obimnu produkciju stihova punih darova prirode prate padovi i udaranje u jednu istu icu. U poznijoj fazi pesnik kao da pie po narudbini; ui, peva i jadikuje. Ugaajui publici i zahtevima vremena, autor stvara sa crtom vaspitne distance. Pounost gui icu njegove mile i ljupke poezije.

Erieva beletristika, kao celina, ostavlja neodoljiv utisak neujednaenosti i suprotnosti izmeu lovora i brljana. Ljubivoje Rumovi (1939) Rumovi se stihovima, kazanim na nov i interesantan nain, sa puno arma i humora, istie kao eminentno samosvojan pesnik. Stvara delo koje originalnou menja poredak vrednosti. Ve prvim svojim pesmama naiao je na oduevljeni prijem i zauzeo jedno od najznaajnijih mesta u dejoj beletristici. Pesnik se suprotstavlja tradicionalnom stihu vlastitim izrazom, ukrtanjem narodnog sa modernim, obilnom matom i oseanjem za ritam i prirodu detinjstva. Igra kao stvaralaka aktivnost dominantna je poetska kategorija, gotovo jedini pesniki in i metodski diskurs Rumovievog stiha. Odvanost, stvaralako lukavstvo, toserski egzibicionizam, zavitlavanje, grotesknost situacije stvaraju svet naglavake postavljen. Matom, alom, iznenaenjem kao poetskim manirom, nadahnutim izrazom, pesnik golica uvo; igra se radi igre i isto telesnog uivanja. Antologijski stihovi o borbi deteta sa imaginarnim gusarima za miran san, Deset ljutih gusara, podreeni su mati i zamamnoj igri s brojevima. Pesma je ist produkt imaginacije i nonsensnih vibracija. Svaki je stih obgrljen vedrinom, izaziva smeh do grohota. Igra make s gripoznim miem duhovita je mala komedija (Mi je dibio grip). Pesma o doktoru maku i pacijentu koji je stradao ''nepregledan'', po viesmislenosti i duhovitosti, najindikativnija je Rumovieva pesma. Rumovi je s razvijenim senzibilitetom za damare detinjstva, nalazio teme i prizore iz ivota mladih i urbanog ambijenta dananjice. poetizuje deje samoisticaje ( Nije da se hvalim), ili kolu kao omiljeni motiv ( Au to je kola zgodna). Ne slika dte apstraktno i lieno detinjstva, ve okruno sa hiljadu uda i zgoda. Patriotizam, po vanosti drugi motiv, izraen je spontanim lirskim senzibilitetom. Domovina, njene lepote, narod i njegovo dostojanstvo, ne brane se pukom, ve radom, znanjem, stvaralatvom, lepotom i najboljim ljudskim vrednostima. Pesme Dete; Vue, vue, bubo lenja; Babaroga; Deca su ukras sveta; Glava mi je u torbi; idu u sam vrhunac pesnike imaginacije.Pisanje melodije po autorovim stihovima, potvrda su injenice da je muzika relevantna konstituenta njegovog poetskog idioma. Rumoviev jezik je ekspresivan, metaforian, praskav i iv nosi u sebi sveinu narodskoga. Jednostavnost je udarna vrednost njegove poezije. Ostvaruje brzu i srdanu komunikaciju drugarstva i prijateljstva. Snaga teksta poiva na reima i igri jezikom. Zaprepaenje, neoekivan kraj, parodija, aluzija, poalica, alegorijske slike i misli, lini su pesnikov izraz. Paradoks je od najbitnijih stilskih figura. U knjizi Jo nam samo ale fale, suprotno tradiciji, Rumovi demistifikuje i dovodi u jadan poloaj zmajeve, babaroge, akrepe, adaje i druga mitoloka straila patrijarhalnog sveta. Zmaj je dokraja ponien i izloen egaenju, odbaen i nezatien, i uz to optuivan. Autor ne stoji ni u kakvoj vezi sa pedagogijom. Pouka ipak nije izbegnuta, jer, u stvari, nema nevaspitne pesme. Ciklusom pesama Hajde da rstemo, Hajde da se igramo, Hajde da sanjamo ... pesnik poziva decu da rastu uvis umom i znanjem; njom se ruga ljudskoj malograantini. I pored izvesnih nedostataka, Rumovi je dao veliki doprinos estetskoj snazi deje knjievnosti. arm i humor donose srpskoj literaturi itavu malu obnovu. Posle Radovia, on je najliberalniji mislilac i umetnik koji je unapredio poetsku misao za decu. Grozdana Oluji (1934) Grozdana Oluji u literaturu za decu ulazi autorskom bajkom. Sredite njene radnje proimaju arhaino i savremeno. Robovanje urbanom ambijentu i dinovskim oblakoderima najneposrednije se tiu njenog opusa. Njene bajke urbane simbolike nose realistike obrise i deavanja. Svaka od njih iz Sedefne rue i druge bajke i Nebeske reke, ima podlogu i pokrie u stvarnim i ivotnim prilikama, te su junaci blii javi i ovozemaljskom nainu savladavanja prepreka ka ostvarenju uzvienih ciljeva. U delu G. Oluji prepliu se stvarnost i fantastika, dobro i zlo, smeh i tuga; trijumfuje plemenitost i dobrota, humanizam i ljubav prema ljudima. Izdvajaju se bajke Maslaak, Zlatokosa, Deak i princeza, Zlatni tanjir, i Zlatoprsta. Izuzetna poetska poruka je bitna oznaka bajki Sedefna rua i Nebeska reka. Sedefna rua je zagonetka lepote ivota na zemlji i enji za snom i daljinama, a u isto vreme i bajka o dejim mislima i snovima. Nebeska reka je vizija reke koja eli da se vine u nebo i postane arena duga. Parabola je o snazi ovekovog duha i njegovoj neostvarenoj elji. ar dela Olujieve je u mati i ljubavi. Ljubavlju se pobeuju sva zla i nevolje. Sve je u nevidljivoj i meusobnoj povezanosti: dete se pretvara u cvrka, devojka u zvezdu ili ruu, reka u dugu, vrabac u deaka. Metamorfoza je relevantan estetiki elemenat. Pripovedanje G. Oluji, simbolikim likovima, vieslojnou znaenja upuuje i opominje na ljudske postupke i njihove misli. Iskoraenje izvan prirodnog, pretvara zemaljski ivot u moru. U Ogledalu lepotica prodaje duu avolu i pomou ogledala ostaje za sva vremena lepa i mlada. Ona biva omraena i, naposletku, sama zaiti svoj kraj. Autonomne umetnike kreacije obezbeuju autorki veliku reputaciju. Njene bajke razbijaju ustaljeni poredak vrednosti i razmiu granice u vlastitom anru.

Duan Radovi (1922 1984) Sredinom 60-ih godina zapoinje nova faza srpske beletristike za decu. Drukiji tretman deteta, nov stil pevanja, nota sveine, obezbeuje literaturi ovog vida respekt kod najire publike. Buran razvoj i preusmerenje toka, usledilo je plejadom najboljih stvralaca sa Duanom Radoviem kao predvodnikom. On postavlja visoku meru pesnike rei. Njegovom zbirkom pesama Potovana deco, zapoinje razraun sa konvencionalnom poezijom i definitivan razlaz s njom. Deja literatura hvata stabilan korak sa savremenom knjievnou u celini, a pisac je uzdignut na rang umetnika. Posle zbirke koja postavlja ugaoni kamen, iz pesnikovog pera su izala ostvarenja koja ne bi valjalo strogo razluivati na dela za odrasle i dela za decu. Radovi objavljuje zbirke pesama: Smene rei, Vukova azbuka, Nije-jeste, i Sedi da razgovaramo. tampao je knjigu pesama i pria Priam ti priu, pisao je igre za radiofonsko izvoenje Kapetan Don Piplfoks i Kako su postale rune rei ; potom TV seriju Na slovo, na slovo i slikovnice: Gde je zemlja dembelija, Pria o jednoj neposlunoj nozi i Zooloki vrt Beograd. Autor je Antologije srpske poezije za decu. Pisao je i za odrasle. Novo poimanje i respekt prema detetu i detinjstvu, ztumaenje stvari dejom logikom; prebacivanje realnog sveta u neobian svet, igra i pomean smeh; neoekivanosti i uda; potenje, rasko, dobrota i mladost strukturni su elementi njegove poetike. Ve sa Vuom, predmet opisivanja nisu vie idilini motivi iz sveta flore i faune, nego igrivi i drugi sadraji koji dotle ''nisu smeli'' da uu u knjievnost. Pesnik iznalazi ''isto'' detinje teme i doivljavanja, traga za dejom stvarnou i opservira vedre i bajkovite motive koji osveavaju atmosferu. Igre, predmeti pokustva, dvorci, ivotinje, insekti; poslastiari, zlatari, moreplovci, vladari, mudraci, carevi, primarni su autorov poetski inventar. Birao je neozbiljne teme, jer su, veli, takvi pravi itaoci. Detinjstvo je nepresuan izvor Radovievog umetnikog podsticaja. Ume da uspostavi neposredan odnos sa mladima i postigne visok stepen identifikacije. Uklanjanjem govornog rastojanja izmeu sebe i italaca, dijalogom, direktnim obraanjem (''zamislite deco''), Radovi ostvaruje iluziju prisnosti i topline. Raznovrsno Radovievo delo je ispunjeno vedrinom, neoekivanim poecima i ishodima. Za autora nedidaktinih pesama Taram, Kako treba, Molba, Bumbar, Da li mi verujete, igra i mata su nain izraavanja i uporina stvaralaka taka. Bez ara igre, pesma postaje neprijatan teret. Pesma je eksperiment, igraka duha sama igra. Igra je u jeziku kao maginom prostoru znaka i zvuka, u udnim i nepoznatim reima, u njihovom zvuanju i ''iaenom'' znaenju; u sudaru sna i jave, istine i lai, forme i sadrine. Igrajui se jezikom, pesnik razvija saznajno-intelektualne snage dece i njihovo konvergentno i divergentno miljenje, podstie ga na graenje sopstvene predstave o svetu koji ga okruuje. Nonsensnu igru reima, kao poseban vid humoristike poezije, nepostojee izrazr, zamrene rei i kovanice mali italac doivljava kao zabavu. Igru, u smislu zanimanja koje ima kao cilj zabavu, nije mogue odvojiti od ivotne radosti. Radovieva poetska re je dra, slui goloj zabavi i luksuzu. Veta stilizacija i lakoa umetnike artikulacije, kreativnost, alogika i apsurd, polifonija glasova, izostavljanje rime tamo gde bi u pesmi prirodno bila iri spektar emocija i prijatna oseanja. Sve je sraunato na proizvoenje smenih situacija i itaoevog raspoloenja. Smeh je nenametljiv i matovit, topao i nepatvoren. Granii se s ironijom i parodijom kao suptilnim vidom knjievne igre. Autor je nesklon humoru koji ismeva ili oine svojom opakom poentom. Ako svaki pesnik ima jednu pesmu po kojoj je prepoznatljiv, onda je to za Radovia pesma Lav. Bajkovita pria o zverinjem caru, remek-delo je sklada i umetnosti. Od svog bajkovitog poetka ''Bio jednom ...'', preko refrena u formi retorikog pitanja ''Kakav lav'' koji stvara iluziju straha, do poslednjeg stiha u eretskom maniru narodnog pripovedaa: ''Tako bilo, vie pjesme nema'', ''ia Mia, gotova je pria'' pesnik dovodi do vrhunca igru mate, privid i igrariju. Groteskna i parodina slika lava sa jednom nogom manje, trookog, prodrljivog plod je uda i smeha, sinteza igre i stvarnosti i imaginacije, deje uobrazilje i uzbuenja. Kad mali Brana izbrie gumom iz svoje crtanke lava na tri noge, sa tri uva i sa tri oka, razbijena je fama o silnom caru. Sve se rasprilo. Ostala je samo igra i zvuk; i stvarnost pesme. Strani lav nije zastraujui, ve igraka u braninim rukama, pesma o detetovoj zamisli lava. Pesma vete kompozicije, neoekivanog kraja, ustreptale mate, vodi i zavodi itaoce u svet izmeu jave i sna. Lav je autorovo podrugivanje bezazlenom dejem svetu. Bajkoviti stihovi o zecu ''jedinom na svetu'' ( Plavi zec) koji se ne moe uhvatiti, inkarnacija je deje gladi i elje za nepoznatim i udesnim doivljajima sveta bajke i arolija. Monom sugestijom, gradacijski, anaforinim stihovima, uz opasnost oseanja monotonije, poreani elementi pojaavaju deju panju i pridobijaju njegovo poverenje u istinitost onoga to se pria. Radoviev zec nije plaljiv kao u basni: on je lukav, drukiji, moderan, ni nalik kakve pamti deja knjievnost. italac o njemu ima izuzetno ekspresivnu predstavu. Kao i ''straan lav'', ist je proizvod deje i pesnikove mate. Pesme D. Radovia nose misaoni naboj. Tuna pesma baladine strukture, o sudbini maaka koje su alosno skonale posle smrti stare gospoe, koja je izgarala nad njima, ima podtekst u gotovanskom ivotu na jastucima od svile i kadife, i u odnosu roditelja prema svome porodu. Pesma o makama negovanim aristokratski je pobuna protiv lagodnog shvatanja ivota. Stihovi o deaku, u pesmi Da li mi verujete, kome su, usled svakodnevnog umivanja, ui porasle i koa istanjila, najzad se od vode i umivanja razboleo, isto tako su nesluene edukativne vrednosti ne putem vaspitne sugestije i umovanja, ve igrom duha i alom. Izokrenutom stvarnou naopake, gradacijskim poreenjem, sa refrenom kao omiljenom autorovom figurom, kojom odvraa od bukvalnog shvatanja ispevanog a daje stihu intonaciju i emotivni naboj, pesnik lako ismeva recepijenta. Pesma o besmislenosti umivanja je sama igra na raun nemarnosti prema higijeni.

Stihovi koji slave ivot, u kojima kipti od miline ( Zdravica), plod su razigrane tvorake mate i siline nadahnua, jeziki dragulj za izgovaranje, a ne za itanje. Vukova azbuka je poema o lepoti rodnoga jezika na kome smo proplakali i propevali. Azbuka, evidentno, nije bez oigledne pedagoke i poetske vrednosti. TV-serija Na slovo, na slovo je matovita projekcija u kojoj svako od 30 slova azbuke, svojim glasovnim sklopom i izgledom, donosi neoekivano izokrenutu sliku, neobine kontraste i predstave. Autorovi dramski tekstovi stoje u istoj poetskoj ravni sa ostalim anrovima. Kapetan Don Piplfoks, bajka o humornim, apsurdnim i veselim zgodama i nezgodama staroga mornara na puini mora sa sedmoglavim morskim udovitem parodija na gusarske komade i bajke; i Maak i mi, tragikomina farsa u kojoj mi duva kolutove dima maku u oi, prezire i omalovaava svog prirodnog neprijatelja, i drugi naslovi poetkom, zapletom i raspletom radnje, nose obeleja najboljih scenskih igara. Maksimalno redukovanje vaspitnih elemenata, suptilna, parodina didaktika ( Da li mi verujete), personifikacija (Pouka), i drugi vidovi stilskog izraza, daju poeziji prenesen smisao koji ponekad oteava njeno razumevanje. Antizmajevskom pedagogijom, drukijim vienjem edukativnog i estetskog, autor razara didaktinost doputajui jedino mogunost pouavanja pesmom u smislu nenamernog pomaganja, kojim se zahvata povrinski proces uenja. Ui vedrini, smehu, slobodi i lepoti izraavanja, razboritosti i moi zapaanja. Radovi je rasteretio knjievnost od pouke. Pouka je svedena na igru kao najviu poeziju i filozofiju detinjstva. Igra je atraktivno edukativni potencijal. Bilo bi nedostojno pesnika i oveka kao to je D. Radovi, zatvoriti oi pred njegovim manama. Moglo bi se u pesnikovom opusu nai neto to zasmeta i umanjuje, kao: intelektualnost, manirizam, sklonost naraciji, sentimentalnost, melodramatinost, preterivanje, igrarija, neuspenost u eksperimentisanju. Kao vet majstor, zadovoljavao je potrebe najireg knjievnog trita. Pisao je konkretnim povodom, ponekad po narudbini za hitne potrebe. Obraao se dejoj svesti a ne detetu, razumu a ne emocijama. Radovievi uzori su prepoznatljivi. Zmajeva Pevanija bila mu je kao Sveto pismo, a zbirke engleskih i ruskih nonsensnih pesnika drao je za svete knjige. Ugledanje na Zmaja, nije znailo vraanje autoru, ve ispravljanje njegovog puta i krupan iskorak iznad proseka koji vlada u dejoj literaturi. On je nov umetnik u smislu izraza samoga sebe, nezavisan od svojih prethodnika i savremenika. Nosilac glavne struje moderne umetnosti, Radovi povodi za sobom talas pesnika koji ine sam vrh modernog pesnitva: Luki, Rumovi, Danojli, Vitezovi, Odalovi i niz drugih. Neobiman poetski opseg, drukije sadrine i ritma, akcenta i ranika, znaio je suprotstavljanje snanoj Zmajevoj tradiciji. Pesme koje spadaju u ui izbor umetnikih dela, koje se pamte i pevaju: najlepa ispevana pesma o maki koja nije znala da li je ulovljenog mia progutala ili nije Kad je bio mrak; pesma o padu zaspale zvezde u letnjoj noi, od koje zlatari prave deci sjajnu zlatnu dugmad Zvezde; pesma Pouka, aluzija na radoznalo dete; divni stihovi u pesmama Deca vole, Smene rei, Jesenja pesma, Bumbar i druge o ivotnoj radosti, raanju i lepoti; prie koje pogaaju u srce stvari: Pria za Gordanu, Zato deca akaju nos, Brkovi, Krokodokodil, Beli mievi, Pria o malom prstu poetske su graevine jasnog plana, sa osloncem i osovinom. Pria o nezahvalnom miu u kojoj je gladan i mrav mi naao na tavanu komad sira, nainio u njemu sebi stanite i gde se, poto je sir ponestao, nala maka, a on pobegao u cipelu arhitektura je koja ne ostavlja mogunost da se pomeri ili doda neki poetski detalj; obrazac tvorevine koja nudi itanje na vie nivoa sloenosti. Jednostavnost i kratkoa, kao znak mere i finog ukusa, ekonominost, zbirno i lakonsko izraavanje, kompoziciona zbijenost, ne retko unikatna kombinacija rei, i autorov oseaj da izmeu vie njih nae onu koja ima veu afikasnost i emocionalnu izrazitost daje stilu blesak sjaja ehovljevskog bisera. gradi stih matovitou slike, bogatom lirskom slojevitou i draima igre. pesnikov stil, prizemljen ili uzvien, sa oseanjem za meru, sklad i finu kultivisanost, revolucionie jezik kao osnovni poetski medij. Zbirkom Potovana deco dosegnuta je vrhunska tenja i izazvan pravi knjievni zemljotres. Prihvaeno, prevoeno, ovenano poasnom diplomom Meunarodne organizacije za deju knjievnost ''Hans Kristijan Andersen'', Radovievo delo ulazi u riznicu evropske i svetske knjievnosti.

Ivo Andri (1892 1975) Ivo Andri nije mogao mimoii decu i svet detinjstva kao polazite ivotnih staza. Vlastitu stvaralaku inspiraciju neprekidno je usmeravao mostovima, reci, detinjstvu i viegradskoj stazi kojom je ''prvi put slobodno prohodio'' i koja ga je pratila celog ivota. Tvorac irokog i bogatog dela, on je umeo da oseti izraze i treptaje deje due, deje radosti i njihove neme i nevidljive bolove. Meu prvima je u srpskoj knjievnosti umetniki snano, iskreno i ispovedno, pripovedao o deci kao velikim stradalnicima. Autor, maloga junaka netedimice sueljava sa oporom istinom i nemilim deavanjima i potresima u njegovoj psihi. Andri u svojim ostvarenjima nudi sliku detinjstva kao teku azbuku ivota, punog zabrana i prepreka, ponienja i kazni. Slika ozbiljan i grub deji svet, kakav je i svet odraslih. Mladost, poruuje pripoveda, nije polje sree, ve posno i golotrbo ivljenje; godine neostvarenih elja i gorkih razoarenja doba od kojeg se ovek nikad ne izlei i ne oslobodi. Bogato Andrievo delo nije zatvoreno za deje nestaluke, igru, smeh i sve privilegije koje mladost ima. Tvorac velikih romana hronika, slika deurliju koja se, kao i ostali dokoni svet, zabavljaju posmatrajui cirkuske atrakcije, ili hodanje po kamenoj ogradi viegradske uprije borniranog Murata turkovia i orkana; gde presretaju vaarske skitnice, ili bedne i sakate zalutale u kasabu uvek onde gde se neto neobino deava. Vidi ih u krai eftelija i kako, iz osvete i obesti, sakrivena u grmlju, noevima presecaju bale pamuka trgovakih karavana, pa poispadani pamuk, po granju i grmlju

uskog puta, kupe u kotarice; posmatra ih kako kasne za kolu u oekivanju da se iz upljine kamenog mosta pojavi Arapin to ne da mosta Drini. Slikao je njihovu sklonost ka tui i drugim nestalucima. Nesumnjivo, igra i zabava neotuivi su elementi njegovog pesnikog univerzuma. Meutim, u dejem vilajetu pesnika Proklete avlije, detinjstvo nije veselo i bezbrino. Mladi provode svoje dane jednoliko, suvo, bez radosti i due ispunjene toplom milinom. Niko, pa ni nevina ljudska bia, nisu poteena ivotnih patnji i tegoba, neizvesnosti i potresnih zbivanja, pretnji i opasnosti. Nezanimljivost i monotonija, siva i opora ivotna proza, potitenost, samoa, poremeena i siromana mladost koja potiskuje san i igru, okosnica je Andrieve sadrinske poetike. Deca su, kao i odrasli, izloena realnosti i ivotnoj zbilji koja gui potrebu za igrom i smehom. esto se sve zavrava sukobom i grubou, i donosi teke i tamne trenutke. Zato je i humor, kada se nae, blag i redukovan. Umetnikovo delo obiluje nespokojstvom i simptomima neobjanjivog straha. Pripovetka Knjiga, iz ciklusa proze o mladima Deca, ispunjena je strahom kao dominantnim motivom. Deak Latkovi, uenik III razreda gimnazije, posudio je knjigu iz kolske biblioteke na itanje, ali se, pri izlasku iz nje, u asu zamiljenosti spotakao i pao. Pri tom mu je knjiga ispala iz riku, a listovi se odvili od korica. Grubo je prekinuta deakova elja da ita o nepoznatim predelima i zemljama. U njegovu psihu uselio se strah od mogunosti posledica. Uzrok straha dolazi od prenaglaenog autoriteta i preuvelianog delikta, od prekora, od loe ocene i kazne. Smerni gimnazista pati, osamljuje se, danima se mui, doivljava u dui psiholoku dramu. Tihi deak, koji je u knjizi traio lepotu ovoga sveta, utoite i spas od svoje sirotinje, na kraju poeli da umre samo da ne izae na oi surovom profesoru sa iskorienom knjigom. Ljubav prema knjizi postaje teret, pretvara se u prezir prema njoj. Napokon je sve prolo neprimetno: rii profesor mrzovoljno uzima knjigu i crvenom pisaljkom precrtava uenokovo ime u spisku. Strah je nepotrebno pretrpljen. Ostali su samo oiljci. Pripovetka Prozor ima za temu nanoenje tete, kao deci svojstvenu avanturu. Deaci iz osvete razbijaju prozor, a malian koji nije uestvovao u lomljenju stakala, navlai zbog toga na sebe prezir svojih jarana. Biva zatim od oca fiziki kanjen ni majka ga nije uzela u svoju zatitu, i on nevin strada. Pisac pronie u podrivenu deju psihu, slika komarne potrese, lica umoena od suza i decu koja se bude iz munog sna kojima ni u kolevci nisu sali da plau. Uitelji i profesori, svojim postupcima, zamrauju mladima aku radost i ubijaju najlepe doba ivota. Nadevaju im podrugljive nadimke, vuku za ui i siku na njih. Kraa Andrieva prozna ostvarenja, obuhvaena pod zajednikim naslovom Deca, kao i fragmenti nekih njegovih pripovedaka i romana, predstavljaju specifian i znatno sloeniji knjievni izraz za mlade. Re je, posve, o umetnosti o deci i za decu koja, vrlo esto, premauje deje moi razumevanja i naginje lektiri za odrasle. Surovo realna pria Aska i vuk se takoe samo pod odreenom pogodbom uvrtava u umetnost prijemivu deci i mladima. Parabola o jednogodinjem iljeetu koje se, odmetnuvi od stada, nalo u umi ispred matorog kurjaka i udom spaslo smrti polifona je i simbolino moderna pripovedaka forma; samo naizgled basna i bajka sa srenim zavretkom. Baletske figure i neka njena zaigrana igra, izraz su smrtnog straha od opake ivotinje i Askine velike elje za ivotom. Na granici aljive i opake zbilje, igra ovice, pred oima zanesenog i smiljenim pokretima zadivljenog kurjaka eherezadinska je borba protiv krvnika; Askina igra duha je suoenje ivota i smrti. Iskonski sukob izmeu dva otro izdiferencirana sveta: vuka kao simbola nasilja i Aske kao olienje lepote i slobode, pria je o ovekovoj borbi radi produenja ivota i njegovoj tenji za stvaranjem. Simbolina poruka glasi: mo igre i umetnosti i volja za otporom, pobeuju svako zlo, nadvladavaju prolaznost, pa i samu smrt. Polazei od realnog ivota i stvarnosti, autor govori na sebi svojstven nain: promiljeno, otro realistiki, gotovo naturalistiki grubo; s prizvukom dramskog kazivanja i uzdrljivim lirskim glasom. Pripoveda odmereno, mirno i slikovito, bez dekorativne raskoi i vetakih umetnikih efekata. Umetnik neveselog i melanholinog detinjstva, autor je misli iskazane ovim reima: ''Mali ljudi koje mi zovemo 'deca', imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. (...) A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, ... , ti bolovi, te patnje ive i dalje i postoje kao stvarnost''.