Pukinove bajke Pukin je 1834. napisao svoje uvene bajke, izraene na narodnim motivima. Pisao je bajke u stihu.

Od nevelikog broja pukinovih bajki: O mrtvoj princezi i sedam div-junaka, O mpopu i njegovom radniku Baldi, O caru Saltanu, O ribaru i zlatnoj ribici, O zlatnom petliu, poslednje tri su poznate i naim mladim itaocima ( lektira za drugi razred osnovne kole ). Pukinove bajke satkane su od udesnog i fantastinog koje se preplie sa stvarnim i realnim. Neverovatnom u sieu bajke ( preobraanje oveka u ivotinju i obrnuto , pojave udesnih pomonika, predstave moi brojnih nadprirodnih bia, dobijanje nadpriorodne snage ) , Pukin je dodavao uverljivost svakodnevnih detalja ( zabave, rukovi, svae, lukava podmetanja, zavist ). U svakoj od ovih bajki Pukin je posebno prikazao opte karakteristike vladavine i vlasti, psihologiju vladara ( oveka ili ene ), od ije volje zavise sudbine drugih. Tako car Saltan hoe da obesi glasnika koji mu donosi neku vest; ribar novopeena carica isteruje mua iz dvora, car Dadon je strah i trepet za svoje susede, U isto vreme, car Saltan je prikazan kao slabi ijim postupcima upravljaju lukave i zavidne ene; carica, prema ribarevim reima, ne ume ni da hoda ni da govori kako treba; car Dadov je izlapeli starac, koji zaboravlja na smrt svojih sinova, zasenjen lepotom carice. U Pukinovim bajkama naroito su upeatljivi fantastini likovi ( bela veverica koja krcka zlatne lenike, 33 div junaka i deda Crnomor, princeza sa mesecom u kosi i suncem na licu ), ali su glavni junaci obini ljudi, bili oni ribari, krezovi ili carevi, sa svojim sudbinama i nevoljama, tugama i radostima. Kao i narodna, Pukinova bajka ima trijadnu formulu. Inicijalni deo pripada svakodnevnom ivotu i obinom svetu ( car Saltan se eni devojkom koja mu obeava sina junaka; starac i starica ive 33 godine siromano; okrutni i ratoborni car Dadon eli mirnu starost ). Sredinji deo nosi u sebi zaplet i deava se u udesnom svetu (knez Gvidon pomou uda uspeva da povrati oevu ljubav; zlatna ribica ispunjava stariine elje; zlatni petli pomae caru Dadonu ). Finalni deo vraa junake u stvarnost ( knez Gvidon se susree sa ocem, zle tetke i baba priznaju krivicu; ribarka zasluuje ta je traila; car dadon strada ). Takoe, Pukinove bajke, popud narodnih jasno nude polarizaciju ( dobro zlo, ljubav mrnja, ovenost bezdunost ). U Pukinovim bajkama pripovedanje podlee pravilima narodne prie; radnja poinje bez ikakvog uvoda, bez opisa kraja i lica, vreme i prostor su apstraktni, gradacija i epska ponavljanja su mono kompoziciono sredstvo, poeci i zavreci su stereotipni. Jednostavno i neposredno kazivanje o dogaajima Pukin je obogatio lirskim elementima, snanim oseanjima svojih junaka, suprodstavio je humor i ironiju, pa ak i grotesku. Tako italac Bajke o caru Saltanu saosea sa tunim i usamljenim knezom Gvidonom, ali se i smeje nevoljaka kuvarice, tkalje i baba Tralje.