Secanja Na Buducnost - Erich Von Daniken

Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

E ri ch v o n D an ike n

Se

ć

an jana budu

ć

nost

Nerešene zagonetke prošlosti

Predgovor

Posto je li se

ć

an jana budu

ć

nost? Se

ć

anjana neštošto se ponavl ja? Posto ji live

č

no kr uženje u prirodi, ve

č

no stapan jevr emena? Sluti li larva da

ć

e se u prole

ć

eprobuditi kao leptir? Ose

ć

a li molekul gasa zakon po kome

ć

e pre ili posle opet postati sunce? Zna li um da je povezansa ve

č

noš

ć

u?

Č

ovek je danas druga

č

i jinegošto je bio ju

č

e ili prek-ju

č

e.

Č

ovek jeneprestano nov i neprekidno se obnavl jana beskona

č

noj lini jišto jenazivamo VREME.

Ć

ovek

ć

e morati dashvati vreme i — da ovladanjime! Jer, VREME je seme svemira. Posto ji jedno beskona

č

novreme u ko je se sliva ju svavr emena. Postoje se

ć

anJana budu

ć

nost. Ono što danas još ne znamo, skriva svemir . Možda

ć

emoraz jasnisti neke ta jne.Danas,suir a,bilok ada.Sveinir ne pozna jevr eme ni po jamvr emena. Ovakn jiga ne binastala dani je bilo ohrabru ju

ć

e po-mo

ć

i mnogih I judi. Zahval ju jem na razumevan ju mo jojsupruziko ja me je poslednjih godina retko vi

đ

ala kod ku

ć

e.Zahval jujem svom pri jatelju Hansu No jneru ko ji me je pratio na sto hiljada kilometara putovan ja i uvek mi pružao dragocenu pomo

ć

. Zahvalju jem doktoruŠelinu iLuisu Emrihu na njihovo jstalnoj podrf ci. Zahval jujem svim I judima iz NASA u H justonu,K e j p Kenedi ju i Hant-svilu ko ji su me proveli kroz svo je ogromne nu

č

no-teh-ni

č

ke istraživa

č

kecentre.Zahval jujem doktoru Ver ner ufon Braunu, profesoru doktoru VilijuLe ju i Bertu Sla- teriju. Zahval ju jem svima onima nebrojenim muškarcima i ženama širom sveta ko ji su svo jim razgovorima, pod-stica jima i neposrednom pomo

ć

i omogu

ć

ili nastanak ovekn jige.Erik fon Danik en

Uvod

Pisan je ove kn jige zahteva hrabrost — ali i

č

itanje

isio

tako. Nau

č

nici

ć

e je, zato štonjene pretpostavke i dokazi ne pr istaju u mu

č

no sastavl jen mozaikve

ć

ustaljenih teori ja.kaoutopiju svrstati me

đ

u one k n jige o kojima jena j bolje ne govoriti. Anestru

č

n jaci, koje i u snu uznemiravajuneizvestnosti budu

ć

nosti, povu

ć

i

ć

e se pred mogu

ć

noš

ć

u. zapravo verovatnoš

ć

u, da jenaša prošlost još tajanstve-nija, još zamršenija, još zagonetnijanego budu

ć

nost, u puževuk u

ć

icusebi poznatog sveta.Jer, pouzdano je da sanašom prošloš

ć

u, dugom hiljade i milione godina, neštoni je u redu! Ona je prepuna ne-poznatih bogova koji suusvemirskim brodovima po-secivali dobru staru Zemlju. Un joj ima tajnih or užja, superor užja i nezamislivih tehm

č

kih saznan ja kojimanuni do danasnismo ponovo sasvim ovladali. S našom arheologi jomnešto nije u redu! Pron

đ

ene suelektri

č

ne baterije stare mnogohiljada godina. Otkrivena su

č

udna bi

ć

a u savršenim svemirskim odelima što su zatvorena pojasom s kop

č

om od platine. Otkr iveni su petnaestocifreni broj

č

aninizovi — a da ihnije

napisao nikakav komp juter.Udrevnoj prošlosti susre

ć

emoceoarsenalnezamislivih stvari. Ali odakle praljudima spo-sobnost da stvore tenezamislive stvari? Ani snašim religijamanešto nijeuredu! Svim

rc-

ligijamajeza jedni

č

ko to da Ijudimaobe

ć

avaju sre

ć

uispas.1 drevni bogovi su to obe

ć

avali. Zašto senisu toga držali? Zašto su upotrebljavali supermoderna or už ja protiv pri-mitivnih I judi. zašto su snivali n j'ihovo unigten je? Treba da budemo na

č

isto s tim da

ć

e se srušiti svet predstavašto se stvarao milenijumima. Nekoliko godina pomni jih istraživan ja ve

ć

je uzdrmalo zgradu shvatanja u kojo jsmo se udobno smestili. Saznanjašto su bila sk rivena uknjižicama ta jnih društava nanovo su otkrivena. Doba svemirskih putovan ja razotkriva ta jne. Kosmonautika, koja teži ka suncima i zvezdama, otk riva nam i bezdanenaše prožlosti. Iz mra

č

nih grobnica izlaze bogovii sve-Stenici, kraljevi i heroj'i. Treba da im oduzmemo ta jne, j'er imamo potrebna sredstva da svo ju proSlost temel jno i — ako to samo budemo hteli — potpuno ispitamo. Starine se mora ju istraživati u savremenim laborato-rijama. Ar heolozi treba da se, opreml jeni preciznim mernim spravama, upute na opustošena mesta prošlosti.Poklonici istine mora ju ponovo po

č

eti da sumnja ju u sve ustal jeno. Bogovi iz praistorije ostavili su za sobom obil je tragova ko je tek danas možemo pro

č

itati iodgonetnuti,jer pro-blem svemirskih letova, kojinas danas tako zaokupl ja,ni je privla

č

io pažnju

č

ove

č

anstva ve

ć

milenijumima. Mi, za-pravo, tvrdimo: u pradavno dobanaši preci doživeli su posetu iz svemira! lako danas jošne znamo ko su bila ta vanzemal jska inteligentna bi

ć

a i s koje daleke zvezde su stigla, ipak iz javl ju jemo da su ti"stranci"uništili jedandeo tadašn jeg

č

ove

č

anstva i stvorilinovog

č

oveka, možda pr-vog homo sapiensa.Ta tvrdnja delu je kao potres. Ona ruši temel jna kome je sagra

đ

ena naoko savr šena zgrada ustal jenih shvatanja. Zadatak ove k njige je da pokuša dokazati tu tvrdnju.

1

Postoje li u svemiruživa bi

ć

a sli

č

naIjudima? — Da lije mogu

ć

r azvitak bez kiseonika? — Ima liživota u smrto-nosnoj okolini?

Može li se zamisliti da mi, kosmopoliti dvadesetog veka,nismo jedina

č

ovekolika živa bi

ć

ausvemiru? Budu

ć

i da se jošni u jednom antropološkom muzejune može videtineki pr e pariranhomunkulus sneke druge zvezde, odgovor i Jedino nanašo jZeml ji posto je I judska bi

ć

a —

č

ini se uverl jiv i ispravan. Naravno,šuma upitnika sve više raste

č

imuzmemouobzir najnovijenalaze iistra-živanja. Zavedrih no

ć

ise golim okom - kažu astronomi-vidi na nebu oko 4500 z\ ezda. Teleskopomneke male opser-vatorije mogu se zapaziti gotovo dvamiliona zvezda, dok se savremenimteleskopom sa ogledalom hvaia svetlost mili jarda zvezda... svetlih ta

č

kicaMle

č

nog puta. No, naSzvezdani sistem u ogromnom svemirskom prostoru samo je sitan deoneuporedivo ve

ć

eg zvezdanog sistema — mog-lo bi se kazati: skupine Mle

č

nih putevakoja sadrži dvade-setak galak si ja u polupre

č

niku od milioni po svetlosnih godina (1 svetlosna godina=9,5 bilona kilometara). A i tomnoštvo zvezda opet je neznatno u pore

đ

en ju sa mno-gobr o jnim hiljadama spiralnih maglinašto suih otkr ili elektronski teleskopi. Do sada. Aistraživanja su tek po-

č

ela.Astronom Harlov Šapli držida je samo u domaša ju naših teleskopa oko 10

20

zvezda. N jegova pretpostavkada samo svaka hil jadita zvezda ima planetarni sistem vr lo je opezna procena. Nastavimo li razra

đ

ivati tu procenu i pretpostavimo li da samona svakoj hiljadito j od tih zvezda postojeuslovi za život, onda po tom ra

č

unu, još ostaje broj: 10

14

.šapli pita:K oliko zvezda iz tog uistinu"as-tronomskog"bro ja ima atmosfer upogodnu za život? Sva- ka hil jadita? Onda još osta jenezamisliv broj od 10

11

zvezda na kojima posto je preduslovi za život.

Č

ak ako pretpostavimo da se od tog broja samona svakoj hil jadito j planeti razvio život, još ostaje stumiliona planeta na ko jima bi trebao postojati život. Ta jprora

č

un po

č

iva

of 00

Leave a Comment