EKONOMSKA STRUKTURA I RAZVOJ NAJVANIJIH PRIVREDNIH OBLASTI

Prof. dr Stevan Devetakovi Ekonomski fakultet, Beograd

0

Agregiranje privrede po oblastima

Agregiranje/raslanjavanje u osnovi ima ve izvrenu drutvenu podelu rada Marks - dva odeljka drutvene reprodukcije: I proizvodnje sredstava za proizvodnju i II proizvodnja potronih dobara
G. B. Fisher - primarni, sekundarni i tercijarni

Klasifikacija u Jugoslaviji
Standardna klasifikacija delatnosti usvojena 1977. u SFRJ imala 11 oblasti u privredi i 3 neprivredne: *poljoprivreda, *umarstvo, *vodoprivreda *industrija, *graevinarstvo, *zanatstvo *saobraaj i veze, *trgovina, *ugostiteljstvo i turizam, *komunalne delatnosti, *ostale privredne delatnosti (bankarstvo, osiguranje, usluge u
prometu, projektovanje, istraivako-razvojni rad, poslovne usluge)
*obrazovanje

i kultura, *zdravstvena i socijalna zatita, te *drutvenopolitike zajednice i organizacije

Klasifikacija u Srbiji i Crnoj Gori

Usvojena 1996. (Sl. list SRJ, br. 31, Bgd.1996.)

A Poljoprivreda, lov i umarstvo B Ribarstvo V Vaenje ruda i kamena G Preraivaka industrija D Proizvodnja i snabdevanje elektrinom energijom, gasom i vodom Graevinarstvo

Klasifikacija u Srbiji i Crnoj Gori

E Trgovina na veliko i trgovina na malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za linu upotrebu i domainstvu Hoteli i restorani Z Saobraaj, skladitenje i veze I Finansijsko posredovanje J Aktivnosti u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti K Dravna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje L Obrazovanje Lj Zdravstveni i socijalni rad M Ostale komunalne, drutvene i line uslune aktivnosti N Eksteritorijalne organizacije i tela

Analiza privredne strukture

a) na osnovu inilaca proizvodnje koje angauje:

po broju zaposlenih po osnovnim sredstvima

b) na temelju razliitih agregatnih izraza proizvodnje (u stalnim ili tekuim cenama):

drutveni proizvod nacionalni dohodak (u nas se ree koristi)

Globalna struktura privrede Srbije i Crne Gore drutveni proizvod

1952. Poljoprivreda 37,2 umarstvo 1,2 Vodoprivreda 0,4 Industrija 17,4 Gradevinarstvo 11,5 Zanatstvo 5,2 Saobracaj 6,1 Trgov.i ugostitelj. 17,9 Ostale delatnosti 3,1 Uk. drutv. proizvod 100,0 227 Iznosi

1965.

1980.

1989. 17,9 0,4 0,4 44,2 6,3 2,1 8,5 16,3 3,9 100,0 1 593

1989.*

1994.*

1995.*

1996.*

26,2 17,6 0,7 0,3 0,4 0,4 30,6 37,4 9,9 11,1 2,9 2,3 7,1 7 18,5 20,2 3,7 3,7 100,0 100,0 656 1 505 hilj.din.,cene`72.

10,1 20,7 20,3 19,4 0,3 0,5 0,5 0,5 0,7 0,6 0,6 0,6 43,1 37,8 37,2 37,8 7,8 7,8 6,7 6,1 3,2 2,6 2,6 2,4 16,7 7,9 8,6 9,1 13,8 16,8 18,2 18,5 4,2 5,1 5,2 5,5 100,0 100,0 100,0 100,0 49 811 20 750 22 017 23 310 miliona dinara, cene '94.

KRETANJE DRUTVENOG PROIZVODA UKUPNO I PO SEKTORIMA NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE

(mil. din., cene 1994.)
60 000 50 000 40 000 30 000 20 000 10 000 0 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996.
7

Tercijarni sektor

Sekundarni sektor Primarni sektor

STRUKTURA IZVORA DRUTVENOG PROIZVODA U SRBIJI I CRNOJ GORI

1952.
1 996.
Ostale delatnosti 3%

Ostale delatnosti 6%
Poljoprivreda 19%

Trgovina i ugostiteljstvo 18% Saobracaj 6% Zanatstvo 5% Saobracaj 9% Sumarstvo 1,2% Vodoprivreda 0,4% Zanatstvo 2% Poljoprivreda 38%

Trgovina i ugostiteljstvo 19%

Sumarstvo 0,5% Vodoprivreda 0,6%

Gradevinarstvo 12%

Industrija 17%

Industrija 37%

Gradevinarstvo 6%

226,5 hilj din

745,4 hilj din

8

STRUKTURA OSNOVNIH SREDSTAVA DRUTVENE PRIVREDE U SRBIJI I CRNOJ GORI

1952. 3,5 3,2 0,2 0,0 49,1 46,5 2,0 0,6 47,4 41,8 4,5 1,1 100,0 1965. 10,6 8,4 0,3 1,9 60,1 55,7 3,6 0,8 29,3 20,9 6,5 1,9 100,0 1980. 9,6 7,0 0,4 2,3 61,9 56,9 3,9 1,1 28,5 18,4 8,3 1,8 100,0 1989. 9,8 7,0 0,5 2,3 61,4 56,1 3,9 1,3 28,8 18,9 8,0 1,8 100,0 1995. 6,7 5,0 0,3 1,4 67,6 64,7 2,5 0,4 25,6 13,0 7,1 5,6 100,0 1996. 5,5 3,9 0,3 1,4 65,7 61,2 3,6 0,9 28,7 12,3 8,8 7,7 100,0
9

Primarni sektor Poljoprivreda umarstvo Vodoprivreda Sekundarni sektor Industrija Gradevinarstvo Zanatstvo (pr.) Tercijarni sektor Saobracaj Trgovina i ugostiteljstvo Ostale delatnosti Ukupno

do 1989. stalne cene 1972., za devedesete godine tekue cene

STRUKTURA OSNOVNIH SREDSTAVA DRUTVENOG SEKTORA U SRBIJI I CRNOJ GORI

(nova klasifikacija)

Primarni sektor Poljoprivreda, lov i umarstvo Ribarstvo Vadenje ruda i kamena Sekundarni sektor Preradivacka industrija Proizvodnja i snabdevanje el. Energijom, Gradevinarstvo Tercijarni sektor Trgovina na veliko, malo i opravk Hoteli i restorani Saobracaj, skladitenje i veze Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje Javni sektor Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne, drutvene i licne usluge Uk u pn o

1999. 9,3 4,0 0,1 5,2 63,0 34,3 23,8 4,9 27,1 6,7 2,6 17,8 0,8 0,6 0,1 0,5 100,0

2000. 8,5 3,9 0,1 4,5 62,5 34,9 23,4 4,2 28,5 6,7 2,5 19,3 1,0 0,4 0,1 0,3 100,0
10

tekue cene

SGJ 01., str. 178; SGJ 02., str. 178.

STRUKTURA INDUSTRIJE I RAZVOJ VANIJIH GRANA U SRBIJI I CRNOJ GORI

Odreena je dinamikom pojedinanih grana, pa razlikujemo

dinamine (prerada i proizvodnja hemijskih proizvoda, saobraajna sredst-va, proizvodnja i

prerada papira, prerada kauuka, elektroprivreda, proizvodnj. gotovih tekstilnih proizvoda, proizvodnja pia, crna metalurgija)

umereno dinamine (proizv. el. maina i aparata, prerada nemetal.mine-rala, mainogradnja,

proizv.kone obue i galanterije, proizv. kamena i peska)

spororastue (grafika ind., pr.obojenih metala, .....brodogradnja, reciklaa sirovina, prerada

uglja)

11

STRUKTURA INDUSTRIJE U SRBIJI I CRNOJ GORI

18%

39%

42%

13% 69% 44%

49% 9%

1955. Dinamine grane

17%

1990. Umereno dinamine grane

1997. Spororastue grane

12

OCENA OSTVARENIH REZULTATA U INDUSTRIJI SRBIJE I CRNE GORE

u celini uzev razvoj je bio veoma znaajan i brz prema svim indikatorima izvrena mehanizacija, elektrifikacija, a potom i automatizacija procesa vie nego utrostruena vrednost ukupnih osnovnih sredstava po radniku (odnosno uetvorostruena vrednost opreme) do poetka devedesetih godina potronja elektrine energije porasla u industrije za preko 35 puta, a proizvodnja za vie od 42 puta (sredina pedesetih/poetak devedesetih) visoka zavisnost od uvoza (materijalnih faktora i elemenata tehnolokog progresa) neusklaenost pojedinih zavisnih faza proizvodnje (od sirovine do gotovog proizvoda), stoga velike razlike u korienju kapaciteta predimenzioniranost kapaciteta sa stanovita trita zemlje i mogueg izvoza razvojnim problemima i neusklaenostima doprinose i osnovna reenja u privrednom sistemu zemlje
13

POLJOPRIVREDA Ubrzana industrijalizacija i razvoj poljoprivrede

Da li se iskljuuju ili podravaju u razvoju?
Uloga poljoprivrede u privredi u poetku ubrzane industrijalizacije vodea u stvaranju drutvenog proizvoda i akumulacije zapoljava najvei deo radno sposobnog stanovnitva po brojnim ostalim obelejima znaajna, mada i sama nerazvijena Industrija podrava razvoj poljoprivrede stvaranjem materijalnih elemenata - sredstava za rad same poljoprivrede zapoljavanjem vikova nedovoljno zaposlenih i nezaposlenih iz poljoprivrede korienjem poljoprivrednih proizvoda kao sirovina u nizu preraivakih grana (prehrambena, tekstilna, koa i obua......)

14

POLJOPRIVREDA Ubrzana industrijalizacija i razvoj poljoprivrede

STANOVNITVO SRBIJE I CRNE GORE
Godina popis a 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 1922-1931. 1949-1991. 1949-2002. Stanovni tvo (hiljada lica) Ukupno 5 131 6 086 6 905 7 399 8 114 8 976 9 898 10 394 8 503 Udeo poljoprivr Poljopriv ednog (%) redno ** ** ** ** 4 990 72 4 915 66 4 512 56 3 905 44 2 361 24 1 738 17 1 330 16 Pros ena godi nja kontinuelna s topa ras ta
(promila, od pret hodnog

Ukupnog 17,1 13,8 11,5 10,1 9,8 4,9 -18,3 17,1 7,6 3,9

Poljoprivred nog -3,0 -10,7 -14,4 -50,3 -30,6 -24,3 -24,5 -24,5
15

Prethodni podaci za 2002. godinu, bez Kosova i Metohije

POLJOPRIVREDA promene u proizvodnji - indeksi ukupno i po granama

bazni indeksi poljoprivredne proizvodnje
1954-1963 = 100

250
Polj. proizv.

200 150 100 50 0

Stoarstvo Ratarstvo Voarstvo Vinogradarstvo

. 95

55

65

75

85

90

94

20

00
16

POLJOPRIVREDA promene u proizvodnji

indeksi poljoprivrede ( 1954-63.=100) i industrije
1000 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 55. 65. 75. 85. 90. 94. 95. 2000.
17

prehr. ind. ind. ukupno poljopr. proizv.

POLJOPRIVREDA promene u proizvodnji

Proizvod/grupa Hlebna ita Penica Kukuruz ecerna repa Suncokret Duvan Hmelj Soja Krompir Paradajz Jabuke ljive Grode Meso (sve vrste) Mleko(mil. litara)
d b

1955. 1 586 1 507 2 297 980 75 13 67 2 479 27 87 540 567 509

e e

Ukupna proizvodnja a Hiljada tona Stopa rasta 1991. 1995. 2001. 56-91. 92-95. 96-01. 1955. 4 128 2 966 2 546 2,7 -8,3 -2,5 1,28 4 109 7 818 4 719 376 15 799 115 928 218 210 365 596 693 1 825 2 949 5 828 1 694 295 14 811 107 986 203 164 229 433 547 1 937 2 534 5 821 1 806 318 17 878 207 1 097 196 138 338 416 477 1 789 2,8 3,5 4,5 4,6 0,3 7,1 12,6 1,9 6 2,5 -1,1 0,1 1,2f 2,3f -8,3 -7,3 -25,6 -6,1 -0,2 0,4 -1,8 1,5 -1,8 -6,2 -11,7 -8,0 -5,9 1,5 -2,5 0,0 1,1 1,3 2,6 1,3 11,0 1,8 -0,6 -2,9 6,5 -0,7 -2,3 -1,3 1,31 1,56 20,40 0,99 0,95 0,27 1,07 6,56 3,91 24 14
c c c

Prinos po hektaru Tona 1991. 1995. 4,38 3,40 4,41 5,76 44,90 2,17 1,50 1,52 2,65 8,70 9,80 15 8
c c c

Stopa rasta 2001. 56-91. 92-95. 96-01. 3,64 3,5 -6,3 1,1 3,66 4,85 41,90 1,95 1,42 1,40 2,37 10,40 8,97 10,00 8,00 1,05 3,4 3,7 2,2 2,2 1,3 4,9 2,6 0,8 2,6 -1,3 -1,5 1,7 -6,4 -7,6 -12,3 -5,5 -4,6 -1,9 -6,3 -0,6 -2,1 -5,6 -11,8 -5,0 18

3,42 4,25 27,40 1,74 1,25 1,41 2,06 8,49 9,00 12,00 5,00 0,90 -

1,1 2,2 7,1 1,9 2,1 -0,1 2,3 3,4 -0,1 -3,0 7,8 2,6 -

0,6 -

1,1 -

1005

POLJOPRIVREDA
PRIMENJENA SREDSTVA I OPREMLJENOST POLJOPRIVREDE U SRBIJI I CRNOJ GORI
Traktora (hiljada komada) Kombajna (drutveni sektor) Na 1000 traktora hektara kombajna (drutv. sekt)/ obradive ukupne povrine povrine kombajna drutveni sektor/drutv. povrine Potronja mineralnih svega (kg) dubriva po hektaru aktivne materije (kg) obradive povrine Navodnjavane povrine hilj. hektara udeo u ukupnim (%) 1955. 7,3 6575a 1,5 1,35a 9,35 ... 6,5b --0,96b 1985. 297 6063 61 1,24 6,99 297 113 72,5 1,16 1991. 397 5668 81 1,16 5,94 141 53 78,2 1,24 1994. 404 4963 83 1,02 6,52 60 17,4 ... ... 68 24,3 ... ...
19

2000.* 397 3349 89 0,75

IZVOR: SGJ 92., str. 46 - 49.; SGJ 95., 52 -56.; SGJ '02., stsr. 71.

* Bez podataka za Kosovo i Metohiju

POLJOPRIVREDA ocena proteklog razvoja na teritoriji Srbije i Crne Gore

udvostruena proizvodnja hrane per capita unapreeni postupci proizvodnje

mehanizacija primena mineralnih ubriva i hemijskih sredstava zatite uvedene nove selekcije biljaka i pasmine ivotinja

znaajno oslanjanje na domau naunu, istraivaku i razvojnu osnovu, uz dostizanje potrebnog kvaliteta semenskog i priplodnog materijala za izvoz u Evropu neusaglaen razvoj sa ostalim delatnostima, potrebama potronje i mogunostima izvoza

20

POLJOPRIVREDA ocena proteklog razvoja na teritoriji Srbije i Crne Gore

ogranienja u proteklom razdoblju

nepovoljni uslovi privreivanja (pariteti cena, zemljina politika) posebno prema privatnom sektoru nepovezanost i neusaglaenost unutar drutvenog sektora uglavnom trini odnosi sa ostalim delatnostima i individualnim sektorom izostaje pozitivan uticaj drutvenog sektora na individualni nedovoljna i nesistematska podrka razvoju poljoprivrede kreditnom i fiskalnom politikom spore promene nepovoljnog drutvenog statusa zaposlenih i poloaja individualne poljoprivrede (nuno je ujednaavanje uslova ivota stanovnika koji
se trajno veu za ovu oblasti privrede)

21

TERCIJARNE DELATNOSTI
Na viem optem nivou razvijenosti, utoliko je znaajnije mesto i uloga ove grupacije uslunog sektora Za praenje i planiranje zaposlenosti, neki autori ovu grupaci-ju u trosektorskoj podeli smatraju neadekvatnom jer zamagljuje odnose i predlau da u tercijarnom sektoru ostanu proizvodne usluge materijalne prirode, a u kvartarni usluge ekonomskog karaktera i obrada informacija Sem poveanja udela u zaposlenosti i angaovanom kapitalu, tercijarne delanosti belee stalan rast udela u stvaranju drutvenog proizvoda Ostvaruju i znaajan posredan uticaj na razvoj privrede kroz 22 eksterne ekonomije to ih omoguuju ostalim delatnostima

TERCIJARNE DELATNOSTI Razvoj trgovine

Dve osnovne faze:

prva, zatvoreni oblik robnog prometa, distributivni karakter u sistemu administrativnog upravljanja privredom druga, oslobaanje od administrativnih ogranienja

Na teritoriji Srbije i Crne Gore/u SFRJ osavremenjavanje trgovine poinje tokom druge polovine pedesetih

savremenom organizacijom finansiranjem razvoja iz sopstvene akumulacije (sem dela skladita) opremanjem prodajnih, skladinih prostora i pomonih kapaciteta

23

TERCIJARNE DELATNOSTI Razvoj trgovine

OSNOVNI POKAZATELJI RAZVOJA TRGOVINE NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE Indeks 1955. 1965. 1985. 1990. 1995. 2000. 90/55. 2000./55. Prodavnice 14 868 19 840 38 399 56 694 82 590 89 725 381 603 Radnici, god. prosek (hiljada) 73,09 95,474 218,177 237,186 289,023 247,992 325 339 trgovina na malo 47,3 64,3 154,8 175,0 193,2 164,0 370 347 trgovina na veliko 25,8 31,1 63,3 62,2 95,8 84,0 241 326 Promet, mil. din, cene 1994. 7 029 22 890 62 542 40 750 23 704 26 930 580 383 trgovina na malo 3 023 8 867 17 063 14 384 8 811 9 850 476 326 trgovina na veliko 4 006 14 023 45 479 26 366 14 893 17 080 658 426
24

TERCIJARNE DELATNOSTI Razvoj trgovine

odreen dostignutim nivoom razvoja ostalih delatnosti jo uvek nedovoljan razvoj trgovine kao inioca ubrzanja toka reprodukcije, efikasne realizacije proizvodnje na domaem i inostranom tritu duboka ekonomska i socijalna kriza (osamdesetih), te posebno kriza i prekomponovanje drave (devedesetih) blokiraju ekonomske mehanizme za njihovo ublaavanje ili prevazilaenje, a to znai i blokadu aktivne uloge trgovine nepovoljna privredna kretanja i meunarodna blokada SRJ ponovo (u proloj deceniji) trgovinu vraaju zatvorenom, distributivnom obliku poslovanja (distribuciji ogranienih
koliina raspoloivih dobara)
25

TERCIJARNE DELATNOSTI Razvoj saobraaja

PREVOZ PUTNIKA I TERETA U JAVNOM SAOBRAAJU NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE 1955. Prevoz putnika (putniki km, miliona) elezniki saobraaj Drumski saobraaj Gradski saobraaj Pomorski saobraaj Vazduni saobraaj Reni i jezerski saobraaj Prevoz tereta (tonski km, miliona) elezniki saobraaj Drumski saobraaj Vodeni Pomorski saobraaj Vazduni saobraaj Reni i jezerski saobraaj Cevovodni (tonski km, naftovoda/gasovoda 3 298 2939 264 2,2 50 43 4182 3426 40 17 0,7 698 1965. 10 322 5345 2037 2601 0,8 327 11 20635 6170 1060 13373 10586 2,9 2816 1975. 20 932 3223 11411 3118 9,8 3153 17 80302 7216 3730 34663 30101 30 4562 112 1985. 27 570 4198 11351 6904 8,8 5088 20 59889 9638 6693 43468 40038 90 3430 469 1991. 18 862 2935 5363 7114 6,6 3443 89685 5760 3985 79878 76962 62 2916 895 1994. 6 047 2525 3371 1,4 150 2564 1387 910 134 267 308 1995. 14 907 2611 3293 8272 10,9 720 28 406 1855 1160 25054 0,9 336 378 2000. 10 300 1436 3244 4694 0,2 926 0,2 61 201 1969 647 29779 28799 7,4 461 91/55. 572 100 2 031 274 300 6 886 47 2 145 168 9 963 597 452 718 8 857 418 799 Indeksi 94/91. 32 86 63 116 21 4 3 24 23 31 216 9 34
26

2000/95. 69 55 99 57 129 215 106 56 119 822 0 122

TERCIJARNE DELATNOSTI Razvoj saobraaja

veoma promenenjena struktura saobraaja (u korist drumskog) uvoenje savremenih prevoznih sredstava i pomeranje u strukturi utroene energije (prema nafti) struktura i kvalitet usluga ne odgovaraju potrebama privrede i stanovnitva nehomogenost i neravnomeran razmetaj saobr.infrastrukture neodgovarajui razvoj transportnih sredstava (sa aspekta komplementarnosti raznih vidova saobraaja) visoko uee transportnih trokova u ceni roba (15-17%, dok je u razvijenim zemljama 6-10%) PTT saobraaj takoe doiveo znaajno strukturno pomeranje i irenje kapaciteta
27

STRATEKI OSVRT NA RAST I RAZVOJ PRIVREDE Srbije i Crne Gore

izvrene relativno velike promene u strukturi privrede stvorene brojne neusklaenosti promene u zemlji i okruenju SRJ nameu nunost jaeg ukljuivanja u meunarodne tokove neminovno preureenje strukture privrede novi pristup NIR osnovi i na njoj zasnovanim sopstvenim inovacijama/izboru elemenata tehnolokog progresa celovito reenje krize i uspostavljanje redovnih odnosa sa okruenjem, a posebno privredama nastalim iz SFRJ formulisanje i usvajanje jedinstvene koncepcije i strategije razvoja zemlje
28